SADRŽAJ

1. UVOD........................................................................................................................................................1

2. GLOBALNO ZAGREVANJE………………..…………………………………...……………………………….2

2.1 TEMPERATURNE PROMENE…………………………...…………………………..………..…….4

3. POJAM EFEKTA STAKLENE BAŠTE……………………………….…………………………......................6

4. URBANIZACIJA I PROMENA GLOBALNOG OKRUŽENJA – LOKALNI EFEKTI URBANOG

ZAGREVANJA ………….........................................................................................……………..…......…….7

4.1. GRADOVI I PROMENA GLOBALNOG OKRUŽENJA………………………….……………….10

4.1.1. URBAN HEAT ISLAND- VRELA URBANA/GRADSKA OSTRVA…….….……11

4.2. PROSTORNA I VREMENSKA DINAMIKA URBANOG ZAGREVANJA ……………..……….13

4.3. UTICAJ URBANOG ZAGREVANJA…………………………..…………………………….…….13

4.4. UBLAŽAVANJE UTICAJA URBANOG ZAGREVANJA……………………………..….……….15

Tabela 1 – Uzroci urbanog zagrevanja I neke strategije ublažavanja...........................................16

5. POSLEDICE KLIMATSKIH PROMENA I UTICAJ NA KVALITET ŽIVOTA U URBANIM

SREDINAMA………………………………………………………………………………………………………..18

6. KLIMATSKE PROMENE I URBANISTIČKO-ARHITEKTONSKO PLANIRANJE……………………...…24

6.1. REŠENJA I PROMENA PARADIGMI…………………………………………………………….24

7. ZAKLJUČAK...........................................................................................................................................25
 Uticaj globalnog zagrevanja na urbane sredinje

1. UVOD

U ovom radu biće reči o uticaju sveprisutnijih promena klime na promene u arhitekturu,
prvenstveno u urbanim sredinama. Polazi se od hipoteze da svest o klimatskim
promenama nužno uslovljava razvoj novih i inovativnih tehnika, tehnologija, principa
ekološkog arhitektonsko-urbanističkog projektovanja, odnosno do izmena koncepta
savremene arhitekture gradova. Savremena arhitektura, u svetlu evidentnih klimatskih
promena, ne nastoji da bude samo “znalačka, pravilna i raskošna igra oblika okupljenih
na svetlosti” 1, već nastoji da utiče na okruženje kreiranjem mikro-klimatskih zona u
unutrašnjem i spoljašnjem prostoru, insistirajući, pri tome, na nultom energetskom
utrošku. Prema tome, pred savremenom ali još i više, pred arhitekturom u budućnosti
postavlja se zahtev za održivosti, to u saradnji sa održivim razvojem okruženja i
unapređenom ekološkom svesti u pogledu zaštite životne sredine.

Ključne reči: arhitektura, urbana sredina, klimatske promene, globalno zagrevanje, temperatura, efekat
staklene baste, zagrevanje, ugljen-dioksid, uzroci…

1
Le Corbusier

1
 Uticaj globalnog zagrevanja na urbane sredinje

2. GLOBALNO ZAGREVANJE

Globalno zagrevanje je naziv za povećanje prosečne temperature zemljine atmosfere i

okeana naročito u 20. veku, kao i za prateće klimatske efekte. Od početka 20. veka,
srednja temperatura Zemljine površine se povećala za oko 0,8 °C, pri čemu je do oko
dve trećine povećanja došlo u poslednjih trideset godina. Zagrevanje klimatskog
sistema je nedvosmisleno, i naučnici su više od 90% sigurni da je ono prvenstveno
uzrokovano povećanjem koncentracija gasova staklene bašte, nastalih ljudskim
aktivnostima kao što su sagorevanje fosilnih goriva i krčenje šuma. Neki od efekata
globalnog zagrevanja, osim povećanja temperature su: rast nivoa mora, promene u
padavinama i širenje pustinja, povećanje kiselosti okeana (acidifikacija), ekstremniji
meteorološki fenomeni, kao što su suše, toplotni valovi, kao i uticaj na ekosisteme,
nestanak pojedinih vrsta zbog temperaturnih promena i dr. Globalno zagrevanje ne
treba mešati sa oštećenjima ozonskog omotača. Međuvladina komisija Ujedinjenih
nacija za klimatske promene (IPCC), koja svoje stavove objavljuje u godišnjim
izveštajima, smatra da su antropogeni (tj. uzrokovani dejstvom čoveka) gasovi, koji
prouzrokuju efekat "staklene bašte" ("staklenika") najodgovorniji za najveći deo porasta
temperature od sredine 20. veka do sada ali i da su u periodu do 1950-ih godina
značajan uticaj imali i prirodni fenomeni i katastrofe poput varijacija u količini sunčevog
zračenja i vulkanizam, čiji je uticaj od 1950-ih do danas upravo suprotan (slika 1).2

2.1. TEMPERATURNE PROMENE

Direktna instrumentalna merenja temperature na globalnom nivou vrše se od sredine

20. veka, a na osnovu paleoklimatskih rekonstrukcija ( analizom sedimenata, stena,
leda iz glečera, korala i dr.) pokušavaju se utvrditi klimatske promene na skalama
hiljada i miliona godina. Od 19. veka došlo je do povećanja prosečne površinske i
okeanske temperature Zemlje, i to za 0,85 °C u periodu 1880-2012, a 0,72 °C u periodu
od 1951. do 2012. godine, na osnovu tri nezavisna merenja. Svaka od prethodne tri

2
www.wikipedia.org

2
 Uticaj globalnog zagrevanja na urbane sredinje

decenije je toplija u proseku od bilo koje od decenija u toku ere instrumentalnog

merenja globalnih temperatura, dok je prva decenija 21. veka najtoplija od svih.
Nije smisleno o temperaturnim promenama uzrokovanim globalnim zagrevanjem
govoriti na suviše malim skalama vremena, jer postoji varijabilnost klime, kao što je
sezonska ili decenijska. Temperatura najnižeg sloja Zemljine atmosfere (troposfere) je
postala viša od sredine 20. veka, dok se temperatura stratosfere smanjila, na osnovu
merenja vršenim radio-sondama i satelitskim senzorima. Na osnovu merenja od 1971.
godine do 2011. zabeležen je porast i temperature površinskog sloja okeana do dubine
od 700 m.
Klimatske promene mogu biti uzrokovane različitim faktorima: efekat staklene bašte,
promene luminoznosti Sunca, vulkanske erupcije, Milankovićevi ciklusi koji su posledica
složenijih razmatranja kretanja Zemlje i dešavaju se u periodima većim od onih
relevantnih za razmatranja globalnog zagrevanja.

Slika 1- prirodne katastrofe- www.spiritualresearchfoundation.org

Same klimatske promene nisu nešto što je isključivo delo čovečanstva, niti nešto što je
nužno loše. Od svog formiranja, pre više od 4.5 milijarde godina, ova gomila kamena je
videla neizdrživo vrele i nezamislivo hladne periode. Teško je reći kakva je temperatura

3
 Uticaj globalnog zagrevanja na urbane sredinje

bila u tačno određenom vremenskom trenutku. Kada je u pitanju postojanje klimatskih

podel, naučnici se slažu da globalno zagrevanje planete štetno utiče na uslove života,
jer su dokazi jasni i svima očigledni. U samo poslednjih sto godina nivo vode se
povećao za otprilike 17 cm. Međutim u poslednjih desetak godina porast nivoa vode je
duplo veći nego do tad, delom i zbog topljenja ledenih površina. Veliki je porast
temperature na globalnom nivou, koji se beleži od sedamdesetih godina prošlog veka,
gde se deset najtoplijih godina desilo za poslednjih dvanaest (slika 2).

Slika 2- Globalna srednja promena temperature zemlje-okeana tokom perioda 1880–2015, relativno na 1951–1980 prosek. Crna
linija je godišnja srednja vrednost, a crvena linija je petogodišnji prosek.- pt.slideshare.net

Sve to je uticalo i na vremenske nepogode, koje su takođe sve učestalije i razornije.

Najveći krivac je naša atmosfera, odnosno efekat staklene bašte. Deo sunčevog
zračenja koji se odbija od naše planete rasipa se u svim pravcima na česticama koje se
nalaze u atmosferi (najviše ugljen-dioksidu i ostalim „polutantima“). Vraćeno, uglavnom
infracrveno zračenje, dodatno zagreva planetu. Ovaj efekat takođe nije sporan u
naučnom svetu. Ono oko čega se vodi debata jeste koliko je čovekov uticaj, odnosno
zagađenje usled ljudskog faktora presudno u klimatskim promenama i da li je efekat
staklene bašte dominantan.3

3
www.spiritualresearchfoundation.org

4
 Uticaj globalnog zagrevanja na urbane sredinje

3. POJAM EFEKTA STAKLENE BAŠTE

Zemlju okružuje atmosfera, gasoviti omotač čiji sastav i osobine uslovljavaju život na
našoj planeti. U atmosferi se odigravaju stalne reakcije i interakcije sa živim bićima, ali
se ona ipak nalazi u ravnoteži. Zagrevanje Zemljine površine i nižih slojeva atmosfere
koje izaziva povećanje nivoa ugljen-dioksida (CO2) i drugih gasova u atmosferi naziva
se efekat staklene bašte. Međutim, usled povećanja količine ugljen-dioksida u atmosferi
došlo je do povećanja efekta staklene bašte. Ugljen-dioksid se proizvodi disanjem živih
bića i široko rasprostranjenim sagorevanjem fosilnih goriva (uglja, nafte, zemnog gasa),
a osnovni naučni dokazi pokazuju da ovaj gas znatno utiče na efekat staklene bašte.
Preterana emisija štetnih gasova iz fabrika, automobila i drugih izvora glavni su činioci
koji doprinose povećanju ovog efekta i pojačanom zagrevanju Zemljine atmosfere (slika
3).

Slika 3- efekat staklenika- www.environovisad.org

Efekat staklene bašte je prirodni fenomen, a posledica je apsorpcije dugotalasnog

Sunčevog zračenja. Naime, Sunčevi zraci koji stižu na površinu Zemlje zagrevaju njenu
površinu; deo ove energije odbija se od tla u vidu infracrvenog zračenja, koje apsorbuju
molekuli ugljen-dioksida i vodene pare u atmosferi, pa ih ponovo usmeravaju prema tlu,
stvarajući dodatnu toplotu.4

4
Jerković Dušan: „Šta je efekat staklene bašte“, slideshare.net

5
 Uticaj globalnog zagrevanja na urbane sredinje

Ovaj proces analogan je procesu koji se odvija u staklenoj bašti: stakleni zidovi
propuštaju Sunčevu svetlost, koja ulazi i izlazi iz objekta, ali zadržavaju toplotu unutar
bašte. Isto tako atmosfera deluje kao prekrivač koji zaustavlja gubitak toplote. To
zadržavanje infracrvenog zračenja za posledicu ima dodatno zagrevanje Zemljine
površine i nižih slojeva atmosfere, što i omogućava život na površini planete.
To je efekat staklene bašte, prirodni fenomen bez kojeg ne bi postojao život na Zemlji
jer bi temperature bile preniske za opstanak živih bića. Međutim, problem nastaje kad
se poremeti ravnoteža usled prekomernog ispuštanja ugljen-dioksida, metana, vodene
pare, oksida azota i dr., zbog čega se ovaj efekat intenzivira. Zbog sloja ovih gasova u
atmosferi deo infracrvenog zračenja ne uspeva da se vrati u svemir, već ostaje pod tim
slojem i atmosfera ga ponovo apsorbuje, što dovodi do porasta njene temperature.
Procenjuje se da je od početka industrijske revolucije, koja je počela tokom druge
polovine XVIII veka, količina ugljen-dioksida u atmosferi narasla za 30%, dok se količina
metana – udvostručila. 5
Gasovi koji se oslobadjaju u stakleniku u procentima su (slika 4):
 vodena para, 36-70%
 ugljen-dioksid, 9-26%
 metan, 4-9%
 ozon, 3-7%

Slika 4 - Šematski prikaz gasova - www.spiritualresearchfoundation.org

5
Grujić Nadica: „Efekat staklene bašte“, slideshare.net

6
 Uticaj globalnog zagrevanja na urbane sredinje

4. URBANIZACIJA I PROMENA GLOBALNOG OKRUŽENJA – LOKALNI

EFEKTI URBANOG ZAGREVANJA

Opseg i mera promena globalnog okruženja, bilo od ispuštanja gasova koji izazivaju
efekat zelene bašte, nestajanja svetskih šuma i pustinja ili zbog gubitka biloške
raznolikosti (biodiverziteta), pokretani su, prvenstveno, rapidnim rastom svetske
populacije. Uzimajući u obzir veliki i uvek rastući procenat populacije koja živi u
gradovima, kao i disproporcijalni udeo u korišćenju resursa koji koriste ovi urbani
naseljenici, posebno na severnoj hemisferi, gradovi i njihovi stanovnici imaju ključnu
ulogu u promenama globalnog okruženja. Ovde je pažnja usmerena uticaju gradova na
klimu. Fokus nije na uticajima gradova na svetsku klimu, već na efekte gradova na
regionalnom i lokalnom nivou. Oni imaju veći značaj nego projektovane klimatske
promene na svetskom nivou i pojačavaju ranjivost urbane populacije na buduće
promene globalnog okruženja. Štaviše, intervencije na regionalnim i lokalnim nivoima
imaju potencijal da umanje šire promene na okruženje kako direktno tako i indirektno.

4.1. GRADOVI I PROMENA GLOBALNOG OKRUŽENJA

“Veze između urbanizacije i globalnih klimatskih promena su kompleksne.”6. U

kontekstu pojačanog globalnog zagrevanja, gradovi utiču na izvore gasova koji izazivaju
efekat staklene bašte direktno i indirektno. Na primer, urbani krajevi su glavni izvor
emisija antropogeničnog ugljen dioksida od spaljivanja goriva za potrebe grejanja i
hlađenja, od industrijskih procesa, transporta ljudi i roba itd. Više od 90% emisija
antropogeničnog ugljen dioksida stvara u gradovima. Raščišćavanje zemljišta zbog
gradova i puteva, kao i potreba urbane populacije za robom i uslugama, kako u istoriji
tako i danas, su glavni pokretači promena u regionalnom korišćenju zemljišta, kao što je
krčenje šuma, koje je redukovalo procenat pročišćenja ugljen dioksida.7

6
Sanchez-Rodrigues R.
7 Svirejeva-Hopkins A.

7
 Uticaj globalnog zagrevanja na urbane sredinje

„Dok su predviđanja o klimatskim promenama kao i njihov uticaj na globanom nivou još
uvek nesigurna, lokalni efekti urbanizacije na klimu su odavno dokumentovani.” 8
Površinske i atmosferske promene povezane sa izgradnjom i funkcionisanjem gradova
su potpune. Novi površinski materijali, povezani, pre svega, sa objektima, putevima i
ostalom infrastrukturom, zajedno sa promenom morfologije terena, menjaju korišćenje
energije i vode kao i protok vazduha. “Kombinovane sa direktnom antropogeničnom
emisijom toplote, ugljen dioksida i zagađivača, kao rezultat se stvara jedinstvena
urbana klima.“ 9
Jedan od najpoznatijih urbanih efekata takvog razvoja je urbano zagrevanje (urban heat
island - vrela urbana/gradska ostrva) (slika 5).

Slika 5 – Urban heat island - www.dwd.de

„U globalu gradovi su skoro uvek topliji od okružujućih ruralnih prostora.“10 Veličina

urbanog zagrevanja je vrlo varijabilna u odnosu na vreme i prostor.

8
Landsberg H. E.,
9
Landsberg H. E
10
Oke T. R.

8
 Uticaj globalnog zagrevanja na urbane sredinje

“U proseku, urbane temperature su za 1º do 3ºC toplije, ali kod određenih vremenskih

uslova (mirne, zimske noći bez oblaka) vazdušna temperatura može biti i do 10ºC toplija
nego u okružujućim ruralnim područijima.“11
„Ipak, u nekim regionalnim slučajevima, primera radi, u suvim sredinama, gradovi sa
velikim količinama navodnjavanih zelenih površina (parkovi, suburbane vegetacije)
mogu biti hladniji od oklonih suvih sredina.“ 12
Fizički razlozi urbanih toplotnih ostrva su kompleksni (tabela 1). Za bilo koje susetsvo u
bilo kom gradu, relativni balans kontrole zavisi od prirode urbane sredine, ljudske
aktivnosti i meteroloških uslova. Urbani klimatolozi obično karakterizuju morfologiju
grada u terminima visine, širine i gustine objekata (slika 6).

Slika 6 – Faktor viđenog neba (sky view factor – SKF), uobičajno merno sredstvo urbanih klimatologa koje služi da odredi
otvorenost nekom mesta unutar urbane sredine koji ima važnu implikaciju u dolazećoj i odlazećoj radijaciji (solarnoj i terestrijalnoj),
utičući tako na obrazac hlađenja i grejanja- www.gradjevinarstvo.rs

Ove odlike, u kombinaciji, imaju uticaj na gubitak dugotalasne radijacije noću i samim
tim i na proces hlađenja, solarni pristup tokom dana i tako na svakodnevni obrazac
zagrevanja, protočnosti vazduha i brzine vetra u uličnom nivou.

Zračuće, termalne i hidraulične osobine materijala razlikuju se prvenstveno u zavisnosti

od vrste; od onih od običnog kamena, zemlje, vegetacije i vode. U mnogim, ali ne svim,
gradovima površine pokrivene zelenilom se smanjuju.

11
Oke T. R
12
Grimmond C. S. B

9
 Uticaj globalnog zagrevanja na urbane sredinje

Zahvaljujući tome deo solarne energije se stvara u evapotranspiraciju (skriven toplotni

fluks), povećavajući tako zagrevanje urbane strukture i vazduha (osetljivi toplotni fluks).
Ipak, osobine građevinskih materijala se veoma razlikuju (slika 7).

Slika 7 – Fotografije Melburna, Australija (vrh); Oklahoma, SAD (donja levo); Ouagadougou, Burkina Faso (dole sredina); Marselj,
Francuska (donja desno) ilustruju primere varijacija materijala i urbane morfologije. Rezultira različitim, jedinstvenim prostornim i
vremenskim obrascima urbanog zagrevanja - www.gradjevinarstvo.rs

4.1.1. URBAN HEAT ISLAND- VRELA URBANA/GRADSKA OSTRVA

Svetska meteorološka organizacija (VMO) definiše urbanu klimu kao "lokalnu klimu koja
se razlikuje od okolne klime zbog uticaja zgrada". To se odnosi i na meteorološke
parametre temperature vazduha, vlažnost vazduha, zračenje i vetar, kao i na faktore
,kao što su kvalitet vazduha i buka. Gradsko toplotno ostrvo je tipična karakteristika
urbane klime. Karakteriše ga razlika u temperaturi vazduha između toplijeg grada i
okoline sa hladnijom okolinom, a maksimum doseže tokom noći pod mirnim
vremenskim uslovima. Ova razlika može biti i do 10 Kelvina u velikim gradovima.
Temperatura vazduha u gradovima u velikoj meri zavisi od geometrije zgrade, toplotnih
svojstava građevinskog materijala, zračenja urbanih površina i antropogenog toplotnog
oslobađanja, npr. domaće grejanje, promet i industrija.

10
 Uticaj globalnog zagrevanja na urbane sredinje

Gradska toplotna ostrva imaju niz različitih uticaja. U letnjim mesecima, urbani
stanovnici su pod većim rizikom od toplotnog stresa. Ovo se posebno odnosi na starije
osobe, osobe sa prethodnim bolestima, npr. kardiovaskularnog sistema, i male dece
koja često nisu u stanju da se dovoljno prilagode na veću toplotu. Posebno tokom
toplotnih talasa, više temperature u gradovima dovode do veće upotrebe sistema za
hlađenje i klimatizaciju, a time i do veće potrošnje energije i većih troškova (slika 8).

Slika 8 – Temperatura - www.weatherworksinc.com

Gradovi su često betonske džungle prekrivene zgradama, asfaltom i obično su gusto

naseljene. S druge strane, predgrađa i ruralna područja imaju tendenciju da imaju
mnogo više vegetacije i manje su naseljena. Nauka koja stoji iza efekta ‘Urban Heat
Islanda’ leži u količini toplotnih površina (kao što su beton i asfalt) koje ne samo da
mogu apsorbovati, već i zadržati. Pošto ove površine apsorbuju tonu toplote od sunčeve
svetlosti (obično zagrevanje 50 - 90 stepeni toplije od temperature vazduha), onda je
polako oslobađaju, nije ni čudo da su mesta kao što su Nev Iork Citi i Philadelphia
obično toplija od njihovih predgrađa.

11
 Uticaj globalnog zagrevanja na urbane sredinje

4.2. PROSTORNA I VREMENSKA DINAMIKA URBANOG ZAGREVANJA

Unutar gradova, temperaturna razlika između urbanog i ruralnog pokazuje važnu

prostornu i vremensku varijabilnost. Temperature od jedne strane ulice do druge, od
parka do industrijskog naselja ili od jednog predgrađa do drugog se mogu značajno
razlikovati, dok se priroda ovih razlika menja vremenom. Generalno, najveće intra-
urbane temperaturne razlike su povezane sa otvorenim nebom i malom brzinom vetra.

Otvoreno nebo omogućava maksimalno primanje solarne radijacije tokom dana, tako
pojačavajući zagrevanje vertikalnih površina i krovova. Pod oblačnim i vetrovitim
uslovima doći će do manjeg solarnog zračenja i većeg klimatskog mešanja, stvarajući
tako manje razlike u temperaturi vazduha. Tipično se najveće urbano-ruralne
temperaturne razlike opažaju dva do tri sata nakon zalaska sunca.
Magnitude temperaturnog dometa unutar grada mogu biti veoma velike. Domet je
tipično veći za površinske temperature, dok su vazdušne temperature manjeg obima jer
su podložne mešanju i udaru drugih, okolnih, vazdušnih temperatura. Kada se ovi
prostorni obrasci posmatraju jedno vreme (sezonski, dnevno), lokacije maksimalnih
temperatura variraju (slika 8).

Slika 8 – Prostorna i vremenska dinamika urbanog zagrevanja: Ber Ševa, Izrael (Beer Sheva). Uticaj urbanog razvoja i
meteoroloških uslova je evidentna. Gornja levo – zora zimi; gornja desna – zora leti; donja levo – podne leti; donja desno – podne
zimi- www.gradjevinarstvo.rs

12
 Uticaj globalnog zagrevanja na urbane sredinje

Urbani krajevi su dinamični, te su, samim tim, obrasci urbanih temperatura menjaju
tokom dužih perioda. Neki gradovi se razvijaju kroz proces pažljivog planiranja, a drugi
u „ad hoc“ stilu. Forme urbanog razvoja takođe variraju. Na primer, u Kini, gde je veliki
rast urbane populacije, nove forme su sklone visokim objektima13; u Indiji, kao kontrast,
to nije slučaj.Ovo ima uticaje ne samo na prirodu gradova i na prirodne uslove unutar
njih, već i na prostorne okvire izgradnje (menjanje funkcija regionalnog zemljišta) i
promenljivost distanci gradskog stanovništva. Bitno je isto i na koji način se stare
zgrade obnavaljaju, kao i propala industrijska zemljišta. Obnavljanje starih objekata
može sadržati pokrivanje novim krovnim pokrivačem, popravljanje unutrašnjeg sistema
grejanja i hlađenja, bojenje spoljašnjosti ili pokrivanje objekta sa novim materijalima.
Sve ove promene imaju uticaj na mikro i na lokalnu toplotnu okolinu.

4.3. UTICAJ URBANOG ZAGREVANJA

Urbano zagrevanje ima važne implikacije za ljudski komfort, zdravlje i dobro stanje.
„Mnogi primeri ranjivosti urbane populacije postoje, najčešće stariji i siromašni slojevi,
koji su povezani sa talasima vrućine; na primer u Indiji 1998 i u Francuskoj i Španiji
2003 godine.“14 Budući klimatski scenariji, koji predviđaju povećanje letnjih maksimalnih
temperatura i takođe češće i povećane ekstremne vremenske uslove (poplave,
uragane...), predviđaju veće rizike u budućnosti. Topliji uslovi u gradovima će takođe
povećati potražnju za klimatizovanim prostorijama (kako radnih tako i životnih). Što više
klima aparata postoji to se stvara veća toplota koja ima značajan efekat na lokalnu
klimu, koja nosi implikacije za ljudski komfort i potrebu za hlađenjem. Na većem nivou,
povećana upotreba klima aparata rezultira u povećanim emisijama štetnih gasova kroz
povećanu potrošnju električne energije.„Veliki rast u upotrebi klima aparata u Severnoj
Americi, Evropi i Aziji je dokumentovan i skorašnje simulacije pokazuju da će veća
potreba za energijom imati za posledicu disbalans u redukciji energetskih potreba za
grejanjem u hladnijim vremenskim uslovima.“15

13
Whitehand J. W. R. i Gu K.
14
Souch C. i Grimmond C. S. B.
15
Hadley S. W.

13
 Uticaj globalnog zagrevanja na urbane sredinje

4.4. UBLAŽAVANJE UTICAJA URBANOG ZAGREVANJA

Razumevanje razloga stvaranja efekta urbanih toplotnih ostrva dozvoljava uvid u

strategije njegovog ublaženja. One imaju velikog uticaja u oblasti menandžmenta
energetskim resursima. Veća energetska potražnja u mnogim regijama sveta je sada
leti umesto zimi. Povremeno, energetske kompanije ne mogu da se izbore sa
potražnjom pod ovim uslovima te se nestanci struje i restrikcije dešavaju.

Na primer, tokom nekih toplijih perioda leta 2006 godine, dostava energije u Londonu i
Los Anđelesu nije mogla da ispuni potražnju i restrikcije su usledile. Smanjenje
povećanih urbanih temperatura, smanjujući tako energetsku potražnju, ima značajne
implikacije. Veliki opseg strategija ublaženja utica urbanog zagrevanja se razmatra
(tabela 1). Nivo na kome se one mogu primeniti varira; na primer, individualne zgrade
nasuprot okruženju, nova gradnja nasuprot restauraciji. „Neke strategije ublaženja
podrazumevaju promenu osobina građevinskih materijala individualnih objekata“16;
druge predlažu promenu prostornog uređenja (razmaka između individualnih objekata).
Promena u materijalima ima prednost mogućnosti korišćenja na postojećim objektima (u
uslovima rekonstrukcija), tako da ne zahtevaju vreme i novac nove izgradnje. Štaviše,
značajna dostignuća u građevinskim materijalima znači da mnogi koji imaju veću
refleksiju i modifikovanu emisivnost ne treba više da budu „beli“. „Tako da individualne
preferencije u vidu boje ne moraju više biti suzdržane.“ 17 U mnogim slučajevima, novi
materijali ne koštaju više nego njihove tradicionalne alternative. Tako da cena ne
predstavlja barijeru integracije ovih „hladnih“ građevinskih materijala.

Mnogim strategijama koriste mnogostruki aspekti promena urbanog okruženja. Na

primer, dodavanjem površina za zadržavanje vode kao i dodavanjem umereno
močvarnih prostora smanjuje se urbano zagrevanje, ujedno ima prednost u redukovanju
potrebe za većim sistemima odbrane od poplava i za regulisanje nepretećih vodenih
tokova nizvodno. Sa pažljivim planiranjem ovih močvarnih područja, kvalitet
atmosferalija može takođe biti povećan.

16
Akbari H.
17
Cool Roof Rating Council

14
 Uticaj globalnog zagrevanja na urbane sredinje

Ujedno se stvara i mogućnost za pridodavanje većih otvorenih površina za parkovske

prostore (veći faktor viđenog neba), kao i za povećavanje sveukupne mogućnosti
evaporacije. Dodatne sociološke, kulturološke i psihološke koristi ovih „prirodnih“
prostora mogu nastati. „Takođe, novi rezidencijalni distrikti – npr. Linbruks u Melburnu,
Australija (Lynbrooks, Melbourne, Australia) – upošljavaju vodo-osetljivi urbani dizajn
koji uključuje upotrebu tehničke vode za potrebe rezidencijalnog zelenila.“ 18 Tako
smanjuje potrošnju vode za potrebe održavanja gradskog zelenila (slika 9).

Slika 9 – Lynbrooks, Melbourne, Australia - www.weadapt.org

Druge strategije uključuju razvijanje okružnog sistema grejanja i hlađenja (DHC –

district heating and cooling) koristeći kombinovanu toplotnu i električnu energiju (CHP –
combined heat and power) ili kogeneratorski sistem. Ovo je usmereno redukovanju
emisija ugljen - dioksida i drugih zagađivača vazduha. Razvijeno je za gradnju od malih
do velikih gradskih nivoa (one mogu da stvore od nekoliko kilovata do hiljade megavata
električne energije). Tehnološke promene povećavaju sposobnost rasta ovih Sistema,
primetno manji energetski gubitci u procesu transporta kao i ponovna upotreba
toplotnog otpada i energije u cilju izbegavanja nepotrebnog grejanja vazduha.
„Zarobljena“ toplota se može upotrebiti za grejne potrebe, za hlađenje koristeći
određene tehnologije i, takođe, za stvaranje električne energije parnom turbinom.

18
Mitchell V. G.

15
Uticaj globalnog zagrevanja na urbane sredinje

16
 Uticaj globalnog zagrevanja na urbane sredinje

5. POSLEDICE KLIMATSKIH PROMENA I UTICAJ NA KVALITET

ŽIVOTA U URBANIM SREDINAMA

Posledice klimatskih promena - globalnog zagrevanja svakog dana su sve vidljivije.

Ubrzano zagrevanje atmosfere izaziva brojne posledice, što rezultuje mnogim štetnim
efektima: porast globalne temperature što dovodi do zabrinjavajućeg i potencijalno
kataklizmički opasnog podizanja nivoa svetskog mora, topljenje leda na polovima i
glečerima, kao i promena režima padavina, koje vode do problema sa nesagledivim
posledicama. Porast nivoa mora je posledica otapanja glečera, ali i širenja celokupne
vodene mase usled toplotnog efekta. Posledice klimatskih promena se ogledaju i u
tome što uzrokuju izumiranje biljnih i životinjskih vrsta, ali i pojavu novih. Takođe,
prouzrokuju značajne probleme u funkcionisanju ljudskog društva. Proizvodnja i
dostupnost hrane i vode, zdravlje ljudi, samo su neke od pojava koje se mogu bitno
promeniti. Najozbiljnija posledica porasta nivo mora je što će mnogi priobalni gradovi i
naselja biti potopljeni. U spoju sa globalnim zagrevanjem, pojačaće se isparavanje mora
a s tim i oblačnost. Ovo može da uzrokuje smanjeno osunčavanje useva tako da može
da problem gladi na svetskom nivou. Drastičan je primer Floride za koju je procenjeno
da će, ako podizanje nastavi ovim tempom, za sto godina biti potpuno potopljena,
zajedno sa Majamijem – višemilionskim gradom. Ako sagledamo sve elemente
okruženja, shvatićemo da i kvalitet života savremenog čoveka u urbanim sredinama
isključivo zavisi od toga gde, kako i u kojim klimatskim uslovima živimo. Naime, jedna
od osnovnih, najbitnijih za čoveka je svakako zabrinutost zdravljem, a klimatske
promene neposredno utiču na taj faktor. Dostupnost i ispravnost vode za piće i hrane, i
kvalitet vazduha veoma su važni aspekti koji utiču na zdravlje stanovništva..
Povećanjem temperature doći će, lokalno do velikih suša, nestašica vode, a samim tim i
do toga da će hrana biti nedostupna manje razvijenim zemljama. Neki delovi planete će,
s druge strane, biti pogođeni katastrofalnim poplavama što će takođe imati teške
posledice po uslove življenja. Siromašne zemlje će najviše i biti pogođene što je
paradoksalno jer su upravo te zemlje najmanje doprinele klimatskim promenama. U
kontekstu zdravlja kao najveće brige savremenog čoveka istraživački projekti, koji
ispituju efekte klimatskih promena, ukazuju da će doći i do povećanja prenosivih bolesti,

17
 Uticaj globalnog zagrevanja na urbane sredinje

što sve loše utiče na kvalitet života, i predstavlja još jedan važan razlog da se hitno
pristupi realizaciji raspoloživih mera za smanjenje emisija štetnih gasova i ublažavanje
procesa i posledica klimatskih promena. Savremena arhitektura u svetlu uticaja
delovanja faktora izazvanih promenom klime, nastoji da putem primene inovativnih
projektantskih koncepata, pristupa i strategija, kojima se odgovara na izazove koje pred
arhitekturu postavljaju klimatske promene. Gradovi danas zahtevaju od arhitekture
promišljanje koje se bazira manje na prostoru, a više na vremenu.

Slika 10 – self-sufficient design - www.pinterest.com

Ubrzane transformacije gradova se više ne zasnivaju težišno na transformaciji grada sa

generičkom ulogom promene zasnovane na njemu kao fizičkom entitetu, već suprotno,
ubrzane promene generisane od strane moderne kulture menjaju percepciju i ulogu
grada. Urbana forma i oblik grada se menjaju na osnovu potreba stanovništva, a kako je
promenljivost učestala, onda se odgovor traži kroz koncept dematerijalizacije, koristeći
tako pametne materijale kako bi se zadovoljili zahtevi brzog i lakog modifikovanja
fleksibilnih dinamičnih struktura, privremenih i/ili efemernih, zasnovanih na
samodovoljnom dizajnu – self-sufficient design (slika 10) . 19

19
www.gf.uns.ac.rs

18
 Uticaj globalnog zagrevanja na urbane sredinje

6. KLIMATSKE PROMENE I URBANISTIČKO-ARHITEKTONSKO

PLANIRANJE

Istraživanje uticaja klimatskih promena postavlja se i pred arhitekturu kao umetničku i

estetsku praksu ki zadire u samu suštinu arhitekture kao naučne discipline i praktične
veštine. Oduvek, arhitektura se suočavala sa urbanim problemima, bez obzira da li su
društveni, ekološki problemi ili problemi vezani za životno okruženje. Ovog puta,
međutim, trebalo bi da nađe nove forme koje ne samo što će poštedeti stanovništvo
klimatskog egzodusa, već i nastaviti da čuvaju krhku ravnotežu više gradova. Jedno od
mogućih rešenja je plutajući grad. Iako deluje nerealno ovo rešenje se razmatra u
slučaju da podizanje nivoa mora dosegne velike razmere. Ovde je razlika u tome što se
tehnička veština kombinuje sa originalnošću forme što daje rezultat koji je ocenjen kao
ekološki i održiv. Na taj način, plutajuće kuće – novi i savremeni objekti sa svim
mogućim komforom – postaju predmet cvetajuće trgovine. Dok su ovi plutajući gradovi
zamišljeni na periferiji, čak i u samom gradu, kao jedan od aspekata novog urbanizma
XXI veka, postoje i drugi projekti, za sada eksperimentalni, koji bi, prema rečima
njihovih projektanata, mogli da predstavljaju, u slučaju klimatskih promena, alternativu
tradicionalnom životu. Drugo rešenje zvuči jednako nerealno. To su podvodne kupole u
kojima bi bili nastanjeni stanovnici posebno ugroženih priobalnih gradova. Još jedno
rešenje koje je privremeno je da se izgrade brane i tako “vrati” deo kopna i na neko
vreme spreči rast dalje potapanje...Postoji jos mnogo mogućih rešenja...ali sve u svemu
evidentno je da će ljudi kao inteligentna vrsta smisliti nešto što će im omogućiti dalji
opstanak. Takođe je zanimljivo rešenje japanske kompanije Shimizu Corporation
(Šimicu Korporejšn) koja je razvila jedinstveni prototip koji bi mogao da ugleda svetlost
dana posle 2025. godine. Nazvan Green Float, ovaj grad, čiji bi svaki modul mogao da
primi do 50.000 stanovnika, razvijaće se samostalno na okeanu. Module čine osnova od
2km u prečniku i kula nazvana City in the sky (Grad na nebu). Ovaj neboder, zasnovan
na lakom metalu nastalom od magnezijuma koji se već nalazi u slanoj vodi, trebalo bi
da bude u osnovi okružen sopstvenim obradivim zemljištem kojim se stanovništvu
garantuje, zahvaljujući poljoprivredi, potpuna samodovoljnost. Predviđena je čak i
reciklaža slane vode iz okruženja. Kula bi mogla da dostigne visinu do 1.000m iznad

19
 Uticaj globalnog zagrevanja na urbane sredinje

nivoa mora, a ostrvo bi moglo da koristi sve prirodne elemente kako bi postalo
autonomno. Pokretanje tehnologije otporne na talase i druge prirodne nepogode danas
predstavljaju jedinu prepreku za razvoj ove vrste projekta. Projekat Green float vizija je
grada sa negativnom emisijom ugljen-dioksida – umreženih serija nepreglednih
plutajućih ćelija koje ne proizvode CO2 i čije stanovništvo je u potpunosti samodovoljno.
Svaka ćelija biće kilometar široka i, kada se poveže, moći će da stvori naselje sa
populacijom od 50.000 ljudi. Veće mreže moći će čak da stvore gradove od po 100.000
stanovnika. Centar ćelije bio bi toranj visok 1.000m, dok bi manje stambene jedinice bile
raspoređene oko njega. Široka oblast šuma okruživala bi centralni toranj, dok bi nešto
udaljenije zeleno priobalje i lagune podržavale ekosistem. Oni bi služili izvor hrane –
brišući time potrebu za uvozom (slika 11).

Slika 11 – City in the sky (Grad na nebu) - www.pinterest.com

Za projekt će se koristiti tehnike pametne izgradnje mora. Jedinice će biti izgrađene na
baržama otpornim na talase sa betonskim postrojenjima. Procjenjuje se da teže oko
7.000 tona i jere oko 50m i 20m široke. Jedinice će biti napravljene da plivaju spajanjem
opreme za barže na ivice. Oni će biti uravnoteženi ubrizgavanjem vode.

20
 Uticaj globalnog zagrevanja na urbane sredinje

Green Float bio bi grad sa negativnom emisijom ugljen-dioksida. Ovo bi se postiglo

nizom mera, uključujući:
 Precizan projekat samih gradova – što bi dovelo do smanjenja od 40% CO2 u odnosu
na klasičan grad
 Korišćenje svemirske solarne elektrane – energija bi se prikupljala u svemiru i slala bi
se nazad na zemlju
 Korišćenje dopunskih tehnologija obnovljive eneregije kao što su aerogeneratori,
termalna i energija dobijena od snage talasa
 Korišćenje okeana koji okružuje grad za hvatanje i skladištenje emisija CO2
 Obimne mere reciklaže i tehnike obrade otpada, uključujući i prikupljanje otpada iz
voda koje okružuju grad i stvaranje energije iz tog otpada.
Ovakvom kombinacijom, bio bi stvoren „botanički grad koji neprekidno apsorbuje CO2
Green Float bio bi smešten u Pacifičkom okeanu bliže ekvatoru, kako bi koristio
tamošnje vremenske uslove. Ćelije grada ne bi bile fiksirane za dno okeana već bi
lagano plutale uokolo. Problem je što se sa realizacijom projekta moglo da se počne tek
2025. godine. Takođe, u Evropi, arhitekta Vensan Kalbo (Vincent Callebaut) obrađuje
problematiku klimatskih izbeglica u okviru svog projekta Lilypad (slika 12), ogromnog
lokvanja koji može da pruži utočište za 50.000 stanovnika.

Slika 12 – Lilypad - www.pinterest.com

Ovo ekološko ostrvo bilo bi ne samo autonomno, već bi bilo i mobilno zahvaljujući
preciznoj tehnologiji koja bi mu omogućila da prati morske struje.20

20
www.gf.uns.ac.rs

21
 Uticaj globalnog zagrevanja na urbane sredinje

Holandija je specifična zemlja sa skoro polovinom teritorije ispod nivoa mora. Ovde su
poplave sastavni deo života i upravo iz ove zemlje potiče jedno od mogućih rešenja.
Ovde su kompanije predložile savršeno jednostavno rešenje – kuće na vodi. Tvrde da
su ove kuće fleksibilne i da mogu podneti podizanje nivoa vode i do 5m. Čak su
razvijena su dva modela: kuća na vodi kao brod i amfibija koja je na obali za vreme
suvog vremena.Oba tipa kao bazu koriste šuplje betonske prizme i čelične stubove koji
pomažu da kuće ostanu ukotvljene na jednom mestu jer bi se usled jakih struja brzo
mogle naći na otvorenom moru. Struja i voda su sprovedene preko fleksibilnih cevi koje
su napravljene tako da mogu da prate promene nivoa vode. Dok u zemljama Južne
Amerike, Afrike i jugoistočne Azije stanovništvo praktikuje gradnju plutajućih gradova na
način svojih predaka, novi oblik plutajućih gradova, samodovoljnih i održivih, pokretnih i
sa pozitivnim energetskim bilansom, možda bi mogao da se pojavi i da promeni naše
shvatanje života. Jedan od najatraktivnijih projekata, koji uzima u obzir činjenicu da će u
bliskoj budućnosti kopna biti sve manje a mora sve više, jeste Subbiosfera 2, projekat
koji je smislio londonski arhitekta Fil Poli (slika 13).

Slika 13 – Subbiosfera 2 - www.pinterest.com

Ovaj podzemni grad može biti dom za oko sto ljudi, a svi koji budu živeli u njemu biće
potpuno nezavisni od spoljnog sveta, pošto će hranu, struju, vazduh i vodu za piće
dobijati iz mora. Integralno, fleksibilno i iznad svega adaptivno arhitektonsko-
urbanističko projektovanje i multidisciplinarni prilaz sektoru urbanizma, arhitekture i
pejzažnog urbanizma imaju kao krajnji efekat razvoj jedne potpuno nove arhitekture
gradova koja se znatno razlikuje od tradicionalnih metoda stilske, funkcionalne i

22
 Uticaj globalnog zagrevanja na urbane sredinje

formalne analize. Pri tome, sama promena arhitektonskih paradigm podrazumeva

promenu doživljavanja arhitektonskog prostora i objekata, preispitivanje definicije
arhitekture kao nauke, veštine, umetnosti, pa i kulture. To vodi ka spremnosti za
otvorenost shvatanja koja vode ka arhitekturi atmosphere ili meteorološke arhitekture.
Samim tim nastaje nova estetika izvan vizuelnog diskusa arhitekture, čije istraživanje
uklkjučuje uvođenje analitičkih metoda i pitanja koja se tiču ekološke funkcionalnosti u
skladu sa envajronmentalnim uslovima. Važan aspekt nove estetike savremene
arhitekture tiče se društvene odnosno socijalne održivosti u kojem se pred arhitekturu
postavljaju etički izazovi u vezi sa socijalnom odgovornošću, odnosom prema mestu i
ekološkom svesnošću. Projektanti se opredeljuju, takođe, za nove tehnike angažovanja
javnosti u procesu transformacije pejzaža u razvoju, smatrajući veoma važnim
permanentnu obaveštenost i stalno učešće zajednice u generisanju i implementaciji
projekta, što vodi ka formiranju novih urbanih iskustava, funkcija i aktivnosti. Pejzažne
arhitekte, sprovodeći tokom rada istraživanja kojima se otkrivaju međuzavisnosti prirode
i kulture, stvaraju urbane predele koji mogu biti valorizovani sa aspekta novostečenih
kulturnih, socioloških i ekoloških karakteristika. Jasno je da su ekološka pitanja i
duboko-etička i filozofska i da se rešenje problema, koje se tiče ekologije i opstanka
civilizacije, odnosi i na neizbežnu promenu urbane kulture . Čini se da je antropolog,
ekolog, kibernetičar Gregori Bejtson (Gregory Bateson) pre više od četiri decenije
razmatrao ovaj problem kada je govorio o stvaranju „visoke civilizacije” (koja će sadržati
sve neophodno za fizičko, estetsko i kreativno zadovoljstvo ljudi, a čija će raznovrsnost
proizvesti fleksibilnost neophodnu za odgovor na nepredvidive promene. Zdravom
ekologijom Bejtson smatra kombinaciju fleksibilnosti životne sredine i ljudske civilizacije
koja stvara tekući, složen, otvoren sistem u sadejstvu sa prirodnim sistemima koji ga
okružuju. Bejtsonova vizija ekologije ne samo da anticipira željeno stanje, već
nedvosmisleno, ukazuje na istorijske presedane ekološke estetike, koji su paradigma za
definisanje savremene ekološke funkcionalnosti u skladu sa envajronmentalnim
uslovima, a samim tim i estetike savremene arhitekture i urbanizma. Danas je pejzaž
postao objektiv kroz koji se posmatraju savremeni gradovi, a istovremeno je i medij
preko kojeg se oni konstruišu. Višeznačni odnos pejzaža i arhitekture u uslovima
postindustrijskih gradova postaje osnovno polazište projekata i planova, ne samo kroz

23
 Uticaj globalnog zagrevanja na urbane sredinje

saradnju arhitekata i pejzažnih arhitekata, već i kao osnov novih tehnika i koncepata
projektovanja i novih formalnih strategija arhitekture i urbanizma. Međuzavisnost se
ogleda i u projekcijama i pitanjima na koji način promene urbanog pejzaža pod uticajem
klimatskih promena kao posledice ljudskih delatnosti, povratno uslovljavaju socio-
kulturne promene? Da ekološki procesi mogu da inspirišu oblike urbanih naselja na
način koji je efkasan, ekonomičan, lokalno prepoznatljiv i minimalno potrošački, u to
smo se uverili dokazavši polaznu hipotezu da klimatske promene utiču na promenu
urbanističko-arhitektonskog planiranja prostora. U povezivanju primenjene ekologije i
stvaranju ekološke demokratije osnov je za stvaranje radikalno novih formi naselja, i to
prvenstveno kroz potragu za fundamentima zadovoljavajućeg kvaliteta življenja.
Metamorfoza urbanog pejzaža i ljudskih naselja, odvija se kroz primenu formi koje
povezuju ekologiju i demokratiju, a koje se definišu kao omogućavajuće, fleksibilne I
podstičuće.

6.1. REŠENJA I PROMENA PARADIGMI

Suočeni sa realnošću ostvarivanja nepovoljnog scenarija uticaja klimatskih promena na

život ljudi, nameće se pitanje kako sprečiti ili usporiti dalje globalno zagrevanje, i
uopšteno klimatske promene. Naravno, postoji veoma jednostavan odgovor na to, a to
je smanjenje emisija štetnih gasova u atmosferu. Značajan doprinos u ovom smislu bi
predstavljala i strogo kontrolisana seča tropskih šuma koje predstavljaju biljni regulator
globalne temperature. Ali osnovni problem je u složenoj i teškoj realizaciji ovih mera.
Zbog toga su zemlje donosile razne lokalne propise i međudržavne sporazume u cilju
zaštite postojećeg sastava atmosfere. I danas postoje mnogobrojni propisi i rešenja o
zaštiti, ali se u današnje vreme razmatraju i novi načini ublažavanja klimatskih promena.
Još jedna u nizu kampanja koje su radile na tome da se podigne svest ljudi o tome
kako, i na koji način mogu pomoći kao pojedinci u ovoj velikoj akciji za očuvanje
planete, jeste kampanja „Sat za našu planetu“ i kampanja Mladih istraživača Srbije, koji
su u okviru projekta “Održivi transport” organizovali niz uličnih događaja koji su imali za
cilj prvenstveno da se šira javnost informiše o klimatskim promenama i potrebi
smanjenja emisije CO2.

24
 Uticaj globalnog zagrevanja na urbane sredinje

7. ZAKLJUČAK

Nije dovoljno reći samo da se klima na Zemlji menja i da to ima dalekosežne posledice
po čitavu planetu i sav živi svet na njoj, kao ni to da će se problemi rešiti određenim
propisima i sporazumima. Nije samo bitno da sporazum postoji, već je potrebno da ga
pojedinci shvate i realizuju na pravi način. Oni će samo tako i ispuniti zadato, a jedan od
načina za to jeste upravo akcijama, pomoću kojih se podiže svest ljudi o situaciji u kojoj
se nalazi planeta. Jer, ko veruje da nema uticaja na događanja u svom životu neće
preduzimati ništa, situacije će se „događati“. Ali, oni koji veruju da bar u nekoj meri
imaju mogućnost da utiču na svoj život, činiće sve što je da život učine. Posledice
promene klime su vidljive i ozbiljne, zbog toga se moraju i preduzeti ozbiljne mere u
rešavanju i sprečavanju istih. Pred arhitekturom u ovoj oblasti je ozbiljan i težak
zadatak: mnoge forme, pravila i principi koji su do juče važili u arhitektonsko-
urbanističkom planiranju, danas više ne važe ili ne mogu u punoj meri da se primene.
Potrebno je prilagođavanje nastalim promenama u smislu podizanja kvaliteta života u
urbanim sredinama, za šta je svakako odgovorna arhitektura.

25