.

2014/2015.

,
, ,
,
, ,
2014/2015. .
O , ,
, ,
.
,
,
, , ,
, ,
, (free download).
, ,
, ,
. , ,
, , , ,
( , ,
),
, ,
,
, ,
.

, 2015.


1. (4)
1.1 (5)
1.2 (6)
1.3 (14)
1.4 (17)
1.5 (23)
2. (28)
2.1 (29)
2.2 (32)
3. (34)
3.1 (34)
3.2 (37)
3.3 (40)
3.4 -
(61)
3.5 (63)
3.6 (67)
3.7 ISO 14000 (70)
4. (EMS) (74)
4.1 ISO 14001 (76)
4.2 - EMS (79)
5. (EA) (86)
5.1 (88)
5.2 (91)
5.3 (93)
6. (EPE) (96)
7. (100)
8. (LCA) (108)
9. (EL) (123)
9.1 (125)
9.2 II
( -) (126)
9.3 I (127)
9.4 III (130)
2014/2015. (132)

1.

.
3

 , , ,
, . ,
18. , . ,
- , 20. ,
.
- ,

,
,
. ,
, , ,
.
,
.
20. ,
, ,

, .
,
, 1992. , ,
, .

,
. ,
,
, (, ,
), , ,
,
.
, ,
, (
), ,
, , ,
, .

, , - ,
. , .

1.1
, risk ,
.
, risco
. ,
,
.
:
'' , ''.
, :
) ()
) .
,
.

:
1) ''

'' (SRPS OHSAS 18001:2008)
2) '' ()
''(SRPS OHSAS 18002:2008).
, ,
, . ,
, ,
, , ,
, .
, : ,
, ,
, , .
.

1.2
:
'' , ,
, ''.
, , ,
,
, ''

''.
,
.
:
1) , ,
, ,

2) () ,
, .

, : , ,
, , , , .
:
'' ,
, ,
, , , , ,
'' ( ).
'' ''.
''
, ,
, , ,
''.
''
, ''.
''
''.
''
,
''.
''
, , ''.
''
,
.
'' , , .
, ( , .)''.
,
.
6

 , .
, .
,
()
,
,
. , ,
1970- , ,
. , ,
.
, ,
, . ,
.
, , ,
. ,
, :
1) , 50.000 ,
, ,
( 18. ) 21. ,
( 700 800 7 ),
50%
;
2) ,
,
,
, ,
,
3) ,
, ,
(, , .),
,
.
1)
, .
, ,
.
,
, , .
, , , , ,
, . ,
, , ,
,
, ,
.
, , , ,
.
7

 1 .
, 1.100 km2, 7,3
, .
6.688 km2, , , 60
(110 km2).
,
, ,
, 10 . UN
27 , 15 .
, ,
, ,

.
2)
, ,
, , .
, 13. , ( 33
), 2 .
, , ,
,
, ,
.
,
.
20. , ,
,
. ,
2. , , 2000
8

, 19. , 3 5
. , ,
.
, , 1942.
1945. , , ,
,
,
. 6. 9. 1945.
,
15. 1945. ,
.
2 ) , ,
, )
, .

2 : ) , ,
; )
, 1945. .
, ,
:
1)
2) ,
.
9

 1957. ,
UN, (IAEA - International
Atomic Energy Agency,),
,
, . ,
, ,
.
, ,
,
. ,
,
, . , 21.
: , ( ),
, , , , 2006.
.
( -), ,

TNT ( 2,4,6-trinitrotoluol),
4,23 kJg-1. (1
kt=103 t), TNT. ,
, 10 50 ( 10.000 50.000 TNT).
, , ,
, ( ), .
- (1 Mt=106 t),
TNT. , 1952. ,
10,5 , 450 .
-, ( ) 1953.
. , . '' ''
, , 1954. ,
15 , 1961. -, '' '',
50 .
-, , :
, , .
,
, .
,
.
,
, , .
.
, , ,
.
. ,
, ,
.
10


,

. 1991. , 1994. j ,
START, 2010. .
,
, ,
, .
3) ,
18. ,
,
.
,
.
:
1) 40 % ;
2) 35 %
3) 25 % .
350.000
, 2,2 ( 6.000
) .
, ,
,
,
. ,
.
,
.
?
(
19. ). ,
, ,
.
15 2. ( 1945. 1960. ),
,
, ,
2. . 1970- ( )
1,200.000 .
?
- .
,
. 1950. 2000.
40 .
, ,
:
1)
2) - .
11

 :
,
, ,
,
.
- :
, () ,
, .

, - .
, (OECD),
, 1976. 1986. ,
, .
1 1976. 1986.

1976.

1984.

500

()

Savezo

1978.

Bopal 1

2.000

Meksiko
Siti

12

1984.

1986.

3.000
100.000 .

Bopal 2

17
19 .

Sandoz

1986.

13

 ,
(
), 20. 400
, 12 % .

(IAEA) :
,

, I VII.
,
, 4
:
1) , 1957. ;
2) , 1979.
3) , ( ) 1986.
4) , 2011.
,
( ) ,
4 5 % ,
.
, ,
,
.
.
,
,
(, )
,
.
,
( ), ,
1:5.000.000.000, 2.000
( , ).

14

1.3
, ,
. ,
,
. , ,
, ,
, , , .
, , .
, ,
.

, , ,
, ,
,
, ,
, , .
,
,

.
) , :
1) ( ),
,
, , , , ,
(
,
), ,

,
2) ( ), ,
, , ( ,
,
, , ,
, , , ),

.
)
:
15

1) ,
, . , , , ,
, , , , ,
.
2) , :
2) , , ,
,
, , ,
, ,
(
)
2) - , ,
( ,
, ,
, , , , , ,
) ,
,
:
21) () , ,
,
( , )
22) , ,
.
) , ,
, :
1) , ,
,
2) ,
, ,
, (. risk avoidance), (.
risk reduction), (. risk optimization) .
, , ,
,
, ,
.

16

 , ,
, ,
, .
) , ,
:
1)
2) () .
) ,
:

1)
2) .
) , :
1)
2) .
) , :
1)
2) .
) (. ), :
1)
2)
3) .

17

1.4
, ,
, ,
, ,
. , ,
, , ,
, ,
.

. :
1) '' (. risk assessment)
:
1.1)
1.2) ''.
1.1) (. risk analysis)
:
) (. source identification), ,

) (. risk estimation),
.
1.2) (. risk evaluation)
,
, ,
, , ,
(. stakeholder, ,
)
(. interested party,
) ., .
, ,
,
, :
2) '' (. environmental risk assessment)
,
,
, , ''.
:
2.1)
2.2) .

() ,
.

18

 ,
, :
A. ,
(US EPA - United States Environmental Protection Agency);
B.
(NAS - National Academy of Sciences);
C. ,
, ISO 31000:2009 Risk
Management
D.
.
) ,
(US EPA), :
1) , ,
;
2) ,
,

3) , ,
.
B) ,
(NAS), :
1) , ,
,
( :
, ,
.),
(, - - .);
2) , /
/, ,
,
, ,
, ,
,
.;
3) ,
, ,
,
, (.
, , .)
4) , , ,
, ()
19

 ,
, ,
, ,

.
,
, (US EPA),
(www.epa.gov/iris/ ) (IRIS
Integrated Risk Information Sistem) , A-Z List of Substances,
( ) 557
, (CASRN - Chemical
Abstracts Service Registry Numbers )
.
C) ,
(Risk Management), ISO 31000:2009,
:
1) , , ,
( )
;
2) ,

3) , ,
.
,
ISO 31000:2009,
(1.5 ).
D)
(
,
4. )
.
,
, ,
, .
, ,
, :
( - 25 , - 500
);
( );
;

(
, .);
20

 ;
, ;
( ,
, , ,
, .);
(
) .

/ . , ,
.
/
, ,
,
:
1) -

2) - .
1
4, :
2 - ()
3 - () .

21

 2 - () .

6
6

U=4
U=3
U=2
U=1

3 - () .

,
,

=4
=3
=2
=1

2 3 ,
() ,
() ,

R=U O

, 4, :
- R 11
-

8 R< 11

R<8

4 .

16
12
8
4

12
8
9
6
6
4
3
2

4
3
2
1

, ,
, 5.
22

23

 5.
.
,
R
R 11

8 R< 11
R<8

, ,
, ,
, .

(EU-OSHA- European Agency for Safety and Health at Work)
(Risk Assessment Tools),
http://hwi.osha.europa.eu..
, 6., ,
,
.
6. .

,
,
. , (1) , (3)
. (2) ,
, .

24

1.5
, ,
,
, ,
(. risk management).
,
, ,
(. environmental risk management),
,
.
,

, ,
,
.
''
''.
''
''. ,
, , :
, ,
.
,
.
'' (. risk management system)
, ''.
'' (. environmental risk management system)
,
''.


,
.

.
,
,
(
, ,
)
. ,
,
25

 . , , (Mark P.
Sharfman) (Chirtu S. Fernando), ,
267 .

, .
,
,
.
,
,
ISO/TC 262 Risk management ,
,
.
ISO IEC 73,
, :
ISO/IEC Guide 73:2002, Risk management - Vocabulary - Guidelines for use in standards.
2004. ,
JUS ISO/IEC Uputstvo 73:2004,
.
2009. ISO IEC 73,
:
1) ISO Guide 73:2009 Risk management - Vocabluary;
2) ISO 31000:2009,
Risk management Principles and guidelines
3) ISO/IEC 31010:2009,
Risk management Risk assessment
techniques.
ISO 31000:2009 2010.
, :
SRPS ISO 31000:2010 (en),
, ,
.
, ISO Guide 73:2009 ISO/IEC 31010:2009,
. , ,
ISO 31000:2009,
ISO Guide 73:2002, , 2004. ,
:
JUS ISO Guide 73:2004, Menadment rizikom, Renik - Smernice za korienje u
standardima, 29 , ISO
31000:2009, ISO Guide 73.
ISO 31000:2009 2013.
ISO/TR 31004:2013 Risk management - Guidance for

26

the implementation of ISO 31000. , 37

, .
, ,
, . 3.
ISO 31000:2009 , , 11
:
1) ,
, ,
, , ,
, ;
2) ,
, ;
3) ,
,
;
4) ,
;
5) , ,
,
;
6) ,

, , ,
, , .;
7) ,
;
8) ,
,
, ;
9) (),
,
, ;
10) , ,
,
, ,
, ,
11) ,

,
.
ISO 31000:2009, .
5 ,
27

 ,
, , ,
. ISO 31000:2009
ISO Guide 73:2009 29 ,
2 ISO 31000:2009 (
ISO 14000 3).
, ,
, :
1) (. risk management);
2) (. risk management system);
3) (. risk assessment);
4) (. risk analysis)
5) (. risk evaluation).
:
6) (. risk identification) ,
.
1 : , ,
.
2
;
7) (. risk treatment)
.
1 '' '' .
2 , ,
;
8) (. communication and consultation )

.
, , , ,
, ,
9) (. monitoring) ,
,
.

, . 4.
ISO 31000:2009
,
. ,

, .
5 ISO 31000:2009
.
,
28

. 3 ,

, 5 .

(5.3)
(5.4)

(5.2)

(5.4.2)

(5.4.3)
(5.4.4)

(5.6)

(5.5)

3 .

, , ISO 31000:2009
ISO Guide 73:2009
73, JUS ISO/IEC Uputstvo 73:2004 (
).
, , ,
,
.
2.
?
.
, ,
.
management (
mnage) .
, ,
.
29


.
6.000 ,
, ,
, .
, 2,300.000 ,
2,5 , , , 100.000
20 .

, ,
.
,
, , ,
,
, .
, ,
,
.

.
,
, ,
, .
, 18. ,
,
.
,
,
, , ,
, (
), , ,
.

2.1
, :
1) , ,
, ,
;
2) , ,
,
, ()
3) .

30

 ,
, ,
:
1) ;
2)
3) .
,
, ,
.
,
, ,
,
, .
, ,
,
.

(Frederick W. Taylor 1856 - 1915), 19. 20. ,
, :
1) ;
2) ;
3)
4) () ().
, (Frank Gilbreth - 1868-1924
Lillian Moller Gilbreth - 1878-1972) , . ,
, ,
,
.
20.
,
.
, :
1) () ,
;
2) ,
,
, , .
(Hugo Musterberg),
(Hanry Gantt), (Elton Mayo) ;
3) , (Hanry Fayol ),
,
:
31

 ) ;
) ;
) ;
)
) .
,

.

.
4) ,
, (),
.
,
.
, 1960- ,
,
, ,
.
5) () ,
,
,
.

()
,
.
6) ( . benchmark, ),
,
- ,
, ,
.
,
,
, .
7) (. TQM - Total Quality Management),
:
William Edvards Deming (1900 - 1993),
Joseph M. Juran (1904 - 2008),
Walter A. Shewhart (1891 - 1967)
Philip B. Crosby (1926 - 2001)
Kaoru Ishikawa (1915 - 1989).
32

TQM ,
4 : , ,
.
XXI
2000. ,
:

8) , ,
1990- ,
, ,
,
.

2.2
PDCA ,

.
,
19. 1990- ,
, 1990- .
,
:
1)
2) :
2.1 ();
2.2 ;
33

2.3
2.4 .
,
,
PDCA ,
, :
1. Plan ();
2. Do ();
3. Check ()
4. Act ( ).
PDCA ,
:
1. : ,
.
2. : .
3. : ,
,
4. : .

1. -

2.

3.

4.

34

35

3.
, ,
, , ,
.
, .
, ,
- ,
18. , .
, , ,
, ,
.
3.1
,
.
, ,
(. ), ()
(. , .).

( 18. ), :
) , 1797. ,
(Eli Whitney)
) , 1841. (Whitworth)
) (ITU - International Telegraph Union),
1865.
) 1875. .
20. , ,
:
1906. (IEC International
Electrotechnical Commission)
1947. (ISO
International Organization for Standardization).
1901. 1928.
() . ,

, ,
, :
36

 1901. ;
1917. ;
1918. ;
1919. , , ;
1920. ;
1921. ;
1922. , ;
1924. ;
1925. ;
1926.
1928. .

.
,
, :
1935. ;
1939. ;
1940. ;
1943.
1944. .

, :
1947. , ;
1948. ;
1951. ;
1954. 1957. , ;
1960. 1970. , , , , , , ,
, , , , , , , .
1990-
(. : ,
, , .).

20. ,
(ISO) (IEC).

1920- , ,
, . 1926.
(ISA International
Federation of the National Standardizing Associations), , ,
1942. .

37


,
.
, 1946., 65 25 ( 4.)
, ''
''.

4 1946.
1947. , ,
,
,
.
, ,
.
.
IOS (International Organization for Standardization),
OIN( Organisation internationale de normalisation).
, ,
, .
isos ( ),
()
ISO.
38

 , : ,
,
, , . ,
, ISO,
,
.
,
,
,
, -,
, , .


, .
, PDF ,
'' ISO annual report ...'' ''ISO in figures ... '', ,
2013. :
1) 164
, 111 ( ), 43
, 10 ;
2)
:
) , 138 ( 19
), ,
) , 38 ,

, 500

3) 2013. 1.103 58.793 ,
1.829
4) 2013. ISO 19.977
, 4,1 %
, .
3.2
,
, ,
, .
,
, .
, . ,
,
.
39

 (ISO),
, ,

. , ,
,
, (ISO)
(IEC) ISO/IEC (
ISO/IEC Guide). ,
.
,
, 28, ISO/IEC GUIDE 28:2004,
JUS ISO/IEC Uputstvo 28,
.
, ISO/IEC GUIDE 2.
2004. ,
2007. SRPS ISO/IEC Uputstvo 2:2007,
. ,
1976. ,
. , 2 ,
, ,
,
, ,
(
),
.
2
, ( ),
ISO .

(
),
.
, ,
:
1) ,
, ,
(ISO)
(IEC) ;
2) ( ISO IEC)
, ,
, ,
;

40

3) ISO IEC,
,
;
4) , ISO IEC,

;
5)
ISO IEC ISO/IEC ;
6) ,
,
7) , 75 %
, .

41

3.3
, Guide 2
( 2), 1976. , , ISO,
(UN/ECE),
,
.
(, ) ,
,

. , 1986. ,
ISO/IEC, , ,
ISO (ISO/STACO),
(IEC) (UN/ECE),
ISO (ISO/CASCO)
(ILAC).

2, 2004.
ISO/IEC Guide 2:2004, 11 90
ISO IEC (, ),
, , .

, ISO : (de),
(es), (it), (nl) (sv). ,
, 2, ,
, ,
.
, 2,

ISO/IEC 17000:2004, Conformity assessment Vocabulary and general principles (ISO/IEC
17000:2004, - ), 50
, ,
. ,
, ,
. ,
, .
ISO/IEC Guide 2:2004 2005. ,
- , SCS ISO/IEC Uputstvo 2:2005, 2007.
SRPS ISO/IEC Uputstvo 2:2007
11 ,
: (fr), (ru), (de), (es),
(it), (nl) (sv),
. , ,
, , ,
42

 , .
ISO/IEC 17000:2004, Conformity assessment
Vocabulary and general principles,
2007. , SRPS ISO/IEC 17000:2007 Ocenjivanje
usaglaenosti - Renik i opti principi.
(SRPS ISO/IEC Uputstvo 2:2007 - 83
SRPS ISO/IEC 17000:2007 - 80)
, :
1) ,
;
2) SRPS ISO/IEC Uputstvo 2:2007 ,
, ,
, 2;
3)
12,
12,
SRPS ISO/IEC 17000:2007 ( ,
SRPS ISO/IEC 17000:2007 4.1 ,
12.4.1
4)
, (bold) .

43

1
1
1.1

1Standardization
1.1
standardization

,
,


1
,

,
.

activity of establishing, with regard to

actual or potential problems, provisions
for common and repeated use, aimed at
the achievement of the optimum degree of
order in a given context

2

,
,

.

NOTE 1 In particular, the activity consists

of the processes of formulating, issuing
and implementing standards.
NOTE 2 Important benefits of
standardization are improvement of the
suitability of products, processes and
services for their intended purposes,
prevention of barriers to trade and
facilitation of technological cooperation.

1.2

1.2

subject of standardization

topic to be standardized
NOTE 1 The expression product, process
1 ",
or service has been adopted throughout
"
this Guide to encompass the subject of
standardization in a broad sense, and
, ,
should be understood equally to cover, for
, , ,
example, any material, component,
, , , ,
equipment, system, interface, protocol,
, .
procedure, function, method or activity.
2 NOTE 2 Standardization may be limited to
particular aspects of any subject. For

example, in the case of shoes, criteria
.
could be standardized separately for sizes
, , and durability.
.
1.6

,

1.6
level of standardization
geographical, political or economic extent
of involvement in standardization

44

1.6.1

1.6.1
international standardization

standardization in which involvement is

open to relevant bodies from all countries

1.6.2

1.6.2
regional standardization

,
.

standardization in which involvement is

open to relevant bodies from countries
from only one geographical, political or
economic area of the world

1.6.3

1.6.3
national standardization

,
,
(. ),
,
, ,
.

standardization that takes place at the

level of one specific country
NOTE Within a country or a territorial
division of a country, standardization may
also take place on a branch or sectoral
basis (e.g. ministries), at local levels, at
association and company levels in industry
and in individual factories, workshops and
offices.

1.7

o

,

1.7
consensus
general agreement, characterized by the
absence of sustained opposition to
substantial issues by any important part of
the concerned interests and by a process
that involves seeking to take into account
the views of all parties concerned and to
reconcile any conflicting arguments

NOTE Consensus need not imply

unanimity.

45

2
2

1.1.

, ,

.
, ,
, ,
, ,
, ,
,
, ,
, .

.

2 Aims of standardization
NOTE The general aims of
standardization follow from the definition
in 1.1. Standardization may have one or
more specific aims, to make a product,
process or service fit for its purpose. Such
aims can be, but are not restricted to,
variety control, usability, compatibility,
interchangeability, health, safety,
protection of the environment, product
protection, mutual understanding,
economic performance, trade. They can
be overlapping.

2.5

2.5
safety
freedom from unacceptable risk of harm

,
,
,
, ,

.

NOTE In standardization, the safety of

products, processes and services is
generally considered with a view to
achieving the optimum balance of a
number of factors, including non-technical
factors such as human behaviour, that will
eliminate avoidable risks of harm to
persons and goods to an acceptable
degree.

2.6

2.6
protection of the environment

preservation of the environment from

unacceptable damage from the effects
and operations of products, processes
and services

46

3
3
3.1

, ,

3 Normative documents
3.1
normative document

1
"
" ,
,
,
.
2
""

,
.
3

,

.

NOTE 1 The term normative document is

a generic term that covers such
documents as standards, technical
specifications, codes of practice and
regulations.
NOTE 2 A document is to be understood
as any medium with information recorded
on or in it.
NOTE 3 The terms for different kinds of
normative
documents
are
defined
considering the document and its content
as
a
single
entity.

3.2

3.2
standard

,
,
,
, ,

,

, () ,

.

document, established by consensus and

approved by a recognized body, that
provides, for common and repeated use,
rules, guidelines or characteristics for
activities or their results, aimed at the
achievement of the optimum degree of
order in a given context

3.2.1.1

3.2.1.1
international standard

document that provides rules, guidelines

or characteristics for activities or their
results

NOTE Standards should be based on the

consolidated results of science, technology
and experience, and aimed at the
promotion of optimum community benefits.

standard that is adopted by an

/ international standardizing/standards

organization and made available to the
public

47

3.2.1.2



/

3.2.1.2
regional standard
standard that is adopted by a regional
standardizing/standards organization
and made available to the public

3.2.1.3

3.2.1.3
national standard

standard that is adopted by a national

standards body and made available to

the public
3.3

3.3
prestandard

,
,

,

document that is adopted provisionally by

a standardizing body and made available
to the public in order that the necessary
experience may be gained from its
application on which to base a standard

3.4

3.4
technical specification

,
,
,
1
, ,
()

.
2
,

.
3 3
.

document that prescribes technical

requirements to be fulfilled by a product,
process
or
service
NOTE 1 A technical specification should
indicate, whenever appropriate, the
procedure(s) by means of which it may be
determined whether the requirements
given are fulfilled.
NOTE 2 A technical specification may be a
standard, a part of a standard or
independent
of
a
standard.
NOTE 3 Note 3 applies to the Russian
version only.

48

4
4
4 Bodies responsible for standards and

regulations
4.1

( )
,


, ,
.
4.2

4.1
body
(responsible for standards and regulations)
legal or administrative entity that has
specific tasks and composition
NOTE Examples of bodies are
organizations, authorities, companies
and foundations.
4.2
organization

,
,

body that is based on the membership of

other bodies or individuals and has an
established constitution and its own
administration

4.3

,

4.3
standardizing body
body that has recognized activities in
standardization

4.3.2

4.3.2
international standardizing organization

4.4.1

4.4.1
national standards body
standards body recognized at the
national level, that is eligible to be the
national member of the corresponding
international and regional standards
organizations

standardizing organization whose

membership is open to the relevant
national body from every country

49

5
5.1

,

5.1
basic standard
standard that has a wide-ranging
coverage or contains general provisions
for one particular field

NOTE A basic standard may function as a

standard for direct application or as a
basis
for
other
standards.
.
5.2

, ,
,
, ,
, .

5.2
terminology standard
standard that is concerned with terms,
usually accompanied by their definitions,
and sometimes by explanatory notes,
illustrations,
examples,
etc.

5.3


,
,

,
.

5.3
testing standard
standard that is concerned with test
methods, sometimes supplemented with
other provisions related to testing, such
as sampling, use of statistical methods,
sequence
of
tests

5.4


,
,

1
,
, ,
,

,
,
, , ,

.
2
,

.

, .

5.4
product standard
standard that specifies requirements to
be fulfilled by a product or a group of
products, to establish its fitness for
purpose
NOTE 1 A product standard may include in
addition to the fitness for purpose
requirements, directly or by reference,
aspects such as terminology, sampling,
testing, packaging and labelling and,
sometimes, processing requirements.
NOTE 2 A product standard can be either
complete or not, according to whether it
specifies all or only a part of the necessary
requirements. In this respect, one may
differentiate between standards such as
dimensional, material, and technical
delivery standards.

50

6
,
.
"" " ", 6.1 6.9,
" " " "
6.1.
6.1

,

,
,
,



,

,
, . ,

,
.

6.1
harmonized standards
equivalent standards
standards on the same subject approved by
different standardizing bodies, that establish
interchangeability of products, processes and
services, or mutual understanding of test results
or information provided according to these
standards
NOTE Within this definition, harmonized
standards might have differences in presentation
and even in substance, e.g. in explanatory notes,
guidance on how to fulfil the requirements of the
standard, preferences for alternatives and
varieties.

6.2


,

6.2
unified standards
harmonized standards that are identical in
substance but not in presentation

6.3

Ident
Har

1
.
2
,
.

identical standards
haronized standards that are identical
in both substance and presentation NOTE 1
Identification of the standards may be different.
NOTE 2 If in different languages, the standards
are accurate translations.

51

7
7.1

, ,
,

;
.
,
"",
"".

7.1
provision
expression in the content of a normative
document, that takes the form of a
statement, an instruction, a
recommendation or a requirement
NOTE These types of provision are
distinguished by the form of wording they
employ; e.g. instructions are expressed in
the imperative mood, recommendations by
the use of the auxiliary should and
requirements by the use of the auxiliary
shall

7.2

7.2
statement
provision that conveys information

7.3

7.3
instruction
provision that conveys an action to be
performed

7.4

7.4
recommendation
provision that conveys advice or
guidance

7.5

7.5
requirement
provision that conveys criteria to be
fulfilled

52

7.5.1

,
,

" "


.

7.5.1
exclusive requirement
mandatory requirement (deprecated)
requirement of a normative document
that must necessarily be fulfilled in order to
comply with that document
NOTE The term mandatory requirement
should be used to mean only a
requirement made compulsory by law or
regulation.

8
8.1

( )

8.1
body
(of a normative document)

,

1
,
,
,
.

set of provisions that comprises the

substance of a normative document

2
,

("
"), ()

.

NOTE 1 In the case of a standard, the

body comprises general elements relating
to its subject and definitions, and main
elements conveying provisions.
NOTE 2 Parts of the body of a normative
document may take the form of annexes
(normative annexes) for reasons of
convenience, but other (informative)
annexes may be additional elements
only.

53

9
9.1

,

9.1
standards programme
working schedule of a standardizing
body, that lists its current items of
standardization work

9.1.1

9.1.1
standards project
specific work item within a standards
programme

9.2

,
,

9.2
draft standard
proposed standard that is available
generally for comment, voting or approval

9.3


,
(
),
,

9.3
period of validity
period of time for which a normative
document is current, that lasts from the
date on which it becomes effective
(effective date), resulting from a decision
of the body responsible for it, until it is
withdrawn or replaced

9.4

,

,

9.4
review
activity of checking a normative
document to determine whether it is to be
reaffirmed, changed or withdrawn

9.5

,




,
.

9.5
correction
removal of printing, linguistic and other
similar errors from the published text of a
normative document
NOTE The results of correction may be
presented, as appropriate, by issuing a
separate correction sheet or a new edition
of the normative document.

54

9.6

,



,
.

9.6
amendment
modification, addition or deletion of
specific parts of the content of a
normative document
NOTE The results of amendment are
usually presented by issuing a separate
amendment sheet to the normative
document.

9.7

9.7
revision
introduction of all necessary changes to
the substance and presentation of a
normative document
NOTE The results of revision are
presented by issuing a new edition of the
normative document.

9.8

9.8
reprint
new impression of a normative document
without changes

9.9

,




,
.

9.9
new edition
new impression of a normative document
that includes changes to the previous
edition
NOTE Even if only the content of existing
correction or amendment sheets is
incorporated into the text of a normative
document, the new text constitutes a new
edition.

55

10

: , ., ,
, .
, ,
.
10.1

(
)

,
,
,



, .

10.1
taking over an international standard
(in a national normative document)
publication of a national normative
document based on a relevant
international standard, or endorsement
of the international standard as having the
same status as a national normative
document, with any deviations from the
international standard identified
NOTE The term adoption is sometimes
used to cover the same concept as taking
over, e.g. adoption of an international
standard in a national standard.

11
11.4
11.4

mandatory standard
, standard the application of which is made
compulsory by virtue of a general law or

exclusive reference in a regulation

56

12
12

12 Conformity assessment

The terms and definitions given in

SRPS ISO/IEC 17000:2007.
ISO/IEC 17000:2004.

57

12.2 2 Terms relating to

assessment in general

conformity

12.2.1

2.1

conformity assessment

(3.1)
(3.3), ,
,

demonstration that specified

requirements (3.1) relating to a product
(3.3), process, system, person or body are
fulfilled

1



(4.2),

(4.3)

(5.5),

(5.6)

(2.5).

NOTE 1 The subject field of conformity

assessment includes activities defined
elsewhere in this International Standard,
such as testing (4.2), inspection(4.3) and
certification (5.5), as well as the
accreditation(5.6) of conformity
assessment bodies (2.5).

2 '''

''

''''

,
, , , ,

.

( 1 3.3).

NOTE 2 The expression "object of

conformity assessment" or "object" is used
in this International Standard to
encompass any particular material,
product, installation, process, system,
person or body to which conformity
assessment is applied. A service is
covered by the definition of a product (see
Note 1 to 3.3).

12.2.2

2.2

first-party conformity assessment

activity

conformity assessment activity that is

performed by the person or organization
that provides the object

, NOTE

The first-, second- and third-party

,
descriptors
used
to
characterize

conformity assessment activities with
,
respect to a given object are not to be

confused with the legal identification of the

relevant parties to a contract.
.
58

12.2.3

1


, ,
,

,

.
2
12.2.2
12.2.4





,

(
).
2
12.2.2

2.3
second-party conformity assessment
activity
conformity assessment activity that is
performed by a person or organization that
has a user interest in the object
NOTE 1 Persons or organizations
performing second-party conformity
assessment activities include, for
example, purchasers or users of products,
or potential customers seeking to rely on a
suppliers management system, or
organizations representing those interests.
NOTE 2 See Note to 2.2.
2.4
third-party conformity assessment activity

conformity assessment activity that is performed by

body that is independent of the person or
organization that provides the object, and
of user interests in that object
NOTE 1 Criteria for the independence
of conformity assessment bodies
and accreditation bodies are provided
in the International Standards and
Guides applicable totheir activities
(see Bibliography).
NOTE 2 See Note to 2.2.

59

12.2.5
2.5
conformity assessment body

body that performs conformity assessment

services

(2.6) NOTE An accreditation body (2.6) is not
a conformity assessment body.
2.6
12.2.6
accreditation body

authoritative body that performs

(5.6)
accreditation(5.6)
1.2.7

, (12.3.2)

(12.2.1)

2.7
conformity assessment system
rules, procedures(3.2) and management
for carrying out conformity assessment
(2.1)

NOTE Conformity assessment systems

may be operated at international, regional,
, ,
national or sub-national level.

.

12.3

3 Basic terms

12.3.1

,
.

3.1
specified requirement
need or expectation that is stated
NOTE Specified requirements may be
stated in normative documents such as
regulations, standards and technical
specifications.

12.3.2

3.2

procedure

specified way to carry out an activity or a

process[ISO 9000:2000, 3.4.5]
3.
12.3.2

60

12.3.3

[ ISO 9000:2000, 3.4.2]

3.3

1

ISO 9000:2000: (.
); (.
, ); (.
, );
(.
.


.

, ,
.
2
5.2, 1,

(5.2)

NOTE 1 Four generic product categories

are noted in ISO 9000:2000: services
(e.g. transport); software (e.g. computer
program, dictionary); hardware (e.g.
engine, mechanical part); processed
materials (e.g. lubricant). Many products
comprise elements belonging to different
generic product categories. Whether the
product is then called service, software,
hardware or processed material depends
on the dominant element.

12.4


12.4.1

,
(12.3.2)
12.4.2

,
(12.3.2)

product
result of a process
[ISO 9000:2000, 3.4.2]

NOTE 2 The statement of conformity

described in Note 1 to 5.2 can be regarded
as a product of attestation(5.2).

4 Conformity assessment
terms
relating to selection and
determination
4.1
sampling
provision of a sample of the object of
conformity assessment, according to a
procedure (3.2)
4.2
testing
determination of one or more
characteristics of anobject of conformity
assessment, according to aprocedure
(3.2)

61

12.4.3

(3.3),

, ,
.

4.3
inspection

12.4.4

(12.3.1)

4.4
audit
systematic, independent, documented
process for obtaining records, statements
of fact or other relevant information and
assessing them objectively to determine
the extent to which specified
requirements (3.1) are fulfilled

examination of a product design, product

(3.3), process or installation and
determination of its conformity with specific
requirements or, on the basis of
professional judgement, with general
requirements
NOTE Inspection of a process may include
inspection of persons, facilities, technology
and methodology.

62

3.4

,
, , .
,
.
,
, .
,
.
,
, ,
, .
(. BSI, DIN, ANSI
.)
,
,
.
,
(CEN Comit Europen de Normalisation, European Committee for Standardization),
1961. .
, EN 30 .
,
ISO, ,
.
,
. , ,
() (WSSN World Standards Services
Network)
,
, () ,
700.000 ,
, .
,
.
, , ,
:
1) ;
2) , , ,
, .;
63

3) ;
4) ;
5)
6) (. QMS, EMS, OHSAS .) .
(ISO)
(IEC) , ,
-,

. ,
, ISO IEC (ISO/IEC Information
Centre),, ISO Web site-
(http://www.iso.org),
,
, ,
, ,
.

64

3.5
, , ,
, ,
.

,
,
, .

( ), (
). ,

,
,
.

, ,
:
1) ,
, , ,
,
. :
, , ,
, (. ,
, , ,
.)
,
.
2) ,
. :
( ),
(. )

( )
(.
).
3) ,
, ()
65

 (. ISO 14001
ISO 9001).
4)
,
.
5) , ,

.

, ,
,
,
() IAF (International Accreditation Forum).
5. ,
6. ,
.

66

(OHSAS,SR)

5 .

67


?
?

68

 6 ,
.
(
, , ,

, .)
,
,
. ,
, ,
,
.

( 85 % 15 %
),
(
), .
,

.
.
(EMS) , ,
,
. , ,
, , .,
.
.
, EMS- 340.000 USD,
11 , ,
350.000 USD EMS-, 630.000
USD/.
, Bahia Sul Celulose (BSC) S.A, EMS-,
, , 500.000 USD/.
, , ,
EMS, ISO 14001,
, . , EMS
, .

69

70

3.6
, ,
, 20. ,
.
,
, , . ,
.
20.
. ,

,
,
.
, .
,
, ,

. ,
,
, , .
1990- ,
, . , 1994.
(JUS ISO 5813:1994 JUS ISO 5814:1994)
, (JUS ISO 5815:1994)
5 ( 5),
. 1997.
(JUS ISO 5667-1:1997, JUS ISO 5667-2:1997, JUS ISO 5667-3:1997
JUS ISO 5667-6:1997),
(JUS ISO 5961:1997)
(JUS ISO 8199:1997).
, 2000.
(JUS ISO 10381-6:2000) ,

.
, , ,
, ,
, .
,
, ,
, ,
, , (. EN ISO 11200),
.
71


. ,
.
1990- ,
(ISO)
(IEC) , ,
,

.

,
. ISO IEC
1991. , SAGE
(Strategic Advisory Group on Environmental),

. 100 ,
11 , 20 .
1992. SAGE ,
ISO .
, 1993.
,
ISO/TC 207 (TC technical committees),
ISO 14000,
,
.
SAGE , ,
ISO 14000, ,
,
ISO/TC 207, , ,
SC (SC - subcommittees) (WG working
groups). ISO/TC 207,
.
, , SAGE
, ISO 14000,
ISO/TC 176,
, ISO 9000.
, ,
, .
,
ISO 14001, 1996. ,
, .1 ISO 14001:1996 ISO 9001:1994,
.2 ISO 9001:1994 ISO 14001:1996.

72

 , ISO 14001, ISO

9001, , .

,

. ,
,
(OHSAS), (Risk management) .
(. ISO Management Systems, The International Review of
ISO 9000 and ISO 14000, ISO )

(. ).
, ''Galeb Group'',
, 2007. , .

ISO 9000 ISO 14000 ,
. ,
. ,
, '''', ISO 9001 ISO
14001 , :
1) , ,
, ,
, ,
;
2) , ,
/
,
,
/

3) ISO 9001 ( 15 ISO 9000)
ISO 14001 ( , 22 ISO 14000)
(,
), (
), ISO 9001 ISO 14001,
/
, ,
.
3.7 ISO 14000
73

 , ISO ,
SAGE
ISO/TC 207. , 1993. , ISO/TC
207 (TCG-
WG 3 - ). ,
,
,
,
,
ISO.
ISO/TC 207,
.
, ISO,
,
. 7
.

()

(LCA)

(GHG)

(EL)

(EA)

(DFE)

(EPE)

7 , ISO
.
, ,
, ,
, ,
ISO/TC 207.
, ,
.
,
74

 ,
ISO/TC 207,
,
ISO 14000,
:
EMS - Environmental Management Systems,
1, ISO/TC 207/SC1,
, ISO 1400;
EA - Environmental Auditing and related environmental investigations,

2, ISO/TC 207/SC2 - , ISO 1901X;
EPE - Environmental Performance Evaluation'',
4, ISO/TC 207/SC4, ,
ISO 1403;
GHG - Green house gas management and related activites -
- 7, ISO/TC 207/SC7,
ISO 1406
LCA - Life Cycle Assessment'',
5, ISO/TC 207/SC5, ,
ISO 1404 ISO 1407
EL - Environmental Labelling'', 3,
ISO/TC 207/SC3 - , ISO 1402
DFE - Design for Environment, (
, , Integrating environmental aspects into product design
and development -
Environmentally conscious design -
() ), 10, ISO/TC 207/WG 10. 10
, .

75

 7
ISO 14000, ,
8, :
1) (EMS,EA EPE)
2) (LCA, EL DFE).

ISO 14000

EMS

LCA

EL

EPE

DFE

GHG

TCG
8 ISO 14000.

76

 ISO 14000,

PDCA , 8.

ISO 14040

ISO 14062

ISO 14020

Act
Check

Plan
Do

ISO 14063

ISO 14030

ISO 19011
EMS-

8 ISO 14000
PDCA .

,
, .
ISO 14000
ISO/TC 207
, ,
, e
(EMS), ISO 14001 ISO 14004.
, ISO 14000
. '''' ,
,
ISO 14000, .
, ISO 14001 ISO 14004
() ISO 14000.
, PDCA ,
.
77

4. (EMS)
(EMS)?

,
.
, ,
. . ,

,
ISO 14000 , '''', ISO 14001:1996 ISO
14004:1996,
. ,
. ,

.
ISO 14000,
,
ISO/TC 207, 1, ISO/TC 207/SC1, Environmental management
systems ( ).
2014. ,
:
ISO 14001:2004
Environmental management systems - Requirements with guidance for use
ISO 14004:2004
Environmental management systems - General guidelines on principles, systems and support
techniques
ISO 14005:2010
Environmental management systems - Guidelines for the phased implementation of an
environmental management system, including the use of environmental performance evaluation
ISO 14006:2011 Environmental management systems - Guidelines for incorporating ecodesign
2009. ISO 14001:2004
ISO 14001:2004/Cor 1:2009. 1,
ISO 9001:2008,
ISO 9000.
ISO , ISO 14000
( 1996. ),
ISO 14001 ISO 9001,
EMS QMS. ISO 14001, , .1
ISO 14001 ISO 9001, .2 ISO 9001 ISO 14001.
ISO 9001, , .1, ISO
9001 ISO 14001, .2 ISO 14001 ISO 9001. ,
78

 ISO 9001:2008, ISO 14001:2004

.1 .2 ISO 14001:2004 ISO 9001:2000,
ISO 9001:2008. 2009.
ISO 14001:2004/Cor 1:2009, .
,
ISO/DIS 14001 ISO/DIS 14004, .
ISO 14001 ISO 9001:2008,
, ,
ISO 9001:2008 ISO 14001.
,
,

:
SRPS ISO 14001:2005
Sistemi upravljanja zatitom ivotne sredine - Zahtevi sa uputstvom za primenu
SRPS ISO 14004:2005
Sistemi upravljanja zatitom ivotne sredine - Opte smernice za principe, sisteme i tehnike
podrke
SRPS ISO 14001:2005/Corr.1:2010
Sistemi upravljanja zatitom ivotne sredine - Zahtevi sa uputstvom za primenu - Tehnika
ispravka 1
SRPS ISO 14006:2013
Sistemi upravljanja zatitom ivotne sredine - Smernice za inkorporaciju eko-dizajna
, , 2013. :
SRPS ISO 14005:2013
Sistemi upravljanja zatitom ivotne sredine - Smernice za faznu implementaciju sistema
menadmenta zatitom ivotne sredine, ukljuujui i korienje vrednovanja uinka zatite
ivotne sredine.
,
, .
ISO/TC 207

2, ISO/TC 207/SC2, Environmental auditing and related environmental
investigations (
).
, ISO,

,
() ,
, .
, ,
5. ().
79

4.1 ISO 14001

ISO 14001 '''',
ISO 14001:1996 ISO 14004:1996,
ISO 14000,
.
ISO 14000 ,
,
, ,
, .
ISO 14001,
2004. , :
ISO 14001:2004
Environmental management systems - Requirements with guidance for use
, ,
2005. , , :
SRPS ISO 14001:2005 ,
.
ISO 14001:2004
(EMS),
,
.
ISO 14001:2004
. , EMS,
:
ISO 14004:2004
Environmental management systems - General guidelines on principles, systems and support
techniques
, , 2005.
, , :
SRPS ISO 14004:2005
Sistemi upravljanja zatitom ivotne sredine - Opte smernice za principe, sisteme i tehnike
podrke
ISO 14001:2004 ,
(EMS),
, ISO ,
9.

80

P
D
C

9 ,
ISO 14001.
PDCA ,

, :
1. (Plan): ,
, ;
2. (Do): ;
3. (Check): ,
, ;
4. (Act) :
.
ISO 14001:2004 ,
:
1. , EMS;
2. EMS-

3. ISO 14001:2004,
:
) ;
)
(. , .);
)
) ( ) EMS-
.
81

 EMS, 3.
ISO 14001:2004, 20 (
3.1 3.20), EMS,
. ,
, EMS,
.

, ,
, . ,
,
.
(organization) , , , ,
, , , ,
.
, .
(environmental policy) ,
,

.
(environmental objective)
,
.
(environmental target)
, ,

.
(environmental aspect) ,
,
, , ,
.
(environmental impact) ,
,
.
ISO 14001:2004, 4., EMS, :
1)
2) , ( EMS-) :
;
;
;

.

82

4.2 (EMS)

ISO 14001:2004 ,
,
.
1.
ISO 14001:2004 :
1.1) ;
1.2) , ,
, ,
;
1.3)
;
1.4)
;
1.5)
;
1.6) , , ,
, ,
EMS
1.7) .
ISO 14001:1996 EMS-,
'' '',
, .
ISO 14001:2004, ,
EMS, .
-, , ,
,
:
a)
, ,
;
b)
;
c)
( )
d) .

EMS- (.
).

83

84

2.
,
3., PDCA , ,
, ,
, EMS.
2.1

( ,
), EMS-
,
.

, 4.2 ,
: , ,
, ,
,
, , ,
,
.
2.2
,
:
) ;

,
, ,
, , ,
, : ,
, ,
, , (, , ),
.
)
,


: 1) ; 2)
, 3)
.
: , ,
, ,
, ,
,
) ,
85

 .
, , .
,
, , (
,
, ,
. EMS-.
2.3
EMS-
, .
, :
) , , ;
, ,
EMS-.
, ,
.
, ,
, ,
, EMS-,
ISO 14001:2004,
EMS-, ,
.
) , ;
,
, ,
, .
,
, . , , ,
,
, : EMS-
,
,
EMS- ,
.
) ;
(,
)
( )
.
) ;

86

 EMS- : ,
, EMS-,
EMS-, EMS-,
, ISO 14001:2004
,
, .
) ;
EMS- ,
, , :
,
,
,
,
.
)
,
, ,
,
.
) .

. ,
,
. , ,

, ,
. , :
( ,
, ,
.), ,
,
, ,
,
.
2.4
EMS,
, :
) ;

, , ,
,
87


.
.
) ;

,
.
.
) , ;

:

, ,

,
,
.
)
, , ,
, .
,
) .
-
, :
- ISO 14001:2004

.
,
: - ,

- , , .
- ,
, ,
.
2.5
, ,
,
.

88

 -, -,
.

:
1.
;
2. ;
3. ;
4. ;
5. ;
6. , ;
7. ,
,
8. .

,
, -.
-.
, ISO 14001:2004,
, , ,
,
.
, 4. , 4
. , 4.3.1
.3.1, 4.
.
, QMS EMS,
,
ISO 14001 ISO 9001. , 2009.
1, ISO 14001:2004/Cor 1:2009,
1 2, ISO 14001:2004 ISO 9001:2000,
ISO 14001:2004 ISO 9001:2008, 2008.
ISO 9001:2008.
, 2015. , ISO 14001 (
, ISO/DIS 14001), , , ISO
1 ISO 9001:2008, .1 .2,
ISO 9001:2008 ISO 14001.

89

 ISO 14001 ,
, ISO 14001, ,
ISO 14001, 7.
7 ISO 14001.
ISO 14001

ISO 14001

(

,
,

.)

,
,

90

91

5 (E)
ISO 14001:2004 ,

,
.
,
, ,
( , , ),
.

(EMS), ( 2.4, 2.
), ,
( , , ,
, ). ,
,

, ,
. ,
,
, ,
.

, , ISO, ,
, ,
.
, ISO ,
. ( )
ISO 10011,
:
1, ISO 10011-1:1990, ;
2, ISO 10011-2:1991,

3, ISO 10011-3:1991, .
1996. ,

:
ISO 14010:1996, ;
ISO 14011:1996,

ISO 14012:1996,
.

(QMS) (EMS)
( ),
:
92

ISO/TC 176 (Quality management and quality assurance -

), ISO/TC 176/SC 3 (Supporting
technologies - )
ISO/TC 207 (Environmental management - ),
ISO/TC 207/SC2 (Environmental auditing and related
environmental investigations -
),
, 2002. , ,
ISO 9000 ISO 14000.
:
ISO 19011:2002
Guidelines for quality and/or environmental management systems auditing
ISO 19011:2002, ,
2003. , :
JUS ISO 19011:2003
Uputstva za proveravanje sistema menadmenta kvalitetom i/ili sistema upravljanja zatitom
ivotne sredine.
ISO 19011:2002
: (ISO 10011-1:1990, ISO
10011-2:1991, ISO 10011-3:1991)
(ISO 14010:1996, ISO 14011:1996 ISO 14012:1996 ),
ISO 19011:2002 ,
.
20. 21.
. , ISO,
,
,

(
),
.
ISO 19011:2002, 2011. , :
ISO 19011:2011
Guidelines for auditing management systems
, , ,
, 2011. , ,
:
SRPS ISO 19011:2011
Uputstva za proveravanje sistema menadmenta

93

 ISO 19011 ,
, ,
: ISO 19011 ISO/IEC 17021 (
), ,
, (),
,
.
ISO 19011:2011
:
5.1
5.2
5.3 .
5.1
20 , 3
ISO 19011:2011, (3.1 3.20),
,
ISO 19011:2011:
3.1 (audit)
, (3.3)
,
(3.2)
1 , ,
,
(.
).
- . ,
,
.
2
.
,
, ,
.
3 (. ,
, ) ,
.
4
(3.7), .
5 ISO 9000:2005, 3.9.1.
3.2 (audit criteria)
,
(3.3)
94

 1 ISO 9000:2005, 3.9.3.

2 (
), (3.4) ""
"".
3.3 (audit evidence)
,
(3.2)
.
ISO 9000:2005, 3.9.4
3.4 (audit findings)
(3.3)
(3.2)
1 .
2
.
3 ,
.
4 ISO 9000:2005, 3.9.5.
3.5 (audit conclusion)
(3.1) (3.4)
ISO 9000:2005, 3.9.6.
3.6 (audit client)
(3.1)
1 ,
.
, : ,
.
2 ISO 9000:2005, 3.9.7.
3.7 (auditee)

ISO 9000:2005, 3.9.8
3.8 (auditor)
(3.1)
3.9 (audit team)
(3.8) (3.1), , ,
(3.10)
1
.
2 .
ISO 9000:2005, 3.9.10
3.10 (technical expert)
(3.9)
1 ,
, , .
2 (3.8) .
[ISO 9000:2005, 3.9.11]
95

3.11 (observer)
(3.9),
1 (3.9)
(3.1).
2 (3.7),
(3.1).
3.12 (guide)
(3.7)
(3.9)
3.13 (audit programme)
(3.1) ,

ISO 9000:2005, 3.9.2.
3.14 (audit scope)
(3.1)
,
, , .
3.15 (audit plan)
(3.1)
ISO 9000:2005, 3.9.12
3.16 (risk)

ISO Guide 73:2009, 1.1.
3.17 (competence)
.
.
3.18 (conformity)

ISO 9000:2005, 3.6.1
3.19 (nonconformity)

ISO 9000:2005, 3.6.2
3.20 (management system)

,
,
.
96

[ISO 9000:2005, 3.2.2]

5.2
,
, , ,
, .
,
:
1) :
:
, ;
;
;
,
;

.
2) :
,
.
,
.
, , , , .
3) :


.
.
4) :

.

.
.
5) :


. ,
.

.

,
.
97

6) :
.
. ,
,
.
,
.

98

5.3
,
, ,
.


. ,
, ,
, .
,
.
, ,
.
:

;
///// ;
;
;
;
;
, ;
, ;
.

.
.
PDCA ,
, . 10
,

ISO 19011:2011.

99

 10 .
100

 , 11
, 6
ISO 19011:2011.

101

 11 .
6 (EPE)
( EPE ''Environmental Performance Evaluation'')
, ,
,
ISO 14000,
,
, 1403, ISO 14031
ISO 14039. ,
ISO/TC 207, 4 , ISO/TC 207/SC4 .
2014.
,
:
ISO 14031:2013
Environmental management -- Environmental performance evaluation -- Guidelines
ISO/TS 14033:2012
Environmental management -- Quantitative environmental information -- Guidelines and
examples
ISO/CD 14034
Environmental management -- Environmental technology verification (ETV) and performance
evaluation
ISO 14031:2013
ISO 14031:1999 .
, , ISO 14031:1999,
2005. , ,
:
SRPS ISO 14031:2005
Upravljanje zatitom ivotne sredine - Vrednovanje uinka zatite ivotne sredine - Smernice
EMS (
)
,
ISO 14031:2013.
EMS , ,
,
.

, EMS- 4 :
1) ;
2) ;
3)
4)
102

 .
,
, :
1)
2)

, ,
(LCA Life Cycle Assesment).
ISO/TS 14033:2012
, ,

, .
() ,
,

, .
, PDCA .
,
(, , ,
, ,
, ,
) :

, -
,
.



.
(EPE)

, ,
,
,
.
(EPI)

.
(ECI)
103

 ,
.
(MPI)

.
(OPI)

.
(EPE)
12.

3.2
3.2.1
3.2.2

3.3
3.3.2

3.3.3

3.3.4

3.3.5

3.4

104

 12. .
,
PDCA , ,
() .
,
,
,
. ,
( 3.2.2),

.
ISO/TR14032:1999
ISO 14031, .

105

7.


. , ,
ISO/TC 207, 7, ISO/TC 207/SC7,

( Green house gas management and related activites'' GHG).
2014. ,
:
ISO 14064-1:2006
Greenhouse gases - Part 1: Specification with guidance at the organization level for
quantification and reporting of greenhouse gas emissions and removals
ISO 14064-2:2006
Greenhouse gases - Part 2: Specification with guidance at the project level for quantification,
monitoring and reporting of greenhouse gas emission reductions or removal enhancements
ISO 14064-3:2006
Greenhouse gases - Part 3: Specification with guidance for the validation and verification of
greenhouse gas assertions
ISO 14065:2013
Greenhouse gases - Requirements for greenhouse gas validation and verification bodies for
use in accreditation or other forms of recognition
ISO 14066:2011
Greenhouse gases - Competence requirements for greenhouse gas validation teams and
verification teams
ISO/TS 14067:2013
Greenhouse gases - Carbon footprint of products - Requirements and guidelines for
quantification and communication
ISO/TR 14069:2013
Greenhouse gases - Quantification and reporting of greenhouse gas emissions for
organizations -- Guidance for the application of ISO 14064-1
, ,
:
SRPS ISO 14064-1:2006 Gasovi staklene bate - Deo 1: Specifikacija za kvantitativno
iskazivanje i izvetavanje o emisijama i uklanjanju gasova staklene bate, sa uputstvom za
primenu na nivou organizacije
SRPS ISO 14064-2:2007 Gasovi staklene bate - Deo 2: Specifikacija za kvantitativno
iskazivanje, praenje i izvetavanje o smanjenjima emisije ili poveanjima uklanjanja gasova
staklene bate, sa uputstvom za primenu na nivou projekta
SRPS ISO 14064-3:2008 Gasovi staklene bate - Deo 3: Specifikacija sa uputstvom za
validaciju tvrdnji o gasovima staklene bate
SRPS ISO 14065:2009 Gasovi staklene bate - Zahtevi za verifikaciona i validizaciona tela za
gasove staklene bate koji se koriste tokom akreditacije ili drugih oblika prikazivanja
106

 , :
SRPS ISO 14066:201 Gasovi staklene bate - Zahtevi za kompetetivnost timova za
validaciju i verifikaciju gasova staklene bate
,
, GSB ( ),
(
).
ISO 14064, , :
1 - ISO 14064-1:2006 -
,
. ISO 14064 , ,
,
, , ,
;
2 - ISO 14064-2:2006 - ,
,
. ISO 14064 , ,
,

.
3 - ISO 14064-3:2006 -
. ISO 14064
/ ,
/.

ISO 14064 .
13.

107

 13 ISO 14064
13 ISO 14065:2007

.

108

 ISO 14064
37 ,
2.1 2.37:
2.1
gasovi staklene bate (greenhouse gas; GSB)
GSB
prirodni i vetaki gasoviti sastojak atmosfere koji apsorbuje i emituje zraenje specifinih
talasnih duina spektra infracrvenog zraenja koje emituju povrina Zemlje, atmosfera i oblaci
NAPOMENA Gasovi staklene bate obuhvataju ugljen-dioksid (CO 2), metan (CH4), azotsuboksid (N2O), fluoro-ugljovodonike (HFC s), perfluorougljenike (PFC s ) i sumporheksafluorid
(SF6 ).
2.2
izvori gasova staklene bate (greenhouse gas source)
fizika jedinica ili proces koji isputa GSB u atmosferu
2.3
ponor gasova staklene bate (greenhouse gas sink)
poniranje gasova staklene bate
fizika jedinica ili proces koji uklanja GSB iz atmosfere
2.4
rezervoari gasova staklene bate (greenhouse gas reservoir)
fizika jedinica ili komponenta biosfere, geosfere, ili hidrosfere, sa sposobnou da sauva ili
akumulira GSB koji je uklonjen iz atmosfere poniranjem (2.3) ili GSB koji je uhvaen iz izvora
gasova staklene bate (2.2)
NAPOMENA 1 Ukupna masa ugljenika sadrana u rezervoaru GSB-a u utvrenom trenutku
vremena smatra se uskladitenim ugljenikom u rezervoaru.
NAPOMENA 2 Gasovi staklene bate mogu se prenositi iz jednog u drugi rezervoar GSB-a.
NAPOMENA 3 Prikupljeni GSB iz izvora GSB-a pre nego to dospe u atmosferu, kao i skladita
prikupljenog GSB-a u rezervoaru GSB-a smatraju se uhvaenim i uskladitenim GSB-om.

109

2.5
emisija gasova staklene bate (greenhouse gas emission)
ukupna masa isputenog GSB-a u atmosferu u utvrenom vremenskom periodu
2.6
uklanjanje gasova staklene bate (geenhouse gas removal)
ukupna masa uklonjenog GSB-a iz atmosfere u utvrenom vremenskom periodu
2.7
faktor emisije ili faktor uklanjanja gasova staklene bate (greenhouse gas emission or
removal factor)
faktor koji se odnosi na podatke o aktivnosti emisije ili uklanjanja GSB-a
2.8
neposredna emisija gasova staklene bate (direct greenhouse gas emission)
emisija GSB-a iz izvora gasova staklene bate (2.2) koju poseduje ili kontrolie organizacija
2.9
energija posredne emisije GSB-a (energy indirect greenhouse gas emisssion)
emisija GSB-a nastala u proizvodnji preuzete elektrine energije, toplote ili pare koje je koristila
organizacija
2.10
ostale posredne emisije gasova staklene bate (other indirect greenhouse gas emission)
emisija GSB-a koja nije energija posredne emisije GSB-a, nego je posledica aktivnosti
organizacije, ali nastaje iz izvora gasova staklene bate (2.2) koje poseduje ili kontrolie
organizacija
2.11
podaci o aktivnostima vezanim za gasove staklene bate (greenhouse gas activity data)
kvantitativna mera aktivnosti koja dovodi do emisije ili uklanjanja GSB-a
2.12
tvrdnje o gasovima staklene bate (greenhouse gas assertion)
izjava ili injenine i objektivne tvrdnje koje pruaju odgovorne strane (2.23)
NAPOMENA 1 Tvrdnje o GSB-u mogu se dati za odreeni vremenski trenutak ili se mogu
odnositi na odreeni period vremena.
NAPOMENA 2 Tvrdnje o GSB-u koje je obezbedila odgovorna strana treba da budu lake za
identifikaciju, da omogue dosledno vrednovanje ili merenje u odnosu na odgovarajue
kriterijume validatora (2.34) ili verifikatora (2.36).
NAPOMENA 3 Tvrdnje o GSB-u treba da budu dostavljene u formi izvetaja o gasovima
staklene bate (2.17) ili u planu projekta o GSB-u.
2.13
informacioni sistem o gasovima staklene bate (greenhouse gas information system)
politike, procesi i procedure kojima se ustanovljavaju, vode i odravaju informacije o GSB-u
2.14
katastar gasova staklene bate (greenhouse gas inventory)
izvori gasova staklene bate (2.2), ponori GSB-a (2.3), emisije i uklanjanja GSB-a u jednoj
organizaciji
110

2.15
projekat o gasovima staklene bate (greenhouse gas project)
aktivnost ili aktivnosti koje posle identifikacije svih uslova u osnovnom scenariju dovode do
smanjenja emisije GSB-a ili poveanja uklanjanja GSB-a
2.16
program o gasovima staklene bate (greenhouse gas programme)
dobrovoljni ili obavezni meunarodni, nacionalni ili regionalni sistemi ili eme koje prepoznaju,
objanjavaju i upravljaju emisijama GSB-a, uklanjanjima, smanjenjima emisija ili poveanjima
uklanjanja izvan organizacije, ili projektima o gasovima staklene bate (2.15)
2.17
izvetaj o gasovima staklene bate (greenhouse gas report)
poseban dokument namenjen razmeni informacija organizacije ili projekta o GSB-u sa ciljnim
korisnicima (2.24).
2.18
potencijal globalnog zagrevanja (global warming potential; GWP)
PGZ
faktor koji prikazuje apsorpciono delovanje jedne masene jedinice datog GSB-a u odnosu na
ekvivalentnu jedinicu ugljen-dioksida u odreenom vremenskom periodu
2.19
ekvivalent ugljen-dioksida (carbon dioxide equivalent; CO2e)
CO2e
jedinica za poreenje apsorpcionog delovanja GSB-a u odnosu na CO 2
NAPOMENA 1 Ekvivalent CO2 se izraunava mnoenjem date mase GSB-a sa njegovim
potencijalom globalnog zagrevanja (2.18).
NAPOMENA 2 Prilog C sadri podatke o potencijalima globalnog zagrevanja koje je izdala
Meunarodna grupa za klimatske promene.
2.20
referentni vremenski period (base year)
istorijski period utvren radi poreenja emisija GSB-a ili uklanjanja ili drugih informacija nastalih
tokom vremena
2.21
postrojenje (facility)
pojedinana instalacija, skup instalacija ili proces proizvodnje (stacioniran ili pokretan) koji mogu
biti definisani geografskim koordinatama, organizacionom jedinicom ili procesom proizvodnje
2.22
organizacija (organization)
kompanija, korporacija, firma, preduzee, zakon, ili institucija, njihov deo ili njihova kombinacija,
bilo da su pripojeni neemu ili ne, ili da su javni ili privatni, a koji imaju svoje funkcije i
administraciju
2.23
odgovorna strana (responsible party)
osoba ili osobe odgovorne za saoptavanje tvrdnji o gasovima staklene bate (2.12) i
prateih informacija o GSB-u
111

2.24
ciljni korisnici (intended user)
pojedinac ili organizacija koje oni koji izvetavaju o informacijama vezanim za GSB prepoznaju
kao subjekte koji se oslanjaju na te informacije prilikom donoenja odluka
2.25
klijent (client)
organizacija ili osoba koja zahteva validaciju (2.31) ili verifikaciju (2.35)
NAPOMENA Klijent bi trebalo da bude odgovorna strana (2.23), administrator programa GSBa, ili neki drugi korisnik.
2.26
usmerena akcija (directed action)
posebna aktivnost ili inicijativa koja nije organizovana kao projekat o gasovima staklene
bate (2.15) ve je implementira organizacija da bi se smanjile ili predupredile neposredne ili
indirektne emisije GSB-a ili poveanja uklanjanja GSB-a
NAPOMENA 1 ISO 14064-2 utvruje projekat o GSB-u.
NAPOMENA 2 Usmerene akcije mogu biti neprekidne ili prekidane.
NAPOMENA 3 Razlike u emisijama GSB-a ili njihovog uklanjanja koje su rezultat usmerenih
akcija mogu nastati unutar ili izvan organizacionih granica.
2.27
nivo pouzdanosti (level of assurance)
stepen pouzdanosti zahteva ciljnih korisnika (2.24) za validacijom (2.31) ili verifikacijom
(2.35)
NAPOMENA 1 Nivo pouzdanosti se koristi kako bi se utvrdio stepen detaljisanja koji validator ili
verifikator koncipira u svom planu validacije ili verifikacije da bi odredio da li postoje neke
materijalne greke, propusti ili pogrena tumaenja.
NAPOMENA 2 Postoje dva nivoa pouzdanosti (umerena ili limitirana) koji kao rezultat imaju
razliito formulisane izjave o validaciji ili verifikaciji. Primeri izjava o validaciji i verifikaciji mogu
se nai u ISO 14064-3:2006, A.2.3.2.
2.28
materijalne odrednice (materiality)
odredbe o materijalnosti
koncept po kome pojedinane ili grupne greke, propusti ili pogrena tumaenja mogu uticati na
tvrdnje o gasovima staklene bate (2.12) i mogu uticati na odluke ciljnih korisnika (2.24).
NAPOMENA 1 Ovaj koncept se koristi ako prilikom kreiranja planova validacije ili verifikacije i
planova uzorkovanja namenjenih odreivanju tipa sutinskih procesa koji treba da minimiziraju
rizik, validator ili verifikator ne pronalaze materijalna neslaganja (2.29) (otkrivanje rizika).
NAPOMENA 2 Ovaj koncept se koristi za prepoznavanje informacije koja, ako izostane ili se
pogreno protumai, moe veoma pogreno da predstavi tvrdnju o ciljnim korisnicima GSB-a i
na taj nain utie na njihove odluke. Prihvatljive materijalne odrednice odreuju validator,
verifikator, ili program o GSB-u zasnovan na dogovorenom nivou pouzdanosti. Za dalja
objanjenja o ovim odnosima, videti ISO 14064-3:2006, A.2.3.8.
2.29
materijalna neslaganja (material discrepancy)
pojedinane ili zbirne aktuelne greke, propusti ili pogrena tumaenja tvrdnji o gasovima
staklene bate (2.12) koji mogu uticati na odluke ciljnih korisnika (2.24)
112

2.30
praenje (monitoring)
kontinualno ili periodino ocenjivanje emisija GSB-a i uklanjanja ili drugih podataka o GSB-u
2.31
validacija (validation)
sistematian, nezavisan i dokumentovan proces za procenu tvrdnji o gasovima staklene
bate (2.12) u planu projekta o GSB-u prema ugovorenim kriterijumima validacije (2.32)
2.32
kriterijumi validacije (validation criteria; verification criteria)
kriterijumi verifikacije
politika, procedure ili zahtevi upotrebljeni kao reference prema kojima se vr.i poreenje
NAPOMENA Ovi kriterijumi validacije ili verifikacije mogu biti uspostavljeni propisima vlada,
programima o GSB-u, dobrovoljnim inicijativama za izve.tavanjem, standardima, ili uputstvima o
dobrim praksama.
2.33
izjava o validaciji (validation statement; verification statement)
izjava o verifikaciji
formalno napisana deklaracija namenjena ciljnim korisnicima (2.24) koja obezbeuje
verodostojnost izjava odgovorne strane (2.23) datih u tvrdnji o gasovima staklene ba.te
(2.12)
NAPOMENA Deklaracija validatora ili verifikatora mo.e obuhvatati zahtevane emisije GSB-a,
uklanjanja, smanjenja emisija ili unapreivanje (poveavanje) uklanjanja.
2.34
validator (validator)
kompetentna i nezavisna osoba ili osobe sa odgovorno.u za izvoenje i izve.tavanje o
rezultatima validacije
NAPOMENA Ovaj termin se mo.e odnositi i na telo za validaciju.
2.35
verifikacija (verification)
sistematian, nezavisan i dokumentovan proces za procenu tvrdnji o gasovima staklene ba.te
(2.12) prema dogovorenim kriterijumima verifikacije (2.32)
NAPOMENA U nekim sluajevima, kao prilikom verifikacije preko prve strane, nezavisnost mo.e
biti pokazana putem neposedovanja odgovornosti za razvoj podataka i informacija o GSB-u.
2.36
verifikator (verifier)
kompetentna i nezavisna osoba ili osobe sa odgovorno.u za izvoenje i izve.tavanje o
rezultatima verifikacije
NAPOMENA Ovaj termin se mo.e odnositi i na telo za verifikaciju.
2.37
nesigurnost (uncertainty)
parametar povezan sa rezultatima kvantitativnog odreivanja, okarakterisan disperzijom
vrednosti koja mo.e biti umereno dodata procenjenom iznosu
113

8
( LCA Life Cycle
Assessment) 5, ISO/TC 207/SC5,
.
ISO 14000
1404X 1407X.
2014. ,
:
ISO 14040:2006
Environmental management - Life cycle assessment - Principles and framework
ISO 14044:2006
Environmental management - Life cycle assessment - Requirements and guidelines
ISO/TR 14047:2012
Environmental management - Life cycle assessment - Illustrative examples on how to apply
ISO 14044 to impact assessment situations
ISO/TS 14048:2002
Environmental management - Life cycle assessment - Data documentation format
ISO/TR 14049:2012
ISO/TS 14049:2012
Environmental management - Life cycle assessment - Illustrative examples on how to apply
ISO 14044 to goal and scope definition and inventory analysis
ISO/TS 14071:2014
Environmental management - Life cycle assessment - Critical review processes and reviewer
competencies: Additional requirements and guidelines to ISO 14044:2006
ISO/TS 14072:2014
Environmental management - Life cycle assessment - Requirements and guidelines for
organizational life cycle assessment
, ,
, :
SRPS ISO 14040:2008 Upravljanje zatitom ivotne sredine - Ocenjivanje ivotnog ciklusa Principi i okvir
SRPS ISO 14044:2009 Upravljanje zatitom ivotne sredine - Ocenjivanje ivotnog ciklusa Zahtevi i uputstva za primenu
SRPS ISO/TR 14049:2005 Upravljanje zatitom ivotne sredine - Ocenjivanje ivotnog
ciklusa - Primeri primene ISO 14041 u definisanju cilja i predmeta i
analize inventara ivotnog cuklusa
SRPS ISO/TS 14048:2006 Upravljanje zatitom ivotne sredine - Ocenjivanje ivotnog
ciklusa - Dokumentacioni format podataka
,

114

 ,
, '' '', .
, ,
( ).
,
.
, EMS, EA EPE.

, :

,
.
(LCA)
,
.
(LCI)

.
(LCIA)


.


,
.


.

, ,
'' ''.

115


, ,
:
1) : ''
'',
- 2011
2) : '' -
'', -
2013.

116

mr Milorad Mihajlovi
ULOGA I ZNAAJ STUDIJE OCENJIVANJA IVOTNOG CIKLUSA ZA UNAPREENJE
SISTEMA UPRAVLJANJA ZATITOM IVOTNE SREDINE
ROLE AND IMPORTANCE OF THE LIFE CYCLE ASSESSMENT
STUDY FOR
IMPROVEMENT OF ENVIRONMENTAL MANAGEMENT SYSTEM
Saetak:
Koncept ocenjivanja ivotnog ciklusa je danas jedan od najznaajnijih pristupa u ekolokom
menadmentu, jer omoguava potpuno razumevanje i ocenjivanje posledica uticaja odreenih
procesa, proizvoda ili usluga na razliite aspekte ivotne sredine, tokom njihovog celokupnog
ivotnog ciklusa (od kolevke do groba). Tako se u okviru sistema upravljanja zatitom ivotne
sredine, moe utvrditi pojedinana odgovornost svakog od aktera u tetnom delovanju na
ivotnu sredinu. Savremena nauna dostignua, vezana za razliite aspekte ocenjivanja
ivotnog ciklusa se mogu olakano koristiti u praksi zahvaljujui primeni medjunarodnih
standarda iz serije ISO 14000. U radu je data kratka komparacija koncepta ivotnog ciklusa sa
ostalim konceptima u ekolokom menadmentu, sa prikazom vaeih medjunarodnih
standarda, koji se odnose na ocenjivanje ivotnog ciklusa.
Abstract:
The concept of life cycle assessment is now one of the most important approaches to
environmental management because it allows a full understanding and evaluating the
consequences of the impact of certain processes, products or services on various aspects of
the environment during their entire life cycle (from''cradle to grave''). Thus, within the system of
environmental management, may determine individual responsibility of each stakeholder in the
harmful effects on the environment. Contemporary scientific achievements related to different
aspects of life cycle assessment can be made easier to use in practice due to the
implementation of international standards in the ISO 14000 series The paper gives a brief
comparison of the life cycle approach with other approaches in environmental management,
with the presentation of applicable international standards related to life cycle assessment.
Kljune rei: ivotni ciklus, ocenjivanje ivotnog ciklusa, sistemi upravljanja zatitom ivotne
sredine, ekoloki menadment, menadment ivotnim ciklusom
Key words: life cycle (LC), life cycle assessment (LCA), environmental management systems
(EMS), environmental management (EM), life cycle management (LCM)
1. UVOD
Neki od elemenata koncepta ocenjivanja ivotnog ciklusa (u daljem tekstu srlaeno LCA) su
poeli da se razvijaju, kao rezultat novih saznanja i porasta zabrinutosti ire svetske javnosti,
zbog prekomernog i nekontrolisanog iscrpljenja prirodnih sirovinskih resursa i ubrzane
degradacije ivotne sredine, tokom ranih 1960-tih godina. Medjutim, realno koncept je nastao
tokom 1970-tih godina, u traganju za novim modelom energetskog snabdevanja, jer je prvi
naftni ok, 1973. godine, ozbiljno uzdrmao nacionalne ekonomije industrijski najrazvijenijih
zemalja sveta.
Druga znaajna okolnost za ubrzan razvoj koncepta LCA je nastala tokom 1980-tih godina,
kada su mnoge velike kompanije prepoznale poslovni interes u razvoju zelenih tehnologija,
kojima su izlazile u susret zahtevima potroaa, koji su pokazivali sve veu zabrinutost za
pogoranje stanja ivotne sredine, na globalnom nivou. Tako je, na primer, kompanija CocaCola jo 1969. godine investirala u sprovodjenje jedne interne studije LCA, sa ciljem da se
poredjenjem izmedju vie razliitih boca, odredi ekoloki najprihvatljivija boca za njihov uveni i
najprodavaniji napitak, koja e kao otpad najmanje optereivati ivotnu sredinu i najmanje
uticati na iscrpljenje prirodnih resursa. Za svaku bocu su dobijeni kvantitativni podaci o utroku
117

prirodnih sirovina i goriva i optereenju ivotne sredine otpadnim materijama. Ubrzo zatim, i
druge velike kompanije, iz Evrope i SAD, su poele da sprovode studije LCA svojih proizvoda,
kako bi povaale sopstvenu konkurentnost na tritu.
Danas je LCA istovremeno i koncept i analitiki alat u eklokom menadmentu. Kao koncept,
LCA se u naunoj i strunoj literaturi, esto oznaava i kao nain razmiljanja u duhu ivotnog
ciklusa (life cycle thinking), koji je jedan od temelja odrivog razvoja, kao novog koncepta
razvoja oveanstva, , oko koga je na Drugoj konferenciji UN o ivotnoj sredini i odrivom
razvoju, 1992. godine u Rio de eneiru, postignut najiti konsenzus u dotadanjoj istoriji
oveantva.
Brojne kompanije i organizacije, irom sveta, kao koristan alat u ekolokom menadmentu,
koriste LCA za unapredjenje ekolokih performansi svojih procesa, proizvoda ili usluga, jer se u
njemu primenjuje pristup od kolevke do groba, koji omoguava procenu kumulativnih uticaja
na ivotnu sredinu, tokom cekokupnog ivotnog veka proizvoda, koji poinje ekstrakcijom
sirovina iz zemlje, preko proizvodnje i upotrebe proizvoda i postupanja na kraju ivotnog
ciklusa, kroz eventualnu reciklaciju ili ponovnu upotrebu, a zavrava se konanim odlaganjem,
odnosno, vraanjem svih materijala u zemlju. Ovakvim sistemskim pristupom se ostvaruju dva
osnovna cilja :
1) sveobuhvatnost ocenjivanja svih faza ivotnog ciklusa nekog procesa, proizvoda ili usluge,
ime se izbegava odlaganje reavanja nastalih tetnih uticaja na ivotnu sredinu ili njihovo
neidentifikovanje i 2) kvalitativno i kvantitativno analiziranje svih korienih materijalnih i
energetskih resursa (u vidu ulaznih veliina u sistem) i svih vrsta otpadnih materija (u vidu
izlaznih veliina iz sistema), koje se izbacuju u okolinu, na osnovu kojih se mogu proceniti vrste
i stepeni uticaja na ivotnu sredinu i prioriteti u njenoj zatiti.
Treba istai da je, pored LCA, do danas u ekolokom menadmentu razvijeno nekoliko razliitih
koncepata i alata, koji su, prevashodno, namanjeni neposrednim donosiocima odluka u oblasti
zatite ivotne sredine (menadmentu u organizacijama, nevladinim organizacijama, dravnoj
upravi, vladi i sl.) radi korienja u procesima karatkoronog (tekueg) i dugoronog
(stratekog) planiranja. irok dijapazon koji pokrivaju odluke u oblasti zatite ivotne sredine,
kako po pitanju donosioca odluka, tako i po pitanju specifinosti razmatrane problematike, cilja i
sadraja odluka, uslovio je da se razliiti koncepti i alati nezavisno razvijaju, bez neophodnog
usaglaavanja i razvoja kompatibilnosti. Zbog toga se oni danas mogu koristiti pojedinano ili u
kombinaciji da drugim konceptima i alatima, sa ciljem da se, kroz izbalansiran izbor
pojedinanih prednosti i nedostataka, dodje do to kvalitetnijih odluka.
Uporedne karakteristike razliitih koncepata i alata koji se koriste u ekolokom menadmentu
(sa osnovnim karakteristikama, prednostima, slabostima i oubiajenim poljem primene) se
mogu nai u savremenoj literature, poslednjih godina i na srpskom jeziku. Zbog toga je u ovom
radu detaljnije analiziran i prikazan samo koncept LCA, sa aspekta praktine primene u
meunarodnoj standardizaciji, dok su za ostale koncepte i alate data samo kratka rekapitulacija
osnovnih karakteristika i polja primene.
2. OSTALI KONCEPTI U EKOLOKOM MENADMENTU
Oblast ekolokog menadmenta se veoma dinamino razvija i po pitanju broja koncepata (i
odgovarajuih alata) i po pitanju njihovog kvaliteta, kako bi se u to veoj meri ostvarila i
unapredila naela prihvatljivog ekolokog, socijalnog i ekonomskog razvoja, koja su temelj
odrivog razvoja. Od velikog broja razliitih pristupa u ekolokom menadmentu, koji su jo
poetkom 1990-tih godina identifikovani, zahvaljujui inicijativi i radu meunarodnog Drutva za
ekotoksikologiju i hemiju (SETAC Society of Environmental Toxicology and Chemistry), u
ovom radu su, pored LCA, ukratko analizirana samo jo etiri koncepta.
118

Projektovanje (dizajn) za ivotnu sredinu (DfE Design for Environment) je tipian

dizajnerski koncept, iji opti cilj je dizajniranje proizvoda koji su ekoloki prihvatljivi. Ovim
konceptom su atributi zatite ivotne sredine, na sistemski nain ugraeni u dizajn proizvoda.
Projektovanje za ivotnu sredinu je razvijeno tako da je ostvaren spoj tri jedinstvene
karakteristike : 1) razmatra se celokupan ivotni ciklus proizvoda, tako da dizajneri, dobijaju
reenja sa jasnim ekolokim posledicama, jer koriste sve raspoloive informacije o pojedinim
fazama ivotnog ciklusa, a ne samo ukupne trokove proizvodnje i druge tradicionalne
kriterijume (poput duine veka trajanja, trokova odravanja i sl.); 2) poetak primene je u ranoj
fazi procesa realizacije proizvoda, tako da unapred definisane grupe ekolokih dizajn ciljeva,
omoguavaju dizajnerima proveru dobijenih reenja i 3) sve odluke se donose korienjem seta
vrednosti, zasnovanom na sistemu integrativnog naina miljenja i na industrijskoj ekologiji,
tako da dobijeni dizajn proizvoda odraava ekoloki odgovorno ponaanje korisnika. Koristi se u
industriji u oblasti dizajna raznih proizvoda.
istije tehnologije (CT Cleaner Technology) je klasian inenjerski koncept, zasnovan na
preventivnom pristupu, sa nainom razmiljanja u duhu ivotnog ciklusa (life cycle thinking),
tako da se u proizvodnim procesima tei smanjenju korienih materijalnih i energetskih resursa
i supstituciji zagadjujuih i tetnih materija ekoloki prihvatljivijim materijama. Koncept je nastao
kao suprotnost klasinom Clean-up pristupu, kojom se otklanjaju i ublaavaju posledice ve
nastalih zagaanja ivotne sredine i otpadnih materija. Za razliku od koncepta ocenjivanja
ivotnog ciklusa u konceptu istijih tehnologija je mnogo zastupljeni ekonomski aspekti
primenjenih reenja. Primenjuje se u industriji u fazi projektovanja ili inovacije tehnolokih
procesa proizvodnje, u razvoju mera ekonomske politike, koje donosi vladin sector i u
nevladinim organizacijama, na planu razvoja svesti stanovnitva o zatiti ivotne sredine.
Zahvaljujuu pomoi Organizacije Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO) u Beogradu
je 2007. godine osnivan i poeo je sa radom, Centar za istiju proizvodnju u Srbiji. Tako je, na
primer, tokom 2009. godine (prema Zavrnom izvetaju projekta istija proizvodnja) u 11 srpskih
kompanija ostvarena godinja uteda od 2,8 miliona EUR, jer je na godinjem nivou smanjena
potronja elektrine energije (4.000 MWh), vode (700.000 m 3) i prirodnog gasa (1,000.000 m 3),
uz smanjenje emisije CO2 (7.700 tona) i koliine nastalog otpada (220 tona).
Industrijska ekologija (IE - Industrial Ecology) je koncept koji analizira sloene odnose u
trouglu: industrijski sistemi - drutvena zajednica - prirodni sistemi, tako to se uspostavljvu
analogije izmedju industrijskih i prirodnih sistema, iz kojih se dobijaju ekoloka unapredjenja,
zasnovana na procesima kruenja materije i energije slina onima u prirodi. Zahvaljujui nainu
razmiljanja u duhu ivotnog ciklusa u ovom konceptu se interesi drutvene zajednice iskazuju
kroz primenu principa odrivog razvoja. Koncept industrijske ekologije se koristi u industriji (sa
ciljem uspostavljanja tzv. industrijskog metabolizma), u vladinom sektoru (na planu realizacije
ciljeva opte politike) i u nevladinom sektoru (kao podrka konceptu odrivog razvoja na svim
nivoima).
Ekoloki menadmant totalnim kvalitetom (TQEM Total Quality Environmental
Management) je concept koji je razvijen za potrebe menadera, koji se bave upravljanjem
kvalitetom, kao kombinacija ekolokog menadmenta (EM) i menadmenta totalnim kvalitetom
(TQM). U skladu sa tim, u TQEM konceptu su sauvane osnovne karakteristike oba pomentuta
manadmenta : 1) sistemski pristup; 2) identifikacija potreba, zahteva i elja svih korisnika; 3)
prepoznavanje i eliminacija, stvarnih i potencijalnih problema sa zatitom ivotne sredine, bez
odlaganja i 4) stalno unapredjenje sistema, koje podrazumeva primenu modela menadmenta
zasnovanog na Demingovom PDCA ciklusu. Ovaj concept se primenjuje u industriji i
119

omoguava optimizaciju upotrebe tehnikih i ljudskih resursa u procesu ostvarivanja zadatog

ekolokog uinka.
3. PREGLED I ANALIZA MEDJUNARODNIH STANDARDA ZA OCENJIVANJE
IVOTNOG CIKLUSA
U Medjunarodnoj organizaciji za standardizaciju (ISO) su, u periodu od 1991. do 1993. godine,
utvrdjeni glavni elementi standardizacije u oblasti ekolokog menadmenta, na osnovu kojih je
zapoet razvoj dve grupe meunarodnih standarda iz serije ISO 14000, koje su usmerene ka :
1) organizovanju i 2) proizvodima i uslugama.
Kada su u pitanju meunarodni standardi, koji se odnose na LCA, oni su razvrstani i razvijaju se
u okviru druge grupacije, jer su orijentisani ka proizvodima u uslugama.
Poetkom 1990-tih godina Kanada i Francuska su najavile usvajanje nacionalnih standarda za
LCA. Medjutim, rezultati do kojih je dolo Drutvo za ekotoksikologiju i hemiju (SETAC), su
ukazivali da ti standardi moraju imati meunarodni karakter, jer je za usvajanje tehnikih i optih
primcipa metode, neophodan konsenzus izmedju drava. Zbog toga je u okviru tehnikog
komiteta TC 207, formiran podkomitet ISO/TC207/SC5, sa zadatkom da razvija medjunarodne
standarde za LCA.
Prvi medjunarodni standard za LCA, sa oznakom ISO 14040, je objavljen 1997. godine, pod
nazivim: Ocenjivanje ivotnog ciklusa Principi i okvir . U njemu su specifiirani principi i
metodoloki okvir za LCA. Prevod ovog medjunarodnog standarda, sa engleskog na srpski
jezik, objavljen je 2000. godine, kao JUS ISO 14040:2000. U ovom standardu je primenjena
struktura LCA, koju ine etiri sukcesivne faze, kao to je na osnovu naunih analiza, jo 1993.
godine, sugerisala Agencija za zatitu ivotne sredine SAD (EPA United States Environmental
Protection Agency). Na ematskom prkazu, datom na Slici 1., su etiri faze LCA oznaene
brojevima 1 do 4:
1 - faza definisanjacilja, predmeta i podruja primene;
2 - faza analize inventara;
3 - faza ocenjivanja uticaja i
4 - faza interpretacije.

Slika 1. Faze ocenjivanja ivotnog ciklusa (LCA).

120

Saglasno usvojenoj strukturi LCA, 1998. gdine je objavljen ISO 14041, u kome su detaljno
specificirane faza definisanja cilja i predmeta i faza analize inventara, a 2000. godine su
objavljena jo dva medjunarodna standarda : ISO 14042, za fazu ocenjivanja uticaja i ISO
14043, za fazu interpretacije rezultata.
Tokom 2006. godine je objavljeno drugo izdanje meunarodnog standarda ISO 14040, pod istim
nazivom i prvo izdanje medjunarodnog standarda ISO 14044, pod nazivom Ocenjivanje
ivotnog ciklusa Zahtevi i uputstvo za primenu. Time su poniteni i povueni iz upotrebe svi
prethodno objavljeni medjunarodni standardi, koji se odnose na LCA.
Medjutim, ostala tehnika dokumentacija koja se odnosila na meunarodne standarde ISO
14041 i ISO 14042 i podatke vezane za LCA, je jo uvek u uporebi, a to su :
ISO/TR 14047 (primeri primene ISO 14042), ISO/TS 14048 (Dokumentacioni format podataka) i
ISO/TR 14049 (primeri primene ISO 14041).
Posle objavljivanja meunarodnog standard ISO 14044 objavljena su dva nova tehnika
izvetaja, koji se odnose na njegovu primenu :
ISO/DTR 14047, Environmental management Life cycle impact assessment Examples of
application of ISO 14044 to impact assessment situations i ISO/DTR 14049, Environmental
management Life cycle assessment Examples of application of ISO 14044 to goal and
scope definition and inventory analysis.
Kada je u pitanju praktina primena medjunarodnih standarda za LCA vano je naglasiti da se,
u odnosu na primenu drugih medjunarodnih standarda, radi o veoma sloenim procesima, koji
zahtevaju timski rad i oubiajenu primenu odgovarajueg softvera.
Na primer, primena odredbi standarda za drugu fazu LCA, analizu inventara ivotnog ciklusa,
podrazumeva prikupljanje podataka i sprovodjenje procedure proraunavanja, kako bi se dobili
kvantitativni podaci o relevantnim ulazima i izlazima iz analiziranog sistema proizvoda. Tekoa
se ogleda u injenici, da je celokupna LCA iterativna tehnika, u okviru koje se za pojedine faze
LCA koriste podaci iz drugih faza, tako da novodobijeni podaci zahtevaju vraanje na podatke iz
iste ili neke od prethodnih faza LCA. U tom smislu je i proces sprovodjenja analize inventara
iterativan, tako da se, poevi od polaznih podataka, baza podataka i ogranienja o sistemu
proizvoda neprekidno obogauje i nadogradjuje novim ulaznim podacima i podacima dobijenim
proraunima. Tako se deava da budu identifikovana pitanja koja zahtevaju povratak na
prethodnu, prvu fazu LCA, jer zahtevaju reviziju cilja (npr. zbog ogranienja primene studije) ili
predmeta studije (npr. zbog promena granica sistema).
Da bi se razvio softver za studije LCA bilo je potrebno razviti posebne metode. Jedna od takvih
metoda, koja se moe primeniti u konceptu LCA, je razvijena u okviru dva Univerziteta u
Holandiji i dve konsultantske organizacije, a zasnovana je na primeni Eco-indikatora 99, koji se
koristi sa SimaPro LCA software. Na osnovu LCA se identifikuju uticaji na ivotnu sredinu iz
kategorije 18 uticaja, koji se dovode u vezu sa tri kategorije krajnjih uticaja:
1) uticaja na ljudsko zdravlje (HH Human Health);
2) potronju prirodnih resursa (RA Resourse Availability) i
3) zagadjenje ekolokih sistema (ED Ecosystem Diversity).
Povezanost 18 uticaja i krajnjih uticaja se, u vidu tabele moe nai u literaturi [ 11 ].
Metoda omoguava da se, u okviru tree faze LCA (ocena uticaja), izvri numeriko
proraunavanje vrednosti uticaja na ivotnu sredinu, posle ega se moe sprovesti zavrna faza
LCA (interpretacija ivotnog ciklusa). Rezultati interpretacije ivotnog ciklusa mogu biti u formi
zakljuaka i preporuka donosiocima odluka i moraju biti u skladu sa ciljem i predmetom studije
LCA. U skladu sa odredbama medjunarodnog standarda ISO 14040, na osnovu interpretacije
ivotnog ciklusa moe se izvriti izvetavanje i kritiko preizsitivanje.
121

Eco-indikator 99 sadri standardne indikatore za materijale, proizvodne procese, transportne

procese, procese proizvodnje energije i odlaganja otpada, koji su izraunati prema prosenim
evropskim vrednostima pojedinih parametara. Izuzetak je nainjen samo u sluaju proizvodnje
elektrine energije, jer tu postoje velike razlike izmedju pojedinih evropskih zemalja, tako da su
navedeni standardni indikatori za srednje evropske vrednosti za tri razliita elektroenergetska
sistema (niske, srednje i visoke voltae), kao i standardni indikatori nisko voltanih sistema u
osam evropskih zemalja (Austrija, Belgija, vajcarska, Francuska, Grka, Italija, Holandija i
Porugal). Naalost, ne postoje podaci, koji se egzaktno odnose na Srbiju, a poznato je da se
mnogi parametri, kao to su efikasnost potronje energije, produktivnost proizvodnih procesa i
sl., znaajno razlikuju od srednjih evropskih vrednosti. Zbog toga se upotrebom Eco-indikatora
99
unose teko procenjive nesigurnosti u dobijene rezultate LCA.
Treba pomenuti da je kompanija PE INTERNATIONAL GmbH, iz Nemake, razvila i prodaje na
tritu kvalitetne softverske pakete GaBi 4 (za studije LCA u svim branama) i GaBi Lite (kao
LCA i DfE softver za poetnike).
4. ZAKLJUAK
Cilj ovog rad je bio da prui osnovne informacije ulozi i znaaju koncepta ocenjivanja ivotnog
ciklusa u savremenom ekolokom menadmentu. U radu je izvrena kratka komparacija
koncepta ocenjivanja ivotnog ciklusa sa drugim konceptima, koji se primenjuju u ekolokom
menadmentu. Izvren je prikaz vaeih medjunarodnih standard za ocenjivanje ivotnog
ciklusa, sa osvrtom na njihovu primenu u praksi.
5. LITERATURA
1.LIFE CYCLE ASSESSMENT: PRINCIPLES AND PRACTICE, EPA NRMRL
LCA, Cincinnati, Ohio 2006.
2. LCA 101, EPA NRMRL LCA, 2005.
3. Environmental management and ISO 14000, MANUAL 10, 2001.
4. ISO/ISSM Seminar on Environmental management and ISO 14000, Beograd, 2003.
5. SRPS ISO 14040:2008. Upravljanje zatitom ivotne sredine - Ocenjivanje ivotnog
ciklusa Principi i okvir, II izdanje.
6. ISO 14044:2006, Environmental management Life cycle assessment Requirements
and guidelines
7. ISO/TR 14047:2003, Environmental management Life cycle impact assessment
Examples of application of ISO 14042
8. ISO/TS 14048:2002, Environmental management Life cycle assessment Data
documentation format
9. ISO/TR 14049:2000, Environmental management Life cycle assessment Examples
of application of ISO 14041 to goal and scope definition and inventory analysis
10. Filipovi,., Stoki,D., Koncept ivotnog ciklusa analiza I ocean uticaja na ivotnu
sredinu, Procesna tehnika, Vol. 16, No. 2-3, str. 155-158 (2000).
11. Djeki I., Upravljanje zatitom ivotne sredine u proizvodnji hrane, Poljoprivredni
fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2009.

122

123

124

125

126

127

128

( EL Environmental Label EU Ecolabel ,

, Environmental Labels and Declarations, ISO,
ELD)
Oe e
, ISO 14000,
3, ISO/TC 207/SC3, ,
,
, .
,

.

, ISO,
: I, II III,
.
2014.
, 1 (Amd 1):
ISO 14020:2000
Environmental labels and declarations - General principles
ISO 14021:1999
Environmental labels and declarations - Self-declared environmental claims (Type II
environmental labelling)
ISO 14021:1999/Amd 1:2011
ISO 14024:1999
Environmental labels and declarations - Type I environmental labelling - Principles and
procedures
ISO 14024:1999/CD Amd 1
ISO 14025:2006
Environmental labels and declarations - Type III environmental declarations -- Principles and
procedures
II
ISO/DIS 14021
Environmental labels and declarations -- Self-declared environmental claims (Type II
environmental labelling)
:
ISO/AWI 14026
Environmental labels and declarations - Communication of footprint information
ISO/DTS 14027
Environmental labels and declarations - Type III environmental declarations -- Product Category
Rule (PCR) development

129

1)

2)

3)

,
, :
SRPS ISO 14020:2012 Oznake i deklaracije o zatiti ivotne sredine - Opti principi
SRPS ISO 14021:2014 Oznake i deklaracije o zatiti ivotne sredine - Samodeklariue tvrdnje
o zatiti ivotne sredine (oznaavanje koje se odnosi na zatitu
ivotne sredine tipa II)
SRPS ISO 14024:2003 Oznake i deklaracije o zatiti ivotne sredine - Oznaavanje o zatiti
ivotne sredine tipa I - Principi i procedure
SRPS ISO 14025:2007 Oznake i deklaracije o zatiti ivotne sredine - Deklaracije o zatiti
ivotne sredine tipa III - Principi i procedure

,
,

ISO 14020:2000 ,
.
, e e
.
, , ''
''.
, :


,
, ,
( ), (),
.

, ,
.

,
, ''''
.

130

9.1
, ,
, .
, ,
JUS ISO 14020:2003.
1
Oe e , ,
.
2
e e
,
.
3
Oe e
,
.
4
,

.
5

.
6
Oe e
.
7


e
e.
8

,
.
9
e
e
.
, , e e

131

9.2 II (
-)
-, ,
, ISO 14021:1999/Amd 1:2011, , SRPS ISO 14021:2014.

, , , ,
,
.
, . ,
ISO 14021,
ISO 14020:2000. , ISO 14021 ISO
14020:2000, .
- ISO 14021:1999,
18 , .
:
) -, ''-''
(environmentally safe), '' '' (non polluting), '' '' (ozone friendly) ;
) '' ...'', '' '', '' '' ,

) ,
, .
-, ,
, :
;
;
;
;

, , , ;

,
;
-
;
-
(), ;
;
.

132

9.3 I
I
ISO 14024:1999/CD Amd 1, , SRPS ISO 14024:2003.

I, ,
I,
. , ,
.
I
, .
, , 14.

14. I

133

 I, ISO 14024:1999/CD Amd

1, :

1.
.
2. I
, , ,
,
,
,
.
3.

.
4.
.
5.
,
.
( ISO/IEC Uputstvo 2 , 2 , 2.1)
6.

.
7.
I,
('' '') (''
'').
8.
,
.
9. ( I)
, , - I
-.
10.
, ,
I.
134

,
I , 30 , '' '',
75 , , 4.000 .
EU,
250 , 14 ,
15.

15. EU I

135

9.3 III
III
I II 2006. ,

ISO 14025:2006
III , ,
ISO/TR 14025:2000.
III
, ,
.
,
( LCA Life Cycle Assessment), ( LCI
Life Cycle Inventory analysis),
ISO 14040, , .
III '''' ,
''-'', .
:
III
,
, , .
1 ISO 14040
, ISO 14040 ISO 14044.
2
.
III
III
, .


,
,
.
()
,
III

136


III
,
.
III :
1)
(LCA) ;
2)
( );
3)
4)
.
III a
:
1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)
8)
9)

ISO 14020;
;
<
;
;
;
;

.

III
,
, , .
,
,
.

137

2014/2015.
, 3 (4 )
, ( , , , ), ,
, 50
. , ,
:
5 10 = 50
5 2 = 10

: 1 ( ) 2 ( );
: 3 ();
: 4 ( EMS);
: 5 ( E);
: 6 ( - EPE),
7 ( )
8 ( - LCA).
9 ( EL)

138