SADRŽAJ

UVOD............................................................................................................................2
I EKOLOGIJA I ŽIVOTNA SREDINA........................................................................3
1. Ekologija i zaštite životne sredine..........................................................................3
II PRIVREDA I ŽIVOTNA SREDINA.........................................................................9
1. Uticaj privrede na životnu sredinu.........................................................................9
2. Poljoprivreda i životna sredina.............................................................................10
3. Konkurentnost privrede Srbije i primena međunarodnih standarda.....................12
4. Međunarodni standardi kao sredstvo za uklanjanje barijera u trgovini...............14
5. Bezbedna i zdrava hrana - šansa, ali i izazov.......................................................17
III SISTEMI UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE...........................20
1. Serija ISO 14000..................................................................................................20
2. Zahtevi standarda ISO 14001...............................................................................23
2.1 Politika u vezi sa životnom sredinom............................................................24
2.2 Planiranje sistema zaštite životne sredine......................................................24
2.3 Primena i sprovođenje sistema zaštite životne sredine..................................29
2.4 Proveravanje sistema zaštite životne sredine.................................................30
2.5 Postupak primene standarda ISO 14001........................................................31
3. Ocenjivanje i sertifikacija.....................................................................................32
4. Sistemi za proizvodnju bezbedne i zdrave hrane - HACCP.................................34
IV PRIMENA SISTEMA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U PREDUZEĆU A.D
YUHOR - JAGODINA................................................................................................37
1. Istorijat.................................................................................................................37
3. Standardi kvaliteta................................................................................................38
4. Upravljanje industrijskim otpadom......................................................................38
5. Upravljanje organskim otpadom..........................................................................41
6. Podzemna i otpadna voda.....................................................................................42
7. Monitornig emitovanih gasova i kvaliteta vazduha.............................................43
V REZULTATI ISTRAŽIVANJA.............................................................................45
ZAKLJUČAK..............................................................................................................56
LITERATURA.............................................................................................................58
PRILOZI......................................................................................................................59
UVOD

Promena privrednog sistema Srbije i njegova tranzicija na tržišni sistem

privređivanja, kao i ponovno uključenje Srbije u svetske privredne tokove uveliko
traje. Proces podrazumeva da domaća preduzeća u vrlo kratkom roku moraju početi
da rade po principima razvijenih zemalja i da uvaže tehnološke osnove savremenog
privrednog sistema i na njima zasnuje svoje reformske zahvate, kao i na unapređenja
efektivnosti sistema za proizvodnju kvalitetnih proizvoda, sistema upravljanja
kvalitetom, bezbednošću hrane i zaštitom životne sredine u skladu sa zahtevima
standarda Global GAP, ISO 9001:2008, ISO 22000:2005 i ISO 14001:2004 i BS
OHSAS 18001.
Cilj Republike Srbije je da u oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje,
distribucije različitih proizvoda, kao i prozvodnji hrane postane lider u zemlji i
regionu i brend za kvalitetne poljoprivredne proizvode.
Predmet ovog rada je da objasni osnovne pojmove vezane za zaštitu životne
sredine u proizvodnim delatnostima s akcentom zaštitu životne sredine u proizvodnji
hrane, kao i da prikaže primene istih na primeru A.D „Juhor“ Jagodina.
Rad pored uvoda i zaključka, ima dva osnovne celine. Svaka celina ima po
nekoliko poglavlja.
U prvom delu rada ukazuje se na osnove zaštite životne sredine, zakonskim
regulativama, ISO standardima, sertifikacijama sistema upravljanja u proizvodnji
hrane. Primena zaštite životne sredine doprinosi stvaranju novog koncepta u
poslovanju preduzeća i ima veliki uticaj i na samu organizacionu strukturu preduzeća.
Poglavlja u drugom delu rada ukazuju na proizvodnju visoko kvalitetnih i
zdravstveno bezbednih proizvoda koji su osnova za proizvodnju kvalitetne i
zdravstveno bezbedne hrane koja zadovoljava potrebe i očekivanja krajnjih potrošača,
uz minimalne negativne uticaje na životnu sredinu. Rad ukazuje na dostignuti nivo
upravljanja procesima u poslovanju A.D „Juhor“ Jagodina kao i mogućnost daljeg
unapređenja zaštite životne sredine smanjenjem ili eliminisanjem zagađenja kroz
definisanje posebnih ciljeva vezanih za značajne aspekte životne sredine za koje
uspostavljane programe koje redovno preispituje najviše rukovodstvo preduzeća.
Na kraju na osnovu svega napisanog iznet je i zaključak.

2
 OPŠTI DEO
I EKOLOGIJA I ŽIVOTNA SREDINA

1. Ekologija i zaštite životne sredine

Ekologija i zaštita životne sredine, su bez sumnje, kompleksne oblasti za

svakog čoveka na planeti. Ekologija može da se definiše kao studija odnosa između
organizama i životne sredine. Ljudi proučavaju ekologiju onoliko dugo koliko postoje
kao vrsta. Opstanak ljudi je zavisio od toga koliko dobro mogu da uoče promene u
životnoj sredini i predvide njihov uticaj na organizme. Prvi lovci i sakupljači bilja
morali su da znaju navike životinja i gde da nađu hranu. Kasnije, poljoprivrednici
morali su biti svesni promena vremenskih uslova i zemljišta i kako te promene mogu
uticati na useve i stoku.
Danas, većina ljudske populacije na Zemlji živi u gradovima i mnogi imaju
malo direktnog kontakta sa prirodom. Više nego ikada ranije, budućnost ljudske vrste
zavisi od toga koliko dobro razumemo odnose između organizama i okoline. Ljudska
vrsta intenzivno menja životnu sredinu, ipak ona u potpunosti ne razume efekte tih
promena. Na primer, ljudske aktivnosti su povećale količinu azota koja cirkuliše kroz
biosferu, promenile sastav zemljišta, povećale koncentraciju CO 2. Imperativ
dvadesetprvog veka je da još jednom postanemo žestoki studenti ekologije Nekad je
čovek živeo u skladu s prirodom; vrlo skromno je iskorišćavao prirodne resurse i nije
bitno, niti u širim razmerama remetio prirodnu ravnotežu. Živeći u malenim naseljima
oko plodnih predela, problem svoje egzistencije rešavao je baveći se lovom, a kasnije
i zemljoradnjom. Kada je počeo obrađivati metale i kada je došlo do procvata
zanatstva, pojedine skupine ljudi počele su se kretati tragajući za rudama, koje su
koristili. Tako je čovek počeo preseljavati i u područja klimatski manje povoljna za
život i poljoprivredu, pa je bio prisiljen boriti se sa prirodom. Zahvaljujući zanatstvu,
izumeo je nova, bolja oruđa, odeću i skloništa, počeo je krčiti i paliti šume, veštački
stvarajući obradivo zemljište. Naselja su postajala sve veća, nastaju nova zanimanja,
organizuje se trgovina, rađa se civilizacija. Broj ljudi se uvećava. Zahvati na prirodnoj
okolini bivaju sve veći: grade se vodovodi, rudnici, putevi, luke... Tehnologija
doživljava procvat, nauka i zdravstvena zaštita postepeno se razvijaju, pa ljudski vek
postaje duži i, uopšte kvalitet života se povećava.

3
 No taj progresivan razvoj praćen je, nažalost, promenom životnih uslova na
takav način koji će današnjem čovečanstvu prouzrokovati brojne i dalekosežne
probleme. Posebno velike negativne uticaje na stanje životne sredine imaju pogoni
teške industrije (železare, livnice, koksare), hemijska industrija i druge industrijske
grane koje se često nazivaju prljavom industrijom. Na kvalitet životne sredine
značajno utiče i proizvodnja i potrošnja različitih energetskih sirovina od kojih
najveći značaj ima ugalj. Sagorevanjem uglja, posebno lignita, nastaju velike količine
šljake i pepela, a u atmosferu se izbacuju velike količine sumpornih i azotnih
jedinjenja što sve zagauje životnu sredinu. I saobraćaj, posebno drumski, izuzetno
mnogo utiče na kvalitet sredine u kojoj živimo. Sagorevanje goriva, spiranje
(padavine) ulja, nafte, soli i prašine s puteva, zatim izazivanje buke koja ima
višestruke negativne posledice po zdravlje ljudi, sve to negativno utiče na našu
okolinu i sredinu u kojoj živimo. Nestručna obrada poljoprivrednih površina kod
upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu bilja i uništavanje korova, negativno se
odražava na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Svi hemijski preparati (pesticidi) imaju
otrovna svojstva. Duže upotreba ovih sredstava negativno se odražava na kvalitet
površinskih i podzemnih voda. I otpad (gradski ili komunalni, otpad iz industrije ili
saobraćaja, otpad neiskorištenih energenata, poljoprivredni otpad itd.) negativno utiče
na kvalitet životne sredine. Ovo se posebno odnosi na veće gradove gde se gradski i
industrijski otpad deponuje i zatrpava, što ugrožava podzemne vode i vazduh.
Najopasniji je otpad iz hemijske industrije Dok mnogi misle da je tipično ekološko
istraživanje na terenu, neki od najvažnijih dostignuća u ekologiji zasnovani su na
teoretskim modelima ili istraživanjima u laboratoriji.
Da bi pojednostavili svoja istraživanja, ekolozi su dugo pokušavali da
proučavaju izolovane zajednice i ekosisteme. Međutim, sve zajednice i ekosistemi na
Zemlji su otvoreni sistemi za razmenu materije, energije i organizama sa drugim
zajednicama i ekosistemima.
Uprkos različitim pristupima naučnoj praksi naučna istraživanja imaju mnogo
zajedničkog. Univerzalni pristupi naučnih metoda su: postavljanje interesantnih
pitanja i postavljanje hipoteza Ekolgija je relativno mlada nauka. Reč ekologija potiče
iz knjiga “Opšta istorija razvića organizama” [1, str.83] i “Priroda stvaranja” [2,
str.124] nemačkog biologa Ernesta Hekela, gde je označavala granu zoologije koja
istražuje sveobuhvatnost odnosa izmađu životinjskih vrsta i njihove neorganske i

4
organske okoline. Termin ekologija je izveden iz grčkih reči “oikos” (dom, mesto
stnovanja, stanište, okolina) i “logos” (učenje, reč, govor, nauka).
Iako je Hekel dao ime ekologiji, Čarls Darvin je, po nekima njen stvarni
tvorac, pošto pojam “borbe za opstanak” pokriva splet međuodnosa živih bića kao i
odnose prema uslovima nežive prirode. Ekologija je nauka koja proučava uzajamne
odnose među organizmima i njihovu zavisnost od spoljašnjih faktora, prvenstveno
klimatskih uslova i tla na kome žive, način ishrane i društvene odnose, parenje i
razmnožavanje i druge slične pojave.
Celokupni prostor na Zemljinoj površini naseljen živim bićima naziva se
biosfera. Biosfera obuhvata tri životna područija: litosveru (kopnenu oblast),
hidrosveru (vodeni prekrivač) i donji sloj atmosvere (vazdušnog omotača) naše
planete. Biosvera kao životno područije deli se na tri biociklusa (mora, slatke vode i
kopnena oblast). Svaka od ovih deli se dalje na biohore (šume, pustinje, reke, stepe,
jezera). Biohore su sastavljene iz užih oblasti biotopa. Svako ograničeno životno
područije sa sličnim životnim uslovima sačinjava jedan biotop (životno stanište). Sve
jedinke životinja i biljka koje žive u nekom određenom biotopu tesno su međusobno
povezane uzajamnom zavisnošću i sačinjavaju skupa jednu životnu zajednicu
biocenozu
Osnovni ekološki principi ili zakonitosti su: 1) kruženje supstanci i 2)
proticanje energije, zasnovani na 3) trofičkim odnosima (odnosima ishrane) u
ekosistemima, 4) biogeohemijskim ciklusima, 5) biološkoj raznovrsnosti
(biodiverzitetu), 6) hijerarhijskoj organizaciji i 7) adaptabilnosti bioloških sistema,
nihovoj 8) dinamičnosti i sukcesijama, 9) organskoj produkciji, kao i 10) stabilnim i
uravnoteženim abiotičkim i biotičkim uslovima i resursima sredine. U današnje
vreme, u eri industrijalizacije, tehnološkog napretka i nezaustavljivog rasta ljudske
populacije, trebalo bi prihvatiti kao etički ekološki princip, ekološku svest i savest,
savremenog civilizovanog društva, za održivim korišćenjem i vraćanjem
neupotrebljenih i obnovljenih resursa prirodi. Sa razvojem civilizacije, a naročito u
savremenim uslovima, čovek svojom aktivnošću remeti ekološke principe i
nepodaštavanjem ekoloških zakonitosti narušava stabilnost biosfere, dovodeći u
pitanje sopstveni opstanak na Zemlji. Čovek neumereno troši bogatstva prirode ,
mnogo brže iskorišćava dostupne resurse Zemlje stvarajući sebi neophodne produkte,
nego što oni mogu (ili uopšte ne mogu) da se razgrade. Iz toga proizilazi, strahovito
nagomilavanje štetnih produkata, koje samoregulativni ekološki sistemi i prirodna

5
sredina na Zemlji ne mogu da prime i obezbede njihovu reciklažu. Danas su posebno
eksploatisani i osiromašeni u resursima i biodiverzitetu vodeni ekosistemi (morski,
jezerski i rečni), šumski i livadski ekosistemi, naročito tamo gde se sve veće površine
pretvaraju u agroekosisteme i velika urbana područja (megalopolisi), koji
kompleksnim zagaivanjem vazduha, zemljišta i vode narušavaju daleko šire oblasti od
one koju sami zauzimaju. Na taj način nastaju globalni ekološki problemi, kao što su
povećan efekat staklene bašte, kisele kiše, fotohemijski smog, smanjivanje
stratosferskog ozonskog omotača, nagomilavanje "lošeg", troposferskog ozona i
drugih fotooksidanata.
Vazduh, voda, zemljište, vegetacija i ostali živi svet koji egzistira u tri sredine
meusobno su povezani u dinamičnu ravnotežu. Biljni svet koristeći mineralne
materije, energiju Sunca i ugljendioksid iz vazduha proizvodi organske materije i
kiseonik, neophodne za život čoveka i životinja. Uginule biljke i životinje se
vremenom mineralizuju do anorganskih jedinjenja koji su polazna osnova za sintezu
složenih organskih jedinjenja u biljkama, koje dalje koriste životinje i čovek. To se
neprestano dešava čineći večiti krug života i ravnotežu, koja je daleko od statične.
Ključnu ulogu čine mikroorganizmi koji razlažu organsku materiju do krajnjih
anorganskih jedinjenja: vode, ugljendioksida i amonijaka i tako omogućavaju obnovu
i održavanje života na Zemlji.
Normalni prirodni uslovi milenijumima su omogućavali čoveku ugodan život
na planeti Zemlji, a biosfera je bila dovoljno moćna da neutrališe sve negativne
posledice svih ljudskih aktivnosti. Međutim, u ovom veku, zbog ofanzivnog,
jednostranog i nekontrolisanog tehnološkog razvoja, velikog iscrpljivanja prirodnih
resursa, nekontrolisanog porasta stanovništva, kao i nedovoljnog ekološkog
obrazovanja i etike u prirodu se emituju ogromne količine otpada, degradirajući je,
dolazi do kritičnog narušavanja životne sredine. To može dovesti do poremećaja sa
nesagledivim posledicama.
Pošto su prirodni resursi ograničeni, neophodan je razvoj ekološke politike,
pogotovo u siromašnim zemljama. Ona treba da sadrži planove korišćenja prirodnih
resursa, finansijske poslove za očuvanje, registraciju i zaštitu prirode, zakonsko
regulisanje korišćenja i parcelisanja obradivog zemljišta, mrežu institucija koje se
bave zaštitom prirode i onih koje obrazuju stručne kadrove ili vrše masovno vapitanje
stanovništva za očuvanje prirode.

6
 Ekološka kriza može se sprečiti samo ako se shvati kao pitanje života na
planeti Zemlji uopšte, a ne samo opstanka čoveka.
FAO1 procenjuje da je tokom poslednjeg veka izgubljeno oko ¾ genetskog
materijala poljoprivrednih biljnih kultura, dok je od postojećih 6300 životinjskih vrsta
oko 1350 u opasnosti da nestane ili je već nestalo. Na globalnom nivou biljne i
životinjske vrste se čuvaju u bankama gena, botaničkim baštama i u zoo vrtovima, ali
je isto tako važan zadatak očuvanje biodiverziteta na poljoprivrednim dobrima i u
prirodnom okruženju gde se vrste mogu prilagoavati novonastalim uslovima u borbi
sa ostalim vrstama u okruženju.
Potpisan je međunarodni sporazum o resursu biljnih gena za ishranu i
poljoprivredu, od strane velikog broja zemalja, koji promoviše multilateralan pristup
razmene informacija, tehnoloških postupaka i svaki drugi vid podrške o održivom
razvoju poljoprivrede, a obezbeuje da se biljni genetski resursi očuvaju za buduće
generacije.
Raznovrsnost kultivisanih biljnih vrsta i domaćih životinja služi kao osnova za
biodiverzitet u poljoprivredi. Meutim, 90% namirnica životinjskog porekla koje se
koriste u ishrani svetske populacije čini samo 14 vrsta (sisara i ptica), dok 50%
energetske vrednosti poreklom iz biljnih vrsta u ishrani ljudi čine samo 4 vrste:
pšenica, kukuruz, pirinač i krompir. Proširenjem palete namirnica koje se koriste u
ishrani i povećanje njene raznovrsnosti učinilo bi se mnogo na kvalitetu ishrane i
zadovoljavajućem unosu hranljivih i zaštitnih materija kao i fitonutrijenata koji se
poslednjih godina pokazuju kao značajni činioci u sprečavanju mnogih bolesti.
Brigom o biodiverzitetu brinemo o milionima života, o ishrani i medicini,
tradicionalnoj i savremenoj farmakologiji
Životna sredina ili čovekova okolina predstavlja sve ono što nas okružuje,
odnosno sve ono sa čime je direktno ili indirektno povezana čovekova životna i
proizvodna aktivnost. Prirodna sredina predstavlja blizak pojam pri čemu ovde ne
moraju biti prisutne aktivnosti čoveka niti čovek mora imati direktnih uticaja. Ipak, u
pogledu tehnološkog napretka, razvoja industrije i sve većeg uticaja čoveka na
globalnom nivou na prirodu i ekosisteme granica izmeu ova dva termina postaje sve
nejasnija.
Životna sredina se odlikuje velikom varijabilnošću i heterogenošću u vremenu
i prostoru, što je rezultat delovanja stalno promenljivog kompleksa ekoloških uslova.
1
Food and Agriculture Organization

7
Na pojedine organizme, na odreenom mestu, skup ekoloških uslova deluje različito,
čak drugačije na svakom stupnju njihovog razvitka. U dalekoj prošlosti Zemlje, prvi
organizmi su se suočili sa veoma jednostavnom životnom sredinom koju su činile
kompaktne stene ohlaene planete, voda i vazduh. Postepeno, u takvoj sredini, fizičko-
hemijskim procesima i aktivnošću sve većeg broja različitih organizama, formiralo se
zemljište. Tako je životna sredina u celini postajala bogatija i raznovrsnija. Ali su i
odnosi u prirodi, izmeu organizama i sredine, kao i izmeu samih organizama, postali
višestruko složeni. Velika raznovrsnost uslova u životnoj sredini na svakom
pojedinačnom mestu uslovila je pojavu najrazličitijih prilagoenosti živih bića. Ove
prilagoenosti, često, odražavaju opšte karakteristike datog staništa. Životna sredina
otkriva i nudi određene ekološke probleme, koje, različiti organizmi, u skladu sa
svojim genetičkim mogućnostima, rešavaju na sopstven način, prilagođavajući se,
tokom evolucije, aktuelnim uticajima u njoj. Pored toga, ona pruža mogućnost da se
na istom mestu nasele vrste koje isti ekološki problem rešavaju na različit način, s
obzirom da imaju različite prilagoenosti.
Zaštita životne sredine podrazumeva skup različitih postupaka i mera koji
sprečavaju ugrožavanje životne sredine s ciljem očuvanja biološke ravnoteže.
Ekološka odbrana je multidisciplinarna i treba da predstavlja trajnu obavezu svih
članova društva. Njena multidisciplinarnost proističe iz činjenice što zdravlje, životna
sredina i socijalni uslovi predstavljaju kompleks oblasti i problema koji su u stalnoj
interakciji. Stoga svaki poremećaj stanja životne sredine dovodi do ekoloških
poremećaja i poremećaja socijalnih odnosa, koji su medusobno povezani i uslovljeni.
[1, str.124]
Ciljevi zaštite životne sredine su: očuvanje i zaštita zdravlja ljudi, celovitosti,
raznovrsnosti i kvaliteta ekosistema, genofonda životinjskih i biljnih vrsta, plodnosti
zemljišta, prirodnih lepota i prostornih vrednosti, kulturne baštine i dobara koje je
stvorio čovek; obezbeđenje uslova za ograničeno, razumno i održivo gazdovanje
živom i neživom prirodom, očuvanje ekološke stabilnosti prirode, količine i kvaliteta
prirodnih bogatstava i sprečavanje opasnosti i rizika po životnu sredinu.

II PRIVREDA I ŽIVOTNA SREDINA

1. Uticaj privrede na životnu sredinu

8
 Negativan uticaj privrede na kvalitet živone sredine u Republici Srbiji je
mnogostruk i ogleda se u zastareloj tehnologiji, niskoj energetskoj efikasnosti,
neracionalnom korišćenju sirovina, visokom nivou stvaranja otpada. Opšti problem je
nedostatak postrojenja i opreme za smanjenje zagađenja i tertman otpada (posebno
postrojenja za tretman otpadnih voda, elektrofiltera i aerofiltera i postrojenja za
odsumporavanje dimnih gasova). Prisutan je nedostatak strategije i podsticajnih mera
za uvođenje čistije proizvodnje i nepostojanje efikasne stimulativne politike za
smanjenje industrijskog zagađenja.
U procesu privatizacije ne postoje razrađeni mehanizmi za rešavanje problema
nasleđenog zagađenja, odnosno štete nanete životnoj sredini i ispunjavanje obaveza
zaštite životne sredine. Prisutno je neadekvatno upravljanje industrijskim otpadom,
uključujući i opasni, neadekvatno upravljanje hemikalijama i sveukupno loše
upravljanje zaštitom životne sredine. [3, str.114]
U blizini rudarskih basena prisutna je degradacija i kontaminacija zemljišta i
degradacija prostora u zaštićenim prirodnim dobrima.
U oblasti aerozagađenja evidentno je neadekvatno sprovođenje zakonskih
propisa koji se odnose na kontrolu graničnih vrednosti emisije za SO2, suspendovane
čestice i NOx. Veliki problem za životnu sredinu je niska energetska efikasnost
privrede, niska energetska efikasnost u proizvodnji i distribuciji energije i niska
energetska efikasnost u procesima eksploatacije, proizvodnje i prerade nafte i naftnih
derivata. Saobraćaj je uz izbacivanja velike količine izduvnih gasova jedan od
najznačajnijih zagađivača vazduha.
U poljoprivredi je prisutan problem organskog zagađenja usled
neodgovarajućeg upravljanja na velikim stočnim farmama i zagađenje
poljoprivrednog zemljišta usled nepravilnog postupanja sa hemikalijama koje se
koriste u poljoprivredi.
Izostanak aspekta zaštite životne sredine u okviru prostornog i urbanističkog
planiranja doveo je do pogoršanje životnih uslova u urbanim oblastima.
U cilju zaštite životne sredine i usklađivanja sa razvojem privrede neophodno
je :
 uspostaviti registar velikih zagađivača i dometa zagađenja na osnovu
rezultata ekoloških revizija (izvršenih po velikim preduzećima ili ostalim
velikim izvorima zagađenja) i razvijati nacionalne akcione planove za
borbu protiv zagađenja vazduha;

9
  uspostaviti informacioni sistem zaštite životne sredine sa podacima o
zagađenju vazduha koji bi obuhvatio sumporove okside, azotove okside,
ispariva organska jedinjenja, amonijak, CO, CO2, suspendovane čestice,
teške metale i dugotrajne organske zagađivače;
 Potrebno je da se iz budžeta dodele dovoljna sredstva kako bi se
nacionalna strategija za praćenje redefinisala uz uvažavanje međunarodnih
zahteva i standarda EU;
 Razviti u koordinaciji svih republičkih ministarstava sveobuhvatni
strateški okvir i akcioni plan za rekonstrukciju i modernizaciju industrije,
uz dogovorene prioritete i stvoriti uslove i osnovu za odnose sa
potencijalnim donatorima i stranim investitorima;
 razviti strategiju i akcioni plan za sprečavanje hemijskih udesa i drugih
negativnih uticaja na životnu sredinu nastalih usled rukovanja opasnim
supstancama;
 razvijati akcione planove za čistiju proizvodnju i uključivati ih u zakonsku
legislativu, čime bi se strategije učinile primenljivim;
 agencija za privatizaciju i nadležna ministarstva treba da uključe klauzule
o zaštiti životne sredine u ugovore o prodaji u procesu privatizacije
preduzeća i industrije,
 uvođenjem kontrola zaštite životne sredine ili procena uticaja na životnu
sredinu, uključujući i procenu štete pričinjene zagađenjem prošlosti. [4, str.
79]

2. Poljoprivreda i životna sredina

Problemi u zaštiti životne sredine se javljaju usled neodgovarajućeg korišćenja

hemijskih sredstava u poljoprivrednoj proizvodnji, koje se nestručno koriste od strane
poljoprivrednika i time veće količine zagađujućih materija dospevaju u tlo i
površinske i podzemne vode.
Neophodno je sprovesti implementaciju „kodeksa dobre poljoprivredne
prakse“ i pomoći poljoprivrednicima da uspostave planove za upravljanje azotom i
primene integrisano rešavanje problema štetočina, tamo gde je to potrebno.
Neophodno je sprovesti upoznavanje poljoprivrednika sa uticajima zagađujućih

10
materija radi boljeg razumevanja načina za smanjenje uticanja nutrijenata i pesticida i
pronalaženje ekonomičnih i ekoloških rešenja za korišćenje đubriva.
Veliko zagađenje vodnih tokova nutrijentima potiče sa stočnih farmi, kao i iz
klanične industrije. Nutrijenti prvenstveno potiču iz izmeta goveda, svinja i živine,
koja u vodotokovima izazivaju preteran razvoj algi i voda u tim tokovima postaje
zagađena. Izuzetno mali broj farmi ima postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda ili
opremu za proizvodnju biogasa. Tarife i novčane kazne za ispuštanje otpadnih voda
iznad dozvoljenih granica se veoma niske u odnosu na troškove održavanja
postrojenja, a kazne za nepoštovanje propisa se ne primenjuju.
Treba promovisati organsku proizvodnju, proizvodnju komposta i primenu
prirodnih đubriva,proizvodnju i upotrebu energija iz obnovljivih izvora i slične akcije
koje bi zasigurno dale pozitivne rezultate kada je u pitanju zaštita životne sredine u
poljoprivredi. Promovisanje i pomaganje razvoja ogranske proizvodnje poboljšalo bi
istovremeno kvalitet životne sredine i kvalitet života u seoskim područjima. [3,
str.128]
Neophodno je propise prilagoditi i uskladiti sa propisima Evropske unije o
fitosanitarnim pitanjima, veterinarskim pitanjima i bezbednosti hrane i genetski
modifikovanim organizmima i drugim primarnim pitanjima u poljoprivredi.
U cilju usklađivanja sa međunarodnim standardima i standardima poslovanja
potrebno je promovisanje ekološkog označavanja prehrambenih proizvoda, uz
obezbeđivanje informacija za javnost o značaju i načinima obeležavanja.
Neophodno je definisati nacionalne prioritete za očuvanje biotopa i ruralnih
predela, uključujući i vlažna područja.. Prioriteti za očuvanje biotopa i populacija
biljaka i životinja mogu se razviti u okvirima nacionalne strategije za biodiverzit, koja
će biti usklađena sa razvojem poljoprivrednih politika.

3. Konkurentnost privrede Srbije i primena međunarodnih

standarda

Konkurentnost privrede Srbije prati se već nekoliko godina, pored ostalog i u

okviru projekta pod istim nazivom koji vodi Jefferson Institute2, uz saradnju
domaćih stručnjaka. U izveštaju[5], objavljenom 2003. godine, navode se činioci koji
2
East West Institute, New York

11
negativno utiču na konkurentnost domaće privrede, naročito MSP (malih i srednjih
preduzeća), među kojima su najvažniji:
 nedostatak menadžerskih veština,
 neusklađenost domaće prakse sa standardima serije ISO 9000 i tehničkom
regulativom Evropske unije,
 mali broj sertifikovanih proizvoda i sistema menadžmenta u srpskim
preduzećima,
 vrlo nizak stepen primene standarda serije ISO 14000 u vezi sa sistemima
zaštite životne sredine,
 posledice sporazuma WTO (Svetske trgovinske organizacije) o kontroli
robe pre isporuke
Za tri godine od publikovanja ovog izveštaja situacija se nije bitno promenila.
U izveštaju za 2006. godinu kaže se: „Svest o potrebi da se upravlja kvalitetom
proizvoda izgleda da raste, mada veoma sporo. Samo 30% preduzeća uvelo je neki od
standarda kvaliteta (ISO ili HACCP), 40% ih nije uvelo, a 30% ih još nema, ali je
izjavilo da će ih uskoro imati. Primena standarda kvaliteta jedan je od uslova za ulaz
na tržište EU“. [6, str.69]
U međuvremenu, u Srbiji se sprovodi niz projekata kojima se podstiče
primena međunarodnih standarda, kako u oblasti poljoprivrede, tako i u oblasti
proizvodnje industrijskih proizvoda:
 tokom 2005. i 2006. godine Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i
vodoprivredu Srbije raspisalo je konkurs za dodelu bespovratne pomoći
preduzećima koja žele da primene i sertifikuju sisteme proizvodnje
bezbedne hrane, menadžmenta kvalitetom i menadžmenta zaštitom životne
sredine,
 treba pomenuti i realizaciju „Programa internacionalizacije privrednih
društava“ koja počinje donošenjem Uredbe o uslovima i načinu
internacionalizacije privrednih društava od strane Vlade Republike Srbije i
Ministarstva finansija i objavljivanjem javnog poziva u štampi,
 Privredna komora Beograda objavila je zbirku publikacija iz oblasti
primene direktiva EU, itd.
Ovi projekti odvijaju se u koordinaciji i uz značajnu podršku međunarodnih
institucija. Na primer, u zapadnoj Srbiji u periodu 2002-2006 IRD (International

12
Relief and Development) realizovao je niz projekata kojima se podstiče primena
sistema menadžmenta kvalitetom u MSP.
I pored svih uloženih napora, Srbija u ovoj oblasti daleko zaostaje za svojim
susedima. Na primer, dok u Srbiji jedva da ima 500-600 preduzeća sa sertifikovanim
sistemom menadžmenta kvalitetom, u Rumuniji taj je broj veći od 2000, a u
Mađarskoj on prelazi 3500. Tako postaje jasno zašto domaća preduzeća teško ulaze
na strana tržišta.
Sporost u prihvatanju međunarodnih standarda postaje velika kočnica razvoju
konkurentnosti naših preduzeća. Mnogi vlasnici i/ili direktori domaćih firmi već su se
susreli sa zahtevima svojih inostranih partnera da moraju obezbediti dokaze/sertifikate
o kvalitetu proizvoda, a sertifikat za sistem menadžmenta kvalitetom prema standardu
ISO 9001 postaje čak neophodan preduslov za bilo kakve poslovne aranžmane.
Preduzećima koja su orijentisana na domaće kupce primena međunarodnih
standarda može izgledati nepotrebna. Međutim, pošto naša zemlja ubrzano preuzima
direktive Evropske unije i pravila WTO i počinje da ih uvodi u domaće
zakonodavstvo, to ima za posledicu da oni, koji ne zadovoljavaju zahteve standarda,
uskoro neće moći poslovati ni na domaćem tržištu. Na primer, zakon o javnim
nabavkama daje mogućnost naručiocima da eliminišu sve ponuđače koji nemaju
sertifikovan sistem menadžmenta kvalitetom, a u oblasti bezbednosti hrane za ljude i
životinje svi proizvođači, prerađivači i distributeri moraće primeniti sistem HACCP 3 -
ili rizikuju da im nadležna inspekcija zabrani rad. Ne treba očekivati da se ovde radi o
nekoj prolaznoj kampanji - opasnosti u vezi s bezbednošću hrane, ili zagađenje
životne sredine, prevazilaze okvire jedne zemlje. Svako, ko želi da se uključi u
međunarodne tokove, mora garantovati da njegovi proizvodi i otpad neće naneti štetu
drugima. [7, str.69]
Kvalitet proizvoda drugi je veliki problem sa kojim se naša preduzeća susreću.
Na tržištu razvijenih zemalja niska cena - naš do sada glavni izvozni argument -
odavno nije faktor konkurentnosti. Ono što prodaje proizvod je kvalitet: dizajn,
pouzdanost, kvalitet izrade. Tako se na tržište EU mogu plasirati određene kategorije
proizvoda samo ako su oni izrađeni u skladu sa tzv. harmonizovanim standardima i
ako su označeni znakom CE. Za niz proizvoda, preduslov za nanošenje znaka CE je

3
HACCP - skraćenica od "Hazard Analysis and Critical Control Points" - Analiza opasnosti i kritične
kontrolne tačke.

13
da preduzeće ima sistem menadžmenta kvalitetom, usaglašen sa standardom ISO
9001. [8, str.46]
Interna efikasnost proizvodnih i radnih procesa takođe je problem koji muči
mnoga naša preduzeća, a to je činilac koji neposredno utiče na troškove poslovanja i
poverenje kupaca. Na primer, mnoga preduzeća nemaju nikakvu upravljačku
dokumentaciju kojom bi se rasporedila odgovornost za posao, dala uputstva za rad i
tako smanjila verovatnoća greške i kašnjenje u isporuci, niti imaju uspostavljen bilo
kakav sistem poslovnog planiranja. Preduzeća najčešće poseduju samo dokumentaciju
koja se zahteva zakonom, što je sasvim nedovoljno za efikasnu organizaciju posla. [9,
str.122]
Sve ovo govori da se preduzeća u Srbiji, pre svega ona što spadaju u
kategoriju MSP, sreću sa izazovima kojima se može odgovoriti samo osvajanjem
novih znanja i primenom međunarodnih standarda u nizu oblasti. Najvažniji zadatak
stoji pred vlasnicima biznisa, koji moraju prepoznati koji se sve zahtevi postavljaju
pred njihovo preduzeće i koja je njihova lična uloga u postupku primene standarda,
tehničkih i drugih propisa. Samo informisani vlasnik/direktor može da upravlja
preduzećem i da poslovanje unapređuje primenjujući dobru menadžersku praksu
razvijenih zemalja.

4. Međunarodni standardi kao sredstvo za uklanjanje barijera u

trgovini
Standard se u dokumentima međunarodnih organizacija definiše kao
„Dokument, utvrđen konsenzusom i odobren od priznatog tela, kojim se utvrđuju, za
opštu i višekratnu upotrebu, pravila, smernice ili karakteristike za aktivnosti ili
njihove rezultate, radi postizanja optimalnog nivoa uređenosti u datom kontekstu". [4,
str.28]Standardi treba da budu zasnovani na proverenim rezultatima nauke,
tehnologije (tehnike) i iskustva, radi postizanja optimalne koristi za društvo. Ciljevi
primene standarda prikazani su na sl. 1

14
 Slika 1. Ciljevi primene standarda
Izvor: [3,str.3.]

Sadržaj standarda određuje se zajedničkim dogovorom predstavnika

zainteresovanih strana. Oni mogu tražiti da standard sadrži:
 usaglašenu terminologiju ili klasifikaciju, ili
 metode merenja ili ispitivanja, ili
 kriterijume koji se mogu verifikovati za standardni proizvod, ili
 praktične preporuke ili smernice za njegovu upotrebu, ili sve to zajedno.
 Standardi se pišu koristeći objektivne pokazatelje, tako da se ono što
standard definiše može izmeriti ili proveriti. [10, str.92]
U prirodi primene standarda je da su oni dostupni javnosti, a to uglavnom
omogućavaju nacionalne organizacije za standardizaciju, koje sarađuju sa evropskim i
međunarodnim organizacijama u toj oblasti. Ova tela, međutim, ne mogu nametati
obaveznost primene standarda - to može jedino zakon, kroz njihovo unošenje u
ugovore, u trgovinske deklaracije ili u legislativu.
Postoji više organizacija koje publikuju standarde od interesa za domaća
preduzeća. Pored našeg Instituta za standardizaciju, za nas su najvažnije ISO -
Međunarodna organizacija za standardizaciju, CEN - Evropski komitet za
standardizaciju i CENELEC - Evropski komitet za standardizaciju u elektrotehnici.

15
 ISO je međunarodna organizacija za standardizaciju koju čine nacionalne
ustanove za standardizaciju iz velikih i malih zemalja, industrijskih zemalja i zemalja
u razvoju iz celoga sveta. Našu zemlju u ISO organizaciji predstavlja Institut za
standardizaciju.

Slika 2. Logotipi međunarodnih organizacija za standardizaciju

Izvor: [3,str.4.]

ISO izrađuje standarde koje doprinose svim vrstama poslovanja te

delotvornijem, sigurnijem i čistijem razvoju, proizvodnji i isporuci proizvoda i usluga.
Primenom standarda olakšava se međunarodna trgovina, štite i kupci i potrošači -
korisnici proizvoda i usluga.
ISO izrađuje samo one standarde koje zahteva tržište. Taj posao obavljaju
stručnjaci „pozajmljeni“ iz industrijskih, tehničkih i poslovnih područja, a mogu im se
pridružiti drugi stručnjaci s odgovarajućim znanjem, na primer predstavnici vladinih
agencija i ispitnih laboratorija.
Kada se neki ISO standard objavi pod oznakom „međunarodni standard“, onda
on predstavlja međunarodni konsenzus o „stanju tehnike“ u razmatranom području.
Naša zemlja, po sporazumu sa ISO organizacijom, preuzima ISO standarde u
neizmenjenom vidu i takvi standardi doskora su nosili oznaku JUS ISO. Nažalost,
zbog kašnjenja u prevođenju često se ne slažu godine izdanja, tako da je ISO
9000:2000 kod nas JUSISO 9000:2001.
CEN i CENELEC su evropske organizacije za standardizaciju koje pripremaju
standarde i tehničku regulativu u okviru evropskog sistema standardizacije, pomažući
primenu legislative Evropske komisije. Standardi, doneseni u okviru direktiva novoga
pristupa, poznati su pod nazivom „harmonizovani standardi“. Ako neki proizvod
odgovara harmonizovanim standardima, smatra se da automatski ispunjava zahteve
relevantne direktive koja se odnosi na CE označavanje.
Postojanje međunarodne standardizacije znatno olakšava promet proizvoda,
jer se tako ukida potreba da svaka zemlja postavlja svoje zahteve kvaliteta.
Istovremeno, proizvođačima je olakšano dokazivanje usaglašenosti, jer se odredbe
međunarodnih standarda jednako tumače u svim krajevima sveta. Po pravilu, proizvod

16
čija je usaglašenost sa standardom dokazana u jednoj laboratoriji, ne mora se nigde
više ponovo ispitivati4.

5. Bezbedna i zdrava hrana - šansa, ali i izazov

Intenzivna trgovina prehrambenim proizvodima na nivou celoga sveta

omogućuje potrošačima da uživaju u egzotičnim plodovima dalekih zemalja.
Međutim, razmena ove vrste dobara nosi sa sobom i mogućnost da se infekcije i
bolesti, uzrokovane zdravstveno neispravnom hranom, brzo prošire širom planete. Zato
osiguranje bezbedne i zdrave hrane postaje svetski problem. [11, str 57]
U odluci br. 178/2002 kojom se utvrđuju smernice za donošenje zakona o
hrani, Evropska komisija utvrdila je da se hrana smatra bezbednom ako se njenim
konzumiranjem neće naneti šteta zdravlju i ako je pogodna za ljudsku ishranu. Ova je
definicija vrlo široka i razlikuje se od definicije što se koristi u našem zakonodavstvu.
Naš Zakon o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe
govori o zdravstvenoj ispravnosti namirnica, pod čime se podrazumeva "higijenska
ispravnost namirnica i ispravnost njihovog sastava u pogledu energetskih, gradivnih i
zaštitnih materija koja ima uticaja na biološku vrednost namirnica". Kada se i kod nas
donese zakon o hrani nestaće razlike u definicijama.
Pored bezbedne, odnosno zdravstveno ispravne hrane, često se govori i o tzv.
zdravoj hrani. Prema američkoj definiciji iz 1974. godine, radi se o namirnicama koje
pridonose promociji fiziološke i psihološke ravnoteže organizma i optimalnoj
otpornosti na stres, infekciju i bolesti. Kasnije se pojam „zdrava hrana“ proširio i
pretvorio u pravi pokret (namirnice bez obrade u industriji, bez aditiva i
kontaminanata). Naziv je stalno u prometu premda ga nisu potvrdile svetske
institucije, nadležne za hranu i prehranu. [12, str 114]
U vezi s materijom koju obrađuje ovaj diplomski rad, može se reći da su
sistemi HACCP, Organic i EUREPGAP usmereni na osiguranje bezbednosti hrane, s
tim da svaki pokriva specifično područje.
Zašto je ova tema važna? Često se govori da šansa naše zemlje leži u
poljoprivredi, odnosno u proizvodnji zdrave hrane. Tvrdnja je možda tačna, ali treba
naglasiti da je prvi preduslov za izvoz naših prehrambenih proizvoda osiguranje

4
Pod uslovom da je laboratorija akreditovana u nacionalnom sistemu akreditacije i da je zemlja član
IAF (Međunarodni akreditacioni forum)

17
njihove bezbednosti putem primene dobre poljoprivredne, odnosno veterinarske prakse
i sistema HACCP, te obezbeđenja certifikata o kvalitetu. Tako od januara 2006. izvoz u
EU nije moguć ako izvoznik nema uspostavljen sistem bezbedne hrane (HACCP).
Koliko je ovaj problem za nas ozbiljan, vidi se po tome što se pravila Evropske
unije i drugih zemalja sa kojima trgujemo primenjuju integralno na celu našu zemlju.
Od Srbije se traži da na celoj svojoj teritoriji uspostavi sistem kojim se garantuje
bezbednost proizvedene hrane. Ako se zbog nečijeg propusta, ili nesavesnog
poslovanja, naruši poverenje u taj sistem, to će negativno uticati na sve proizvođače
date vrste proizvoda u Srbiji, sve do zabrane izvoza. Zato je interes svih proizvođača da
dosledno primene sisteme za proizvodnju bezbedne hrane i da podstiču druge da ih
primenjuju.
Slično kao kod industrijskih proizvoda, i u oblasti prometa poljoprivrednih
proizvoda Evropska unija donela je niz propisa i direktiva, na primer:
 službena kontrola hrane (direktiva 89/397/EEC),
 dodatne mere koje se odnose na kontrolu hrane (direktiva 93/99/EEC),
 označavanje prehrambenih proizvoda (direktiva 2000/13/EC),
 higijena prehrambenih proizvoda (direktiva 93/43/EEC). Ova direktiva
zahteva uspostavljanje HACCP planova i službeni inspekcijski nadzor,
 aditivi (okvirna direktiva 89/107/EEC),
 boje korišćene u prehrambenim proizvodima (94/36/EC),
zasladivači (94/35/EC i 96/83/EC),
 rastvarači za ekstrakciju (direktiva 88/344/EEC),
 materijali u kontaktu sa prehrambenim proizvodima (okvirna direktiva
89/109/EEC),
 mleko i mlečni proizvodi (direktiva 92/46/EEC),
 proizvodi od jaja (direktiva 89/437/EEC),
 mesni proizvodi (direktiva 92/5/EEC),
 životinje i proizvodi vodene kulture (direktiva 91/67/EEC) itd.
Ukoliko želite da neki prehrambeni proizvod izvozite na tržište EU potrebno
je:
 osigurati usaglašenost sa nizom direktiva koje se odnose na vaš proizvod,
 postaviti proizvodne procese u skladu sa dobrom proizvodnom praksom
(GMP ) i uspostaviti sistem HACCP. [4, str.72]

18
 Srbija intenzivno preuzima propise EU. Tako je u zakonu o veterinarstvu,
donetom krajem 2005. godine, navedeno da se u proizvodnji proizvoda životinjskog
porekla mora primeniti sistem HACCP, s tim da će veterinarska inspekcija sprovoditi
nadzor nad primenom sistema. Takođe je donet zakon o organskoj poljoprivredi, a
očekuje se donošenje zakona o hrani, kojim će se obuhvatiti ceo lanac ishrane "od
njive, do trpeze". Praćenje i primena ovih i drugih sličnih zakona postaje obaveza svih
proizvođača, prerađivača i distributera hrane.

III SISTEMI UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE

1. Serija ISO 14000

Serija standarda ISO 14000 namenjena je harmonizaciji zahteva koji se

postavljaju preduzećima širom sveta u pogledu sistema upravljanja zaštitom životne

19
 sredine5. Ova serija standarda određuje da se odgovornost za zaštitu životne sredine
nalazi direktno u rukama menadžmenta. Upravo ona lica koja imaju najveći uticaj na
politiku preduzeća i postupke njene realizacije imaju i ovlašćenja da definišu
sopstvene zadatke u pogledu uspostavljanja sistema zaštite životne sredine. [4, str.75]
Na stvaranje ove serije standarda uticala je rastuća zabrinutost javnosti u vezi s
uticajem koji industrija ima na životnu sredinu, kako lokalno, tako i na svetskom
nivou. Javnost traži da preduzeća u celom svetu preuzmu odgovornost za svoje
aktivnosti. Međutim, javnost nije jedini zagovornik zaštite životne sredine. Mnoga
preduzeća su takođe prepoznala ovu potrebu i pomogla stvaranje standarda serije ISO
14000. Pored ostalog, preduzeća su time želela da preduprede formiranje paralelnih
državnih propisa u ovoj oblasti, jer oni često umeju da budu neusaglašeni sa
međunarodnim kretanjima i veoma opterećujući za preduzeće.
Interesovanje javnosti za ekologiju, koje se začelo sedamdesetih godina
prošlog veka, preraslo je u širok svetski pokret. Širom planete formirane su mnoge
grupe i organizacije za zaštitu životne sredine. Aktivnosti ovih grupa kreću se od
protesta, preko ograničenih čišćenja okoline, do pritisaka na vlade za uspostavljanje
jačeg kontrole u pogledu zaštite životne sredine. Međutim, pojam "jača kontrola" ima
različito značenje u različitim zemljama. Dok su neke zemlje već definisale kaznene
mere za one koji naruše propise o zaštiti životne sredine, druge još nemaju nikakve
slične propise, pa na međunarodnom planu u ovom pogledu postoji veliki nesklad.
Standardi serije ISO 14000 pokušavaju da harmonizuju zahteve u pogledu zaštite
životne sredine koji se postavljaju pred industriju u svim krajevima sveta. Standardi
zagovaraju usaglašen pristup koji se može primeniti bilo gde u svetu.
"ISO 14000" naziv je za seriju standarda što se odnose na sistem zaštite
životne sredine. Cilj ovih standarda je uspostavljanje opšteg okvira na nivou
preduzeća za upravljanje sistemom zaštite životne sredine. U Tabeli 3 prikazani su
najvažniji standardi koji spadaju u seriju ISO 14000.

Tabela 1.- Najvažniji standardi serije ISO 14000

Standardi i smernice Svrha

ISO 14001:2004 Sistemi upravljanja zaštitom životne sredine -- Zahtevi sa smernicama za upotrebu
ISO 14004:2004 Sistemi upravljanja zaštitom životne sredine - Opšte smernice o principima, sistemima i
pomoćnim metodama

5
Umesto termina “sistem zaštite životne sredine” najčešće se koristi oznaka EMS, od engleskog pojma
Environmental Management System. Ponekad se "životna sredina" skraćuje na ŽS.

20
ISO/AWI 14005 Sistemi upravljanja zaštitom životne sredine - Smernice za faznu primenu sistema
upravljanja životnom sredinom, uključujući upotrebu vrednovanja učinka u pogledu
životne sredine
ISO 14015:2001 Upravljanje životnom sredinom - Ocena lokacija i organizacija u pogledu životne sredine
ISO 14031:1999 Upravljanje životnom sredinom -- Vrednovanje učinka u pogledu životne sredine --
Smernice
ISO/TR 14032:1999 Upravljanje životnom sredinom - Primeri vrednovanja učinka u pogledu životne sredine
ISO 14040:2006 Upravljanje životnom sredinom - Ocena životnog ciklusa - Principi i okviri
ISO 14044:2006 Upravljanje životnom sredinom -- Ocena životnog ciklusa - Zahtevi i smernice
ISO/TR 14047:2003 Upravljanje životnom sredinom -- Ocena životnog ciklusa - Primeri primene ISO 14042
ISO/TR 14049:2000 Upravljanje životnom sredinom -- Ocena životnog ciklusa - Primeri primene ISO
14041 ma određivanje ciljeva i područja primene i na analizu skladišta
ISO 14050:2002 Upravljanje životnom sredinom -- Rečnik
ISO/TR 14062:2002 Upravljanje životnom sredinom - Uključenje aspekata u vezi sa ćivotnom sredinom u
projektovanje i razvoj proizvoda
ISO 14063 Upravljanje životnom sredinom - Komunikacija u pogledu životne sredine - Smernice i
primeri
ISO 19011:2002 Uputstva za proveravanje sistema menadžmenta kvalitetom i/ili sistema upravljanja
zaštitom životne sredine
ISO/WD 26000 Smernice za odgovornost prema društvu

ISO/IEC Uputstvo 66:1999 Opšti zahtevi za organizacije koje sprovode ocenjivanje i certifikaciju sistema
upravljanja životnom sredinom

Izvor: [3,str.24.]

Iako je primena standarda serije ISO 14000 dobrovoljna, mnogi veliki kupci
uslovljavaju svoje dobavljače da moraju da poseduju sertifikat za sistem upravljanja
zaštitom životne sredine, isto kao što se to desilo kada je publikovana serija standarda
ISO 9000. Razlog je jednostavan: neka multinacionalna kompanija, CocaCola na
primer, ne može dozvoliti narušavanje svog imidža, tako da poslovanje sa
dobavljačima koji se ponašaju neodgovorno prema životnoj sredini - a to znači i
prema društvu - ne dolazi u obzir.
U našoj zemlji postoji obimna regulativa, posvećena zaštiti životne sredine i
sve je više primera izricanja visokih kazni onima koji ne poštuju propise. Projekat za
izgradnju bilo kog industrijskog objekta obavezno sadrži i osvrt na uticaj tog objekta
na životnu sredinu, dok određene vrste postrojenja moraju imati i detaljan elaborat u
kojem se, pored ostalog, razmatraju mogući rizici i posledice havarije. Očekuje se da
će kretanja na tržištu, državni propisi i sve veći pritisak društvenih grupa naterati
većinu preduzeća da povedu više računa o zaštiti životne sredine, što će obezbediti
plodno tle za primenu standarda serije ISO 14000.

21
 Standardi obuhvataju više područja:
 Sistem upravljanja zaštitom životne sredine,
 Provera (ocenjivanje) sistema zaštite životne sredine,
 Ocenjivanje efekata sistema zaštite životne sredine,
 Označavanje proizvoda prema uticaju koji imaju na životnu sredinu,
 Ocenjivanje životnog ciklusa proizvoda,
 Aspekti zaštite životne sredine u standardima za proizvode [13, str.68]

Slika 3. Područja na koja se odnose standardi serije ISO 14000

Izvor: [4,str.69.].
Slično kao kod serije ISO 9000, u oblasti zaštite životne sredine preduzeća se
sertifikuju samo prema standardu ISO 14001. Ostali standardi iz serije ISO 14000
koriste se kao smernice za razjašnjenje zahteva, traženje pravih definicija ili
dopunskih objašnjenja

2. Zahtevi standarda ISO 14001

Struktura standarda ISO 14001 prikazana je na Slici 16, ali je za razumevanje

njegovih zahteva neophodno prvo usvojiti nekoliko ključnih termina koji se odnose na
zaštitu životne sredine. Upoznavanje s terminima tim je važnije što je obaveza u

22
pogledu upravljanja sistemom zaštite životne sredine danas premeštena sa nivoa
referenta na nivo vlasnika/direktora preduzeća. U nastavku su data objašnjenja
najvažnijih termina.
Životna sredina: Okruženje u kome organizacija radi, uključujući vazduh, vodu,
zemljište, prirodne resurse, floru, faunu, ljude i njihove uzajamne odnose. Okruženje
se proteže od organizacije, do globalnog sistema.
Sistem zaštite životne sredine: deo opšteg sistema menadžmenta neke
organizacije, koji uključuje organizacionu strukturu, planiranje, raspodelu
odgovornosti, metode, postupke i resurse neophodne za definisanje, primenu,
sprovođenje, analizu i održavanje politike zaštite životne sredine i upravljanje
aspektima u vezi sa životnom sredinom. Radi se, dakle o upravljački pristup primenom
kojeg se pitanjima zaštite životne sredine pristupa na sistematski, strukturiran i
dokumentovan način.
Aspekt životne sredine: Element aktivnosti, ili proizvoda, ili usluga neke
organizacije koji može da dođe u do interakciju sa životnom sredinom.
Uticaj na životnu sredinu: Svaka promena životne sredine, pogoršanje ili
poboljšanje, koja je potpuno ili delimično rezultat aktivnosti, proizvoda ili usluga
organizacije. [14, str.82]
Merljivi rezultati sistema upravljanja zaštitom životne sredine, ostvareni
upravljanjem aspektima životne sredine na osnovu politike zaštite životne sredine,
opštih i posebnih ciljeva.

23
 Slika 4. Struktura standarda ISO 14001
Izvor: [3,str.28.]

2.1 Politika u vezi sa životnom sredinom

Standard zahteva da najviše rukovodstvo organizacije definiše i sprovede

politiku zaštite životne sredine. Ova politika treba da bude dokumentovana, usklađena
sa prirodom poslovanja organizacije i mora da uključi opredeljenje za stalno
usavršavanje, za sprečavanje zagađenja i za obezbeđenje neprekidne usaglašenosti sa
primenljivim zakonskim i drugim propisima koji se odnose na zaštitu životne sredine.
Politika zaštite životne sredine pokazuje opredeljenje rukovodstva, njegovu
predvodničku ulogu i daje smernice za organizaciju u pogledu zaštite životne sredine.
Ona je odraz namera, vizije i vrednosti koje postoje u organizaciji i služi kao osnova
za definisanje i preispitivanje ciljeva u pogledu zaštite životne sredine.
Politika zaštite životne sredine mora biti saopštena zaposlenima i dostupna
javnosti. Ovaj poslednji zahtev vrlo je ozbiljan i obavezuje organizaciju da učini sve
što može da javnost ne izgubi poverenje u nju.

2.2 Planiranje sistema zaštite životne sredine

Planiranjem sistema zaštite životne sredine utvrđuje se:

 kako organizacija utiče na životnu sredinu,
 koji se zakonski i drugi zahtevi postavljaju pred organizaciju u pogledu
zaštite životne sredine,
 šta organizacija stavlja sebi u zadatak u pogledu zaštite životne sredine,
 koje aktivnosti će se sprovesti u pogledu zaštite životne sredine, u
kojim rokovima i ko će za njih biti odgovoran. [4, str.76]

Planiranje počinje utvrđivanjem aspekata, tj. određivanjem koji proizvodi,

procesi ili aktivnosti organizacije utiču na životnu sredinu i kakva je priroda tog
uticaja. Pažnja se poklanja aspektima kojima organizacija može sama da upravlja (na
primer, sagorevanje goriva u kotlarnicama), ali i onima na koje može samo da utiče
(na primer, građevinski radovi koje obavljaju njeni podugovarači). Zatim se iz
ukupnog spiska utvrđenih aspekata izdvajaju oni, koji u značajnoj meri utiču na
životnu sredinu, kako bi se na njih moglo delovati.

24
 Postupak analize uticaja na životnu sredinu i utvrđivanja značajnih aspekata
prikazan je na Slici 5.

Slika 5. - Postupak sprovođenja analize aspekata i uticaja na životnu sredinu

Izvor: [4,str.70.]

Ova faza planiranja može da bude vrlo složena i zato mora da postoji
dokumentovani postupak po kojem će se sprovesti analiza aspekata. Standard ISO
14001 ne propisuje detalje u vezi s ovim postupkom, tako da svaka organizacija sama
odlučuje kako će pristupiti analizi svojih aspekata.
U Tabeli 2. dat je primer identifikacije aspekata i uticaja u vezi sa životnom
sredinom.

Tabela 2. Primer identifikacije aspekata i uticaja u vezi sa životnom sredinom.

Aktivnost/ proizvod/ proces Aspekt Uticaj

Aktivnost: Punjenje rezervoara za
gorivo
Proizvod: Drvena ambalaža
Proces: Snabdevanje naselja toplom
vodom
Potencijalno izlivanje nafte u
slučaju udesa
Seča borova radi izrade drvene
ambalaže
Sagorevanje tečnih i čvrstih
goriva
Zagađivanje zemljišta ili vode naftom
Trošenje prirodnih resursa
Izmene u flori i fauni
Emisija u vazduh (gasovi, dim, mirisi)
Trošenje prirodnih resursa

Izvor: [3,str.27.].

25
 Čak i kada je u pitanju samo jedna aktivnost organizacije, uticaji na životnu
sredinu mogu biti mnogobrojni, na primer:
 ispuštanje štetnih materija u u vodu, vazduh ili zemljište,
 trošenje neobnovljivih izvora energije,
 stvaranje buke, vibracija ili neprijatnih mirisa,
 stvaranje dima i prašine,
 elektromagnetno i drugo zračenje,
 gomilanje industrijskog i komunalnog otpada,
 utrošak prirodnih resursa,
 nanošenje štete flori i fauni, ugrožavanje retkih i zaštićenih vrsta, itd. [12,
str.94]
Prilikom ocenjivanja značajnosti uticaja razmatra se:
verovatnoća pojavljivanja (npr. često, retko, nikad),
 trajanje (npr. vrlo kratko, srednje, dugo),
 obim dejstva (npr. dejstvo je ograničeno na mesto dešavanja aktivnosti, zona
dejstva zahvata celo gradsko područje,dejstvo se oseća u čitavom regionu)
 jačina uticaja (npr. bez uticaja, male posledice, velike posledice,
katastrofalne posledice).
Ali, pored čisto tehničkih pitanja treba razmotriti i ona u vezi s poslovanjem:
 da li postoji neki zakon ili propis koji se odnosi na posmatrane
aspekte (na primer, kazna u slučaju zagađenja vodotoka),
 koliki bi bili troškovi smanjenja ili izbegavanja negativnog uticaja na
životnu sredinu,
 da li smanjenje uticaja na jednom mestu ne izaziva neželjene
posledice na nekom drugom,
 kakvi su stavovi društva, zaposlenih i akcionara u pogledu uticaja na
životnu sredinu,
 kakve su posledice po ugled organizacije u slučaju nanošenja štete
životnoj sredini. [13, str.146]
Organizacija utvrđuje koje će aspekte i uticaje smatrati značajnim prema
definisanoj metodologiji. Po pravilu, to su područja gde se može naneti najveća šteta
životnoj sredini, odnosno ugledu i poslovanju organizacije.

26
 Zapis o analizi aspekata i uticaja ostaje u arhivi preduzeća, da bi se mogao
ponovo koristiti ako dođe do bilo koje izmene u zakonskom okviru, proizvodima,
procesima ili aktivnostima. Tada se, po opisanom postupku, mora oceniti uticaj izmena
na već sprovedenu analizu.
Planiranje sistema zaštite životne sredine nastavlja se utvrđivanjem zakonskih
i drugih zahteva koje organizacija treba da ispuni. Ti zahtevi obuhvataju propise svih
nivoa (republičke, pokrajinske, gradske/lokalne), ali i dogovore, pisane sporazume i
protokole koja organizacija odluči da primenjuje6.
U našoj zemlji postoji veliki broj propisa u oblasti zaštite životne sredine, tako
da nije jednostavno prepoznati koji se od njih odnose na konkretnu organizaciju i
pomoć pravnika je dobrošla. Međutim, popisivanje nije dovoljno - organizacija mora
da sprovede analizu i utvrdi stepen usaglašenosti svoje prakse sa zahtevima. Takođe
mora da uspostavi sistem za praćenje izmena u propisima. Tamo gde postoji
odstupanje od zahteva moraju se preduzeti mere da se poslovanje postepeno usaglasi
sa zakonima i propisima.
Kao i kod utvrđivanja aspekata i uticaja, i ovde mora da postoji postupak za
identifikaciju zakonskih i drugih zahteva i za procenu da li je organizacija usaglašena.

Nakon što organizacija utvrdi prirodu svoga uticaja na životnu sredinu,

potrebno je da definiše šta će preduzeti u pogledu značajnih aspekata, usaglašenosti sa
regulativnom i drugim pitanjima u vezi sa životnom sredinom. Ciljevi, koje
organizacija sebi stavlja u zadatak, treba da budu iskazani tako da se može meriti
stepen njihovog ostvarenja, što znači da moraju biti vrlo konkretni. Za svaki cilj mora
se utvrditi rok za realizaciju i zaduženo lice. Tako se dobija program zaštite životne
sredine za čiju realizaciju organizacija mora da obezbedi potrebne resurse. Program
može da se menja i dopunjuje, kako je pogodno.

U tabeli 3. prikazan je postupak pripreme ciljeva i programa zaštite životne sredine.

Tabela 3. Definisanje ciljeva u vezi sa zaštitom životne sredine

Organizacija XY Odobrio: Generalni direktor Datum: 200x-03-16

Politika

6
Ovi dodatni zahtevi najčešće su vezani za članstvo u privrednim asocijacijama, pokretima i
udruženjima.

27
Težiti da se radi tako da se smanji ili potpuno spreči svaka emisija u vazduh, tle i vodu za vreme rada, korišćenjem
bezbednih tehnologija, standarda preduzeća i dobre prakse.

Ciljevi

1. Smanjiti emisiju kiselih jedinjenja u atmosferu

2. Smanjiti rizik odvođenja površinskih i podzemnih voda otpadnim uljem
3. Smanjiti potrošnju pijaće vode
4. Povećati količinu recikliranog otpada

Nosioci realizacije i njihovi zadaci

Cilj Nosilac Opis zadatka

1 P. Petrović Završiti razvoj postupka za uklanjanje kiselih jedinjenja iz dima (Decembar 200x)

2 J. Jovanović Sprovesti analizu, utvrditi mesta mogućeg zagađenja površinskih voda i pripremiti plan
korektivnih mera (Oktobar 200x)

3 N. Novaković Popraviti sve neispravne slavine i ventile na vodovodnoj instalaciji (maj 200x)

4 M. Marković Povećati efikasnost postrojenja za preradu otpadnog ulja za 10% u odnosu na prethodnu
godinu

Izvor: [1, str.11.]

2.3 Primena i sprovođenje sistema zaštite životne sredine

Zahtevi za projektovanje, sprovođenje i održavanje sistema zaštite životne

sredine prikazani su na slici 6. Kako se vidi, većina tih zahteva slična je ili jednaka
zahtevima standarda ISO 9001, tako da ćemo komentarisati samo neke od njih.
Nažalost, kod prevoda standarda na srpski jezik termin „operacija“ praktično nije ni
preveden, pa treba reći da on na ovom mestu znači „izvršenje radnih zadataka“,
„obavljanje posla“ ili „rad“.

28
Slika 6. - Zahtevi standarda ISO 14001 u pogledu sprovođenja sistema zaštite životne
sredine
Izvor: [12,str.31.]

Najviše rukovodstvo mora da raspodeli poslove i dodeli nadležnosti i

odgovornosti kojima se osigurava pouzdano upravljanje sistemom zaštite životne
sredine. Ono mora i da obezbedi potrebne resurse, uključujući osoblje, specijalna
znanja i tehnologiju.
Sem toga, mora se imenovati predstavnik rukovodstva čiji je zadatak da osigura
usaglašenost sa zahtevima i da izveštava najviše rukovodstvo o postignutim
rezultatima.
Moraju se utvrditi potrebe za obukom i mora se obezbediti pogodna obuka za
sve zaposlene čiji radni zadaci mogu da imaju uticaja na okolinu. Moraju se definisati
postupci koji obezbeđuju da zaposleni budu svesni:
 zahteva koji proističu iz politike zaštite životne sredine i pisanih
postupaka,
 aktivnosti koje predstavljaju potencijalnu ili stvarnu opasnost po okolinu,
 zadataka, odgovornosti i aktivnosti u vezi sa reagovanjem na hitne
situacije,
 posledica nepridržavanja propisanih radnih postupaka. [12, str.84]
Zaposleni koji izvršavaju poslove što mogu da ugroze životnu sredinu moraju
da prođu odgovarajuću obuku i moraju da imaju odgovarajuće obrazovanje, kako bi
mogli da kompetentno obavljaju svoje poslove.
Standard dozvoljava organizaciji da sama utvrdi šta joj od dokumentacije treba
da bi efektivno upravljala životnom sredinom. Rukovodeći se principom neophodnog
minimuma, treba pripremati dokumenta za procese i aktivnosti gde postoji opasnost da

29
dođe do greške ako dokumenta ne bi bilo. Na primer, na nekom hemijskom
postrojenju trebalo bi detaljno opisati način informisanja kod primopredaje smene, jer
propust da se narednoj smeni prenese neka važna informacija može dovesti do
ekološke katastrofe.
Opredeljenje za primenu sistema zaštite životne sredine podrazumeva aktivan
rad na sprečavanju zagađenja, posebno onih koja nastaju u slučajevima udesa. Stoga se
od organizacije zahteva da planskim merama spreći udes, ali i da bude spremna da
reaguje ako dođe njega ipak dođe, kako bi se neželjene posledice po životnu sredinu
svele na najmanju meru. Moraju se definisati i održavati postupci za identifikaciju
mogućih udesa i drugih hitnih situacija. Takođe se moraju definisati i održavati
postupci koji utvrđuju kako se organizacija priprema za takve situacije i kako na njih
reaguje. Tamo gde je to važno, ovi postupci uključuju obaveznu obuku zaposlenih.
Gde je pogodno, ovi postupci se moraju periodično proveravati u praksi, na primer
inspekcijom vatrogasne opreme, sredstava za gašenje požara i hidranata, ili putem
najavljenih i nenajavljenih uzbuna.

2.4 Proveravanje sistema zaštite životne sredine

Uspostavljeni sistem mora se periodično proveravati i unapređivati da bi se

osigurala njegova trajna usaglašenost sa zahtevima i politikom zaštite životne sredine.
Područja provere prikazana su na Slici 7.

Slika 7. - Zahtevi standarda ISO 14001 koji se odnose na proveru

Izvor: [4,str.34.]

Sa slike se vidi da su ovi zahtevi standarda ISO 14001 vrlo slični ili identični
zahtevima standarda ISO 9001. Veća razlika tiče se samo ocenjivanja usaglašenosti,

30
 gde se od organizacije zahteva da periodično procenjuje da li se održava usaglašenost
sa regulativom i da preduzima mere ako dođe do odstupanja.7

2.5 Postupak primene standarda ISO 14001

Primena standarda ISO 14001 realizuje se putem projekta koji ima iste glavne
faze kao i projekat primene standarda ISO 9001. Ovde takođe treba početi od
utvrđivanja razloga za pokretanje i ciljeva projekta, kao i puta realizacije.
 Neki razlozi koji mogu navesti organizaciju da pokrene projekat mogu biti:
 potreba da se osigura usaglašenost sa zakonom i izbegnu kazne,
 zahtevi kupaca,
 poboljšanje odnosa sa društvenom zajednicom,
 smanjenje izdataka za energiju, vodu, repromaterijal i drugo.
Ako u organizaciji već postoji sistem menadžmenta kvalitetom, onda sistem
upravljanja zaštitom životne sredine treba integrisati sa njim pošto postoji dosta
oblasti koje su zajedničke za oba standarda.
Osnovne aktivnosti projekta date su u Tabeli 4.

Tabela 4. - Osnovne aktivnosti projekta primene standarda ISO 14001

Naziv Opis aktivnosti
Obuka rukovodstva i - upoznavanje najvišeg rukovodstva sa principima, ciljevima i metodologijom
definisanje politike u odnosu razvoja sistema menadžmenta zaštitom životne sredine - utvrđivanje politike u odnosu
na ŽS na zaštitu životne sredine - određivanje načina vođenja projekta

Obuka zaposlenih - analiza standarda ISO 14001 i ISO 14004 - obuka za snimanje stanja i pripremu
programa zaštite životne sredine (identifikacija aspekata i uticaja, utvrđivanje
značajnih aspekata, definisanje opštih i posebnih ciljeva, razvoj programa zaštite životne
sredine)

Planiranje sistema zaštite
životne sredine
- identifikacija procesa koji postoje u organizaciji i njihovih međuveza -
utvrđivanje i vrednovanje aspekata i uticaja - utvrđivanje i analiza
zakonskih i drugih zahteva - utvrđivanje opštih i posebnih ciljeva u
odnosu na zaštitu životne sredine - priprema programa zaštite životne
sredine

7
U situaciji kada se skoro svakodnevno donosi ili menja veliki broj propisa, pogodno je da se princip
ocenjivanja periodične usaglašenosti sa regulativom proširi i na druga područja, bitna za organizaciju

31
Analiza i dokumentovanje
procesa
Primena sistema zaštite
životne sredine
- utvrđivanje i raspodela nadležnosti za poslove zaštite životne sredine - izrada
dokumenata koja su potrebna za primenu sistema menadžmenta zaštitom životne sredine i
upravljanje operacijama
Ova grupa aktivnosti obuhvata uvođenje dokumenata u primenu i realizaciju
Programa zaštite životne sredine.

Interna provera Proverom se utvrđuje da li sistem zaštite životne sredine zadovoljava zahteve standarda
ili bilo kojeg zahteva organizacije, da li je sistem primenjen i da li se održava i
unapređuje
Obuka za reagovanje u hitnim Obuka je namenjena osposobljavanju zaposlenih da spreče nastanak ili umanje posledice
slučajevima incidenta ili udesa
Preispitivanje od strane Rukovodstvo sprovodi sveobuhvatno preispitivanje sistema upravljanja zaštitom
rukovodstva životne sredine radi procene da li se ostvaruje utvrđena politika i da li ima
mogućnosti za dalja unapređenja
Prijava za sertifikaciju (ako organizacija želi da bude ocenjena preko treće strane)

Izvor: [1, str. 29]

3. Ocenjivanje i sertifikacija

Organizacija koja to želi8, može da se prijavi za ocenjivanje i sertifikaciju

sistema menadžmenta kvalitetom i/ili sistema menadžmenta zaštitom životne sredine.
Ocenjivanje i sertifikaciju obavljaju akreditovane 9 organizacije na komercijalnoj
osnovi. Ocenjivanje ove vrste naziva se „ocenjivanje preko treće strane“ ili
„nezavisno ocenjivanje“.
Pre podnošenja prijave za sertifikaciju, organizacija treba da uspostavi sistem
menadžmenta kvalitetom i/ili sistem menadžmenta zaštitom životne sredine i da
obezbedi dokaze da je on uspešno primenjen. Ovo znači da od početka primene
uspostavljenog sistema, do podnošenja prijave za ocenjivanje treba da prođe dovoljno
vremena, po pravilu oko tri meseca.
Kada se obave sve pripreme, treba odabrati organizaciju koja će obaviti
ocenjivanje. Mada sve one posluju po istim osnovnim načelima, ipak nije svejedno za
koju se odlučiti, pošto su cene ocenjivanja različite, kao što je različit i njihov renome
i obim akreditacije.
Takođe, neke organizacije osposobljene su da istovremeno obave ocenjivanje i
prema standardu ISO 9001, i prema ISO 14001, dok druge obavljaju dva nezavisna
ocenjivanja. Kriterijumi za izbor mogu da budu, na primer:

8
Sertifikacija nije obavezna, ali je često preduslov za uspostavljanje komercijalnih odnosa sa kupcima.
9
Akreditovane organizacije su one, koje su potvrdile svoju kompetentnost kod nacionalnog organa koji
upravlja sistemom akreditacije.

32
 Da li kupac zahteva da ocenjivanje obavi konkretna organizacija za
sertifikaciju? Da li se takav zahtev postavlja zbog potrebe izvoza na
dato strano tržište?
 Da li je organizacija za sertifikaciju akreditovana za ocenjivanje
konkretne delatnosti?
 Kakve su joj reference (broj i vrsta ocenjenih firmi), a posebno u
oblasti za koju se podnosi prijava?
 Da li se u postupku sertifikacije obavezno obavlja predocenjivanje i
da li je to uključeno u cenu ocenjivanja?
 Kolika je cena ocenjivanja i kakva je struktura te cene?
 Da li je organizacija za sertifikaciju u stanju da obezbedi ocenjivača
ili eksperta koji poznaje oblast koja se ocenjuje?
 Kakav je renome organizacije za sertifikaciju na tržištu?
 Da li su na raspolaganju cenovnik usluga, pravila sertifikacije i registar
sertifikovanih organizacija?
Nakon što se donese odluka o izboru organizacije za sertifikaciju, dalji
postupak je:
 upućivanje zahteva za sertifikaciju i dostavljanje potrebnih
podataka,
 sklapanje ugovora o ocenjivanju,
 (opciono) predocenjivanje,
 pregled poslovnika i dokumentacije sistema prema standardu provere i
predloženom obimu provere,
 provera primene sistema na licu mesta,
 izveštavanje o sprovedenom ocenjivanju,
 odlučivanje o sertifikaciji,
 nadzor i ponovno ocenjivanje.

Ako rezultati ocenjivanja pokazuju da je sistem menadžmenta usaglašen sa

standardom za proveru, organizacija za sertifikaciju dodeliće sertifikat o
usaglašenosti. Ali, ako zbog nađenih neusaglašenosti organizacija za sertifikaciju
odluči da nema uslova za izdavanje sertifikata, onda se sve uočene neusaglašenosti

33
moraju otkloniti u dogovorenom roku, a ocenjivanje se ponavlja - delimično ili u
celosti.
Sertifikovana preduzeća dobijaju potvrdu - sertifikat, a podatak o sertifikatu
objavljuje se u registru koji vodi organizacija za sertifikaciju. Uz sertifikat
organizacija za sertifikaciju dostavlja pravila za upotrebu znaka sertifikovane
organizacije u kojima se precizira pod kojim uslovima i na kojim mestima
sertifikovana organizacija može da reklamira svoj status. Na primer, zabranjeno je da
se znak sertifikovane organizacije stavi na proizvod ili na njegovo pakovanje, pošto se
sertifikat ne odnosi na proizvod, već na sistem menadžmenta. Zabranjeno je da se
ovaj znak koristi na bilo koji način koji može da dovede kupca u zabludu.
Povremeno, obično jednom godišnje, organizacija za sertifikaciju obavlja
nadzornu proveru, tražeći dokaze da preduzeće neprekidno održava i unapređuje
sertifikovani sistem. Sertifikat obično važi tri godine, nakon čega se proces
sertifikacije ponavlja.
Bez obzira da li će organizacija podneti zahtev za sertifikaciju ili ne, ona mora
biti svesna da sertifikat nije kraj puta. Zahtevi se moraju zadovoljavati i posle
sertifikacije, a sistem se mora unapređivati. U suprotnom, sertifikat može biti
poništen.

4. Sistemi za proizvodnju bezbedne i zdrave hrane - HACCP

Pravo na bezbednu hranu jedno je od osnovnih ljudskih prava, a obaveza je

svake države da osigura da zdravlje njenih građana ne bude ugroženo upotrebom
zdravstveno neispravnih prehrambenih proizvoda.
Bezbednost hrane danas je postala svetski problem, koji je posebno izražen u
uslovima intenzivne trgovine prehrambenim artiklima na međunarodnom tržištu. Dok
su nekada posledice trovanja hranom uglavnom bile ograničene na neposrednu
okolinu uzročnika trovanja, danas uzročnik može biti u jednoj, a žrtve u mnogo
drugih zemalja. Produženi su lanci isporuke hrane, a sve je više proizvoda za brzu
pripremu, bez dodatne toplotne obrade, što dalje uvećava prisutne opasnosti. [4,
str.122]
Podaci koje objavljuje Svetska zdravstvena organizacija pokazuju da su
ekonomski i drugi gubici, koji se mogu pripisati zdravstveno neispravnim
prehrambenih proizvodima, ogromni čak i u razvijenim zemljama. Na primer, samo u

34
2000. godini u SAD zabeleženo je 76.000.000 obolelih od posledica trovanja hranom,
od čega je 325.000 ljudi završilo u bolnici, čak 5000 je umrlo, a ekonomska šteta
iznosila je 13,2 milijarde dolara. Stanje u nerazvijenim zemljama je, naravno, znatno
gore - godišnje u svetu umire 2.100.000 ljudi (uglavnom dece) od dijareje izazvane
neispravnom hranom i vodom. Pri tome treba znati da na jedan prijavljeni, dolazi 30-
100 neprijavljenih slučajeva. [3, str.53]
Do podataka za našu zemlju vrlo je teško doći, ali česti napisi u štampi o
masovnim trovanjima hranom ukazuju da ni kod nas problem nije mali.
Razvijene zemlje posebno su zainteresovane za bezbednost hrane, jer se velike
količine uvoze iz zemalja trećeg sveta. Zato one postavljaju vrlo oštre zahteve koje
treba da ispune svi, koji imaju nameru da prodaju svoje prehrambene proizvode na
njihovom tržištu. Tako je Evropska unija jasno poručila da ni zbog koga neće
snižavati kriterijume za uvoz hrane, a takav je stav i drugih zemalja.
Izvoz poljoprivednih proizvoda značajan je deo ukupnog izvoza Srbije. Da bi
on nastavio da raste, domaći proizvođači moraju da primene niz mera u oblasti
primarne proizvodnje i prerade kojima će se zadovoljiti zahtevi za izvoz. Međutim, u
vezi sa strategijom Srbije za priključenje Evropskoj uniji, sve međunarodne norme
primenjivaće se i na našem tržištu i to bez ikakvih izmena. Ovaj proces već je počeo i
domaći proizvođači moraju se što pre usaglasiti sa zahtevima, jer u suprotnom
rizikuju da za koju godinu prestanu sa radom. Na primer, u zakonu o veterinarstvu,
objavljenom u decembru 2005, u članu 82. propisuju se zahtevi za HACCP program:
„Pravno lice i preduzetnik koji obavlja delatnost klanja životinja, proizvodnju i
promet hrane životinjskog porekla, hrane za životinje , kao i sakupljanje, preradu i
uništavanje otpadaka životinjskog porekla dužan je da ima sistem za osiguranje
bezbednosti proizvoda koji je uveden i koji se održava na principima dobre
proizvođačke i higijenske prakse i analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka u
proizvodnji (HACCP program). Za sprovođenje programa iz stava 1. ovog člana
pravno lice i preduzetnik mora da ima u stalnom radnom odnosu odgovorno lice.”
Sve ovo znači da se proizvođači moraju što pre početi sa radom na
zadovoljenju zahteva koji se odnose na bezbednost hrane.

35
 SPECIJALNI DEO

IV PRIMENA SISTEMA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U

PREDUZEĆU A.D YUHOR - JAGODINA

Yuhor je najveća mesna industrija u Srbiji, sa širokim proizvodnim

programom i najvećim brojem nagrada za kvalitet. Snagu i stabilnost postižu
vrhunskim kvalitetom svojih proizvoda, savremenim načinom proizvodnje i
primenom najstrožih standarda poslovanja.

36
1. Istorijat

Industrija mesa i konzervi Yuhor AD iz Jagodine nalazi se na vodećem mestu

u proizvodnji i preradi mesa u Srbiji. Davne 1902 godine osnovana je mala firma za
izvoz svežeg mesa i živine na zapadnoevropsko tržište. Već 1908. počinje
proizvodnja kobasica po receptima starih italijanskih majstora, čuvene mortadele i još
poznatije zimske salame, Od tada prerada mesa dobija istaknuto mesto u proizvodnom
program. Posle Drugog svetsko rata i nacionalizacije, prva fabrika u tadašnjoj
Jugoslaviji registrovana za izvoz mesa bila je upravo Yuhor.
Izvozna orijentacija, uz visok kvalitet i konstantno širenje palete proizvoda ,
bila je i ostala zaštitni znak jagodinske mesne industrije. Krajem 80-tih godina XX
veka konfekcionirano meso odlazilo je u Švedsku, govedina u soku i goveđi gulaš u
Nemačku, dok su šunke u foliji i limenkama isporučivane u SAD. Povratak na ta
tržišta predstavlja imperativ Yuhora u ovom trentku. [15]
Od decembra 2004. godine Yuhor posluje u sastavu Delta Agrara i danas
predstavlja model uspešne i moderne mesne industrije koja detaljno prati zahteve
domaćeg i inostranih tržišta. Konstantno ulaganje u razvoj, inovacije i modernizaciju
tehnoloških procesa, opreme i kadrova presudno su uticali na visok standard i
vrhunski kvalitet proizvoda.
Rezultat uspešnog stogodišnjeg poslovanja jeste bogat asortiman od preko 120
proizvoda kojima Yuhor ispunjava zahteve i zadovoljava ukuse i najprobirljivijih
potrošača.

3. Standardi kvaliteta

Uvažavajući najnovije svetske trendove, strateško opredeljenje Yuhora je

proizvodnja kvalitetnih proizvoda - zdravstveno bezbednih i nutritivno vrednih, koji
potrošačima pružaju sigurnost, poverenje i zadovoljstvo. To je postignuto, uvođenjem
sistema praćenja kvaliteta ISO 9000:2008 i sistema ISO 14001:2004 za zaštitu
životne sredine, a pri kraju je uvođenje OHSAS 18001 sistema kvaliteta zaštite na
radu.
Ključni momenat u oblasti bezbednosti hrane bio je početak primene HACCP
sertifikata, čijim je uvođenjem Yuhor unapredio postojeći sistem upravljanja
zdravstvenom bezbednošću mesa i proizvoda od mesa, uvažavajući domaću i

37
međunarodnu zakonsku regulativu u ovoj oblasti. Reč je o integrisanom sistemu
kontrole koji se primenjuje u lancu proizvodnje hrane, sa ciljem da se izbegnu sve
potencijalne opasnosti hemijske, fizičke i mikrobiološke prirode. HACCP sertifikat
potvrđuje da tehnološka rešenja primenjena u proizvodnim linijama zadovoljavaju
propise Evropske unije. Naredni cilj Yuhora je povratak na svetsko tržište, uz
konstantno praćenje novina i održavanje visokih standarda u proizvodnji mesa i
mesnih prerađevina. Rukovodstvo kompanije planira da do kraja godine obavi
sertifikaciju upravljanja sistemom bezbednosti hrane ISO 22000:2005.

4. Upravljanje industrijskim otpadom

Značajna smernica poslovanja kompanije Yuhor jeste upravljanje posebnim

tokovima otpada koji se generišu u svim poslovnim centrima, a na osnovu Zakona o
upravljanju otpadom [16] drugih podzakonskih akata. Po karakteru najveća količina
otpada spada u klasu neopasnog otpada i otpada organskog porekla, ali se generiše i
određena količina otpada koja poseduje neku od karakteristika opasnog otpada. U
cilju što efikasnijeg upravljanja otpadom u poslovnim centrima Yuhor-a formiran je
Tim za upravljanje otpadom čiji je glavni zadatak detektovanje svih vrsta otpada,
njegovo razvrstavanje i vođenje dnevne evidencije o generisanim količinama, kao i
stalna edukacija zaposlenih. Zbog različitih delatnosti poslovnih centara, kao i fizičke
odvojenosti radnih jedinica u kompaniji Yuhor je otvoreno nekoliko magacina za
neopasan i opasan otpad. U magacinu za neopasan otpad uglavnom se nalaze otpadni
karton i papir, otpad od drveta, otpadne plastične gajbe, istrošene pneumatske gume,
otpadno gvožđe i aluminijum, PET ambalaža, otpad od PE i PP, termoskupljajuća
folija iz proizvodnje, istrošeni toner kertridži, itd.
Magacini za opasan otpad su u posebnim prostorijama adekvatno obeleženi i
zaštićeni od neovlašćenog pristupa i u njima se sakupljaju otpadni riboni i ink jet
kertridži, elektronski i električni otpad, otpadna rasveta, rabljeno ulje, istrošeni
akumulatori i baterije, infektivni otpad, itd.
U Yuhor-u se svakodnevno vrši presovanje i baliranje otpadnog kartona koji
se dovozi u industriju mesa iz svih poslovnih centara, a takođe je organizovano i
sakupljanje, presovanje i baliranje otpadne aluminijumske folije, koja nastaje u
značajnim količinama prilikom sečenja posudica i poklopaca i njihovog formiranja.
Pored gore navedenog u cilju smanjenja zapremine i lakšeg transporta nedeljno se vrši

38
presovanje kako PE tako i PP otpada, koji se sastoji od džakova za stočnu hranu,
džakova od stočne i kuhinjske soli, termoskupljajuće folije, džambo vreća i plastične
folije iz proizvodnje, a preko specijalizovane firme.
Upravljanje raznim vrstama ambalaža je uređeno Zakonom o ambalaži i
ambalažnom otpadu [17] i drugim podzakonskim aktima. Neke vrste ambalaža se
razvrstavaju i sakupljaju u magacinima, kao što su ambalaža od sredstava za čišćenje i
dezinfekciju, ambalaža od sredstava za zaštitu bilja, kontaminirana otpadna ambalaža
i ambalaža od veterinarskih lekova.
Kako je upravljanje ambalažnim otpadom regulisano novim zakonima
neophodno je određeno vreme, kako bi svi prilagodili svoja poslovanja zakonskim
propisima, odnosno neophodno je da pored generatora otpada koji sakupljaju i vode
evidenciju o praznim ambalažama i proizvođači i distributeri upakovanih proizvoda
preuzimaju odgovornost time što primaju nazad primarnu, sekundarnu i tercijalnu
ambalažu svog proizvoda. Bez njihovog učešća doći će do nagomilavanja praznih
ambalaža u privrednim sistemima koji sami ne mogu da reše ovaj problem, koji je u
praksi teško uskladiti sa zakonskim propisima.
Yuhor je pristupio izradi Planova za upravljanje otpadom. Plan upravljanja
otpadom se izrađuje u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom za postrojenja za
koja se izdaje integrisana dozvola, kao i za generatore otpada, ako godišnje proizvode
više od 100 tona neopasnog otpada odnosno više od 200 kilograma opasnog otpada.
Plan upravljanja otpadom ima za cilj da propisuje vreme i način prilagođavanja
upravljanja otpadom u svakom preduzeću propisima koji regulišu ovu oblast. Izrađuju
se planovi za industriju mesa i pogon za preradu otpada životinjskog porekla, za
svaku svinjogojsku farmu ponaosob, zatim za biljnu proizvodnju, silose i fabriku
stočne hrane, kao i za veterinarsku stanicu.
Na osnovu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne
sredine [18] industrija mesa Yuhor i tri farme svinja su u obavezi da pribave IPPC 10
dozvolu do 2015. godine, a uz zahtev za dobijanje integrisane dozvole moraju priložiti
i Planove upravljanja otpadom. Svaki Plan mora da sadrži i karakterizaciju otpada,
odnosno opasan otpad mora da se uzorkuje i ispituje u akreditovanim laboratorijama,
zatim način skladištenja, tretmana i odlaganja otpada, mere koje se preduzimaju u
cilju smanjenja proizvodnje otpada, mere zaštite životne sredine i zdravlje ljudi, mere
zaštite od požara i eksplozije, itd.
10
Integrated Pollution Prevention and Control.

39
 U cilju adekvatnog i konstantnog preuzimanja otpada generisanog u kompaniji
Yuhor, menadžment je potpisao ugovore sa ovlašćenim preduzećima za upravljanje
otpadom za skoro sve vrste neopasnog, odnosno opasnog otpada. Preduzeće koje se
bavi sakupljanjem, transportom, skladištenjem, tretmanom i odlaganjem otpada,
odnosno sekundarne sirovine mora da ispunjava zakonom propisane uslove, pri čemu
se za obavljanje gore navedenih aktivnosti u oblasti upravljanja otpadom pribavlja
dozvola koju izdaje Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje,
Autonomna pokrajina, odnosno opština u vidu rešenja. Predaja otpada iz Yuhor-a se
vrši isključivo uz otpremnicu i overenog Dokumenta o kretanju otpada, odnosno
Dokumenta o kretanju opasnog otpada koje kompanija mesečno dostavlja
pokrajinskom inspektoru za zaštitu životne sredine.
Problem predstavlja i činjenica da se neke vrste opasnog otpada mogu
uništavati isključivo u pećima za spaljivanje otpada. Za sada u Srbiji ne postoji ni
jedna spalionica, zbog čega se određene količine opasnog otpada sakupljaju i skladište
kod generatora otpada, a ređe se izvoze u države članice Evropske Unije, pošto
ovakav način uništavanja opasnog otpada zahteva izdvajanje značajnih sredstava od
strane generatora otpada.
IM Yuhor je tokom 2009. godine u svoje poslovanje uveo principe čistije
proizvodnje: kroz povećanu efikasnost proizvodnje ostvaruju se finansijske uštede
preko uštede energije, vode i sirovine, a minimiziranjem nastajanja otpada i pravilnim
upravljanjem se doprinosi zaštiti životne sredine. Koncept čistije proizvodnje je
veoma sličan hijerarhiji upravljanja otpadom, čiji je cilj da se izvuče maksimalna
praktična korist od proizvoda, a da se pri tome generiše minimalna količina otpada.

5. Upravljanje organskim otpadom

Značajno mesto u IM Yuhor zauzima organski otpad, odnosno otpad od klanja

životinja i leševi životinja. Organski otpad se generiše u toku klanja svinja i goveda,
pandlovanja i prerade mesa i zaslužuje posebnu pažnju zbog svojih karakteristika, jer
izuzetno brzo podleže truljenju, privlači glodare i insekte i stvara neprijatne mirise.
Odredbe Zakona o upravljanju otpadom se ne primenjuju na otpad životinjskog
porekla iz objekata za uzgoj, držanje i klanje životinja. Ovu oblast reguliše Zakon o
veterinarstvu [19], kao i Pravilnik o preduzimanju mera za sprečavanje pojave,
otkrivanje, sprečavanja širenja, suzbijanje i iskorenjivanje transmisivnih

40
spongioformnih encefalopatija [20]. Ovaj Pravilnik definiše različite kategorije
organskog otpada. Otpad životinjskog porekla 1. i 2. kategorije se mora predati i
preraditi u pogonu za neškodljivo uništavanja ove vrste otpada (u R.Srbiji postoje dve
ovakve kafilerije), dok se otpad 3. kategorije može uništavati u kafilerijama za 3.
kategoriju, pri čemu se mešanjem različitih kategorije uvek dobija niža, za čije
uništavanje privredni sistemi moraju izdvojiti više sredstava. IM Yuhor poseduje
sopstveni pogon za preradu životinjskih nusproizvoda od klanja, koji se sakupljaju u
posebnim kontejnerima i transportuju do pogona odmah nakon generisanja u svežem
stanju, kako bi se izbegla razgradnja koja bi otežala, a u nekim slučajevima bi
onemogućila njihovo neškodljivo uništavanje. Kao proizvodi nastaju mesno-koštano
brašno i tehnička masnoća koji se dalje plasiraju na tržištu.
Krv od klanja svinja spada u treću kategoriju organskog otpada i sakuplja se u
kontejneru u prostoriji predviđenoj za sakupljanje krvi, a zatim se isti dan transportuje
u eksternu kafileriju koja je određena za preradu otpadaka 3. kategorije, a uz
obaveznu potvrdu veterinarskog inspektora o ispunjenosti veterinarsko-tehničkih
uslova za preuzimanje krvi. Yuhor godišnje predaje više od 250 tona svinjske krvi na
dalju preradu. Na ovaj način je sprečeno ispuštanje svinjske krvi u kanalizaciju i
povećanje organskog opterećenja i količine ukupnog azota u otpadnoj vodi.

6. Podzemna i otpadna voda

Podzemne vode se prvenstveno koriste kao resurs vode za piće, što zahteva
strožije kriterijume u proceni i održavanju kvaliteta u dužem vremenskom periodu.
Kompanija Yuhor za svoje potrebe vodu eksploatiše iz sopstvenih bunara. Kako bi
izvršio legalizaciju i stekao pravo eksploatisanja podzemnih voda na eksploatacionim
poljima u poslovnim centrima Yuhor je uradio projekat i Elaborat o rezervama
podzemnih voda na izvorištima IM Yuhor i dobio potvrdu-uverenje o bilansnim
geološkim rezervama mineralnih sirovina. Gore navedeno je urađeno na osnovu
odredaba Zakona o utvrđivanju i razvrstavanju rezervi mineralnih sirovina i
prikazivanju podataka geoloških istraživanja [21], Zakona o geološkim istraživanjima
[22]i drugih podzakonskih akata. U cilju vođenja knjige evidencije o rezervama
podzemnih voda na izvorištima Yuhor-a redovno se vrši uzorkovanje i analiza

41
podzemnih voda iz bunara, kao i merenje nivoa podzemnih voda, odnosno monitoring
režima eksploatacije podzemne vode.
Kako Yuhor spada u grupu prehrambenih industrija na osnovu Pravilnika o
higijenskoj ispravnosti vode za piće [22] mora da koristi u svojoj proizvodnji vodu
čiji kvalitet odgovara kvalitetu vode za piće. U krugu industrije mesa nalazi se fabrika
za pripremu pijaće vode odgovarajućeg kapaciteta čiji je rad u potpunosti
automatizovan i u kojoj se redukuju koncentracije određenih parametara ispod MDK
vrednosti i obezbeđuje voda kvaliteta za piće za proizvodnju. Kako bi se smanjila
potrošnja vode formiran je Tim za racionalizaciju potrošnje vode čiji je zadatak da
konstantno prati količinu vode, edukuje zaposlene, izdaje i sprovodi mere za
smanjenje količine vode i izveštaj o tome redovno dostavi menadžmentu. U proteklih
godinu dana u industriji mesa je postignuta 20% ušteda vode za piće, a na
svinjogojskoj farmi u selu Duboka 40%.
Voda se koristi u različite svrhe, za pranje i čišćenje opreme i podova u
proizvodnom procesu, u sanitarne svrhe, za potrebe kotlarnice za proizvodnju vodene
pare, itd.
U cilju prečišćavanja otpadnih voda koje nastaju u proizvodnom procesu u
toku je izrada tehničke dokumentacije za postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
industrije mesa, a na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji [24] i Zakona o vodama
[25] kao i izrada potrebne opreme. Usporavajući faktor predstavlja vreme koje je
potrebno za dobijanje svih saglasnosti i dozvola od nadležnih organa kako za izradu
projekata i studija, tako i za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
Na svinjogojskim farmama se otpadne vode ispuštaju u sistem laguna koji
veoma efikasno uklanja taložive i suspendovane materije, redukuje organsko
opterećenje vode, smanjuje koncentracije različitih parametara u vodi. U cilju
praćenja uticaja svinjogojskih farmi na životnu sredinu, te skladištenja stajnjaka, na
farmama je izgrađena osmatračka mreža objekata, odnosno izgrađen je niz
pijezometara i donet program praćenja kvaliteta podzemnih voda. Svrha pijezometara
je da se odrede hidrogeološki uslovi, da obezbede sakupljanje uzoraka vode koji se
nalaze u sloju akvifera i omoguće praćenje kretanja kontaminanata. Veoma je važno
da se uzorak vode uzima tek nakon stabilizacije pH, elektroprovodljivosti i
temperature ispumpane vode, kako bi uzorak bio reprezentativan, jer se statička voda
u pijezometrima hemijski razlikuje od podzemne vode prve izdani.

42
 Na osnovu Zakona o vodama sva pravna lica koja ispuštaju otpadne vode u
prijemnike i javnu kanalizaciju dužna su da postave uređaje za merenje, da mere i
registruju količine otpadnih voda i da podatke o tome dostave javnom
vodoprivrednom preduzeću. U Yuhor-u na svim svinjogojskim farmama se ugrađuju
merači protoka otpadnih voda u cilju praćenja količine ispuštene vode i upoređivanja
sa količinama zahveće vode iz bunara koje se posebno prate preko odgovarajućih
vodomera ugrađenih u svaki bunar ponaosob. Yuhor je takođe dužan da obezbedi
ispitivanje kvaliteta otpadnih voda preko preduzeća koja su ovlašćena za vršenje ovih
ispitivanja, a na osnovu Pravilnika o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta
otpadnih voda [26]. Kako u industriji mesa, tako i na svim farmama redovno godišnje
najmanje četiri puta se vrši uzorkovanje i analiza kvaliteta otpadnih voda na svim
ispustima, odnosne pre i posle sistema laguna i to dvadesetčetvoročasovni i
dvočasovni uzorak. Broj uzoraka na godišnjem nivou zavisi od količine otpadnih voda
koje se izlivaju u recipijent u lit/sek.

7. Monitornig emitovanih gasova i kvaliteta vazduha

U cilju praćenja uticaja svoje delatnosti na kvalitet vazduha Yuhor redovno

vrši monitoring emitovanih gasova i kvaliteta vazduha, a na osnovu Zakona o zaštiti
vazduha [27] i Pravilnika o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima
merenja i evidentiranja podataka.[28] Merenje emisije otpadnih gasova i praškastih
materija se vrši u odvodnom sistemu iznad kotlovskih jedinica na prirodni gas u
kojima dolazi do generisanja vodene pare, pri čemu je neophodno u cilju kvalitetnog
merenja ugraditi merna mesta na emiterima.
Merenja količine praškastih materija su takođe rađena u silosima i u fabrici
stočne hrane.
Utvrđivanje kvaliteta vazduha na svinjogojskim farmama vrši se takođe u
određenim vremenskim intervalima, kako bi se pratili karakteristični parametri
vazduha (amonijak, sumpor-dioksid, azot-dioksid, vodonik-sulfid) i uticaj farmi,
sistema laguna i skladišta stajnjaka na vazduh,odnosno životnu sredinu.

43
 V REZULTATI ISTRAŽIVANJA

U cilju praćenja i utvrđivanja zadovoljstva zaposlenih primenom standarada

kvaliteta koji se odnose na životnu sredinu u preduzeću A.D. Yuhor – Jagodina je
sprvedeno istraživanje u obliku ankete. Izgled anketnog listića je dat u prilozima na
kraju rada. Anketirano je 150 zaposlenih koji su odabrani metodom slučajnog
uzorka. Uzorak je reprezentativan po polu, obrazovanju, starosti, radnom stažu,
organizacionim celinama i grupama poslova, a ispitivanje anonimno.
Ovakva istraživanja se sprovode jednom godišnje, kako bi se pratili trendovi i
preduzele mere za unapređenje zadovoljstva zaposlenih i kako bi se uspostavio
potpuni sistem kvaliteta.
Rezultati ovog istraživanja su prikazani grafički i dat je kratak komentar na
odgovore anketiranih posle svakog postavljenog pitanja.

44
 1. Da li ste zadovoljni aktivnostima u preduzeću koje vode računa o životnoj
sredini?
a) da
b) ne

20%

Da
Ne

80%

Zaposleni, njih 80% smatra da su aktivnosti na zadovoljavajućm nivou, dok njih 20%
nisu zadovoljni trenutnim aktivnostima u preduzeću o zaštiti životne sredine ili
smatraju da ima mesta za još poboljšanja kvaliteta aktivnosti u delu zaštite životne
sredine.
2. Da li ste zadovoljni aktivnostima zaštite zdravlja zaposlenih?
a) da
b) ne

10%

Da
Ne

90%

45
90 % zaposlenih je zadovoljno aktivnostima koje preduzeće preduzima u cilju zaštite
zdravlja zaposlenih. Želja menadženta preduzeća je svi zaposleni imaju pozitivan stav
o merama i aktivnostima koje preduzeće preduzima što se tiče zaštite zdravlja
zaposlenih.

3. Da li smatrate da ima mesta za poboljšanje internih i eksternih projekata

zaštite životne sredine?
a) da
b) ne

46
 13.33%

Da
Ne

86.67%

Implementacija internih i eksternih projekata zaštite životne sredine, u cilju

optimalnog kvaliteta koja se sprovodi je naišla na veoma pozitivno odziv.

4. Da li smatrate implementacija novih standarda pomaže u radu

zaposlenima?
a) da
b) ne

47
 6,67%

Da
Ne

93,33%

Kako je ovo pitanje procentualno skoro najveći broj zaposlenih ogovorio pozitivno
smatrajući da implementacija novih standarda pomaže u radu, tako će svi procesi u
budućnosti biti praćeni sertifikacijom procesa i uvođenjem standarda kvaliteta.

5. Da li ste primetili da ima mesta za poboljšanje rada u upravljanju

otpadom(industrijskim i organskim)?
a) da
b) ne

48
 8,00%

Da
Ne

92,00%

I u ovom delu procesa rada, zaposleni imaju veoma pozitivno mišljenje.

6. Da li ste zadovoljni edukacijom zaposlenih u preduzeće na temu

odgovoran odnos prema životnoj sredini?
a) da
b) ne

49
 2,67%

Da
Ne

97,33%

Po mišljenju zaposlenih edukacija zaposlenih je na veoma visokom nivou. Saglasno,

planiranim aktivnostima i u narednom periodu zaposleni iz svih organizacionih celina,
imaće profesionalne treninge i edukativna predavanja na gore navedenu temu.

7. Da li ste zadovoljni implementacijom sistemskog pristupa u postizanju

ciljeva u oblasti zaštite životne sredine?
a) da
b) ne

50
 12,67%

Da
Ne

87,33%

Kako je preduzeće naprvilo značajan korak u implementaciji ciljeva i standarda u

pogledu zaštite životne sredine, to je primećeno i od strane zaposlenih.

8. Da li smatrate da ima mogućnosti za smanjenje potrošnje energije i

materijala?
a) da
b) ne

51
 14,67%

Da
Ne

85,33%

Kako je jedan od strateških ciljeva preduzeća smanjenje potrošnje energije i

materijala, u cilju razvoja i promocije čistije proizvodnje. Edukativni programima je
uložen je i stavljen poseban akcenat ka širenju svesti o čistijoj proizvodnji, što se vidi
i iz odgovora na ankentno pitanje.

9. Da li ste primetili da ima mesta za poboljšanje korporativne slike među

zakonodavcima, kupcima i u javnosti?
a) da
b) ne

52
 10,67%

Da
Ne

89,33%

Kako se pod korporativnom društvenom odgovornošću preduzeća, podrazumeva

konstantna posvećenost preduzeća etičkom ponašanju, bezbednosti, kvalitetu zaštite
životne sredine, unapređenju kvaliteta života građana i zaposlenih, razvoju pozitivnih
efekata na društvo i okolinu. Preduzeće će u narednom periodu pri realizaciji svakog
od navedenih ciljeva na maksimalno moguće unapređenje.

10. Da li ste zadovoljni kontinuiranim poboljšanjem odnosa prema životnoj

sredini u preduzeću?
a) da
b) ne

53
 21,33%

Da
Ne

78,67%

Odgovor na zadnje pitanje i ako se procentualno veliki broj zaposlenih izjasnio

pozitivno, je znak za menadžment u preduzeću da se još više potrudi u cilju
poboljšanja odnosa prema životnoj sredini.
Dobijeni rezultati na postavljena pitanja su prikazani i zbirno na grafikonima 1 i 2.

54
10 32
118
9 16
134
8 22
128
7 19
131
6 4
146 NE
5 12 DA
138
4 10
140
3 20
130
2 15
135
1 30
120

Grafikon 1. Rezultati ankete „Metodologije praćenja kvaliteta” u Preduzeću

100,00%

90,00%

80,00%

70,00%

60,00%

50,00%

40,00%

30,00%

20,00%

10,00%

0,00%
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
DA 80,00 90,00 86,67 93,33 92,00 97,33 87,33 85,33 89,33 78,67
NE 20,00 10,00 13,33 6,67% 8,00% 2,67% 12,67 14,67 10,67 21,33

Grafikon 2. Procentualni prikaz ankete„Metodologije praćenja kvaliteta” u

Preduzeću

55
ZAKLJUČAK

U sklopu generalne politike održivog razvoja i sve većeg interesovanja

javnosti zaštita okoline je pridobila veoma ozbiljno mesto, zbog čega se i privredni
sistemi suočavaju sa sve strožijim propisima u ovoj oblasti koje moraju inkorporirati u
svoja poslovanja, jer samo ovakav pristup može dovesti do kontinuiranog
ekonomskog razvoja uz minimum uticaja na životnu sredinu.
U praksi u procesima prilagođavanja poslovanja privrednih sistema zakonima
iz ove oblasti značajna pitanja predstavljaju izdvajanja većih finansijskih sredstava za
adekvatno rešavanje i zbrinjavanje pojedinih vrsta opasnog otpada, jer u Srbiji još
uvek ne postoji rešenje za pravilno upravljanje ovom vrstom otpada, ne postoji niti
spalionica niti deponija za opasan otpad.
Kada se govori o samoj primeni sistema zaštite životne okoline i edukaciji
zaposlenih, u preduzeću Yuhor postavljeni su visoki standardi. Veoma je značajna
konstantna edukacija svih zaposlenih od radnika u pogonu do menadžmenta u cilju
sprečavanja, kontrole i smanjenja svih oblika zagađivanja životne sredine. U ovom
diplomskom radu smo imali prilike to i da vidimo na primeru istraživanja u preduzeću
„Yuhor“ iz Jagodine.
Rezultati istraživanja koji se sprovode u preduzeću imaju za cilj utvrđivanje
efekata primene donetih zakona, pravilnika, standarda poslovanja u radu i sklopu
zaštite životne okoline.
Takođe rezultati istraživanja biće uzeti u obzir pri izradi budućih strategija i
planova za unapređenje životne sredine u poslovanju preduzeća.
Pojava eksternog pritiska sa strane države, koji se ispoljava kroz donošenje
velikog broja zakona i propisa i kroz oštre kazne, te jačanje pritiska javnosti koja
zahteva zdravu životnu i bezbednu radnu sredinu, nagoni organizacije da preispitaju
svoju praksu u oblasti primene sistema menadžmenta. Kada se tu dodaju i drugi
razlozi, kao što su troškovi usluga konsaltinga i ocenjivanja, vreme potrebno za
pripremu za sertifikaciju i ograničeni ljudski resursi, postaje očigledno da organizacije
moraju da pronađu optimalan put za istovremeno i što jeftinije zadovoljenje svih
eksternih i internih zahteva.
Odgovor se nalazi u primeni integrisanih sistema menadžmenta, dakle sistema
koji je usmeren na unapređenje procesa rada u svim oblastima značajnim za
organizaciju.

56
 Primena integrisanih sistema nije jednostavna, jer se pred sve učesnike u
projektu postavljaju visoki zahtevi. Svi oni treba da dobro razumeju aspekte
savremenog biznisa, zakonske norme, tehničke standarde i mnogo toga drugog kako
bi primena standarda za sisteme menadžmenta dala pravu korist - sticanje profita i
jačanje sposobnosti organizacija da opstanu i da se razvijaju u uslovima oštre tržišne
utakmice.
Postoje problemi na koje se nekada ne obraća dovoljno pažnja, a koji polako i
sigurno menjaju svet, remete prirodnu ravnotežu i utiču na život na našoj planeti.
Prostor u kome živimo smo nasledili od naših predaka, a ostavljamo ga našim
sledbenicima. Naš je zadatak da ga ostavimo što čistijim i bogatijim.
Zaštita životne sredine je obaveza svih nas.

57
LITERATURA

[1] Novitović, O. i drugi(2009): Zaštita životne sredine, Užice,

[2] Ranđić, D. (2008): Ekološka istina, Zbornik radova, Tehnički fakultet, Bor.
[3] Joas, R. 2008. Uloga UNIDO organizacije u projektima čistije proizvodnje i
hemijskog lizinga, Beograd.
[4] Bunch, J. 2006. Standardi, sistemi sertifikacije i unapređenje konkurentnosti
privrede Srbije, Beograd.
[5] http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/90/90_0/konkurentnost
_privrede_srbije.pdf (15.10.2011.)
[6] Pavićević, S. i Simić, V. 2006. Unapređenje kroz eko-dizajn, serija standarda ISO
14000, Kvalitet vol. 14, br. 7-8, str. 69-72.
[7] Črnjar, M.2002. Ekonomika i politika zaštite životne sredine, Rijeka.
[8] Davidović, B. 2005. Kvalitet logističkih usluga, Viša Železnička škola. Beograd.
[9] Levi-Jakšić, M.1999. Upravljanje tehnologijom i operacijama, Čigoja štampa,
Beograd.
[10] Mitrović, Ž.1996. Kvalitet i menadžment, IS, Yupik, Kultura, Beograd.
[11] Novitović, O. 2000. Materijali i tehnologije za novi milenijum, Beogradska
poslovna škola, Beograd.
[12] Novitović, O. i sar. 2009. Zaštita životne sredine, Užice.
[13] Stanković, R. i Velimirović, D.2008. Upravljanje kvalitetom,VPŠ Čačak, Čačak.
[14] Živković, Ž.2005. Upravljanje kvalitetom, Tehnički fakultet Bor, Bor.
[15] http://www.yuhor.rs (17.12.2013.)
[16] Zakon o upravljanju otpadom (Sl.glasnik RS, br. 36/09)
[17] Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu (Sl.glasnik RS, br. 36/09)
[18] Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagaivanja životne sredine (Sl.
glasnik RS, br. 135/04)
[19] Zakon o veterinarstvu (Sl.glasnik RS, 91/05)
[20] Pravilnik o preduzimanju mera za sprečavanje pojave, otkrivanje, sprečavanja
širenja, suzbijanje i iskorenjivanje transmisivnih spongioformnih encefalopatija
(Sl.glasnik RS, br.17/06 i 110/06)
[21] Zakon o utvrivanju i razvrstavanju rezervi mineralnih sirovina i prikazivanju
podataka geoloških istraživanja (Sl.list SRJ, br. 12/98)
[22] Zakon o geološkim istraživanjima (Sl.glasnik RS, br. 44/95)
[23] Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl.list SRJ, br. 42/98)
[24] Zakon o planiranju i izgradnji (Sl.glasnik RS, br. 72/09)
[25] Zakon o vodama (Sl.glasnik RS, br. 46/91)
[26] Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda
(Sl.glasnik SRS,br. 47/83)
[27] Zakon o zaštiti vazduha (Sl.glasnik RS, br. 36/09)
[28] Pravilnik o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i
evidentiranja podataka (Sl.glasnik RS, br. 30/97 i 35/97)

58
PRILOZI

Slika 8. Sertifikat ISO 9001

Izvor: [28]

59
Slika 9. Sertifikat ISO 14001
Izvor: [28.]

60
Slika 10. Sertifikat ISO 2200
Izvor: [28]

61
Slika 11. Politika kvaliteta A.D. Yuhor
Izvor: [28]

62
 ANKETNI LIST

1. Da li ste zadovoljni aktivnostima u preduzeću koje vode računa o životnoj

sredini?
DA NE
2. Da li ste zadovoljni aktivnostima zaštite zdravlja zaposlenih?
DA NE
3. Da li smatrate da ima mesta za poboljšanje internih i eksternih projekata
zaštite životne sredine?
DA NE
4. Da li smatrate implementacija novih standarda pomaže u radu
zaposlenima?
DA NE
5. Da li ste primetili da ima mesta za poboljšanje rada u upravljanju
otpadom(industrijskim i organskim)?
DA NE
6. Da li ste zadovoljni edukacijom zaposlenih u preduzeće na temu
odgovoran odnos prema životnoj sredini?
DA NE
7. Da li ste zadovoljni implementacijom sistemskog pristupa u postizanju
ciljeva u oblasti zaštite životne sredine?
DA NE
8. Da li smatrate da ima mogućnosti za smanjenje potrošnje energije i
materijala?
DA NE
9. Da li ste primetili da ima mesta za poboljšanje korporativne slike među
zakonodavcima, kupcima i u javnosti?
DA NE
10. Da li ste zadovoljni kontinuiranim poboljšanjem odnosa prema životnoj
sredini u preduzeću?
DA NE

63