Dejana Kostadinović

Br. Indeksa: 27BFB/2016

Studija slučaja

Exxon Mobile

Jedna od najvećih svetskih energetskih kompanija uhvaćena je u najvećem

klimatsko-ekološkom skandalu o kojem se priča poslednjih par godina. Još osamdesetih
godina prošlog veka ExxonMobil je bio u saznanju o "potencijalno katastrofalnim" i
"nepovratnim" efektima povećanja potrošnje fosilnih goriva, ali je odlučio da prikrije
rezultate, proširuje dezinformacije o klimatskim promenama i bazira svoje poslovanje na
izvorima energije koji emituju visok nivo ugljen-dioksida. Kako je sve počelo?

Exxon Mobil Corporation je američka multinacionalna kompanija za naftu i gas, sa

sedištem u Irvingu, država Teksas. Ona je ujedno i najveći direktni potomak John D.
Rokfelerove Standard Oil kompanije. Kompanija je osnovana 30. novembra 1999.
godine, spajanjem Exxon-a (ranijeg Standard Oil Company of New Jersey) i Mobil-
a (ranijeg Standard Oil Company of New York). ExxonMobil je jedna od nekoliko
najvećih svestkih naftnih kompanija, sa dnevnom proizvodnjom od 3.921 miliona barela
naftnih produkata. Sa 37 rafinerija nafte u 21 zemlji koje čine kombinovani dnevni
kapacitet rafinisanja od 6,3 miliona barela, ExxonMobil je najveća rafinerija nafte na
svetu.
Od kraja sedamdesetih do osamdesetih, Exxon, jedan od prethodnika ExxonMobila,
stekao je javnu reputaciju kao pionir u istraživanju klimatskih promena. Exxon je
finansirao sopstvena interna istraživanja kao i naučne univerzitetske saradnje, u skladu
sa razvojem javnog naučnog pristupa i uživao je reputaciju za stručnost u atmosferskom
uticaju emitovanja ugljen-dioksida. Između 1970. i 2015. godine, istraživači Exxon i
ExxonMobil-a kao njihovi akademski saradnici objavili su desetine naučnih radova o
klimatskim promenama i njihovim efektima na životnu sredinu.
Ipak, da nije sve idealno, potvrđuju i dešavanja u poslednjih dve godine. Naime, Exxon
je na meti brojnih kritika i spekulisalo se o bitnim propustima u smislu da je kompanija
zataškavala rezultate svojih internih istraživanja na temu klimatskih promena i ljudskog
faktora kao uzročnika, pa je time decenijama držala u zabludi čitavu javnost i doprinela
nanošenju nemerljive štete životnoj sredini usled nedostatka relevantnih informacija o
postojećoj šteti kao i načinima za saniranje iste.
Exxon je koristio svoje znanje o klimatskim promenama kako bi planirao svoju poslovnu
budućnost i razvijao svoj biznis plan. Kompanija je zakupila velike površine Arktika za
istraživanje nafte, na teritoriji gdje je, kako je istakao naučnik te kompanije 1990.
godine, "potencijalno globalno zagrevanje može pomoći samo u smanjenju troškova
istraživanja i razvoja". Ne samo to, već od Severnog mora do kanadskog dela Arktika,
Exxon i njegovi partneri radili su na postavljanju palubnih platformi za zaštitu cevovoda
od povećanja erozije priobalja, kao i na projektovanju cevovoda i puta na toj teritoriji.
Drugim rečima, kompanija je počela da radi na klimatizaciji svojih objekata kako bi
odustala od budućnosti koju su njeni sopstveni naučnici potvrdili da je neizbežna.
Međutim, u stvarnosti su stvari bile mnogo drugačije. Već početkom 90-ih godina
kompanija je počela ulagati velike sume novca u zataškavanje pokreta o klimatskim
promenama.
Exxon-ovo zataškavanje naučnih saznanja koje je trajalo više od 30 godina može se
računati za prevaru koja će biti od presudnog značaja u geološkoj istoriji planete Zemlje.
U te dve decenije, emisije gasova sa efektom staklene bašte su znatno porasle, kao i
globalna temperatura što je za posledicu dobilo izuzetno topla leta i vrlo nepredvidive
pojave ekstremnih poplava, uragana i td. Ovakvim pristupom kompanija je bespovratno
nanela štetu životnoj sredini, dovela je do kršenja osnovnih moralnih načela, koja imaju
za cilj čoveka i njegovu dobrobit kao vrhovno dobro, ljudskog prava na život u zdravoj
sredini a samim tim prekršila i prvu od osnovnih moralnih obaveza - ,,Ne nanositi zlo!’’.

Najveći problem zadaje Exxonov poslovni plan. Kompanija troši ogromne količine novca
u potrazi za novim izvorima ugljovodonika. S obzirom na skorašnji pad cena nafte,
kapitalna potrošnja i budžet istraživanja su smanjeni za 12% u 2015. godini na 34
milijarde dolara, a još 25% u 2016. godini na 23,2 milijarde dolara. Na našoj planeti
potencijalno postoji još mnogo hiljada gigatona ugljovodonika koji bi mogli biti
ekstrahovani ako nastavimo da istražujemo. Industrija fosilnih goriva je već
identifikovala najmanje 5,000 gigatona ugljenika, pogodnog za ekspoataciju ali prema
rečima stručnjaka, možemo samo spaliti još oko 900 gigatona ugljenika pre nego što se
planeta zagreje do kritičnog stadijuma.

Skandalu je prethodila naučna studija Univerziteta Harvard koja se bavila

detaljnim ispitivanjem objavljenih naučnih materijala koji su bili predmet višedecenijskih
Exxonovih istraživanja. Harvardova saznanja po ovom pitanju bila su senzacionalna.
Naime, potvrđeno je da su Exxon-ova ozbiljna istraživanja i interno izveštavanje
ustanovili da je globalno zagrevanje stvarna pojava i da je izazvano ljudskim faktorom.
Od internih izveštaja kompanije i recenziranih dokumenata, više od 80% je potvrdilo da
je globalno zagrevanje izazvano ljudskim faktorom. Samo 2% navoda je izrazilo sumnju
i u tim slučajevima sumnja je odražavala naučni oprez u vezi sa donošenjem
kategoričnih nalaza p tom pitanju. Exxon Mobil je odgovorio na rezultate ove studije
tako što je negirao da su njegovi naučnici postigli čvrste zaključke o klimatskim
promenama koje je kompanija skrivala.
Kompaniju ExxonMobil pogodile su istrage od Inside Climate News i Los Angeles
Timesa. Oba izvora su navela da je već u sedamdesetim godinama kompanija imala
više saznanja o klimatskim promjenama nego što je to obznanila javno i na taj način
zavela javnost. Jedan od Exxon-ovih starijih naučnika je već 1977.godine, pre
zvaničnog saopštenja NASA-e, izneo mišljenje o globalnom zagrevanju kao rezultatu
koji nastaje usled čovekovog uticaja kroz emisiju i sagorevanje fosilnih goriva. Skoro 40
godina ExxonMobil je javno izražavao sumnju u opasnosti od klimatskih promena čak
iako su njegovi naučnici došli do takvog saznanja a time je i značajno smanjio šanse da
se bilo šta učini po pitanju saniranja tog izuzetno važnog problema.

Umesto da započnu debatu o potencijalnom načinu za prevazilaženje tog problema i

prelasku u ekonomiju sa niskim emisijama CO2, kompanija je učinila upravo suprotno,
uložila više od 30 miliona dolara u kampanju o negiranju uticaja na klimatske promene.
Duže vreme Exxon je vodio kampanju sa ciljem dezinformisanja javnosti.

EkkonMobil je pomogao u osnivanju Globalna klimatska koalicija, koja se protivi

regulaciji emisije gasova sa efektom staklene bašte. 2007. Zajednica zabrinutih
naučnika rekla je da je EkkonMobil između 1998. i 2005. godine uložio oko 16 miliona
dolara u 43 organizacije za zastupanje koje osporavaju uticaj globalnog zagrevanja i da
je ExxonMobil koristio taktike dezinformacije slične onima koje je koristila duvanska
industrija u njenim poricanjima veza između raka pluća i pušenja, rekavši da je
kompanija koristila iste organizacije i ljude za lobiranje o smanjenom uticaju klimatskih
promena i emisije izduvnih gasova na stanje atmosfere.

Od marta 2016. godine, ExxonMobil se nalazi pod istragom glavnog tužioca Njujorka
Erika Schneidermana zbog optužbi da je zataškavao rizik od klimatskih promena.
Sudjenje je još u toku.

Odnos kompanije Exxon u ovom slučaju može se okarakterisati kao lov za profitom kao
vrhovnim ciljem u odlučivanju i delovanju kompanije. Svojim oportunističkim stavom
doprineli su traćenju dragocenog vremena za delovanje u saniranju nastale štete i
istraživanju drugih potencijalnih izvora manje štetnih vrsta goriva. Posledice njihovog
delovanja ostavile su dugotrajne posledice na ekološki sistem planete koji je svakako u
veoma lošem stanju a prouzrokovana šteta je dugoročna i samim tim bespovratna.
Rukovođenjem Prvom formulacijom Kantovog kategoričkog imperativa, koja ima za
ideju da ukoliko je neka radnja moralna za nas kao pojedinca, onda mora biti moralna
za svakog, kada bi sve kompanije na svetu sledile primer Exxon Mobile kompanije u
poštovanju osnovnih moralnih načela u svom poslovanju, naše bitisanje na ovoj planeti
bilo bi odavno završeno a život na planeti nemoguć.