Pravo klimatskih promena

Prof. dr Mirjana Drenovak-Ivanović

Jean Monnet Chair in European Environmental Law
Syllabus
Naučnici su još 1965. upozoravali američkog predsednika na klimatske promene. -
http://rs.n1info.com/SciTech/a541663/Naucnici-su-jos-1965.-upozoravali-americkog-predsednika-na-klimatske-promene.html
Među donosiocima odluka, ali i u javnosti još uvek se može čuti da postoji sumnja da čovek i njegov način života i proizvodnje energije zaista
mogu uticati na klimu. Sa druge strane, među istraživačima već decenijama postoji čvrst koncensus o ovom problemu, a zvanična
upozorenja poslata su pre više decenija. Prvi zvanični dokument upućen nekoj vladi u kome se pominju moguće posledice porasta nivoa
ugljen-dioksida u atmosferi donet je 5. novembra 1965. godine i bio je upućen upravo tadašnjem predsedniku SAD, Lindonu Džonsonu, piše  
Klima101.
Zaključili su da bi do 2000. godine nivo CO2 u atmosferi mogao da poraste za 25 odsto u odnosu na 19. vek. Njihovo predviđanje je bilo da
će 2000. godine koncentracija ugljen-dioksida iznositi 350 jedinica po milionu. Međutim, pokazalo se da ovo predviđanje i nije bilo sasvim
tačno, jer je realnost bila nešto gora pa je ovaj broj porastao do 370.
Klimatske promene: „Jasno i nedvosmisleno vanredno stanje", kažu naučnici - https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-50313870
Grupa od oko 11.000 svetskih naučnika odobrila je istraživanje u kojem se kaže da se svet suočava sa klimatskim vanrednim
stanjem. 
Ovo istraživanje, zasnovano na podacima o različitim merama koji su prikupljani 40 godina, navodi da se svetske vlade ne bave krizom. 
Bez dubinskih i trajnih promena, svet se suočava sa „neprepričljivom ljudskom patnjom", navodi se u studiji. 
Naučnici kažu da imaju moralnu obavezu da upozore na razmere ove opasnosti. 
Objavljeno u danu kada su satelitski podaci pokazali da je prethodni mesec bio najtopliji oktobar u istoriji, novo istraživanje pokazuje
da je merenje temperature površine zemlje neadekvatan način za beleženje realnih opasnosti od pregrevanja. 
Autori su zato uzeli u obzir različite podatke za koje veruju da predstavljaju „paket grafičkih vitalnih znakova klimatskih promena tokom
poslednjih 40 godina".
Ovi indikatori obuhvataju rast ljudske i životinjske populacije, proizvodnju mesa po glavi stanovnika, globalni gubitak šumske površine,
kao i korišćenje fosilnog goriva.
• Heathrow third runway ruled
illegal over climate change
• Appeal court says decision to give go-
ahead not consistent with Paris agreement
• Plans for a third runway at 
Heathrow airport have been ruled illegal by
the court of appeal because ministers did
not adequately take into account the
government’s commitments to tackle the
climate crisis.
• The challenges were dismissed in the high
court in May 2019 but the complainants
took their cases to the court of appeal,
which delivered its verdicts on Thursday.
• https://youtu.be/tcABbLKWOTI
1. Pojam prava klimatskih promena
2. Izvori prava klimatskih promena
3. Razvoj prava klimatskih promena u EU
4. Povreda osnovnih ljudskih prava kao posledica klimatskih promena
5. Nacrt Zakona o klimatskim promenama Srbije
Šta su klimatske promene?
• U uporednoj literaturi nailazimo na veliki broj definicija koje određuju
pojam klimatske promene.
• U Izveštaju međunarodnog panela za klimatske promene iz 2014. god. se
ukazuje na to da su antropogeni faktori ,,gotovo izvesno dominantan
uzrok klimatskih promena.”
• U domaćim strateškim dokumentima se klimatske promene određuju kao
„promene koje su direktno ili indirektno uslovljene ljudskim aktivnostima,
a koje izazivaju promene u sastavu globalne atmosfere, i koje su,
superponirane na prirodna kolebanja klime, osmotrene tokom
uporedivih vremenskih perioda”. – Strategija o upravljanju vodama 2016.
Gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte su oni koji, poput ćebeta, zadržavaju toplotu
koja se reflektuje od Zemljine površine i na taj način čine planetu toplom, to su:
vodena para, ugljen-dioksid, metan, azot-suboksid hlorofluorokarbonati.

Kada govorimo o klimatskim promenama izazvanim ljudskim aktivnostima posebna

pažnja treba se posvetiti ugljen-dioksidu i metanu.
• Ugljen-dioksid
Ugljen-dioksid je najvažniji kada se
razmatra ovo pitanje iz razloga što
njegove emisije predstavljaju čak tri
četvrtine svih antropogenih emisija
gasova staklene bašte.  Najveći
izvor emisija ovog gasa jeste
sagorevanje fosilnih goriva, ali on
se oslobađa i prilikom drugih
ljudskih aktivnosti poput nekih
industrijskih procesa i eksploatacije
zemljišta. Tokom istorije ljudske
civilizacije koncentracija ugljen-
dioksida u atmosferi bila je stabilna.
Međutim posle otkrića fosilnih
goriva i industrijske revolucije to se
menja.
• Metan
• Emisije ovog gasa su značajno manje u odnosu na ugljen-dioksid, ali su njegova svojstva
takva da je u stanju da zadrži čak 25 puta više toplote, te zbog toga predstavlja važan
činilac klimatskih promena.
• Metan je produkt mnogih ljudskih aktivnosti poput proizvodnje prirodnog gasa,
tretmana otpadnih voda i deponija, međutim čak 39% emisija ovog gasa potiče od
poljoprivrede. Više od polovine ukupnih emisija iz poljoprivrede potiče od stoke koja
tokom procesa varenja hrane oslobađa velike količine ovog gasa.  Broj ljudi na planeti
konstatno se povećava i samim tim raste potreba za proizvodnjom hrane, što dodatno
otežava problem emisija iz ovog izvora.
• Srbija: od ukupne emisije metana (424,52 Gg) 1998. godine, najveći deo 39,48 % ili
167,61 Gg emitovan je iz sektora poljoprivrede; 33,11 % ili 140,57 Gg iz energetskog
sektora; 27,25% ili 115,71 Gg emisijom deponijskog gasa, a 0,15 % tj. 0,63 Gg iz
industrijskih hemijskih procesa.
• Emisije sumpornih oksida rezultatat su procesa eksploatacije i korišćenja
fosilnih goriva u energetska svrhe.
• Emituje se i iz hemijskih procesa proizvodnje sumporne kiseline.
Hlorofluorougljenika
• Sedamdesetih godina prošlog veka američki hemičari Šervud Roland i
Mario Molina pokazali su da jedinjenjenja poput hlorofluorougljenika i
halona, koja se pretežno koriste u proizvodnji frižidera, klima uređaja i
boca za sprejeve, značajno oštećuju ozonski omotač. Istraživači su za ovo
otkriće 1995. godine dobili Nobelovu nagradu za hemiju, a pažnja
javnosti je ka ovom problemu naročito bila usmerena od 1985. godine
kada je iznad Antartika uočena velika ozonska rupa .
• Montrealski protokol, 1987.
• Ukupna količina emitovanih gasova sa efektom staklene bašte se prikazuje prema
sektorima:
• energetika;
• industrijski procesi;
• saobraćaj;
• primena rastvarača;
• korišćenje zemljišta i promene u korišćenju zemljišta i šumarstvo;
• poljoprivreda;
• upravljanje otpadom.
• Efekti globalnog zagrevanja

• Sve češća pojava jačih uragana i oluja

• Sve češća pojava poplava i suše u različitim regionima sveta
• Smanjivanje količina dostupne slatke vode
• Veliki poremećaji u različitim ekosistemima usled njihovog “pomeranja” na sever.
Pri tome će neke vrste uspevati da prate ta pomeranja, dok druge neće biti u stanju
i na taj način će doći do njihovog iščezavanja.
• Širenje nekih zaraznih bolesti (npr. malarije) u severnije predele
• Poremećaji u lancima ishrane
• Poremećaji u životnim ciklusima i fenofazama, tako da se može desiti da neke biljke
cvetaju ranije nego što se pojave njihovi oprašivači.
Klimatske izbeglice
• Zagrevanje Zemljine atmosfere dovodi do broja ozbiljnih promena u životnoj sredini.
Porast temperature će ubrzati topljenje glečera i polarnog leda, što će dovesti do
podizanja nivoa mora i završiti stalnim poplavama gusto naseljenih područja, što će
opet, rezultirati brojnim klimatskim izbeglicama (ljudi koji će usled posledica klimatskih
promena biti prisiljeni da promene svoje stanište).
• Prema UNEP-u,  zemlje koje će najviše biti pogođene klimatskim promenama su
Bangladeš, Egipat, Gambija, Indonezija, Maldivi(setite se kada je Maldivska vlada
održala sednicu pod vodom kako bi skrenula pažnju na ovaj problem), Mozambik,
Pakistan, Senegal, Surinam , Tajland i ostrva u Pacifiku.
1. Pojam prava klimatskih promena
• Pravo klimatskih promena je posebna oblast ekoškog prava koja obuhvata sve
pravne norme koje su donete u cilju sprečavanja klimatskih promena ili
ublažavanja njihovih posledica.
• Pravne norme mogu direktno ukazivati na to da se primenjuju u cilju
ublažavanja klimatskih promena ili da su time motivisane, a mogu to činiti i
indirektno (npr. nova zgrada treba da ispunjava zahteve energetske efikasnosti i
efikasne upotrebe vode.)
• Prilagođavanje klimatskim promenama čini skup strateških, zakonskih, i
podzakonskih dokumenata kojima se uređuju postupci prilagođavanja prirode i
ljudi na postojeće ili očekivane klimatske izazove ili njihove efekte koji dovode
do štete ili umanjuju vrednost životne sredine.
• Ublažavanje posledica klimatskih promena čini skup strateških, zakonskih, i
podzakonskih dokumenata kojima se uređuju mere redukcije emisija sa efektom
staklene bašte.
2. Izvori prava klimatskih promena
• Izveštaj Svetske komisije za životnu sredinu (Brundtland Commission) pod nazivom „Naša
zajednička budućnost” (Our Common Future) ukazao je da ekonomski rast koji nije
usklađen sa mogućnostima regeneracije planete Zemlje može dovesti u opasnost život i
zdravlje ljudi i životne sredine.
• Brundland komisija je održivi razvoj odredila kao razvoj kojim se ispunjavaju potrebe
sadašnjosti, bez uskraćivanja mogućnosti budućim generacijama da zadovolje svoje
potrebe. Preporuke Brundland komisije usvojene su na Konferenciji Ujedinjenih nacija
juna 1992. godine u Rio de Ženeiru. Na istoj konferenciji usvojena je i Okvirna konvencija
Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama.
• Sredinom 2001. godine, Srbija postaje članica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o
promeni klime. Iako ta Konvencija ne određuje obaveze Strana koje se direktno odnose
na uvođenje kvota za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, njome se po
prvi put, kao zajednički cilj Strana konvencije, određuje stabilizacija emisija i
zaustavljanje emisija.
• Pristupajući konvenciji, Strane su se obavezale da naprave nacionalne registre emisija sa
efektom staklene bašte.
Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim
promenama, 1992.
Hvala na pažnji!

Prof. dr Mirjana Drenovak-Ivanović

mirjana.drenovak@ius.bg.ac.rs