Prof. dr Danilo .

Markovi
Prof. dr Bogdan B. Ili
Prof. dr arko L. Risti

EKOLOKA EKONOMIJA

Beograd, 2012.

Prof. dr Danilo . Markovi

Prof. dr Bogdan B. Ili
Prof. dr arko L. Risti

EKOLOKA EKONOMIJA
Izdava:
EtnoStil, Beograd
Za izdavaa:
Milena Milenkovi
Recenzenti:
Prof. dr Ljubia Adamovi, redovan profesor
University Thalahassi , USA
Prof. dr Slobodan Komazec, redovan profesor
Ekonomski fakultet u Beogradu
Prof. dr Veselin urevac, redovan profesor
Universit Sorbonne Panthenon I, Paris
Slog i prelom:
EtnoStil, Beograd
Tira: 100
tampa: EtnoStil, Beograd

PREDGOVOR

Sa snanim razvojem proizvodnih snaga od sredine prolog veka poveava se

ovekova mo prema prirodi, ali se mnoe i negativne posledice ovekovog prisvajakog odnosa prema njoj, kao prema neem izvan ega se on nalazi. tetne
posledice su naroito narasle, i njih su ljudi poeli bivati svesniji, od pedesetih godina
prolog veka. Postepeno sazreva svest da ljudi nisu neogranieni gospodari prirode, i
da naruavanjem ekoloke ravnotee u prirodi, koja nastaje ovekovom delatnou
usmerenom na prisvajanje prirode, moe dovesti i do ugroavanja uslova ovekovog
ivota na Zemlji. Afirmie se saznanje ne samo jedinstva sveta i oveka kao organskog dela biosfere i kosmosa, ve i saznanje da bez adekvatne ivotne sredine
(celovitosti ekosistema) nije mogue ouvati nita od ivog sveta, pa ni oveka. U
ovom smislu afirmie se sve vie saznanje da ivot predstavlja apsolutnu vrednost, i
ovek treba briljivo da se odnosi prema prirodi sa poveanom odgovornou pred
sredinom i univerzumom. ovek zato treba da se suprotstavlja entropiji i svesno
uestvuje u stvaranju ivota. U ovakvom odnosu oveka prema sredini, pojam ekoloki postepeno se oslobaa biolokog smisla, i puni se sadrajima sveukupnosti
odnosa oveka prema prirodnim, kulturnim i socijalnim uslovima sredine. Zatita i
unapreivanje ovekove sredine postaju predmet sociolokih istraivanja i nastaje
socijalna ekologija, nauka (posebna sociologija), najoptije reeno o uzajamnom
delovanju prirodnih i socijalnih sistema.
Od sedamdesetih godina (kada je 1970. godine u Varni, Bugarska, na Sedmom svetskom kongresu Meunarodne asocijacije socinologa formiran, pored ostalih, i Istraivaki komitet za socijalnu ekologiju), socijalna ekologija se razvija kao
nauna i akademska disciplina. Ona se razvija sa globalizacijom ekolokih problema i
sa saznanjem o potrebi novog teorijskog promiljanja civilizacijskih problema i
promena u savremenom drutvu. U kontekstu takvog pristupa dolo je do kritikog
preispitivanja drutvenog razvoja, i njegovog shvatanja kao progresa. Novo poimanje
razvoja i progresa ukljuivalo je u pojam progresa ne samo kvantitativan porast
materijalnih dobara i potronje, ve i zatitu i unapreivanje kvaliteta ivotne sredine
oveka, tj. dolo je do povezivanja potreba za razvojem sa potrebom (i nunou) za
ouvanjem prirodnih resursa, tj. za ouvanjem potrebne i neophodne ekoloke ravnotee na planeti Zemlji. U jednom takvom razmatranju odnosa drutva i prirode,
razvoja i ouvanja ekoloke ravnotee, tj. zatite ivotne sredine, mnoga pitanja drutvenog ivota i kategorijalni sistem vrednosti, dobila su novu konotaciju i postali
predmet prouavanja i sa sociolokog stanovita, ime je data osnova i podstrek za
razvoj socijalne ekologije.
ovek je prevashodno prirodno bie zbog ega mora nai ravnoteu s prirodom, da bi uopte mogao da opstane, a tek onda je drutveno bie koje mora nai
svoje mesto u drutvu. Otuda je ovek kao prirodno bie od svog postanka prvo
3

koristio gotove plodove koje je u prirodi nalazio: divlje plodove, divlja, ribe i sl.,
zatim koristio peine kao svoje prirodno stanite i slino. Kao drutveno bie, ovek
je iao u zajednici sa drugima u lov i uio od drugih vetine za sigurniji opstanak u
prirodi (izrada orua i oruja, zajednika obrada zemljita, pripitomljavanje divljih
ivotinja i uzgoj domain). ovek je sticao sve novija i novija saznanja i sposobnosti
to mu je omoguilo da sve vie koristi, ali i eksploatie prirodnu sredinu u kojoj boravi (sea uma, menjanje tokova reka, pravljenje vetakih jezera i sl.). U srednjem
veku dolazi do naglog razvoja ljudskog saznanja, inovacije, novih proboja u sve veoj
eksploataciji prirode. Pronalaskom vode i vodene pare kao pogonske energije i
pronalaskom maine radilice nastaje prva nauno tehnoloka revolucija koja je dala
veliki zamah razvoju poljoprivrede. Pronalazak elektrine energije, motora sa unutranjim sagorevanjem, visokih pei za topljenje eleza, elika, bakra i sl., pronalazak
kompasa, razvoja hemijske industrije i sl. dala je snaan zamah razvoju industrije,
saobraaja, trgovine i sl. to predstavlja drugu nauno tehnoloku revoluciju. To je
dalo snaan podstrek razvoju industrije. U XX veku pronalazi se atomska i
hidrogenska energija kao pogonska, pronalaze se vetaki materijali, biotehnologija,
informatika, internet i sl. to ini treu nauno tehnoloku revoluciju. To uslovljava
nastanak i razvoj informatikog drutva. Ovo je razvilo proizvodne snage drutva do
nesluenih razmera, ali dovodi i do zagaenja prirodne sredine, eksploatisanja
prirodnog bogatstva, koje nije neiscrpno, te se opravdano postavlja pitanje budunosti
oveanstva na Zemlji. Zbog zagaenosti i slino nestale su mnoge biljne i ivotinjske vrste, zagaeno je zemljite, voda, vazduh, haraju mnoge bolesti i sl.
Danas se s pravom istie da je ovek jedina vrsta koja svoj drutveni poredak
gradi na permanentnom sukobu sa prirodom. Ovo je naroito intenzivno krajem
prolog i poetkom ovog XXI veka. Pozitivna okolnost jedina je u tome to ljudsko
drutvo postaje sve vie svesno problema ivotne sredine, sa kojima se susreu
pojedinci, ljudske zajednice, nacije i ceo svet.
ovek, s obzirom na dostignute tehnike mogunosti i nivo razvijenosti nauke i znanja, moe se opredeliti da razori prirodu ili da stvara prirodu, odnosno da
razvija dinamiku ravnoteu s prirodom. Tako e dananje ovekovo delovanje uticati
na njegovu buduu egzistenciju kao vrste, ali e uticati i na druge biljne i ivotinjske
vrste i njihovu budunost. Na zemaljskoj kugli ive razliiti narodi i razliite kulture,
ali u svojim zajednicama ive po nekim zajednikim vrednostima. Zato se i danas
postavlja pitanje kako iznai zajednike kriterijume vrednovanja u odnosu na razliite
kulture i na odnosu oveka kao vrste naspram prirode (drugih vrsta). Otud neophodnost Ekologije, Ekoloke ekonomije, Socijalne ekologije i sl. koje e se baviti
navedenim i slinim pitanjima.
Beograd, 2009.

Autori

SADRAJ

PREDGOVOR ................................................................................................. 3

PRVI DEO: EKOLOGIJA

GLAVA PRVA
EKOLOGIJA I SAVREMENI EKOLOKI PROBLEMI ................. 11
1. PREDMET I PODELA EKOLOGIJE ............................................................ 11
2. NASTANAK I RAZVOJ EKOLOGIJE.......................................................... 16
3. OSNOVNE KATEGORIJE EKOLOGIJE ...................................................... 21
4. EKOLOGIJA I EKONOMSKE NAUKE ....................................................... 31

GLAVA DRUGA
OVEKOVA SREDINA ........................................................................ 37
I POJAM I ELEMENTI OVEKOVE SREDINE............................................ 37
1. OVEKOVA SREDINA ILI OKOLINA ....................................................... 37
2. POJAM I ELEMENTI OVEKOVE SREDINE ............................................ 41
3. ODNOS ELEMENATA OVEKOVE SREDINE ......................................... 55
4. ODNOS IVOTNE I RADNE SREDINE ...................................................... 60

II. KVALITET OVEKOVE IVOTNE SREDINE................................... 66

1. KVALITET IVOTA I KVALITET OVEKOVE SREDINE..................... 66
2. KVALITET OVEKOVE IVOTNE SREDINE .......................................... 71

GLAVA TREA
EKOLOKA KRIZA I MOGUNOSTI NJENOG REAVANJA ... 77
I POJAM I UZROCI EKOLOKE KRIZE................................................. 77
1. POJMOVNO ODREENJE EKOLOKE KRIZE ........................................ 77
2. UZROCI EKOLOKE KRIZE ....................................................................... 83

II SHVATANA O ODNOSU DRUTVA I PRIRODE I REAVANU

EKOLOKIH PROBLEMA ..................................................................... 97
1. ANTIKA I SREDNJEVEKOVNA SHVATANJA O ODNOSU
DRUTVA I PRIRODE ................................................................................ 97
2. SHVATANJA O ODNOSU DRUTVA I PRIRODE U NOVOM VEKU 101
3. OPTI POGLED NA SHVATANJA O ODNOSU DRUTVA
I PRIRODE U SAVREMENOM DRUTVU ............................................. 106
4. RIMSKI KLUB I EKOLOKI PROBLEMI ........................................... 116
5. EKOLOKA KRIZA I SAVREMENA MARKSISTIKA MISAO ......... 132
5

III. MOGUNOSTI REAVANJA EKOLOKIH PROBLEMA TEORIJSKI STAVOVI I PRAKTINA REENJA .............................. 137
1. OSNOVNI ZAHTEVI ZA REAVANJE EKOLOKIH PROBLEMA ... 137

GLAVA ETVRTA
ZATITA OVEKOVE IVOTNE SREDINE ................................ 145
I. SOCIOLOKI ASPEKT ZATITE OVEKOVE SREDINE ............. 145
1. ZATITA OVEKOVE IVOTNE SREDINE I TEORIJE ZATITE .... 145
2. SOCIOLOKI ASPEKT ZATITE IVOTNE SREDINE ........................ 148

II. MEUNARODNA ZATITA IVOTNE SREDINE .......................... 152

1. GLOBALNI KARAKTER EKOLOKIH PROBLEMA - OSNOVA
MEUNARODNE ZATITE IVOTNE SREDINE ................................. 152
2. MEUNARODNO-PRAVNA SARADNA U ZATITI IVOTNE
SREDINE .................................................................................................... 155

GLAVA PETA
EKOLOKA KULTURA I EKOLOKO OBRAZOVANE .......... 166
I. EKOLOKA KRIZA I EKOLOKA SVEST ........................................ 166
1. EKOLOKA GLEDITA I EKOLOKA SVEST ..................................... 166
2. EKOLOKA SVEST I EKOLOKA KULTURA ...................................... 170

II.EKOLOKO OBRAZOVANJE ............................................................. 177

1. POJAM I CILJEVI OBRAZOVANJA ZA ZATITU
I UNAPREIVANJE OVEKOVE SREDINE ......................................... 177
2. VRSTE OBRAZOVANA ZA ZATITU I UNAPREIVANE
OVEKOVE SREDINE ............................................................................. 190

GLAVA ESTA
EKOLOKA POLITIKA..................................................................... 197
I. POLITIKA I EKOLOKA POLITIKA .................................................. 197
1. POLITIKA KAO DRUTVENA DELATNOST ......................................... 197
2. POJMOVNO ODREIVANjE EKOLOKE POLITIKE ............................ 201

II. PRINCIPI I SUBJEKTI EKOLOKE POLITIKE ................................ 205

1. PRINCIPI I CILjEVI EKOLOKE POLITIKE ............................................ 205
2. SUBJEKTI EKOLOKE POLITIKE ........................................................... 215

GLAVA SEDMA
SOCIJALNA EKOLOGIJA I DRUTVENI RAZVOJ.................... 227
I. NOVO PROMILANE DRUTVENOG RAZVOJA ........................ 227
1. DRUTVENI RAZVOJ I PROGRES ........................................................... 227
2. ODRIV RAZVOJ ....................................................................................... 231

II. SOCIJALNA EKOLOGIJA I DRUTVENI RAZVOJ ........................ 236

1. NAUKA I EKOLOKI PROBLEMI ............................................................ 236
2. SOCIJALNA EKOLOGIJA I ODRIV RAZVOJ ....................................... 240

DRUGI DEO: EKOLOKA EKONOMIJA

1. EKONOMIJA, MIKROEKONOMIJA, MAKROEKONOMIJA,
EKOLOGIJA I EKOLOKA EKONOMIJA .............................................. 249
2. EKOLOGIJA I EKOLOKA EKONOMIJA .............................................. 259
3. EKONOMIJA & EKOLOGIJA ................................................................... 267
4. ZATITA PRIRODNE SREDINE .............................................................. 276
5. ZABRINUTOST ZA PRIRODNU SREDINU, DA ILI NE?...................... 290
6. UPRAVLJANJE PRIRODNOM SREDINOM ........................................... 298
7. PRIVREDNI RAZVOJ I OUVANjE PRIRODE ...................................... 308
8. UPRAVLJANJE PRIRODNOM SREDINOM I ODRIVI RAZVOJ ...... 326

TREI DEO: EKOLOKI MENADMENT

I EKOLOKI MENADMENT .............................................................. 333
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

EKONOMIJA PRIRODE ............................................................................ 333

UPRAVLJANJE ZELENOM EKONOMIJOM....................................... 334
EKOLOGIJA I EKONOMIJA .................................................................... 335
EKOLOKI POREZI .................................................................................. 340
EKOLOKI MENADMENT .................................................................... 343
EKOLOKA STRATEGIJA SVETSKIH KOMPANIJA ........................... 346
REFORMA EKOLOKE POLITIKE ......................................................... 347

II. FISKALNA POLITIKA EKOLOKE EKONOMIJE .......................... 352

1. EKOLOKO OPOREZIVANJE ................................................................. 352
2. EKONOMSKE MERE ZA SUZBIJANJE
I KONTROLU ZAGAENJA .................................................................... 356
3. EKOLOKI POREZI U POJEDINIM EVROPSKIM ZEMLJAMA ......... 361
4. PREPORUKE ZA PRIMENU EKONOMSKIH ISTRUMENATA U
POLITICI ODRIVOG RAZVOJA REPUBLIKE SRBIJE ....................... 373

DODATAK
ZAKON O ZATITI IVOTNE SREDINE .............................................. 379
ODABRANA LITERATURA ................................................................... 415

1.
deo

EKOLOGIJA

10

GLAVA PRVA
EKOLOGIJA I SAVREMENI EKOLOKI PROBLEMI
1. PREDMET I PODELA EKOLOGIJE
1. Ekologija je relativno mlada nauka. Nastala je, po nekima, pre neto
vie od sto dvadeset godina, a po drugima tridesetak godina kasnije. Re ekologija
prvi je upotrebio nemaki biolog Ernest Hekel (1866) u svojoj knjizi Prirodna
istorija stvaranja (Natural History of Creation). Naime, Ernest Hekel je predloio
da se naziv ekologija da jednoj poddisciplini zoologije, koja bi istraivala
sveobuhvatnost odnosa izmeu ivotinjskih vrsta i njihove neorganske i organske
okoline.1 Re ekologija uzeta je iz grkog jezika, odnosno potie od grke rei
(oikos) koja oznaava dom, habitat.2 A posle sto godina njenog postojanja i razvoja, na poznati biolog-ekolog Sinia Stankovi (1892-1974) (ezdesetih godina)
ukazuje da se ekologija razvija u samostalni sistem ideja sa multidisciplinarnim
pristupom pojavama i objektima prirode, premoujui tradicionalne barijere
izmeu klasinih prirodnih nauka.
Kao posebna nauna disciplina ekologija nastaje u okviru biologije. Njen
naziv potie od nemakog biologa Hekela. Ali ima shvatanja po kojima je stvarni
tvorac nove ekologije arls Darvin (1809-1882), osniva uenja o organskoj evoluciji. Jer, pojam borbe za opstanak kako ga je Darvin postavio, u stvari pokriva
itav splet meusobnih odnosa ivih bia, jednih prema drugima i prema uslovima
neive prirode. Kako upravo ti odnosi predstavljaju osnovni problem ekologije,
ona je, u krajnjoj liniji, nauka o manifestacijama borbe za opstanak shvaene u
irokom darvinistikom smislu. Organizam i njegova spoljanja, iva i neiva
sredina predstavljaju dva istorijski nastala sistema koji su u stalnom razvitku.
Odnosi izmeu njih nuno moraju biti uzajamni i promenljivi, proeti uvek novim
suprotnostima koje se kroz borbu za opstanak i prirodno odabiranje neprekidno

Hans Magnus Enzensberger, Kritika politike ekologije, Marksizam u svetu, Beograd,

9/1974, str.157.
2
Poseban termin za oblast interesovanja za biologiju okoline je ekologija re izvedena iz
grkog korena oikos u znaenju kua. Tako, doslovno, ekologija je prouavanje kua
ili, ire, okolina. Poto je ekologija posebno povezana sa biologijom grupa organizama i sa
funkcionalnim procesima na zemljitima, u okeanima i u slatkim vodama, mnogo vie je u
skladu sa modernim tenjama definisati ekologiju kao prouavanje strukture i delovanja
prirode. Trebalo bi shvatiti da je ljudska vrsta deo prirode, jer koristimo re priroda tako to
ukljuujemo ivi svet (Eugene P. Odum, Ecology, The University of Georgia, 1963, str. 3)
11

uklanjaju i ponovo nastaju, uslovljavajui proces stalnog prilagoavanja organizama na promenljive uslove spoljanje sredine.3
Ekologija je danas priznata nauka sa jasnim i esto naglaavanim znaajem. Ali, kao to esto biva i sa drugim relativno novim naukama, ne postoji jedna
opteprihvaena definicija predmeta njenog prouavanja. Naime, iako su svi koji
su nastojali da odrede predmet ekologije polazili od Hekelove definicije ekologije,
po kojoj je ekologija nauka o odnosima ivih bia i njihove sredine, oni njen predmet odreuju ire i ue. Tako se ekologija odreije kao nauka o uslovima postojanja i meuodnosima izmeu ivih bia i sredine u okviru ogromne mree
baene na svet, mree ivota. Ali se, isto tako, istie da je predmet prouavanja
ekologije zajednica iji se oblik i razvoj prouavaju sa posebnim osvrtima na
faktore ogranienja i odravanja sredine. Ekologija, u drugom smislu, jeste nauka
o morfologiji zajednikog ivota... ona tei da generalno odredi prirodu, strukturu
zajednice koja se pojavljuje u razliitim habitatima i posebne sekvence promena u
okviru zajednica.4 U ovom smislu francuski teoretiar Dao ekologiju definie
kao nauku koja izuava uslove stanovanja bia i sredine u kojoj ive.5 Na slian
nain ekologiju predmetno odreuje i Sinia Stankovi, smatrajui da ekologija
prouava splet meusobnih odnosa izmeu ivih bia, jednih prema drugima i
prema uslovima neive prirode.6
2. Analiza raznih definicija ekologije pokazuje da postoji evolucija pojma
ekologija. U toj evoluciji prvobitno isto bioloko znaenje ekologije, po kome
je ona shvaena kao grana biologije, postepeno je ustupilo mesto njenom irem
znaenju. Istovremeno, analiza ovih definicija pokazuje da su osnovni elementi
svake definicije ekologije: iva bia, sredina (okolina), meusobni uticaj ivih
bia u sredini (okolini) i odnos ivih bia i sredine. Prema tome, ekologija se
moe odrediti kao nauka iji je predmet prouavanja odnos ivih bia prema njihovoj sredini, njihov meusobni odnos u sredini i uticaj sredine na iva bia. Jer,
kako su pokazala istraivanja prirodnih nauka, posebno biologije, postoji itav
splet meusobnih odnosa izmeu ivih bia, jednih prema drugima i prema

...Koren izraza ekologija potie od grke rei oikos, to znai dom, stanite. Isti koren
susree se i u izrazu ekonomija koja predstavlja nauku o proizvodnji i raspodeli dobara, o
materijalnom odravanju ljudskog drutva, o ljudskim materijalnim potrebama i njihovom zadovoljavanju. Kako odravanje ive prirode poiva na uzajamnim odnosima koji vezuju iva
bia jedna za druge, kao i za neivu prirodu, ekologija je u isti mah i ekonomija ive prirode,
nauka o proizvodnji i raspodeli organske materije u prirodi, o gustini naselja organskih vrsta i
odravanju ivog sveta uopte (Sinia Stankovi, Ekologija ivotinja, Zavod za izdavanje
udbenika Narodne Republike Srbije, Beograd 1962, str. 17-18).
4
ire o ovome videti: dr Ljubinka Pjani, Prostorna ekonomija, Slubeni list SFRJ, Beograd 1972, str. 210-215.
5
R. Dao, Osnovi ekologije, Moskva, 1975, str. 9. Opirnije o defincijama ekologije videti: Andy
Crump, Dictionary of environment and Development, Earthscan Publication Ltd, London 1991.
6
Sinia Stankovi, Okvir ivota, Nauna knjiga, Beograd, 1954, str.13.
12

uslovima ive prirode.7 Pokazalo se da sve vrste ivih bia u prirodi, blagodarei
spletu uzajamnih odnosa, stvarno vode zajedniki ivot, ive u odreenim zajednicama, izvan kojih im je opstanak nemogu. Krajnji cilj ekologije jeste i utvrivanje naela na kojima poiva zajedniki ivot organizama u svakoj ivotnoj
oblasti.8
Meutim, ovako predmetno odreena ekologija, da bi utvrdila naela na
kojima se zasniva ovekov zajedniki ivot sa ostalim organizmima u (njegovoj
ivotnoj oblasti), mora polaziti od dva osnovna saznanja. Prvo, mora polaziti od
saznanja da je ovek, stvarajui od svog prvobitnog okvira ivota specifian
kulturni okvir, ostao ipak deo prirode: tavie, svojim vekovnim naporima on je
neizmerno doprineo pojaavanju jedinstva izmeu ljudskih zajednica i ostale ive
prirode. Kroz izrazito dinamiki odnos ispoljen u uzajamnim odnosima oba sistema, ljudske zajednice i njihov okvir ivota istovremeno su se menjali i menjaju
se neprekidno, uzajamno se uslovljavaju.9 Drugo, mora se polaziti i od saznanja
da je Engelsova teorija antropogeneze i razvitka oveka radom svestranije i dublje
potvrena argumentima biologije, politike ekonomije i drutvenih nauka uopte.
ovek kao prirodno bie, koje je u isto vreme i drutveno bie, ne moe se svesti
samo na ivo bie, jer se odnos oveka prema ivotnoj sredini (okolini) bitno
razlikuje od odnosa drugih ivih bia prema ivotnoj sredini. Zato se zakonitosti
otkrivene izuavanjem ivotinja i biljaka ne mogu jednostavno i mehaniki prenositi na oveka i njegov odnos prema ivotnoj sredini (okolini).10 Jer, izmeu oveka i ivotinje postoji duboka sutinska razlika, njih razdvaja ovekovo drutveno
bie sa svom sloenou razvoja ljudskog drutva. Meutim, odreena saznanja
do kojih je ekologija dola mogu se iskoristiti i pri izuavanju ivotne delatnosti
oveka, ali na poseban i specifian nain koji se bitno razlikuje sadrajno i
metodoloki od izuavanja biljaka i ivotinja.11
Ako se poe od odreenja ekologije kao nauke koja prouava odnos ivih
bia i njihove sredine, kao i njihov meusobni odnos (uz sva ogranienja, kada je
u pitanju odnos oveka i njegove sredine, na to je ukazano) i izvri podela ivih
7

E. Supek, Ova jedina zemlja, S. N. L, Zagreb, 1978, str. 209.

Ibid.
9
Specifian karakter tog odnosa ogleda se pre svega u svesnom ovekovom delovanju.
Svesna delatnost oveka u odnosu na njegov prirodni okvir, stvarni oblik njegove borbe sa
prirodom, gorostasna je po svome domaaju, ona lei u osnovi njegovog kolektivnog ivota
(Sinia Stankovi, Okvir ivota, cit. izd. str. 270-271). O ovome videti: I. P. Gerasimov,
, , Moskva 1980, str. 69-78.
10
Postalo je, dakle, sasvim jasno da se odnos oveka prema ivotnoj sredini, pa i prema
ekolokim problemima, razlikuje od odnosa ostalih ivih bia i biljaka. U ovom sluaju nije
re samo o degradiranju ivotne sredine kroz aktivnost oveka, ve o njenom unapreivanju ili
usavravanju (mr Ivan Boi i dr, ta je humana ekologija, Rad, Beograd, .1977, str. 10)
11
Dr Jakov Danon, Marksizam i savremeni razvoj biolokih nauka, Nauna knjiga, Beograd,
1979, str. 88-89.
8

13

bia na biljke, ivotinje i ljudsku vrstu, mogue je i ekologiju podeliti na vie

oblasti s obzirom na to koje meusobne odnose ivih bia prouava u njihovoj
ivotnoj sredini. Naime, u zavisnosti od toga koje vrste i odnose ivih bia prema
njihovoj okolini prouava, ekologija se (kao nauka) deli na: ekologiju biljaka,
ekologiju ivotinja i humanu ekologiju. Ekologija ivotinja prouava odnose ivotinjskog sveta prema ivoj i neivoj okolini.12 Humana ekologija, najoptije
reeno, prouava odnose oveka prema ivoj i neivoj okolini.
3. Humana ekologija je relativno nova nauna disciplina. Sam termin humana ekologiija poinje da se koristi od 1921. godine. Prvi ga pominju ameriki
naunici Bardes i Park. Humana ekologija je u poetku shvatana kao medicinska
disciplina koja izuava uticaj sredine na oveka.13 Meutim, uticaj sredine na
oveka nije izuavan samo u okviru medicinskih istraivanja. Ovaj uticaj fragmentarno je izuavan i u sociologiji, tehnici, arhitekturi, ekonomiji i pravu. Nastanak humane ekologije u neposrednoj je vezi sa saznanjem da ekologija kao
nauka treba da istrai prirodu strukture zajednica koje se javljaju u razliitim
habitatima (prostorima u kojima postoje uslovi za ovekovu kontinualnu egzistenciju - hrana, klima i drugi uslovi)14 i posebne promene u okviru njih, i da se
ovekov ekosistem (kao samodovoljna iva zajednica i njena neiva fizika okolina koja ima svoju ravnoteu i svoje meuzavisnosti uslovljene izmenom energije
i materije) razlikuje od ekosistema drugih ivih bia. Naime, humana ekologija
trebalo je da proui oblike razvoja zajednice humane populacije, jer postoji
bitna razlika izmeu ponaanja oveka i ostalih ivih organizama u sredini koja ih
okruuje. Tako je razvoj ekologije doveo do porasta naunog interesovanja za
istraivanje fenomena sredine i fenomena habitata.15
12

Ekologija biljaka u sreditu panje ima odnose biljaka prema drugim biljkama i njihovoj
okolini. Pristup je: opisivanje vegetacione i biljne kompozicije jednog podruja i taj pristup
uvek odbacuje uticaj ivotilja na biljke. Ekologija ivotinja se bavi prouavanjem rasta populacije rasporedom, ponaanjem i odnosima izmeu ivotinja i njihove okoline. Kako ivotinje
zavise od biljaka koje im slue kao hrana ili sklonite, ekologija ivotinja se ne moe do kraja
razumeti bez odgovarajueg osvrta na ekologiju biljaka (The New Encyclopedia Britannica,
Encyclopedia Britannica, Inc.,1974, Vo1. 6. p. 197).
13
Mr Ivan Boi i dr., ta je humana ekologija, str. 10.
14
Habitat je ljudsko prirodno okruenje, tj. svaki prirodni i vetaki prostor koji obezbeuje
oveka odgovarajuim spoljanjim uslovima za njegovu kontinualnu egzistenciju, tj. hranom,
zaklonom, zdravljem, klimom, razliitim pogodnostima, itd...(A. Glikson, Regionalno planiranje i razvoj, Beograd, 1971, str. 6-7).
15
Ekologija je prouzrokovala odreena nauna opredeljenja, meu kojima je najznaajniji
interes za istraivanje fenomena sredine environment i fenomena habitabilnosti (habitat,
habitability). Ovakva orijentacija naunog interesa viestruko je bila uslovljena: 1. sadrajem
ekologije koji obuhvata osnovnu vezu ovek - sredina i vezu sredina - ovek; 2. specifinou
sredine koja okruuje oveka; 3. razvojem interesovanja za regionalnu problematiku, jer se
region vrlo brzo ispoljio kao optimalni prostorni okvir planiranja zajednice i njenog okvira
(dr Ljubinka Pjani, Politika ekonomija prostora, Savremena administracija, Beograd,
1982, str. 129).
14

Humana ekologija poslednjih godina postaje predmet sve ireg interesovanja. Ali, za njen puni i nauni razvoj potrebno je da se njen predmet tano
definie i ona razgranii od opte ekologije. Jer, ekologija prouava biosferu
(ljudski rod) ne sa stanovita ovekove osobenosti kao prirodno-drutvenog bia,
ve sa stanovita prirode. Meutim, jo uvek ne postoji saglasnost u odreivanju
predmeta humane ekologije. Tako je, po jednom shvatanju, predmet njenog
prouavanja uzajamni odnos izmeu prirode uopte i oveka posebno, sa najireg
mogueg stanovita i sa svim njihovim implikacijama. Po drugim shvatanjima,
predmet njenog prouavanja je ureenje prostora nastalog aktivnostima drutva,
otkrivanje i objanjenje pravilnosti koje su znaajne za ovekovu adaptaciju u
prostoru. U stvari, moe se rei da razliiti pristupi u odreivanju predmeta humane ekologije i razliita odreenja njenog predmeta koja iz takvih pristupa nastaju,
proizlaze iz razliitih ciljeva naunika koji prouavaju oveka sa ekolokog
stanovita.16
Meutim, istraivanja su pokazala da humana ekologija, istraujui odnos
oveka i njegove prirodne sredine, mora uvaavati i ovekovu delatnost, tj.
uzajamno delovanje oveka i prirodnih faktora. Zato se poelo ukazivati na to da
su etiri osnovne teme humane ekologije: stanivnitvo, okolina, tehnologija i organizacija.17 U takvom pristupu osnovnim podrujima prouavanja humane
ekologije ona se sve ee odreuje kao nauka o strukturi i razvoju ljudskih
zajednica i drutva sa stanovita procesa kojima se ljudska populacija prilagoava svojoj sredini, uzimajui pri tom u obzir i tehnoloke sisteme i obrasce
drutvene organizacije kojima je ovo prilagoavanje postignuto. Ovako odreena
humana ekologija prouava kako uticaj sredine na oveka tako i uticaj oveka na
sredinu.18 Polazei od postojeih definicija humane ekologije i njihovog kritikog
procenjivanja u zavisnosti u kojoj meri vode rauna o specifinostima oveka i
drutva, smatramo da se moe prihvatiti odreenje humane ekologije (ekologije
oveka) kao grane ekologije koja izuava mesto oveka u ekosistemu, meusobni
uticaj oveka i ekosistema i promene koje iz tog uticaja proizlaze.19 Ona kao
nauka, znai, istrauje ne samo uticaj ekosistema na oveka ve i uticaj oveka na
ekosistem i posledice koje nastaju iz tih uticaja. Ovakva definicija humane ekologije je otvorena i omoguava da humana ekologija svoj istraivaki opus kao
nauna disciplina usmeri na prouavanje promena koje nastaju u ekosistemu oveka pod uticajem njegovog delovanja na taj sistem, ili ekosistema drugih

16

The Study of Population (Edited by: Philip M. Hauser and Otis Dunean). Chicago and London 1959, str. 278.
17
Nikitin-Novikov, , Moskva 1980, str. 20-21.
18
Voronov, u knjizi:
, Moskva, 1974, str. 44-45.
19
Mr Sneana Panteli, Socioloki aspekt ekologije urbanih sredina sa posebnim osvrtom na
Beograd, doktorska disertacija, rukopis, Fakultet politikih nauka, Beograd, 1980, str.28.
15

organizama povezanih sa ekosistemom oveka, kao i znaaj tih promena za ouvanje ovekovog okvira ivota.
Ekologija i humana ekologija postale su priznate naune discipline, ali su i
pored toga predmet rasprava koje osporavaju saznanja koja one pruaju. Tako se
ekologiji prigovara da postaje sve primetnije prognozerskog karaktera. Meutim,
pri tome se istie da je ova futuroloka deformacija bila potpuno strana ekologiji sve dok se ekologija smatrala posebnom oblau biologije. Ali sada je ova
nauka dola do tog stupnja da polae pravo na to da ima optu vrednost - pravo
koje ne moe da opravda. to su neki zakljuci dalekoseniji, manje je pouzdana.20 U stvari, razmatranje ekolokih problema nije, i ne moe biti, izvan
konteksta drutvenih odnosa u kojima se oni razmatraju i teorijskog pristupa naunika koji ih istrauju i teorijski promiljaju. U odreivanju naune zasnovanosti
i drutveno-istorijskog dometa pojedinih saznanja i predvianja ekologija treba da
polazi i od ovog saznanja.
Humana ekologija je esto predmet rasprava i osporavanja. U raspravama
se sve ee ukazuje na nedopustivost prenoenja biolokih zakona u objanjavanju odnosa oveka i njegove sredine, posebno u objanjavanju etiri osnovne
oblasti izuavanja: stanovnitva, okruenja, tehnologije i organizacije u njihovoj
povezanosti. A upravo se, kako se esto istie, u humanoj ekologiji upotrebljavaju
kategorije i metode preuzete iz prirodnih nauka, iako nisu prethodno teorijski
razreene komplikacije koje iz njihove primene proizilaze. Meutim, znaajan korak u oslobaanju od uticaja bioekologije u istraivanju odnosa oveka i njegove
prirodne sredine predstavlja pojava socijalne ekologije, koja nastaje posle
humane ekologije. Jer, socijalna ekologija nastoji da istrai odnos oveka i njegove ivotne sredine dajui kontekstualnu analizu drutvenih procesa (i odnosa),
uvaavajui osobine oveka kao prirodno-drutvenog bia, to utie i na elemente
njegove ivotne sredine i na njegov odnos prema njima. Socijalna ekologija, meutim, iako drutvena (socioloka) nauka polazi i od saznanja ekologije, posebno
od saznanja humane ekologije.

2. NASTANAK I RAZVOJ EKOLOGIJE

1. Meusobne odnose izmeu ivih bia i ostale prirode razmatrali su, na
odreen nain, jo antiki mislioci i filozofi, npr. Aristotel, Teofrast, Hipokrat i
drugi. U starom Rimu na odnose izmeu ivih bia i prirode ukazivali su pesnik
Virgilije i filozof Lukrecije. Ova ukazivanja na odnose izmeu ivih bia i prirode
pokazuju tenju koja je, na jedan ili drugi nain, oduvek postojala za ouvanje
ivoga sveta i ivotnog prostora.21 Ova se razmatranja, u izvesnom smislu, mogu
oznaiti kao zaeci ekologije jo u starom veku. Meutim, ekologija u pravom
20

Hans Magnus Enzenberger, Kritika politike ekologije, cit. rad, str. 158.
Opirnije o razvoju ekolokih znanja videti: . . , ,
MNEPU, Moskva, 1993, str.14-29.

21

16

znaenju rei nastaje relativno kasno, tek u drugoj polovini devetnaestog veka, a
snanije se razvija tek pedesetih godina dvadesetog veka, od kada je sve ire
prihvatano saznanje da ovek svojom aktivnou ne moe prisvajati prirodu ne
vodei rauna o zakonitostima koje vladaju u njoj, a da time ne ugrozi i prirodne
uslove svog postojanja. Ustvari, ekologija nastaje onda kada ekonomska aktivnost
oveka poinje trajno da degradira prirodnu okolinu i usled toga ovek dovodi u
pitanje sam svoj opstanak, ili bitno menja uslove za svoj razvitak.22 Ekologija zato
poinje da se bavi uslovima koje ekonomska aktivnost treba da ispuni i
eksternim granicama koje mora potovati da ne bi izazvale efekte suprotne svojim
ciljevima, ili koji su ak nespojivi s njenim nastavljanjem. Ali, isto tako, ekoloki
problemi postaju predmet istraivanja i reavanja onda kada naruavanje ekoloke ravnotee nije pogaalo samo, i pre svega, radniku ve i buroasku klasu.
Ekoloki pokret je nastao tek kad su podruja u kojima je stanovala buroazija i
njihovi uslovi ivota bili ugroeni ekolokim nevoljama koje industrijalizacija
sobom nosi. Ono to proroke ekolokog pokreta ispunjava uasom nije toliko ekoloko propadanje, koje je prisutno od davnina, koliko to da ono dobija univerzalni
karakter.23
Razvoj ekologije bio je uslovljen i saznanjem (naroito posle Drugog
svetskog rata) da je ekonomski razvitak, koji je omoguen usavravanjem orua
za rad i stalnom mutacijom tehnologija, doao u sukob sa drutvenim napretkom,
koji je postao ogranien i sputan nizom ekolokih pojava, a naroito neravnoteom izmeu stalno rastueg stanovnitva i opadajuih sredstva za njihovu ishranu i ivot, i pre svega, stalnim zagaivanjem i trovanjem vitalnog prostora ovekovog.24 Uporedo sa ovim saznanjem dolo se i do drugog saznanja, do saznanja
da se, iako se pojedini ekoloki problemi mogu reavati i tehnikim sredstvima,
time se ekoloka kriza eventualno spreava, ali ne reava. Ekoloki problemi se
mogu reavati, ali ekoloka kriza se moe spreiti samo ako se shvati kao pitanje
ivota uopte, pa i ivota oveka na Zemlji a to znai kao pitanje ljudske civilizacije.25
Ekologija je relativno nova nauna disciplina, ali i pored toga u njenom
razvoju mogu se razlikovati, i razlikuju se, nekoliko posebnih faza. Kao osnovne
faze u njenom razvoju najee se navode: prouavanje ivotne sredine pojedinih
22

To saznanje Engels je izrazio sledeim reima: I tako nas injenice na svakom koraku
podseaju na to da mi nipoto ne vladamo prirodom kao to osvaja vlada tuim narodom, kao
neko ko stoji izvan prirode, nego svojim mesom, krvlju i mozgom njoj pripadamo i usred nje
stojimo... (F. Engels, Uloga rada u procesu pretvaranja majmuna u oveka, Dela, tom 31,
Prosveta, Beograd, 1974, str. 372). O ovome videti i Andre Gorz, Ekologija i politika, Prosveta, Beograd, 1982, str. 45.
23
N. M. Enzensbergerg, cit. rad, str. 274.
24
Dr Jovan orevi, Ideje i institucije, Radnika tampa, Beograd, 1972,str.118.
25
oveanstvo je u takvom periodu svog razvitka u kome je vanije ostvarivanje njegove
bezopasnosti od daljeg progresa ( , , , 1993,
str. 108)
17

vrsta; prouavanje ekosistema; prouavanje meusobnih uticaja meu ekosistemima; prouavanje biosfere i prouavanje oveka u biosferi.26 Znai, razvoj
ekologije poeo je prouavanjem ivotne sredine pojedinih vrsta, a svoj puni
razvoj dostie prouavanjem oveka u biosferi. Ali se isto tako moe zapaziti da
se polje prouavanja ekologije iri sa naglaenijom degradacijom prirodne sredine.
2. Razvoj ekologije otpoeo je prouavanjem i opisivanjem prirode, i to je
prva faza u njenom razvoju. To je vreme kada je Francuz an-Anri Faber napisao
uveno delo Entomoloke uspomene (1870-1879). Meutim, stvarni razvoj ekologije otpoeo je prouavanjem sredine u kojoj ive pojedine vrste, kao i prouavanjem njihovih odnosa i njihove simbioze ili suparnitva s drugim vrstama. Ova
prouavanja sredinom dvadesetih godina dovode do prouavanja zajednica vrsta,
tj. do razvitka sinekologije, tj. ekologije zajednica vrsta. Tim prouavanjem nastojalo se da se otkriju zakoni dinamike populacije meusobno povezanih grupacija
vrsta. U takvom nastojanju stvorena su dva osnovna pojma sinekologije: lanac
ishrane i piramida brojeva. Lanac ishrane poinje od niih ka viim vrstama, a
broj jedinki se smanjuje od osnove prema vrhu.27 Ali, prouavanja su pokazala da
ekologiji nedostaje osnovna jedinica prouavanja (poput atoma u fizici ili elije u
histologiji). Zato je kasnije stvoren i pojam - ekosistem, kao jedinica za prouavanja u ekologiji.
U drugoj fazi svoga razvoja ekologija prouava ekosistem. Ekosistem kao
termin prvi je upotrebio Artur Dord Tensli 1935. Kasnije, 1942. godine, Rejmond Lindemon postavlja konceptualne i metodoloke osnove za prouavanje
ekosistema kao sloenog sistema kroz koji se proteu tok energije i ciklus ishrane
kroz sve ive i neive njegove komponente. U stvari, ekosistem je shvatan kao
sistem jasno oznaen u prostoru i vremenu, u koji su ukljueni ne samo organizmi
koji su u njemu nastanjeni, ve i fiziki uslovi klime i tla, kao i sva meusobna
dejstva izmeu raznih organizama i izmeu tih organizama i fizikih uslova.28 To
je bio poetak u definisanju ekosistema kao osnovne jedinice prouavanja u ekologiji. Ustvari, u drugoj fazi svog razvoja ekologija je usredsreena na prouavanje ekosistema kao funkcionalne zajednice koja se sastoji od interakcije organizma i svih aspekata okoline u bilo kojoj specifinoj oblasti.29 Takva njena
usredsreenost omoguila je potpuniju definiciju ekosistema, po kojoj ekosistem
predstavlja samodovoljnu ivu zajednicu i njenu mrtvu fiziku okolinu koja ima
svoju ravnoteu i svoje meuzavisnosti uslovljene izmenom energije i materije. U
26

O ovome videti: The New Encyclopedia Britanicca, p. 197.

Lanci ishrane obezbeuju opstanak ivih organizama i zato da bi postojali stabilni odnosi
izmeu raznih oblika ivota i ivotne sredine nuno je postojanje lanaca ishrane koji obezbeuju energiju neophodnu za opstanak ivih organizama.
28
Franesko di Kastri, Ekologija - Geneza jedne nauke o oveku i prirodi, glasnik UNESKA,
Beograd, april, 1981, str. 6.
29
The New Encyclopedia Britanicca, p. 197.
27

18

ekosistem su ukljueni, pored ivih organizama i fizikih uslova (klime i tla), i

sva meusobna dejstva izmeu raznih organizama i izmeu tih organizama i
fizikih uslova.30 Naime, svi ekosistemi se sastoje iz neivih (abiotinih) elemenata, ivotnog prostora (prostorno ogranienog podruja) i ivih bia (biotikih
elemenata) koja se nalaze u tom prostoru. U stvari, ekosistem predstavlja entitet
jasno oznaen u prostoru i vremenu, sa svim organima koji ga ine, fizikim
uslovima klime i tla, kao i meusobnim odnosima u njemu samom. U svakom
ekosistemu vlada odreena ravnotea, homeostazija. Ta ravnotea postoji sve dok
se ne narui spoljnim uticajem ili jakom unutranjom aktivnou.31 Najvaniji
ekosistemi su: ekosistemi mora, ekosistemi vode na kopnu i ekosistemi kopna.
U treoj fazi razvoja ekologija se usredsreuje na prouavanje meuuticaja ekosistema. Naime, poto su naunici ve bili razvili ekosistem (do 1950.
godine) nastaje prouavanje meusobnih odnosa ekosistema. Ta prouavanja su
usredsreena na ispitivanje preklopnih zona, tj. zona gde se sastaju razni ekosistemi. Prouavanja su pokazala da je teko odrediti granice izmeu pojedinih
ekosistema jer su oni meusobno zavisni. Izmeu ekosistema postoje brojni prirodni meuuticaji: razmena energije, lanac ishrane, cirkulacija kiseonika i ugljendioksida. Ekosistemi su prirodno sposobni za samoregulaciju, tj. otklanjanje neravnotee u njima, koja moe nastupiti kao posledica raznih spoljnih i unutranjih
uticaja.32 Ali oni ine i jednu celinu i potrebno je globalno prouavanje te celine
ekosistema, koja je nazvana Biosfera.
Prouavanje biosfere predstavlja etvrtu fazu u razvoju ekologije. Biosfera
predstavlja ivotnu sredinu svih ivih bia, pa i oveka. Ona predstavlja jedinstvo
svih ekosistema na Zemlji u kojoj su svi ekosistemi povezani i uslovljeni (tako da
se i planeta Zemlja moe shvatiti kao jedan ogroman ekosistem). U biosferi se
vri kruenje materije kroz lanac ishrane, tako da se moe rei da u biosferi svako
svakoga jede i svako biva pojeden. U stvari, biosfera predstavlja otvoren sistem
ive prirode u kome se nalazi sve ono to postoji i dejstvuje u svakom pojedinanom ekosistemu.33

30

O ovome videti u O. Popenal, Sociology, New Jersey, 1980, str.488.

Opirnije videti: dr Mara ukanovi, Ekoloki izazov, Elit, Beograd, 1991, str. 13 i 20.
32
Priroda je stvorila svoje vlastite sisteme-ekosisteme. Meutim, ona nije unapred planirala
strukturu i odnose u sistemu kao sistemu, ve su struktura i odnosi u njima, i njihova uzajamnost, optimalno oblikovani prirodnim zakonitostima: biolokim, hemijskim i termodinamiim.
Prirodni sistemi nemaju zajedniku genetsku osnovu (kao drutveni). Opirnije o ovome videti: Sergio Manghi, O prirodnoj kompleksnosti drutvenoga, Marksizam u svetu, Beograd,
5-6/1987, str. 107-110.
33
Najpotpuniju ekoloku stvarnost na Zemlji predstavlja biosfera, koja obuhvata celokupni
ivi svet nae planete i njime naseljeni prostor. Biosfera, sastavljena od nepreglednog mozaika
razliitih ekosistema, predstavlja dinovsku celinu u kojoj se u punoj meri ostvaruje jedinstvo
ive i neive prirode (S. Stankovi, Organizacija i poredak u ivim sistemima, Dijalektika,
Beograd, 1/1966.
31

19

Istraivanja su pokazala da biosfera predstavlja sloeni organizacioni sistem vieg reda. U predelima svake njene strukturne jedinice procesi preobraaja
materije i energije protiu zasebno. Dakle, sva iva materija je objedinjena
specifinim oblikom organizacije i optim mehanizmom regulisanja permanentnog cirkulisanja energije i materije. One su opredeljene strukturom geohemijskih
ciklusa i protokom vazduha i vode u atmosferi i hidrosferi. Promene ili vetako
naruavanje tih ciklusa, a koje izaziva ovek, mogu da se odraze na gobalne
cikluse u biosferi, odnosno na njene osnovne karakteristike.34
U petoj fazi razvoja, ekologija se usredsreuje na prouavanje ovekovog
poloaja u biosferi. Ta faza predstavlja na odreen nain zaokruen evolucioni
ciklus, reprodukujui u naunom smislu poloaj oveka od samog poetka, tj.
integralni deo biosfere koji je evoluirao zajedno sa svim ostalim njenim komponentama.35 Prouavajui poloaj oveka u biosferi, ekologija polazi od saznanja
da beskrajna raznovrsnost ekosistema i ivota sveta na Zemlji, nije odraz nejedinstvenosti biosfere, ve iskljuivo nemogunosti ivih bia i njihovih biocenoza da
reavaju probleme ivota na jedan isti nain u beskrajno raznovrsnim geografskim
i ekolokim uslovima (zonalni, regionalni i lokalni).36 Ali, isto tako, ekologija,
prouavajui poloaj oveka u biosferi, mora polaziti i od specifinog odnosa koji
ovek ima prema biosferi koji proizilazi iz njegovih osobenosti kao prirodnodrutenog bia. Naime, svojom radnom delatnou ovek menja prirodu i prouzrokuje preobraaj ivotnih zajednica iji je lan, i taj se preobraaj ponajee
odigrava nezavisno od njegove volje. S druge strane, brzina promena u ivotnim
zajednicama pod dejstvom oveka sve vie raste sa napretkom civilizacije. ovek
ne samo da menja prirodu nego je menja zaprepaujuom brzinom. Ali on, i
pored svoje neobuzdane tenje za prevlau nad prirodom, ostaje zavisan od tih
promena koje sam stvara.37
3. Prouavajui poloaj oveka u biosferi, ekologija mora polaziti od injenica da je ovek prema prirodi uvek stajao kao prema neem ne samo spoljanjem, ve i unutranjem. On je nju menjao i koristio kao prirodno bie na osnovu
onih uslova koje priroda sama postavlja. Jer, materija ima svoje sopstvene zakonitosti i zbog toga se ljudski ciljevi mogu realizovati samo ukoliko se potuju i ove
zakonitosti. Zato ekologija formulie kao osnovna pitanja: pitanje da li transferi
koje ljudska aktivnost namee prirodi tede neobnovljive prirodne resurse i pitanje da li razarajui efekti proizvodnje prevazilaze produktivne efekte (zbog ire
zasnovanosti proizvodnje na prirodnim izvorima koji se ne mogu obnavljati).38
34

Dr Mara ukanovi, Ekoloki izazov, cit. izd., strana 14.

Franesko Di Kastri, cit. rad., str. 11.
36
Milorad M. Jovanovn, Ekosistemska i globalna ekologija kao savremene multidisciplinarne naune oblasti, zbornik radova Multidisciplinarne nauke i njihova uloga u nauno-tehnolokom progresu, Beograd, 1982, str. 62.
37
Dr Sinia Stankovi, Okvir ivota, cit. izd., str. 213.
38
Andre Gorzg, Ekologija i politika, cit. izd., str. 51.
35

20

U stvari, poto su prirodni resursi limitirani, polazei od saznanja koja

prua ekologija, neophodno je da se ekoloka politika pojedinih zemalja u savremenom drutvu sve vie razvija. Ona treba da obuhvati planove korienja prirodnih resursa, finansijske planove za ouvanje, regeneraciju i zatitu prirode,
zakonsko regulisanje korienja i parcelisanja obradivog zemljita, mreu institucija koje se bave zatitom prirode i onih koje se bave formiranjem odgovarajuih
strunih kadrova, kao i masovnim vaspitanjem stanovnitva za ouvanje prirode.39 Pripremajui, na osnovu steenih saznanja, osnovu za ovakvu ekoloku politiku, ekologija se hvata u kotac sa znaajnim problemima savremenog sveta i
svoju osobenost moe potvrditi uzimajui za zvezdu vodilju specifinosti pojedinih ekosistema i kulturni identitet raznih naroda,40 kao i znaaj prostora u
ekonomskom i socijalnom razvoju drutva.41
Ekologija se razvijala i kao prirodna i kao drutvena nauka. Danas postoji
saglasnost da je ona prirodna i humanistika nauka. Kao prirodna nauka ona ne
sme iskljuiti oveka, a kao humanistika nauka ne sme biti odvojena od prirode.
U stvari, kako se esto ukazuje, ekologija svojim saznanjima treba da doprinese
stvaranju humanih uslova ivota prevazilaenjem prisvajakog odnosa drutva
prema prirodi, koji ne vodi rauna o osnovnom ekolokom principu da u prirodi
postoji ekoloka uslovljenost,, povezanost,. Zato sve ono to ovek proizvodi (a ne
postoji u prirodi) moe biti tetno za druga iva bia. Nepotovanje ovog principa,
kako je pokazalo ljudsko iskustvo, naroito poslednjih tridesetak godina, ima za
posledicu naruavanje ekoloke ravnotee, dovodei u opasnost opastanak ne
samo biljaka i ivotinja ve i oveka i ljudski rod. Sutina ovog principa postaje
jasna ako se poe od pojmova kao to su sredina, ekoloka sredina (uravnoteena
i neuravnoteena) i ukazivanja na uzroke naruavanja ekoloke ravnotee.

3. OSNOVNE KATEGORIJE EKOLOGIJE

1. O pojmu sredine u nauci ne postoji saglasnost. Posebno saglasnosti nema kada taj pojam treba da oznai ekoloku i, pre svega, ovekovu sredinu. U tim
neslaganjima najee se postavlja pitanje da li postoji razlika izmeu pojma
sredine i prostora. Ali, isto tako, ne postoji saglasnost ni u definisanju prostora.
Tako se, termini prostor, prostorno planiranje, prostorni plan (pa i nauka o
39

Dr Radmila Stojanovi, Na putu ka visoko industrijalizovanom socijalizmu, Savremena

administracija, Beograd, 1984, str.114-115.
40
Franesko di Kastri, cit. rad, str. 11.
41
Savremeno shvatanje, zasnovano na metodu nauke, o znaaju prostora u ekonomskom i
socijalnom razvoju drutva, proisteklo je kao posledica razumevanja nunosti da se klasini
mikroekonomski pristup u drutvenoj organizaciji ekonomskog ivota zameni optijim kriterijumima i merilima... Shodno tome, nastala je nasuna potreba da se metodoloki zasnuju i
razviju politika i planiranje kao metod prakse organizovanog drutvenog razvoja ekonomskoteritorijalnih celina i delova nacionalnog prostora. (Ekonomska enciklopedija, Savremena
administracija, Beograd, 1984, str. 918).
21

prostoru) esto upotrebljavaju ali nisu potpuno definisani, i pod tim pojmovima
se mogu podrazumevati (i podrazumevaju se) razliiti sadraji. Pored toga, iz
osnovnog termina prostor izveden je itav niz drugih termina (geoprostor,
geografski prostor). To ukazuje da se pri upotrebi rei prostor prevashodno
misli na prostor na povrini zemlje koji je naseljen, ili moe biti naseljen ivim
biima i ljudima. Meutim, ovakvo odreenje i upotreba pojma prostor trai da
se on shvati u geografsko-ekolokom smislu. A ako i kada se pojam prostor
shvati u ovom smislu, onda se podrazumeva ivotna sredina organizma, koja ukljuuje i pojam ovekove (ivotne) sredine. Najee geografska sredina pojmovno oznaava sredinu u okviru koje se odvija drutveni ivot kao neophodni inilac
uslova ivota ljudi.42 U stvari, prostor se ekoloki prvenstveno shvata kao ivotna
sredina i pri tome se misli na ivotnu sredinu (ili spoljanju sredinu ivih bia)
koja ukljuuje i ovekovu okolinu.43
Sredina se razliito definie. Tako se sredina odreuje kao ukupnost uticaja koji modifikuju i odreuju razvoj ivota ili kao agregat postojeih stvari, uslova
i uticaja. Meutim, pojmovno odreivanje sredine esto se shvata tradicionalno i
pasivno, pa se zato trai savremeniji pristup odreivanju pojma sredine koji bi izrazio kako ukupnost uslova i uticaja u jednom okruenju, tako i njihovu razvijenost.44 U nastojanju da se formulie jedno prihvatljivo odreenje sredine smatramo da se sredina moe definisati kao sveukupnost meusobno povezanih uslova i
uticaja prisutnih u nekom okruenju. Iz ove definicije sredine proizlazi da su njeni
osnovni elementi: okruenje, uslovi i uticaji; meusobna povezanost uslova i
uticaja; promenljivost uslova i uticaja i promene u datom okruenju koje nastaju
kao posledica povezanosti uslova i uticaja. U stvari, sredina nije prostorno statina

42

Ekonomska enciklopedija, cit. izd., str. 1002.

Treba rei da se, u stvari, radi o ivotnoj sredini organizma (ili spoljanjoj sredini ivih
bia) koja ukljuuje, naravno, i pojam ovekove (ivotne) sredine. Okolina ivih bia, kao
ovekova okolina, sinonimi su za prethodni pojam (Environment, u anglosaksonskoj literaturi
znai i okolinu i sredinu); jedino se moe raspravljati o veoj ili manjoj pogodnosti jednog ili
drugog termina. Ja lino, vie sam sklon upotrebi termina ivotne sredine organizama (odnosno ovekova ivotna sredina, jer jasnije ukazuje pa vrlo intimnu vezu izmeu ivog bia i
prostora u kome se nalazi) mada, uzgred budi reeno, termini spoljanja sredina i ivotna
sredina nisu sasvim identini po svojim pojmovnim sadrajima (M. M. Jankovi, Ekoloki
pristup problemu geografsko-ekolokog planiranja i ureivanja u SR Srbiji, Glasnik Instituta
za botaniku i botanike bate u Beogradu, Tom VIII, Beograd, 1973, str. 1-4).
44
Ovaj revolucionarni pristup da sve mora da bude in situ smeteno, da tako kaemo, u jedan
transakcioni kontekst povlai za sobom najmanje tri veoma znaajna obeleja: 1) da sve mora
da bude shvaeno u smislu date strukture i odnosa; 2) da je environment,, stvarno jedan
pluralistiki koncept a stvarnost je plenum formorum, kontinuum do umnoenih jedinki, jedna
unitas multiplex; 3) da je to pre svega jedan razvojni koncept - promena je od okruje na
okruivanje, od stvari na akciju (P. Meadows, The Contemporary Rediscovery of the
Environment, Man and his Environment, Proceding of the Fourth International Coference and
Society, Beograd, 1971, str. 23-24).
43

22

struktura, kako se s pravom ukazuje, ve prostor interaktivno dinamian nastao

integracijom ive i neive materije i prirode.45
Meutim, bez obzira na razliite sredine, moe se rei da je opteprihvaeno razlikovanje prirodne i vetake sredine. Prirodnu sredinu ini skup prirodnih inilaca: voda, sunce, vetar, vazduh, zemljite, biljni i ivotinjski svet. Zemlja
predstavlja sredite ivotne sredine, tj. Sredite ivotnog procesa i stanite ivotinja i biljaka, u kome ivi neizmerno mnotvo mikrofaune i mikroflore u
simbiozi i daje zemljitu vanost kao osnovi svega ivoga na Zemlji.46 Vetaka
sredina je ona koju je stvorio ovek. U njoj su prisutni prirodni faktori i imaju
uticaja, ali nisu dominantni. Nju ine prevashodno proizvodi ljudskog rada, nastali
kao posledica ovekove sposobnosti da prirodu prilagoava svojim potrebama.
ovek je nastao i razvijao se kroz rad. ovek e jo dugo u odnosu na okolnu
prirodu i ostale svetove biti u ofanzivi. Pred njim stoje nesluene mogunosti
razvoja.47 Ali kako je do sada isticano ljudi ne treba sebi suvie da laskaju zbog
pobede nad prirodom. Za svaku takvu pobedu ona nam se sveti. Istina, svaka
od njih ima u prvom redu one posledice na koje smo raunali, ali u drugom i treem redu ona ima sasvim druge, nepredviene posledice, koje veoma esto
ponitavaju one prve.48 Izmeu prirode i vetake sredine ne postoji apsolutna
granica.49 Izmeu njih postoji meuzavisnost o kojoj ovek mora da vodi rauna
prilikom stvaranja vetake sredine.50 Tu meuzavisnost prirode i vetake
sredine na svoj nain izraava pojam ekoloka sredina.
2. U pojmovnom odreivanju ekoloke sredine polazi se od pojma ekosfera. Ekosfera je ivotna sredina, prirodni okvir u kome ive sva bia povezana
uzajamnim uticajem.51 Ekosfera je sastavljena od biosfere i tehnosfere. Biosferu
45

Sredina je organizovan kompleksni sistem, a ne samo goli prostor naseljen .ivim organizmima. Ona je istovremeno energetski i kibernetski samoregulisana. U njoj svaki deo utie
na celinu, i obrnuto: celina deluje na svaki deo (dr Mara ukanovi, Ekoloki izazov, cit. izd.,
str. 16).
46
A. Glickson, Regionalno planiranje i razvoj, cit. izd, str. 38.
47
Opirnije o ovome videti: Andrija B. Stojkovi, Engelsovo shvatanje materijalnog jedinstva
sveta i neka shvatanja u savremenoj nauci, Dijalektika, Beograd, 1-4/1984, i Pavle Radoman, ovek u sistemu ive prirode, Dijalektika, Beograd, 2/1967.
48
Fridrih Engels, Uloga rada u procesu pretvaranja majmuna u oveka, Dela, Tom 31,
Beograd, 1974, str. 372.
49
Pogreno je meati ivot i prirodu. ivot je sve, a priroda je samo ono to okruuje oveka
najveim delom dato, samo malim delom stvoreno. Upravo u rasponu izmeu prirode i civilizacije nalaze se sve promene koje je izvrio ovek, kako na stvarima tako i na ivotinjama i
ljudima. Kad govorimo o jedinstvu sa prirodom, o udaljavanju od prirode i vraanju njoj, mislimo samo na svoj subjektivni odnos prema svemu to zatiemo u prvobitnom ili u neto
promenjenom stanju. (Dr Dragoljub Jovanovi, Vedrina, Beograd, 1970, str. 147.)
50
Svet nije haos, ve kosmos, ureeno mnotvo, a ovek moe da otkrije princip koji ga
ujedinjuje (Federiko Major, Sutra je uvek kasno, cit. izd, str. 259.)
51
Svako ivo bie neraskidivo je vezano za ivu i neivu prirodu koja ga okruuje. Tok ivota
jednog organizma deava se u sloenom i izukrtanom spletu uslova koji deluju na njega u
23

ine: atmofera, litosfera i pedosfera. Tehnosferu ine: ljudska naselja, pratea infrastruktura i razni predmeti za zadovoljenje ljudskih potreba. Pri definisanju
ekoloke sredine polazi se od biosfere. Biosfera predstavlja povrinski omota
Zemlje u kome egzistira ivi svet zajedno sa ovekom. Ona, kao celina ivih organizama i Zemlje, predstavlja jedan sistem koji zahvata sunevu energiju,
preobraava je u hemijsku energiju pomou fotosinteze i distribuira je na nain
koji obezbeuje funkcionalnu strukturu biosfere.52 U stvari, biosfera je planetarni
mehanizam koji transformie kosmiku energiju i pretvara je u slobodnu energiju,
to neprekidno struji kroz ivu prirodu, zajedno sa materijom. Hemijski elementi,
podrazumevajui ovde u prvom redu one to ulaze u sastav ive materije, krue
kroz biosferu, od neorganske sredine od ivih bia i obratno. Ti kruni procesi,
iji mehanizmi nose regulatorni karakter, predstavljaju dinovske biohemijske
cikluse, i oni upravo karakteriu biosferu kao organizovani sistem.53 Prema tome,
ivotna sredina za pojedina bia predstavlja prostorno funkcionalni sistem,
odreeni prostor, u kome na dati organizam deluju mnogobrojni faktori i u kome
se za svako ivo bie u tom prostoru kao element spoljanje sredine (ivotne
sredine) javlja svako drugo ivo bie. Pri tome, iva bia u datom prostoru nikako
nisu sluajan skup jedinki, populacija i vrsta. Naprotiv, iva bia u datom prostoru sredine ine zakonomerno nastao sasvim odreen skup - kompleks ivih bia
razliitih kategorija (jedinke, populacije, vrste, sinuzije), uzajamno uslovljenih i
uzajamno delujuih jednih na druge, dakle, kompleks nastao dugotrajnom evolucijom putem uzajamnog prilagoavanja na zajedniki ivot u istom prostoru, i
putem konkurencije odreenih ivotnih uslova koje data sredina prua. To je, u
stvari, sasvim odreena, vrsto organizovana zajednica ivih bia na odreenom
prostoru, koju karakterie odreeni kompleks ekolokih faktora, dakle ivotna
zajednica ili biocenoza.54 Zato se ekoloka sredina moe definisati kao prirodno
ili vetako okruenje u kome iva bia imaju status subjekta i objekta uticaja i
kvantitet tih uticaja je uslov odranja ili ugroavanja okruenja.

njegovoj ivotnoj sredini. Opirnije videti: Sinia Stankovi, Okvir ivota, Glas, Beograd,
1977.
52
... preivljavanje ivih organizama podrazumevajui tu i oveka, zavisi ne samo od
procesa fotosinteze, ve isto tako i od procesa energije koji odravaju funkcionalnu strukturu
biosfere. Poznato je da biosfera sadri mnogobrojne delove koji vre dejstvo jedni na druge.
To je mozaik individualnosti ekosistema, celine koje su dovoljne same sebi, od kojih svaka
podrazumeva ivu zajednicu i njenu mrtvu fiziku okolinu. Ekosistemi mogu da postoje na
brojnim nivoima i da imaju vrlo razliite dimenzije - moe se raditi o maloj bari, velikom
renom bazenu koji je zajedniki za vie zemalja ili o samoj biosferi. Svaki ekosistem ima
svoju ravnoteu i svoje meuzavisnosti, uslovljene izmene energije i materija. (dr Slavoljub
Popovi, Zatita vode i vazduha od zagaenja, Struna knjiga, Beograd, 1975, str., 8)
53
S. Stankovi, Organizacija i poredak u ivim sistemima, Dijalektika, Beograd, 1/1966.
54
Dr Milorad M. Jankovi, Savremeni nauno-teorijski aspekti odnosa oveka i biosfera, u
knjizi ovek i ivotna sredina u SR Srbiji, Glas, Beograd, 1977, str. 72.
24

Ako se ovakvo definisanje ekoloke sredine prihvati, onda se moe rei da

se ona ispoljava kao odreeni ekoloki sitem: prirodni i socioekonomski. Prirodni
ekoloki sistem - ekosfera je proizvod povezanosti, integralne evolucije ivih bia
i fizikih i hemijskih sastojaka Zemljine povrine. U vremenskoj skali ljudskog
ivota evolutivni razvoj ekosfere je spor i ireverzibilan. Otuda je ekosfera nenadoknadiva; ako bi mogla da se uniti, nikad ne bi mogla ponovo da se stvori ili
zameni niti prirodnim procesima, niti ljudskim naporima (podvukao D. . Markovi).55 Socio-ekonomski ekoloki sistem obuhvata odnos oveka (ili drutvenih
grupa) prema ukupnoj ivoj okolini (ukljuujui i druge ljudske grupe) i neivoj
(ukljuujui materijalnu i nematerijalnu sferu ivota).56 Od pedesetih godina u
razmatranjima o ekolokoj sredini koristi se i pojam ekoloki kompleks. Ekoloki
kompleks ima etiri elementa: stanovnitvo, tehnologiju, organizaciju i okruenje.
Ovi elementi su funkcionalno meuzavisni i u analitikom pristupu su odvojeni u
cilju njihovog prouavanja u ekologiji. Ekoloki kompleks predstavlja dinamiki
sistem koji ima ravnoteu ekvilibrijum koja je omoguena odnosima njegovih elemenata57 Neki predstavnici shvatanja o ekolokom kompleksu istiu da su ljudske
zajednice najmanji ekoloki kompleksi samo kada su zatvorene i izolovane kao
sistemi. U ovom smislu se uvodi i pojam ekoloki sistem, za koji se moe upotrebiti i termin globalni ekosistemi a razlikuje se od ekosistema. Ekoloki sistem
predstavlja ukupnost zajednice ivih bia i okoline s prirodom i ostvarenim strukturama, ali ukupnost odnosa oveka i drutvenih grupa naspram ukupne okoline.
Ovako shvaen, i odreen, ekoloki sistem sadri u sebi dva ekoloka podsistema:
ekosferu i socioekonomski ekoloki podsistem. U prvom podsistemu je osnovni
funkcionalni element ekoloki ciklus a u drugom proizvodni ciklus. U prvom
dominira pojam evolucije a u drugom pojam rada.58
Od sedamdesetih godina u ekolokoj literaturi, posebno sovjetskoj, sve je
prisutniji i pojam noosfere. Noosferom se oznaava jedinstvo, uzajamno dejstvo
prirode i drutva, u ijoj osnovi lei drutvo, odnosno svesna ljudska delatnost
kao dominirajui faktor. Ovako shvaena noosfera, kako se ukazuje, nije prosto
sfera razuma, svojevrsna mislea obloga koja okruuje planetu kao atmosfera.
Nastanak noosfere, kako istie Vernadski, predstavlja zakonomernu fazu evolucije same biosfere i zato ona treba da predstavlja dom u kome oveanstvo treba
da ivi sa svojom mlaom braom. Taj dom, noosferu, oveanstvo mora samo
izgraditi i oslanjajui se na stihijne prirodne sile. Jer, priroda je ispunila svoju
istorijsku misiju izgradivi dom za ive organizme - biosferu. Sada ona moe da
55

B. Commoner: The Social Signification of the Environment Crisis, Sciense, Man and his Environments, Proceding of the Fourth International Conference and Society, Beograd, 1971, str.
225.
56
A. Mari: Promene u ekolokim sistemima pod uticajem urbanizaiije i industrijalizacije, IV
meunarodna konferencija Nauka i drutvo, Nauka, ovek i njegova sredina, Herceg Novi,
1971, str. 1.
57
Study od Population (Edited by Philip Hauser and Otis Dudley Duncan), cit. izd.
58
Iva Cifri, Socijalna ekologija, Globus, Zagreb, 1989, str. 54.
25

pomogne oveku samo u meri u kojoj ovek poznaje, potuje i koristi njene zakone. Smatra se da uvoenje pojma noosfere za oznaavanje prelaska biosfere u novo evoluciono stanje treba da poslui, kako se istie, za razumevanje rasprava i
shvatanja u mnogim naukama koje nastaju pod uticajem poveane aktuelnosti
problema ivotne sredine.59 U stvari, proces evolucije biosfere u noosferu ne treba
posmatrati, kako se ponekad navodi, kao nastanak i razvoj sistema drutvo priroda pod uticajem narastanja moi socijalnih snaga. Pri tome se ukazuje da je
celokupnost noosfere odreena osmiljenom delatnou oveanstva na osnovu
uspostavljanja optimalnih odnosa, harmonije izmeu drutva i prirode, tj. noosfera
nastaje kao proizvod svesne ljudske delatnosti.60
3. U kontekstu ovakvog definisanja sredine uopte i ekoloke sredine, a
polazei od shvatanja oveka kao prirodno-drutvenog i delatnog bia koje svojim
radom menja prirodu, moe se definisati i ovekova ivotna sredina. U najoptijem smislu ona predstavlja ukupnost prirodnih elemenata i drutvenih tvorevina u
kojima ovek ivi kao prirodno i drutveno bie.61 Ovakvo shvatanje ovekove
sredine ne suprotstavlja oveka i njegovo okruenje, shvatajui oveka kao deo
njegovog okruenja. Jer, kako je ukazivano, prirodno postojanje oveka postaje
ovekovim ljudskim postojanjem tek u povezivanju oveka sa ovekom, tj. u
drutvu koje predstavlja dovreno sutinsko jedinstvo oveka s prirodom, istinsko
uskrsnue prirode, provedeni naturalizam oveka i provedeni humanizam prirode
(Marks).
Ekoloka sredina moe biti uravnoteena i neuravnoteena. Ekoloka
sredina je uravnoteena kada u njoj postoji uravnoteenost uslova i uticaja koji
deluju u okruenju (sredini) na nain kojim nije onemoguen ivot ivih bia.
Ekoloka ravnotea je naruena kada ne postoji uravnoteenost uslova i uticaja u
sredini. Naruena ekoloka ravnotea izraava se u osnovi u etiri oblika: u oteanom delovanju uslova i uticaja; u nemogunosti njihovog delovanja; pojavom
novih uslova i uticaja koji ne ugroavaju delovanje prethodnih i pojavom novih
uticaja koji eliminiu delovanja prethodnih.62 Svaki od ovih oblika nastaje, u osnovi, kao posledica ovekovog aktivnog (prisvajakog) odnosa prema prirodi. Jer,
do nastanka oveka i njegovog delatnog odnosa prema prirodi vladala je u ivom
59

Opirnije o ovome videti: . . , ,

, , , 1987. i . . , ,
, , Moskva, 1987.
60
Ovako shvaena noosfera javlja se, no nekim miljenjima, kao predmet prouavanja socijalne ekologije. Optirnije videti: . , , Nauka, Novosibirsk,
1986, str. 37-38.
61
Ovakva definicija ovekove ivotne sredine ima svoje uporite i u shvatalju da se ovekova
ivotna sredina sastoji od etiri uzajamno i neraskidivo povezanih komponenti: prirodne
sredine u uem smislu; sredine koju je stvorila agrotehnika druga priroda; vetake sredine
- tree sredine i socijalne sredine. (N.F. Reimers, , , Moskva,
1994, str. 285).
62
Mr Sneana Panteli, cit. rad., str. 25.
26

svetu uzajamno harmonina povezanost i zavisnost, tako da se moe rei da je

postojala ekoloka harmonija. Meutim, pojavom oveka otpoinje proces
naruavanja ove ekoloke harmonije. Taj proces otpoinje pre nekih etrdeset
hiljada godina, onda kada je ovekov predak stekao sposobnost da misli i poeo
da proizvodi orua za rad i svojom delatnou proizvodi sredstva za ivot. Tako je
ovek poeo da prisvaja prirodu, dajui predmetima iz prirode one oblike kojima
moe zadovoljavati svoje potrebe i tako svojom radnom delatnou stvarati svoju
istoriju.
Naime, to su se ljudi vie udaljavali od ivotinje u uem smislu, to su
svoju istoriju stvarali svesno i sa manjim uticajem nepredvienih uinaka i
nekontrolisanih sila na istoriju.63 Ali, i kod najrazvijenih naroda, kako je
ukazivano, postojala je i postoji ogromna nesrazmera izmeu postavljenih ciljeva
i postignutih rezultata, a esto su bili ne samo prisutni ve i preovlaujui uinci
koji nisu eljeni a nekontrolisane sile delovale su mnogo snanije od sila pokrenutih po planu. Tako je ovek, prisvajajui prirodu svojom radnom delatnou
doveo do promena u prirodi64 koje nije predviao i koje su predstavljale uzroke
naruavanja ekoloke ravnotee i onemoguavale ivotne uslove ne samo za
pojedine ivotinjske vrste, ve i za njega samog.65 Ljudi koji su u Mesopotamiji,
Grkoj, Maloj Aziji i drugde iskrili ume da bi dobili ziratnu zemlju nisu ni
sanjali da su time poloili temelje sadanjoj pustoi tih zemalja, liivi ih zajedno
sa umama i centara za sakupljanje i zadravanje vlage. Kada su alpski Italijani na
junim padinama planina iskrili jelove ume, tako briljivo uvane na severnim
padinama, nisu ni slutili da su time podsekli koren planinskom stoarstvu na svom
podruju; jo manje su slutili da su time svojim planinskim izvorima oduzeli vodu
za najvei deo godine, da bi ti izvori za vreme kia mogli izazvati za ravnicu jo
benje buice.66
4. ovekovo prisvajanje prirode na nain kojim se naruavaju osnovne
zakonitosti koje vladaju u njoj, vodilo je, i vodi, ne samo ugroavanju zdravlja
ljudi ve i njihovog opstanka na Zemlji. U ovom smislu je naglaavano da ljudi ne
63

Fridrih Engels, Dijalektika prirode, Dela, Tom 33, Beograd, 1974, str. 264-265.
ivotinje... takoe menjaju svojom delatnou spoljnu prirodu i ne u onolikoj meri kao
ovek, i to njihovo menjanje okoline vri opet... povratni uticaj na svoje uzronike, izazivajui
kod njih promene. Jer se u prirodi nita ne zbiva izolovano. Svaka pojava utie na drugu, i
obrnuto... (F. Engels, Uloga rada u procesu pretvaranja majmuna u oveka, str. 307).
65
Biosfsra zapravo obuhvata sav ivi svst i naseljeni prostor u kome se unutranjim ekolokim
ekvilibrijem u pojedinom ekosistemu i meu njima u itavoj biosferi uspostavlja, odrava i
razvija ivot. To znai da su neprestano prisutna stanja ravnotee i neravnotee. To trajno
balansiranje izvodi kako priroda tako i ovek (drutvo). Priroda prema vlastitim zakonitostima i instiktivnim ponaanjima (ukljuujui i neke izraene drutvene primate) a drutvo
prema vlastitim racionalitetima i ciljevima. Budui da je danas teko govoriti o istoj prirodnoj okolini (sredini - prirodnoj intaktnosti, prirodi po sebi), to neki smatraju da je i ekoloki
ekvilibrij istorijski prevazieno stanje (Ivan Cifri, Socijalna ekologija, cit. izd. str. 55).
66
F. Engels, Uloga rada u procesu pretvaranja majmuna u oveka, cit. izd., str. 372.
64

27

vladaju prirodom kao to osvaja vlada tuim narodom, kao da stoje izvan prirode. Naprotiv, oni svojim mesom, krvlju i mozgom pripadaju i stoje usred nje i sva
se njihova vlast nad prirodom sastoji u tome to imaju to preimustvo da mogu
saznavati i pravilno primenjivati njene zakone.67 Isticanje mogunosti oveka da
sazna zakonitosti u prirodi i naglaavanje potrebe da vodi rauna o njima u svom
odnosu prema prirodi dobija sve vie na znaaju u savremenom drutvu. Jer,
neusklaenost izmeu prirodne sredine i ovekovih aktivnosti izaziva ve veoma
uoljivu ekoloku krizu koja, ukoliko se ne uklone postojee neusklaenosti,
moe izazvati nezamislive, katastrofalne posledice po budui opstanak savremene
civilizacije na Zemlji.68
U savremenom drutvu, usled naglog i snanog razvoja proizvodnih snaga
i njihovog nekontrolisanog korienja u prisvajanju prirode, dolo je do naruavanja ekoloke ravnotee koja dobija karakter ekoloke krize, tj. zagaenosti
ivotne sredine tako da se ugroava opstanak ivih bia, pa i oveka. Jer, biljke i
ivotinje (mada se razlikuju) tesno su povezane u ivotnoj sredini i naruavanje
ekoloke ravnotee negativno utie na uslove opstanka svake od njih. Naruavanje ekoloke ravnotee (ili zagaenost ivotne sredine - okoline) ispoljava se u
zagaivanju atmosfere, kopnenih voda i mora; nagomilavanju vrstih otpadaka i
otrovnih materija u hrani; stvaranju buke, pojaanom uticaju radioaktivnih
materija i dr. U stvari, ovek umesto da bolje upozna prirodu i zakone koji u njoj
vladaju i da je unapreuje zahvaljujui tim saznanjima, poeo je vrlo intenzivno
da degradira i zagauje ivotnu sredinu. Savremeno oveanstvo je ak ubeeno
da zahvaljujui kompjuterima i tehnologiji moe da proizvede prirodu i da proizvodi i ono to priroda nije bila u stanju, na primer novo sredstvo za komunikaciju,
deterdente, pesticide, psihodroge, itd. Meutim, takvom delatnou oveka naruen je osnovni ekoloki princip, to smo rekli, po kome sve ono to ovek proizvodi, a ne postoji u prirodi mora biti tetno za druga iva bia, jer u prirodi postoji
ekoloka uslovljenost i povezanost.69 Svest o opasnosti za opstanak ljudske vrste
koja nastaje zbog brzog industrijskog razvoja i dovodi do naruavanja ekoloke
ravnotee poela se raati tokom razvoja industrijalizacije i urbanizacije, a naroito od pedesetih godina veka u kome ivimo kada se ubrzava i proiruje proces u
kome ljudi menjaju materijalne, ekoloke, vegetacijske, biotike i klimatske uslove svoje sredine, ali uporedo s tim raste i uas pred svetom koji je stvorio ovek.70 Razvijene proizvodne snage postaju ne samo pokazatelj ovekove moi u
odnosu na prirodu, ve postaju i razorne za ovekovu ivotnu sredinu. oveanstvo se zato suoava sa sve brim nestajanjem ravnotee izmeu prirodnih sistema
za odravanje ivota i industrijskih, tehnolokih i demokratskih potreba ovean67

Isto, str. 272.

Nikola Panti, Priroda i ovek, Zbornik radova ovek i priroda, SANU, Beograd, 1984.
69
Dr Duan Kanazir, Ekoloka kriza je proizala iz naruvanja odnosa oveka i prirode,
ovek i sredina, Beograd, 1/1975. str. 8.
70
Radovan Rihta i sar., Civilizaiija na raskru, Komunist, Beograd, 1972, str. 183.
68

28

stva. U isto vreme dolazi se do saznanja da degradacija prirodne sredine nije proizvod privremenih i sluajnih poremeaja, niti nuzprodukt tehnolokog razvoja.
Naprotiv, ona je simptom najdubljih kontradikcija jednog vida industrijske
civilizacije, jednog naina proizvodnje.71 Zato dalji razvoj ljudske civilizacije
zahteva novu i dublju racionalnost u prisvajanju prirode koja bi se zasnivala na
novoj skali vrednosti. Jer, kako je Hegel ukazivao, samo ona svest koja je tek
prekoraila ivotinjski nivo ima za svoj osnovni sadraj takvu udnju za predmetima i takvu potrebu za dominacijom nad drugom osobom, koji se ne ustruava od
razaranja. Takav destruktivni gospodar nema budunosti. Takve civilizacije su
uvek propadale. Istinski put razvoja - i ta Marksova misao je trajni putokaz cele
nae istorijske epohe - vodi od razuma koji ume samo da analizira odnose posebnih sila - ka umu koji sagledava smisao celine sveta, od ropskog rada - ka istinskom stvaralatvu, od slepe trke za sebinim pojedinanim interesom - ka univerzalnoj uzajamnosti i solidarnosti, od odnosa dominacije, koji degradira i gospodara i slugu, ka slobodi u kojoj svako moe ostvariti puni potencijal svog bia...72
5. Uporedo sa saznanjima da ovek svojom delatnou, naruavajui
ekoloku ravnoteu u prirodi, stvara opasnost za opstanak biljaka i ivotinja, sve
vie se iri i saznanje da ovek time ugroava i uslove svog opstanka. U sve veoj
meri saznaju se i istiu opasnosti koje nastaju naruavanjem ekoloke ravnotee
za sam ljudski rod. Posebno se ukazuje na negativne posledice koje nastaju razvojem industrijalizacije po svaku cenu (bez voenja rauna i o ekolokim aspektima) i koje utiu na drutvene, ekonomske, psihike i moralne uslove ljudske
egzistencije.73 Ali, uporedo sa uoavanjem ovih opasnosti sve su rairenija shvatanja da za naruavanje ekoloke ravnotee ne treba optuivati sam privredni razvoj, ve raditi na otkrivanju koji drutveno-ekonomski odnosi dozvoljavaju da
privredni razvoj dovodi i do naruavanja ekoloke ravnotee, tj. zagaenosti ivotne sredine.74 Jer, ekoloki problemi su u svojoj osnovi drutveno-ekonomskog
71

Miroslav Peujli, Svetska ekoloka kriza i nae drutvo, Zbornik radova ovek, drutvo i
ivotna sredina, SANU, Beograd 1981., str. 22-23.
72
Ekoloka kriza je u sutini kriza oveanstva. Zagaenost ivotne sredine je vie od svega
zagaenost atmosfere otpacima ideja, od kojih se nikakvim recikliranjem vie nita
smisaono ne moe dobiti. Ni jedna nestaica energije nije toliko opasna koliko nestaica energije da se drutvene ustanove prilagode pravim ljudskim potrebama (Mihailo Markovi,
Pogled u svetu na odnos oveka i ivotne sredine, Zbornik radova ovek, drutvo i ivotna
sredina, SANU, Beograd, 1981. str. 42).
73
Ekoloka kriza moe predstavljati kako destrukciju prirodnih, tako i socijalnih sistema.
Ovakvo shvatanje ekoloke krize je neophodno, poto je priroda dograena, preraena
ovekovom delatnou.
74
Podvrgavanje ekosistema zakonima eksploatatorskog socijalno-ekonomskog sistema oduzima oveku oseanje slobode, gui njegove instinkte za samopotvrivanjem i smanjuje borbu
za slobodu. Ovako, ogranien i zatvoren u sebe, ovek vie nema ni energije ni uslova da vodi
borbu, da se konfrontira sa drugim i sa centrima otuenja koji su sve manje vidljivi. On vie
nije isto bie koje je bio, i tako, postaje otueno bie (iako se integrira u totalitarne procese) i
29

karaktera, vezani sa shvatanjem sutine drutvenog ivota, sa ciljevima proizvodnje i perspektivama ljudskog progresa,75 to su civilizacijski problemi. A svaka
civilizacija je rezultat odreenog odnosa meu ljudima koji odreuju i njihov
pojedinani i kolektivni stav prema okolini u kojoj ive: materijalnoj koja ih
okruuje, drutvenoj koju sami stvaraju...76
Naruavanje ekoloke ravnotee (praeno degradacijom ivotne sredine) u
irim razmerama nastalo je kao posledica dubokih drutvenih protivrenosti koje su
se zaotravale tokom razvoja industrijalizacije.77 Uoavanje opasnosti do kojih
dovodi naruavanje ekoloke ravnotee doprinelo je da se povea interesovanje
naunika za ekoloke probleme. Pored ekologije, koja se bavi prouavanjem odnosa
izmeu ivih organizama i okoline, tj. univerzalnih odnosa oveka i prirode,
ekoloki problemi postali su predmet izuavanja veeg broja nauka: sociologije,
ekonomije, prava, psihologije i dr.78 esto se pri tome iskazuju i nastojanja da se
konstituiu nove naune discipline sa stanovita sa kojih prouavaju probleme
naruavanja ekoloke ravnotee. Tako se govori o ekolokoj psihologiji, ekologiji
ovekove sredine, pravu o ovekovoj sredini, itd. Meutim, ono to je od posebnog
znaaja za sagledavanje ekolokih problema sa jednog ireg civilizacijskog pristupa
to su nastojanja da se ovi problemi razmatraju i razmotre i sa etikog stanovita. Jer,
kako se ukazuje razmiljati i delovati ekoloki, stvar je etike, kao i potovati prava
ostalih bia.79 U ovom kontekstu se ukazuje i na etiku stranu drutvenog razvoja,
u smislu da osnovni moralni zahtevi nisu samo sadrani u zadovoljstvima ili
materijalnom blagostanju, ve pre svega u sopstvenom razvoju i samosaznanju.80
vie nije u stanju da stvara svoje institucije preko kojih je navikao da vodi borbu, a naroito
politiku (dr Jovan orevi, Ideje i institucije, cit. izd., str. 137).
75
Videti opirnije: Andre Gorz, Ekologija i politika, cit. izd, str. 31-37
76
Nikola obelji, Privredni razvoj i problemi ovekove sredine, Zbornik radova ovek,
drutvo i ivotna sredina, SANU, Beograd, 1981, str. 105.
77
... ekoloka kriza je proizvod profiterskog industrijalizma, ekspanzija proizvodnih snaga
moi ija svrha nije zadovoljavanje autentinih ljudskih potreba ve sticanje profita ili dravne
akumulacije (Miroslav Peujli, Drama socijalizma, Jugoart, Zagreb, Prosveta, Beograd,
1989, str.372).
78
Danas se samo potvrujemo u uverenju da je degradacija okoline posledica dubokih protivrenosti proizvodnih snaga i drutvenih odnosa koje su se posebno zaotravale razvojem
industrijske epohe. Kapitalizam nije zapoeo unitavanje prirode i neodgovorno iskoriavanje
neobnovljivih izvora, ali je promovisao industrijski nain eksploatacije prirodnih izvora i
ljudske radne snage u takvim oblicima neovenosti i otuenosti kakve ljudska istorija do tada
nije poznavala. Degradacija radnika na puki privesak maine u fabrikom sistemu uporediva je
jedino s brutalnim postupkom prema prirodi (Nenad Prelog, Kriza okoline kao kriza kapitalistikog sistema, Marksizam u svetu, Beograd, 7/1977, str. VIII-IX).
79
Rayni Kothary, Environment Technology and Ethics od Environment and Development,
London, 1990, str. 27-28.
80
Zato se ukazuje na potrebu kritikog razmatranja kvantitativnog razvoja. Kvantitativan napredak je nerazborit i destruktivan, jer neminovno konfrontira ljude sa prirodnom sredinom.
On pretpostavlja neograniene izvore materijalnih dobara, a mi, s druge strane, veoma dobro
znamo da su ti izvori ogranieni, mali i u velikom broju se ne mogu obnoviti. Kvantitativan
30

Sa stanovita sociologije, ekoloki problemi su predmet prouavanja socijalne ekologije. Ali zagovara se i konstituisanje nove sociologije - sociologije
planete Zemlje, koja bi kao nauka trebalo da bude ira i kvalitativno drugojaija
od sadanje sociologije. Po jednom od tih shvatanja sociologija planete Zemlje
treba da utvruje odnose i stanja u drutvu i uticaj tih odnosa i stanja na prirodnu
sredinu, ali da istrauje i tu sredinu kao uzroni inilac drutvenog razvoja ...81
Da li su i u kojoj meri sve ove nove nauke potrebne (i posebno da li ima potrebe
za konstituisanjem nove opte sociologije, kao sociologije planete Zemlje!) moe
i mora se prosuivati sa stanovita kriterijuma za nastanak i oformljenje pojedinih
nauka (a to nije predmet naih razmatranja ovom prilikom). to se tie socijalne
ekologije, polazimo od toga da je ona stekla pravo graanstva kao posebna
(socioloka) nauka, da ima svoj predmet prouavanja i rezultatima svojih
istraivanja treba da doprinese reavanju konflikta izmeu drutva i prirode, koji
je karakteristian za na vek82 i koji ne samo da moe ugroziti opstanak ivota na
Zemlji ve ga i ugroava.83 U takvom svom predmetnom odreenju ona e morati
posebno da se pozabavi i odnosom radne i ivotne sredine. Jer, ne postoji samo
meuzavisnost u naruavanju, ve i u zatiti ovih sredina od degradacije i
njihovog pretvaranja u dehumanizovane sredine ovekovog rada i ivota.84

4. EKOLOGIJA I EKONOMSKE NAUKE

1. Ekonomske nauke, koje prouavaju opte oblike privrednog ivota u
svim vidovima proizvodnje, tj. ono to im je zajedniko i to pokazuje da je
ekonomski razvoj drutva jedinstven proces, kao i opte karakteristike privrednog

nain ivljenja je u manjoj meri povezan sa postojanjem ogranienih izvora materijalnih dobara (Mihailo Markovi, The Development Vision of Socialist Humanism y Ethics of Environment and Development, London, 1981, str. 131,133).
81
...Ukupno, ova nova koncepcija opte sociologije planete Zemlje obuhvata odnose ive i
neive prirode i njihov uticaj na drutveni razvitak, kao i uticaj razvitka drutva na prirodnu
sredinu, jer su oni povezani i meusobno uslovljeni (Ratko D. Milisavljevi, Drutvo na planeti Zemlji, Zapis, Beograd, 1982, str. 11).
82
Naime, socijalna ekologija treba da doprinese, kako se istie, razreavanju svetskog konflikta u naem, dvadesetom veku, koji se karakterie i nejednakim rasporedom svetskih resursa
koji su prouzrokovali napetost izmeu onih koji ih imaju i onih koji ih nemaju (Martin
Large, Social Ecology, London, 1981, str. 8)
83
Mi imamo mo da postanemo nova pretnja ivotu na Zemlji, nadmaujui pri tom sve
prirodne katastrofe do kojih je dolazilo pre pojave oveka. To je moguno, ali ne nuno i
verovatno. Mi bismo mogli, ako iskoristimo na um i delujemo zajedniki kao vrsta, na kraju
da budemo i relativno bezopasni, ak uz malo mozga i sree korisni. Sve zavisi od nas (NIN,
24. jul 1983, str. 61).
84
Opirnije o ovome videti i: dr Danilo . Markovi, Savremeno shvatanje odnosa radne i ivotne sredine, zbornik radova Dvadesetog jugoslovenskog savetovanja o zatiti ivotne i radne
sredine, Ni, 1994.
31

ivota u pojedinim nainima proizvodnje,85 do skora nisu posveivale dovoljno

panje odnosu izmeu prostora i ekonomije, tanije ekonomije i ovekove sredine.
Zato je takav odnos ekonomskih nauka prema ovekovoj sredini bio ne samo
predmet njihove kritike86 ve je i taj odnos poeo da se menja.87 Naime, zatita
ivotne sredine poinje da se razmatra kao ekonomski problem sa stanovita
makro i mikroekonomskih problema.88 U kontekstu ovakvog razmatranja poinje
se ukazivati na potrebu usaglaavanja ekonomskih i ekolokih potreba. Jer, kako
se ukazuje, odnos oveka i prirode mnogo je sloeniji da bi se mogao svesti na
trine odnose. Ogranienost trinog mehananizma ogleda se u tome to on ne
registruje trokove i tete nastale razaranjem okoline, trokove koje izaziva neracionalni razvoj urbanizacije, ni sve vee iscrpljivanje prirodnih izvora. Reenje
ekolokih problema ne moe se reiti sadanjim vladajuim koncepcijama maksimiziranja profita.89
Ekoloki problemi postaju u sve veoj meri predmet interesovanja i prouavanja ekonomskih nauka. Jer razvoj proizvodnih snaga nije doveo samo do
porasta materijalnog i kulturnog bogatstva drutva, ve i do sve intenzivnijeg zagaivanja ovekove sredine, tanije do naruavanja ekoloke ravnotee. Naime,
sa rastuom eksploatacijom i preradom prirodnih resursa uveavala se (i uveava
se) koliina otpadnih materija koje se unose u prirodu. I zato u savremenim uslovima ekonomskog rasta odnosi drutva i prirode dobijaju niz zabrinjavajuih
aspekata.90 U stvari, kako se sve ee ukazuje, ekoloki problemi su povezani sa
ciljevima proizvodnje i njihov karakter proizlazi iz karaktera privrednog razvoja
i celokupne strukture drutvenih odnosa proizvodnje.91
Postepeno je nestajala nezainteresovanost vladajuih ekonomskih teorija
za ekoloke probleme, posebno za problem veze izmeu prostora i ekonomije i
razvijanja ekonomije prostora. Ekoloka euforija i razvoj urbane ekonomije doveli
su do nastojanja da se ekoloki problemi svestranije teorijski promiljaju u ekonomskoj nauci. Tako se, na primer, ine pokuaji da se integriu analize ekonomskih i ekolokih faktora i ukazuje da su mnoge relacije izmeu ekonomskog i
ekolokog sistema nelinearne (npr. stepen aerozagaenja nije linearna funkcija
85

Opirnije videti: Ekonomski leksikon, Savremena administracija, Beograd, 1975, str. 296.
Videti o ovome: J. Attali - M. Guillaume, Anti-ekonomika, Institut drutvenih nauka, Beograd, 1978.
87
A. Niz, , Ekonomika, Moskva, 1981.
88
Opirnije videti: . . , -
, , Moskva, 1992.
89
Dr Ivan Maksimovi, Ekologija i ekonomija, zbornik radova ovek, drutvo, ivotna sredina, SANU, Beograd, 1981.
90
Nikola obelji, Privredni razvoj i problemi ovekove okoline, zbornik radova ovek,
drutvo, ivotna sredina, SANU, Beograd, 1981, str. 100,104. Opirnije o odnosu ekonomskih
nauka i socijalne ekologije videti i: dr Danilo . Markovi, Prilog odreivanju odnosa socijalne ekologije i ekonomskih nauka, Ekonomika, Ni, 5-6/1993, str. 13-24.
91
Ibid, str. 105.
86

32

broja korienih vozila), da ekoloki input-autput (korienje optih resursa) nema

trinu cenu i moe biti izraen samo fizikim pokazateljima, a da se izvesni
kvalitativni elementi sredine (arhitektonsko, urbanistiko, estetsko projektovanje)
ne mogu uopte vrednovati i biti predmet ekonomskih analiza.92
2. Ekonomski pristup ekolokim problemima pokazao je da se pri oceni
racionalnosti proizvodnih poduhvata moraju uzimati u obzir i tete koje se nanose prirodi i trokovi drutva za spreavanje njihove pojave, odnosno za njihovo
otklanjanje.93 U stvari, moe se prihvatiti gledite po kome je u osnovi centralni
problem, kada je u pitanju odnos ekonomije i ivotne sredine, uoavanje ili neuoavanje istorijski relevantnih granica, okvira i dometa ekonomskog mehanizma,
odnosno stepena ekonomske razvijenosti iz kojih slede i odnosi prema ovekovoj
ivotnoj sredini...94
Naime, proizvodnja ne treba da ima za cilj samo stvaranje materijalnih
dobara, ve njihovo stvaranje uz ouvanje prirodne sredine. A to znai da ouvanje prirodne sredine i razvoj proizvodnih snaga ne treba da budu suprotstavljeni.
Da bi se to postiglo, potrebno je da se izvri ekologizacija proizvodnje, tj.
potrebno je sistematski razvijati tehnoloka, upravljaka i druga reenja koja e
omoguiti tednju prirodnih resursa i unapreivanje kvaliteta prirodne sredine.
Kvalitet prirodne sredine treba da doprinese unapreivanju kvaliteta ivota. U
ovom kontekstu treba ukazati na upozorenja da rast materijalnog prosperiteta,
posebno ako se vri na raun naruavanja ekoloke ravnotee, tj. uz degradaciju
prirodne sredine, ne predstavlja obavezno i rast kvaliteta ivota.95 Za ostvarivanje
ovog cilja ima poseban znaaj i usavravanje metode uraunavanja ekolokih
faktora koji utiu na razvitak proizvodnje. U ekonomske proraune moraju se
ukljuivati tete koje izaziva proizvodno delovanje na prirodnu sredinu, naroito
one tete koje rue ekoloke sisteme.96
Meutim, ma koliko da su znaajna ekonomska prouavanja (i uvaavanja) ekolokih problema za socijalnu ekologiju i njeno prouavanje ovekove
sredine (naroito za odnos drutva prema prirodnoj sredini), za nju najvei znaaj
imaju saznanja do kojih se dolazi prouavanjem prostora sa ekonomskog aspekta.
92

Ekonomska enciklopedija, Savremena administracija, Beograd, 1984, str. 913-914.

Dr Dragoje arkovi, Drutvena reprodukcija prirodne sredine, ovek i ivotna sredina,
Beograd, 2/1976, str.25.
94
Dr Mihailo Crnobrnja, ovekova ivotna sredina i ekonomski razvoj, Marksistiki centar SK
u Beogradu i NIO Poslovna politika, Beograd, 1984, str. 61.
95
Danas ne moe da se sprovodi odgovarajua politika razvoja bez najveeg mogueg znanja
o uticaju ovog ili onog vida delatnosti na sredinu. Etiki imperativ u drutvenoj odgovornosti
naeg vremena sastoji se u tome da ne doprinosimo zagaenju prirodne sredine i da to vie
moemo podravati mere koje imaju ve dostignutu kontaminaciju (Federiko Major, Sutra je
uvek kasno, Jugoslovenska revija, Beograd, 1991, str. 431.
96
Dr Dragoje arkovi, Ekologizacija proizvodnje potreba naeg vremena, ovek i ivotna
sredina, 3/1984, str. 11. O ovome videti i Z. Foreks, Sistem ekolokog upravljanja u industriji, Privredni ininjering i ivotna sredina, Ni, 1995.
93

33

Ta prouavanja vre se u okviru naunih disciplina, kao to su: ekonomika prostora, prostorna ekonomija, politika ekonomija prostora, prostorno planiranje.
Meutim, mi emo, ne ulazei u slinosti i razlike ovih disciplina, ukazati na odnos politike ekonomije prostora i socijalne ekologije.
3. Ne ulazei u to da li je politika ekonomija prostora do kraja konstituisana kao samostalna nauka ili nije, i kakav je njen odnos prema ekonomiji prostora (ili je to samo drugi naziv za ovu naunu disciplinu) i prostornom planiranju,
ukazaemo na njenu povezanost sa socijalnom ekologijom, onako kako se izlau
osnovna podruja njenog prouavanja. Kao osnovna podruja politike ekonomije
prostora navode se: prostor i ekonomija, drutveno-ekonomski faktori izgradnje
prostora, ekonomske i socijalne zakonitosti u izgradnji prostora, ekoloke zakonitosti u formiranju prostora, regionalni razvoj i izgradnja prostora, proizvodnja
prostornih struktura, projektovanje i izgradnja fizikih struktura i eksploatacija
upotrebne vrednosti fizikih struktura.97 Ako se ovakva predmetna usmerenost
politike ekonomije prostora i predmet socijalne ekologije uporede, onda je jasno
da socijalna ekologija i svojim prouavanjima treba da polazi i od saznanja koja
prua politika ekonomija prostora.98 Jer, prostor je znaajna komponenta ovekove ivotne sredine. Zato je potrebno u prouavanju ovekove sredine u socijalnoj
ekologiji polaziti i od ekonomskih zakonitosti koje se ispoljavaju u formiranju
prostorne strukture koje se trajnije, s obzirom na dugotrajnost i statinost izgraenih fizikih struktura, iskazuje kao oblik prostorne pravde.99 Razume se da i
politika ekonomija prostora u svojim prouavanjima prostora mora uvaavati
saznanja do kojih dolazi socijalna ekologija prouavajui specifine veze izmeu
oveka kao prirodno-drutvenog bia i njegove ivotne sredine kao okvira njegovog ivota.
Meutim, time to se posebno ukazuje na odnos politike ekonomije
prostora i socijalne ekologije ne zaboravlja se i na potrebu blieg odreivanja
odnosa socijalne ekologije i drugih ekonomskih naunih disciplina. Posebno je
znaajno odrediti taj odnos izmeu socijalne ekologije i onih ekonomskih disciplina koje u okviru svojih razmatranja i istraivanja treba da rade na ostvarivanju
drutvenih potreba za ekologizacijom proizvodnje, tj. da pri planiranju ekonomskih aktivnosti i trokova uzimaju u obzir i trokove koji treba da spree
97

Dr Ljubinka Pjani, Politika ekonomija prostora, Savremena administracija, Beograd,

1980.
98
Inae, ako su podruja prouavanja politike ekonomije prostora predmet prouavanja ekonomije prostora, onda sve ovo vai i za odnos socijalne ekologije i ekonomije prostora. Jer,
ekonomija prostora kao predmet svog prouavanja ima izgradnju i razmetaj proizvodnih
aktivnosti, stanita ljudi, sistema komunikacija i veza meu sreditima privreivanja i drugim
oblicima drutvenog ivota, sve to u koordinatama prostora i vremena. (Ekonomski leksikon,
cit. izd., str. 263. O ovome videti i dr Duan Veljkovi: Prostornata ekonomija i prostornoto
planiranje, Komunist, Skopje, 1978, str. 9-26).
99
Dr Ljubinka Pjani, cit. delo, str. 18. Opirnije o ovome videti i: Milievi, G. Urbana ekonomika, Ekonomski fakultet, Beograd, 1990.
34

naruavanje ekoloke ravnotee u prirodnoj sredini. Ekonomski poduhvati moraju

se svakako posmatrati sa stanovita sadanjih trokova za dobijanje date mase
ekonomskih dobara, ali i sa stanovita buduih trokova koji e biti neophodni da
se otklone tete za prirodnu sredinu zbog proizvodnje i potronje tih dobara.100
U ekologizaciji proizvodnje (tj. pri uzimanju u obzir prilikom planiranja
proizvodnje i trokova koje treba da doprinesu ouvanju ekoloke ravnotee u
obliku u kome nije ugroen opstanak ivih bia pa i oveka, tj. koji treba da spree degradaciju prirodne sredine oveka) treba imati u vidu da su prirodni prostori
dati od prirode onakvi kakvi jesu, a da su njihove ekonomske karakteristike drutveno uslovljene. Zato u planiranju ovih trokova treba posebno analizirati ponaanje odnosa izmeu irenja prirodnih i ekonomskih procesa i njihov uticaj na
ekonomske efekte.101 U tom cilju se ukazuje na potrebu irenja postojeeg obraunskog sistema u privredi, kako bi se iz njega integrisala i dimenzija ivotne sredine, ukljuujui, najmanje, satelitske sisteme raunovodstva za prirodne resurse.
U stvari, kako se ukazuje, potrebna je integracija ekonomskog raunovodstva i
raunovodstva prirodne sredine, tako da ona ini osnovu odluivanja o drutvenom razvoju u svakoj zemlji. Istraivanje i teorijsko promiljanje ovih odnosa nije
i nee biti potpuno ako se vri samo u okviru ekonomskih nauka. Ono zahteva iri
druteni (i civilizacijski) pristup, pristup koji treba da ima socijalna ekologija u
prouavanju ekolokih problema.102 U stvari, shvatanje nunosti da se zatiti
ivotna sredina pokree irok spektar problema koji zadiru u sutinska pitanja
ekonomskog razvoja i njegovih ciljeva, u domen ljudskih potreba i naina ivota,
u problematiku motiva i kriterija ekonomske aktivnosti... S tim u vezi, mnoga
podruja ekonomskog ivota iziskuju ozbiljna preispitivanja i traganja za adekvatnijim pristupima kad je u pitanju odnos oveka i drutva prema prirodi.103
Socijalna ekologija, istraujui i kritiki promiljajui razmatranja u ekonomskim naukama o ekolokim trokovima, mora uvaavati i uticaj novih drutvenih pokreta, a pre svega ekolokog, na ova razmatranja. Jer, kako se ukazuje,
proizvodnja se ne sastoji samo iz transformacije prirodne sredine u tehniku,
ona postaje proizvoenje individualnog biolokog i interpersonalnog identiteta i
u tom sklopu nastaju i novi drutveni pokreti. Novi drutveni pokreti se stoga ne
bore samo za ponovno prisvajanje materijalne strukture proizvodnje ve i za kolektivnu kontrolu nad drutveno-ekonomskim razvojem, tj. za ponovno prisvaja100

Dragoje arkovi, Ekonomija i ekologija, zbornik radova Samoupravno drutvo i ekologija,

Beograd, 1987, str. 105.
101
Dr Dragoslav Slovi, Priroda i nauka u procnesu drutvene reprodukcije, doktorska disertacija, Fakultet politikih nauka, Beograd, 1984, str. 136.
102
Treba imati u vndu ukazivanje da zagaivanje prirodne sredine vodi na put bez povratka,
da pogaa zajednika dobra, celokupno naslee oveanstva i predstavlja neodgovornost za
budua pokolenja. (Opirnije videti: Federiko Major, Sutra je uvek kasno, cit. izd, str. 79.)
103
Nikola obelji, Drutveno-ekonomski aspekti zatite ivotne sredine, u zborniku radova
Problemi nauke u budunosti - iskustva i vienja, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 1991, str.371.
35

nje vremena, prostora i odnosa u svakodnevnoj egzistenciji pojedinaca.104 Nastajanje i razvoj ovih pokreta utiu i na razmatranja i shvatanja o ekolokim
trokovima u ekonomskim naukama, koji time iskau iz ekonomskog klasinog
pristupa trokovima proizvodnje, ijem se sniavanju tei esto i bez voenja
rauna o prirodnom prostoru u kome se proizvodnja odvija.

104

Albert Meluccei, Novi drutveni pokreti - teorijski pristup, zbornik radova Obnova
utopijskih energija, priredio Vukain Pavlovi, Beograd, 1987, str. 136.
36

GLAVA DRUGA
OVEKOVA SREDINA
I

POJAM I ELEMENTI OVEKOVE SREDINE

1. OVEKOVA SREDINA ILI OKOLINA

1. Ako je predmet socijalne ekologije ovekova sredina, tj. prouavanje

specifinih veza izmeu oveka i njegove ivotne sredine, njihovog uzajamnog
uticaja, onda je potrebno, pre svega, odrediti sam pojam ovekove sredine. Meutim, ne samo da jo ne postoji saglasnost o tome ta je predmet socijalne ekologije, ve ne postoji saglasnost ni o pojmovnom odreivanju ovekove sredine.
Naime, u definisanju ovekove sredine postoji dosta nesuglasica i nepreciznosti.
Tako se upotrebljavaju termini: ovekova sredina, ljudska sredina, ovekova
okolina, ivotna sredina, prirodna sredina, ambijent, milje, okruje i
dr. Ne radi se samo o tome da se upotrebljavaju razliiti termini za oznaavanje
iste pojave, istog sadraja, ve razliiti termini oznaavaju i razliite sadraje sveukupnosti uslova i uticaja u kojima ovek ivi kao prirodno-drutveno bie. Te
razlike se odnose, pre svega, na pojmove ovekova sredina i ovekova okolina. Zato se i postavlja pitanje da li upotrebljavati termin ovekova okolina ili
ovekova sredina, ovekovo okruje.
Ima vie razliitih definicija okoline. Meutim, najee se pod okolinom
podrazumeva, ukupnost uslova i uticaja koji okruuju oveka. Tako se ivotnom
okolinom oznaava ono ime je ovek posredno ili neposredno povezan, ono od
ega zavise njegov ivot i njegova delatnost. iroko shvaena ovekova okolina
moe da podrazumeva planetu Zemlju, tanak ivotni omota nazvan biosferom i
kosmiki prostor koji okruuje Zemlju.105 Ovako odreena ovekova okolina obuhvata sav materijalni svet koji okruuje oveka. Zato se ovakvo njeno odreenje
moe prihvatiti samo uslovno zaodreivanje ovekove prirodne okoline. A poto
ovek ne ivi samo u prirodi, ve i u drutvu, onda se ovekovom okolinom
oznaava kako prirodna, tako i drutvena okolina.106 Tako se sve ee istie da
ovekova ivotna okolina predstavlja ukupnost fzikih, hemijskih i biolokih
agenasa i socijalnih faktora koji mogu uticati, direktno ili indirektno, trenutno ili
na dui rok, na sva iva bia i ljudsku aktivnost. Iz ovakvog odreivanja ivotne
105

Milorad Radovanovi, ivotna sredina i savremena geografska nauka, ovek i ivotna

sredina, Beograd, 5/1976, str. 40.
106
Tako se ukazuje da se ovekova okolina sastoji od prirodne okoline, od uslova i okolnosti
koji su nastali bez ljudskog rada i od izgraenih tvorevina koje je ovek stvorio.
37

okoline proizlazi da se okolina moe identifikovati sa ovekovom ivotnom sredinom, a okolina bi pre bio termin koji bi oznaio ukupnost spoljanjih prirodnih
okolnosti koje utiu na ivot i stvaranje ljudi.107 Termin okoline usvojila je
Evropska ekonomska zajednica podrazumevajui pod njim skup elemenata koji
sloenou svojih odnosa sainjavaju prostor i uslove ivota oveka onakvi kakvi
su ili kako se doivljavaju.
I kada se za oznaku ukupnosti uslova i uticaja u kojima ovek ivi koristi
termin ovekova sredina, postoje razlike u shvatanju ta se pod njom podrazumeva. Najee se smatra da ovekova (ivotna) sredina predstavlja celokupnu
sredinu sa kojom su suoeni ljudski kolektivi i sa kojom su dovedeni u uzajamne
akcije i reakcije, i uvlae u igru sve elemente sredine. U zavisnosti od nivoa
tehnike civilizacije ljudskih grupa i od upliva prirodne sredine, ivotna sredina
je preteno delo ljudi ili deo prirode, na nju deluju fiziki ili fizioloki procesi
koje ljudi pokreu, kontroliu ili podnose u uslovima svoje egzistencije ili u samoj
svojoj biti.108 Ali se ovekova sredina odreuje kao materijalna sredina u KOJOJ
ovek ivi i radi, a osnovni elementi koji je sainjavaju su: vazduh, voda za pie,
hrana, predmeti opte potrebe, biljni i ivotinjski svet i zemljite, kao i objekti
koje je u njima ovek stvorio,109 tj. fizika sredina koja okruuje oveka u datom
prostoru i vremenu. ovekova sredina se shvata i kao deo sveukupne prirodne sredine koja se formira pojavom oveka i njegovim delatnim odnosom prema
prirodnoj sredini. Zato njegovim razvojem ona poprima i razliite oblike u istoriji,
koji se u osnovi mogu svesti na dva osnovna oblika. U prvom obliku, ovekovom
delatnou prirodna sredina je modifikovana, ali njena osnovna (prirodna) svojstva su sauvana, tj. sa ekolokog stanovita posmatrano priroda nije degradirana.
U drugom obliku (oblicima), usled delovanja oveka na prirodu, ovekova sredina
je izgubila prirodna svojstva i ona se ispoljava kao izraena koncentracija stanovnitva (gradska naselja, a delimino i seoska), kulturnim i agrarnim predelima i
ekolokom degradacijom koja ugroava svaki oblik ivota.110
2. Pored definicija ovekove okoline (ili sredine) koje su nastale (i nastaju) u okviru ekologije i u teorijskom razmatranju ekolokih problema, problem
pojmovnog odreivanja ovekove sredine (okoline) reavan je i u pravnim propisima u pojedinim dravama (i pravnoj nauci). Tako, npr. u Japanu po odredbama
zakona ovekova sredina obuhvata: imovinu usko vezanu za ivot oveka;
ivotinje i biljke usko vezane za ivot oveka i sredinu u kojoj takve ivotinje i

107

Opirnije videti: Sanja Andrijaevi, Uzroci i oblici zagaivanja glavnih elemenata prirodne sredine, Ekonomist, Zagreb, 1/1978, str. 127.
108
or Pjer, Sve o ivotnoj sredini, Beograd, 1979, str. 59.
109
P. Feliks, Unapreivanje i zatita radne i ivotne sredine, i sanitarno zakonodavstvo,
Institut za dokumentaciju zatite na radu, Ni, 1980, str.41.
110
Duan oli, Humana ekologija - teorijska i praktina osnova za zatitu i unapreenje
ovekove ivotne srednne, ovek i sredina, Beograd, 1/1975.
38

biljke ive.111 Zakon o zatiti ovekove sredine Rumunije predvia da ovekovu

sredinu sainjavaju svi prirodni faktori kao i materijalna dobra stvorena ljudskim
radom, koja svojom uzajamnom zavisnou obezbeuju odravanje ekoloke
ravnotee, utiui odreujue na uslove ivota ljudi i razvoj drutva. I u pravnim
propisima drugih drava koji imaju za cilj da obezbede pravnu zatitu ovekove
sredine, na jedan ili drugi nain, ona se odreuje, ili se polazi od toga da se zna ta
se pod ovekovom sredinom podrazumeva, pa se propisuje sa kog stanovita se
ona titi i zatiuje.112
Odreenja ovekove sredine nalaze se u dokumentima Organizacije ujedinjenih nacija i pravnim propisima pojedinih zemalja. Tako se u Uvodu Stokholmske deklaracije (koju je usvojila Konferencija UN o ovekovoj sredini 1972.
godine) kae da je ovek u isto vreme proizvod i tvorac svoje sredine, koja mu
daje fiziku podlogu za odravanje ivota i koja mu omoguuje intelektualni,
moralni, drutveni i duhovni razvoj i zato su za ovekovo blagostanje i uivanje
osnovnih ljudskih prava, ukljuujui tu ak i pravo na ivot, od bitnog znaaja oba
aspekta ljudske sredine - prirodna sredina i ona koju je nainio ovek. Zato
ovek ima pravo ne samo na slobodu i jednakost, ve i na adekvatne ivotne uslove, u sredini iji kvalitet omoguava ivot u dostojanstvu i blagostanju i sveanu
obavezu da tedi i poboljava tu sredinu za sadanje i budue generacije. Iz ovih
formulacija se moe zakljuiti da ovekova sredina obuhvata kako fiziku, tako i
moralnu i drutvenu i duhovnu okolinu oveka.113 Na slian nain je odreena ovekova sredina u saoptenju Komisije Evropske zajednice o politici u oblasti
ovekove sredine (od 22. VII 1971. g.) u kome stoji da ovekova sredina ini
skup elemenata koji u sloenosti svojih odnosa ine okvire, sredinu i uslove oveka u drutvu.114 Polazei od ovakvih shvatanja o ovekovoj sredini, pojedine
zemlje, svojim pravnim propisima, treba da daju osnova za njenu zatitu.
Ustavi Jugoslavije (1974. i 1992.) imaju odredbe o pravu oveka na zdravu ivotnu sredinu. Isto tako oni sadre odredbe koje obavezuju drutvenu zajednicu da onemogui sve aktivnosti i radnje kojima bi se naruavale i degradirale
111

V. ok, Pravo i zatita prirodne sredine u kojoj ivi ovek, Arhiv za pravne i drutvene
nauke, Beograd, 1/1973.
112
O ovome videti; . . , , , Moskva,
1981.
113
Meutim, u daljem tekstu Deklaracije govori se gotovo iskljuivo o fizikom aspektu
zatite ovekove sredine, dakle o konkretnim akcijama za zatitu pojedinih delova te sredine
od zagaivanja, o nauno-tehnolokom razvoju, o zatiti flore i faune, o pitanju porasta stanovnitva, o korienju prirodnih resursa i tome slino. Slini se primeri mogu nai i u drugim
dokumentima Konferencije Ujedinjenih nacija o ljudskoj sredini, odranoj 1972. godine, a
takoe i u drugim meunarodnim dokumentima koji na optiji nain prilaze ovoj materiji (dr
Vid Vukasovi, Zatita ovekove sredine - meunarodno pravni aspekti, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 1980, str. 27).
114
Opirnije o ovome videti: S. Milenkovi, Egzistencija oveka i zagaivanje ivotne sredine,
Radio Sarajevo - Trei program, Sarajevo, 6/1974.
39

prirodne i radom stvorene vrednosti ovekove ivotne sredine.115 Na osnovu ovih

ustavnih odredaba moe se zakljuiti da je u Jugoslaviji ovekova ivotna sredina
pravno definisana kao ukupnost prirodnih i radom stvorenih vrednosti koje su od
interesa za zdrav, siguran i delotvoran ivot i rad sadanjih i buduih generacija.
3. Izmeu termina ovekova okolina i ovekoza sredina, za oznaavanje ukupnosti uslova i uticaja u kojima ovek ivi, smatramo da treba prihvatiti
i upotrebljavati, termin ovekova sredina. Zato postoje dva osnovna razloga.
Prvo, termin sredina upotrebljava se za oznaku ne samo skupa prirodno datih
okolnosti u kojima nastaje i razvija se neko bie, ve i za oznaku okvira u kome se
neto zbiva i u kome, za razliku od prirodne sredine, deluju ljudi, uspostavljajui
meusobne odnose.116 Drugo, ovek nije samo prirodno bie. On je i drutveno
bie. On gradi uslove svoje egzistencije stvarajui drutvo za koje se moe rei
da predstavlja viu formu u razvoju materije.117 Jer, ivot oveka se javlja kao
dvojak odnos, s jedne strane kao prirodan, a s druge, kao drutveni odnos drutven u tom smislu to se tu podrazumeva zajedniko delovanje vie individua,
bez obzira na to pod kojim uslovima, na koji nain i u kom cilju.118
U stvari, ljudski rad kao celishodna delatnost prilagoavanja prirode u
ovom ili u onom obliku... jeste prirodni uslov ljudske egzistencije, od svojih
socijalnih oblika nezavisan uslov izmene materije izmeu oveka i prirode,119 a
ovekova inteligencija rasla je srazmerno tome kako je ovek uio da menja prirodu. I zato, prirodni uslovi ne odreuju iskljuivo ovekov istorijski razvitak, jer
on deluje na prirodu (menja je) i sam sebi stvara nove uslove opstanka.120 Naime,
ljudi to se vie udaljuju od ivotinje u uem smislu, to vie stvaraju svoju
istoriju,121 a priroda i istorija su dve komponente sredine u kojoj oni ive, kreu
se i postoje.122 U ovom smislu treba shvatiti i Engelsovo ukazivanje da sva nama
pristupana priroda ini sistem, sveoptu zavisnost tela, a pod telima razumemo
ovde svako materijalno postojanje - poevi od zvezda do atoma, pa ak i do estica etra, ukoliko priznajemo njihovu egzistenciju.123 U toj svoj nama pristupanoj prirodi nalaze se i materijalni predmeti koje proizvode ljudi. Jer, priroda ne
gradi strojeve ni lokomotive, eleznice, electric telegraph, selfacting mules, itd.
Oni su proizvodi ovekove radinosti: prirodni materijal pretvoren u organe ove-

115

Sline odredbe o ovekovoj sredini sadre i ustavi republika.

Popularna enciklopedija, BIGZ, Beograd, 1976, str. 1041.
117
Kolbasov Oleg Stepanovi, - - , Nauka, Moskva, 1976, str. 9.
118
Karl Marks - Fridrih Engels, Nemaka ideologija, Dela, tom 6, Beograd, 1974, str. 29.
119
Karl Marks, Prilog kritici politike ekonomije, Beograd, 1969, str. 26.
120
F. Engels, Dijalektika prirode, Dela, tom 31, Beograd 1974, str. 410.
121
Isto, str. 264.
122
Karl Marks - Fridrih Engels, Werke, Band, Dietz Verlag, Berlin, 1974, str. 63.
123
F. Engels, Dijalektika prirode, Dela, tom 31, cit. izd., str. 298.
116

40

kove volje nad prirodom ili njegove delatnosti u prirodi. Oni su delo ovekovog
mozga stvoreni ovekovom rukom, opredmeena snaga znanja.124
Polazei od pojmovnog odreivanja sredine (prirode oveka, drutva i
istorije)125 prihvatljiviji za oznaku ukupnosti uslova i uticaja u kojima ovek ivi
jeste termin ovekova sredina. Ovaj termin je prihvatljiviji zato to u sebe ukljuuje kako prirodnu, tako i ljudskim radom izgraenu ovekovu sredinu i ivot
oveka u drutvu. Prema tome, taj pojam ne znai neto to je van oveka, bilo da
je anorganska priroda ili dobro koje je ovek stvorio, ve taj pojam sutinski
odslikava i samog oveka, njegovo mesto i poloaj u drutvu, meuljudske odnose, pa i sadrinu i karakter samog drutva126 Meutim, u pojmovnom odreivanju
ovekove sredine, polaziemo i od znaenja koje se pridaje terminu okolina
kada se upotrebljava u znaenju da se njime obuhvate svi sadraji i odnosi koji se
nalaze oko nekoga ili neega, na ta se i na koga se ti sadraji odnose. Jer, u
ovom smislu ovek je okruen u svom ivotu i radu razliitim prirodnim i drutvenim strukturama i ulogama.127

2. POJAM I ELEMENTI OVEKOVE SREDINE

1. U pojmovnom odreivanju ovekove sredine i njenih elemenata, treba
poi od odnosa drutva i prirode. Taj odnos je odreen, u osnovi, injenicom da
drutveno nastaje u prirodi i da su drutvo i priroda jedan dinamian sistem iji
se delovi nalaze u promenljivom odnosu na principu povratne sprege.128 Zato su
prirodna i socijalna okolina oveka one stvarnosti - ekoloki sistem (ili globalni
ekosistem) - koje se ne mogu strogo odvajati jedna od druge. One ine nedeljivo
jedinstvo pojavnosti prirode i posledica ovekovog delovanja, i ovo jedinstvo ne
moe se podrediti ili iskljuivo prirodnoj ni socijalnoj okolini.129 Ove dve
stvarnosti ovekove okoline iskazuju se kao prirodni i drutveni sistemi. Prirodni sistemi karakteriu se sledeim obelejima: to su organski sistemi (unutar
njih se odrava postojee stanje materije, energije, informacija i odnosa struktura
124

K. Marks: Grundrisse der Kritik der politischen Ockonomic, Dietz Verlag, Berlin, 1953,
str. 594.
125
Opirnije o ovome videti: dr Danilo . Markovi, Opta sociologija, 8. izdanje, Savremena administracija, Beograd, 1993. str. 161-187.
126
Gordana Markovi, Osnovni socioloko-ekonomski problemi odnosa oveka i ivotne
sredine u SR Srbiji, magistarski rad, Fakultet politikih nauka, Beograd, 1980, str. 9-10.
127
S civilizacijskim tendencijama kvantitativnog irenja oveka u velike prostore, poveanjem i ubrzanjem informacija i komunikacija i sl., okolina oveka proiruje se na itavu biosferu, a ovek sve vie stvarno aktivno participira u mnogim i to vrlo razliitim socijalnim
zajednicama (kulturama). (Ivan Cifri, Socijalna ekologija, Globus, Zagrsb, 1989, str. 44).
128
E. . , , , Moskva,
1976, str. 125.
129
Razdvajanje prirodne okoline od socijalne ipak ima svoje potpuno opravdanje i upotrebu
prilikom naunih i konkretnih drutvenih analiza i donoenja mera u ekolokoj politici. (Ivan
Cifri, Socijalna ekologija, cit. izd., str. 50).
41

kao izvesna ravnotea); to su sistemi cirkulacije (u njima postoji proces propadanja i obnavljanja pojedinih delova u sistemu ili itavih sistema koji postaju
delovi veih sistema); na izvestan nain to su logiki sistemi (imaju unutranju
deterministiku prirodu kretanja); to su stabilni i otvoreni sistemi (mogu asimilirati negativne posledice koje proizilaze iz njihovih unutranjih odnosa ili odnosa
meu pojedinim sistemima, pa se autonomno mogu regenerisati); meusobno su
dopunjujui, (kompenzativni i meusobno zavisni), i hijerarhijski su organizovani
(egzistiraju u horizontalnoj organizaciji paralelnog postojanja kao niz mehanikih
sistema). Drutveni (ovekovi) sistemi svojim obelejima se razlikuju od prirodnih sistema. Njihova obeleja su: njih je stvorio ovek organizovano i drutveno
(shodno nekim potrebama i ciljevima); njihova struktura je organizacija (koja se
tokom istorije menjala); oni se sastoje od materije (a ne od organizama kao prirodni sistemi); oni su zatvoreni sistemi (ne primaju strane elemente ukoliko nisu
za odreeno mesto u sistemu predvieni); to su delimini sistemi (ne mogu
egzistirati kao samodovoljni, ve ive na raun sistema koji ih okruuju) i to su
funkcionalni sistemi (stvoreni su da bi ostvarili neku funkciju).130 Najzad, ovek
moe, u toku svoje istorije, ugroziti svoj stvoreni sistem, a priroda sama to ne ini
ili ini vrlo retko. Prirodni i drutveni sistemi ne postoje nezavisno, ve se
dodiruju i normaliziraju.131
U kontekstu ovakvog pristupa ovekovoj sredini i polazei od shvatanja
oveka kao prirodno-drutvenog bia koje se radom, menjajui prirodu, uzdie
iznad ivotinjskog nivoa132 ovekova sredina se moe definsiati kao ukupnost prirodnih uslova i drutvenih tvorevina u kojima ovek ivi kao prirodno i drutveno
bie. Ovako pojmovno odreivanje ovekove sredine ne suprotstavlja oveka i
njegovo okruje. Naprotiv, ovek je i sam deo tog okruja, svoje sredine, a
priroda, kao element njegove sredine, takoe je preraena priroda, tj. deo njegove sredine na koju on utie svojim delatnim odnosom. U isto vreme, ovakvo
odreenje ovekove ivotne sredine suprotstavlja se svoenju problematike
ovekove sredine samo na ekologiju i izbegava greke biologizma, koji je, krajem

130

Rezime karakteristika prirodnih i ovekovih (drutvenih) sistema dat je prema knjizi I.

Cifria, Socijalna ekologija, cit. izd., str. 59-63.
131
Istorijski prostor 'dodira, odnosno preklapanja prirodnih i socijalnih sistema moe se
tendencijski pratiti kao stalno poveavanje prostora uzajamnosti, ali i sve vee meusobno
uslovljavanje. to je savreniji i razvijeniji ovekov sistem, ukljuujui njegova sredstva za
proizvodnju kojima praktino zahvata u prirodne sisteme, to je sve vee ovekovo prisustvo u
intaktivnim privrednim sistemima, ali i zavisnosti (Ibid.,str.63).
132
Normalna egzistencija ivotinja dosta je istovetna uslovima u kojima one ive i kojima se
prilagoavaju - uslovi egzistencnje oveka, im se odelio od ivotinje u uem smislu, nisu jo
nikada postojali gotovi, oni su se mogli izgraditi tek na osnovu kasnijeg istorijskog razvoja.
ovek je jedina ivotinja koja se moe radom izdii iz ivotinjskog stanja - njegovo normalno
stanje odgovara njegovoj svesti i on ga mora sam stvoriti. (F. Engels, Dijalektika prirode,
Dela, tom 31, Beograd, 1974, str. 383).
42

prolog i poetkom ovog veka, nastojao da bioloke zakone i veze svojstvene

biolokim organizmima primeni na drutvo i drutvene procese.
ovek je prirodno bie. Postanak i razvoj ljudskog roda je neodvojiv od
njegove prirodne sredine... Evolucija oveka je bila pod stalnim uticajem klimatskih promena i drugih dogaaja koji su menjali prirodnu sredinu.133 Ali ovek nije samo neposredno prirodno bie. On je i delatno bie koje je neposredno prirodno bie i to delatno obdareno ivotnim snagama, raznim sklonostima i sposobnostima, kao i nagonima.134 Naime, ovek je ljudsko prirodno bie, tj. bie koje
postoji samo za sebe, stoga rodno bie koje se kao takvo mora potvrditi i manifestovati u svom bitku i u svom znanju... Priroda ni objektivno ni subjektivno
nije neposredno adekvatno data ovekovu biu. A kako sve prirodno mora nastati,
tako i ovek ima svoje nastajanje, istoriju. Istorija je prava prirodna istorija oveka.135 Naime, kako se ukazuje ljudska sutina prirode postoji tek za drutvenog oveka; jer tek ovde ona postoji za njega kao veza s ovekom, kao njegovo
postojanje za drugog i kao postojanje drugoga za njega, te kao ivotni element
ljudske stvarnosti; tek ovde ona postoji kao osnova njegovog vlastitog ljudskog
postojanja. Njegovo prirodno postojanje tek mu je ovde postalo njegovim
ljudskim postojanjem, a priroda je za njega postala ovekom. Dakle, drutvo je
dovreno sutinsko jedinstvo oveka s prirodom istinsko uskrsnue prirode, provedeni naturalizam oveka i provedeni humanizam prirode.136
ovekova sredina, iako je u pitanju jedinstvena sredina, ima prirodne i
drutvene komponente, tj. predstavlja ukupnost fizikih uslova i drutvenih
tvorevina u kojima ovek ivi. Ili, moe se rei da ovekova sredina ima dva dela
koja su uzajamno povezana: prirodni i drutveni.137 Prirodnu komponentu (ili deo)
ovekove sredine, u najirem smislu, ini celokupni prostor neposredno ili posredno dostupan oveku, u stvari planeta Zemlja i okolni kosmiki prostor (ukljuujui i blia nebeska tela). U uem smislu, prirodnu komponentu ovekove sredine
ini onaj deo biosfere u kome ovek moe iveti, bez obzira da li je re o divljoj
prirodi ili o prirodi koja je u manjoj ili veoj meri ljudska tvorevina. U ovom
smislu razlikuju se i tri komponente ovekove prirodne sredine: prirodna sredina
koja okruuje oveka - skup faktora isto prirodnih ili prirodno-antropogenog
sistemskog porekla koji se karakterie samoodravanjem i samoregulacijom bez
korigujueg uticaja oveka, a koji deluje na oveka i njegove kolektivitete;
133

Nikola Panti, Priroda i ovek, ovek i priroda, SANU, Beograd, 1984,str. 18.
K. Marks, Ekonomsko-filozofski rukopisi (1884), Dela, tom 3, Beograd, 1973, str. 268.
135
Isto, str. 269.
136
Isto, str. 238.
137
Naunici sve vie otkrivaju da na naoj planeti postoje dva sistema: prirodni poredak, koji
je primaran i pored velikog obilja raznih oblika i procesa materije ostaje dosledan svojim
prvobitnim osobinama i menja se sporo milionima godina, i drutveni poredak koji se odlikuje
nadgradnjom prirodne sredine i svojim specifinim oblicima, tvorevinama i stremljenjima koja
ga ine autonomnim i skoro suprotstavljenim prirodnom poretku (Ratko D. Milisavljevi,
Drutvo na planeti Zemlji, Zapis, Beograd, 1482, str.38.)
134

43

kvazipriroda - druga priroda koju ine sve modifikacije prirodne sredine koje je
izvrio ovek, one nemaju samoodranje i samoregulaciju i propadaju bez stalnog
regulativnog dejstva oveka; treu prirodu ili vetaku prirodu ini vetaki svet
koji nema analogiju u prirodi, koji je sistemski njoj tu i bez stalnog obnavljanja
brzo propada, koji je stvorio ovek.138 Ali isto tako, ne retko, kada je re o
ovekovoj prirodnoj sredini razlikuju se prirodna i vetaka sredina. Prirodnom
sredinom oznaava se onaj njen deo koji ovek nije bitnije izmenio, ili je uopte
nije izmenio. Vetakom sredinom oznaava se onaj njen deo koji je ovek bitno
izmenio i sve je vie menja.139 Drutvenu komponentu (ili deo) ovekove sredine
ini drutvo, odnosno drutveni procesi i drutvene tvorevine, preko kojih, i kojima se ovek ispoljava kao drutveno, delatno bie. Ona nastaje kao rezultat uticaja ljudi jednih na druge, kao socijalno-biolokih bia, u cilju zadovoljavanja
pojedinanih (linih) i zajednikih potreba. Ona se integrie sa prirodnom sredinom u sveoptu ukupnost ivotne sredine koja okruuje oveka.
2. ovek je, od jedne manje ili vee potinjenosti svetu prirode, tokom
istorije stvorio (i stvara) svet koji nosi njegov peat, ali on i dalje ivi od anorganske prirode. I ukoliko je ovek univerzalniji od ivotinje, utoliko je univerzalnije
podruje anorganske prirode od koje on ivi...ovek ivi od prirode, to znai:
priroda je njegovo telo, s kojim on mora ostati u stalnom procesu da ne bi umro.
Da je ovekov fiziki i duhovni ivot povezan s prirodom, nema drugog smisla
nego da je priroda povezana sa sobom, jer ovek je deo prirode.140 Zato se kao
elementi ovekove prirodne sredine, sa kojom je ovekov fiziki i duhovni ivot
povezan, mogu navesti atmosfera, hidrosfera, litosfera, biljke, ivotinje i mikroorganizmi.141
Atmosfera je vazduni omota koji obavija zemlju. Nju ini smea gasova,
vrstih i tenih materija. Od gasova koji se nalaze u njenom sastavu za bioloke
procese najznaajniji je kiseonik. Struktura atmosfere je relativno stabilna, iako se
u njoj odvijaju promene koje ovek jo uvek nije do kraja saznao. ovek je
atmosferom vezan, u osnovi, na dva naina. Prvo, atmosfera sadri kiseonik, bez
koga ovek ne bi mogao da ivi. ovek ne moe da ivi bez kiseonika vie od 5
minuta. To je kritina granica u kojoj, ako krv ne dopremi u mozak dovoljno
kiseonika, on biva trajno oteen, a ukoliko nedostatak kiseonika potraje due, dolazi do smrti.142 Drugo, atmosfera titi oveka od smrtonosnih kosmikih zrako138

To vie nije, ooveena priroda ve iz korena preobraena materija od strane oveka,

koja vie ne ulazi u prirodne geohemijske cikluse, ili ulazi s velikim naporom. (. .
, , , Moskva, 1994, str. 287.)
139
arko Kora, ovek i grad, Glas, Beograd, 1970, str. 10.
140
K. Marks - F. Engels, Rani radovi, Zagreb Naprijed, Beograd, Sloboda, 1973, str. 25.
141
Videti opirnije: Mihajlo Crnobrnja, ovekova ivotna sredina i ekonomski razvoj,
Marksistiki centar organizacije SK u Beogradu, i NIR Poslovna politika, Beograd, 1984,
str. 31-34.
142
Milica Kaarevi, dr Slobodan Konar-urevi, Izvori zagaivanja i uvanja kvaliteta
vazduha, Rad, Beograd, 1977, str. 6.
44

va i ultraljubiaste radijacije. Naime, u viim slojevima stratosfere zadravaju se

ubitani jonizujui zraci Sunca, od kojih neki, u manjim koliinama, prodiru na
zemlju i neophodni su za biljni svet i fotosintezu. Meutim, atmosfera gubi svoja
prirodna svojstva zbog sve veeg prisustva supstanci u njoj koje su strane njenom
prirodnom sastavu. U njoj je, pre svega, sve manje kiseonika a sve vie ugljendioksida. Ove promene uzimaju ve alarmantne razmene. Od 1850. godine godinje poveanje ugljendioksida u atmosferi iznosi 10-12%, a koliina kiseonika je u
ovom periodu smanjena za 10-12 milijardi tona (pre svega zbog intenzivnog
unitavanja uma).
Hidrosfera predstavlja ukupnost vodene mase na zemljinoj kugli i u
atmoferi. U nju neprestano ulaze i izlaze razne vrste, tene i gasovite materije, od
kojih svaka na svoj nain utie na ravnoteno stanje hidrosfere. Naime, vodena
masa se stalno kree, krui, i to kretanje se naziva hidrolokim ciklusom. Hidroloki ciklus predstavlja skup procesa koji reguliu koliinu vode na Zemlji u
datom prostoru i vremenu, jer voda je koliinski postojana i obnovljiva. On deluje
kao neka ogromna pumpa koja pokree ogromne koliine vode, ali u tom kretanju
voda gubi u svom kvalitetu.143 Meutim, voda, i to voda odreenog kvaliteta,
predstavlja nerazdvojni deo metabolizma ivih bia, uslov je ivota. A ovek
koristi samo mali deo ukupne vodene mase. Jer, voda na Zemlji zauzima oko 361
milion km2 (71%) zemljine povrine. Od toga na slanu morsku vodu otpada
97,39%, 2,01 % na vodu u polarnim ledenim kapama na severu i jugu Zemlje, a
samo 0,6% vodene mase ostaje ljudima za pie i druge njihove ivotne i proizvodne potrebe. Voda je obnovljiv resurs. Meutim, snabdevanje slatkom vodom
ogranieno je ne samo raspoloivim koliinama, ve i nainom njene distribucije.
Litosfera je tle, zemljite na kome ljudi ive. To je deo prirode, prirodni
medijum u kome i na kome je ovek u fiziko-prostornom smislu do sada
zasnovao svoju egzistenciju. Ona sadri glavne naslage neorganskih materija koje
ovek koristi kao delove svog metabolizma preko vode ili vazduha, najee
preko ive prirode ili preko svoje preraivake (proizvoake) delatiosti. U stvari,
litosfera sadri potrebne minerale koje metabolizmi ivih bia dobijaju preko
vode ili biljaka.144 Meutim, litosfera raspolae, u ogranienim koliinama, mine143

Hidroloki ciklus deluje kao neka ogromna pumpa koja pokree isto tako ogromne
koliine vode. Putem isparavanja voda prelazi u atmosferu gde se kondenzuje i u vidu
padavina dolazi opet na zemlju. Tok vode od viih regiona, na koje ona iz atmosfere pada, ka
niima, odnosno ka morima i okeanima, u sebi sadri ogroman energetski potencijal. Sem
toga, ovim tokom se prenose sedimentne i rastvorene i nerastvorene materije tako da voda
svojim krstanjem po zemlji (isto naravno vai i za kretanje podzemnih voda) postepeno gubi u
svom kvalitetu (dr Mihailo Crnobrnja, cit. delo, str. 35).
144
Ova, samo Zemlji svojstvena dinamika na povrini planete uslovljena je sueljavanjem
stalno aktivnog, otvorenog materijalnog sistema Zemlje (specifinih svojstava i osobenih
unutranjih sila) sa neprestanim sloenim uticajima spoljanje kosmike sredine. (Nikola
K. Panti, Nauka o Zemlji i budunost, zbornik radova Problemi nauke u budunosti, Srpska
akademija nauka i umetnosti
45

ralima koji su neophodni za metabolizam ivih bia. Pored toga, litosfera po svom
sastavu nije homogena i zato nije, geografski posmatrano, svuda podjednako
pogodna za razvoj biljaka, obezbeivanje neophodnih sastojaka za metabolizam
ivih bia.145 Sa ovog stanovita poseban znaaj ima poljoprivredno zemljite kao
osnova za proizvodnju hrane, ija se veliina procenjuje na etiri milijarde hektara. Meutim, ono se sve vie smanjuje po glavi stanovnika kako zbog porasta
broja stanovnika, tako i zbog industrijalizacije i urbanizacije, pa se zato i u sve
otrijoj formi pojavljuje problem ishrane stanovnitva.146
Biljke su vrlo znaajne kako kao proizvoai organskih materija, tako i
kao bitan element energetskog toka. One sunevu energiju, uz prisustvo vode i
ugljen-dioksida, pretvaraju u hemijsku energiju koja je neophodna za ivot svih
ivih bia. U stvari, one imaju veoma znaajnu ulogu u razmeni materije, tj. Ciklinom kretanju sastojaka koji su neophodni za ivot. Tako npr. azot koji je sastavni element svih proteina, ne uzima se direktno iz atmosfere, ve posredstvom
biljaka. Znaajnu ulogu biljke imaju i u krunom kretanju kiseonika,147 sumpora,
kalcijuma, fosfora itd. Meutim, biljke koje su neophodne u prometu materija,
nisu toliko znaajne u prometu energije. Jer, one uspevaju da samo oko 0,1%
suneve svetlosti koja dospe do Zemlje pretvore u hemijsku energiju, a samo
polovina od toga se utroi u procesu respiracije.
ivotinje su (nasuprot biljkama koje su proizvoai upotrebljive energije i
pretpostavka krunog kretanja pojedinih elemenata) potroai energije i mineralnih sirovina koje biljke sadre. Inae, sa stanovita protoka energije, tj. Prenoenja od biljaka ka ivotinjama biljojedima (i od ovih ka sukcesivnim fazama
mesojeda) postoji ak 90% energetski gubitak, a samo oko 10% predstavlja korisno prenoenje.
Mikroorganizmi su siuni ivi organizmi (neki biolozi ih svrstavaju u
ivotinje) koji obavljaju znaajnu funkciju u krunom kretanju materije rastvarajui organsku materiju na njene sastavne neorganske delove i oslobaajui pri
tom kiseonik, azot, fosfor, sumpor i druge elemente za ponovnu sintezu. Meutim,
mikroorganizmi ne prave razmenu izmeu organskih materija koje do njih
145

Zemljina povrina - zemljite na kome ljudi ive iznosi 148 miliona kv. km, odnosno 20%
zemljine ukulpe povrine. Korisna povrina za obradu i gajenje stoke iznosi oko 4 milijarde
hektara, to je u 1980. godini znailo 1 ha na svakog stanovnika Zemlje. Meutim, ta se povrina smanjuje usled porasta broja stanovnika i izgradnje raznih objekata, Beograd, 1991, str.
255).
146
Svetski fond poljoprivrednog zemljita smanjuje se svake godine za 50-70 hiljada kvadratnih kilometara, a od toga za est do dvanaest miliona hektara oranica. Ovo smanjivanje
posledica je erozije, nadiranja pustinja, izgradnje naselja na oranicama, izgradnje novih puteva, vetakih jezera, industrijskih poljana... (dr Tomislav Prodanovi, Ekoloki problemi i
samoupravno drutvo, aak, 1986, str. 20).
147
Jer, najvei deo kiseonika je biolokog porekla. Njegovo proizvoenje vezano je za suvozemne biljke i alge u slatkim vodama i morima. I zato, unitavajui ume i zagaujui reke i
mora ljudi naruavaju izvore kiseonika.
46

dospevaju prirodnim putem, dakle predstavljaju deo normalnog fiziko-hemijskog

ciklusa u prirodi u procesu odumiranja, i onih organskih materija koje su posledice ekonomskog delanja.148 Zato se oni, iako ne mogu da razloe na sastavne
delove sve organske materije koje ovek u industriji stvara, koriste kao sredstvo
za rastvaranje zagaivaa.
3. Atmosfera, hidrosfera i litosfera ine neivu prirodnu sredinu. ivu
prirodnu sredinu ine biljke, ivotinje i mikroorganizmi. Za istraivanje odnosa
izmeu ive i neive prirode i sloenog spleta odnosa izmeu ivih vrsta u
odreenom prostoru stvoren je poseban pojam ekosistema. Ekosistem je, kako se
esto istie, osnovna funkcionalna jedinica u ekologiji, jer ukljuuje i organizme u
ivu prirodu, od kojih svaka utie na svojstvo druge, a obe su neophodne za
odravanje ivota koji imamo na Zemlji.149 Upravo zato se celina u kojoj su svi
unutranji odnosi i sve pojave, bilo fizikog, hemijskog ili biolokog karaktera,
povezane u jedan jedinstven proces, naziva ekosistem. U definisanju ekosistema
naglaava se povezanost uticaja ivih bia i anorganske okoline, tako da je ta
povezanost sposobna za samoregulaciju. Pojam ekosistema prvi je upotrebio
britanski ekolog A. G. Tensli (1935.godine) i on predstavlja osnovni pojam za
razumevanje ne samo ekoloke stvarnosti i ekolokih, ve i socijalnih problema.
Ekosistemi predstavljaju specifine spojeve ivota i prirodne sredine.
Naime, njihovo funkcionisanje odrava protok energije i kretanje materije kroz
seriju korienja i preobraanja (jedenja i pojedenosti), ime se obrazuje lanac
ishrane. U ekosistemu kao funkcionalnoj zajednici koja se sastoji od interakcije
organizama i svih aspekata okoline, povezani su prolost, sadanjost i budunost.
Zato se i istie da koncept ekosistema ujedinjuje biljnu i ivotinjsku ekologiju,
porast stanovnitva, ponaanje i evoluciju.150 Ali se isto tako ukazuje da ekosistem predstavlja specifian uzorak uzajamne zavisnosti i promena povezanih
organizama, njihovih proizvoda i fizike sredine.151 U stvari, ekosistemi su
organizovani sistemi, okarakterisani ciklinim procesima materijalnih razmena u
kojima podjednako uestvuje ivo naselje i njegova neiva sredina.152 Naime,
izmeu neive i ive komponente ekosistema vri se stalna razmena materije i
energije. Kruenje materije i energije mogue je jedino u okviru ekosistema, u
148

Dr Mihailo Crnobrnja, cit.delo, str.28.

Eugene P. Odum, Ecology, The University of Georgia, 1963, str. 7.
150
Glavna funkcionalna celina ekosistema je stanovnitvo. Ono zauzima nekoliko funkcionalnih mesta koja su u odnosu sa njegovom ulogom znaajna u protoku energije i kruenju
unutranjih sadraja. I okolina i koliina energije u bilo kom sistemu su ogranieni. Kad
stanovnitvo dostigne granicu koju postavlja njegovom broju ekosistem, njegov broj mora da
se stabilizuje, ili ako se to ne desi, onda opada, zbog bolesti, gladi, sukoba, niske reprodukcije
ili drugih uzroka. (The New Encyclopedia Britanicca, Encyclopedia Britanicca, 1974, Vo1. 6.
p.198.)
151
L. Brown E. Selznick, Sociology, San Francisko, 1978, str. 8
152
Sinia Stankovi, Ekologija ivotinja, Zavod za izdavanje udbenika Narodne Republike
Srbije, Beograd, 1962, str. 117.
149

47

kome svaka komponenta, zelene biljke, ivotinje, bakterija i gljive, ima svoj
znaaj i svoje dostojno mesto.153 Ekosistemi u sebi najbolje rasporeuju energetske tokove, lance i cikluse ishrane. Na osnovu uzajamnih odnosa u ekosistemu,
ekosistem nastaje, evoluira i odrava se, a njegova sutina ogleda se u mnogostrukim i sloenim zbivanjima to se u njemu kao celini odigravaju.154 Jedinstvo
svih ekosistema, jedinstvo ive i neive prirode, ini jednu jedinstvenu celinu
(jedan mamutski ekosistem) koji se naziva biosferom.
Biosfera je povrinski omota Zemlje u kome egzistira ivi svet zajedno
sa ovekom.155 Ona kao celina ivih organizama i zemlje predstavlja jedan sistem
koji zahvata sunanu energiju, preobraava je u hemijsku energiju pomou fotosinteze i distribucira je na nain koji obezbeuje funkcionalnu strukturu biosfere.
Kao celina ivih organizama ona je mozaik ekosistema, celine koje su dovoljne
same sebi, od kojih svaka podrazumeva ivu zajednicu i njenu mrtvu fiziku
okolinu. Svaki ekosistem ima svoju ravnoteu i svoje meuzavisnosti uslovljene
izmenom energije i materije.156 U stvari, biosfera je sastavljena od nepreglednog
mozaika razliitih ekosistema. Ali pojedini ekosistemi nisu izolovani jedni od
drugih. Oni se, u veoj ili manjoj meri, vezuju meu sobom razliitim uzajamnim
odnosima i integriraju u sloene komplekse vieg reda... Takvi krupni kompleksi
ekosistema, koji pokrivaju itave geografske oblasti i koji istorijski nastaju i
razvijaju se, oznaeni su esto kao biomi.157 Jer, svako ivo bie u datom
prostoru predstavlja za svako drugo ivo bie element spoljanje sredine, i od
svakog ivog bia dolaze do drugog ivog bia odreeni uticaji koje ekologija
naziva biotikim ekolokim faktorima (za razliku od abiotikih kao to su: temperatura, svetlost, vlanost ili hemijski sastav vazduha). Ustvari, svako bie deluje
na svako drugo i sva zajedno deluju na svako. Ali, isto tako, iva bia u datom
prostoru ine zakonomerno nastao sasvim odreen skup ivih bia razliitih kategorija, uzajamno uslovljenih i uzajamno delujuih jedno na drugo. To je, u stvari,
sasvim odreena zajednica ivih bia - biocenoza.
Biocenoza je vrsto organizovana zajednica ivih bia u odreenom prostoru. To je, u stvari, sasvim odreena zajednica ivih bia koja predstavlja vrsto
organizovanu zajednicu ivih bia na odreenom prostoru, okarakterisanom
ekolokim faktorima. Svaki prostor ima svoju biocenozu i proet je njom, ali je
biocenoza proeta prostorom, tako da postoji, jednom reju, puno i sloeno jedinstvo prostora organske i neorganske prirode, biocena i abiocena po terminologiji
153

Dr Milorad Jankovi, Ekologija, Zavod za izdavanje udbenika Narodne Republike Srbije,

Beograd, 1962, str. 117.
154
Sinia Stankovi, cit. dela, str. 282.
155
Opirnije o biosferi videti i: Simeo, R. U. i dr. , , ,
, Progres, Moskva, 1988.
156
Dr Slavoljub Poiovi, Zatita vode i vazduha od zagaivanja., Struna knjiga, Beograd,
1975, str. 8.
157
Sinia Stankovi, cit. delo, str.17.
48

ekologije.158 Na povrini Zemlje postoji itav niz razliitih biocenoza, od kojih

se svaka vie ili manje, odlikuje nekim svojim karakteristinim osobinama. Ali i
pored postojeih razlika, izmeu pojedinih zajednica postoje i izvesne slinosti,
tako da se one mogu sjediniti u vee grupe, biome, ili velike zajednice, koje
predstavljaju osnovne tipove biocenoza.159
4. Biosfera je ivotna sredina ivih bia, pa i oveka. Ona predstavlja jedinstvo svih ekosistema na Zemlji. Tako se moe rei da i sama planeta Zemlja
predstavlja jedan gigantski ekosistem. Jer, u biosferi su svi ekosistemi uzajamno
povezani i uslovljeni. Upravo zato se i planeta Zemlja moe shvatiti kao ekosistem.160 Ali pri tom se mora imati u vidu da su i biosfera i ekosistemi beskrajno
sloeni, sastoje se od ivih bia koja predstavljaju najsloenije fenomene za koje
nauka zna. U stvari, kako se sve ee istie, Zemlja predstavlja jedan veoma
sloen dinamiki sistem koji se moe spoznati, i do kraja shvatiti, samo kroz
analizu svih promena prirodne sredine na Zemlji i u njenoj stalnoj interakciji u
sklopu dugog geolokog vremena.161
U biosferi, i ekosistemima koji u njoj postoje, odvija se neprestano proticanje energije i kruenje materije, ime je omogueno odravanje ive prirode
(koja postoji i traje mnogo miliona godina). Proticanje energije odvija se tako to
ona dolazi od Sunca (i ima je dovoljno) i biva od zelenih biljaka vezana procesom
fotosinteze u novostvorenim organskim jedinjenjima (kao potencijalno hemijska
energija), da bi kasnije bila potpuno (prvenstveno pri disanju) osloboena i
pretvorena u toplotnu energiju, koja se zraenjem bespovratno gubi u vasionskom
prostoru. Kruenje materije u biosferi omoguava odravanje ive prirode, jer je
Zemlja zatvoren ekoloki sistem (izuzev u odnosu na energiju). Naime, u toku
svog postojanja Zemlja iz vasione nije primila znaajnije koliine materije, niti e
ih spontano primiti. Pored toga, one materije koje su za ivot najpotrebnije nalaze
se u najmanjim koliinama162 i zahvaljujui samo kruenju materije obezbeuju se
uslovi za ivot.163 U stvari, kruenje materije odvija se kroz lanac ishrane,
158

Dr Milorad M. Jankovi, Savremeni nauno-teorijski aspekti odnosa oveka i biosfere, u

knjizi ovek i ivotna sredina, u SR Srbiji, Glas, Beograd, 1977, str. 71-72.
159
...Biomi s mogu ve na prvi poglsd lako uoiti, s obzirom da se zbog niza svojih specifinih ekolokih, fizionomskih, strukturnih, organizacionih, geografskih i drugih faktora
jasno izdvajaju. Svaka od tih zajednica ima svoje posebne nvotne forme biljaka i ivotinja,
specifino prilagoenih na ivot u njoj (dr Milorad Jankovi, Ekologija, cit. izd., str. 123).
160
Koncept ekosistema moe da se proiri i da obuhvati itavu planetu na kojoj ivimo. Kao
svim drugim ivotinjama i nama je potrebno, da bismo iveli, odgovarajue snabdevanje
hranom koje nam omoguuju zelene biljke koje mogu da proizvode ugljene hidrate iz suneve
energije. Takoe nam je potreban odreen prostor u kome emo iveti. (D. Popenal,
Sociology, New Jersey, 1980, p.491.).
161
Nikola Panti, Priroda i ovek u zborniku radova ovek i priroda, cit. izd., str. 15.
162
Dr Milorad M. Jankovi, Savremeni nauno-teorijski odnosi oveka i biosfere, str. 73-74.
163
Biosfera je otvoreni sistem ive prirode koji je uslovljen sastavom zemljine kore,
atmosferom i hidrosferom i u kome je Sunce glavni izvor energije, koji taj sistem prima i
rasporeuje, tako da se uz pomo ive materije uvode neorganske materije u kruni ciklus
49

odnosno kroz spletove lanaca ishrane. Slikovito, mi govorimo o ekolokim piramidama (koje mogu biti izraene kao piramide grafike, brojeva, biomase, energetske) i koje, u sutini, ukazuju da du lanaca ishrane opada koliina organske
materije i energije u njima vezane, a da raste koliina osloboene neorganske
materije. Grubo reeno, u biosferi svako svakoga i svata jede i svako biva od
nekoga pojeden. Ovaj princip hranjenja, kroz lance ishrane, u stvari i omoguuje
kruenje materije (a takoe i proticanje energije).164
Biosfera predstavlja prirodnu ivotnu sredinu oveka. To znai da mnotvo ekosistema, koji su uzajamno povezani i uslovljeni, ukljuujui i ekosistem
oveka, ine ovekovu prirodnu ivotnu sredinu. Meutim, ovekov ekosistem
(koji se takoe nalazi u meusobnoj povezanosti i uslovljenosti sa ekosistemima
ostalih ivih bia) razlikuje se od ekosistema drugih ivih bia, po tome to on
sadri i rezultate, tvorevine, oveka kao delatnog bia.165 Promene koje ovek
izaziva u prirodi svojom delatnou dalekosene su i prostiru se na itavu
biosferu. Jer, ovek je shvatio oblik i vrstu energije, otkrio je najcelishodniju
ishranu, uoio je znaaj vazduha za fiziologiju ivih bia i razmenu materija sa
sredinom, shvatio je znaaj toplote, vlanosti i fizike oblike sredine, osposobio
se da stvara vetaku sredinu i time stvorio mogunost egzistiranja u irim
prostorima.166 Upravo zato se zakonitosti ekologije, do kojih se dolo prouavanjem biljaka i ivotinja (tj. njihovih ekosistema), ne mogu mehaniki prenositi
na ovekov ekosistem,167 mada se neka od tih saznanja mogu iskoristiti i pri
prouavanju ovekove sredine. Ali, pri njihovom korienju mora se imati u vidu
osobenost ovekovog ekosistema i ovekove ivotne sredine koja, pored prirodne,
ima i drutvenu komponentu.
5. Drutvenu komponentu ovekove sredine ini, u najirem smislu,
drutvo koje predstavlja proizvod uzajamne delatnosti ljudi, tj. kulturnoovog dinovskog sistema. Ali, iako se radi o ogromnim koliinama potrebne toplote za odravanje tog sistema, u podneblju gde vlada umerena klima, dovoljan je 1 as sunevog zagrevanja da se dobije energija dovoljna za godinu dana. (dr Ratko Milisavljevi, cit. delo, str.
27-28).
164
Dr Milorad Jankovi, ibid, str. 75.
165
ovek zauzima jedinstven poloaj meu ivim biima time to ui kako da prevazie
granice koje ogranien fiziki prostor namee daljem poveanju stanovnitva. On je to reenje
naao otkrivi kako da stvori koncentualni prostor, ukupnu koliinu informacije koje je
prikupio, iz koje je mogue kratko izvesti pravila, kodove i teorije, koji omoguuju
delotvorniji odnos sa fizikom i drutvenom sredinom. Taj proces poveanja konceptualnog
prostora, uz istovremeno poveanje broja stanovnika, dozvoljava da svaka individua u proseku
bude ukljuena u isti broj drutvenih interakcija dnevno, kao nekada, kada je ivot primarno
bio ogranien na iskustva steena u okviru horde lovaca-skupljaa od dvanaest odraslih osoba
i njihove dece (Behavior and Environment, The Uge of Space by Animals and Men, ed. Bz
Aristide H. Esser, Plenum Press, New York - London, 1971, p.365).
166
Dr Srbobran orevi, Humana ekologija, Rad, Beograd, 1977, str. 19.
167
Dr Jakov Danon, Marksizam i savremeni razvoj biolokih nauka, Nauna knjiga,
Beograd, 1979, str. 88-89.
50

psiholoka klima koja u njemu postoji,168 koja se stvara drutvenim odnosisma u

koje ovek stupa, povezujui svoja ponaanja s drugim ljudima, obrazujui
drutvene grupe u kojima ivi i stvara kulturu. Ako se kultura shvati kao skup
svih materijalnih i duhovnih vrednosti (procesa, promena i tvorevina) koje su
nastale kao posledica materijalne i duhovne intervencije oveka u prirodi, drutvu
i miljenju169 ona predstavlja znaajan inilac drutvene komponente ovekove
sredine. Jer, kao to je koren oveka sam ovek, a ovekov svet drutvo, tako je i
ovek oveku okolina, kako svojim odnosima, tako i sa svojim tvorevinama.
Naime, svaki je ovek po jedan Ego za takvog je oveka onaj drugi ovek, ma ko
to bio, okolina. Svako je od nas, prema tome, i ovek i okolina, zavisno od take
posmatranja.170 Ispravno se ukazuje da socijalno (drutveno) ponaanje nastaje
zbog toga to je jedan ovek vaan za drugoga kao deo njegove sredine. Zato je i
znaajno istraivanje uticaja socijalne (drutvene) sredine na ponaanje oveka,
kao i uticaja ponaanja oveka na drutvenu sredinu.171 Naime, ovek se iskazuje i
potvruje (kao rodno bie) proizvodnjom. Ali, on ne proizvodi samo predmete
utiui na prirodu, ve proizvodei stupa i u odreene odnose s drugim ljudima.
Odnosi koje ljudi uspostavljaju u proizvodnji su znaajni odnosi. Meutim, od ne
manjeg znaaja su i drugi (mnogobrojni) odnosi koje ljudi u svom drutvenom
ivotu uspostavljaju (kao to su npr. nacionalni, verski, itd.) Svi ti odnosi, to
mnotvo odnosa koje ljudi uspostavljaju povezujui svoja ponaanja ine ljudsko
drutvo, tako da ne nastaje samo ovek, i ivi u drutvu, ve on drutvo i stvara.172
Najznaajniji elementi ovekove drutvene sredine, koji su bitni za
ovekov socio-ekonomski ekoloki sistem, proizlaze ne samo iz ovekove sutine
kao drutvenog bia, koje se kao rodno bie iskazuje radnom delatnou i povezivanjem ponaanja sa drugim ljudskim biima. Oni proizilaze i iz naseljenosti
ljudi na pojedinim delovima na Zemlji u oblicima koji su odreeni ne samo
geografskim ve i drugim iniocima. U ovakvom pristupu najznaajnijim elementima ovekove drutvene sredine, kao takvi, mogu se navesti: drutveni odnosi,
radna sredina i naselja (sredina ivljenja - selo, grad, lokalna zajednica). Ovi
elementi ovekove drutvene sredine od bitnog su znaaja za razumevanje odnosa
oveka drutvenih grupa prema ivotnoj sredini. Meutim, socijalna sredina, kao
drutvena komponenta ovekove ivotne sredine je veoma sloena. Ona u sebe
ukljuuje mnotvo elemenata, poev od ekonomske sfere drutvenog ivota, preko
168

Socijalna sredina - kulturno-psiholoka klima, namerno ili/i nenamerno, svesno i/ili

nesvesno, stvorena radi linosti, drutvenih grupa i oveanstva u celini od strane samih ljudi
koja se sastoji od uticaja ljudi kao socijalno-biolokih bia, jednih na druge u kolektivima
neposredno i putem sredstava materijalnih, energetskih i informacijskih koje je on stvorio (.
. , , cit. izd., str. 288).
169
Socioloki leksikon, Savremena administracija, Beograd, 1982, str.307.
170
Dragutin Gostuki, ovek je oveku okolina, ovek i sredina, Beograd, 1/1975, str. 18.
171
Edited bz E. H. Moss and P. M. Insel, Issucs in Social Ecology, 1974, r. 497-498.
172
Opirnije videti i: Kupcov, I. V. (red) , Moskva, 1993.
51

drutvenih tvorevina i vrednosnog sistema do procesa socijalizacije oveka i

odnosa ovek -socijalna sredina.173
Drutveni odnosi u irem smislu rei predstavljaju povezano delovanje
ljudi. To meusobno uslovljeno ponaanje ljudi menja ponaanje svakog uesnika
odnosa i dovodi do nekih promena. U uem smislu drutveni odnos predstavlja
oblik drutvenog procesa. Naime, stupajui u odreen proces, tj. zajedniko
delovanje, ljudi samim tim zauzimaju razliite poloaje jedan prema drugome i
tako stvaraju razliite drutvene odnose.174 Meuljudski odnosi su jedna vrsta
drutvenih odnosa. Oni se uspostavljaju dejstvom svesnih, nesvesnih i podsvesnih
ponaanja meu pojedincima. To su povezana ponaanja pojedinaca na koja utiu
ne samo drutveni odnosi ve i psiholoke osobine linosti, kao to i oni utiu na
psiholoko stanje pojedinaca. Meuljudski odnosi mogu biti odnosi tolerancije i
saradnje, ali i odnosi netrpeljivosti, suprotstavljanja, sukoba, dominacije i eksploatacije. Oni su samo u poslednjoj instanci odreeni proizvodnim odnosima u koje
ljudi stupaju nuno i nezavisno od svoje volje u procesu proizvodnje. A po broju
uesnika dele se na unutargrupne (u drutvenim grupama) i meugrupne (odnose
izmeu manjih ili veih drutvenih grupa - parcijalnih i totalnih).175 Istraivanja
unutargrupnih odnosa pokazala su da ponaanja lanova grupe treba objanjavati
klimom njihove grupe, a odnosi u grupama najee se objanjavaju oblicima
odnosa u organizaciji.176
Radna sredina predstavlja ukupnost materijalnih inilaca procesa rada i
meuljudskih odnosa koje uesnici u procesu rada uspostavljaju. Izmeu elemenata radne sredine i oveka postoji uzajamno dejstvo. Ljudi stvaraju i utiu na
radnu sredinu, ali i radna sredina kao celina, ili sa pojedinim njenim elementima,
utie povratno na oveka (pozitivno ili negativno).177 Poslednjih godina radna
sredina se sve ee izuava, kao deo ovekove ivotne sredine, a radna sredina i
radne grupe, postaju predmet prouavanja i socijalne ekologije.178 U isto vreme
u udbenicima industrijske sociologije sve ee se razmatraju odnosi industrije i
173

Opirnije o ovome videti: Ulvie Hodma, ovek - socijalna sredina,

, , 1991.
174
...Dve su vrste drutvenih odnosa: drutveni odnosi jednakosti, drutvsni odnosi
nejednakosti, u prvom su uesnici drutvenih odnosa jednaki meu sobom, u drugom su jedni
potinjeni drugima, tj. vie ili malje pod njihovim uticajem, odnosno vlau, jer ne grade svi
istu vrstu radnji i u istoj meri. U drutvu s razvijenom podelom rada drutveni odnosi ne mogu
nikad biti odnosi jednakosti u navedenom bukvalnom smislu, te se smatra da takvi odnosi
postoje, uprkos injenici da uesnici odnosa rade razliite vrste radnji, ako drutvo njihovim
radnjama priznaje istu vrednost, (Socioloki leksikon, Savremena administracija, Beograd,
1982, str. 129).
175
Socioloki leksikon, cit. izd str. 355.
176
Rade Bojanovi, Psihologija meuljudskih odnosa, Nolit, Beograd, 1979, str. 12.
177
Opirnije o radnoj sredini videti: dr Danilo . Markovi, Sociologija rada, 8. izd, Savremena administracija, Beograd, 1992, str. 205-219.
178
Martin Large, Social Ecology, London, 1981, r. 43-44.
52

ekoloke sredine i ukazuje na potrebu voenja rauna o ekolokim faktorima

industrijske proizvodnje. U stvari, sredstva za rad kao znaajan deo materijalnih
inilaca radne sredine, tokom istorije postajala su sve razvijenija i efikasnija u
prisvajanju prirode.179 Razvoj tehnike, kao njihov bitan element, omoguio je
oveku prisvajanje prirode ne samo preraivanjem i oblikovanjem njenih delova, ve i njeno razaranje. Industrijski sistem nastao razvojem tehnike postavio se
ne samo izmeu prirode i drutva, ve i nasuprot prirodi i drutvu. Na taj nain i
radna (industrijska) sredina, kao inilac (deo) drutvene komponente ovekove
sredine, dobija odreene negativne odnose ne samo prema drugim iniocima drutvene komponente ovekove sredine, ve i prema njenoj prirodnoj komponenti.
Sredinu ivljenja predstavljaju naselja, koja iskazuju naseljenost, tj. razmetaj stanovnitva na Zemlji, na koju utie veliki broj inilaca geografske, istorijske, socijalne i ekonomske prirode. U stvari, zbog brojnijih varijeteta i
raznovrsnosti naselja, ne postoji opte prihvaen pojam i definicija naselja. U
jugoslovenskoj literaturi usvojena su dva pojma. Prvi slui za detaljan opis
geografske distribucije i za kartografske svrhe, i odnosi se na svaki geografski lokalitet stalno nastanjen stanovnitvom, nezavisno od njegove veliine i drutvenoekonomskih funkcija. Pod ovaj pojam potpadaju individualne kue, zaseoci i
delovi naselja koji se mogu identifikovati, bez obzira na to da li imaju svoj naziv.
Drugi pojam vezuje naselje za njegov geografski, socioloki i ekonomski individualitet i funkcije i, po pravilu, nosi posebno ime. U ovu kategoriju spadaju
seoske, gradske i druge vrste naselja, u koja se ukljuuju usamljene kue, zaseoci
ili delovi naselja koji sa njima sainjavaju drutvenu i ekonomsku celinu.180
Postoji vie kriterijuma za klasifikaciju naselja, a posebno za njihovo razlikovanje
na seoska i gradska naselja. Najee se kao kriterijum definisanja, i razlikovanja, gradskih i seoskih naselja uzimaju broj stanovnika i funkcije naselja izraene
u procentu poljoprivrednog stanovnitva.181 Meutim, ovi kriterijumi su nedovoljni, jer ne uzimaju u obzir i karakter drutvenih odnosa, koji se i po njima i po
uslovima ivota razlikuju i utiu na oveka,182 i njegov odnos prema ivotnoj
sredini. Zato se najee kao osnovna naselja razlikuju: grad, koji se, najoptije
reeno, karakterie ne samo veom koncentracijom stanovnitva, ve i razvijenom
podelom rada i nizom drutvenih i kulturnih osobenosti, i selo, koje se kao naselje
razlikuje od grada ne samo manjom (malom) koncentracijom stanovnitva i
poljoprivredom kao osnovnom poljoprivrednom delatnou, ve i nizom drugih
osobenosti.183 Meutim, poslednjih godina sve ee se za oznaku mesta ivljenja
179

Delbert C. Miler Wiliam H. Farm, Industrial Sociology, New York, 1980, p. 743-746.
Ekonomska enciklopedija, Savremena administracija, Beograd, 1984, str. 1185
181
Ibid,str. 1185.
182
O ovome opirnije videti: dr Danilo . Markovi, Opta sociologija, 8. izdanje, Savremena administracija, Beograd, 1993, str. 310-319.
183
Opirnije o selu videti: dr Cvetko Kosti, Sociologija sela, Izdavako-informativni centar
studenata, Beograd, 1975, str.33-35. O gradu opirnije videti: Sreten Vujovi, Grad i drutvo,
Istraivako-izdavaki csntar SSO Srbije, Beograd, 1982.
180

53

upotrebljava pojam lokalna zajednica. Ona se odreuje kao drutvena grupa koja
nastaje na odreenoj teritoriji, tesnom i raznovrsnom povezanou stanovnika i
njihove svesne pripadnosti posebnom identitetu. Prema tome, lokalna zajednica
nije samo prostorni agregat stanovnika, grupa i institucija. Povezivanje na trima
karakteristinim osnovama dovodi do toga da je lokalna zajednica neto vie od
mehanikog zbira njenih sastavnih delova, tj. od onoga to se moe zvati kolektivnim potencijalom lokalne zajednice.184 Pri tome se imaju u vidu kako seoske,
tako i gradske zajednice (ili relativno samostalne sredine, kao to su gradske optine u granicama urbanizovanih podruja), ali se lokalna zajednica ne moe apriori pretpostaviti, ve njeno postojanje treba u svakoj konkretnoj situaciji utvrditi.
Socijalna ekologija zato treba da ima diferencirani pristup u prouavanju lokalnih
zajednica kao elementa ovekove ivotne sredine, sa stanovita njihovih specifinosti. Gradovi,185 kako se ukazuje bivaju sve vei, sve naseljeniji, tako da se
vie ne govori uopte o gradovima, ve o metropolama, megalopolisima, velikim preduzeima, prigradskim naseljima gde priroda potpuno nestaje. Siromani
tu ive u polusruenim etvrtima, obrazujui geta, gde vrednosti i norme nemaju
vie nieg zajednikog sa ostatkom grada.186
Najznaajniji elementi drutvene komponente ovekove sredine, na koje
smo ukazali i ukratko izloili njihovu sutinu, meusobno su povezani i ine
socijalno-tehnoloki milje u kome ovek ivi i ponaa se po jednom kategorijalnom sistemu vrednosti koji takoe predstavlja element drutvene komponente
ovekove sredine. Naime, da bi ovek uspeno delovao - mora da razvija saznanja o svetu, okolini i sebi. No, bilo da je saznanje teorijsko ili praktino, jedinka
mora da nauno imenuje stvari, pojave i dogaaje, kao i da ih ocenjuje sa stanovita njihove vrednosti i znaenja... Tako on sve vie razvija teoriju i praksu oznaavanja, osmiljavanja i vrednovanja (rei, slike, testovi, mimika, grimase, odea,
pozdravi, obiaji, novac, kritika i tako dalje).187 Sve ove tvorevine postaju deo
ovekovog okruenja, drutvene komponente ovekove sredine i utiu na ovekovo ponaanje, podstiui ga da se ponaa ili ne ponaa, na jedan ili drugi
nain188 pa ih ovek ne osea kao deo svoje sredine, ve mogu uticati i na njegov
184

Socioloki leksikon, cit. izd, str. 325.

Sidorenko, V. A. (red). , , , , Moskva, 1982.
186
Razvoj gradova traje ve dugo, ali ono to je zabrinjavajue je zamah autoritom kojim se
odnosi selo/grad izopauju razmere naselja. Otuda i tako rei nemo da se njima upravlja, ak
i odbijanje, bilo svesno ili ne, da se promilja problem ljudskog stanita u svojoj sveukupnosti,
u odnosu na ouvanje okoline i zahteva razvoja (Federiko Major, Seanje na budunost,
Zavod za meunarodnu naunu, prosvetnu, kulturnu i tehniku saradnju i Zavod za udbenike
i nastavna sredstva, Beograd, 1996, str. 36.
187
Isto, str. 308.
188
Svaka kultura raspolae odreebim vrstama i brojem pravnih, etikih, moralnih, zdravstvenih normi i obiaja koji potpomau i podravaju smisaona i korisna ponaanja kao to
takoe ima i neke negativne norme (zabrane, cenzure i sl.) iji se smisao sastoji u tome da
oteavaju ili spree haotino i necelishodno ponaanje... Naelno, vrste i koliine ovih sta185

54

psihiki i moralni integritet. Meutim, time to se ovek tako ne osea, to ne znai

da one prestaju biti elementi ovekove sredine, one to ostaju i predmet su
prouavanja ekologije kao elementi ovekove sredine.189

3. ODNOS ELEMENATA OVEKOVE SREDINE

1. Izmeu prirodnih i drutvenih elemenata ovekove ivotne sredine
postoji uska povezanost. Ona proizilazi iz specifinog dijalektikog jedinstva
drutva i prirode190 i sutine oveka kao najsavrenijeg dela prirode i delatnog
bia.191 Jer, menjajui svojom delatnou prirodu koja ga okruuje, ovek izaziva
u njoj promene koje sa svoje strane deluju posredno ili neposredno na njega i
menjaju ga. Ne, dakle, uticaj dva nezavisna sistema, oveka i prirode, jednosmisleni i mehaniki, nego uzajamni i promenljivi odnosi dva aktivna inioca: ne
pasivno potinjavanje uticajima nego interakcije, meusobna dejstva koja oba
sistema oveka i prirodu, dre u uzajamnoj zavisnosti.192 Ali, stvarajui svojom
delatnou od prvobitnog okvira ivota specifian kulturni okvir svog ivota,
ovek je ostao ipak deo prirode i doprineo pojaavanju jedinstva izmeu ljudskih
zajednica i ostale ive prirode.193 U stvari, odnos oveka i prirode je dinamian i
uzajaman odnos. To je odnos kao i odnos izmeu drugih organskih vrsta i njihovih ekosistema kojima pripadaju. Samo ovde je taj odnos odreen i osobenostima
ovekovog ekosistema, koji sadri i tvorevine koje su rezultati ovekove delatnosti.
Elementi ovekove drutvene sredine, iako su proizvod ljudske delatnosti
na razliite, i esto specifine naine, povezani su sa elementima ovekove
prirodne sredine, i to kako u pozitivnom tako i u negativnom smislu. Naime, ta
povezanost ne iskazuje se samo u potinjavanju i prisvajanju prirode, ve i u
stvaranju ekolokih promena koje se negativno odraavaju na zdravlje oveka i
njegov opstanak. Tako, na primer, mnogi tehnoloki procesi u radnoj sredini
imaju za posledicu zagaivanje prirodne sredine (zagaivanjem vazduha, bukom i

vova, odnosno stepens normativnosti, zavisi od istorijskih okolnosti i njihov se odnos menja
(Ibid).
189
Socnjalna ekologija prouava odnos drutva, globalnih drutava i drutvenih grupa prema
ovekovoj sredini, a ne individualno ponaanje pojedinaca. Individualno ponaanje sa ovog
stanovita prouava ekoloka psiholognja. Opirnije o ovome videti: arko Kora, ovek i
grad, Glas, Beograd, 1978, str. 129-152.
190
Opirnije o ovome videti: . . , , , Moskva, 1985,
str. 3-54.
191
O ovome videti: . . . , , Moskva, 1966.; ,
, Sofija, 1983. i , . , ,
, Moskva, 1998.
192
Sinia Stankovi, Ekologija ivotinja, cit. izd, str. 328.
193
Sinia Stankovi, Okvir ivota, Beograd, 1954, str. 270-271.
55

sl.) u urbanoj sredini, u kojoj ovek najvie i najsudbonosnije menja prirodu,194

ugroava zdravlje i ivot gradskog oveka. U stvari, nauna istraivanja ivotnih
uslova po gradovima daju porazne rezultate, koji izazivaju veliku zabrinutost za
dalji ivot gradskog oveka. Zatrovan gradski vazduh sve jae napada ovekov
organizam, a gradska buka viestruko premauje najvie doputenu jainu, izazivajui traume krvnog sistema i itavog organizma oveka.195 Isto tako i uslovi
ivota na selu vie se znatnije ne razlikuju od uslova ivota u urbanim sredinama
sa stanovita ugroavanja ivotne sredine. Modernizacija, tj. mehanizacija
hemizacija poljoprivredne proizvodnje dovela je do pojave specifinih zagaivaa
koji proizlaze iz procesa poljoprivredne proizvodnje i iz prostornih okolnosti u
kojima se ona odvija. Pored toga, nedovoljna razvijenost komunalnog ureenja
seoskih naselja i uticaj negativnih posledica savremene urbanizacije i industrijalizacije koja se odraavaju na selo, ine i seosku sredinu ivljenja sve zagaenijom,
tj. i u njoj nastaju i postoje razne opasnosti koje naruavaju zdravlje oveka.196
Izmeu prirodnih i drutvenih elemenata ovekove ivotne sredine postoji
meusobna povezanost koja se ispoljava ne samo u uticaju drutvenih elemenata,
drutvenih tvorevina na prirodne elemente, prirodnu sredinu, ve i u uticaju prirodnih elemenata na drutvene elemente, na drutvenu sredinu, na kulturu, shvaenu u najirem smislu rei kao ukupnost materijalnih i duhovkih tvorevina.197 U
ovom pogledu posebno je ukazivano na uticaj geografske sredine na razvoj drutva i drutvene kulture. Kao rezultat ovakvog pristupa nastale su u sociologiji i
geografske teorije, koje drutvene pojave i razvoj drutva objanjavaju uticajem
geografske sredine, pod kojom se podrazumevaju svi kosmiki uslovi i pojave
koje postoje nezavisno od ovekove delatnosti, koje ne stvara ovek i koje se
menjaju spontano i nezavisno od ovekove delatnosti. Ove teorije prenaglaavaju
uticaj geografskih inilaca, jer geografski uslovi samo omoguavaju, a ne
determiniu razvoj drutva sa odgovarajuim drutvenim pojavama.198 Meutim,
ne moe se osporavati mogui uticaj geografske sredine na drutvene pojave,
drutvene odnose i drutvenu kulturu, jednom reju na drutvenu ivotnu sredinu
oveka. Naprotiv, ovaj uticaj treba istraivati u svakom konkretnom sluaju. U
ovom pogledu uinio je znaajan napor i dao znaajan doprinos na poznati naunik Jovan Cviji. On je, razmatrajui odnos fizike sredine i oveka, ukazivao da
je u pitanju jedan od najzapletenijih problema, u ijem se prouavanju nije dolo
194

arko Kora, ovek i grad, cit. izd, str. 80.

Branko Maksimovi, Urbanizam u borbi za zatitu oveka u gradskoj sredini, u knjizi
ovek i ivotna sredina u SR Srbiji, Glas, Bsograd 1977, str. 341.
196
Branislav Koji, ivotna sredina naeg sela u knjizi ovek i ivotna sredina u SR Srbiji,
Glas, Beograd, 1977, str. 355. O ovome videti i dr Milivoje Todorovi, Mogua reenja u
sistemu ovek, drutvo-ivotna sredina, Beograd, 1983, str. 48-50.
197
Opirnije o ovome videti i: , . . , . ., ,
, Moskva, 1988.
198
Videti opirnije o ovome: Socioloki leksikon, cit. izd., str. 196-197. i M. Milutinovi, Geografski materijalizam, Titograd, 1977.
195

56

do preciznih rezultata. Jer su ovek i ljudske grupe - istie Cviji - izloene

najraznovrsnijim uticajima koji esto dejstvuju u isto vreme: teko ih, kad to
nemoguno, jedne od drugih odvojiti i jo tee odrediti adekvatni deo ili pravu
meru svakog od njih. Najstalniji je, i neprekidno dejstvuje na ljude i ljudske grupe
uticaj geografske sredine kao takve, zatim svojim produktima, raznovrsnim
vezama sa okolnim geografskim sredinama.199 Savremena istraivanja uticaja
prirodne sredine na ljudsko stvaralatvo, na ljudsku kulturu, pokazuju, najblae
reeno, da ljudske tvorevine ne treba da protivree odnosima u prirodnoj sredini,
jer naruavanje ekoloke ravnotee moe dovesti, i dovodi u pitanje opstanak tih
tvorevina i drutva uopte.200
2. ovekova sredina, kako prirodna tako i drutvena, zahvaljujui ovekovom delatnom odnosu prema prirodi i stvaralatvu kao bitnom ovekovom obeleju, stalno se menja, to ima kako pozitivan, tako i negativan uticaj na oveka i
njegov delatan odnos prema prirodi. U ivom svetu do pojave oveka vladala je
uzajamna harmonina povezanost i zavisnost. Sa pojavom oveka otpoinje
stvaranje vetake sredine na raun prirodne koju je ovek promenio i sve vie
menja. ovek prestaje da ivi neposredno u prirodnoj sredini, on ivi u njoj
posredstvom vetake sredine koju stvara i menja. Zato se, s pravom, istie da
svet koji danas okruuje oveka odavno nije netaknuta priroda, ve ima karakter
drugaije, ovekovom delatnou stvorene prirode.
Znaajne promene sa dalekosenim posledicama, ne samo za ekoloku
ravnoteu, ve i za kvalitet ivota oveka, nastale su sa industrijalizacijom. Industrijalizacija je od prirodne radne sredine stvorila vetaku, tehniku radnu sredinu. To se odrazilo i na oblike i nain ivota (u naseljima, tj. drutvenim grupama stalnog boravka). Naime, sa fabrikim radom postepeno nastaje vetaki
ambijent koji nije u punoj harmoniji s osnovnim biolokim i psihikim crtama, u
ijim se okvirima razvijao ljudski ivot hiljadama godina, ambijent, koji ne
odgovara prirodnim dispozicijama oveka...201 U isto vreme nestaju sela i mali
199

J. Cviji, Balkansko poluostrvo i junoslovenske zemlje, Zavod za izdavanje udbenika

SRS, Beograd 1966, str. 89.
200
Neprirodni karakter kulture obelodanjen je i u izuavanju nastanka ekoloke opasnosti
koja sve vie uzima maha i pokazuje da drutveni poredak nije tako moguan kao to je
izgledao kada je drutvo nemilosrdno iskoriavalo prirodnu sredinu, ne vodei rauna o njoj,
rukovoeno samo svojim interesima. Jer, taj tako egoistino i bezobzirno izgraen svet sada,
sve jasnije uvia da nije moan ni u stanju da odbrani svoje tvorevine na koje prirodna sredina
svojim protivuticajem, usled povreenog ekosistema i presuenja prirodnih izvora energije i
sirovina vri protivudar dovodei u pitanje onstanak samog drutva (Ratko D. Milisavljevi,
Drutvo na planeti Zemlji, cit. izd., str. 38).
201
... Ovi ivotni uslovi nisu, naravno, nastali prema ljudskom konceptu ve kao proizvod
industrnjskog iskoriavanja oveka i olakavanja njegovnh funkcija u odnosu na korienje.
Dobili su svojeglavu hladnu logiku: ogromno predmetno kretanje industrijske civilizacmje od
jutra do noi grabi masu ljudi, stenjava njihovu delatnost na tano odreeni kolosek, dovodi
ih u unapred izraunate situacije, postavlja njihovom ivotu vrste i tvrde granice (Radovan
Rihta i sar, Civilizacija na raskru, str. 172).
57

gradovi. Od poetka industrijalizacije tvrdoglavo deluje centripetalna tendencija

prema velikim gradovima na osnovi industrijskih grupacija i prema vertikalizaciji
njihovih zgrada uz istovremenu dezintegraciju tradicionalnih malih gradova i
odumiranje seoskih naselja... Gradovi se stalno ire, ne samo do susednih oblasti
ve alju svoje strele daleko u mesta dosad nedostupna urbanizacionim procesima.202 U stvari, industrijalizacija i urbanizacija udaljile su oveka od prirode,
postavile su oveka u specifinu situaciju: baza njegovog postojanja u svetu
prestala je da bude njegova prvobitna prirodna odreenost i postala je odvojena,
istorijski izgraena i modifikovana, posebna egzistencija, u kojoj je vei Leonardo
da Vini video drugu prirodu oveka.203 Stvaranje vetake sredine nije znailo
samo gubitak prirodnog polazita za oveka, ve i gubljenje sigurnosti koje je ono
garantovalo, a civilizacija se pojavljivala kao pretnja da e drutvo i ovek
propasti. Zato se sa irenjem vetake sredine, sa poecima industrijske civilizacije, javljaju i zahtevi da se zaustavi tehnizacija prirode. Meutim, sa razvojem
nauke i proizvodnih snaga ubrzava se i proiruje proces u kome ljudi menjaju
materijalne, ekoloke, vegetacijske, biotike, klimatske uslove svoje sredine, i
raste uas pred svetom koji je stvorio oveka.204
Sa nauno-tehnikom revolucijom ostvaruje se pretpostavka za znaajnu
pozitivnu prekretnicu u odnosu oveka prema svojoj sredini u kojoj se odvijaju
njegovi ivotni procesi i ivot drutva.205 Meutim, da li e i u kojoj meri te
pretpostavke biti iskoriene za ureenje ovekove sredine saglasno njegovoj
prirodi kao prirodno-drutvenog bia, zavisi i od drutveno-ekonomskih odnosa u
kojima se koriste tekovine nauno-tehnike revolucije. Ali, smatra se, da bez obzira na to u kojoj meri e mogunosti koje prua nauno-tehnika revolucija biti
iskoriene, da ona daje nove tonove urbanizaciji dajui privlanost naunim i
kulturnim centrima, stvarajui nove kvalitete prostora sa razvojem transportne i
komunikacione tehnike i promenom tradicionalne materijalno-tehnike osnove
graevinarstva (na bazi graevinskih sirovina - vetakih plastinih materija, novih keramikih materijala, aluminijuma, itd.), to e uticati na standard stanovanja.
3. Na ivotnu sredinu oveka znatan uticaj ima brojnost stanoviitva. Naime, prirataj, razmetaj i socijalno-ekonomska struktura stanovnitva odreujue
utiu ne samo na odnos prema prirodi, ve i na meusobne odnose, deluju
sinhrono i konzistentno saglasno dinamikim i strukturnim promenama koje
202

Kretanje urbanizacije se sukobljava sve oiglednije sa unutranjom granicom iza koje prvobitni grad dobija lik megalopolis u kojoj ogromna nesavladana nagomilanost civilizacijskih plodova vraa oveka ponovo pred elementarni problem mogunosti stanovanja u ovoj
vetakoj sredini (Ibid, str. 178).
203
Ibid, str. 181.
204
Ibid, str. 183.
205
. . , - , ,
1977, . . , - , ,
1980.
58

odlikuju razvitak stanovnitva.206 Uticaj stanovnitva na ivotnu sredinu posebnu

panju pobuuje danas, u savremenom drutvu, kada je rast stanovnitva brz i
veliki. Da bi se shvatilo koliko je broj stanovnika brzo narastao za poslednja tri
veka, dovoljno je samo istai da je 1750. godine broj stanovnika na Zemlji bio
izmeu 629 i 961 miliona, a 1900. godine ve je iznosio 2,5 milijarde. Predvia se
da e u 2000. godini na zemljinoj kugli iveti oko 6,2 milijarde lica. Ovakvo brzo
poveanje broja stanovnika dovelo je (i dovodi) do prekomernog iskoriavanja
prirodnih resursa i do porasta zagaenosti prirodne sredine.207
Problemi koji nastaju usled brzog i velikog porasta broja stanovnitva nisu
isti u razvijenim i nerazvijenim zemljama. Tako, na primer, glavni prirodni izvori
nerazvijenih zemalja ne mogu da podmire potrebu njihovog stanovnitva za hranom, to dovodi do gladi. Meutim, industrijski razvijene zemlje imaju mogunost za mnogo ire korienje prirodnih resursa, i na nain kojim ne naruavaju
ekoloku ravnoteu. Postoje znatne razlike izmeu urbanizacije i uslova ivota u
gradovima u razvijenim i nerazvijenim zemljama, mada ti uslovi nisu isti za
pripadnike razliitih klasa tih zemalja.208 U stvari, ako se eli saeto ukazati na
uticaj demografskih kretanja na ovekovu sredinu u savremenom svetu, onda se
moe prihvatiti ocena da je svetska situacija kritina (i bie kritina) iz tri
razloga: zbog brzog rasta stanovnitva, zbog naglog poveanja zagaenosti i zbog
izuzetno nepovoljne kombinacije demografskih i ekolokih inilaca.209 Moe se
prihvatiti ukazivanje da su se u dihotomnom demografsko-ekolokom reimu, koji preovlauje u savremenom svetu, javila tri znaajna poremeaja: hronina glad,
energetska kriza i teka degradacija gradske sredine.210
Odnos izmeu elemenata ovekove sredine, koji moe dovesti do naruavanja ekoloke ravnotee u njenoj prirodnoj komponenti i do ugroavanja (i naruavanja) integriteta oveka u njenoj drutvenoj komponenti, zahteva da se u
socijalnoj ekologiji razmatra na makro i na mikro planu. U razmatranju ovog
odnosa, bilo da se razmatra na jednom ili drugom planu, treba poi od saznanja da
206

...Ceteris paribus, broj i prirataj odreivae obim i rast njegovih potreba i neophodnih prirodnih resursa: socijalno-ekonomska struktura uticae preko zanimanja na nain proizvodnje i
tehnologiju, a preko strukture stanovnitva na vrste i sastav potreba; prostorna dristribucija
opredeljivae karakter naseljenosti naselja i u krajnjoj liniji, nain korienja prostora. Veze i
interakcije su, razume se, u stvarnosti znatno sloenije, jer demografska veliina, prirataj,
struktura i razmetaj ne deluju pojedinano, ve zdrueno. Rast stanovnitva se uvek zbiva
zajedno sa promenama u strukturi i razmetaju, to odnos sa ivotnom sredinom ini utoliko
sloenijim (Milo Macura, Demografski razvitak i ivotna sredina, u knjizi ovek, drutvo,
ivotna sredina, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 1981, str. 150).
207
Opirnije o ovome videti: dr Drenka Vukovi, Razvoj populacije - kritina taka, Direktor, Beograd, 4-5/1995, str. 42-45.
208
Opirnije o ovome videti: Jean Fouriste: Civilizaiija sutranjice, Naprijed, Zagreb, 1968.
209
Milo Macura, Demografski razvitak i ivotna sredina, cit. rad., str. 151. O ovome videti i:
, . , : - ,
, Moskva, 1995.
210
Radovan Rihta i sar., Civilizacija na raskru, cit. izd., str. 172-173.
59

je prirodna komponenta ovekove sredine ograniena u svojim mogunostima

samoreprodukcije i samozatite i da joj drutvena komponenta nije potrebna za
opstanak, dok je za drutvenu komponentu osnovni uslov opstanka neophodna
prirodna komponenta, mada su obe komponente ovekove sredine meusobno
povezane kako u razvitku, tako i u ugroavanju. Zato ovek ne moe izmeniti svoj
odnos prema prirodi ako ne izmeni odnos prema svojoj prisvajakoj proizvoakoj delatnosti, tako da izostane bezobzirno prisvajanje prirode.211

4. ODNOS IVOTNE I RADNE SREDINE

1. Pored razmatranja odnosa elemenata ovekove ivotne sredine uopte,
potrebno je posebno uiniti osvrt na odnos ovekove ivotne sredine i radne
sredine, tj. ukazati na njihovu povezanost.212 Jer, prisvajanje prirode svrsishodnom delatnou od strane oveka i praktino proizvoenje predmetnog sveta,
prerada organske prirode (Marks) vri se praktino213 u konkretnom prostoru i
vremenu, sa odreenim sredstvima za rad u okviru konkretnih drutvenih odnosa,
koje ljudi meusobno uspostavljaju vrei svoju radnu delatnost. Ali ljudi u proizvodnji ne utiu samo i jedino na prirodu. Oni utiu I jedni na druge. Oni
proizvode saraujui meu sobom na odreen nain i razmenjujui meu sobom
svoje proizvode (Marks). Naime, da bi proizvodili, ljudi stupaju u odreene uzajamne odnose, i samo u granicama tih drutvenih odnosa, obavljajui proizvodnju,
utiu na prirodu. U stvari, radna delatnost oveka odvija se u prostorno-vremenskoj datosti sredstava za rad i drutvenih odnosa koji nastaju povezanim ponaanjem ljudi u vrenju radne delatnosti. I upravo zato je mogue ovu celinu
nazvati radnom sredinom. Jer, iako ne postoji opta saglasnost o pojmovnom
odreivanju radne sredine,214 polazei od sociolokog shvatanja oveka i rada
smatramo da se radna sredina moe definisati kao ukupnost materijalnih inilaca
konkretnog procesa rada i meuljudskih odnosa koje uspostavljaju uesnici u tom
konkretnom procesu rada. Ovako definisana radna sredina je sastavni deo
ovekove ivotne sredine, shvaene u irem smislu rei. Naime, ovekova ivotna
sredina (kako je ukazano), obuhvata kako okolni prostor, neposredno ili posredno
dostupan oveku, tako i planetu Zemlju. Radna sredina je sastavni deo ovako
shvaene ivotne sredine ovekove.
211

O ovome videti: I. Cifri, Socijalna ekologija, cit. izd., str. 75. i Rudi Supek, Ova jedina
zemlja, Globus, Zagreb, 1989, str. 35.
212
O ovome videti opirnije: dr Danilo . Markovi, Meuzavisna povezanost zatite ivotne i
radne sredine, zbornik radova ovek drutvo ivotna sredina SANU, Beograd, 1981, str. 41-45.
213
Drutvsni ivot u sutini je praktiki. Sve misterije koje teoriju navode na misticizam,
nalaze svoje racionalno reenje u ljudskoj praksi i u shvatanju te prakse (K. Marks, Teze o
Fojerbahu, 8 teza).
214
O neto drugaijim shvatanjima radne sredine videti: dr ivko Kosti, Osnovi organizacije
preduzea, Beograd, Savremena administracija, 1976. n dr Nenad Mileusni, Organizacija
procesa proizvodnje, Beograd, Privredni pregled, 1977.
60

Definicija radne sredine, po kojoj ona predstavlja ukupnost konkretnih

materijalnih inilaca i drutvenih odnosa u okviru kojih ljudi vre radnu delatnost,
ukazuje da radnu sredinu ine dve vrste elemenata, i to: materijalni inioci i
drutveni odnosi.215 Materijalni inioci, kako oni koji nisu proizvod ljudskog rada,
tako i oni koji to jesu, ine elemente fizike radne sredine. Drutveni odnosi koje
ljudi uspostavljaju povezivanjem svojih ponaanja u procesu rada predstavljaju
elemente socijalne radne sredine.216 Elementi fizike radne sredine i socijalne
radne sredine ine svojevrsno jedinstvo i meusobno su povezani i uslovljeni.
Meutim, sredstva za rad, kao elementi fizike radne sredine, u poslednjoj instanci imaju odluujui uticaj na karakter drutvenih odnosa u radnoj sredini, tj. karakter socijalne radne sredine. Drutveni odnosi, kao elementi socijalne radne
sredine, koje uspostavljaju ljudi u vrenju radne delatnosti kao svoju sadrinu
imaju uzajamno povezanu delatnost uesnika u radnom procesu i ispoljavaju se na
vie naina. Njihova bitna odlika je povezanost razliitih delatnosti pojedinaca,
ije se vrenje javlja kao odreena funkcija koja proizlazi iz podele zadataka u
radnom procesu. To su odnosi koji nastaju iz koordinacije i subordinacije u
obavljanju zajednikog zadatka, ali to mogu biti i odnosi saradnje izmeu prijatelja na osnovu zajednikog rada. U stvari, izmeu uesnika u radnom procesu
nastaje itav niz odnosa na osnovu njihovog uea u procesu rada. Ti odnosi
mogu biti vrlo razliiti po svom sadraju i vrlo razliiti sa stanovita ne samo da
li ine socijalnu klim u radnoj sredini povoljnom ili ne za odvijanje radnog
procesa, ve i da li ugroavaju ili ne integritet, pre svega psihiki i moralni,
oveka u toj sredini.217
U radnoj sredini ovek vri radnu aktivnost, upotrebljavajui materijalne
elemente radne sredine u kontekstu postojeih odnosa i novih koje sam uspostavlja povezivanjem svog ponaanja sa ostalim uesnicima u procesu rada. Sadraj njegovog rada obuhvata konkretne radnje koje ovek vri u ostvarivanju svoje
radne funkiije u konkretnom procesu rada u ijem vrenju napree i troi svoju
fiziku i intelektualnu snagu. Ovako definisan sadraj rada odreen je stepenom
razvoja sredstava za rad i drutveno-ekonomskim uslovima i odnosima u kojima
se konkretna radna aktivnost odvija. A drutveno-ekonomski uslovi i odnosi odreeni su, u poslednjoj instanci, svojinskim odnosima u konkretnim drutvima. U
215

Najznaajniji odnosi u koje ljudi stupaju u procesu rada su proizvodni odnosi. Opirnije o
proizvodnim odnosima videti i u naoj knjizi Opta sociologija, Bograd 1993, str. 229-234.
216
O elementima radne sredine videti: Edited by J. Alfam J. F. Wohlwill, Human Behavior
and Environment, New York, 1976, sgr. 163-167.
217
U radnoj sredini uspostavljaju se izmeu uesnika u radnom procesu formalne i neformalne
veze, pa se u tom smislu govori o formalnoj i neformalnoj organizaciji radne sredine. Formalna organizacija uspostavlja (propisuje) nain komuniciranja u radnoj sredini izmeu uesnika
u procesu rada. Neformalne veze uspostavljaju uesnici u radnom procesu slobodno po svom
nahoenju. One nastaju, svakako, i zbog toga to formalna organizacija unapred ne moe da
predvidi i propie sve oblike veza izmeu uesnika u procesu rada. Opirnije o ovome videti
u: dr Vuksan Bulat, Teorija organizacije, Informator, Zagreb, 1977, str. 94-96.
61

stvari, ovako odreen sadraj rada ima dve komponente: tehniko-organizacionu i

socijalno ekonomsku. Tehniko-organizaciona komponenta sadraja rada ispoljava se u kvalitativnoj i kvantitativnoj odreenosti radnih funkcija, koje su odreene
stepenom razvoja tehnike, predmeta rada, organizacijom proizvodnje i vetinom
kojom treba da raspolae ovek za uee u radnom procesu. Socijalno-ekonomska komponenta sadraja rada, kako se najee istie, ispoljava veze koje
postoje izmeu ljudi i drutvenih odnosa u kojima se odvija radni proces. Ove dve
komponente sadraja rada mogu se uslovno razlikovati mada ine jedinstvo.218
Razlikovanje ovih komponenti i njihovo jedinstveno ispoljavanje u sadraju rada
omoguava da se razlikuje nekoliko vrsta radnih sredina, s obzirom na sadraj
rada oveka u njima, tj. s obzirom na stepen razvoja sredstava rada i njihovog
uticaja na sadraj rada i poloaja oveka u pojedinim od njih.
2. Izmeu ovekove ivotne sredine koja (kako smo ve ukazali) u sve
veoj meri obuhvata elemente koji su proizvod ljudskog rada i radne sredine
postoji specifino jedinstvo.219 Radna sredina je deo, u irem smislu shvaene
ovekove ivotne sredine. Ona nastaje u okviru ovekovog delatnog odnosa prema
njegovoj ivotnoj (prirodnoj) sredini, koji se ispoljava u radu, koji se shvata, pre
svega, kao proces razmene materije izmeu oveka i prirode. Radom ovek
omoguava i nadzire svoju razmenu materija sa prirodom. ovek radom istupa
prema prirodnoj materiji, u osnovi, kao prirodna sila. U ovom smislu se i moe
rei da radna delatnost oveka predstavlja vezu izmeu njegove ivotne (prirodne) i radne sredine.220 Meutim, ovekov delatni odnos prema prirodi, mada je
omoguio oveku da prirodne resurse koristi prema svojim potrebama, nikad nije
mogao, i ne moe, da prui oveku neogranienu mo nad prirodom, da mu
omogui egzistenciju van prirode, van prirodne sredine.221 Upravo zato ivotna
(prirodna) i radna sredina ostaju uvek u dijalektikom jedinstvu.
Osvajajui prirodu, ovladavajui njenim zakonitostima i prilagoavajui
je svojim potrebama, ovek u manjoj ili veoj meri naruava i ekoloku
218

Opirnije videti: I. I. angli, Trud, Moskva, 1973, str. 97-108, Fukazs Gyorgy, Amuuko
filozofija, Kout, 1965, str. 80- 82. i dr Danilo . Markovi, Sociologiji rada, 8. izd, Savremena administracija, Beograd, 1992, str. 169-172.
219
Opirnije o ovome videti: dr Danilo . Markovi, Savremeno shvatanje odnosa ivotne i
radne sredine, zbornik radova XIX meunarodnog savetovanja o zatiti ivotne i radne sredine, Ni, 1994.
220
Opirnije videti: Dragan Nii, Rad kao odnos oveka i prirode, Beograd, Dijalektika, br.
3/1977, str. 107-115.
221
Meutim, takva mo nad prirodom istovremeno u izvesnom trenutku vraa oveku (i
drutvu) njegove sopstvene granice: u industrijskoj civilizaciji, re je, naime, samo o spoljnoj i
u tom smislu sutinski ogranienoj moi, koja pretpostavlja da je ovek izdvojen iz prirode:
njen je rezultat reduciranje prirode na puko srodstvo, tj. na mehanizam, mainu za ljudski
ivot. Stvorena vetaka sredina se onda opet javlja kao mo koja ograniava oveka, koja
reducira samog oveka na denaturisano bie, na mehanizam za mainu (Radovan Rihta i
sar., Civilizacija na raskru, Komunist, Beograd, 1972, str. 182).
62

ravnoteu. Meutim, kako je ouvanje ekoloke ravnotee prirodne sredine nuna

pretpostavka za ovekov opstanak u njoj, to ovek svoju radnu delatnost (u radnoj
sredini) treba tako da organizuje i vri da ona ne dovodi do naruavanja ekoloke
ravnotee u prirodnoj sredini, odnosno da nema za posledicu degradiranje
komponente prirodne ovekove ivotne sredine. Zato je i nemogue govoriti o
zatiti ovekove ivotne (prirodne) sredine, a pri tom ne voditi rauna da naruavanje prirodne sredine nastaje, pre svega, kao posledica ovekove delatnosti u
radnoj sredini. Naime, jedinstvo prirodne i radne sredine ostvaruje se ne samo
pozitivno posredstvom rada, ve i njihova degradacija najee predstavlja povezan proces. Zato se i ukazuje da, usvojena reenja u razvoju proizvoda determiniraju ponaanje proizvoda u fazi korienja. Shodno tome, proizvod moe prouzrokovati degradaciju ovekove sredine.222 Ali, isto tako, i ovekova ivotna
sredina, prirodna i drutvena, izvan radne sredine, utie na uslove rada oveka u
ivotnoj sredini. Zato su ljudi podjednako odgovorni kako za zatitu prirode, tako
i za zatitu radne sredine. Naime, kako je ovekovo mesto u prirodi takvo da je
samo on od ivih bia sposoban da ovladava prirodom, on je danas odgovoran za
budunost ovog planeta i njegovih stanovnika. U njemu (oveku - D. . M.) je
evolucija, najzad, postala svesna sama sebe; njegov duh je agencija pomou koje
evolucija moe dosegnuti nove razine dostignua. ovekova je sudbina, mi to danas uviamo, agent evolucije na ovoj Zemlji, ostvarajui nove i ire mogunosti
evolucionog procesa i omoguujui vee ispunjenje uslova za vie ljudskih
bia.223
Zatita ovekove ivotne (prirodne) sredine od daljeg naruavanja ekoloke ravnotee poslednjih godina postaje u sve veoj meri predmet drutvene panje
i akcije u velikom broju zemalja. Naime, ekoloki problemi ili, tanije reeno, pitanja odnosa prirode i drutva (materijalni i prirodni izvori, poveanje stanovnitva, zagaivanje vode i vazduha, itd.) reavaju se na razliite naine u pojedinim
drutvima. Reavanje ovih problema odreeno je kako karakterom drutvenih
odnosa u pojedinim zemljama, tako i stepenom razvoja proizvodnih snaga.224 Ali,
pri tom, sve glasnije se uju zahtevi da se u daljem razvoju proizvodnih snaga
mora voditi rauna kako o ostvarivanju bezbednih uslova rada u radnoj sredini,
tako i o smanjivanju (ako ve ne mogu da se eliminiu) mogunosti naruavanja
222

...Na primer, otpadni plinovi iz kotlarnica, automobila i sl. Ugradnja odgovarajuih filtera
ili druga prikladna rekonstrukcija ili bilo kakva intervencija u razvojnoj fazi, e omoguiti
adekvatno uklapanje u fazi korienja i zahteva standarda, ouvanja ovekove sredine (Prof.
dr Vuksan Bulat, Teorija organizacije, Zagreb, Informator, 1977, str. 156).
223
Charles R. Walker, Moderna tehnologija, Naprijed Zagreb, 1963, str. 437.
224
Ova raznovrsna i viedimenzionalna drutvena, ekonomska, politika i kulturna problematika savremenog sveta nije dovoljno teorijski obraena i predmet je najrazliitijih shvatanja i
ocena. Ali, bez obzira na to, ona uznemirava duhove svuda u svetu i njoj posveuju panju ne
samo nauka i politika, ne samo pojedine zemlje i drutvene grupe, ve i svaki mislei i odgovorni graanin, meunarodna zajednica i sve aktivne i odgovorne drutvene klase i grupe (dr
Jovan orevi, Ustavno pravo, Beograd, Savremena administracija, Beograd, 1975, str. 397).
63

ekoloke ravnotee. U ovom smislu se i ukazuje da danas oveanstvo postaje

svesno injenice da rizici sadrani u industrijskoj proizvodnji nisu ogranieni na
fabrike. Podjednako su ugroeni susedstvo, ljudi, priroda. Ove katastrofe su
velike industrijske nesree i kad god je mogue one se moraju spreiti, a
njihove mogue posledice striktno ograniiti .225
3. Saznanje o povezanosti ivotne i radne sredine sve je prisutnije u savremenom drutvu. Ono je prisutno ne samo u koncipiranju i ostvarivanju bezbednih
uslova rada (u kojima nije ugroen integritet oveka - ne preti mu opasnost od
povrede na radu i profesionalne bolesti) u radnoj sredini, ve i kad se razmatraju
opti civilizacijski problemi savremenog drutva, a posebno problemi koji nastaju
sa znacima ekoloke krize. Jer, kako se sve ee uvia i ukazuje, postoji skrivena, ali duboka veza, izmeu karaktera radnog procesa, poloaja proizvoaa i
stava prema biolokoj osnovi ivota (prirodnoj sredini - dodajemo mi - D. . M.),
izmeu onoga to se deava u fabrici i njenoj okolini. Zato se i ukazuje da drutvo koje ne bi umelo da savlada stvaranje harmonizovane vetake sredine, da
okrene globalne i esto disproporcijalne proboje tehnike u korist oveka, nesumnjivo bi ilo u susret devalvaciji prirodnih uslova (podvukao D. . M.) i traginom naruavanju bioloke i duhovne ravnotee oveka.226
U savremenim nastojanjima da se unapredi kvalitet radne sredine sve
ee se ukazuje da kvalitet radne sredine ne moe biti unapreen bez zatite
prirodne sredine. Zato se trai povezanost akcija usmerenih na unapreivanju kvliteta radne sredine sa akcijama za zatitu prirodne sredine. U ovom smislu znaajne su mere koje preduzima Meunarodna organizacija rada nastojei da
ostvari, ostvarajui, saradnju u skladu sa Programom Ujedinjenih nacija za zatitu
ivotne sredine. Tako je, npr. na sastanku predstavnika radnikih sindikata, koji je
organizovao generalni sekretar MOR-a novembra 1980. godine, zakljueno da je
dolo vreme kada radniki sindikati treba da podstiu zainteresovanost radnika,
ne samo o poboljavanju radnih uslova, ve, isto tako, o pitanju zatite i ouvanju
ivotne sredine kao celine. Jer, kako je u zakljucima sa ovog sastanka istaknuto,
opasnosti od industrijskog zagaenja ne ostaju iza fabrike kapije i radnici treba
da postanu svesni veze izmeu trajnog poboljanja kvaliteta ivota i mudrog
iskoriavanja pravilne raspodele prirodnih bogatstava.227 Time je otpoela jedna
nova aktivnost MOR-a, ativnost na povezivanju akcije za unapreivanje kvaliteta
radne sredine sa nastojanjima za zatitu prirodne sredine. U okviru ove aktivnosti
225

Spreiti drugi Bhopal, MOR informacije, Institut bezbednosti i zatite na radu, Ni, 2/1992,
str. 3.
226
Radovan Rihta i sar., Civilizacija na raskru, cit. izd., str. 184.
227
Uesnici ovog zasedanja su u svom izvetaju sainili ukupno 34 preporuke upuene
vladama, organizacijama i poslodavcima radnika, meunarodnim telima n radnicima fabrika.
Veina ovih preporuka upuena je radnikim sindikatima od kojih se zahteva da to pre
poboljaju obavetenost i poveaju broj obrazovnih aktivnosti o pitanjima sredine, koje mogu
uticati na kvalitet ivota njihovih lanova i njihovih porodica (MOR Informacije, Institut za
dokumentaciju zatite na radu, Ni, 2/1981, str. 22-23).
64

MOR posebno nastoji da rukovodioci velikih preduzea shvate da je neophodno

preduzeti akciju da se ivotna sredina zatiti od industrijskih otpadaka i da zatita
ivotne sredine treba da postane sastavni deo svakog posla u jednom preduzeu.
U ovom smislu se ukazuje i na potrebu da zatita ivotne sredine kao element
poslovne politike, treba da omogui izbegavanje i konflikte o novim projektima.
Jer, ako se izbegavaju konflikti u vezi sa novim projektima i sa njihovim
prihvatanjem, ako se na njih gleda kroz nove vrednosti ivotne sredine, mogu da
se poveavaju anse za opstanak.228 U kontinuitetu ovakve akcije MOR-a na
povezanom razmatranju problema zatite ivotne i radne sredine, na 77. meunarodnoj konferenciji rada (jun 1990) njen generalni direktor u svom izvetaju znatnu panju posvetio je ovim problemima. On je istakao da zagaivanje ivotne
sredine i unazaivanje prirodnih resursa preti da postane najvea opasnost za
oveanstvo i da je to pravo i pravovremeno pitanje za svetski parlament
rada.229
Povezanost ivotne (prirodne) i radne sredine i povezanost unapreivanja
njihovog kvaliteta odreujue utie na poloaj oveka u savremenom drutvu. A
taj poloaj je, u stvari, u sve veoj meri odreen razvojem nauke i tehnike. Razvoj
nauke i tehnike sve ee dovodi do postavljanja pitanja o tome kakve posledice
taj razvoj ima za sferu osnovnih problema egzistencije oveka. Obino se u
odgovoru na ovo pitanje istie da razvoj tehnike i nauke treba da omogui
ostvarivanje stvarno razvijenog oveka, oveka koji nadmauje spoljnu stvarnost
i samog sebe ali i koji samog sebe problematizuje i postaje osnovni problem
savremenog sveta.230 Ostvarivanje ovakvog poloaja oveka zahteva da razvoj
orua rada (u najirem smislu rei) i njihova upotreba u radnoj sredini (koja su
sve savrenija zahvaljujui razvoju nauke) ne dovodi do ugroavanja integriteta
oveka i naruavanja ekoloke ravnotee, degradacije ivotne (prirodne) sredine.
Za ostvarivanje ovog cilja potrebna je odreena strategija razvoja koja e obezbediti skladan razvoj radne sredine sa prirodnom sredinom, koja e obezbediti
ouvanje ekoloke ravnotee koja je neophodna i za opstanak oveka. Potrebna je
strategija razvoja koja e polaziti ne samo od toga kakav svet u budunosti moe
biti polazei od ostvarenog stupnja razvoja proizvodnih snaga, ve kakav treba da

228

Da bi omoguila svakom rukovodiocu da shvati kako njegova akcija moe da se odrazi na

ivotnu sredinu i da bi mu se omoguilo da bude pravilno orijentisan u pogledu ivotne
sredine, MOR je usvojio jedan projekat koji ima za cilj organizovanje osnovnih kurseva sa
programima za obuku rukovodeeg kadra, u kojima je glavna komponenta ivotna sredina.
Ono to je moda mnogo vanije za ovaj projekat je to, to je njegov cilj da pokae da je
zatita ivotne sredine sastavni deo svakog posla u jednom preduzeu (MOR Informacije,
Institut za dokumentaciju zatite na radu, Ni, 3/1983, str. 8).
229
International Labour Conference, 77th session (Genewa, June, 1990), Report of the Director General (Part I) Environment and the World of Work.
230
Radovan Rihta i sar., Civilizacija na raskru, cit. izd., str. 203.
65

bude, uzimajui u obzir i ograniene mogunosti prirodne sredine.231 Ovakva

strategija razvoja pretpostavlja, i zahteva, koncipiranje ekoloke politike u pojedinim zemljama koja je primerena konkretnim ne samo prirodnim ve i drutvenim uslovima, uz voenje rauna o tome da ekoloki problemi imaju i globalan
karakter.

II. KVALITET OVEKOVE IVOTNE SREDINE

1. KVALITET IVOTA I KVALITET OVEKOVE
SREDINE
1. Razmatranja o zatiti i unapreivanju ovekove sredine najee su povezana, a neki smatraju i neodvojiva, od razmatranja o kvalitetu ivota. Ali se
isto tako ukazuje da svaka rasprava o kvalitetu ivota ukljuuje u sebe i razmatranja o stanju ovekove sredine. Zatita i unapreivanje ovekove prirodne (i
drutvene) sredine predstavlja ne samo pretpostavku poveanja kvaliteta ivota
ve i njegovu znaajnu komponentu. Ta povezanost zatite i unapreivanja ovekove sredine sa kvalitetom ivota vidljiva je i iz injenice da termin kvalitet
ivota poinje da se upotrebljava poetkom ezdesetih godina,232 u vremenu kada
je dolo do pojave naruavanja ekoloke ravnotee u irim razmatranjima i kada je
bilo sve prisutnije saznanje o ekolokim problemima. Naime, rasprave o kvalitetu
ivota javile su se onda u industrijski najrazvijenijim (i najbogatijim) zemljama
uporedo sa porastom ne samo pozitivnih (razvoj proizvodnih snaga i porast
ivotnog standarda) ve i negativnih posledica postojeeg tipa industrijskog i
tehnolokog razvoja.233 U tim zemljama snaan razvoj proizvodnih snaga, i porast
bogatstva i ivotnog standarda nisu bili praeni i humanizacijom industrijskog i
231

Svaka strategnja razvoja koja ne uzima u obzir dugorone potrebe sredine i njene ograniene izvore, ili potrebu da se svim grupama jednog drutva stave na raspolaganje odreene
beneficije, osuena je na propast. Razvojem tehnologije mogu se ouvati prirodna bogatstva,
moe se postii blagostanje stanovnitva, zatita radnika i moe se obezbediti odgovarajue
zaposlenje. (MOR Informanicije, Institut za dokumentaciju zatite na radu, Ni, 3/1982, str. 17).
232
Pojam kvaliteta ivota noviji je pojam u drutvenim naukama, a pojavljuje se tek u drugoj
polovini ovog veka. On vue poreklo iz vie izvora. U filozofiji su se sistematski temom
svakodnevnog ivota bavili N. Lefevre, I. Heller i neki drugi autori. Tek u njihovim
radovima svakodnevni ivot dobija legitimno i ravnopravno mesto meu predmetima socijalne
filozofije. Dva spomeputa autora shvataju ga kao mogue polje ljudske slobode. (Duica Seferagi - Vesna Popovski, Kvalitet ivota kao cilj drutvenog razvoja, Revija za sociologiju,
Zagreb, 1-2/1989, str. 79).
233
Opirnije o ovome videti i: dr Eva Berkovi, Osnovna pitanja ivotnog standarda, Ekonomska misao, Beograd, 1/1981, str. 38.
66

drutvenog ivota. Zato je nastala potreba da se odnos individualnog i drutvenog

razmotri u novom kontekstu, u uslovima kada pojam ivotnog standarda vie nije
bio dovoljan u definisanju sveukupnog zadovoljenja linosti. Pojam kvaliteta
ivota onda postaje nova nedefinisana mera drutvene odreenosti, a izraavanja
na tom planu znaila su, kako elju da se on pobolja, tako i potrebu da se odredi
nov pokazatelj drutvenog blagostanja, analogno drutvenom bruto proizvodu i
drugim merama ekonomskog prosperiteta. Njegova veza sa problemima kvaliteta
ovekove sredine (utvrivanjem uslova ovekove sredine koji omoguavaju
najpotpuniju realizaciju ljudskog potencijala) postala je neizbena, a time i
ekoloka konotacija....234
O pojmu kvaliteta ivota ne postoji saglasnost. Ta nesaglasnost proizlazila
je, i proizlazi i iz injenice da se kvalitet ivota moe definisati (i definie se) sa
razliitih aspekata: fizikog, zdravstveno-ekolokog, ekonomskog i sociolokog.
Tako je sa ekonomskog aspekta kvalitet ivota odreivan zadovoljavanjem materijalnih potreba. Odreivan sa sociolokog stanovita kvalitet ivota je podrazumevao odreeno radno mesto, mesto u drutvu i zadovoljavanje potreba za
afirmacijom linosti (obrazovanjem, kulturom, razonodom). Meutim, bez obzira
na to sa kog stanovita je pojam kvalitet ivota odreivan, kao njegova bitna
obeleja, na jedan ili drugi nain uzimani su i blagostanje i ivotni standard. Zato
se i ukazuje da se radi o terminu koji nije jasno odreen i da se zato ne moe
svesti na operacionalizovanu definiciju. U njegovom preciznijem odreivanju
polazilo se i od analiziranja pojmova kvaliteta i ivot. Meutim, takav pristup
blie je odredio ove pojmove, ali ne i sam pojam kvaliteta ivota. U stvari, osnovne tekoe u definisanju pojma kvalitet ivota proizlaze iz njegove specifinosti. Kvalitet ivota podrazumeva ukljuivanje mnogo veeg broja faktora
nego to je to bio sluaj sa bilo kojim pokazateljem do tada. S obzirom na to da se
odnosi na ivot u konkretnom drutvu i mogunosti pojedinca da ga ostvari,
pretpostavlja i odreene individualne karakteristike (potrebe, vrednosti, karakterne osobine, ciljeve, ivotnu filozofiju, porodine odnose i dr.). Da se radi o
specifinom i sveobuhvatnom pojmu, pokazala su i zapaanja nekih autora, da
poveanje materijalnog blagostanja ne povlai automatski i porast kvaliteta
ivota.235 Naprotiv, u uslovima ekoloke krize javljaju se sumnje u mogunost
porasta kvaliteta ivota u industrijski razvijenim zemljama. Ukazuje se na potrebu
da se, u cilju ouvanja i podizanja kvaliteta ivota, imaju u vidu ne samo

234

...Ekoloki segment ovog pojma postao je istovremeno zajednika spona, nit koja povezuje vrednosno i sadrinski razliita shvatanja ovog pojma u razvijenim pozno industrijskim
drutvima i zemljama u razvoju (mr Gordana Miti, Socioloko-ekonomski aspekti kvaliteta
ovekove sredine u savremenom drutvu, doktorska disertacija, Fakultet politikih nauka, Beograd, 1990, str. 60).
235
Ibid.
67

pozitivne ve i mogue negativne posledice zahuktalih proizvodnih snaga koje

nisu samo stvaralake ve i ruilake.236
Povezanost kvaliteta ivota i kvaliteta ivotne sredine treba razmatrati i sa
stanovita potrebe da se prevazilazi (i prevazie) biologizacija ovekove sutine
koja je nastala sa savremenom kriznom ekolokom situacijom. Povezanost ovih
pojmova treba razmatrati polazei od toga da je socijalno u oveku nastalo (i
razvija se) na biolokom, i da oveka ne odvaja od prirodne sredine. Zato se
kvalitet ivota i kvalitet ovekove sredine ne mogu suprotstavljati. Zato, kada je
dolo do ugroavanja i naruavanja ekoloke ravnotee u ovekovoj sredini, odmah se postavilo pitanje kvaliteta ivota. A odnos prema ivotnoj sredini, u smislu njenog ouvanja (a to znai i ouvanje i njenog kvaliteta) poeo je da se shvata
kao odnos prema svakodnevnom ivotu, o emu treba da brinu sve drutvene
grupe, i na svim nivoima, koje ele da brinu o svom svakodnevnom ivotu.237
2. Bez namere da, ovom prilikom, inimo iru kritiku opservaciju definicija kvaliteta ivota, ukazaemo posebno na one definicije koje kvalitet ivota
odreuju na nain da se moe uoiti povezanost kvaliteta ivota sa kvalitetom
ovekove sredine. Pod kvalitetom ivota podrazumeva se zadovoljavanje potreba oveka u toku nekog vremenskog perioda (T. Logoteti i R. Kantor). Kvalitet
ivota se odreuje i kao ostvarivanje blagostanja linosti, njeno zadovoljstvo ili
nezadovoljstvo ivotom, njenu sreu ili nesreu (N.Delki i S. Bourke). Po
shvatanju poznatog teoretiara D. Fostera kvalitet ivota je odreen: nivoom
stresnih situacija (i uopte tekoa ivota), gustinom stanovnitva i stepenom
naseljenosti, kvalitetom hrane, odnosno ishrane i stepenom zagaenosti ivotne
sredine. Odreujui ovako komponente kvaliteta ivota, ovaj autor smatra da
ukoliko je vii nivo razvitka industrije i nacionalnog dohotka po glavi stanovnika,
tim je vea skuenost stanovnitva, stepen zagaenosti ivotne sredine, samim tim
poveavaju se stresne situacije, to vodi ka niem kvalitetu ivota.238
U naoj literaturi o kvalitetu ivota poelo se prvo raspravljati u okviru
razmatranja o ivotnom standardu, a potom i u vezi sa ekolokim problemima. U
analizama o ivotnom standardu se ukazuje da kvalitet ivota moe utvrditi i
pratiti na osnovu kvalitativnih pokazatelja i relativne vanosti pojedinih faktora, s
tim to se uvaava subjektivna ocena pojedinaca sa motivacijom da je opti
koncept kvaliteta ivota u stvari samo prosek globalnih uticaja pojedinaca.239 Ali
se kvalitet ivota definie i kao celovit proces konceptualizacije, proizvodnje,
raspodele i potronje upotrebnih vrednosti i ljudskih odnosa primerenih ljudskim
potrebama. Sa stanovita ovakve definicije kvaliteta ivota ukazuje se da je
ukupan (ili prosean) kvalitet ivota u nekom drutvu vei ako to vie
236

Dragan Kokovi, Kvalitet ivota i humanizacija svakodnevnice, zbornik radova, Ekologija i

kriza, Novi Sad, 1989, str. 64.
237
Mekli M. . Kultura i demokratija, Kultura, Beograd, 53/1971, str. 149.
238
Dragan Kokovi, cit. rad, str., 62
239
Eva Berkovi, Kvalitet ivotnog standarda, cit. izd., str. 19.
68

drutvenih grupa i pojedinaca moe, na sebi primeren nain, zadovoljiti vei

opseg svojih potreba.240 Na kvalitet ivota u vezi sa zatitom ovekove sredine
meu prvima ukazuje Rudi Supek. On ukazuje da je, kad je re o ekolokim
problemima odranja ljudske vrste, neophodno uvesti ne samo minimalne uslove
pod kojima je ovek sposoban da se odri, nego i pojam kvalitet ivota, tj. izvesne
humane i estetske kriterijume ivota po kojima se ovek u nainu svoga ivota
uzdie iznad isto bioloke sfere ivotarenja.241
Razliita shvatanja o kvalitetu ivota ukazuju da se radi o jednom relativnom pojmu (koji zavisi od mnogih faktora) koji se najee subjektivno
definie (ono to je za jednog kvalitet za drugog to nije, ili nije u dovoljnoj meri).
U ovom smislu se i ukazuje da kvalitet ivota oznaava odnos izmeu pojedinca i
njegove ivotne i drutvene sredine i da bolji kvalitet ivota pretpostavlja kako
ekoloki povoljniju ivotnu sredinu, tako i tolerantnu i dobro organizovanu
socijalnu sredinu.242 Ostavljajui istraivaima i teoretiarima kvaliteta ivota da
dalje rade na iznalaenju jedne ire prihvatljive definicije kvaliteta ivota,
smatramo da ovaj pojam treba da oznai podmirivanje potreba ljudi u odreenim
drutvenim uslovima sa oseanjem zadovoljstva to se na nain i u odreenom
obimu potrebe podmiruju u okviru date vrednosne orijentacije. U ovakvom
kontekstu, ako se prie odreivanju kvaliteta ivota, onda on obuhvata, tj. moe
obuhvatiti i potrebu za zdravom ivotnom sredinom, u meri u kojoj zdrava
prirodna sredina ima svoje mesto u vrednosnoj orijentaciji datog drutva (ili
drutvenog sloja). U ovom smislu se i ukazuje u raspravama o kvalitetu ivota da
su vrednosti njegovi pokazatelji. U stvari, kvalite tivota ne moe se svesti
iskljuivo kako na subjektivnu tako ni na objektivnu dimenziju, on je promenljiv i
ne pretpostavlja stalno stanje svesti o njemu. U ovom smislu treba shvatiti i
ukazivanje da se kvalitet ivota razliito shvata u pojedinim zemljama. Naime,
u siromanim drutvima ekonomski rast je uslov za razvoj socijalnog blagostanja, odnosno za razvoj kvaliteta ivota, a u razvijenim industrijskim drutvima
ova veza preokree svoj pravac dejstvovanja: kvalitet ivota postaje uslov za dalji
ekonomski rast, znai za dalju akumulaciju, diseminaciju i aplikaciju znanja.243
3. Sa porastom drutvenog, posebno naunog interesovanja za ekoloke
probleme, tj. za zatitu ovekove ivotne sredine, postavilo se i pitanje kvaliteta
ovekove ivotne sredine, u smislu da njen kvalitet treba da predstavlja eljen
stepen njenog ouvanja i razvoja. Kao da je postajalo sve jasnije da reavanje
ekolokih problema treba da omogui ne samo zatitu od naruavanja ekoloke
ravnotee u ovekovoj sredini, ve i da doprinese ouvanju (i unapreivanju)
ovekove sredine na nain da se time omoguava ne samo opstanak oveka kao
240

Duica Seferagi - Vesna Popovski, Kvalitet ivota kao cilj drutvenog razvoja, Revija za
sociologiju, Zagreb, 1-2/1989, str. 82, 84.
241
Rudi Supek, Ova jedina zemlja, cit. izd., str. 82.
242
Dr Mara ukanovi, Ekoloki izazov, Elit, Beograd, 1991, str. 278-279.
243
Veljko Rus, Drutveni razvoj i kvalitet ivota, Sociologija, Beograd, 1-2/1985, str. 82.
69

biolokog bia, ve i njegov razvoj kao drutvenog, svesnog, stvaralakog i

vrednosnog bia. Meutim, nije bilo ni malo jednostavno ni lako, usvojiti neke
opte pokazatelje o kvalitetu ovekove sredine. Razlike koje su nastale (i postoje)
proizlaze ne toliko iz razlike u nauno-teorijskom pristupu prouavanju i
reavanju ekolokih problema, koliko iz razlika koje proizilaze iz klasnog i
idejno-politikog pristupa ekolokim problemima.
U odreivanju kvaliteta ovekove sredine treba poi od shvatanja prirode,
drutva, oveka i njihovog odnosa. A ovek je ne samo prirodno bie. On je i
drutveno bie, tanije on je prirodno-drutveno bie. Naime, ovek stvarajui
uslove za svoju egzistenciju, stvara drutvo za koje se moe rei da predstavlja
viu formu u razvoju materije. U stvari, stvaranje takvih ivotnih uslova za oveka se javlja kao dvojak odnos s jedne strane kao prirodan, a s druge strane kao
drutveni odnos - drutven u tom smislu to se tu podrazumeva zajedniko delovanje vie individua, bez obzira na to pod kojim uslovima, na koji nain i u kom
cilju.244 Naime, ljudski rad kao celishodna delatnost prilagoavanja prirode u
ovom ili onom obliku... je prirodni uslov ljudske egzistencije od svih socijalnih
oblika nezavisan uslov izmene materije izmeu oveka i prirode.245 Zato je Engels i ukazivao da je ovekova inteligencija rasla srazmerno tome kako se ovek
uio da menja prirodu i da prirodni uslovi ne odreuju iskljuivo ovekov istorijski razvitak, jer ovek deluje na prirodu (menja je) i sam sebi stvara nove
uslove opstanka.246 Zato ljudi, to se vie udaljuju od ivotinja to vie stvaraju
svoju istoriju, a priroda i istorija su dve komponente njihove sredine u kojoj ive,
kreu se i postoje.
U kontekstu ovakvog pristupa odreivanju kvaliteta ovekove sredine,
treba razmatrati sloene probleme kako kvaliteta ivota tako i kvaliteta ovekove
sredine. Jer, povezanost prirodne i drutvene komponente ovekove sredine ispoljava se ne samo u uticaju drutvene komponente (drutvenih procesa i tvorevina)
na prirodnu komponentu, ve i uticaju prirodne komponente na drutvenu komponentu, na kulturu shvaenu u najirem smislu rei kao ukupnost materijalnih i
duhovnih tvorevina. Ta njihova meusobna povezanost dolazi do izraaja i kod
naruavanja - degradacije jedne ili druge komponente ovekove sredine. Degradacija jedne, pre ili kasnije, dovodi do degradacije druge. Naime, naruavanje
ekoloke ravnotee u prirodi nastaje kao rezultat prisvajanja prirode, proizvodnje,
u drutveno-ekonomskim odnosima u kojima je ovek potinjen oveku, a svrha
proizvodnje prisvajanje to veeg bogatstva.

244

K. Marks - F. Engels, Nemaka ideologija, 2 tom, Beograd 1947, str. 29. Opirnije o ovome videti i: dr Danilo . Markovi, Prilog marksistikom odreivanju kvaliteta ovekove sredine, Praksa, Titograd, 4/1985, str. 113-125.
245
K. Marks, Prilog kritici politike ekonomije, Beograd 1969, str. 26.
246
F. Engels, Dijalektika prirode, Dela, tom. 31, Beograd 1974, str. 410.
70

2. KVALITET OVEKOVE IVOTNE SREDINE

1. Polazei od izloenog shvatanja o kvalitetu ivota, ovekovoj sredini,
njenom kvalitetu i povezanosti kvaliteta ivota i kvaliteta ovekove ivotne sredine, smatramo da se kvalitet ovekove sredine moe preciznije odrediti. Pod pojmom kvalitet ovekove sredine, u najoptijem smislu, podrazumeva se relativno
stabilna (prostorna i vremenska) odreenost ovekove sredine veim brojem meusobno povezanih faktora iz etiri osnovne oblasti: prirodnih i stvaranih resursa, aktivnosti i procesa u sredini, sredstava i mera za ostvarivanje ekoloke
politike i uticaja ovekove sredine na drutveni razvoj. Ovakva definicija kvaliteta
ovekove sredine zahteva dalju operacionalizaciju putem indikatora unutar svake
od ovih oblasti, odreivanje standarda u skladu sa drutveno-istorijskim periodom, razvoja drutva, ciljevima i sistemom vrednosti u konkretnom drutvu ili u
globalu kada je u pitanju drutvo u celini.247 Meutim, bez obzira na indikatore i
standarde koji e se uzeti u odreivanju kvaliteta ovekove sredine,248 njen kvalitet treba da omogui opstanak i razvoj oveka kao prirodnog i kao drutvenog,
svesnog stvaralakog i vrednosnog bia. A to znai da kada se govori o kvalitetu
ovekove sredine, onda se radi o kvalitetu kako njene prirodne tako i drutvene
komponente. Jer, oveka ugroava ne samo degradacija (zagaenost), nizak i
nezadovoljavajui kvalitet prirode, ve i nizak i nezadovoljavajui kvalitet i drutvene komponente njegove ivotne sredine. U ovom smislu je u uvodu Stokholmske deklaracije (koju je usvojila Konferencija UN o ovekovoj sredini 1972.
godine) istaknuto da su za ovekovo blagostanje i uivanje osnovnih ljudskih
prava (ukljuujui i pravo na ivot) od bitnog znaaja obe komponente ljudske
sredine - prirodna i ona koju je stvorio ovek. Zato ovek ima pravo na uslove
ivota, na ivotnu sredinu, iji kvalitet omoguava ivot u dostojanstvu. Ali, isto
tako, ljudi imaju i obavezu da tite i poboljavaju svoju sredinu za sadanje i
budue generacije.
Kvalitet prirodne komponente ovekove sredine pretpostavlja ouvanje
ekoloke ravnotee u njoj u obliku koji omoguava opstanak i razvoj oveka kao
biolokog bia.249 A to se moe postii ako se u prisvajanju prirode proizvodnjom
polazi od saznanja da su ograniene mogunosti biosfere, tj. da u njoj postoje
neponovljivi resursi bez kojih je nemogu ivot oveka u njoj. Zato ovekova
proizvodnja ne treba da ima za posledicu unitavanje neobnovljivih prirodnih
resursa koji su neophodni za opstanak ivota, niti stvaranje proizvoda koji tete
247

Mr Gordana Miti, cit. rad, str. 58.

S. V. Borovnica, Indikatori za praenje stanja ovekove sredine, zbornik radova Planiranje
razvoja kvaliteta ovekove sredine u Jugoslaviji, Beograd, 1984. O ovome videti i: Milutin
Ljeevi, Kriterijumi ekonominosti u optimatizaciji kvaliteta ivotne sredine, zbornik radova
Samoupravno drutvo i ekologija, Beograd, 1987.
249
Opirnije videti i: , . , , .
, Moskva, 1992.
248

71

drugim ivim biima ije je postojanje vano za ouvanje ekoloke ravnotee koja
je pretpostavka ovekovog ivota. Za ostvarivanje ovakvog kvaliteta ovekove
prirodne sredine neophodno je ostvarivanje nove skale vrednosti u drutvu u kojoj
e centralno mesto zauzimati kako napredak oveka proizvoaa, razvoj i zatita
njegovih sposobnosti, tako i zatita sredine u kojoj ivi. A da bi se to postiglo,
potrebno je sa stanovita ove nove skale vrednosti usmeravati kako razvoj tehnologije, tako i tokove urbanizacije. U ovom smislu se ukazuje na neophodnost drugaijeg koncipiranja potreba. Drugaije koncipirani sistem potreba podrazumeva
i nove obrasce potronje, usmerene na uspostavljanje dinamikog sklada izmeu
triju komponenata to ulaze u pojam kvaliteta ivota: izmeu materijalnih dobara,
nematerijalne potronje i kvaliteta ivotne sredine (podvukao D. . M.).250
U ovakvom pristupu kvalitetu ovekove prirodne sredine postavilo se, i
postavlja se, ne samo pitanje zatite prirodne sredine od dalje degradacije, ve i
izgraivanje kvaliteta ivota u novim uslovima tehnolokog razvoja. U tom
kontekstu se pristupa i definisanju kvaliteta ivota i on se odreuje kao skup
odnosa koji vezuju individuu, drutvo u kome ona ivi i prirodnu sredinu, tako da
svaki od ovih elemenata ima sebi svojstven karakter i potrebu.251 A u tom skupu
odnosa opasnosti od industrijskog zagaivanja ne ostaju iza fabrike kapije i
postoji veza izmeu trajnog poboljanja kvaliteta ivota i mudrog iskoriavanja i
pravilne raspodele prirodnih bogatstava.252 Meutim, zatita ovekove prirodne
sredine i unapreivanje kvaliteta ivota nema isti znaaj u svim zemljama savremenog drutva. Jer, pored industrijski razvijenih zemalja, u kojima naruavanje
ekoloke ravnotee predstavlja znaajan problem, postoje zemlje i krajevi u
kojima se ljudi jo uvek bore za obezbeivanje osnovnih uslova svoje egzistencije. U ovim zemljama se u manjoj meri javljaju problemi zatite prirodne
sredine, tj. ouvanja ekoloke ravnotee. U njima se kao akutni problem javlja
pitanje obezbeivanja minimalnih uslova za zadovoljavanje ljudskih potreba na
nov nain kojim bi se ouvalo ljudsko dostojanstvo. Zatita prirodne sredine u
ovim zemljama izbija u prvi plan tek sa uvozom prljave tehnologije iz industrijski razvijenih zemalja.
2. Pitanje kvaliteta ovekove drutvene sredine nije manje sloeno od
problema kvaliteta ovekove prirodne sredine. Drutvena sredina koju ovek stvara predstavlja ne samo proces u kome ljudi menjaju materijalne, ekoloke, vegetacijske, biotike, klimatske uslove svoje sredine, ve i stvaranje sloenih uslova
rada u radnoj sredini (u kojima se redukuju ovekove stvaralake sposobnosti i
mogunosti) i oblika ivota izvan rada (oblika stanovanja i komuniciranja) u
kojima se ovek osea usamljenim i osea uas pred svetom koji je stvorio, tako
250

Nikola obelji, Drutveno ekonomski aspekti zatite ivotne sredine, zbornik radova
Problemi nauke u budunosti, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 1991, str. 372.
251
G. Fradier, A propose de la qualit de la vie, UNESCO, Paris, 1976, str. 6.
252
Nov stav o pitanju ivotne sredine, MOR informacije, Institut za dokumentaciju zatite na
radu, Ni, 2/1981, str. 22-23.
72

da mu njegova sredina ne omoguava ispoljavanje kao bia koje ima potrebu za

spontano i prirodno, neposredno i ljudsko odnoenje prema ostalim ljudima. Naime, usled suavanja i osiromaenja ovekove ivotne sredine i naglog poveanja broja ljudi koji ive u zgusnutom prostoru, nastaje kvarenje oveka i njegovog drutva, tj. drutvenih odnosa u kojima ljudi ive.
Suvie gusto naseljeno stanovnitvo, s preteranom pokretljivou, ubrzanim tempom ivota i veoma sloenim drutvenim odnosima, uz vanredno visoku zavisnost od neodreenog broja ljudi, dovodi do nesigurnosti jedinke, oseanja
stalnog pritiska, potitenosti, neobjanjivo i nejasno nezadovoljstvo ivotom,
drutvom i slino. Ovo sa svoje strane izaziva reakcije koje imaju za posledicu
neuravnoteenost, uznemirenost i niz negativnih patolokih pojava.253 U stvari,
nagla i brza urbanizacija je oslabila i dobrim delom pokidala tradicionalnu
socijalnu mreu koja je ljudima u krizi pruala podrku. Slabljenje i kidanje ovih
struktura i meusobnih kontakata i emocionalnih veza u njima, uinilo je da su
ljudi postali vulnerbalniji. U takvoj situaciji pojedinac se osea sve otueniji od
svoje ljudske prirode i svog prirodnog i drutvenog okruenja, sve usamljeniji i
sve ugroeniji i bespomoniji.254 I tako zagaivanje drutvene sredine nije
nita manje nepovoljno za oveka od zagaivanja prirode.255 Zato se s pravom
ukazuje da ni jedna nestaica energije nije toliko opasna koliko nestaica energije
da se drutvene ustanove prilagode pravim ljudskim potrebama.256
U nastojanju da operacionalizacijom definicije kvaliteta ovekove sredine,
pruimo teorijsku osnovu za ekoloku politiku iji je cilj unapreivanje kvaliteta
ovekove sredine, smatraemo da kvalitet ovekove sredine obuhvata stanje
prirodne sredine u kome nije ugroen opstanak oveka kao biolokog bia i
uslove stanovanja, ivota i rada koji su saglasni sa ovekovim odlikama kao
svesnog, stvaralakog, vrednosnog i slobodnog bia. Kvalitet ovekove sredine
treba da omogui stalni razvoj oveka, njegovo ooveavanje na viim nivoima, a
ne njegovo osporavanje. Ostvarivanje ovakvog kvaliteta ovekove sredine treba
da omogui civilizacijske promene u savremenom drutvu stvaranjem kompleksnog ivotnog miljea u smislu integracije procesa stanovanja, rada, transporta,
usluga, kulture, rekreacije, u smislu intenzivne kultivacije celih predela i menjanja
strukture naselja - to, uostalom, poinje da predstavlja nerazdvojni uslov
civilizacije.257
253

Dr Radomir Luki, Hoe li razum pobediti, ovek i ivotna sredina, Beograd, 1/1976,
str. 34-36.
254
Predrag Kalianin - Vladimir Paranosi, Zdravlje za sve - zatita i unapreenje mentalnog
zdravlja, Nauna knjiga, Beograd, 1988, str. 38.
255
Radovan Marjanovi, Jedan pogled na tzv. problem ovekove sredine, Gledita, Beograd,
2/1980, str. 41.
256
Mihailo Markovi, Pogled u svetu na odnos oveka i ivotne sredine, Zbornik radova ovek, drutvo, ivotna sredina, Beograd, 2/1980, str. 41.
257
Radovan Rihta i sar., Civilizacija na raskru, Komunist, Beograd, 1971, str. 181.
73

3. U razmatranju o osnovnim pokazateljima kvaliteta ovekove sredine i

njenom unapreivanju posebnu panju zasluuje problem kvaliteta radne sredine.
Jer, ovek-radnik, najvei deo svog ivota provodi u procesu rada, u radnoj
sredini, pa su uslovi rada njegovi ivotni uslovi. Ili, kako smo ve ukazali, radna
sredina je sastavni deo ovekove ivotne sredine. Zato poslednjih godina uporedo
sa nastojanjima da se unapredi kvalitet ovekove sredine ine se napori da se
unapredi i kvalitet radne sredine.258 Naime, u nastojanju da se, iz drutvenoekonomskih i idejno-politikih razloga, ali i iz potreba da se poloaj oveka u
procesu rada to vie uini adekvatnijim (u manjoj ili veoj meri, to zavisi od
razliitih okolnosti u pojedinim zemljama) njegovoj prirodno-drutvenoj sutini,
sve ee se ukazuje na upotrebu unapreivanja kvaliteta radnog ivota i (ili i)
kvaliteta radne sredine.259
U odreivanju kvaliteta radne sredine treba poi od dosadanjih nastojanja
da se odredi kako kvalitet radnog ivota tako i kvalitet radne sredine i injenica da na kvalitet radne sredine utie ne samo tehnika osnova rada (sredstva za
proizvodnju) ve i drutveni odnosi u kojima se radna delatnost vri. Meutim,
iako se sve ee upotrebljavaju pojmovi kvalitet radnog ivota i kvalitet radne
sredine, malo je pokuaja da se potpunije odredi ta ovi pojmovi znae, tj. da se
potpunije definiu. Jedan od retkih pokuaja je sainjen u Engleskoj (u Meunarodnom institutu socijalne ekonomije). Pri definisanju kvaliteta radnog ivota kao
znaajne komponente navedene su: pristup radu, korisnost rada, opaanja i stavovi u vezi sa radom i akteri i njihovi meusobni odnosi. Ali je pri tom istaknuto
da vrednosti drutva imaju snaan uticaj na karakteristike radne sredine.260 Kako
se kvalitetom iskazuje svojstvo, osobina, kakvoa, u odreivanju kvaliteta radne
sredine postavlja se pitanje kakva svojstva, osobine i kakvou treba da ima
radna sredina da bi se smatralo da je kvalitetna. Odgovor na ovo pitanje odreen
je kako razvojem proizvodnih snaga, tako i drutveno-ekonomskim odnosima u
kojima se vri radna delatnost u konkretnom drutvu.
Polazei od shvatanja oveka (kao prirodno-drutvenog bia) kao stvaralakog, slobodnog i vrednosnog bia, karaktera ljudskog rada odnosa oveka i
njegove radne sredine i preovlaavajueg stepena razvoja proizvodnih snaga u
savremenom drutvu, smatramo da pojam kvaliteta radne sredine u savremenom
drutvu obuhvata sledee: sredstva za rad koja ne trae (ili trae u to manjoj
meri) ovekovo fiziko naprezanje; osmiljenu mehanizaciju (automatizaciju) procesa rada koja nee intelektualizaciju ljudskog rada suprotstavljati deprofesiona258

O ovome videti na rad: Kvalitet radne sredine i zatita na radu, Zatita, Sarajevo, 1/1984.
Opirnije o ovome videti: J. O. Tole (Ed): Work and the Quality of Life, Cambridge, 1974.,
N. A. B. Wilson: On the Quality of Working Life, London, 1973., . . ,
, Moskva, 1983. i . . , , Moskva, 1981.
260
Barie O. Pettman, Quality of Working Life, International Institute of Social Economics, Partington, 1987. O ovome videti: Maria Hirszowics, Industrial Sociology, Oxford, 1981, r. 96-97.
259

74

lizaciji (ime bi rad za oveka dobijao karakter besmislene aktivnosti), hemizaciju proizvodnog procesa uz punu zatitu zdravlja radnika, i organizaciju rada
u kojoj se ne reducira ovekova linost na izvrioca pojednostavljenih radnih
operacija ve ovek ima i mogunost, da upravlja i kontrolie proces rada.
Ovakvom radnom sredinom ostvaruju se ne samo bezbedni uslovi rada u kojima
je zatien ovekov integritet (fiziki, psihiki i moralni) ve uslovi rada u kojima
se potuje ljudsko dostojanstvo i ovek moe razvijati svoje radne i druge
stvaralake sposobnosti. U stvari, u ureivanju i promiljanju kvaliteta radne (kao
i ivotne) sredine treba polaziti od shvatanja da drutvo i priroda postoje zbog
oveka, a ne ovek zbog njih. Cilj je ovek, i on ne moe biti tretiran kao
sredstvo. Cilj ivota je razvitak stvaralakih mogunosti oveka.261 Ali, kao to
proces rada i ovekova radna delatnost predstavljaju konkretne oblike tog
drutvenog procesa i ovekovog stvaralakog ispoljavanja, tako se i kvalitet radne
sredine javlja kao kvalitet konkretne radne sredine. Zato se zahtevi za unapreivanjem kvaliteta radne sredine moraju postavljati i ostvarivati s obzirom na
tehniku osnovu rada i drutveno-ekonomske mogunosti date sredine. Uz to
unapreivanje kvaliteta radne sredine, kao dela ivotne sredine, treba da predstavlja i znaajnu komponentu humanistikih ideala, ijem ostvarivanju (treba da)
se tei u savremenom drutvu.262
U kontekstu ovakvog pristupa kvalitetu radne sredine treba shvatiti i
ukazivanje Meunarodne organizacije rada o potrebi povezivanja akcija usmerenih na reavanje problema zatite ivotne sredine sa zatitom i unapreenjem
radne sredine. U ovom smislu je ukazano na potrebu i mogunost ukljuivanja
zelene klauzule u kolektivne ugovore kojima se reguliu prava iz radnog odnosa, uslovi rada i visina najamnine. Ta bi klauzula trebalo da omogui radnicima
i njihovim predstavnicima da budu konsultovani o pitanjima ekoloke politike
preduzea (na osnovu moguih opasnosti u proizvodnom procesu ili proizvodima), da budu obaveteni o neobjavljenim podacima o ekolokim opasnostima i da
odbiju obavljanje poslova za koje smatraju da mogu izazvati ozbiljnije zagaivanje ivotne sredine.263 U stvari, kao to su ivotna i radna sredina povezane,
tako su i njihovi kvaliteti povezani, i kvalitetna ivotna sredina pretpostavlja i
radnu sredinu odreenog kvaliteta.264 Zato Meunarodna organizacija rada iako
261

Federiko Major, Sutra je uvek kasno, Jugoslovenska revija, Beograd, 1991,str.68.

O aktuelnim problemima kvaliteta radne sredine videti i: Sran Dvorek, Tehnologija kao
drutveni problem i Dragutin Miki, Proizvodno i socijalno znaenje novih tehnologija,
Revija za sociologiju, Zagreb, 3/1988.
263
Opirnije o ovome videti: Report the Director-General, Environment and the World, International Labour conference, 77 session, Geneva, 1990.
264
U ovom smislu treba shvatiti ukazivanje da kada se radi o kvalitetu ivotne sredine, drutvenu akciju treba voditi u reavanju otuenosti oveka od oveka, rada i sredstava rada, jer
ona dovodi do nehajnog ponaanja, kako pojedinaca tako i organa zajednica i zajednica, to
dovodi do naruavanja i degradiranja ivotne sredine. Jo jedan vaan zadatak je uvrstiti
262

75

nije direktno zainteresovana za fizike stvarnosti takvih pojava kao to su

globalno otopljavanje, ista voda, bioloka raznovrsnost ili za njihovo merenje...
MOR je zainteresovan za delovanje ovih stvarnosti na ljude, ...na radnu sredinu,
na siromatvo, na razvoj ljudskih resursa i na kvalitet rada i ivota.265

shvatanja da su materijalna pronzvodnja i produktivnost u uskoj vezi sa kvalitetom ivotne

sredine (Jordan Aleksi, esta dimenzija horizont kulture, ECOLIBRI, Beograd, 1995, str. 200.
265
Svaka grupacija u MOR-u ima sopstvenu ulogu: ministri rada i zapoljavanja treba da
posluaju birae za koje ivotna sredina nije vie sporedan posao ve deo nosee politike.
Poslodavci se suoavaju sa dvostrukim izazovom razvoja istih tehnologija i stvaranja rasta
koji e raun moi da plate. Radnici treba da izraze solidarnost sa svojim drugovima u drugim
zemljama i da prave pritisak za mere kojima e se pravedno podeliti optereenja i korist od
akcija u oblasti ivotne sredine (MOR informacije, Institut bezbednosti i zatite na radu, Ni,
2/1990. god., str. 7).
76

GLAVA TREA
EKOLOKA KRIZA I MOGUNOSTI NJENOG
REAVANJA
I

POJAM I UZROCI EKOLOKE KRIZE

1. POJMOVNO ODREENJE EKOLOKE KRIZE

1. Za oznaavanje ekolokih problema, koji dovode do negativnih promena ne samo u biosferi ve i u ljudskom drutvu upotrebljavjaju se dva termina:
kriza okoline i ekoloka kriza. I mada se ova dva termina ne iskljuuju, i kako
se ukazuje ak stanje ekolokih problema (kvantitativno i kvalitativno) ide od
krize okoline ka ekolokoj krizi, ipak smatramo da je za oznaavanje ekolokih problema primerniji termin ekoloka kriza. Upotreba ovog termina za
oznaavanje ekolokih problema uvaava injenicu da je ovek kao prirodno bie
deo ekosistema u kome svojim delovanjem (pre svega, proizvodnim) modificira
ekosisteme, da su prirodne i drutvene pojave neposredno povezane u jednu
celinu, i da se u tom kontekstu iskazuje i destrukcija ekosistema. Zato je ovaj termin sa socijalno-ekolokog aspekta, a to e rei i sa stanovita socijalne ekologije,
primerniji shvatanju ekolokih problema kao i za iskazivanje njihovih razliitih
aspekata i stupnjeva.266
Ekoloka kriza predstavlja naruavanje uravnoteenosti uslova i uticaja u
ovekovoj ivotnoj sredini, u jedinstvu njene prirodne i drutvene komponente i
izraava se u ugroenosti stabilnog funkcionisanja kako biosfere tako i drutva,
dovodei u pitanje ovekovu egzistenciju kao prirodno-drutvenog bia. Meutim,
ovako definisana ekoloka kriza u iskazivanju ima odreene modalitete. Najee
se kao tri modaliteta njenog ispoljavanja navode: zagaenje, ugroenost i destrukcija. Zagaenje predstavlja najnii stupanj poremeenja ekoloke ravnotee.
Ugroenost oznaava znaajno smanjenje sposobnosti ekosistema i biosfere i za
njihovu samoregulaciju i za uspostavljanje uravnoteenosti uslova i uticaja u
njima potrebna je ovekova delatnost. Destrukiija oznaava onaj stadijum razaranja ekosistema kada je obnova njihovih funkcija skoro nemogua ili zahteva veli266

Pojam ekoloka kriza, po jednom shvatanju, obuhvata kontinuiranu skalu tetnog uticaja
na ekosisteme. Prvi stupanj na toj skali, koji se oznaava kao ekoloki problem karakterie
se tetnim uticajima u kojima se ekosistemi mogu sami regenerisati. Drugi stupanj se oznauje
kao stupanj ugroavanja, stupanj ugroavanja egzistencije ekosistema. Trei stupanj je ekoloka katastrofa, stupanj ugroenosti ekosistema u kome preti izumiranje brojnih ili svih vrsta
ivih bia u nekom podruju (Edgar Gartner, Arbeiterklasse und Okologie, Marxistsche
Blotter, Frankfurt/Main, 1979,str. 90.)
77

ke napore oveka u dugom vremenskom periodu (najee sa neizvesnim ishodom u pogledu obnove njihovih funkcija). Ovi modaliteti ekoloke krize ispoljavaju se na razliite naine u pojedinim geografskim podrujima i pojedinim
zemljama.
Meutim, iako postoje modaliteti u kojima se ispoljava ekoloka kriza,
ipak se moe dati i opta ocena stanja ovekove sredine danas. Naime, moe se
slobodno rei da je naruvanje ekoloke ravnotee u savremenom svetu poprimilo
takve razmere da je nastalo naruavanje ravnotee izmeu prirodnih sistema
nunih za odravanje ivota (ivih bia i oveka) i industrijskih, tehnolokih i
demografskih potreba oveanstva. Kao sigurni znaci (ili predznaci) ekoloke
krize javljaju se problem ishrane, demografska eksplozija, iscrpljivanje prirodnih
resursa (izvori sirovina i energije i zagaenost vode i vazduha). Zato se savremeni
ovek danas nalazi moda pred najteim ispitom u toku svog razvitka: Kako prevazii krizu oveanstva, izazvanu ogranienou rezervi prirodnih resursa (obnovljivih i neobnovljivih), kako prebroditi energetsku krizu i uporedo s tim mnogostrano drastino zagaenje prirodne sredine, eksploziju populacije, glad, bedu i
dr.?267
2. O karakteru ekoloke krize, u smislu da li ona ima globalni ili lokalni
karakter, postoje razliita shvatanja. Po nekim shvatanjima (koja su sve rea)
ekoloka kriza nema globalni karakter, budui da funkcioniu osnovni principi
biosfere, to pokazuje da ona nije izgubila sposobnost samoregulacije i dinamiku
ravnoteu. Prema tome, ekoloki problemi, naruavanje ekoloke ravnotee, po
ovim shvatanjima imaju samo lokalni karakter, tj. moe se govoriti samo o kritinim lokalnim ekolokim situacijama, a ne i o ekolokoj krizi kao globalnom
problemu. Ovakvo shvatanje karaktera ekolokih problema nauno je neodrivo
jer se zasniva na netanom i nepotpunom shvatanju elemenata ovekove sredine.
Ono ovekovu sredinu svodi na skup fizikih i biolokih faktora, iskljuujui iz
ovekove sredine njenu drutvenu komponentu. Meutim, ekoloka kriza oznaava ugroavanje stabilnosti ovekove sredine u ukupnosti njenih (prirodnih i
drutvenih) komponenti. Ona oznaava ugroenost stabilnog funkcionisanja ne
samo biosfere, ve ugroenost stabilnosti ovekove sredine u sveukupnosti njenih
elemenata, tanije ugroenost stabilnosti egzistencije oveka i njegovog drutva.
Ovako shvaena ekoloka kriza predstavlja globalni problem i intenzivira se
kvantitativno i kvalitativno od agrarne revolucije268 do danas kao posledica dru267

Nikola Panti, Priroda i ovek, u zborniku radova ovek i priroda, SANU, Beograd, 1984,
str. 20. Opirnije o savremenoj ekolokoj krizi videti i: . . , ,
, Moskva, 1994, str. 214-219.
268
Ljudska civilizacija prola je dosad kroz dve revolucije koje su temeljno izmenile uslove
ljudske vrste na ovoj planeti... Prva, agrarna revolucija, uspela je staviti u slubu oveka
Sunevu energiju - procese fotosinteze u biljkama da bi sluila za ishranu ovska i stoci koju
je poeo pripitomljavati. Druga, industrijska revolucija, donela mu je vlast nad novim
izvorima energije, pre svega nad fosilnim gorivima, ugljem i naftom, kojima je pokretao parne
i elektrine motore i motore sa unutranjnm sagorevanjem. A njima se u najnovije vreme pri78

tveno-ekonomskih i tehniko-tehnolokih uslova razvoja.269 Ona predstavlja krizu

egzistencije industrijskog drutva i njegovog odnosa prema prirodi, koji se
karakterie njenom bespotednom eksploatacijom.270
Do nastanka oveka i njegovog delatnog odnosa prema prirodi u ivom
svetu, vladala je uzajamna harmonina povezanost i zavisnost, na nain da se
moe rei da je postojala ekoloka harmonija. Sa pojavom oveka otpoinje
proces naruavanja ekoloke harmonije, ekoloke ravnotee. Taj proces otpoinje
pre nekih etrdeset hiljada godina, onda kada je ovekov predak stekao
sposobnost da misli, poeo da pravi orua za rad, da se slui simbolima, da slika i
da svojom delatnou proizvodi sredstva za ivot. Prisvajajui prirodu svojom
radnom delatnou ovek nije, ili nije dovoljno, vodio rauna o potrebi potovanja zakonitosti koje vladaju u biosferi i svojom delatnou naruavao je uravnoteenost uslova i uticaja u prirodnoj sredini. Meutim, zbog malobrojnosti
ljudskih populacija u ranijim istorijskim epohama negativan odnos prema prirodi
tadanjih ljudi nije dovodio do znaajnih degradacija prirodne sredine. Ljudi su
naputali mesta na kojima su degradirali prirodu, naseljavali su nova, a na starim
stanitima priroda se brzo obnavljala.271 Ali, sa razvojem proizvodnih snaga,
koje su omoguavale u veim razmerama prisvajanje prirode i porastom broja
stanovnika na Zemlji, degradacija prirodne sredine postaje sve prisutnija i najzad
dobija nesluene i za ljudski opstanak opasne razmere.
Naruavanje ekoloke ravnotee u razmerama da se ne samo ugroava
zdravlje ljudi, ve dovodi u pitanje i opstanak ivota na Zemlji otpoelo je sa
snanijim razvojem proizvodnih snaga, industrijalizacijom. Prisvajanje i prerada prirode sa razvojem industrije vri se u velikim razmerama tako da se pri tom
ne vodi rauna o zakonitosti koje postoje u biosferi. Ne vodi se rauna da je
ekosfera (kao jedinstvo biosfere i ekosistema) nenadoknadiva, i ako bi bila unitena da se ne moe obnoviti ni prirodnim procesima, ni ljudskom delatnou.272 U
stvari, umesto da ovek bolje upozna prirodu i zakone koji vladaju u njoj (i na
kljuila i atomska energija. Potvrdila se Bekonova teza da je znanje mo, ali i Geteova vizija
da e arobnjakov uenik osloboditi demonske prirodne sile koje e zapretiti njegovom
vlastitom postojanju. (Rudi Supek, Ova jedina zemlja, III dopunjeno izdanje Globus, Zagreb, 1989, str. 23-24).
269
Ovako shvaena ekoloka kriza se razliito manifestuje u pojedinim geografskim podrujima i zemljama.
270
Ekoloka kriza nije sluajan i marginalan proizvod novovekovne umetnosti, naprotiv, ona
je samo krajnja i nuna konsekvenca jedne filozofije napretka, besprizivne filozofije razvoja
koja e svoju snagu i mo zasnovati na bespotednoj eksploataciji i degradaciji kako ovekove
spoljanje, tako i unutranje prirode (Ljubia Despotovi, Ekologija kao kritika modernosti,
zbornik radova Ekologija i kriza, Novi Sad, 1989, str. 14-15).
271
Nikola Panti, Priroda i ovek, u publikaciji ovek i priroda, SANU, Beograd, 1984, str. 9.
272
ovek je samo deo strukture ivota - zavisan u svojoj egzistenciji od celokupne strukture.
Kao najvie razvijena ivotinja, koja se slui alatkom, on mora da shvati da treba potovati
nepoznate evolucijske sudbine drugih oblika ivota, i da postupa kao neni upravnik zemljine
zajednice bia. (Geri najder, etiri promene, Gradina, Ni, 5-6/1983, str. 173-174).
79

osnovu toga radi na njenom unapreenju), on je poeo vrlo intenzivno da je

degradira i zagauje ivotnu sredinu. Savremeno oveanstvo je ak ubeeno da
zahvaljujui kompjuterima i tehnologiji moe da prevazie prirodu i da proizvodi
i ono to priroda nije bila u stanju, na primer nova sredstva za komunikaciju,
deterdente, pesticide, psihodroge, itd. Meutim, takvom delatnou oveka
naruen je osnovni ekoloki princip, a to je da sve ono to ovek proizvodi a ne
postoji u prirodi mora biti tetno za druga iva bia, jer u prirodi postoji stalna
ekoloka uslovljenost i povezanost.273
Ekoloka kriza koja se ispoljava u naruavanju uravnoteenosti uslova i
uticaja u ovekovoj sredini, nastala je, najoptije reeno, kao posledica ovekovog mentaliteta eksploatacije u odnosu na prirodu, naglog rasta, tehnologije,
irenja industrijalizacije i porasta broja stanovnika.274 U osnovi, ona se ispoljava u
iscrpljivanju prirodnih resursa i zagaivanju ovekove sredine. Iscrpljenje
prirodnih resursa je tako intenzivno da se ve u otrom vidu postavlja pitanje
mogunosti njihovog korienja u budunosti. Zagaivanje ovekove sredine ispoljava se u sve veem smogu, mrtvim jezerima, vodi koja nije za pie, smrtonosnim
radijacijama i izumiranju biolokih vrsta. U stvari, ovekovo delovanje na zemljine ekosisteme, koji u svojoj ukupnosti, povezanosti i meuzavisnosti obrazuju,
kako smo ve ukazali, ekosistem Zemlje kao planete, izaziva promene u kompleksnim sistemima ovekove sredine. Negativne posledice tog delovanja
ispoljavaju se kao ugroavanje ekolokih uslova celokupne ljudske egzistencije i
u ugroavanju ljudskog zdravlja preko vazduha, vode i hrane koji su zagaeni
supstancama koje ovek vetaki proizvodi.
3. Prirodni resursi se dele u dve grupe: obnovljive i neobnovljive. U grupu
obnovljivih resursa spadaju umski kompleksi, biljni i ivotinjski svet, itd. Prisvajajui i menjajui prirodu ovek moe nekontrolisanim unitavanjem obnovljivih resursa da izazove naruavanje ekoloke ravnotee ije posledice mogu biti
viestruko tetne za opstanak oveka. Neobnovljivi prirodni resursi su oni ije su
koliine ograniene i koji se ne mogu obnavljati. U neobnovljive (i ograniene)
prirodne resurse spadaju rezerve fosilnih goriva i ograniene rezerve leita
metala. Iako ne postoji saglasnost o koliinama neobnovljivih resursa, i o tome
kada e pojedini od njih biti definitivno utroeni, ipak ostaje injenica da e u
skoroj, ili daljoj budunosti oni biti utroeni i da se sa tom injenicom u planiranju
budunosti mora raunati. U ovom kontekstu posebno se postavlja i pitanje energetske krize i istie potreba naputanja (i zamene) energetskih resursa nastalih

273

Dr Duan Kanazir, Ekoloka kriza je proizala iz naruavanja odnosa oveka i prirode,

ovek i sredina, Beograd, 1/1975, str. 8. Opirnije o ekolokoj krizi videti i: . .
, , , Moskva, 1993, str. 108-127.
274
O uzrocima naruavanja ekoloke ravnotee videti: dr Danilo . Markovi, Ekoloka kriza i
mogunost njenog reenja u savremenom drutvu, Nae stvaranje, Leskovac, 3-4/1984, str.
7-23.
80

prirodnim procesima u geolokoj prolosti, tj. uglja i nafte, i okretanje prema

korienju suneve energije.275
Zagaivanje prirodne sredine vre kvantitativni i kvalitativni zagaivai.
Kvantitativni zagaivai su supstance koje ovek ne stvara, koje postoje u prirodnoj sredini ali koje ovek oslobaa u znatno veim koliinama, tako da one u
tim koliinama dovode do naruavanja ekoloke ravnotee. Kvalitativni zagaivai su supstance koje proizvodi ovek - sintetike supstance. One negativno utiu
na iva bia, pa i na oveka, protiv njih ovekov organizam nema odbrambene
moi.276 Meutim, ovek moe delovati i na koliinu (i kategoriju) kvantitativnih
zagaivaa (supstance koje on ne proizvodi, koje postoje u prirodi) u osnovi na tri
naina: remeenjem ciklusa kruenja materije oslobaanjem velikog broja supstanci za koje smatra da su neutralne, ali koje u poveanoj koliini remete
usklaenu prirodnu ravnoteu; isputanjem ogranine koliine materije na osetljivom mestu i maloj povrini koja se u prirodi nalazi u prirodnom stanju, to moe i
na tom prostoru dovesti do neeljenih i katastrofalnih posledica i dodavanjem
opasne supstanie, ak i na mestu njene prirodne koncentracije.277
Degradacija prirodne sredine (njeno zagaivanje) zavisi od broja i koncentracije stanovnika, od obima proizvodnje i potronje, kao i od prirode tehnike i
naina proizvodnje i potronje. Ali, evidentno je da su u savremenom drutvu svi
ovi faktori tako delovali da su nastale promene u ovekovoj ivotnoj sredini, koje
daju osnove za zakljuivanje o njenoj zagaenosti, i odgovornosti ljudi za takvo
njeno stanje. Naime, ljudska rasa je u poslednjem veku dopustila preterano uveavanje proizvodnje i rasturanje otpadaka, nuzproizvoda i hemikalija. Zagaenost
direktno teti ivotu na naoj planeti: to e rei upropatava ivotnu sredinu za
samo oveanstvo. Mi zagaujemo vazduh i vodu, i ivimo u buci i prljavtini koje ni jedna ivotinja ne bi trpela, dok nam u isto vreme reklame i politiari govore da nam nikada nije bilo tako dobro. Zavisnost modernih vlada od takve vrste
neistine vodi u bestidnu zagaenost duha: sredstva masovnih medija i mnogo
kolskog obrazovanja.278
4. Slika koju prua savremeni svet nije nimalo ruiasta i ohrabrujua. U
svetu danas ima 1,5-2 milijarde gladnih - vie nego to je ukupno bilo ljudi na
svetu krajem prolog veka. Godinje umire 60 miliona ljudi, a od toga 20 miliona
umire od gladi. Ni stanje prirodnih resursa ne prua utenu sliku. Ako se potronja nastavi sadanjim ritmom postojee rezerve (sem hroma i gvoa) bie
275

Nikola K. Panti, Prirodni resursi i razvoj, ovek, drutvo, prirodna sredina, SANU,
Beograd, 1981, str. 168-169.
276
P. R. Erilich, A. H. Erlich and J. P. Holdern, Human Ecology, San Francisko, 1973, str. 146.
277
Ekoloka kriza moe dovesti do procesa i pojava koji se u svojoj ukupnosti mogu okarakterisati kao ekoloka katastrofa. Ona nastaje kao finale ekoloke krize. Jedna od najvanijih
karakteristika ekoloke katastrofe je naruavanje bilansa u meusobnim odnosima razliitih
nivoa biosfere, koja se oznaava kao piramida ivota (, . ., :
, , Moskva, 1995, str. 133.)
278
Geri najder, cit. rad, str. 175.
81

iscrpljene za oko 50 godina. Nalazimo se u agoniji petrolejske ere; izvori nafte, te

osnovice na kojoj se podigla zgrada industrijalizma, iscrpie se za 30 godina.
Zagaenost vazduha, vode i zemljita rezultat je bezbroj inilaca koji su se gomilali uporedo sa prljavim fazama industrijske revolucije. Otrovni veo smoga
koji visi iznad velikih gradova je toliki da se i sam vazduh pretvarao u ubicu...
ljudsko stanovnitvo, koje se udvostruavalo svakih 50 000 godina tokom prvih
miliona godina svog ljudskog postojanja, sada se udvostruuje svakih 30-50
godina. Pre 8 000 godina bilo je 5 miliona stanovnika, 1850. godine 1 milijarda,
1970. godine 3,7 milijarde, 2000. godine ono e brojati 7 milijardi, a 2040. godine
preko 15 milijardi, to namee - dinovske civilizacijske promene i zadatke.279
Izvetaj UNEP-a (od aprila 1989. godine) o stanju ovekove sredine ukazuje da je
dolo do opadanja njenog kvaliteta, naroito zbog: poveanog zagaivanja vazduha emisijom sumpordioksida, azotoksida i karbon monoksida; kiselinskog taloenja azotnog oksida; zagaenosti voda i opadanja kvaliteta zemlje (litosfere).280
Prisvajanje prirode od strane oveka, koje se vri suprotno osnovnim
zakonitostima koje vladaju u prirodi vodi ne samo ugroavanju ljudskog zdravlja,
ve i opstanka ljudi na planeti Zemlji.281 Zbog toga, i u svetu, i u nauci o oveku
ve postoji uznemirenost. Jer, zagaena prirodna sredina utie ne samo na oblike
ivota, vei i na genetsku osnovu oveka kao biolokog bia. U stvari, ovek
zagaivanjem ivotne sredine (fizikim, hemijskim i biolokim mutagenim
agensima) izaziva u biosferi, po ovekov dalji opstanak, opasne promene mutacije i rekombinacije genetskog materijala... Nama, meutim, nije i ne sme da
bude svejedno da li e se budui ivi svet dalje razvijati sa oplemenjenim
ovekom ili sa ovekom koji e u negativnom smislu imati izmenjene genetske
programe ili ak dovesti do izumiranja ljudske vrste.282
Odnos oveka i prirode, koji se danas izraava i u raznim modalitetima
ekoloke krize, predstavlja globalan problem oveanstva, a samim tim i ekoloka
kriza ima globalni karakter. Ekoloki problemi se izraavaju preko naruavanja
uravnoteenosti uslova i uticaja u ovekovoj sredini i trae reavanje na globalnom planu. Njihovo reavanje na globalnom planu zahteva: usmeravanje privrednog razvoja (rasta), humanistiki osmiljeno korienje tekovina nauno-tehnoloke revolucije, upravljanje prirodnim resursima (u cilju njihovog racionalnog
korienja i ouvanja), osmiljenu demografsku politiku i reavanje pitanja
proizvodnje hrane.283 Reavanje ovih problema danas se postavlja kao zadatak
pred sve zemlje i trai njihovu saradnju, iako su motivi pojedinih zemalja razliiti:
279

Socioloki leksikon, Savremena administracija, Beograd, 1982, str. 158.0 ovome videti i:
Federiko v. Major, Sutra je uvek kasno, Jugoslovenska revija, Beograd, 1991, str. 37-39.
280
James V. Connor, Environment Education and Developing World, Unicef. 1990, r. 2.
281
Barbara Vord i Rene Dibo, Zemlja planeta naa jedina, Glas, Beograd, 1976.; Bastman,
G. Krizne okruat/cei srsd, SPB, 1995.
282
Nikola Panti, Priroda i ovek, cit. izd., str. 17-18.
283
O ovome videti i: dr Radmila Stojanovi, Teorija privrednog razvoja u treoj tehnolokoj
revoluciji, Savremena administracija, Beograd, 1987, str. 21-22.
82

Razvijene zemlje imaju posve drugaiju poziciju od nerazvijenih zemalja. One se

bore za ekonomsku ekspanziju i presti, a u najmanju ruku za odravanje postojeeg stupnja unutranjeg razvoja i distance u svetskim odnosima, dok se nerazvijeni suoavaju s egzistencijalnim pitanjima.284 Meutim, budui da ekoloki
problemi imaju globalan karakter, pa iako se oni ispoljavaju na razliite naine u
pojedinim zemljama, njihovo uspeno reavanje zahteva bilateralnu, multilateralnu i meunarodnu saradnju.

2. UZROCI EKOLOKE KRIZE

1. Degradacija prirodne sredine i ekoloki problemi su starijeg datuma.
Meutim, istraivanje uzroka degradacije prirodne sredine otpoelo je relativno
kasno u istoriji ljudskog drutva. Istraivanje uzroka ekolokih problema, tj. ugroavanja ekoloke ravnotee, dobija ire razmere kao posledica porasta ovekove
moi u prisvajanju i popravljanju prirode zahvaljujui razvoju proizvodnih
snaga, koji nastaje industrijskom revolucijom. Industrijska revolucija zapoela je
prometejskim zanosom, i romantiarima se priinilo da je stvaralatvo oveka
preuzelo ulogu boga u prirodi, - te je kovanica sveta u prvom zanosu ljudskog
pohoda ka osvajanju prirode, monim sredstvima nauke i industrije, izgledala beskrajna, kao to je sam ljudski napor izgledao beskonaan... Meutim, jedva da je
proao jedan vek takvog razvoja,..., i ovek se sudario s granicama same prirode
od koje zavisi, ...285 To sudaranje oveka sa prirodom ispoljilo se i u saznanju da
naruavanje ekoloke ravnotee u prirodi, ovekovom proizvoakom delatnou
kojom prerauje prirodu smanjuje mogunosti i izglede da ulaganje kapitala u
proizvodnju donese vei profit.286 Uporedo sa ovim ekolokim ogranienjima za
profesionalno ulaganje kapitala u proizvodnju, usled naruavanja ekoloke ravnotee pogoravaju se uopte uslovi ivota oveka, pa i uslovi ivota u podrujima i
naseljima u kojima ive i pripadnici vlasnike klase. Nastaje potreba da se
ekoloki problemi istrae kako sa stanovita organizovanja proizvodnje tako i sa
stanovita obezbeivanja (i zatite) kvaliteta ivota.
Odgovori koji su davani, i koji se daju, na pitanja zato nastaju ekoloki
poremeaji koji dovode do degradacije prirodne sredine i ugroavanja uslova za
opstanak ivih bia i oveka, razliiti su i esto nenauni, a neki od njih su i
284

Ivan Cifri, Socijalna ekologija, Globus, Zagreb, 1989, str. 85.

Rudi Supek, Ova jedina zemlja, cit. izd, str. 87-88.
286
Oni se nisu javili kao ekoloki problemi sve dotle dok nisu ugrozili sam nain organizacije
proizvodnog procesa, organizacije koja se temelji i ne moe da se odri bez sve vee eksploatacije oba izvora bogatstva: zemlje i radnika. Osim toga, bitno je izmenjena politika situacija, okolnosti koje dojueranje radove i objekte manipulacije imperijalistikih krugova
pretvaraju u subjekte i stvaraoce Meunarodnih politikih i ekolokih odnosa, ukidaju i poslednje iluzije da se bolesti razvijenog sveta mogu leiti transfuzijom iz esnergetskih sirovina i
bogatstvom nerazvijsnih (dr Ljiljana T. Slovi, Osvrt na savremena teorijska razmatranja o
uvanja ovekove sredine, ovek i ivotna sredina, Beograd, 2/1981, str. 27).
285

83

suvie klasno odreeni, tako da se ne mogu kao nauni prihvatiti.287 Tako npr.
tano se ukazuje, da je centralni problem, zbog koga su mnoge specifine tekoe
prirodne sredine samo simptomi, u tome to oveanstvo sistematski umanjuje
kapacitete prirodne sredine da bi upropaivalo ono to mu je na raspolaganju,
lanac ishrane i druge vitalne uloge.288 Ali, ovaj odgovor je nepotpun, ne
ukazuje u kojim drutveno-ekonomskim odnosima se proizvodnja odvija tako da
oveanstvo sistematski umanjunje kapacitete prirodne sredine, ako se zna da se
proizvodnja, prisvajanje prirode, vri uvek u odreenim drutveno-ekonomskim
odnosima. Zato se i sistematsko umanjenje kapaciteta prirodne sredine kao
posledica prisvajanja ne moe posmatrati izvan tih odnosa.
Istraivanje uzroka naruavanja ekoloke ravnotee otpoelo je u prirodnim i drutvenim naukama sredinom prolog veka.289 Jedan od prvih mislilaca
koji je ukazivao da ekoloki poremeaji nastaju kao posledica korienja razvijenih proizvodnih snaga u okviru robnotrinih, drutvenih odnosa bio je Karl
Marks. Naime, on je ukazivao da naruavanje ekoloke ravnotee i degradacija
prirodne sredine ne nastaju samo kao posledica ovekovog prisvajanja prirode
razvijenim proizvodnim snagama, ve korienjem tih proizvodnih snaga u proizvodnji u okviru odreenih drutveno-ekonomskih odnosa koji se zasnivaju na
monopolu privatne svojine. Rukovoena svojim osnovnim motivima - profitom,
kapitalistika proizvodnja, od samog poetka, po shvatanju Marksa, ispoljavala je
svoju destruktivnost u odnosu na prirodnu sredinu (kao i u odnosu na oveka). U
trci za profitom prozvodnja, kako je ukazivao Marks, unitava svoje osnovne pretpostavke. Ona ne samo da unitava i iscrpljuje radnika ve osiromauje i zemlju;
pustoi oba izvora bogatstva.290 U takvim uslovima bitno se pogorava poloaj
oveka u njegovoj ivotnoj (i radnoj) sredini, a posebno radnika.291 Marks ukazuje
287

O nekim od ovih odgovora i njihovoj kritici videti: M. D. Babovi, Posledice tehnolokog

razvoja na ekosisteme, ovek i ivotna sredina, Beograd, 2-3/1987, M. Macanovi; Ekoloka komponenta u tehnolokom razvoju, Ekos, Novi Sad, 1/1988; I. Cifri, Suvremeno
industrijsko drutvo i ekoloka kriza, zbornik radova Drutvo i ekoloka kriza, Zagreb, 1988;
D. Nikoli, Proizvodno i socijalno znaenje novih tehnologija, Revija za sociologiju,
Zagreb, 3/1988; B. Jaki, Marksizam i savremeni problemi ovekove sredine, Gledita,
Beograd, 7-8/1980; A. Miloradovi, Politizacinja ekologije, zbornik radova Ekoloki problemi
i ljudska prava, Ljubljana, 1984.; S. Brankovi, O razlozima ovekovog sukoba s prirodom,
zbornik radova Ekologija i kriza, Novi Sad, 1989. i , . . (.), : , ? Moskva, 1997.
288
Ovo nisu trivijalne tete koje bi oplakivali samo ljubitelji prirode i posmatrai ptica; one
predstavljaju rizino i nepovratno popravljanje prirodnih sistema od kog zavisi nosivost zemljinog kapaciteta za opstanak ljudi. (P.R. Erlich, A. N. Erlichp, O. P. Holdrenp, cit. delo, str. 8).
289
O ovome videti i: V. Kaevi, Ekoloka misao kod Darvina i Marksa, Kulturni radnik,
Zagreb, 2/1983.
290
Dr Ljiljana Slovi, cit. rad, str. 27.
291
ak i potreba za slobodnim vazduhom prostorije da bude kod radnika potreba - kae
Marks - ukazujui da se ovek vraa pilji, koja je, meutim, otvorena smrdljivim kuljavim
zadahom civilizacije i koju on nastanjuje samo privremeno kao tuu silu, koja mu se svakog
84

na kapitalistike proizvodne odnose u okviru kojih proizvodnja dovodi do

naruavanja ekoloke ravnotee u prirodi i do stvaranja prljavih uslova ivota,
koji pre svega pogaaju radniku klasu. Meutim, od vremena kada je iveo
Marks i analizirao kapitalistiku robno-novanu (trinu) privredu, nastale su
krupne promene u razvoju proizvodnih snaga i u oblicima i sadraju svojinskih
odnosa. Razvoj proizvodnih snaga, zasnovan na naunim saznanjima, viestruko
je poveao, skoro do nesluenih razmera, ovekovu mo prema prirodi, a ta mo
dovela do naruavanja ekoloke ravnotee o kojoj se u doba Marksa nije moglo ni
pretpostavljati. Ali, u isto vreme razvilo se i saznanje o optoj, globalnoj, opasnosti od naruavanja ekoloke ravnotee, pa se razvija i proizvodnja, iji proizvodi treba da spree naruavanje ekoloke ravnotee, ili otklone tetne posledice
njenog naruavanja. U tom kontekstu se razmatraju i pitanja vezana za ekoloki
biznis i trite u novim tehniko-tehnolokim uslovima i drutvenim odnosima.
Zato ovo Marksovo ukazivanje treba shvatiti u irem kontekstu kao ukazivanje da
svaki oblik proizvodnje mora voditi rauna o ekolokim zakonitostima, ako se ne
eli degradacija prirodne sredine.292
2. U istraivanju i razmatranju uzroka koji dovode do degradacije prirodne sredine, koja moe poprimiti, i poprima, oblik ekoloke krize polazimo od
dva osnovna saznanja. Prvo, polazimo od saznanja da ekoloka kriza u ekosistemima nastupa onda kada doe do fundamentalnog razaranja ekosistema, do degradacije pojedinih njihovih elemenata ili do naruavanja odnosa izmeu njihovih
delova. A kako su ekosistemi meusobno povezani i u svojoj ukupnosti obrazuju
ekoloku sredinu, to istraivanje uzroka naruavanja ravnotee u jednom
ekosistemu moe imati, i ima, znaaj za utvrivanje uzroka naruavanja ekoloke
ravnotee, tj. izazivanje ekoloke krize. Drugo, od sredine XX veka nastaju dve
konvergentne pojave: tehnika agresija nad celokupnom prirodom (mineralnom,
biljnom, ivotinjskom i ljudskom) i degradacija ljudskih odnosa u velikim gradodana moe oduzeti, iz koje svakog dana moe biti izbaen ako ne plaa. On mora platiti tu
kuu smrti. Svetao stan, koji Prometej oznaava kod Eshila kao jedan od velikih poklona,
pomou koga je od divljaka stvorio oveka, prestaje da postoji za radnika. Svetlo, vazduh itd.
najjednostavnija ivotinjska istoa prestaje da bude potreba za oveka. ivotnim elementom
postaje mu prljavtina, to propadanje, truljenje oveka, kloaka (to treba doslovno shvatiti)
civilizacije. Potpuno neprirodna zaputenost, trula priroda postaje njegov ivotni element.
Nijedno od njegovih osjetila vie ne postoji, ne samo na svoj ljudski nain, nego na neljudski,
pa ak na ivotinjski nain... Ne samo da ovek nema nikakvih ljudskih potreba, nego ak
prestaju i ivotinjske potrebe. (K. Marks, Ekonomsko-filozofski rukopisi iz 1844, Rani
radovi, Naprijed,Zagreb, 1961, str. 274).
292
O tekim uslovima ivota radnika koji postoje u industrijskom drutvu pisali su i Le Plej u
svojim monografijama Evropski radnici (1855) i Radnici dva sveta (1857) i arls But u delu
ivot i rad stanovnika Londona. Sa ovog stanovita posebno je znaajna studija Fridriha
Engelsa Poloaj radnike klase u Engleskoj (1845) u kojoj je analizirao ivot engleskog
proletarijata u zagaenoj sredini i u tekim stambenim uslovima sa mizernom najamninom.
Opirnije o ekolokim problemima u savremenim trinim uslovima videti i: . . ,
, , Moskva, 1994, str. 250-257.
85

vima. Ove dve konvergentne pojave dovele su savremeno oveanstvo u opte

krizno stanje u tom smislu to svaka lokalna kriza izaziva drugu koja vodi daljem
pogoranju i tako se uspostavlja sistem u kome svaki faktor poremeaja potpomae vie drugih, koji ga i sami pojaavaju, sve dok se taj zaarani krug ne poklopi
sa samim dimenzijama zemlje.293
Degradacija prirodne sredine, kao globalni problem savremenog drutva (i
u lokalnim razmerama) ispoljava se u naruavanju ekoloke ravnotee u
ekosistemima, koje nastaje kao posledica unitavanja uslova egzistencije mnogih
ivih vrsta ije postojanje je neophodno za opstanak ne samo tih ekosistema, ve i
ekosistema sa kojima je taj (njihov) ekosistem povezan, pa i ekosistema oveka.
Osnovni oblici ispoljavanja ove degradacije su: zagaivanje biosfere tetnim
otpacima koji nastaju kao posledica ovekove proizvodne delatnosti (koji su sve
brojniji to je ovek moniji kao proizvoa, tj. prisvaja prirode); prenatrpanost prostora koncentracijom privrednih (posebno industrijskih) objekata;
urbanizacija i oteenje prirodnih pejzaa i smanjenje slobodnih geografskih
prostora za odmor i rekreaciju. Ovi (i drugi) oblici ispoljavanja ekoloke krize,
iako imaju optu tendenciju, nemaju isti intenzitet u svim zemljama. Zato ih treba
istraivati, i sagledavati mogunosti njihovog reavanja, kako na globalnom planu
tako i u konkretnim sredinama i oblicima ispoljavanja. A to znai potrebno je
istraivati uzroke koji prouzrokuju naruavanje ekoloke ravnotee.
Uzroke ekoloke krize, tj. naruavanje ekoloke ravnotee, treba istraivati i na globalnom i na lokalnom planu. U njihovom istraivanju treba imati u
vidu da su oni meusobno povezani, da se esto i proimaju, pa bi svako njihovo
pojednostavljivanje u prepoznavanju, teorijskom promiljanju i reavanju dovodilo do nerazlikovanja uzroka od posledica i praktinu drutvenu akciju inilo
nedovoljno uspenom. Imajui ovakav pristup u otkrivanju i razmatranju uzroka
naruavanja ekoloke ravnotee (tj. ekoloke krize), smatramo da se kao osnovni
uzroci naruavanja ekoloke ravnotee, koji dovode do ekoloke krize mogu
navesti: problemi stanovnitva - demografski bum; iscrpljivanje prirodnih resursa
(posebno neobnovljivih) i problem energije; zagaivanje prirode kao univerzalni
problem (vode, vazduha, itd.).294
3. Razmatranja o stanovnitvu kao ekolokom faktoru, a pre svega o
porastu broja stanovnika kao uzroka degradacije prirodne sredine, tj. naruavanja
293

Denis de Rougemont, Budunost je naa stvar, Knjievne novine, Beograd, 1989, str. 12.
U istraivanju uzroka naruavanja ekoloke ravnotee treba polaziti od saznanja da to
naruavanje ima tri kontinuirane faze. U prvoj fazi, fazi ekolokih problema, ekosistemi se
mogu sami regenerisati. Druga faza se karakterie ugroavanjem egzistencije ekosistema. U
treoj fazi nastaje takav stupanj zagaenosti i ugroenosti ekosistema da preti izumiranje svih,
ili vie, vrsta ivih bia u nekom, manjem ili veem, geografskom podruju, pa se zato ova
faza naznaava kao faza ekoloke katastrofe. O stanju naruenosti u ekosistemima zemlje
videti opirnije i: . . , ?, , Moskva, 1991,
str. 20-100.
294

86

ekoloke ravnotee, postala su brojna od pedesetih godina veka u kome ivimo.295

Ova razmatranja nastaju, i bivaju sve brojnija, kao posledica saznanja da nastali
trendovi u razvoju, porastu stanovnita sveta, nisu dotada postojali u istoriji
oveanstva. U stvari, brzi porast stanovnitva sveta traio je odgovor na pitanje:
da li prirodni sistemi zemlje, ili ekosistemi, mogu da podnesu rapidan porast
stanovnitva, posebno ako ovaj porast nije isti u svim regionima, i u svim
zemljama sveta. Naime, porast stanovnitva je bio manji u industrijski razvijenim
zemljama, a znatno vei u zemljama u razvoju. Tako su industrijski razvijene i
zemlje u razvoju poele da se razlikuju i po demografskoj dinamici i strukturi.
Porast stanovnitva postaje (i ostaje) obrnuto proporcionalan stepenu razvijenosti: to je zemlja razvijenija porast stanovnitva je manji i to je nerazvijenija
porast stanovnitva je vei. Dolazi se do saznanja da su problemi ekoloke okoline (sredine) koji sve vie postaju kljuno obeleje nerazvijenosti u zemljama u
razvoju posledica sve veeg pritiska stanovnitva na resursnu osnovu drutvenoekonomskog razvoja. Pri tome se najee istiu oni problemi koji su povezani s
valorizacijom zemljita za proizvodnju hrane.296
Prave razmere porasta stanovnitva, kao ekolokog problema, sagledive su
ako se prate podaci o porastu broja stanovnitva na zemlji kroz istoriju. Ti podaci
ukazuju na svu ozbiljnost ovog problema. Jer, 6000 godina - pre Hrista na Zemlji
je ivelo samo oko pet miliona ljudi. Potom je bilo potrebno oko milion godina da
se broj od dva i po miliona ljudi udvostrui, tj. naraste na pet miliona. A tek 1650.
godine svetsko stanovnitvo je dostiglo broj od oko 500 miliona. Oko 1850.
godine svetsko stanovnitvo je brojalo oko jedne milijarde, bilo je potrebno 200
godina da se udvostrui. Novo udvostruenje ono je ostvarilo posle narednih 80
godina, tako da 1930. godine broji oko dve milijarde.297 Stanovnitvo na zemlji je
1970. godine brojalo 3,5 milijardi, a u periodu od 1970-1980. godine poraslo je za
737 miliona.298 Kako se vidi iz ovih podataka rapidno poveanje stanovnitva
otpoelo je sa industrijskom revolucijom.299 Njegov brz porast posledica je
neusklaenosti izmeu nataliteta i mortaliteta, tj. zadravanja stope nataliteta
295

Pozitivne i negativne posledice porasta stanovnitva i ranije su bile predmet zapaanja i

razmatranja. Tako u Starom zavetu pie da u mnotvu ljudi lei kraljeva slava. Ibi Haldun i
Nikola Makijaveli (kao i mnogi pre i posle njih) uveanje stanovnitva shvatali su kao ekonomsku prednost i vojnu neophodnost. Platon i Aristotel su ukazivali da kvalitet ivota opada
sa kvantitativnim porastom stanovnitva.
296
Zoran Roca, Demografsko-ekoloki slom, August Cesarac, Zagreb, 1984, str. 28.
297
Rudi Supek, Ova jedina zemlja, cit. izd, str. 59.
298
O ovome videti opirnije: D. Stempell, Weltbevolkerund 2000, Leipzig-Jena-Berlin, 1985.
I Sadik Nafis, The State of the World Population, UNFPA, New York, 1988.
299
U vreme rastue industrijske proizvodnje, intenzivnog razvoja kapitalizma i klasnog raslojavanja Maltus (1789) izlae svoju teoriju o stanoinitvu, po kojoj stanovnitvo raste po
geometrijskoj, a materijalna dobra po aritmetikoj progresiji, i siromatvo nastaje zbog visoke
stone nataliteta siromanih, a ne zbog drutvenih odnosa u kojima se vri industrijalizacija i
dolazi do klasnog raslojavanja.
87

(raanja) i opadanja stope mortaliteta (smrtnosti) usled poboljanja uslova ivota

i posebno razvoja medicine. Uz to javila se, i odrava se, velika neravnomernost
porasta stanovnitva izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja. Tako dok stopa
porasta stanovnitva u Evropi iznosi 0,8% u zemljama Latinske Amerike ona je
2,3%, u Africi 3% (sa tendencijom porasta), a u Aziji 2,3% (sa tendencijom opadanja). U ova tri kontinenta, u kojima su uglavnom zemlje u razvoju, ivi 74%
svetskog stanovnitva, a krajem veka ivee u njima prema predvianjima ak 81
% svetskog stanovnitva. U ovim zemljama stanovnitvo je sve brojnije, a u
strukturi stanovnitva visok procenat zauzima stanovnitvo mlae od 15 godina,
koje stavlja u izgled dalji porasta nataliteta.300
Problem brojnosti i gustine stanovnitva na zemlji i adaptacija oveka u
uslovima velike gustine stanovnitva,301 ima ekoloku i socioekonomsku dimenziju. Pre svega, kako se ukazuje, postoje fizike granice koja masa ljudi moe
iveti na Zemlji. Jer, kao to je poznato, ljudski ivot znai preraivanje energije
to dovodi do oslobaanja jednog dela toplote usled ivotnih procesa. Time se
mora postii toplotna granica usled nagomilavanja ljudi. Ogroman porast
stanovnitva ugrozio bi ovu toplotnu granicu. Tako bi ljudska masa od jednog
triliona stvorila toplotu koja odgovara taki topljenja gvoa.302 A kako ukazuje
jedan autor, ako se nastavi sa ovakvim demografskim rastom posle 2600. godine
sva bi se ljudska bia dodirivala, i ako bi se mogla prehraniti, onda morae jesti
stojei.303 Ali, malo je verovatno da bi tako velikom broju ljudi mogla da se obezbedi ishrana. Jer, oveanstvo se ve danas suoava sa problemima ishrane.
Preko 450 miliona je hronino gladno ili loe uhranjeno, a godinje umire od gladi
oko 20 miliona ljudi. Udvostruenje stanovnitva na zemlji krajem veka, koje se
osnovano pretpostavlja, trai najmanje udvostruenu proizvodnju hrane, energije,
maina, novootvorenih radnih mesta i udvostruenu potronju kiseonika, prirodnih izvora i pijae vode. Meutim, mogunosti poveanja proizvodnje hrane su
dosta ograniene naroito u zemljama u razvoju (koje imaju najviu stopu nataliteta). U njima se smanjuje veliina i vrednost resursne osnove za proizvodnju
hrane. Stanovnitvo u tim zemljama, da bi obezbedilo svoju bioloku egzistenciju
prekorauje krajnje granice izdrljivosti ekosistema da odre ravnoteu. Drugim
reima, po cenu potpune ekoloke destrukcije stanovnitvo tih zemalja koristi
prirodne resurse u tenji da odloi vlastito unitenje.304 Pored problema ishrane
300

U zemljama u razvoju je 1975. godine 40,4% a u razvijsnim zemljama 25,0% stanovnitva

bilo mlae od 15 godina. Razlika u starosnoj strukturi bila je jo izrazitija. Opirnije o ovome
videti i: , . ., , Statistika, Moskva, 1976.
301
Opirnije o ovome videti: , , , 1981.
302
Rudi Supek, Ova jedina zemlja, cit. izd, str. 60.
303
Denis de Rougemont, Budunost je naa stvar, cit. izd, str. 17.
304
... Ovo bi mogao biti dovoljan argument u prilog tvrdnjama da se stanovnitvo zemalja u
razvoju neracionalno demografski ponaa, tj. raste bre od kapaciteta prirodnih resursa za
proizvodnju hrane i prouzrokuje probleme okoline - kada ne bi postojao i niz injenica koje
88

koji nastaju usled enormnog poveanja stanovnitva, poveanje broja stanovnitva i njegova gustina dovodi i do drugih problema. Demografski rast ima za
posledicu i opadanje gradske civilizacije, degradaciju ljudskih odnosa i stvaranje
svetine umesto graanstva.305 Pored toga, gustina stanovnitva uopte i na nain
organizovanja masovnih zajednica i toleranciju meu ljudima. Nastaju poremeaji u ponaanju pojedinaca kao posledica stresova koji nastaju kao posledica
prenaseljenosti, i koji menjaju ljudsko ponaanje prema ostalim ljudima.306 Reju,
demografski rast ima za posledicu degradaciju kako prirodne tako i drutvene
komponente ovekove sredine.
4. Prirodna sredina (priroda po sebi) rezultat je dugotrajnog procesa naizmenine razmene materije i energije i sadri mnotvo raznovrsnih komponenti,
koje su nastale pod uticajem delovanja prirodnih zakona i sila geosfere, biosfere,
hidrosfere, litosfere i kosmosa, a pre svega pod energetskim uticajem sunca. U
stvari, u jednom dugotrajnom procesu nastao je raznovrstan prirodni potencijal
(nezavisno od oveka). Za opstanak i razvoj oveka i drutva od tog potencijala,
poseban znaaj ima njegov neorganski deo u vidu minerala. ovek je kao delatno
bie, nastojei da prirodu preradi kako bi zadovoljio potrebe svoje egzistencije,
menjao je prirodnu osnovu svoje egzistencije, pa i prirodni potencijal, pretvarajui time jedan deo prirodnog potencijala u prirodne resurse. Taj proces pretvaranja prirodnih potencijala u prirodne resurse bio je, i ostaje, odreen razvojem
proizvodnih snaga i ovekovom sposobnou da otkriva upotrebnu mo pojedinih prirodnih resursa i time omoguava otkrivanje novih sirovina i razvijanje
novih tehnologija. Pretvaranje prirodnih potencijala u prirodne resurse zavisi od
vie faktora, od kojih su najznaajniji: tehnika mogunost, ekonomska celishodnost korienja, koliina prirodnog potencijala i karakteristike proizvodno-potroakih odnosa u odreenom drutvu. I kako je rasla ovekova mo otkrivanjem
prirodnih zakonitosti u prisvajanju pojedinih komponenti prirodne sredine i
njihovoj preradi, postavilo se i pitanje kako o mogunostima obnovljivosti prirodnih resursa, tako i o njihovim rezervama. Odgovor na prvo pitanje glasio je da
postoje obnovljivi i neobnovljivi prirodni resursi, a na drugo da su rezerve mnogih
resursa ograniene, bez saglasnosti o tome koliko iznose. U svakom sluaju, dolo
se do saznanja da prirodne resurse treba koristiti vodei rauna o tome da njihovo
korienje, ako se ne vodi rauna o potrebi ouvanja ekoloke ravnotee, moe
dovesti (i dovodi) do ekolokih problema i ekoloke krize. Ovo se, pre svega,
odnosi na korienje neobnovljivih prirodnih resursa. Meutim, iako postoje
upuuju na mogui drugaiji pravac razmiljanja i donoenja zakljuaka. (Zoran Roca, cit.
delo, str. 31).
305
Demografski rast isto tako unitava sela, pomou industrije iji rast bez prirodnih konica
kao da opravdava. Iz ovoga proistiu dva niza posledica: zagaenje u svim vidovima, i
iscrpljivanje, u predvidljivom roku, neobnovljivih prirodnih izvora koje industrija koristi. (De
Roungemont, cit. delo, str. 30).
306
P. Leyhausen, Domet ljudske ekologije, Nauka, ovek i njegova okolina, zbornik Meunarodne konferencije Nauka i drutvo, Herceg Novi, 1971, str. 308-309.
89

razliita shvatanja o rezervama neobnovljivih prirodnih resursa, postoji saglasnost da su rezerve ovih resursa ograniene i da ne postoji mogunost njihove
nadoknade prirodnim procesima u granicama ljudskog merenja vremena.307
Pored prekomernog iskoriavanja prirodnih resursa, ekoloki problem predstavlja i pitanje racionalnog korienja energije. Jer, kao to je poznato u svemiru se
odvija kontinuirani proces prelaza izmeu materije i energije. Sve to je ivo,
ivo je zato i tako dugo dok funkcionie vrlo sloen sistem meusobno uslovljenih procesa kojima je svojstven spontani promet energije. To je neumitni zakon
biosfere, jer prestankom prometa energije prestaje i ivot.308 A prema procenama
strunjaka stanovnitvo e 2000. godine (koje e brojati preko osam milijardi)
troiti 24-34% vie energije nego u 1985. godini, a potronja primarne energije
2020. godine porae za 51-76% u odnosu na 1985. godinu. Ova predvianja
ukazuju na svu ozbiljnost problema porasta potronje energije kao ekolokog
problema od znaaja za preivljavanje oveka.309
Iscrpljivanje prirodnih resursa nastalo je kao posledica protivurenosti izmeu tempa njihovog korienja (koji je omoguio razvoj dosadanjih i dananje
civilizacije) i njihovih rezervi koje su relativno iscrpljene. Njihove koliine i
vreme iskoriavanja odreeni su razvojem proizvodnih snaga koje nastaju sa nauno-tehnolokom revolucijom, i koje se koriste u odreenim drutveno-ekonomskim odnosima. Naime, ubrzani ekonomski rast zasnovan na razvoju proizvodnih
snaga omoguio je njihov dalji razvoj, poboljanje uslova ljudskog rada, smanjenje siromatva i porast drutvenog bogatstva, podizanje kulturnog i materijalnog
bogatstva drutva i poveanje prosenog ivotnog veka oveka. Ali, u isto vreme
ubrzani ekonomski rast ima za poslednju degradaciju prirode, tj. naruavanje
ekoloke ravnotee. Sa ubrzanjem privrednog razvoja ubrzava se ekonomsko
osvajanje prirode, intenzifikuje se iskoriavanje prirodne materije i svih njenih
resursa... Sa eksponencijalnim rastom proizvodnje eksponencijalno rastu i svi
proizvodni inputi, raste upotreba kapitala, potronja sirovina i energije, a sa njima
i koliina raznih tenih i vrstih materija i otpadaka, koji sve intenzivnije
zagauju ljudsku okolinu tako da se zagaivanje prirode vri po eksponencijalnoj
krivoj.310
U stvari, mnogostruke su posledice ubrzanog ekonomskog rasta na prirodnu sredinu, tj. na naruavanje njene ekoloke ravnotee. Pre svega, sve inten307

Nikola Panti, Prirodni resursi i razvoj, zbornik radova ovek, drutvo, ivotna sredina,
Beograd, 1981, str. 170.
308
Dr Radoslav Despotovi, Energija i okolina, Revija rada, Beograd, 231/1990, str.b.
309
Energija je na glavni oslonac, primarni izvor naih mnogostranih napora. Ako raspolaemo sa dovoljno energije, moemo da zadovoljimo veinu naih elja. Razvoj i bogatstvo
jednog grada, uspeh jedne zemlje, progres cele ljudske rase, sve to regulie energija kojom
raspolaemo. (Nikola Tesla, lanci, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1995,
str. 358).
310
Nikola obelji, Privredni razvoj i problemi ovekove sredine, zbornik radova ovek,
drutvo i ivotna sredina, Beograd, 1981, etr. 100.
90

zivnije korienje prirodnih resursa, u prvom redu neobnovljivih, sukobljava nas

sa opasnou njihovog iscrpljivanja. U isto vreme sa rastuom eksploatacijom
prirodnih resursa poveava se koliina otpadnih predmeta koji se unose u prirodu.
Velika potronja sirovina i energije koja prati industrijski razvoj usmerava
modernu tehnologiju na brzo traenje supstituta prirodnih resursa. A proizvodnja
supstituta uveava masu i brojnost novih materija koje nemamo u prirodi i koje
nemaju svoje prirodne asimilatore, tako da se u ekosferu sve intenzivnije unose
materije koje su njoj strane i koje ona ne moe da preradi i upotrebi za svoje ivotne procese.311 Moe se slobodno prihvatiti da specifinost i savremene ekoloke situacije proistiu kako iz poveane moi delovanja oveka na prirodu tako i iz
kvalitativnih promena koje nastaju ubrzanim kvantitativnim rastom svetskih proizvodnih snaga. A i jedan i drugi moment imaju oslonac u savremenom naunotehnikom progresu, u danas vladajuoj tehnici proizvodnje, koju preteno stvaraju industrijski razvijene i kapitalistike zemlje.312
Degradacija prirodne sredine, i ekoloki poremeaji koji su iz tog proizali
sa posledicama na koje je ukazano, nisu samo produkt tehnolokog razvoja i izraz
privremenih i sluajnih poremeaja. Naprotiv, degradacija prirodne sredine predstavlja pokazatelj najdublje kontradikcije industrijske civilizaiije i kapitalistikog
naina proizvodnje. Jer, industrijski sistem kapitalizma silno umnoava ovekovu proizvodnu mo i vlast nad prirodom, ali on u sebi sadri i seme sistematskog rasipanja i destrukcije ljudskih i prirodnih snaga. Ekonomska ekspanzija
prozvodnih potencijala u kojoj je racionalno samo ono to donosi profit (vlast,
novac i mo) postie se po ceni rasipanja prirodnih izvora i ambijenta... Proizvodnja zasnovana na trojstvu: profit, mo, presti, na vetakom podsticanju
potreba, vetakom habanju i ubrzanom zamenjivanju proizvoda postaje jedan od
osnovnih uzroka naruavanja prirode.313 Ta proizvodnja se rukovodi iskljuivo
profitom. Ona ne razlikuje vetake proizvode koji nisu potrebni od sutinskih
ljudskih potreba kao to su ista voda, vazduh i kvalitetna hrana. Zato se kljuni
problem sa kojim se kapitalistike korporacije susreu sastoji u tome kako spreiti
zasienost trita i kako odrati trajnu i rastuu tranju onih roba koje donose
najvii profit. I taj problem vlasnici reavaju stalnim lansiranjem novih proizvoda
311

Ibid.str. 101.
Razvoj tehnike i tehnologije orijentisan je, pre svega, na jednostranu eksploataciju prirodnih izvora, a ne i na njihovu obnovu i proirenu reprodukciju, te vodi ubrzanom iscrpljivanju
retkih neobnovljenih resursa. Nova tehnika unosi, s druge strane, takve promene u prirodnu
sredinu koje nisu evoluciono prilagoene uslovima koji vladaju u njoj, bilo da se radi o novim
procesima i reakcijama ili o masovnoj proizvodnji, u kratkim rokovima. Ove relativno nagle
promene odudaraju od ritma prirodnih procesa, ije se mutacije zbivaju u veoma dugim
vremenskim intervalima. Taj nesklad izmeu evolutivnog toka prirodnih makroprocesa i
promena koje ovekova delatnost proizvodi u pojedinim komponentama prirodnog sistema
stvara znatne poremeaje u prirodnoj sredini i jedan je od inilaca dananje ekoloke krize u
svetu. (Ibid, str.102-103).
313
Socioloki leksikon, cit. izd, str. 158-159.
312

91

koji demodiraju proizvode kojima je trite zasieno. Njihova deviza je da ono

to je dobro za sve ne vredi nita, a presti imaju samo oni koji imaju vie od
drugih 314
U kapitalistikoj ekonomiji kombinacija faktora: prirodnih izvora (vazduh, voda, minerali - koji su bili do danas besplatni i ija zamena nije postojala);
sredstava za proizvodnju, koja predstavljaju nepokretan kapital (koji se troi i za
koji se mora obezbediti zamena po mogunosti sredstvima koja su mona i efikasna) i radne snage (koja takoe treba da se reprodukuje) - ima za cilj maksimalizaciju profita. Borba za ostvarivanje ovog cilja odreujue utie ne samo na nain
kako se vri kombinacija ovih faktora, ve i na relativan znaaj koji se svakom od
tih faktora pridaje. U takvoj kombinaciji ovih faktora, kapitalistiko preduzee je
jedino zainteresovano da proizvede maksimum robnih vrednosti uz minimum
trokova, izvrenih monetarno. Stoga preduzee i nastoji da obezbedi to je
mogue bolje funkcionisanje maina, koje su retke i skupe, a na raun fizikog i
psihikog zdravlja proizvoaa, ovo zato to preduzee moe proizvoae, radnike, brzo menjati, a da ga to ne staje previe novca. Isto tako, preduzee nastoji da
smanji, to je mogue vie trokove sticanja dohotka i to na raun ekoloke
ravnotee, zato to unitavanje ekoloke ravnotee ne pada na njegov teret. (podvukao D. . M.) Logika preduzeaje da proizvede ono to se moe skupo prodati,
iako bi se korisnije stvari mogle proizvoditi uz manje trokove.315
5. Postoje granice u prirodnoj sredini do kojih ona moe apsorbovati odreenu koliinu i vrstu supstanci i energije, a da to ne ugrozi dinamiku stabilnost
sistema drutvo-priroda. Kada se ta granica pree, onda nastaje stanje prirodne
sredine koje oznaavamo kao njeno zagaenje. Zagaenje prirodne sredine se
odreuje kao dodavanje okolini neke materije ili energije (toplota, zvuk, radioaktivnost) koje su potencijalno tetne po ivot brom stopom, nego to okolina moe
podneti,.316 Ovako definisano zagaenje obuhvata i procese u prirodi (kao to su
gomilanje kodljivih soli, stvaranje organskih otpadaka, vulkanska delatnost) koji
dovode do promena u tlu. Meutim, zagaivanje ne remeti funkcionisanje geosfere, a ako do toga i doe, relativno brzo se uspostavlja ravnotea. Zagaivanje
kao ekoloki problem, i kao uzrok i indikator ekoloke krize, pretpostavlja delovanje oveka i drutva. Zagaivanje prirodne sredine kao posledica ovekovog
delovanja na prirodu dosee u daleku prolost, do samog pronalaska vatre. Ali, tek
relativno kasno, u srednjem veku, preduzimaju se odreene mere u cilju zatite, na
lokalnom planu, vazduha i vode od zagaivanja. Sa industrijalizacijom zagaivanje prirode poinje da biva intenzivnije i da prelazi lokalne granice, da bi
vremenom postalo univerzalni problem. Meutim, iako je zagaivanje raslo sa
314

Sastavni deo tog modela potronje (nain reprodukcije) su i vladajui obrasci kulture statusna psihologija koja slui odravanju socijalne hijerarhije, takmienja izmeu individua
od kojih svako eli da bude iznad drugih. (Socioloki leksikoni, cit. izd., str. 159).
315
Andre Gorc, Ekologija i politika, Prosveta, Beograd, 1982, str. 33.
316
Rudi Sumek, Ovaj edina zemlja, Globus, Zagreb, 1989, str. 101.
92

industrijalizacijom i urbanizacijom, u prolom veku i prvoj polovini ovog veka nije mu posveivana posebna panja. Ono postaje predmet posebnog interesovanja i
mera za zatite od njega, od pedesetih godina, kada dostie iroke (i po ivot
opasne) razmere. U stvari, zagaivanje vazduha, vode, tla i prekomerna toplota i
radioaktivna zraenja ne znaju za granice i postaju globalan problem savremenog
oveanstva.
Sa razvojem industrije, posebno sa nauno-tehnolokom revolucijom i
prozvodnim snagama i tehnolokim procesima koji nastaju sa njom, broj i koliina zagaivaa su u stalnom porastu. Pored nekih supstanci koje su i ranije postojale, ali za koje se nije znalo da su zagaivai, nastalo je na hiljadu novih
supstanci koje se koriste u industriji i poljoprivredi za unapreivanje proizvodnje
ili u medicini u cilju spreavanja bolesti i leenja, ali ija upotreba predstavlja i
odreenu opasnost, tj. ima za posledicu i zagaivanje prirodne sredine. Lista
zagaivaa je vrlo dugaka i na njoj se nalaze pre svega: ugljen-dioksid, ugljenmonoksid, sumpor-dioksid, isparljivi ugljovodonici i njihovi produkti, olovo, kadmijum, fosfati, nitrati, soli albisulfokiselina, azbest, nafta organske materije, patogeni organizmi, pesticidi, toplota, pojedini dodaci hrani i vrsti otpadi. Strah od
otpadaka kao zagaivaa prirodne sredine iskazan je i saznanjem da otpaci nae
civilizacije prete da nas sahrane u gomili plastinih naputenih kontejnera.
Zagaivanje vazduha neposredno negativno utie na zdravlje ljudi i
posredno preko uticaja na atmosferske i klimatske uslove to ima za posledicu
poremeaj ravnotee u ekosistemima, tj. u biosferi. To moe dovesti, i dovodi, do
pogoranja uslova koji su neophodni za ivot njihovih organizama i ouvanje
zdravlja oveka. Prema raspoloivim podacima, kao posledica sagorevanja
fosilnih goriva, godinje odlazi 5.000 miliona tona ugljenika, od kojih najmanje
polovina ostaje u atmosferi. Od 1900. godine ugljendioksid se u atmosferi
poveao za 15% i poveava se svake godine za oko 0,4%. U atmosferi se poveava i koliina sumpora i azotnih jedinjenja. Po nekim procenama sama priroda
godinje emituje 78-284 miliona tona sumpora u obliku sumpordioksida i azota u
vidu azotnih oksida izmeu 20-90 miliona tona. Ljudi stvaraju i emituju 75-100
hiljada tona sumpora godinje. Sagorevanje fosilnih goriva emituje godinje oko
20 miliona tona azota. Sagorevanje uglja sa 60% uestvuje u aerozagaivanju,
petroleja sa 30% a sagorevanje u industrijskim procesima sa 10%.317 Od strane
UNEP-a je od 1976. godine uveden globalni sistem za praenje stanja ovekove
sredine (GEMS) kojim kvalitet vazduha odreuje zagaenost sumpor-dioksidom,
zadranim esticama, azot-oksidom i karbon mono-oksidom. Po ovom sistemu
merenja, gradovi sveta u razvoju vie su zagaeni sumpor-dioksidom i zadranim
esticama nego u industrijskom svetu. Prema istim kriterijumima o kvalitetu
vazduha, oko polovina stanovnitva urbanih celina celog sveta ivi sa vie sum-

317

The State of the Environment, UNEP, 1983, str. 17.

93

por-dioksida u vazduhu nego to to propisuje svetska zdravstvena organizacija.318

Uz to treba imati u vidu da poseban problem predstavlja aerozagaenje, da ono ne
pogaa samo zemlje u kojima se zagaivai emituju, ve i druge zemlje u kojima
se oni donose vetrom, kao i kisele kie koje nastaju taloenjem sumpora i azota
u blizini svojih izvora putem suve depozicije kada se dignu u vazduh. Kisele
kie ugroavaju kako tlo tako i jezera, reke i ume. U poetku nije postojala saglasnost da se ovakva zagaenost vazduha javlja kao uzrok raznih oboljenja. Meutim, medicinskim istraivanjima dokazano je da zagaenost vazduha izaziva razne
bolesti, naroito disajnih organa (kao to su bronhitis, astma i slina oboljenja).
Zagaivanje voda predstavlja sve vie ekoloki problem. Voda se sve vie
zagauje kako vrstim otpacima tako i mnogim hemijskim supstancama. Jo
sedamdesete godine je ukazivano da e krajem ovog veka problem iste i pijae
vode nadmaiti po vanosti sve druge probleme.319 Zagaivanje voda hemijskim
supstancama poprima takve razmere da se za mnoge reke moe rei da postaju i
kolektori otpadnih voda. Sve vie se smanjuje koliina i kvalitet vode koja je
potrebna za egzistenciju ivih organizama i oveka. O ovome najbolje govore
podaci do kojih se dolo istraivanjem kvaliteta vode u 334 GEMS-ove stanice u
59 zemalja.320 Od istraivanih reka 10% je zagaeno, ali se u veini glavnih reka
od 1975-1985. godine uveavaju nitrati (dok se fosfati smanjuju). Pored toga,
ekonomski razvoj usporio je svetski pristup istoj vodi (1985:42% za ruralnu i
75% za urbanu). A cilj da se 1990. godine ostvari univerzalni pristup vodi i njenoj
sanaciji nije ostvaren. Nita manji nije ni problem zagaivanja jezerske i morske
vode,.321 vode s kopna koje utiu u mora, odnose otpatke. Usled zagaivanja ivot
u morima moe vrlo brzo biti ugroen, a time i proizvoenje kiseonika.322
6. Zagaenost tla nastaje kao posledica unoenja mnogih supstanci i posebno delovanja kiselih kia. Zagaivanje tla ima za posledicu promenu njegovog hemijskog i mineralnog sastava to se negativno odraava na rast biljaka i
ivotinja. Preko biljaka i vode za pie, zagaivai tla ulaze u lanac ishrane i ugroavaju zdravlje ljudi. Zagaivanje zemljita vri se i preko navodnjavanja zagae318

Opasnost po zdravlje ljudi iredstavlja i olovo, koje se sve vie ialazi u organizmu oveka i
koje ne dolazi samo iz benzina ve i iz konzervi i biocida.
319
Opirnije o ovome videti: Denis Gabor, Innovations, Scientific Technological and Social,
Oxford, 1970.
320
Po nekim miljenjima, pri postojeem demografskom rastu i stepenu zagaivanja voda, za
manje od osamdeset godina javie se nedostatak pijae vode.
321
A morske alge proizvode vie od dve treine ivotno neophodnog kiseonika. Nafta unitava alge i, potraje li tako, uguit e nas. Osim toga, i veoma tanak sloj mazuta, to ga razliju
trgovinski brodovi koji se umivaju u moru, uprkos svim zabranama, umanjuju isparavanje
okeana, moda i do 5%, to se moe initi neznatnim, ali u izvesnim klimatskim uslovima
moe predstavljati razliku izmeu normalne etve i gladi (Denis de Rougemont, Budunost je
naa stvar, cit. izd., str. 36).
322
O zagaenosti jezera i mora, posebno Sredozemnog mora, videti opirnije: Rudi Supek, cit.
delo, str. 157-169.
94

nom vodom i krenjem uma. Krenjem uma remeti se bioloka raznovrsnost i

time znatno negativno utie na ravnoteu pojedinih ekosistema. Krenje uma
svuda izaziva negativne posledice, ali one su naroito ispoljene u zemljama u
razvoju. Krenje umskog fonda u potrazi za novim obradivim povrinama, te za
korienje drveta kao energetskog izvora u zemljama u razvoju uzrokuje ozbiljne
ekoloke probleme. Proseno smanjivanje za oko 2% ukupnih povrina pod
tropskim umama u tim zemljama jo vie oteava problem ionako nedovoljne
proizvodnje hrane zbog ispiranja uglavnom tankog plodnog sloja humusa...323
Pored zagaenja tla unoenjem zagaivaa i krenjem uma, kao ekoloki
problem se javlja i smanjivanje povrina za poljoprivredu usled urbanizacije, kao i
smanjivanje povrina za odmor u gradovima zbog izgraivanja autoputeva sa
kojima se poveava ne samo buka ve i ugljen-monoksid u vazduhu, a i jedno i
drugo negativno utie na zdravlje ljudi.
Zagaivanje prirodne sredine otpacima nastalo je zbog toga to su otpaci
najee slobodno izbacivani bez ikakve kontrole. Nije se znalo ili shvatalo
(ozbiljno) kakvu opasnost oni predstavljaju po ekoloku sredinu. Meutim,
razvojem industrije rastao je i broj i koliina otpadaka i postajalo je sve jasnije
kakva opasnost preti ako se i dalje otpaci slobodno izbacuju najjeftinije za emitera. Svest o takvoj opasnosti naroito se razvijala sa razvojem nuklearne aktivnosti
i izgradnjom nuklearnih elektrana, ija je izgradnja postajala sve brojnija. Tako
je prema podacima ve do 1978. godine bila izgraena 221 elektrana, gradilo se
286, a planiralo se da se izgradi jo 290 nuklearnih elektrana. Ne samo da kvarovi
ovih elektrana mogu stvoriti veliku opasnost po prirodnu sredinu, ve i njihov
normalan rad stvara radioaktivne otpatke koji veoma dugo zrae, i preko sto godina. Meutim, na nuklearnim elektranama bilo je i kvarova sa tetnim posledicama. Tako je prema nekim, dovoljno pouzdanim podacima, samo u 1971. godini u
14 zemalja bilo 150 kvarova na nuklearnim postrojenjima. U stvari, registrovani
su samo sluajevi kada nije dolo do veeg isputanja radioaktivnih materija.
Meutim, poznato je da je bilo vie nuklearnih havarija koje su bile praene i
isputanjem radioaktivnih materija. U stvari, nuklearne elektrane predstavljale su,
i predstavljaju potencijalne, i vrlo opasne, izvore zagaivanja prirodne sredine.
Meutim, radioaktivni otpad ne stvara se samo u nuklearnim postrojenjima.
Postoje u industriji i drugi proizvoai radioaktivnih otpadnih materija. Tako npr.

323

...U sve veem broju zemalja u razvoju deforestacija se odvija tako brzo da ili sadanje
povrnne pod umama vie ne osiguravaju ravnoteu ekosistema, odnosno stvaraju problem
okoline irih razmera... Uz direktnu povezanost s erozijom tla deforestacija prouzrokuje ozbiljne dugorone ekoloke posledice koje mogu prerasti okvire nacionalnih granica i pojedinih
regija zemalja u razvoju. (Zoran Roca, Demografsko ekoloki slom, August Cesarec, Zagreb, 1987, str. 29).
95

termoelektrane na ugalj bez ikakve kontrole izbacuju u atmosferu radioaktivne

gasove.324
Zagaivai ovekove sredine, posebno njene prirodne komponente, deluju
multiplikativno, povezano sa sirovinskom i energetskom iscrpljivou, porastom
populacije stanovnitva, problemima ishrane, to sve ima za posledicu naruavanje ekoloke ravnotee koje poprima karakter krize. Uz to, kako se ispravno
ukazuje, ovo delovanje odvija se uz proimanje procesa industrijalizacije i urbanizacije. Industrijalizacija se odvijala sa eksplotatorskim odnosom prema prirodnim
resursima (sirovinama i energiji) i hemizacijom proizvodnih procesa (sa svim pozitivnim uincima ali i negativnim posledicama po ekoloki poredak) uz zagaivanje vode i poveanje njene potronje u industriji. U industriji je 10 puta vea
potronja vode po glavi nego u kunoj potronji. Urbanizacija se irila stihijno,
bez voenja rauna o prirodnim uslovima ovekovog ivota, i uz smanjenje
plodne i obradive zemlje.325 Sve ovo dovodi do negativnih promena u ovekovoj
sredini (koje ne prestaju, ve narastaju i sa nauno-tehnolokom revolucijom dobijaju globalan karakter)326 i trae preispitivanje razvojne filozofije, i usaglaavanje ekonomije i ekologije. Naime, kao imperativ vremena trai se iznalaenje
mogunosti za reavanje ekolokih problema. U iznalaenju tih mogunosti, treba,
kako se ukazuje, razjasniti i esto pojednostavljeno tumaenje ekoloke problematike, po kojem je kritika upuena sadanjem razvojnom modelu iskljuivo plod
odreene sklonosti, predlog za drugaiju hijerarhiju zadovoljstva, ili naivno
nostalgino sanjarenje o agrarno-pastoralnom drutvu proetom dvosmislenim i
reakcionarnim pretkapitalistikim iskuenjima, ili to je najgore - luksuz koji sebi
mogu dozvoliti oni koji su podmirili kvantitativne potrebe ivota, bogati iz
bogatih zemalja koji sebi mogu postavljati probleme o 'kvalitetu ivota', dok je
beskrajna veina oveanstva prinuena da se bori za goli opstanak.327 Meutim,
treba imati u vidu da u industrijski razvijenim zemljama, u kojima su podmirene
kvantitativne potrebne ivota, i u kojima se razmatraju problemi kvaliteta
ivota, postoji mentalno-ideoloko zagaenje drutva (komponente ovekove
sredine) kao limitirajui faktor ne samo razvitka humanistikih potencijala pojedinaca ve i kao faktor fizikog i duhovnog oteenja oveka.328
324

... a ogromna brda pepela ili ljake, pored niza kancerogenih elemenata, sadre i radioaktivne elemente preputene pa otvorenim depoima raznoenju vetrom i kiama. (dr Radoslav
Despotovi, cit. rad, str. 10)
325
Rudi Supek, cit. delo, str. 108.
326
Opirnije o savremenoj ekolokoj situaciji videti: . , , NTR, Nauka, Moskva, 1987. i . . , , , Moskva, 1977.
327
Luciana Castellina, Zeleno kao nuan inilac crvenog, zbornik radova Socijalizam na
pragu 21. veka, Beograd, 1985, str. 62.
328
Savremeno drutvo vrlo esto ignorie pojedinca i njegovo mesto u drutvu, negirajui
injenicu da bez slobodnog i zadovoljnog pojedinca nema slobodnog drutva. To drutvo
izgradilo je sistem brojnih institucija i organizacija koje manipuliu pojedincem, ne dozvo96

II SHVATANA O ODNOSU DRUTVA I PRIRODE I

REAVANU EKOLOKIH PROBLEMA
1. ANTIKA I SREDNJEVEKOVNA SHVATANJA O
ODNOSU DRUTVA I PRIRODE
1. Shvatanja o odnosu drutva i ovekove sredine, tanije drutva i prirode, u prolosti su u uskoj vezi, i proizala su iz odnosa drutva i prirode, tanije
odraavaju, u manjoj ili veoj meri, taj odnos.329 Meutim, ona nisu posebno
izuavana, pa ni sistematizovana. Po jednom shvatanju, koje se moe prihvatiti, u
istoriji ljudskog drutva mogu se razlikovati tri osnovna razdoblja koja se karakteriu odnosom drutva i ovekove prirodne sredine. Prvo razdoblje ini onaj
period u razvoju ljudskog drutva u kome ovek menja prirodu i proizvodi novu
prirodu ali zavisi od prirode. Drugo razdoblje ini onaj period u razvoju ljudskog
drutva u kome ovek menja prirodu u razvoju drutva u kome preovladava nova
priroda a ovek je uveren da je gospodar prirode i da je moe neogranieno
prisvajati. Tree razdoblje je savremeno razdoblje. U njemu ovek menja prirodu
ali promenama koje vri u prirodi dovodi, esto, u pitanje i svoj opstanak.330 U
stvari, ovek je u poslednja tri veka iskazivao veliku nadmo nad prirodom, tako
da se ta nadmo poela shvatati kao neto normalno. Meutim, to shvatanje o
ovekovoj nadmonosti nad prirodom sredinom ovog veka je ozbiljno poljuljano,
dovedeno je u pitanje, saznanjem da prirodni izvori nisu neiscrpivi i da je
opstanak oveka ugroen.331 Socijalna ekologija kao posebna sociologija za svoj
predmet ima i prouavanje odnosa drutva prema ovekovoj ivotnoj sredini. Ona
to treba da ini istraujui i kritiki promiljajui kako teorijska shvatanja o
odnosu drutva i ovekove sredine u savremenom drutvu tako i odnos pojedinih
drutava prema ekolokim problemima. Ali isto tako ona treba da istrauje i
ljavaju mu da ispolji potencijale svog unutranjeg bia, znaajne za linu slobodu. Strah i
psiholoka izolacija, agresija i nemo su negativni inioci koji spreavaju izraavanje sloboda
pojedinca (dr Ljubia Raki, Nauka i budunost, Revija rada, Beograd, 269/1994, str. 11)
329
Opirnije o istorijskom razvoju ekolokih saznanja i shvatanjima o ekolokim problemima
videti i: . . , , , Moskva,
1993., str.14-30. i Mara ukanovi, Ekoloke dimenzije, Institut za dokumentaciju zatite na
radu, Ni, 1984, str. 57-40.
330
Opirnije o ovome videti: Branislav Krsti, ovekova sredina i razvoj, Gledita, Beograd, 1-2/1980.
331
Sve iri jaz izmeu oveka i prirode - njegova fizika izolacija i duevno odeljivanje od
prirode - samo su logina posledica tradicionalnog koncepta napretka, jer napredak u svetskom
razvoju doveo je do procesa nediferenciranog rasta koji se temelji na ovekovom pogrenom
miljenju da je sastav odravanja prirode neiscrpljiv. Krize dananjice zapravo je izazvao sam
ovek, a razlikuju se od prethodnih u tome to se s njima ovek moe suoiti, Mihajlo
Mesarovi - Eduard Pestel, oveanstvo na raskru, Stvarnost, Zagreb, 1975, str. 125.
97

kritiki promilja i odnos pojedinih drutava prema prirodi i shvatanja o tom

odnosu u prolosti. Ovo prouavanje je potrebno zato to su pojedina shvatanja iz
prolosti uticala (i utiu) i na tokove savremene civilizacije pa i na shvatanja o
odnosu drutva i prirode, tj. na teorijsko promiljanje ekolokih problema.
O odnosu drutva prema ovekovoj prirodnoj (ivotnoj) sredini i
interakciji koja postoji izmeu oveka i njegove prirodne sredine, postojala su, i
postoje, razliita shvatanja. Ta shvatanja su nastala kao posledica razvoja odnosa
drutva i ovekove prirodne sredine (u poslednjoj instanci) i nemaju, ini se, iri
teorijski okvir koji bi ih objedinjavao, izuzev marksistikog shvatanja odnosa
drutva i prirode, odnosno oveka i njegove prirodne sredine. U stvari, razliita
shvatanja o odnosu oveka i prirodne sredine nastala u pojedinim fazama razvoja
ljudskog drutva ukazuju kako na stepen razvoja sredstava za proizvodnju u tim
fazama i ovekove sposobnosti (i mogunosti) da prisvaja prirodu, tako i na
drutveno-ekonomske odnose u kojima su ljudi u pojedinim epohama iveli i
stepen razvoja njihovih mogunosti spoznaje prirode, njenih zakonitosti i odnosa
oveka prema njegovoj prirodnoj sredini.332
U primitivnim (nerazvijenim) drutvima nije postojao dualizam izmeu
oveka i prirode. ovek je pripadao prirodnom poretku: on je u njoj i od nje, on
nije posebno obraen ili postavljen iznad.333 U stvari, primitivan ovek nije bio
slobodan (da radi) jer je bio pod vlau svoje prirodne sredine.334 U takvim uslovima i nisu mogla nastati i postojati neka posebna shvatanja o odnosu oveka i
njegove prirodne sredine. Meutim, sa razvojem primitivnih zajednica, i aktivnijim, prisvajakim odnosom oveka prema prirodi nastaju i razliita shvatanja o
odnosu oveka i njegove prirodne sredine. Shvatanja o odnosu oveka (i drutva)
i prirodne sredine koja su postojala u nerazvijenim ljudskim sredinama mogu se
svrstati u dve grupe. Po jednima priroda je nedokuiva oveku i ovek je osuen
na venu i neravnopravnu borbu sa njom. Po drugim shvatanjima, koja su proiz-

332

Do ezdesetih godina (ovoga veka) ekologija se bavila, pre svega, izuavanem uslova u
kojima odreene grupe ivih bia uspostavljaju svoj odnos sa prirodom koja ih okruuje. Od
ezdesetih godina ona poinje u veoj meri da se bavi i prouavanjem oveka i njegove
sredine. U prouavanju odnosa oveka i njegove ivotne sredine ona se sree, pored prirodnih
uslova u kojima ovek ivi, i sa drutvenom sredinom u kojoj ovek ivi, koju on stvara i koja
utie na njega i njegovu prirodnu sredinu. U tom susretu ekologije sa drutvenom komponentom ovekove ivotne sredine nastaje saznanje o povezanosti prirodne i drutvene komnonente ovekove sredine - tako nastaje socijalna ekologija, koja za predmet svog prouavanja
ima kako ovekovu ivotnu sredinu tako i odnos drutva i oveka prema ovekovoj ivotnoj sredini. Jer, ovekova ivotna sredina nosi peat aktivnog ovekovog odnosa kako prema prirodnoj
sredini u kojoj ovek ivi, tako i prema drutvu koje ljudi stvaraju povezujui svoja ponaanja.
333
Opirnije videti: L. Broom - Ph. Selznick, Sociology, New York, p. 561.
334
Moe se ak rei da je i peinski ovek u borbi za opstanak u otroj klimi, lovei jelene i
mamute imao razvijeni ekoloki smisao za samoodranje kao i odravanje ivotinja koje je
lovio. (dr Mara ukanovi, Ekoloki izazov, Elit, Beograd, 1991, str. 50.).
98

lazila iz nemoi oveka prema prirodi, ovek je deo prirode i svoju sreu moe
ostvariti samo u harmoniji sa njom, prilagoavajui joj se.
2. Shvatanja i jedne i druge grupe doivljavaju svoj dalji razvoj sa razvojem ljudskog drutva i ljudskog razmiljenja o odnosu oveka prema njegovoj
ivotnoj sredini. Tako, u starom veku kod sofista sreemo shvatanje da je ovek
subjekt a priroda (pasivna materija) objekt kome ovek namee svoju volju kao
subjekt. Aristotel je smatrao da je dobro za oveka onaj cilj kome i sama priroda
tei. Shvatanja antike grke filozofije o istovetnosti bia, duha i govora, o jedinstvu fizikog i duhovnog (u stvari o jedinstvu oveka i njegove okoline) kasnijim
razvojem filozofije postaju predmet ireg razmatranja. U stvari, u filozofskim razmatranjima grkih antikih mislioca nalaze se shvatanja i o odnosu oveka i prirode, i to kako u njihovim materijalistikim tako i u idealistikim pogledima na svet.
I dela filozofa i mislilaca starog Rima sadre ukazivanje na odreena ekoloka naela. Tako dela filozofa Lukrecija, pesnika Virgilija i agronoma Kolumela
sadre neke elemente ekolokih naela. O tehnikoj opremi gradova, posebno
onoj koja se odnosi na odravanje higijene u gradovima pie Vitruvije (Marcus
Vitruvius Pollio). On daje i neka uputstva za izbor najpovoljnijih mesta za stanovanje. Ovaj pisac u svojoj knjizi analizira prirodne uslove sredine i ukazuje na
socioloki znaaj trgova (foruma) kao mesta za okupljanje ljudi.
Meutim, u starom veku ne sreemo samo rasprave za koje se moe rei
da se odnose na ekoloke probleme. U tom veku su donoeni i zakonski propisi za
zatitu ovekove ivotne sredine. Tako je najstariji zakon o zatiti prirode (ume)
donet u starom Vavilonu u 18. veku pre nae ere. Nekoliko vekova pre nae ere
donet je i u Staroj Kini zakon o zatiti nekih teritorija koje su imale ulogu dananjih nacionalnih parkova. U treem veku pre nae ere indijski car Aoka doneo je
nekoliko zakona koji su se odnosili na zatitu prirode.335
3. U srednjem veku, uopteno govorei, o ivotnoj sredini nije se mnogo
vodilo rauna, izostala su teorijska razmatranja o odnosu prirode i drutva iako su
donoeni neki propisi o regulisanju gradskog ivota. Naime, u doba cara Justinijana doneti su propisi o ruenju starih zgrada, tj. da se ruenje vri tako da ostaci
razvaline ne naruavaju izgled grada. Meutim, tada su u veini gradova smee i
fekalije bacani na ulice. O nekim nastojanjima da se ovakvo stanje popravi ukazuju odredbe statuta grada Dubrovnika iz 1272. godine koje se odnose na regulisanje
kanalizacije, izgradnju ulica i zabranu izgradnje tronih (od slame) kua.
Nagovetaji o merama zatite ivotne sredine sreu se u 13. i 14. veku u
Velikoj Britaniji. Tako je za vreme vladavine Edvarda I (1271-1307), pod pritiskom protesta graana protiv upotrebe uglja (ijim sagorevanjem je zagaivan vazduh) izdat edikt protiv upotrebe uglja za loenje, pod pretnjom smrtne kazne. Kasnije, za vreme vladavine Riarda III (1377-1399) i Henrija V (1413-1422) preduzimane su mere iji je cilj bio restrikcija korienja uglja za zagrevanje stambenih
i drugih objekata. Ali, za vreme vladavine Elizabete I (1558-1603) razvoj eko335

Mara ukanovi, Ekoloki izazov, cit. izd., str. 50.

99

nomije je snaan a zagaenost vazduha postaje veliki problem Engleske. U stvari,

srednjovekovni gradovi bili su izvor velikih zaraza, naroito kuge, ije rasplamsavanje je unitilo veliki broj ljudi.336
Odnos prema ivotnoj sredini menja se tek u doba renesanse sa povratkom
humanizma u umetnost i u drutvene odnose. Tako Alberti (Leon Battisto Alberti)
(1404-1472) u svojim delima, izmeu ostalog, razmatra i prednosti podizanja objekata u zelenilu i na istom vazduhu. Razmatrajui probleme izgradnje gradova Alberti ukazuje na potrebu da grad ima ne samo udobne uslove za stanovanje ve i
privlane i skladne trgove, a da zanati budu smeteni u odreenim gradskim zonama, u zavisnosti od toga da li zagauju grad ili ne otpacima svojih proizvoda. I jedan od najveih umova, ne samo tog perioda Leonardo da Vini (1452-1519) na
neki nain se ukljuio u reavanje gradskih problema (reklo bi se sa ekolokog
stanovita). On je predlagao da se teretni saobraaj u gradu odvija podulinim
tunelom (kako bi se smanjila buka) dok je za peake i jahae ostavljao gornji nivo
ulice. U stvari, za ovaj period moe se rei da je u naslee ostavio mnogo pozitivnih elemenata ekolokih dimenzija za ouvanje ivotne sredine, kao i dosta
ideja o uklapanju novih sredina u postojei ambijent.337
4. Osvrt na starovekovna i srednjovekovna razmatranja, i shvatanja, o odnosu
drutva i prirode, ne bi bio potpun ako se ne ukae i na razmatranja i shvatanja o odnosu prirode i drutva koja sadre religijska uenja. Jer, poglede na odnos oveka i
prirode sadre i skoro sva religijska uenja. Tako u Bibliji pie da je Bog nainio oveka prema svojoj zamisli i odredio mu da gospodari njegovim (bojim) stvorenjem
(delom). Zemlja je Boja, kae se u Bibliji, i puna je izobilja, a ovek je boji zastupnik, i sve stvari na Zemlji treba da slue onima koji rade u Boju slavu i za njegovu
mo. U stvari, hrianstvo je naglaavalo dvojstvo oveka i prirode (odbacujui ideju
o izabranom narodu jevrejskom) i isticalo dogmu da je ovek Boji izabranik. Katolika crkva je smatrala da se ne moe prihvatiti da sve stvari koje je stvorio Bog imaju
srodnost sa duhom i da se vrednuju zbog sebe samih, a ne zbog njihove korisnosti za
oveka.338
Hrianska shvatanja o odnosu oveka i prirode, koja su imala znaajan
uticaj na stvaranje zapadne kulture, suprotna su religioznim idolima nezapadnog
sveta. Velike religije Azije - hinduizam i budizam - imale su za cilj da izbriu seanje na granicu izmeu oveka i ostalog dela prirode. Doktrine o reinkarnaciji i
kosmikoj svesti proizvele su, opet, ideju ljudske jedinstvenosti i ponosa. ovek
je, po shvatanju ovih religija, otkrio nirvanu - potpuno blaenstvo - u odricanju
elje, u utvrivanju svoje linosti, u jedinstvu sa optim duhom koji okruuje celu
prirodu.339
336

Ibid, str. 51.

Ibid, str. 52.
338
Opirnije o ovome videti zbornik Ekologija i religija (priredio Vukain Pavlovi), Eko centar, Beograd, 1997.
339
L. Broom Ph. Selznick, Sociology, New York, p. 561,
337

100

Nasuprot humanistikim shvatanjima odnosa izmeu oveka i njegove sredine (okoline), iji su zastupnici bili razni mislioci (i koja su esto bila i religijska i
utopistika), razvojem proizvodnih snaga i nastankom liberalnog kapitalizma nastaju shvatanja o odnosu oveka i njegove prirodne sredine koja su odraavala
eksploatatorski odnos oveka prema prirodi. Naime, u graanskom drutvu, koje se
raalo na osnovu privatne svojine sredstava za proizvodnju, pojedinci slede svoj
privatni interes za to veim profitom. Proizvodei po zakonima trine stihije oni
bespotedno iskoriavaju ne samo ljude ve i prirodnu sredinu. U stvari, kapitalizam je promovisao industrijski nain eksploatacije prirodnih izvora i ljudske radne
snage u takvim oblicima neovenosti i otuenosti kakve ljudska istorija do tada
nije poznavala. Degradacija radnika na puki privezak maine u fabrikom sistemu
porediva je jedino s brutalnim postupkom prema prirodi.340

2. SHVATANJA O ODNOSU DRUTVA I PRIRODE

U NOVOM VEKU
1. U sholastikoj filozofiji srednjeg veka ne samo da nije bilo mesta za
ideju o jedinstvu oveka i prirode, ve je takva ideja bila anatemisana.
Dominirajua je bila dualistika koncepcija koja je suprotstavljala subjekt objektu
i oveka prirodi. U stvari, shvatanje o oveku kao subjektu koji je superioran u
odnosu na prirodu i o prirodi koja je pasivna, koje je poticalo od sofista, sada biva
iroko prihvaeno. Meutim, u epohi renesanse koncepcija antikog materijalizma oivljava i sa njom i shvatanje o jedinstvu oveka i prirode, koje se zasnivalo
na helenskoj pretpostavci o jedinstvu duhovnog i fizikog. Tako se u filozofskom
shvatanju Spinoze supstanca javlja kao uzrok sama sebi i iskljuuje potreba za
postojanjem bilo kakvog natprirodnog bia. Po njegovom shvatanju znanje
omoguava oveku da bude slobodan i omoguava mu da se suprotstavlja uticaju
spoljanjih sila i da se postavi prema okolini na nain koji je primeren njegovoj
sopstvenoj prirodi.
Kod francuskih materijalista odnos drutva i prirode bio je postavljen na
materijalistikim osnovama. Po njihovom shvatanju priroda postoji sama po sebi i
uzrok je svega postojeeg. ovek je proizvod prirode, zavisi od nje i nema bitnog
uticaja na nju. Ideja o pretenom uticaju prirode na oveka posredstvom geografskih faktora potpunije je razvijena u delima Bodena, Monteskijea i Rasela.
Ova ideja je bila ak dotle razvijena da se smatralo da geografska sredina i
prirodni uslovi odreuju ne samo drutvenu organizaciju ve. i karakter naroda
tako da oveku ostaje da se samo prilagodi prirodi. Meutim, sa razvojem
proizvodnih snaga i prirodnih nauka, postaje prisutnije i shvatanje da ovek moe
340

Nenad Prelog, Kriza okoline kao kriza kapitalistikog sistema, Marksizam u svetu, Beograd, 7/1977, str. VIII-IX.
101

i potinjavati prirodu.341 Sa ovim saznanjem pored ideje o jedinstvu prirode i oveka, javlja se i ideja o njihovom suprotstavljanju. Ova ideja u raznim varijantama
pristuna je u filozofiji 17. i 18. veka od Bekona preko Hobsa do Dekarta i
Lajbnica. Bekon u svom delu Nova Atlantida odbacuje sholastiku filozofiju
kao uenje o pasivnosti (pa i pasivnom odnosu oveka prema prirodi) i zalae se
za razvoj umetnosti i nauke kako bi se podstakla ovekova inventivnost u menjanju prirode i njenom prilagoavanju ljudskim potrebama. Hobs nije najpotpunije
izrazio ideju o suprotstavljanju oveka i prirode. On je ukazivao da se ovek
nalazi na granici prirode kao njen deo i kao deo drave. Ideja o suprotstavljanju
oveka i prirode jasnije je iskazana u Dekartovoj dualististikoj filozofiji. Podela
na duh i materiju dovela je do shvatanja kosmosa kao mehanikog sastava odvojenih objekata, koji kao osnovni sastavni delovi odreuju sve prirodne pojave, pa
tako i ive organizme koji se posmatraju kao maine sastavljene od meusobno
razdvojenih delova. Dekart je u znanju, razumu video osnovu ljudskog prosperiteta.342 U stvari, u ranom periodu prosvetiteljstva i racionalizma, ovladavanje
prirodom se smatralo progresom, i trebalo je da se ostvari stvaralatvom, graditeljstvom, koje bi se zasnivalo na znanju.
Odnos prirode i oveka nije mogao da ostane ni izvan misaonog opusa
Hegela. On je, ostajui dosledan svom uenju, uticaj geografskih i prirodnih faktora na svetsku istoriju razmatrao i shvatao kao objektivni idealista. Uticaj geografskog faktora na svetsku istoriju on je uporeivao sa optou promenljive
stvarnosti i pojedinanim manifestacijama individualiteta i ukazivao da je prirodna veza narodnog duha neto spoljanje, ali ukoliko je, moramo smatrati kao
tlo na kojem se duh kree onda je bitno i nuan osnov.343 Meutim, iako je Hegel
geografske faktore shvatao kao osnov za odreivanje tipa i karaktera naroda u
odreenom geografskom prostoru, on je ukazivao na potrebu da se uticaj prirode
ne precenjuje niti preusko shvata, ve da je prirodu potrebno shvatiti kao prvo
stajalite sa koga ovek u sebi moe stei neku slobodu.
2. Snaan razvoj proizvodnih snaga koji nastaje sa razvojem kapitalizma i
razvoj eksploatatorskog mentaliteta u odnosu na prirodu, bio je praen sve eim
naruavanjem ekoloke ravnotee u ovekovoj prirodnoj sredini. U stvari, brutalan odnos prema prirodi iskazivao se u shvatanju prirode kao neeg to treba da
zadovoljava ovekove elje i potrebe bez ogranienja. Zato je tokom razvoja
industrijalizacije i urbanizacije nastalo znatnije, sa teim posledicama po opstanak
oveka, deformisanje i razaranje prirodne sredine. Uporedo sa degradacijom prirodne sredine nastajala je postepeno i svest o potrebi usklaivanja ekonomskog
razvoja sa ekolokim poretkom prirode.
341

Opirnije o ovome videti: Mihailo Markovi, Kriterijumi za procenu interakcije oveka i

okoline, zbornik radova, Nauka, ovek i njegova okolina, Beograd, 1972, str. 33-34
342
Mr Gordana Miti, Socioloko-ekonomski aspekti kvaliteta ovekove sredine u savremenom
drutvu, doktorska disertacija, Fakultet politikih nauka, Beograd, 1990, str. 22.
343
G. V. F. Hegel, Filozofija povijesti, Naprijed, Zagreb, 1966, str. 86.
102

Sa saznanjem da u prirodi postoji poredak ije znaajnije naruavanja

procesom proizvodnje moe da ugrozi kako opstanak oveka tako i ekonomski
racionalnu proizvodnju, nastale su i rasprave u ekonomskoj nauci o odnosu koji
treba da postoji prema prirodi u korienju njenih resursa. Tako je Robert Maltus
ukazivao da ekonomski razvoj vodi udvostruenju stanovnitva svakih 25 godina,
a poto proizvodnja hrane raste neuporedivo sporije (stanovnitvo se mnoi po
geometrijskoj, a hrana raste po aritmetikoj progresiji - smatrao je on), to e
katastrofa neminovno nastupiti. Adam Smit i David Rikardo su isticali da e
industrijsko drutvo dostii takav nivo razvoja kada ulaganje kapitala nee biti
vie unosno (sa stanovita ostvarivanja profita razume se) i dalji privredni razvoj
zato nee biti mogu. A Don Stjuart Mil je u svojoj knjizi Principi politike
ekonomije dokazivao da ekspanzija kapitala ne mora uvek da vodi poveanju
blagostanja i da ljudskoj prirodi vie odgovara stacionarno ekonomsko stanje.344
Predloene mere u ovim, i drugim ekonomskim studijama, najee su imale funkcionalni karakter, bile su motivisane, pre svega, interesima vlasnike (kapitalistike) klase i nisu odgovarale ne samo interesima radnike klase ve ljudi uopte.
Tokom razvoja industrijalizacije i masovne proizvodnje u kapitalistikim
uslovima, odnos izmeu razvoja i prirodnih mogunosti, sve ee je bio predmet
naunog razmatranja. Meutim, dugo vremena, sve do pedesetih godina veka u
kome ivimo, graanska nauka je u osnovi bila usmerena na iznalaenje puteva i
naina za jevtinije, rentabilnije savladavanje prirodnih sila, za olakavanje
ovekovog prisvajanja prirode. Ona nije bila usmerena na iznalaenje puteva i
postupaka za odravanje neophodne ravnotee u prirodi i nije vodila rauna o
nunosti obezbeivanja minimuma neophodne unutranje harmonije oveanstva
kao celine.
3. Sredinom devetnaestog veka javljaju se sa svojim uenjem Karl Marks
i Fridrih Engels. Pored ostalih pitanja prirode, drutva, oveka i istorije, oni
razmatraju i pitanje odnosa oveka i prirode, tj. drutva i prirode. Za razumevanje
njihovog shvatanja odnosa prirode i drutva, neophodno je poi od njihovog
shvatanja oveka. K. Marks je oveka shvatao kao prirodno-drutveno bie. Kao
prirodnom, rodnom biu, priroda se po shvatanju Marksa, oveku javlja anorganskim telom (u vidu neposrednih sredstava za ivot, ili u vidu materije, predmeta i
orua njegove ivotne delatnosti), jer ovek ivi od prirode, to znai: priroda je
njegovo telo, s kojim on mora ostati u stalnom procesu da ne bi umro. Da je
ovekov fiziki i duhovni ivot povezan s prirodom, nema drugog smisla nego da
je priroda povezana sama sa sobom, jer ovek je deo prirode.345 Ali, isto tako po
shvatanju Marksa, ovek nije samo prirodno bie, on je i ljudsko (drutveno) bie
koje ima svoju istoriju koju stvara (kao i sebe) radom. U stvari, delujui radom na
predmete izvan sebe, na prirodu, ovek ih menja a time menja i sebe, razvijajui
344

Opirnije o ovome videti: dr Obren Blagojevi, Ekonomske doktrine, Privredni pregled,

Beograd, 1976, str. 138-152.
345
K. Marks - F. Engels, Dela, 3, Prosveta, Beograd, 1972, str. 221.
103

svoje fizike i umne sposobnosti.346 Ljudski rad Marks shvata kao proces razmene
materije izmeu oveka i prirode i sposobnost oveka da proizvodi orua za rad
predstavlja njegovo generiko svojstvo, koje on ispoljava samo u drutvu. Zato je
otuenje rada, po Marksovom shvatanju, osnovni oblik otuenja, otuenje od
onog to oveka odreuje, to predstavlja njegovo sutinsko svojstvo.347 Otuenje
rada ispoljava se kao otuenje od uslova rada, procesa rada i rezultata rada. Ono
je osnova svih vidova otuenja oveka pa i otuenja oveka od prirode. A priroda,
kako je pisao Marks u Ekonomsko-filozofskim rukopisima (1844) je za oveka
ivot, a ne sredstvo za ivot. Zato otuenje od prirode, njenim prisvajanjem na
nain da se naruava ekoloka ravnotea u njoj, ima kobne posledice za opstanak
oveka. Analizirajui kapitalistiki nain proizvodnje K. Marks i F. Engels su
ukazali da u njemu postoji kako otuenje rada tako i otuenje oveka od prirode,
tj. da taj nain proizvodnje ima eksploatatorski odnos prema prirodi. Naime, oni
su ukazivali na nunost razvoja tehnike radi ovekovog uspenijeg ovladavanja
prirodom u cilju podmirenja njegovih potreba. U tom smislu su ukazivali da
tehnika predstavlja sredstvo ljudske samorealizacije. Meutim, to to se ona javlja
kao protivnik oveku, i njegovoj prirodnoj sredini, posledica je drutvenih uslova
(u drutvu privatne svojine) u kojima se ona koristi. U svakom drutvu sa
stihijskim razvitkom proizvodnje - a ovamo spada i dananje drutvo (misli se na
kapitalistiko - D..M.) ne vladaju proizvoai nad sredstvima za proizvodnju ukazivao je Engels - nego sredstva za proizvodnju vladaju nad proizvoaima. U
takvom drutvu svaka nova poluga proizvodnje nuno se pretvara u novo sredstvo
da sredstva za proizvodnju porobe proizvoaa.348 U takvim drutvima, u
drutvima sa monopolom privatne svojine, sredstva za proizvodnju ne koriste se u
skladu sa potrebama zadovoljavanja adekvatnijih ljudskih potreba, ve u skladu sa
logikom stihijske proizvodnje i podmirivanjem potrebe za profitom. A takva
upotreba sredstava za proizvodnju ima kao posledicu i eksploatatorski odnos
prema prirodnoj sredini koji ne vodi rauna o ekolokoj ravnotei u prirodi i
potrebi njenog ouvanja da bi se obezbedili neophodni uslovi za opstanak oveka
kao prirodno-drutvenog bia.349
Ukazujui na protivurenosti kapitalistikog drutva i njegovu istorijsku
prolaznost, klasici marksizma su mu suprotstavljali viziju komunistikog drutva,
kao drutva u kome e se, na osnovu drutvene svojine sredstava za proizvodnju,
prevazii ne samo otuenost oveka od njegove sutine ve i otuenost (i suprot346

Opirnije o oveku kao prirodno-drutvenom biu videti i: dr Danilo . Markovi, Opta

sociologija, 8. izd., Savremena administracija, Beograd, 1993, str. 183-186.
347
Opirnije o ovome videti: dr Danilo . Markovi, Sociologija rada, 9. izd., Savremena
administracija, Beograd, 1994, str. 180-185.
348
Fridrih Engels, Anti-Diring, Beograd, 1953, str. 348.
349
Opirnije o ovome videti: dr Danilo . Markovi, Znaaj Engelsovih razmatranja odnosa
oveka i prirode za savremenu ekoloku misao, zbornik radova Doprinos Fridriha Engelsa
razvoju ekonomske nauke i konstituisanju marksizma, Kragujevac, 1987, str. 194-205.
104

nost) drutva i prirode.350 Oni su smatrali da e se u komunizmu nai reenje

sukoba izmeu oveka i prirode, izmeu oveka i oveka, istinsko reenje borbe
izmeu egzistencije i sutine, izmeu opredmeivanja i samopotvrivanja, izmeu
slobode i nunosti, izmeu individua i roba.351 U tom buduem drutvu komunizmu, smatrali su oni, slobodan razvitak pojedinaca bie uslov slobodnog razvitka svih,352 a udrueni proizvoai e svoj promet materije sa prirodom dovesti
pod zajedniku kontrolu, tako da proces rada ne gospodari radnicima kao neka
slepa sila. Meutim, ovladavanje prometom materije od strane radnika pretpostavljalo je ne samo razvijenu materijalnu osnovu drutva (visok stepen razvoja
proizvodnih snaga) i niz drugih materijalnih uslova (koji su i sami proizvod duge i
mune istorije razvitka353 ve i razvijenu svest radnike klase o humanistikim
ciljevima koje je trebalo ostvariti u socijalizmu i u tom kontekstu i o potrebi
izmirenja oveka i njegove prirodne sredine.
4. U novom veku nastaju ne samo rasprave i razmatranja o odnosu prirode
i drutva ve se donose i pravni propisi, pre svega zakoni, o zatiti ovekove
(prirodne) ivotne sredine. Ovi zakoni se donose da bi se ublaile, ako ve nisu
mogle da budu i eliminisane tetne posledice razvoja tehnologije i industrije.
Naime, u 18. i 19. veku brz razvoj industrije, poveanje broja stanovnika i slivanje
stanovnitva u gradove, dovodi do sve vee zagaenosti ovekove ivotne
sredine. Ta zagaenost ivotne sredine poprima takve razmere da je postajalo
neophodno donoenje odreenih zakona u cilju njene zatite. Meutim, donoenje
zakona o zatiti ivotne (prirodne) sredine, nije bilo isto u svim zemljama,
odnosno odgovaralo je potrebi za tom zatitom u pojedinim od tih zemalja.
U Rusiji je Petar Veliki poetkom 18. veka doneo zakon kojim je zatitio
jednu ivotinjsku vrstu - losa - severnog jelena koja je bila vrlo ugroena lovom.
U vedskoj se u 18. i 19. veku donose dva znaajna zakona iz oblasti zatite
ivotne sredine: zakon o zatiti voda (1734) i zakon o planovima irenja gradova
(1874). U Velikoj Britaniji se 1876. godine donosi zakon o zatiti voda od zagaivanja od industrijskih otpadaka. U Grkoj je 1834. godine donet zakon o
zatiti istorijskih spomenika. Svi ovi zakoni, i drugi pravni propisi, doneti su pod
pritiskom injenice da je industrijalizacija, glavna stvaralaka snaga, dovela kako
do urbanizacije tako i gradskih kompleksa koji su bili zagaeni, ak i onih etvrti
u njima u kojima su iveli vladajui slojevi.
350

Analizirajui funkcionisanje kapitalistikog sistema, K. Marks i F. Engels su doli do

sledeeg vanog zakljuka: ...javlja se nunost da se zatite proizvodi i proizvodne snage,
koje je proizvelo kapitalistiko drutvo, od pogubnog, razornog uticaja samog tog kapitalistikog drutvenog sistema, tako to de se rukovoenje drutvenom proizvodnjom i raspodelom
oduzeti od vladajue klase kapitalista, koja je postala nesposobna za to, i preneti na masu
proizvoaa - a to i jeste socijalistika revolucija. (I. T. Frolov, Socijalizam i globalni
problemi civilizacije, Socijalizam na pragu 21. veka, Komunist, Beograd, 1985, str. 80.)
351
K. Marks, Ekonomsko-filozofski rukopisi (1944), Dela, tom 3. str. 237.
352
K. Marks - F. Engels, Izabrana dela, Kultura, Beograd, 1949, str. 35.
353
K. Marks, Kapital, Beograd, 1984, str. 710.
105

I u Srbiji su 19. veku preduzimane odreene mere u cilju poboljanja

uslova ivota u gradovima, tj. njihove odbrane od zagaivanja. Tako je u Beogradu 1841. godine objavljena naredba o odravanju istoe u gradu. U tom cilju
voena je i akcija sredinom prologa veka sanitetskog odeljenja optine Beograd
za zatitu grada od zagaenja. Najzad, oko 1850. godine u Beogradu je postojala
tenja da se grad modernizuje u kom cilju je predvieno podizanje parkova i
vrile se pripreme za njegovo urbanistiko reenje. Sve ovo ukazuje da Srbija nije
zaostajala, iako nedovoljno razvijena, u ondanjim trendovima akcija za zatitu
ovekove ivotne sredine.354

3. OPTI POGLED NA SHVATANJA O ODNOSU

DRUTVA I PRIRODE U SAVREMENOM DRUTVU
1. Odnos prema ovekovoj ivotnoj sredini i shvatanju koja o tom odnosu
postoje (i nastaju) u savremenom drutvu mogu se promiljati i razumeti samo
ako se razmatraju u njihovoj povezanosti sa procesima integracije oveanstva u
opteljudsku i drutvenu zajednicu. Ti procesi integracije konkretnih drutava u
opteljudsku zajednicu protivreni su i odvijali su se u znaku suprotstavljanja
dveju socijalnih formacija, kapitalizma i socijalizma, ali i u odvijanju odreenih
procesa i promena u njima, za koje su mnogi smatrali da ih pribliavaju,355 i da
nastaje konvergencija ovih socijalnih formacija.356 Meutim, i ne uputajui se u
razmatranje raznih shvatanja o ovim procesima i promenama, moemo prihvatiti
da postoje odreeni problemi koji odraavaju na svoj nain ujedinjavanje oveanstva, oni se tiu svih drutava i mogu biti reavani i reeni samo akcijom svih
drutava. Ti problemi se oznaavaju kao globalni problemi, odnose se na oveanstvo kao celinu. Ovi problemi su brojni, raznovrsni i predstavljaju koncentrisani izraz tekoa i sloenosti socijalnog i duhovnog razvoja nae civilizacije.357 Njihovo reavanje zahteva napore celog oveanstva. Jer, njihovo reavanje u ovoj ili onoj zemlji ili regionu vie nije dovoljno, budui da je to tesno
povezano i sa nainom na koji se ti problemi reavaju (ili ne reavaju) u drugim
354

Opirnije videti: dr Mara ukanovi, Ekoloki izazov, cit. izd., str. 53-55.
Nasuprot manihejskoj slici Sveta nepremostivo podeljsnog izmeu kapitalizma i socijalizma, kao dve totalno razliite i nespojive socijalne formacije, stvara se napredna forma
pluralistikih drutava. Privatna i javna svojina, individualno preduzetnitvo i kolektivno odluivanje, uporedo koegzistiraju. No, ne radi se samo o kombinaciji kapitalizma i socijalizma,
te dva ogranka moderne klasne civilizacije, ve i o njihovim dubokim preobraajima. Mnogi
izazovi modernog drutva, kao i njihova reenja nalaze se iznad kapitalizma i realnog socijalizma. (Miroslav Peujli, Drama socijalizma, Jugoart, Zagreb - Prosveta, Beograd, 1989,
str. 15).
356
Opirnije o ovome videti: D. K. Galbrajt, Nova industrnjska drava, Naprijed, Zagreb,
1972.
357
I. T. Frolov, Socijalizam i globalni problemi civilizacije, zbornik radova Socijalizam na
pragu 21. veka, Komunist, Beograd, 1985, str. 75.
355

106

zemljama i regionima, kao i u celom svetu.358 Ovi (globalni) problemi nemaju

isti znaaj a po tome u kojoj meri odreuju izgled sveta mogu se podeliti u nekoliko grupa. Meutim, smatra se da odluujue utiu na savremeno drutvo naroito grupe globalnih problema koji se odnose na odnose izmeu osnovnih socijalnih
zajednica savremenog oveanstva, odnose ovek - drutvo i ovek priroda.359 U stvari, po svom obimu i sutini ovi problemi zahtevaju novo promiljanje odnosa pravde i savremene civilizacije(a).360
Reavanje globalnih problema, pa i zatita ovekove sredine od degradacije kao globalni problem savremenog drutva, zahteva napore celog oveanstva.
Saradnja i delovanje oveanstva na zatiti ovekove sredine, kako se ukazuje,
pretpostavlja drutvenu akciju koja bi imala za cilj da se postojei drutveni
problemi preobraze polazei od meusobne opte uslovljenosti oveka, drutva i
prirode. Preobraaj ovih sistema zasnovan na optoj uslovljenosti oveka, drutva i prirode, treba da omogui da to budu sistemi koji e se karakterisati: humanistikim stvaralatvom ljudske misli, koegzistencijom meu narodima i usklaenou razvoja drutva i oveka sa mogunostima (i razvojem) prirode.361 Potreba
za drutvenom akcijom u cilju preobraaja drutvenih sistema proizilazi, pre
svega, iz saznanja o negativnim posledicama naruavanja ekoloke ravnotee, kao
globalnog problema savremenog drutva. Naime, nauno je dokazano da savremenoj civilizaciji preti vie opasnosti zbog naruavanja odnosa u prirodnom
okruenju u kome se ona razvijala. Te opasnosti proizlaze iz naruavanja ekoloke
ravnotee koje je nastalo kao posledica dosadanjeg industrijskog razvoja.362
Opasnosti se manifestuju, pre svega, u nestajanju nafte i prirodnog gasa kao
osnovnog izvora energije u savremenom industrijskom sistemu, prelaenju praga
zagaenosti vazduha, vode i zemljita koju ljudski organizam moe tolerisati, kao
i nepodnoljivi efekti te zagaenosti na klimu i poljoprivrednu proizvodnju, nedovoljan rast proizvodnje hrane u odnosu na rast stanovnitva, naroito u Aziji.363

358

Ibid, str. 76.

Ibid, str. 77.
360
Opirnije o ovome videti i: , . . , . . ,
, Moskva, 1988.
361
Nikola Panti, Priroda i ovek,ovek i priroda, SANU, Beograd, 1984,str. 27.
362
Ono to sutinski karakterie dosadanju industrijsku proizvodnju jeste, s jedne strane,
totalno ignorisanje interesa oveanstva kao celine i potpuno odsustvo bilo kakve racionalne
celovite, planetarne politike, a s druge strane, krajnja bezobzirnost u eksploataciji prirode.
Drugim reima: svaka nacionalna privreda i drava vodila je rauna samo o svojim posebnim
esto pogreno shvaenim interesima to je dovelo do katastrofalnog jaza izmeu zemalja koje
se gue u obilju i rasipaju i onih kojima veina ljudi umire od akutne ili hronine gladi ili
ivotari ispod minumuma neophodnog za bioloku egzistenciju (Mihailo Markovi, Pogled u
svetu na odnos oveka i ivotne sredine, zbornik radova ovek, drutvo, prirodna sredina,
Beograd, 1981, etr. 29).
363
Ibid.
359

107

Ukazivanje na ove opasnosti praeno je i ukazivanjem da se oveanstvo

prvi put u svojoj istoriji nalo pred stvarnom svetskom krizom, koja obuhvata
sva iva bia, itav sistem u kome ivimo. Suoavamo se sa sve brim nestajanjem ravnotee izmeu prirodnih sistema za odravanje ivota i industrijskih
tehnolokih i demografskih potreba oveanstva.364 Zbog nestajanja te ravnotee
i degradacije prirodne sredine u savremenom drutvu poloaj oveka sve je loiji.
Sve ee se ukazuje da sa promenjenom ovekovom delatnou dolazi i do
smanjenja ovekove ivotne sredine, a njeno smanjivanje dovodi do gubljenja
ovekove ravnotee i stvaranja nemira. U ovom smislu posebno se ukazuje da
ravnotea izmeu rastueg oveanstva i ogranienih prirodnih produktivnih
snaga ne ohrabruje. Ve za desetak godina polovina oveanstva na Zemlji bie
suvina, nee imati ime da se hrani, moda ni da die, voda e nedostajati kako
za potrebe domainstva tako i za industriju.365 Pri tom, usled suavanja i
osiromaivanja ovekove ivotne sredine i naglog poveanja broja ljudi koji ive
u zgusnutom prostoru, nastaje kvarenje oveka i drutvenih odnosa u kojima
ljudi ive. Jer, suvie gusto drutvo, s preteranom pokretljivou, ubrzanim tempom ivota i jako sloenim drutvenim odnosima, uz vanredno visoku zavisnost
od neodreenog broja ljudi, dovodi do nesigurnosti jedinke, oseanja stalnog
pritiska, potitenosti, neobjanjivog i nejasnog nezadovoljstva ivotom, drutvom
i slino. Ovo, sa svoje strane, izaziva reakcije koje imaju za posledicu neuravnoteenost, uznemirenost i niz negativnih patolokih pojava.366
2. Saznanja o potrebi zatite ovekove sredine kao globalnom drutvenom
problemu, traila su odgovore na pitanja: kakav treba da bude odnos drutva
prema ovekovoj sredini, posebno prirodnoj; i da li dalji razvoj tehnike, tj. njeno
korienje u prisvajanju prirode radom, nuno dovodi do naruavanja ekoloke
ravnotee ili ne. Na ova pitanja davani su, i daju se, razliiti odgovori, sa razliitih
klasnih, idejno-politikih i teorijskih stanovita. Po nekim od tih odgovara, sam
razvoj tehnike i tehnologije omoguava, i omoguie, izgraivanje zatitnog
sistema od degradacije prirodne sredine, tj. od naruavanja ekoloke ravnotee.
Oni koji zastupaju ovakva shvatanja kao da zaboravljaju da tehnologija nije ideoloki neutralna. Ona se primenjuje u datim drutvenim uslovima, i postaje cilj a
ne sredstvo u rukama onih koji poinju razumevati da svako reenje koje nudi
izlaze istovremeno trai i stvarnu izmenu dominirajuih drutvenih odnosa, a lako
je pogoditi u iju korist.367 Po drugim odgovorima na pitanje o odnosu oveka,
drutva i prirode, ekoloka ravnotea u prirodi moe se sauvati samo ako se
364

Miroslav Peujli, Svetska ekoloka kriza i nae drutvo, zbornik radova ovek, drutvo,
ivotna sredina, Beograd, 1981, str. 22.
365
Nikolaj Timofejev Resavski, Izgledi za opstanak oveka na zemlji, ovek i ivotna sredina, Beograd, 7/1976, str. 34-36.
366
Radomir Luki, Hoe li razum pobediti, ovek i sredina, Beograd, 1/1975, str. 14.
367
Nenad Prelog, Kriza okoline kao kriza kapitalistikog sistema, Marksizam u svetu,
Beograd, 7/1977, str. IX.
108

zaustavi privredni razvoj, tj. razvoj i primena tehnologije. Zastupnici ovih shvatanja kao da zaboravljaju da i najelementarniji oblici prisvajanja prirode dovode
do naruavanja ekoloke ravnotee. U stvari, ovi kritiari trebalo bi da imaju na
umu da smo preiveli zato jer znamo praviti stvari. ak i one prve vatre, koje su
pruale zatitu prvobitnom oveku, zagaivale su nebo; potreba za kremenom remetila je prirodnu sredinu na jedan nov i neprirodan nain. Naravno, koliina
dima i poremeaja sredine bila je mala, ali tu se radi o jednom vanom principu
koji kritiari tehnologije esto ne uzimaju u obzir.368 U stvari, i jedna i druga grupa odgovora nije prihvatljiva i ne daje odgovor na pitanje kako uskladiti potrebu
za ouvanje ekoloke ravnotee sa potrebom za razvojem proizvodnih snaga.
Danas su skoro opte prihvaena gledita po kojima za ouvanje prirode
(ekoloke ravnotee u njoj) nije potrebno zaustaviti razvoj tehnologije ve njen
razvoj prilagoditi tako da njena primena u prisvajanju prirode ne dovodi do
naruavanja ekoloke ravnotee. U ovom smislu se ukazuje da zajedniki cilj
razvoja tehnologije i ekologije treba da bude kvalitetniji i bolji ivot, bolji ivotni
i radni uslovi oveka. A ako je zajedniki cilj - kvalitetniji ivot, onda se izmeu
tehnolokog razvoja i zatite prirode moraju postii kompromisi: tehnologija mora
da optimalno potuje prirodu, a priroda se ne moe neokrnjena ouvati, ali treba
postaviti odnose izmeu naruavanja prirode i tehnolokog razvoja.369 Uspostavljanje tog odnosa treba da omogui takvo prisvajanje prirode delatnou oveka da tim prisvajanjem ne bude naruen prirodni poredak, ekoloka ravnotea
u prirodi, i da se u granicama takvog prisvajanja ovekovom delatnou proizvode predmeti za zadovoljavanje ovekovih potreba. U ovom smislu se ukazuje na
potrebu da prvenstveni cilj proizvodnje treba da postane zadovoljavanje autentinih ljudskih potreba na direktan nain, a ne iskljuivo kao nusproizvod drugih
ciljeva, kao to su maksimalizacija profita ili drutvene akumulacije.370 Za
ostvarivanje ovakvog odnosa prema ciljevima proizvodnje potreban je i razvoj
tehnologije koja tedi i obnavlja prirodne resurse, koja ne vri zagaivanje. I obrnuto, ako neka prozvodnja razara prirodna dobra ona mora da bude obuzdana.371
Jednostrano i neprihvatljivo bilo bi shvatanje da naruavanje ekoloke
ravnotee u prirodi danas nastaje samo kao posledica odreenih drutveno-ekonomskih odnosa zasnovanih na monopolu privatne svojine sredstava za proizvod368

J. G. Par, Tehnologija i opstanak, u knjizi Nauka, ovek i okolina, Beograd, 1972, str. 168.
Prof. dr Ivan Melackovi, Ekoloka komponenta u tehnolokom razvoju, EKOS, Novi Sad,
1/1988, str. 43.
370
Miroslav Peujli, cit.delo, str. 374.
371
Ekotehnologija se nee razvijati iskljuivo stihijno, sama od sebe. Njeno uvoenje je i
stvar drutvenog usmeravanja i planiranja. Jedan momenat ekoplaniranja predstavlja konkretizaciju tog reda drutvenih potreba. Drugi momenat se odnosi na ekoloke investicije koje
treba da omogue: a) inovaciju tehnolotkih procesa u granama koje najvie zagauju okolinu;
b) da podstaknu stvaranje industrije za proizvodnju ureaja za preiavanje; c) da ubrzaju
razvoj preduzea za sakupljanje, preradu i reciklovanje industrijskih otpadnih materijala sa
ciljem njihove ponovne unotrebe. (Ibid, str. 375).
369

109

nju. Naruavanje ekoloke ravnotee u prirodnoj sredini oveka nastaje i kao

posledica raskoraka u savremenom svetu izmeu prirodnog bogatstva i potreba
ljudi. Zato se sve ee i ukazuje da degradacija prirodne sredine nije zbir nezavisnih uzroka, ve je mnogostruki proizvod meusobnih veza. Taj odnos moe
biti opisan kao matematika jednaina: potpuno unitenje prirodne sredine jednako je populaciji, trajanje ivota jednako je materijalnom bogatstvu po osobi,
vreme unitenja prirodne sredine dato je tehnologijom koju upotrebljavamo da se
snabdemo svakim komadiem bogatstva. Ovi faktori su u odnosu jedan s drugim i
s ekonomskim i socijalnim okvirom u kome je napravljen izbor. Visoka cena rasta
populacije moe smanjiti cenu rasta bogatstva po osobi, radi prihoda koji se
predviaju za zadovoljstvo ili utedu u malim porodicama, a moraju biti potpuno
potroeni na neophodnosti u velikim porodicama. Takoe, vrste tehnologija od
kojih se trai prinos za iroku populaciju mogu biti tetnije nego one koje daju
siromani prinos...372
Sve ire je danas prihvaeno saznanje o ogranienosti bogatstva prirode i
neophodnosti da ovek u njenom prisvajanju o tome vodi rauna. Jer, ponaajui
se neodgovorno prema prirodi (iji je i sam sastavni deo) koja nije neiscrpan
rezervoar predmeta za prisvajanje, ovek na odreen nain sam sebi postaje
neprijatelj. Zato ovek mora usklaivati svoje potrebe sa bogatstvom prirodne
sredine. Ali raskorak izmeu prirodnog bogatstva i potreba ljudi ne moe se
prevazilaziti i prevazii zaustavljanjem razvoja tehnike, to bi znailo slabljenje
ovekove moi prema prirodi. Naprotiv, taj raskorak se mora prevazilaziti razvojem tehnike, ali i usaglaavanjem drutveno-ekonomskih uslova, tj. sistema u kojima se tehnika koristi (i vri prisvajanje prirode) sa ekolokim zakonima prirode.
Naime, da bi savremeno oveanstvo nalo izlaz iz sadanje krize, potrebno je da
se shvati da je nuno menjati drutveno-ekonomske odnose i nain proizvodnje
koji nije usaglaen sa ekolokim zakonima prirode, i zato dovodi do stalne destrukcije ivotne sredine, a posledica tog je ekoloka kriza.373
3. Saznanja o posledicama degradacije i zagaivanju ovekove sredine
dovela su do pokreta za zatitu ovekove, pre svega, prirodne, a potom i drutvene
sredine. Ne moe se ekati, kako ukazuje prof. Luki, da se, eventualno, potpuno
zaustavi zagaivanje i siromaenje prirodne ivotne sredine i postigne povoljna
stopa prirataja stanovnitva da bi se samim tim automatski povratila ravnotea
linosti jedinke i izbegle odgovarajue negativne posledice. Nije moguno
prepustiti se ekanju, - kae on - prvo zbog toga to uopte nije sigurno da e do
372

To se dsava, na primsr, kada se aluminijum i plastika upotrebe da dopune drvo, ili kada
se zahteva veliko poveanje vetakih ubriva i pesticida da bi se uveao mali rast proizvodnje - na primer, smanji prinos. Socio-ekonomski sistem koji ometa dugorono planiranje ili ga
namee, nema za posledicu potronju javnih dobara kao to su ist vazduh i voda, potpomognuti voenjem brige o prljavoj tehnologiji (P. R. Erlich i dr, Human Ecology, cit. izd, str.7)
373
Dr Duan Kanazir, Ekoloka kriza je proizilazila iz naruavanja odnosa oveka i prirode,
ovek i sredina, Beograd, 1/1975, str. 8-9.
110

povoljnog ishoda ikad u punoj meri doi i, zatim, to izgleda sigurno da, ak ako
ikad dotle i doe, to nee biti u dogledno vreme. A dotle posledice po oveka i
drutvo mogu biti katastrofalne.374 U ovom pogledu vrlo znaajnu ulogu imali
su, i imaju, ekoloki pokreti koji su istakli zahtev za preokret u odnosu ovek priroda koji bi omoguio da ovek i priroda mogu iveti u odnosu produktivne
harmonije i spreio ekoloku katastrofu. Akcija koju su ekoloki pokreti poveli za
rehabilitaciju prirode bila je praena i irenjem shvatanja, da priroda iji smo mi
deo, pripada nama, da ona nije spoljanja u odnosu na drutvenu akciju, i da se
moe upotrebiti na nain koji je razliit u odnosu na onaj koji preferira postojei
poredak i njegov aparat racionalizacije.375 Ovakav karakter ekolokih pokreta na
odreen nain ukazuje i na fazu u razvoju industrijskog drutva kad nastaju, u
njemu, odreene protivrenosti.376 Meutim, i pored saznanja i ukazivanja na
povezanost prirodne i drutvene sredine i uticaja zagaenja prirodne sredine na
oveka ne samo kao prirodnog ve i kao drutvenog bia, drutvena akcija za
zatitu ovekove sredine otpoela je istinjem zahteva za zatitom prirodne
sredine oveka kao prirodnog bia. Takav pristup proizaao je iz jednostranog
pristupa problemima ovekove sredine i njene zatite. Ekoloki pokret je nastao
tek kad su podruja u kojima je stanovala buroazija i njeni uslovi ivota bili
ugroeni ekolokim nevoljama koje industrijalizacija sobom nosi. Ono to proroke ekolokog pokreta ispunjava uasom nije toliko ekoloko propadanje, koje je
prisutno od davnina, koliko to da ono dobija univerzalni karakter.377 Znai
utroenost uslova ivota i vladajuih slojeva ekolokim poremeajima bio je povod za iru ne samo drutvenu akciju (na primer, udruenja graana za zatitu
ovekove prirodne sredine), ve i za znaajne dravne, meudravne i meunarodne akcije za zatitu ovekove prirodne sredine. Sve ove akcije predstavljaju
znaajan, u manjoj ili veoj meri, doprinos zatite ovekove prirodne sredine, koji
ne treba potcenjivati. Meutim, dometi ovih akcija, kako se ne retko ukazuje,
ogranieni su klasnim odnosima i klasnim pristupom kako procesu proizvodnje,
tako i ekolokim problemima. Jer, proizvodnja rukovoena iskljuivo profitom
374

Dr Radomir Luki, cit. rad, str. 15.

Ovo objanjava ambigvitet pojmova prirode i potreba koji se sreu u novim pokretima; on
oznaava i odbacivanje drutvene oblasti koja je manipulisana i kontrolisana od strane aparata
postojeeg poretka (kulturni imid spontanosti i istote primarnih potreba) i potvrivanje
drutvene oblasti kao mesta akclje koja svesno proizvodi ovekovu egzistenciju i njegov
odnos prema drugim ljudima (zahtev koji se tie prava na ivot, zadovoljstvo i udnju).
(Alberto Meluci, Novi drutveni pokreti - teorijski pristup, zbornik radova Obnova utopijskih
energija, priredio Vukain Pavlovi, Beograd, 1987, str. 117).
376
Buenje i uspon irokog spektra novih drutvenih pokreta obeleava kraj prosperitetne
faze u razvoju kapitalistikog drutva i poetak duboke, strukturalne krize klasnog drutva.
(Vukain Pavlovi, Emancipatorska esnergija drutvenih pokreta, zbornik radova Obnova
utopijskih energija, cit. izd., str. 16).
377
X. M. Enzensberger, Kritika politike ekologijes, Marksizam u svetu, Beograd, 9/1974,
str. 166.
375

111

nema pravo merilo za one ljudske potrebe koje bi morale biti istinski cilj proizvodnje. Ona ne razlikuje niz vetakih proizvoda, koji zaista nisu potrebni, od
onih sutinskih ljudskih potreba koje se ne zadovoljavaju, kao to su ista voda,
vazduh, kvalitet hrane od koje nae zdravlje zavisi.378
Sve oiglednija racionalnost industrijskog privreivanja dovela je i dovodi, ne samo do nametanja sve uem krugu ljudi napornijeg rada, ve i do naruavanja ekoloke ravnotee, tj. do ugroavanja uslova za opstanak oveka, dovela
je i do u sutini nove kritike kapitalizma, koja se razvija izvan kulture utvrene u
radnikom pokretu i ispoljava se kroz drutvene pokrete nezavisne od onih to ih
organizuje radnika klasa i njeni tradicionalni saveznici. Ovi novi drutveni
pokreti nastali su iz potreba i zapaanja, kojih klasne institucije nisu postale svesne, jer zato nisu imale ni vremena ni sposobnosti.379 Meutim, ovakva shvatanja
o odnosu klasnih institucija prema ekolokim problemima ne mogu biti polazite
za osporavanje uloge i znaaja radnike klase kao subjekta korenitih promena u
reavanju globalnih problema nae civilizacije. Moe se pre govoriti o njenim
osnovnnm saveznicima i potrebi ostvarivanja saradnje sa svim subjektima antikapitalistike kritike, pa i sa pokretom zelenih koji u prvi plan svoje aktivnosti
istie zatitu prirodne sredine od degradacije.380 Jer, ma koliko da su ogranieni
dometi akcija pokreta zelenih (i drugih njima slinih pokreta koji imaju za cilj
zatitu prirodne sredine od degradacije) u zemljama u kojima postoji monopol
privatne svojine na sredstvima za proizvodnju, ne moe se potcenjivati njihov
doprinos u zatiti ovekove sredine, u buenju svesti o potrebi te zatite i mogunostima koje postoje za reavanje ekoloke krize.381
4. Postoje objektivne mogunosti, sve se ee ukazuje, za reavanje
ekoloke krize, tj. za otklanjanje opasnosti koje prete da unite savremenu civilizaciju. Naime, postoje objektivne mogunosti za reavanje problema energije,
veine oblika zagaenosti i uravnoteenje porasta stanovnitva na Zemlji, ukoliko
doe do promena u drutvenim odnosima koje e omoguiti novu skalu vrednosti
378

Dr Miroslav Peujli, Sociologija izmeu revolucije i apologije, Institut za politike studije,

FPN, Beograd, 1973, str. 175.
379
Luciana Castellino, Zeleno kao nuan inilac crvenog, zbornik radova Socijalizam na
pragu 21. veka, Komunist'', Beograd, 1985, str. 71-72.
380
Nove potrebe - ekoloko pitanje, zahtev za menjanjem rada i slobodnog vremena ili za oslobaanjem ene - izraavaju, naime, opte interese koji se ne mogu linearno svesti na interese
specifine drutvene grupe. Re je, dakle, o interesima koji nemaju definisane pobornike u
naim drutvima, ve proimaju celo drutvo, esto ne izbijajui sasvim na povrinu (Ibid,
str. 73)
381
Ali se isto tako ne moe potcenjivati i znaaj akcije u pojedinima dravama, a pogotovu na
meunarodnom planu, u zatiti prirodne sredine. Jer, saznanje da savremeni razvoj
proizvodnih snaga dovodi do naruavanja ekoloke ravnotee i zagaivanja prirodne sredine,
dovelo je do praktikih akcija za ouvanje prirodne sredine ne samo u pojedinim zemljama
(unoenjem ak i posebnih odredaba o zatiti ovekove sredine u ustave i donoenjem
posebnih zakona o ekolokoj problematici) ve i do meunarodne saradnje u cilju smanjenja
degradacije prirodne sredine i njenog ouvanja.
112

u drutvu. U ovom smislu mnogi filozofi i sociolozi (i drugi mislioci) u savremenom drutvu kritikuju principe na kojima se zasnivala dosadanja (zapadna) civilizacija i tre njihovo naputanje, njihovu zamenu principima nove racionalnosti,
koja e obezbediti ouvanje ekoloke ravnotee. Principi na kojima se zasnivala
dosadanja civilizacija omoguili su stvaranje jedne od najmonijih civilizacija u
istoriji, ali ako se ne promene oni, po miljenju mnogih teoretiara, vode tu civilizaciju u propast.382
Objektivna pretpostavka za reavanje ekolokih problema proizlazi, pre
svega iz mogunosti reenja problema energije. Otkriem vatre, ovek je pronaao energiju koju moe kontrolisati. Sledilo je potom otkrivanje sve izdanijih
izvora energije, ali oni su bili i ogranieni. Zahvaljujui nauno-tehnolokom
progresu, savremena tehnologija danas omoguava korienje i takvih izvora koji
mogu dati toliko energije koliko je potrebno na Zemlji.383 U ovom smislu se
ukazuje na mogunosti koje pruaju suneva energija, pretvaranje otpadaka u
gorivo i elektrinu energiju, korienje geotermalne energije iz zemlje i nuklearna
fuzija.384 U stvari, smatra se da, pored niza palijativnih reenja u ovom pravcu,
dva imaju trajan i radikalan znaaj. Jedno je u vezi sa sunevom energijom:
ukupna energija koja dospeva do zemljine povrine vea je 500 puta od celokupne
koliine koju industrijska civilizacija moe da proizvede... Cela jedna nova
tehnologija bie moguna na osnovu fotometrinih sistema, ili na osnovu tenih
goriva dobijenih od biljaka i ivotinja. Drugo, daleko radikalnije, ali neuporedivo
sloenije energetsko reenje je kontrolisana nuklearna fuzija. Od jednog litra
obine vode moglo bi se dobiti isto onoliko energije koliko se sad dobija od 330
tona nafte. Rezerve ove energije su praktiki neiscrpne i lako pristupane, eko-

382

Nema preobraaja, smatraju jedni (uglavnom filozofi i sociolozi), ako se ne poe od

saznanja i kritike onih vodeih ideja - principa na kojima se zasniva dosadanja (zapadna)
civilizacija. Ti principi su: 1) Kartezijanski dualizam izmeu oveka-subjekta i sveta objekta
kojim on upravlja (manipulie); 2) Nauka, kao objektivno saznanje, koje se ne brine ni za svoj
smisao ni za ciljeve i time olako postaje sredstvo vlasti i moi; 3) Montenjska i materijalistika, u osnovi buroaska, koncepcija o oveku kao zladaocu i pobedniku nad prirodom i,
docnije, nad svemirom (koja je preko Sen-Simona integrisana u marksizam, poetizovana od
il Verna i danas tehnologizovana u Svemirskim letilicama). Ovi principi, podignuti na nivo
filozofije od Ogista Konta i pozitivizma, i pretvoreni u vladajuu ideologiju od svih gospodareih klasa od kraja XVIII veka do danas, proizveli su jednu od najmonijih civilizacija u
istoriji. Danas je - tvrde mnogi sociolozi i veina ekologa - vode u propast (Dr Jovan orevi, Ideje i institucije, Radnika tampa, Beograd, 1982, str. 126-127).
383
Herman Kahn William Brown Leon Martel, Slijedeih 200 godina, Stvarnost, Zagreb, 1976, str. 84-112.
384
Osnovna je poruka ova: izuzevi privremena kolebanja koja su prouzrokovana loom
sreom ili slabim upravljanjem, svet ne treba da se boji energetske oskudice ili energetskih
trokova u budunosti. A energetsko obilje vsrovatno je najbolje osiguranje da e celokupno
ljudsko stanovnitvo (ak i 15 do 20 milijardi ljudi) makar fiziki moi biti zbrinuto u toku
sledeih stolea (Ibid, str. 115).
113

loki rizik je neuporedivo manji nego u sluaju fisione energije.385 U ovom smislu
su znaajna ukazivanja i Nikole Tesle da se u prirodi nalaze ozbiljne zalihe energije u raznim oblicima, koje bi se mogle ekonomino koristiti ako se smisle pravi
putevi i naini za to. Sunevi zraci koji padaju na povrinu zemlje predstavljaju
koliinu energije toliko ogromnu da bi tek jedan mali njen deo bio dovoljan da
zadovolji sve nae potrebe.386 Ne manji znaaj u ovom pogledu ima i voda.
Energija vode, ukazuje Tesla, je u velikoj meri na najdragoceniji izvor snabdevanja. Na tome e oveanstvo graditi nadu za budunost...387
Problem sirovina, po shvatanju mnogih naunika koji se bave ekolokim
problemima, takoe je reiv. Naime, iako se ne osporava, i ne moe osporiti, da
nedostatak odgovarajuih sirovina negativno utie na privredni razvoj, ukazuje se
da su procene o iscrpljivosti pojedinih sirovina nedovoljno nauno zasnovane.
One ne uvaavaju injenicu da veina sirovina, koje se dobijaju iz zemlje, postoje
negde i na povrini zemlje, pa se mogu ponovo reciklirati ako se raspolae sa
dovoljno energije. Pored toga, postoji mogunost vaenja rude iz dubine slojeva
zemljine kore (vie nego to se to danas ini), i posebno eksploatacije podmorskog dna, u kome su pronaeni mangan, nikal, kobalt, bakar i druge rude. Ovim
novim izvorima sirovina stvaraju se nove mogunosti za reenje problema koji
postoje zbog nedostatka nekih sirovina (koji moe usporiti privredni razvoj).
Polazei od naunih saznanja o izvorima zagaenosti vazduha i vode, i
striktnijim ostvarenjem ekoloke politike mogue je, ako ne potpuno eliminisati, a
ono smanjiti, mnoge vidove njihove zagaenosti. Tako, po nekim procenama na
kraju dvadesetog veka opasnosti za zdravlje koje proizlaze iz poremeaja koji
nastaju u prirodi usled izduvavanja iz energetskih pogona, mogu se smanjiti za
deset puta u odnosu na 1970. godinu. Do tog smanjenja e doi ne samo zbog
upotrebe istijih goriva, ve i zbog prikladnijeg razmetaja novih energetskih
pogona. Isto tako, istie se da e dugorono gledano, nuklearna fuzija i solarna
ili geotermalna energija, mnogo pre nego fosilna goriva, preuzeti glavni teret
proizvodnje iste energije, ukoliko neke mogunosti nuklearne fisije ne postiu
prihvatljivije i ekonominije reenje. Moe se oekivati da e zagaivanje vazduha, koje nastaje proizvodnjom energije, postepeno opadati im otpone ovaj
prelaz na nove energetske mogunosti.388
Problem ishrane stanovnitva, koji je nastao zbog ubrzanog poveanja
broja stanovnika na zemlji, po shvatanjima mnogih ekologa, ekonomista i demografa, nije nereiv. Pre svega, preduzimaju se odreene mere u zemljama sa visokom stopom nataliteta, koje daju odreene rezultate. Iako nije dolo do zastoja u
demografskom bumu, on ne dobija razmere koje su predviene od ekolokih
385

Mihailo Markovi. cit. rad, str. 40.

Nikola Tesla, lanci, cit. delo, str. 318.
387
... s punim razvojem tog izvora i usavravanjem sistema beinog prenosa energije na ma
koju daljinu, ljudi e moi da ree sve probleme materijalne egzistencije (Ibid, str. 421).
388
Herman Kahn William Brown Leon Martel, cit. delo, str. 199.
386

114

pesimista. Osim toga, razvoj agronomije i agrotehnike ukazuje na mogunost da

se proizvede dovoljna koliina hrane. U ovom pogledu znaajno je i ukazivanje
da e u toku naredne dve decenije tehnoloki razvoj omoguiti i proizvodnju
jednoelijske belanevine koja e se uzgajati na podlozi nafte, ili preradom
celuloze koja se nalazi u otpacima, papiru, drvetu ili poljoprivrednim otpacima.389
Polazei od ovakvih mogunosti za obezbeenje ishrane, smatra se da postoji da
se dostigne masa od oko 15 milijardi itelja i da se ta masa odrava u normalnom
ivotu proizvodnjom koja e jednako uspeno pratiti taj porast staiovnitva,390
ako razume se i ekonomski razvoj bude ravnomerniji i bude omoguio prevladavanje jaza izmeu bogatih i siromanih.391
5. Reavanje ekolokih problema u savremenom drutvu treba da dovede
u sklad principe privreivanja, prisvajanja prirode, sa ekolokim zakonitostima
koje u prirodnoj sredini postoje na nain da se time ne degradira ovekova prirodna sredina (stalnim zagaivanjem) i uskladi porast broja stanovnitva sa mogunostima njegove ishrane. Meutim, nunost revanja ovih problema ne bi
smela da bude pokrie za svoenje svih pitanja savremenog sveta na ekoloke
probleme. Takav pristup problemima savremenog sveta bio bi neprihvatljiv. Naime, reavanje ekolokih problema trai kritiko preispitivanje izjednaavanja
ekonomskog razvitka sa drutvenim progresom. U stvari, kako su ve ukazali, i
ukazuju, mnogi napredni mislioci, usaglaavanje ekonomskog razvitka sa drutvenim progresom trai radikalan preobraaj postojeeg drutvenog poretka u
savremenom svetu.
Usaglaavanje ekonomskog razvitka i drutvenog progresa u reavanju
ekolokog problema za svoju osnovu mora imati ostvarivanje i novog humanistikog poloaja oveka koji mu omoguava na vioj razini intimni kontakt sa
prirodom.392 Razvitak je multifunkcionalni proces iji je nosilac i korisnik o389

Jasno je da postoji mnogo sredstava da se svetu u sledeih 20 godina obezbedi dovoljno

hrane. Raspoloivost izvora i snaan razvitak tehnologije ne ostavljaju nikakve sumnje u vezi
s mogunostima kako konvencionalne tako i nekonvencnonalne poljoprivrede. Meutim, ove
mogunosti ne treba uzeti kao poziv na samozadovoljstvo. Bie potrebni veliki napori da bi se
one ostvarile tokom dugog razdoblja (Ibid, str.180).
390
Raunajui u tekuim cenama, svetska proizvodnja je pre dvesta godina iznosila 150, sada
iznosi 5.500 a za dvesta godina iznosie 300.000 milijardi dolara. U tim razdobljima dohodak
po glavi stanovnika iznosi 200, odnosno 1.300 i 20.000 dolara. Prema tome, sadanji jaz
izmeu oveka i prirode, i posebno jaz izmeu bogatih i siromanih, mogue je prevazii
samo jo brim i naravno ravnomernijim razvojem. (Adolf Dragievi- Vjekoslav Mikecin,
Pogovor za knjigu M. Mesarovi - E. Pestel, ovjeanstvo na raskru, Stvarnost, Zagreb,
1966, str. 185).
391
Opirnije o ovome videti: Stipeti, V. Prijeti li glad, Globus, Zagreb, 1976.
392
Civilizovani ovek ne vraa se u naruje prirode, ve moe da koristi sauvanu prirodu
kao bogatstvo civilizacije; moe da primenjuje prirodu, da je preokree u ogromnu laboratoriju za stvaranje snaga i tako da na novoj vioj razini obnavlja intimni kontakt sa prirodom,
bez kojeg bi se sam u sve daljoj tehnizaciji sveta morao uguiti (Radovan Rihta i sar, Civilizacija na raskru, Komunist, Beograd, 1972, str. 184).
115

vek (kao antropoloko i socijalno bie), tako da usaglaavanje ekonomskog

razvitka i drutvenog progresa kao izlaz iz ekolokog kompleksa treba da omogui viedimenzionalni razvitak oveka (i drutva).393 U ovom kontekstu postoji
potreba novog pristupa u razmatranju odnosa oveka i prorode, perspektive
njihove humanizacije i njene povezanosti sa ekonomskim razvojem. Jer, ne moe
se govoriti o budunosti oveka a da se ne govori o sudbini oveanstva, a opta
sudbina oveanstva neodvojiva je od sudbine oveka.394
Savremeni pristup zatiti prirode, kao znaajnoj (i osnovnoj) komponenti
ovekove sredine, polazi od univerzalnog karaktera ekoloke krize i povezanosti
oveka i oveanstva. Njime se nastoji da koncipira odnos drutva i prirode, koji
bi onemoguavao prekomerno troenje njenog bogatstva a omoguio razvoj
proizvodnih snaga koji bi obezbeivao zadovoljavanje materijalnih i kulturnih
potreba ljudi na viem nivou.395 Ali ovakav pristup ekolokim problemima, ne
moe, i ne treba, da zamagli saznanje da u njihovom razmatranju i koncipiranju
konkretnih mera postoje razliiti pristupi pripadnika pojedinih socijalnih slojeva.
Neki od njih imaju za cilj da se izbegne ukazivanje na nunost promena u drutveno-ekonomskim odnosima kao pretpostavci dugoronijeg reavanja ekolokih
problema i usaglaavanje ekonomskog razvitka, ekolokih zakonitosti i drutvenog progresa na savremenom stupnju razvoja ljudskog drutva. Ali isto tako subjekt moguih promena drutveno-ekonomskih odnosa koje treba da omogue i
promenu odnosa prema prirodi ne moe se shvatiti monistiki, i to ne moe biti
samo radnika klasa, ve to mogu biti sve emancipatorske snage savremenog
sveta.396

4. RIMSKI KLUB I EKOLOKI PROBLEMI

1. Brza industrijalizacija i urbanizacija u naem veku, posebno od pedesetih godina, sve vie su udaljavale oveka od prirode i postavljale ga u specifinu
situaciju. Naime, baza njegovog postojanja u svetu prestala je da bude njegova
prvobitna prirodna odreenost i postala je odvojena, istorijski izraena i modifikovana, posebna egzistencija. Gubitak prirodnog polazita na ovaj nain oznaio
393

Dr Jovan orevi, Ideje i institucije, Radnika tampa, Beograd, 1972, str. 125-126.
. . , , Moskva, 1983, str. 160.
395
Dr Milivoje Todorovi, Mogua resnja u sistemu ovek - drutvo-ivotna sredina, Beograd, 1983, str. 18.
396
Nae vreme pokazuje, a doba koje dolazi e to verovatno jo vie potvrditi, da odgovor na
pitanje koji je istorijski subjekt moguih revolucionarih promena u savremenom svetu ne
moe vie da bude monistiki: niti je to samo radnika klasa u razvnjenom svetu, niti samo
nadeksploatisani agrarni proletarijat u zemljama u razvoju, nti samo novi drutveni pokreti (za
koje se esto i jednostrano kae da predstavljaju samo srednje slojeve i marginalne drutvene
grupe iz nisokourbanizovanih socijalnih sredina). Odgovor o revolucionarnom subjektu naeg
vremena moe biti samo pluralistiki i mora uvaavati sve emancipatorske snage savremenog
sveta. (Vukain Pavlovi, cit.rad, str.18-19).
394

116

je nestanak sigurnosti koje je prirodno polazite garantovalo oveku, tako da se

sama civilizacija nuno pojavljuje kao pretnja za sopstvenu propast.397 Zato se
sa snanim razvojem industrijske civilizacije javlja i talas romantinog napora da
se zaustavi tehnizacija prirode i da se ovek vrati iz vetakog sveta u krilo
prirode.398 U stvari, kada je od pedesetih godina poelo snanije naruavanje
ekoloke ravnotee, i to naruavanje sve vie poprimalo karakter ekoloke krize,
nauka sve vee interesovanje pokazuje za ekoloke probleme. Ekoloki problemi
prestaju biti predmet interesovanja samo prirodnih nauka. Oni postaju predmet
istraivanja drutvenih, a pre svega ekonomskih nauka. Nastoji se da se argumentima naunih istraivanja ukae na opasnosti koje prete od naruavanja ekoloke
ravnotee. Ali ta ukazivanja na opasnosti koje prete od naruavanja ekoloke
ravnotee, koja su imala ambiciju da budu nauno zasnovana, nisu bila, i nisu,
osloboena jednostranog pristupa. Naprotiv, u industrijski najrazvijenijim zemljama, istraivanje ekolokih problema i kritika nevoenja, ili nedovoljnog voenja
rauna o ekolokim aspektima proizvodnnje, u manjoj ili veoj meri najee je
bila usaglaena i sa interesima vladajuih krugova. Zato se najee i ekoloka
kriza, sa opasnostima koje donosi, i moe doneti, oveanstvu, posmatra samo
kao neeljena posledica industrijskog rasta i razvoja tehniko-tehnoloke osnove
proizvodnje, kao posledica rasta ovekove proizvodne moi i vlasti nad prirodom
a ne i kao posledica drutveno-ekonomskih odnosa u kojima se ostvaruje proces
proizvodnje.399
Ovakav pristup istraivanju ekolokih problema praen je i predlaganjem
mera za zatitu i unapreivanje ovekove sredine koje ne zadiru, ili ne zadiru
znaajnije, u drutveno-ekonomske odnose. Na ekonomskom planu to su, pre
svega, mere koje treba da dovedu do reorganizacije tehnologije proizvodnje, dok
se na socijalnom planu predlau mere socijalne-ininjerije, koje idu od ograniavanja raanja i demografskog rasta, pre svega u zemljama u razvoju do izmena
u prostornom razmetaju stanovnitva i stvaranje boljih uslova za zdravlje bo397

Radovan Rihta i sar, Civilizacija na raskruu, cit. izd, str. 181-182.

Ibid, str. 182.
399
U stvari, pristup ekolokpm problemima, tj. zatiti prirode izgraivan je na empirijskim
istraivanjima i teorijskim promiljanjima koja su vrena u uslovima blokovske podele sveta, i
otrog suprotstavljanja dva drutveno-ekonomska sistema: kapitalistikog i socijalistikog.
Naime, ekoloki problemi su razmatrani sa razliitih teorijskih i idejnih polazita to se
odrazilo i na njihovo teorijsko promiljanje odnosa prirode i drutva. Razliit idejni pristup u
prouavanju i reavanju ekolokih problema predstavljao je i osnovu za grupisanje shvatanja o
odnosu drutva i prirode u dve osnovne grupe: graansku i marksistiku misao o ekolokim
problemima, o ekolokoj krizi, o njenim uzrocima i mogunostima njenog reavanja. Meutim, podela na graansku i marksistiku misao o ekolokim istraivanja i promiljanja ima
ekoloku krizu, sa kojom se oveanostvo suoilo, otkrivanje njenih uzroka i mogunosti
njenog reavanja sa ambicijom da to ine naunom argumentacijom. Zato su morale imati, i
imaju, dodirne take u otkrivanju uzroka ove krize. A ono po emu se ova shvatanja razlikuju
to su klasno-idejni filtri kroz koje su proputala svoja saznanja.
398

117

gatijih.400 Meutim, i pored neprihvatanja ovakvog pristupa ekolokim problemima i neslaganja sa veinom mera koje se predlau u cilju ouvanja njenog kvaliteta, i ova istraivanja su dala odreen doprinos promeni odnosa ovek ovekova ivotna sredina. Ona mogu, ako se kritiki razmatraju posluiti, jednim
delom, kao osnova u koncipiranju mera za ouvanje i unapreivanje ovekove
sredine.
Znaajna razmatranja o ekolokim problemima ovekove ivotne sredine
nastala su kao rezultat aktivnosti Rimskog kluba i sadre se u njegovim izvetajima. Rimski klub nastao je tako to je Aurelio Pilccei potpredsednik FIATa, u aprilu 1968. godine, sazvao konferenciju ekonomista, genetiara, politikologa, sociologa, menadera i rukovodilaca svetskih istraivakih institucija u
cilju razmatranja ekolokih problema401) Na konferenciji je osnovan Rimski
klub iji je zadatak bio da primenom egzaktnih metoda istrai stanje ovekove
sredine i predloi najracionalniju strategiju za reavanje ekolokih problema. Na
prvom osnivakom sastanku kluba doneta su dva zakljuka. Prvo, zakljueno je
da su stopa rasta stanovita, upotreba prirodnih resursa i promena okoline takvi da
ukazuju na brzu (moda za 25 godina) iscrpljenost prirodnih resursa, to e
dovesti do zaustavljanja materijalnog progresa i izazvati drutvene sukobe,
politiku borbu i ljudsku bedu. Drugo, zakljueno je da se u savremenom drutvu
ovi problemi na globalnom planu eksplicitno i ozbiljno ne uzimaju u obzir. Zato
je klub odluio da angauje najpoznatije svetske strunjake da na globalnom planu istrae ekoloke probleme i da sa rezultatima tih istraivanja upoznaju iroku
javnost. U tom cilju Klub je angaovao grupu naunika sa Masausetskog instituta za tehnologiju.
2. Prvi izvetaj za Rimski klub pripremila je grupa naunika sa Masausetskog instituta za tehnologiju, na ijem elu se nalazio Denis Midous. Taj
izvetaj je objavljen u vidu knjige pod nazivom Granice rasta (1972).402 U
izvetaju je razmatran vei broj varijanti. Polazilo se od odreenih rezervi sirovina
i energije i pretpostavljalo da e ekonomski sistem i ljudske vrednosti ostati iste.
Pisci izvetaja, kako sami ukazuju, izradili su svetski model za istraivanja pet
krupnih pravaca globalnog bavljenja pitanjima ubrzane industrijalizacije, brzog
porasta stanovnitva, svetski rairene nedohranjenosti, iscrpljivanja neobnovljivih
prirodnih izvora i naruavanja ovekove okoline. Ovi su trendovi, ukazuju oni, na
mnogo naina meuzavisni, a njihov je razvitak meren u desetleima ili stoleima
400

Dr Ljiljana Slovi, Osvrt na savremena teorijska razmatranja o ouvanju ovekove sredine,

ovek i ivotni sredini, 2/1987, str. 28.
401
Saziva konferencije bio je uveren da su ekoloki problemi zajedniki za savremeni svet, i
da se mogu reiti samo zajednikom akcijom svih nacija.
402
Osnovni delovi ovog izvetaja su, pored uvoda: priroda eksponencijalnog rasta; granice
eksponencijalnog rasta, rast u svetskoj strukturi; tehnologija i granice rasta i stanje globalne
ravnotee. (D. H. Meadows D. L. Meadows J. Randers W. W. Behrens III, Granice rasta,
Stvarnost, Zagreb, 1974).
118

radije nego u mesecima ili godinama.403 Ovim svojim modelom oni su nastojali da
otkriju uzroke dotinih trendova, njihovu meuzavisnost i njihove implikacije u
sledeih sto godina. Zakljuke do kojih je dola, ova grupa naunika kratko je
formulisala u tri take. Prvo, ako se sadanji rast stanovnitva u svetu, u industrijalizaciji, proizvodnji hrane i iscrpljivanju prirodnih izvora nastave bez promena, granice rasta na Zemlji bie dostignute za sledeih sto godina. Ako do toga
doe, najverovatnije da e doi do opadanja svetskog stanovnitva i mogunosti
za industrijskim razvojem. Drugo, mogue je menjati rasporeenost rasta stanovnitva i uspostaviti uslove ekoloke i ekonomske stabilnosti koja bi bila odriva i
u dalekoj budunosti. Isto tako, mogue je odrediti stanje globalne ravnotee tako
da osnovne materijalne potrebe svakog pojedinca na Zemlji mogu biti podmirene i
da pri tom svaka osoba ima jednake mogunosti za realizovanje svojih individualnih ljudskih potencijala. Tree, ako oveanstvo usmeri svoje napore prema
ovom drugom, umesto prema prvom rezultatu, ako to pre otpone raditi na tome
da ga postigne - imae vee izglede na uspeh.404
U stvari, u ovom izvetaju je ukazano da eksponencijalni privredni rast
dovodi, u svakom sluaju, do iscrpljivanja svih raspoloivih rezervi. Naime, iz
analize u izvetaju proizlazi da e sve vie kapitala morati da se ulae za
dobijanje sirovina i energije, a to ulaganje preko odreene granice imae za
posledicu slom industrijskog sistema. Slom industrijskog sistema povui e za
sobom i slom poljoprivrede (koja je postala zavisna od industrijske proizvodnje)
to e dovesti do opadanja proizvodnje hrane dok se stanovnitvo poveava. Do
katastrofe bi dolo oko 2020. godine, ak i ako se pretpostavi da su rezerve sirovina i energije mnogo vee nego to je poznato, jer e se poveati zagaenost u meri
da je nikakvi apsorpcioni mehanizmi prirodne okoline nee moi da savladaju.
Jer, mi ne znamo tano gornju granicu zemljine sposobnosti da upije meavinu
svih vrsta zagaivanja. Mi, meutim, znamo da postoji odreena gornja granica.
U mnogim je mesnim okolitima dotina granica ve preena. Najpouzdaniji put
da se globalno dosegne ta gornja granica jeste eksponencijalno poveanje i broja
stanovnika i zagaivakih delatnosti svake osobe.405
Da ne bi dolo do ovakve ekoloke katastrofe sastavljai izvetaja predlau niz mera ija bi primena trebalo da omogui usklaivanje privrednog rasta sa
ekolokim mogunostima. U predlaganju ovih mera, kao i itavo razmatranje
ekolokih problema u izvetaju, polazi od premise da na Zemlji koja je ograniena
nije mogu neogranien rast. Polazei od ove premise, predlae se preduzimanje
odreenih mera, od kojih su najznaajnije: zaustavljanje privrednog rasta pre
2000. godine; ograniavanje broja dece na dvoje; fiksiranje svetske industrijske
proizvodnje po glavi stanovnika na nivou 1975.godine i pomeranje potronje od
materijalnih dobara na usluge uz poveanje trajnosti dobara. Meutim, zaustav403

Isto, str. 5.
Ibid, str. 7.
405
Isto, str. 48.
404

119

ljanje rasta, odnosno uspostavljanje ravnotee, ne bi trebalo da znai i stagnaciju.

Naprotiv, uspostavljanje ravnotee, uz poveanje produktivnosti rada, zahvaljujui nauno-tehnikom progresu, trebalo bi da dovede do promena u distribuciji
dohotka i poboljanju ivotnog standarda. Naime, sastavljai izvetaja poli su od
shvatanja da u razvoju drutva postoje tri alternative: neogranieni rast, samonametnuto ogranienje rasta i prirodom nametnuto ogranienje rasta. Oni smatraju
da su mogue samo dve poslednje alternative od kojih je prihvatljiva samo druga samonametnuto ogranienje rasta.406 Samonametnuto ogranienje rasta treba da
osigura svakoj osobi razumno dug ivot i na zemlji odri stanje ravnotee. A to se
moe postii ako se ispune tri uslova: da se stopa raanja izjednai sa stopom
smrtnosti, a stopa kapitalnih ulaganja izjednai sa stopom depresije; da sve stope
izlaza i ulaza (raanja, smrti, investicije i deprisijacije) budu odravane na minimumu; nivo postojeeg kapitala i stanovnitva i njihov uzajaman odnos usklaeni
s vrednostima drutva.407 Ova tri uslova odreuju dinamiku ravnoteu, koja ne
treba da zaledi i verovatno ne bi zaledila svet u stanovnitvo - kapital konfiguraciji koja u stvari postoji u sadanjem trenutku. Svrha je prihvatanja napred
navedena tri uslova da se drutvu stvore uslovi vee slobode, a ne da mu se
nametne elina koulja.408
Izvetaj Granice rasta naiao je na veliki odjek u svetu. Ali je bio i
predmet kritike, i to kako analiza tako i mere koje predlae, koje treba preduzeti
da bi se izbegle katastrofalne posledice. Autorima izvetaja prebacivano je da su
koristili delimine podatke, da su koristili neproverene podatke o zalihama
sirovina, da su potcenili uticaj tehnolokog razvoja na razvoj poljoprivrede i
mogunost poveanja proizvodnje hrane, da u izvetaju nedostaju dublje ekonomske i sociioloke analize u kojima bi se tretirali problemi vrednosti i promene
vrednosti u drutvenom razvoju. Meutim, najotrijoj kritici podvrgnuti su zahtevi
sadrani u izvetaju za ograniavanjem privrednog rasta i porasta broja stanovnika. U toj kritici se ukazuje na nepravednost i nehumanost ovih zahteva. Tako se
ukazuje da je fatalna slabost modela koji sadri studija Granice rasta, predlog da
se privredni rast zaustavi u celom svetu, ime bi bio ovekoveen sadanji jaz
izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja i unitene nade stotine miliona ljudi da
se spasu bede u kojoj sada ive. Dodue, Midous (direktor istraivakog tima iz
406

Ibid.str. 139.
Na ovaj nain definisanja ravnotea ne znai stagnaciju. U okviru prva dva gore naznaena smera korporacije se mogu iriti ili propadati, mesno stanovnitvo moe rasti ili opadati,
dohodak moe biti ravnomernije ili neravnomernije raspodeljen. Tehnoloki bi napreci morali
omoguiti da uslune delatnosti, na osnovi postojanog kapitala, lagano rastu. U okviru treeg
pravca, svaka zemlja moe menjati svoj prosean standard ivota, varirajui odnos izmeu
svoga stanovnitva i svoga kapitala. tavie, drutvo se moe prilagoavati s obzirom na
menjanje pojedinih unutranjih i vanjskih inilaca, podiui ili snizujui nivo stanovnitva, ili
zalihe kapitala, ili pak oboje zajedno, polagano i na kontrolisan nain, imajui pred oima
odreeni cilj. (Ibid, str. 143).
408
Ibid.
407

120

Masausetsa, koji je pisao izvetaj - studiju Granice rasta - D. . M.), nagovetava mogunost preraspodele dobara i smatra da bi se dugotrajnom stanju ravnotee svakom pojedincu na Zemlji mogao obezbediti minimum hrane i ostalih
sredstava za ivot. Naivnost tog uverenja odmah pada u oi. U stacionarnom
privrednom stanju morao bi se od razvijenog sveta oduzeti vei deo njegovog
bogatstva da bi se omoguio opstanak nerazvijenog sveta. Postii to silom nemogue je; oekivati da se to desi dobrom voljom bogatih potpuno je nerealno:
oni ni u vremenu najbreg rasta nisu reili problem materijalne bede u svojim
sopstvenim zemljama, a jo manje su bili spremni da prue stvarnu, nesebinu
pomo nerazvijenim zemljama.409
Neprihvatljivo je i stanovite izloeno u Granicama rasta po kome se
razvitak drutva svodi na ekonomski razvoj. Tano je da razvitak drutva pretpostavlja ekonomski razvoj, ali se ne moe svesti samo na njega. Zato svoenje
razvitka drutva na ekonomski razvoj i zaustavljanje njegovog rasta kao formule
za reavanje ekolokih problema savremenog sveta predstavlja jednostran tehnoloki determinizam.410 Negiranje razvitka (tzv. razvitak na nuli) kao izlaz iz
eksplozivne ekoloke situacije ne prelazi krug ovih ideja (misli se na ideje tehnolokog determinizma - D. . M.). Usporavanje razvitka moe imati smisla ako se
ujedno objasni i obezbedi nunost i uslovljenost ubrzanja: ne moe se koiti ako
se ne zna ubrzavati.411 Zato je potrebno pojam razvitka osloboditi tehnoekonomizma, da se taj pojam primeri savremenim civilizacijskim uslovima, da sadri
i odgovore o ubrzavanju i u svoj centar stavi oveka, koji treba da bude njegov
nosilac i korisnik kao antropoloko i socijalno bie. Nauka treba da stvori, i
koristi, ovakav pojam razvitka. Njena kritika razvitka ne treba da predstavlja
zahtev za povratak na filozofiju antiprogresa. Jer, zahtev za povratak prirodi bez
novih koraka u civilizaciju i kulturu znai uplaeni utopizam koji okree lea
potrebama i interesima oveka.412
3. Dve godine posle prvog izvetaja Rimskog kluba koji je bio predmet
kako pohvala tako i kritika, pojavio se drugi izvetaj u knjizi oveanstvo na
409

Mihailo Markovi, Pogled u svetu na odnos oveka i ivotne sredine, zbornik radova
ovek, drutvo, ivotna sredina, SANU, Beograd, 1981, str. 33.
410
Predlog zaustavljanja rasta stanovnitva i industrijskog razvoja sadri, kau, u sebi posve
odreenu politiku tendenciju. Takvo bi zaustavljanje pogodilo u prvom redu industrijski
nerazvijene zemlje koje od industrijalizacije oekuju spas i izlazak iz vekovne bede, i stoga
ide, objektivno, u korist razvijenih zemalja i nastavljanja njihovog dominantnog poloaja, a u
tim zemljama u korist vladajuih klasa. Ukratko, radi se o tehnokratskom pristupu koji u
interesnom pogledu i u pogledu moi nastoji odrati status quo (Eugen Pusi, Pogovor knjizi
Granice rasta, cit. izd., str. 168).
411
Danas hoe da koe razvitak i progres oni isti koji su ga nekontrolisano i na silu forsirali; oni se poznaju po odsustvu znanja i svesti o zakonitostima vremena i kretanja (smisao
reakcije i reakcionarnosti). (dr Jovan orevi, Ideje i institucije, Radnika tampa, Beograd, 1972, str.125).
412
Ibid. str. 126.
121

raskru. Autori ovog izvetaja (knjige) su: Mihajlo Mesarovi (rukovodilac

Centra za sistematsku analizu u Klivlendu, SAD) i Eduard Pestel (profesor u
Institutu za tehnologiju u Hanoveru). Ostajui u okvirima osnovnih pitanja na
koja je Rimski klub traio odgovore,413 autori su nastojali da odgovorima na
ova pitanja ublae pesimistike poruke prvog izvetaja. U stvari, autori knjige
oveanstvo na raskru,414 nastojali su da odgovore na pet pitanja. Ta pitanja,
kako su ih sami formulisali, su sledea: da li su krize energije, hrane, sirovina,
itd., stalne ili su proizvod naeg neshvatanja i nepanje; mogu li se krize reiti u
nacionalnim, podrunim ili lokalnim granicama ili trajna reenja treba traiti u
svetskim razmerama; da li se krize mogu reiti primenom tradicionlanih mera
(koje su se ograniavale na posebne vidove drutvenog razvoja, kao to su tehnologija, ekonomija, politika, itd.) ili strategija treba da bude sveobuhvatna i ukljui
u sebe sve vidove drutvenog ivota; da li je reavanje krize hitno, tj. da li
odlaganje njihovog reavanja oteava ili ublaava njeno reavanje i postoji li
nain da se totalne krize ree saradnjom, bez nepravednih rtvi bilo kog uesnika
svetskog sistema, tj. da li postoji mogunost takvog reavanja kojim bi se
omoguilo ostvarivanje dobitka u svetskim okvirima.415
U traenju odgovora na ova pitanja pisci izvetaja poli su od shvatanja da
se svet ne moe posmatrati kao uniformno bie ve kao organizam od razliitih ali
meusobno povezanih podruja. Polazei od tradicije, istorije, naina ivota,
stupnja ekonomskog razvoja, sociopolitikih odnosa i slinosti problema sa
kojima se suoavaju pojedine zemlje, oni su svetski sistem podelili u deset
podruja.416 Posmatrajui ovih deset podruja, njihove specifinosti i meusobnu
povezanost, Mesarovi i Pestel formulisali su svoje zakljuke o strukturi svetskog
modela i prognozi njegovog budueg razvoja. Njihovi zakljuci se razlikuju od
teza (zakljuaka) izloenih u prvom izvetaju Rimskog kluba, u kojima je
stajalo da je svet mogue posmatrati kao jedinstven sistem, da e se taj sistem,
ukoliko se nastavi sadanji pravac razvoja, slomiti sredinom sledeeg veka. Da bi
se izbegla katastrofa treba odmah usporiti ekonomski rast. Nasuprot ovim
413

Rimski klub kao osnovna pitanja na koja treba traiti odgovore oznaio je: da li su
prirodni resursi (posebno izvori energije) iscrpivi; da li nekontrolisani postupak sa prirodom
vodi naruavanju ekoloke ravnotee i degradira prirodnu sredinu tako da ona postaje sve
manje okvir ivota; da li u bliskoj budunosti preti opasnost od prenaseljenosti s obzirom na
ogranien rast proizvodnje sredstava za ivot i pogorane uslove nvota?
414
Ova kljiga ima jedanaest poglavlja: Od nediferenciranog rasta: Priroda globalnih kriza;
Pojavljuje se svetska struktura; Vierazinski modeli svetske strukture; Premalo, prekasno,
smrtonosna zakanjenja; Rat zbog nematine; Granice nszavisnosti, Tehnoloko udo i Sporazum s avolom i Epilog.
415
Mihailo Mesarovi - Eduard Pestel, ovjeanstvo na raskru, Stvarnost, Zagreb, 1976,
str. 12.
416
Ta podruja su: Severna Amerika, Zapadna Evropa, Japap, Australija, Juna Afrika i
ostatak sveta gde je razvijena trina ekonomija, Latinska Amerika, Severna Amerika i Bliski
istok, Tropska Afrika, Juna Azija, Kina, Severna Koreja, i dr.
122

zakljucima, Mesarovi i Pestel svoje zakljuke formuliu u pet taaka, i to: prvo,
svet treba posmatrati kao sistem meuzavisnih podruja (imajui u vidu razlike u
kulturi, tradiciji i ekonomskom razvoju) a ne kao homogenu celinu; drugo,
umesto propasti takvog sistema moe doi do lokalnih katastrofa i lomova (i pre
sredine sledeeg veka) na razliitim podrujima i iz razliitih uzroka; tree,
katastrofe u svetskom sistemu mogue je spreiti preduzimanjem mera na
globalnom planu, a nepreduzimanje mera dovee do tekih posledica u svim podrujima; etvrto, globalno reenje problema nemogue je ostvariti bez uravnoteenog, diferencijalnog rasta (koji je blii organskome nego homogenom rastu) i
peto, odlaganje realizacije svetske strategije nije samo tetno i skupo ve i smrtonosno.417
U kontekstu ovakvog pristupa svetskom sistemu, Mesarovi i Pestel,
smatraju da slom sistema nije nuan u celom svetu. Slom sistema preti u pojedinim oblastima, u razna vremena i iz raznih razloga. Oblasti (podruja) mogu
pritei jedan drugima u pomo. Meutim, u preduzimanju mera u cilju reavanja
kriza tj. otklanjanja opasnosti, treba poi od toga da bi kratkorone akcije bile
kontraproduktivne, zbog toga razmiljanje o dugoronom planu razvoja treba da
bude osnova pri donoenju odluka za reavanje ekolokih problema. Uski nacionalizam pri donoenju odluka je tetan, jer se globalna pitanja mogu reavati
samo globalnom akcijom. Zato razvitak praktinih meunarodnih odnosa, u
kojima saradnja postaje preduslov za pojavu novog oveanstva, postaje nunost,
a dugoronost svetskih kriza treba bez odlaganja uvrstiti u red problema kojima se
bave vlade i meunarodne organizacije.418
U nastajanju novog oveanstva na stazi organskog rasta, nastaje, po
shvatanju pisaca ovog izvetaja, i nova svetska etika koja e traiti promene u
ponaanju ljudi. Te promene u ponaanju pojedinaca iskazane su u etiri take.
Prvo, svaki pojedinac mora postati svestan da je lan svetske zajednice i da se
ljudska saradnja seli sa nacionalnog na globalni nivo. Drugo, pojedinci moraju
razviti novu etiku pri upotrebi materijalnih izvora. Ona treba da omogui
stvaranje novog stila ivota koji e biti primeren nadolazeem razdoblju oskudice.
Tree, odnos prema prirodi mora se zasnivati na usklaenosti sa prirodom a ne na
njenom osvajanju (tako da ovek u praksi prihvati saznanje iz teorije da je deo
prirode). etvrto, mora se razviti oseaj zajednitva s buduim naratajima (kako
homo sapiens ne bi propao). Da bi se ove promene u ponaanju pojedinaca
417

Mihailo Mesarovi - Eduard Pestel, cit. delo, str. 45.

Stoga, iskljuivi mogunost ovog samoubistva, oveanstvo se suoava sa najteim
ispitom u istoriji, s potrebom da promeni odnos izmeu oveka i prirode i da utemelji novo
saznanje o oveanstvu kao iveem globalnom sistemu. Ne pripremimo li se za takav razvoj
dogaaja, razmirice e se izmeu nacija i podruja samo poveati, to e moda dovesti do jo
otrije vojne polarizacije i do sve vee mogunosti atomskog svetskog rata, a to znai i samoubistva oveanstva. Stoga nema hitnijeg zadatka u potrazi za mirom od potreba da se svetski
sistem povede pa stazu organskog rasta, i to saradnjom, a ne sueljavanjem, (Ibid, str.120121).
418

123

ostvarile, i izradila nova svetska etika, pisci izvetaja ukazuju, na potrebu

razvijanja novog obrazovanja koje e biti primereno ne 20-tom ve 21. veku.419
Drugi izvetaj Rimskog kluba (knjiga oveanstvo na raskru)
manje je pesimistian od Prvog izvetaja. Ipak, to ne znai da je on bio, i da moe
biti prihvaen, u svim njegovim delovima. Naprotiv, mnogi njegovi delovi,
analize i zakljuci, zahtevaju da budu kritiki razmatrani. Tako, na primer, autori
nisu vodili rauna o injenici da se otkrivaju i novi izvori energije. Isto tako nisu
vodili rauna, i uzimali u obzir razliite svojinske odnose koji postoje u savremenom svetu u pojedinim zemljama, i da je svet podeljen na drave koje su suverene u donoenju odluka, pa i odluka o razvoju. Izvetaj implicite sadri poruku
da je razumnim postupcima mogue reiti sve ekoloke i razvojne probleme uz
ouvanje socijalno-politikih odnosa u svetu. Meutim, i socijalno-politiki
odnosi u savremenom svetu podloni su stalnim promenama pa se to mora uzeti u
obzir i kada se razmatraju ekoloki problemi kao globalni. Jer pomanjkanje konkretno - istorijskog pristupa aktuelnim ekonomskim pokazateljima savremenog
sveta, onemoguava potpunije sagledavanje odnosa koji postoje izmeu profita
kao pokretake snage drutvenog razvoja i ekolokih problema i mogunosti
njihovog reavanja. Ali, i pored prigovora koji se mogu staviti na stavove iznete u
ovom izvetaju, on predstavlja doprinos reavanju aktuelnih ekolokih problema.420
4. Trei izvetaj Rimskog kluba doao je od Jana Tinbergena (i njegovog tima pod nazivom RIO - Preoblikovanje meunarodnog poretka). Izvetaj
sadri kritiku analizu svetskog ekonomskog sistema. Glavni problem savremenog oveanstva vidi u nejednakoj raspodeli moi i bogatstva, u jazu koji
postoji izmeu bogatih i siromanih naroda, a ne u fizikim granicama. Na ovoj
pretpostavci junoameriki naunici, pod rukovodstvom Amilkara Herera (u
fondaciji Bari Loche u Buenos Airesu), izgradili su svoj model - Katastrofa ili
novo drutvo. ,,Osnovno pitanje na koje model pokuava da odgovori jeste koliko
vremena treba da proe da bi se u ovakvom drutvu jednakosti zadovoljile
osnovne potrebe svakog pojedinca u hrani, osnovnom obrazovanju i stambenom
prostoru. Odgovor koji daju glasi: U razvijenim zemljama to bi se moglo desiti u
toku nekoliko godina, u Latinskoj Americi poetkom 1990, a u Africi oko 2008.
U Aziji, meutim, posle kratkotrajnog napretka dolazi do stagnacije, a zatim iza
2020. godine do brzog pada i katastrofalne gladi... Jedini izlaz autori vide u
meunarodnoj solidarnosti: poev od 1980. godine industrijalizovane zemlje

419

Ibid.str. 121-122.
Njegovi pisci su uinili nesumnjiv napor da u okviru svojih naunih uvida, socijalnih
preokupacija i politikih i idejnih stanovita pridonesu to boljem i to brem reavanju
aktuelnih problema savremenog oveanstva s obzirom na korienje ogranienih (ovozemaljskih) resursa i nejednakosti meu narodima i itavim svetskim regijama (Adolf Dragievi Vjekoslav Mikecin, Pogovor knjizi ovjeanstvo na raskru, cit. izd., str. 181-182).
420

124

trebale su da odvajaju 2-4% nacionalnog dohotka za Afriku i Aziju, sve dok ove
dve oblasti ne zadovolje osnovne potrebe svojih ljudi.421
U ovom izvetaju (projektu) za preoblikovanje meunaradnog poretka
analizirane su mogue mere koje treba sprovesti da bi se stvorilo novo ljudsko
drutvo, nova humana ljudska zajednica Kao jedna od takvih mera predlagana je
preraspodela dohotka preko uvoenja meunarodnog poreza na prihod
multinacionalnih kompanija, porez na trajnu luksuznu potroaku robu, porez na
naoruanje i porez na upotrebu prirodnih resursa.
Takoe je projektom predlagano poveavanje trgovinskih poreza, oslobaanje plaanja poreza na osnovne ivotne namirnice i uvoenje poraza na
rasko. Ovakvim poreskim zahvatima drave bi postale kako kreatori sopstvene
unutranje ekonomske politike, tako i subjekti u kreiranju meunarodne ekonomske politike, koja bi dovela do smanjenja razlika izmeu siromanih i bogatih. U
stvari, autori ovog izvetaja zalagali su se za nov meunarodni ekonomski poredak u kome bi dostojanstvo i ugodan ivot postali neotuivo pravo svih ljudi.422
Autori su smatrali da je strah od mogunosti iscrpljivanja prirodnih resursa bio
preteran.423 Oni su ukazivali da je mogue razviti oblike tehnologije koji e
omoguiti pronalaenje i eksploataciju sirovinskih supstrata bez tetnih ekolokih
posledica.
Problemi ivotne sredine u Tinbergenovom izvetaju (studiji) razmatraju
se u kontekstu civilizacijskih tekovina. Naime, u njemu se polazi od ukazivanja da
urbanizacija, industrijalizacija i nain ivota u savremenom oveanstvu, koji je u
osnovi, potroaki orijentisan, vri strahovit pritisak na osnovne sisteme ivotne
sredine. I za razliku od prethodna dva izvetaja Rimskog kluba, u izradi ovog
izvetaja nije primenjen kompjuterski model to se odrazilo na razmatranja o
stanovnitvu. U studiji se ukazuje da se porast stanovnitva ne moe sa sigurnou
predvideti, a da jedino privredni razvoj moe dovesti do smanjenja stanovnitva. I
umesto demografske eksplozije Tinbergen i njegovi saradnici opasnost za ekoloku ravnoteu na Zemlji vide u ratovima i trokovima na naoruavanje. U takvom
pristupu ekolokim problemima i njihovom reavanju oni istiu da se ti problemi
ne reavaju prelaskom sa ratne na mirnodopsku privredu, ve prelaskom sa
ratnog na mirnodopski nain miljenja.424
5. Prva tri izvetaja Rimskog kluba ukazala su na opasnost koja preti
oveanstvu od ekoloke katastrofe, to je imalo za posledicu kako oseanja
beznadenosti, tako i irenje pesimistinog raspoloenja meu ljudima. Zato je
postojala potreba da se prui i optimistiki pogled na budunost oveanstva. U
tom cilju Rimski klub je poverio izradu novog (etvrtog) izvetaja istrai421

Mihailo Markovi, cit. rad, str. 35.

Jan Tinbergen (Ed.), RIO: Reshaping the International Order, A Report to the Club of
Rome, E. P. Dutton and Co, New York, 1976, p. 4.
423
Isto, str. 37.
424
Isto, str. 26.
422

125

vakom timu Ervina Lasla (Erwin Laszlo). Taj etvrti izvetaj Rimskog kluba
dat je u knjizi Ciljevi oveanstva.425 U njemu je Ervin Laslo sa saradnicima
nastojao da formulie osnovne ciljeve za budunost razliitih geografskih podruja, drava, ideologija, politikih partija i religija u svetu, sa ciljem da se utvrdi da
li u njima postoje jezgra solidarnosti za sve narode.426 U kontekstu ovakvog
pristupa u izvetaju svet je posmatran kroz prizmu politikog i ekonomskog ureenja, uticaja multinacionalnih kompanija, religija i Meunarodnih organizacija.
Kao zajedniki interesi nacija, koje su esto politiki i vojno suprotstavljene, u
izvetaju se navode: globalni ciljevi bezbednosti, obezbeivanje ishrane i ouvanje energije i prirodnih resursa.
Globalni cilj ljudske zajednice, po shvatanju sastavljaa ovog izvetaja je
ouvanje mira kao preduslova njene bezbednosti. Naime, polazei od pretpostavke da je bezbednost svetske zajednice (oveanstva) preduslov ljudskog opstanka,
i da bi ugroavanje njene bezbednosti moglo dovesti i do unitenja civilizacije, u
izvetaju se istie da razoruanje i ouvanje mira predstavlja zajedniki interes
svih, celog oveanstva. Drugi globalni interes je obezbeivanje hrane za sve, za
oveanstvo. U izvetaju se ukazuje da iako 40% svetskog stanovnitva trpi od
nekog oblika neishranjenosti, svetska proizvodnja hrane premauje potrebe stanovnitva na naoj planeti za hranom. U cilju ilustracije ovog stava u izvetaju se
navodi, da se samo 10% zemljine povrine obrauje, i da je mogue proizvoditi i
vie hrane. A to to danas postoji problem hrane ukazuje da su glad meu siromanima i preobilna prehrana meu bogatima pokazatelji neravnopravnosti sadanjeg sistema raspodele hrane.427 Kao trei globalni cilj ljudske zajednice navodi
se briga o energiji i prirodnim resursima. U izvetaju se ukazuje da se rasipni i
neefikasni oblici energije moraju smanjiti kako bi se dobilo vreme za razvoj onih
vrsta energije koje su dovoljno obilne da mogu zadovoljiti ljudske potrebe daleko
u budunosti.428 Zato zemlje i korporacije, da bi se ouvali prirodni resursi, treba
425

Erwin Laszlo i sar, Ciljevi oveanstva - izvetaj Rimskom klubu o novim horizontima
eveteke zajednice, Globus, Zagreb, 1979.
426
Izvetaj je obuhvatio analizu ciljeva u Kanadi, SAD-u, Zapadnoj Evropi (kao ciljeve EEZ,
Socijal-demokratske partije vedske, Komunistike partije Italije), Sovjetskom Savezu i
Istonoj Evropi (kao ciljeve vladajuih partija), Kini, Japanu, Latinskoj Americi, Africi,
Australiji, kao i ciljeve Ujedinjenih nacija, Meunarodne organizacije rada, Svetskog crkvenog koncila i rimokatolike crkve.
427
Kako su problemima nedostatka hrane pogoene, pre svega, zemlje u razvoju u izvetaju se
u cilju poveanja hrane predlau sledee mere: izbor i korienje kako tradicionalne tako i
savremene tehnike za proizvodnju hrane; poveanje efikasnosti rada u poljoprivredi, uz smanjenje materijala prethodnog za poljoprivrednu proizvodnju; struno usavravanje poljoprivrednika; uvoenje agrarne reforme (tamo gde je potrebno) i stvaranje sigurnosnih zaliha hrane
(Erwin Laszlo i sar, Ciljevi oveanstva, cit. izd., str. 318-321). MODA JE OVO PROLA
FUSNOTA
428
Iza energetskih i resursnih ciljeva stoji najvaniji motiv dugoronog zadovoljavanja
ljudskih potreba na globalnom nivou, u konkretnim uslovima drutveno-ekonomskog rasta i
razvoja, u raznolikom ali meuzavisnom svetu (Ibid, str. 323).
126

da proizvode vie sa manje resursa i ne bi trebalo da tee njihovoj maksimalnoj

eksploataciji. U stvari, iz razmatranja u izvetaju proizlazi da pitanje energije ne
treba posmatrati samo ekonomski, ve i ire sa sociolokog stanovita, tanije
socio-ekolokog.
I ovaj izvetaj Rimskog kluba bio je predmet kritikih opservacija. Pre
svega, ukazivano je da i u njemu, kao i u prethodnim izvetajima Rimskog
kluba nije u dovoljnoj meri predmetom istraivanja uinjeno zagaivanje ovekove ivotne sredine, kao proizvod industrijskog i opteg drutvenog razvoja.
Pored toga, kritikovan je i sam pristup ekolokim problemima. Naime, ukazivano
je da se u razmatranjima o ekolokim problemima u Ciljevima oveanstva, polo
od (tadanje) ekonomske i politike podele sveta i podele zemalja na razvijene i
nerazvijene. Isto tako kritikovano je svoenje problema savremene civilizacije u
ovom izvetaju na probleme hrane, energije i resursa, uz zapostavljanje problema
zagaivanja ovekove ivotne sredine i posledica poveanog nataliteta u zemljama u razvoju. I ne samo pristup u razmatranju ekolokih problema ve i reenja
koja su ponuena za njihovo reavanje takoe su bila predmet kritike. U kritikom
razmatranju predloenih reenja posebno je ukazivano na neostvarljivost predloga
da razvijene zemlje pomognu nerazvijenim, kao i na nedovoljnost etikog pristupa
u korienju prirodnih resursa da bi se oni ouvali, jer logika kvantitativnog
ekonomskog rasta ne poznaje tedljivost u njihovom korienju.429
6. Za peti izvetaj Rimskog kluba smatra se studija Nakon ere rasipanja
(Beyond and Age of Waste) koji je objavljen 1978. godine a iji su autori Denis
Gabor, Umberto Kolombo, Aleksandar King, Rikardo Gali. Ovi su istraivai
sebe smatrali tehnikim optimistima. Oni su nastojali da utvrde ulogu i mogunost nauke i (tehnike u reavanju problema oskudice hrane, materijala i energije.
U ovakvom nastojanju oni su ukazivali da se za sve materijale mogu nai
alternativne zamene - supstrati, ali da se ne vidi nain za proizvodnju dovoljno
energije koja bi bila i ekonomski prihvatljiva. Ukazivali su i na potrebu da
razvijene zemlje prue pomo nerazvijenim zemljama u transferu tehnologije i
kapitala. Po shvatanju sastavljaa ovog izvetaja najtee pitanje oveanstva nije
samo pitanje fizikih granica, ve pitanje institucija koje bi bile u stanju da
sprovedu najracionalnija reenja.430
Optimistiki pogledi na mogunost reavanja ekoloke krize nalaze se sve
ee u dugim naunim studijama. Tako, na primer, Herman Kan (sa saradnicima)
u knjizi Sledeih 200 godina431 izlae pogled na svet u sledeih dvesta godina
(1976-2176). Oni smatraju da e se u tom periodu prevladati mnogi problemi koji
429

U pogovoru Ciljevima oveanstva Vlatko Mileta je ovaj izvetaj nazvao petim izvetajem Rimskog kluba, a za prvi je smatrao knjigu Jay W. Forrester-a World Dynamies
(1971), koja je bila metodoloka osnova izvetaja Granice rasta.
430
Mihailo Markovi, Pogled u svetu na odnos oveka i ivotne sredine, cit. izd., str. 36.
431
Herman Kahn, William Brown, Leon Martel, Slijedeih 200 godina, Stvarnost, Zagreb,
1978.
127

su nastali kao posledica brze industrijalizacije i stvoriti uslovi za ravnomerniji i

bri napredak oveanstva. Ti uslovi bie stvoreni po njihovom shvatanju, na osnovu bogatstva kojima raspolae Zemlja i korienjem svemira. Tako, na primer,
za poveanje svetskog proizvoda za 60 puta potrebno je da se potronja energije
povea 15 puta. A ovo poveanje energije moe se lako postii kako u okviru
poznatih reenja, tako i u okviru reenja koja se mogu oekivati (nuklearnom
fisijom, korienjem suneve geotermalne energije).432
Pored izvetaja Rimskog kluba ije smo sadraje ukratko izloili, u
organizaciji Rimskog kluba bilo je i drugih izvetaja o ekolokim problemima,
tj. o problemima zatite ivotne sredine.433 Tako je izmeu III i IV izvetaja
Rimskog kluba bilo jo dva pokuaja globalnog pristupa u razmatranju i reavanju problema oveanstva. To je studija japanske radne grupe Rimskog kluba
koja je objavljena pod nazivom Nova vizija razvoja koja je uraena pod
rukovodstvom Yoichi Kaya. Druga je studija junoamerike grupe Bariloche
koju je predvodio Amilkar Herera, a iji je naziv Katastrofa ili Novo drutvo.
7. Izvetaji Rimskog kluba izazivali su veliko interesovanje ne samo u
naunoj ve i u iroj javnosti. Oni su imali i pristalice i kritiare. Tako su prvi
izvetaj (Granice rasta) kritikovali ne samo naunici ve i predstavnici Treeg
sveta sa stanovita neprihvatljivosti mera koje se predlau za zemlje u razvoju.
Naime, predlaganjem mera za reavanje ekolokih problema izvetaj je predviao
ouvanje izrazito povoljnog poloaja industrijski razvijenih zemalja, a zaustavljanje (ili nedovoljno) razvijanje zemalja u razvoju. Socijalistiki orijentisani
naunici u kritici ovog Izvetaja najee su polazili od shvatanja da ekoloki
problemi nisu reivi u okviru kapitalistikog drutva, a reivi su u drutvu u kome
e drutvo racionalno usmeravati svoj privredni razvoj.
Ovaj izvetaj kritikovali su i ideolozi Zapada. Najozbiljniju kritiku, sa
naunog stanovita, dala je Grupa naunika sa Univerziteta u Saseksu (u Engleskoj). Oni su isticali (uz odavanje priznanja autorima iz Masausetsa, to su
ukazivali iroj javnosti na ugroenost ivotne sredine oveka i posledice te
ugroenosti) da bitnii nedostaci ovog istraivanja i (zakljuaka) proizlaze iz
izvoenja zakljuaka na osnovu nedovoljno poznatih injenica, zanemarivanja
znaajnih faktora koji se ne mogu kvantificirati, i proizvoljne agregacije
znaajnih regionalnih podsistema u okviru jedinstvenog svetskog sistema. Osim
toga, ukazivano je na privid naune egzaktnosti u modelu u kome se krijumare
konzervativne ideoloke vrednosti sa naivnim politikim pretpostavkama.
Predmet mnogih kritikih primedbi bili su i Drugi i Trei izvetaj Rimskog kluba, sa razliitih stanovita. Meutim, ono to se u svakom sluaju moe
zameriti razmatranjima koja sadre ovi izvetaji, to je njihovo zaobilaenje prirode drutvenih odnosa u dravama savremenog sveta i nepokazivanje dovoljnog
432

Isto, str. 85-117.

Optimistika predvianja za reenje ekolokih problema i o budunosti oveanstva, data su i u
knjizi: Ch. Freeman i M. Jahoda, Budunost svijeta, Globus, Zagreb, 1980

433

128

interesovanja za poloaj radnike klase i njenog mesta u ; reavanju ekolokih

problema kao civilizacijskih problema savremenog sveta. U stvari, Rimski klub
i njegovi izvetaji nastali su kao posledica saznanja pedesetih godina o tome da su
izvori sirovina i energije ogranieni, da zagaenost zemljita, vode i vazduha
dostie alarmantne razmere i da brzi porast stanovnitva posle Drugog svetskog
rata (koji se moe oznaiti kao demografska eksplozija), nije praen i poveanjem
proizvodnje hrane. Sve to nije dovodilo u pitanje samo ekonomski rast kapitalistikog drutva ve je pretilo i neminovnom katastrosrom.434 Zato su predstavnici
najkrupnijeg kapitala, preduzeli, i preduzimaju, korake u cilju iznalaenja reenja
ovih problema, ali bez promene skale drutvenih vrednosti, institucija i stila ivota.435
Za ilustraciju ovakvog pristupa ekolokim problemima moe dobro posluiti praksa koja postoji u SAD. Po nalogu predsednika SAD-a, Odbor za kvalitet
ovekove sredine i Stejt department 1980. godine pripremili su izvetaj Globalna
dvehiljadita kao osnovu za dugorono planiranje i spreavanje ekoloke katastrofe. Posle ovog izvetaja formirana je radna grupa za pitanje svetskih resursa i
ekologije koja je spremila izvetaj Spreavanje katastrofe i globalni izazov. Ovi
forumi su 1981. godine objavili izvetaj Budunost Zemlje: trenutak za akciju.
Meutim, kako je izvetaj Globalna dvehiljadita bio isuvie pesimistiki, to je
krajem 1984. godine u redakciji D. Sejmona i X. Kana objavljena knjiga Zemlja
puna resursa: odgovor na Globalnu dvehiljaditu u kojoj se demantuju zakljuci sadrani u Globalnoj dvehiljaditoj.
Svi ovi izvetaji sadre dosta podataka o globalnim problemima savremenog drutva i posebno o uzrocima ekoloke krize i mogunostima njenog reenja.
Meutim, moe se prihvatiti ocena, da se u njima, kao i u velikom broju prognoza
i modela nastalih u zapadnim zemljama i vezanih za reavanje globalnih problema, moe uoiti ili direktna ekstrapolacija pojava sadanjosti (kapitalizma), ili
njegovih reformisanih varijanti.436 Zato je potrebna kritika analiza poruka koje
434

Naime, saznanje da je ivotna sredina oveka praktino ograniena, da su sve neophodne

materijalne rezerve iscrpive, a da se neke ve brzo pribliavaju kraju, dovelo je u pitanje celu
dotadanju koncepciju materijalnog progresa. Izgledalo je da se pojavila dilema ili ograniiti
razvoj ili oekivati neizbeni slom industrijske civilizacije. To oseanje duboke krize poveano je poreenjem podataka o porastu stanovnitva i proizvodnji hrane. Poelo je izgledati da
je ve davno zaboravljeni Maltus u osnovi pak bio u pravu. Prava demografska eksplozija
posle Drugog svetskog rata, naroito u nerazvijennm zemljama, bila je praena vrlo sporim
porastom proizvodnje hrane, to je jo jedan uzrok neminovne katastrofe (Mihailo Markovi,
cit. rad, str. 30).
435
Nastoji se da se primenom egzaktnih metoda istrai stanje u kome se ovekova sredina
nalazi, predvidi stanje u kome e se nalaziti ako se nastavi ekonomski razvoj na dosadanji
nain, i dosadanjim tempom i predloi najracionalnija strategija izlaza iz postojee ekoloke
krize.
436
I. T. Frolov, Socijalizam i globalni problemi civilizacije, Socijalizam na pragu 21. veka,
Komunist, Beograd, 1985, str. 81 -82.
129

sadre ove prognoze i modeli za reavanje globalnih problema, pa i ekoloke krize

kao globalnog problema, i njihovo promiljanje sa stanovita njihovog stvarnog
doprinosa reavanju ekoloke krize.
8. U kritikom promiljanju izvetaja Rimskog kluba, i drugih dela u
kojima su tema ekoloki problemi savremenog sveta, treba imati u vidu da su
razmatranja imala za posledicu uobliavanje raznih pristupa u koncipiranju ekoloke politike. Ovi pristupi imali su razliita polazna stanovita u odreivanju
odnosa izmeu privrednog rasta i zatite prirode, odnosno reavanja ekolokih
problema. Oni su nastali u industrijski razvijenim zemljama od ezdesetih godina,
kao izraz nastojanja da sistem ne napusti svoj organizacioni pristup, i da nae mogunost izlaza iz ekoloke krize u naputanju koncepta razvoja putem kvantitativnog rasta razvojem ekoindustrije i ekologije proizvodnje. Ovakvim pristupom
htelo se omoguiti da rast granica zameni granice rasta a da se ne ugrozi drutveni sistem. Svi ti pristupi mogu se svrstati, i svrstavaju se, u tri grupe: konzervativne, liberalne i radikalne.437
Polazno stanovite konzervativnih pristupa ine pozitivni efekti ekonomskog rasta. Naime, po shvatanjima o odnosu privrednog rasta i potrebe reavanja
ekolokih problema koja pripadaju ovoj grupi, porast produktivnosti koji prati
novu tehnologiju i porast slobodnog vremena radnika, stvaraju uslove za ugraivanje bezbednije opreme u radnoj sredini. Problemi okoline, po ovim shvatanjima, nastaju kao posledica dodatnog individualnog preduzetnitva i kratkoronih
tehnolokih reenja, u proizvodnim procesima ili u proizvodima, koji sadre
mogunost degradacije prirodne sredine. Prevazilaenje ovih problema, po ovim
shvatanjima, moe se postii podeavanjem postojeih drutvenih odnosa bez
njihove promene.
Liberalni pristupi za svoje polazno stanovite imaju shvatanje da je mo
centralna organizovana snaga u drutvu a problemi ovekove sredine nastaju kao
posledice nedostataka tenog goriva i zagaivanja vazduha, to dovodi do
poremeaja u postojeoj ravnotei moi. Pristalice ovog shvatanja, ne bave se
mnogo pitanjima o svetskoj rezervi sirovina i sposobnostima ekosistema da apsorbuju nusprodukte drutvenog razvoja, ve se vie bave drutvenim i politikim
aspektima ovekove sredine. Oni istiu uticaj konkurentskih interesnih grupa, i
njihovu povezanost s dravom, u reavanju ekolokih problema. U kontekstu
ovakvog pristupa istiu se pozitivne i negativne socijalne posledice kontrole privrednog rasta. Pozitivne se sastoje u utedi resursa i smanjenju zagaenja, a negativne u smanjenju ivotnog standarda (pre svega niih klasa, i to mnogo vie nego
ostalih) zbog represivnih ekonomskih efekata. Reenje ovih problema vidi se u
kolektivnim naporima (kroz zakone i politiku akciju) da se ostvare konkurentni
interesi razliitih grupa.
437

Rezime ovih shvatanja dajemo koristei, pored ostalog, i: mr Gordana Miti, Sociolokoekonomski aspekti kvaliteta ovekove sredine u savremenom drutvu, doktorska disertacija,
Fakultet politikih nauka, Beograd, str. 161-169.
130

Pristalice radikalnog pristupa za polazno stanovite imaju pretpostavku da

zapadni sistem egzistira na raun radnike klase i prirode, i da predstavlja osnovni uzrok ekolokih problema i neravnopravnih odnosa. Ekonomski rast predstavlja izraz nastojanja nosilaca vlasti da odre svoju ekonomsku mo i poloaj.
Ekonomski rast se izraava i u proizvodnji nepotrebnih dobara, a proizvodi koji u
proizvodnji manje oteuju prirodnu sredinu, nisu, ili su malo, profitonosni. Neki
od pristalica ovog pristupa zalau se za politiku rasta koja bi omoguila porast
ivotnog standarda siromanih, ali da to ne dostigne ekoloke i termodinamike
granice. U cilju ostvarivanja ovakve politike rasta oni predlau tri (bitne) promene
u drutvenoj strukturi: porast radnike menaderske svojine u proizvodnim preduzeima; reduciranje veliine i obima proizvodnih organizacija i orijentaciju
ekolokog pokreta prema radnikoj klasi i gradskoj sirotinji.438
Meutim, razmatranja o ekolokim problemima u izvetajima Rimskog
kluba i povodom tih izvetaja, nisu mogla, i ne mogu da negiraju da su ekoloki
problemi imali, i imaju, socijalni karakter. Taj karakter ekoloke problematike i
krize, moe se uoiti i razmatrati u svim fazama razvoja industrijskog drutva kao
neumitna kriza industrijskog (kapitalistikog) drutva koje je dovelo ne samo sebe u takvu krizu ve je izazvalo i globalnu ekoloku krizu svetskih razmera ime
je ugrozilo i druga drutva dananjice.439 Tako su u prvoj fazi industrijskog
razvoja kapitalizma ekoloka oteenja bila odreena razliitim mogunostima
privatizacije prirode i njenog prisvajanja kao dobra bez cene to je jaalo, i ojaalo, materijalnu poziciju kapitalistike klase. U drugoj fazi, razvojem industrije i
tehnologije, destrukcija prirode bila je intenzivnija i u irim prostorima, prelazei
regionalne i nacionalne granice, dovodei do sukoba razvijenih i nerazvijenih
zemalja, industrijskih i poljoprivrednih, Severa i Juga. U treoj fazi, u savremenim zapadnim drutvima, dolazi ne samo do daljeg snanog prisvajanja prirode i
naruavanja ekoloke ravnotee, ve i do znaajnih promena u klasnoj i
socijalnoj strukturi, sa stanovita izmenjene materijalno-ekonomske pozicije i
klasnih interesa i svesti, u uslovima ekoloke krize,440 tako da su ekoloku ugroenost poeli oseati, pored radnike klase, i srednji i vii slojevi.441 I ovi slojevi
poinju da se bune ne protiv drutvenog sistema u okviru koga postoji industrijski
sistem, ve protiv negativnih ekolokih posledica koje on proizvodi. U toj svojoj
pobuni oni istiu zahteve za ekologizaciju industrijskog sistema i industrijalizaciju ekologije.
438

Opirnije o ovome videti: d. E. Mann, ed. Environmental Policy Formation, Lexington

Books, Massachusetts, 1981. i L. Hocker, The Course of American Economic Growth and Development, N. Y. Wiley and Sons, 1970.
439
Ivan Cifri, Socijalna.ekologija, Globus, Zagreb, 1989, str. 182.
440
Mr Gordana Miti, cit. rad, str. 169
441
U prolom stoleu teim uslovima ivota bila je pogoena uglavnom radnika klasa, a
danas su ekoloki ugroeni i srednji i vii slojevi koji se vie ne mogu jednostavno preseliti u
suburbiju, u egzotine krajeve i sakriti se i izolovati od socijalnog i ekolokog zagaenja jer ih
ekoloki produkti njihovog sistema i tamo sustiu. (Ivan Cifri, cit.delo, str. 183).
131

5. EKOLOKA KRIZA I SAVREMENA

MARKSISTIKA MISAO
1. Marksizam kao teorija moe se u njegovim stavovima osporavati, ali se
njegovo postojanje ne moe negirati, pa i postojanje njegovih stavova o ekolokim problemima savremenog sveta. Ne uputajui se, ovom prilikom, u razmatranje razliitih, i esto kontroverznih, shvatanja o marksizmu,442 njegovoj sutini
i njegovim mogunostima da prui objanjenje promena u savremenom svetu, u
razmatranju odnosa marksizma prema ekolokoj problematici, i ekolokoj krizi,
polazimo od onih shvatanja marksizma, po kojima to nije sistem dogmi, ve
teorija drutvenog razvoja, koja se i sama razvija polazei od promena u svetu i
dostignua savremene nauke. Isto tako polazimo od injenice da se marksizam
nije razvijao u smislu stvaranja jedne monolitne doktrine, zatvorene i bez
unutranjih razlika. Ako se ima ovakav pristup marksizmu, onda je jasno da
marksistika misao kao otvorena misao za istraivanje injenica nove stvarnosti i
mogunosti novog sveta,443 i za dostignua nauke, nije mogla a da svojim predmetom istraivanja i promiljanja ne uoi i savremene ekoloke probleme koji
poprimaju karakter ekoloke krize, i globalnog civilizacijskog problema.444
Savremena marksistika misao bavi se i ekolokim problemima, pitanjima
degradacije i zagaivanja ovekove sredine, objanjenjima koja ukazuju na uzroke koji dovode do naruavanja ekoloke ravnotee i merama koje se predlau u
cilju zatite i unapreivanja ovekove sredine. Naime, marksizam nastoji da prui
odgovor na sva pitanja savremene epohe, pa i na ekoloka pitanja i da kritiki
promilja odgovore koji se daju na ova pitanja.445 Marksistiko kritiko promiljanje odgovara na ekoloka pitanja pokazalo je da ti odgovori sadre u sebi, u
osnovi, dve tendencije: s jedne strane dolazi do obnove jednog naturalistikog pokreta (koji osporava nunosti razvitka materijalnih snaga civilizacije) a s druge
strane namee se jedan antinauan stav koji povlauje lenjosti duha i koji podrava instiktivizam oveka.446
Zahtev za ouvanje ravnotee u ovekovoj ivotnoj sredini zaustavljanjem
privrednog rasta je, po marksistikom shvatanju savremenih ekolokih problema,
pod snanim uticajem neomaltuzijanstva i odraava interes visokorazvijenih (i
442

Opirnije o ovome videti: Miloje Petrovi, Kontroverzes u savremenom marksizmu, Komunist, Beograd, 1977.
443
Socioloki leksikon, Savremena administracija, Beograd, 1982, str. 344,348.
444
Promene u socijalistikim zemljama Istone Evrope, koje su otpoele devedesete godine, i
koje su dovele do naputanja socijalistikog koncepta drutvenog razvoja i pojaanog antikomunizma i antimarksizma, ne umanjuju ni postojanje ni znaaj marksizma. One trae njegovo kritiko promiljanje i sigurno redefinisanje, tj. dogradnju njegovih stavova i shvatanja.
445
Radovan Marjanovi, Jedan pogled na tzv. problem ovekove sredine, Gledita, Beograd,
182/198, str. 29.
446
Jovan orevi, Ekologija, ovekova sredina i uloga nauke u savremenom drutvu, u knjizi
ovek, drutvo, ivotna sredina, SANU, Beograd, 1981, str.52.
132

povlaenih) zemalja i njihovih buroazija. Jer, problem naruavanja ekoloke

ravnotee u savremenom svetu ne moe se posmatrati samo sa stanovita kategorije prenaseljenosti (kako se to ini pri zahtevu za zaustavljanje privrednog
rasta), ve se mora posmatrati i sa stanovita stvarnih mogunosti koje postoje
(zahvaljujui razvoju nauke i tehnologije) da se savremeni ekoloki problemi reavaju i po mogunosti ree. U tom cilju savremena kreativna marksistika misao
nastoji da kritiki, naunim argumentima, ospori ovakvo objanjenje ekolokih
problema i mere koje se predlau za njihovo reavanje. U njihovom kritikom
promiljanju, i osporavanju, ona polazi od shvatanja oveka, drutva i istorije i
shvatanja da su priroda i istorija dva sastavna elementa sredine u kojoj mi
ivimo, kreemo se i ispoljavamo (F. Engels).447
2. U kritikom promiljanju savremene drutvene misli o ekolokim problemima, marksistika misao, polazei od ostvarenih promena u kapitalistikom
drutvu i promene njegovog odnosa prema ekolokim problemima, treba kritiki
promisliti i Marksovo shvatanje o ukidanju monopola privatne svojine i o uspostavljanju drutvene svojine sredstava za proizvodnju, kao pretpostavke za prisvajanje ovekove sutine od oveka i za oveka i izmirenja oveka i prirode. Jer,
kao to je poznato Marks je, izlaui u osnovnim crtama svoju viziju budueg
komunistikog (besklasnog) drutva, ukazivao da je komunizam dovreni naturalizam = humanizam, on je istinsko reenje sukoba izmeu oveka i prirode, izmeu oveka i oveka, istinsko reenje borbe izmeu egzistencije i sutine, izmeu
opredmeivanja i samopotvrivanja, izmeu slobode i nunosti, izmeu individuuma i rada.448 Ali je isto tako ukazivao i na uslove koji treba da se ostvare da bi
se ova njegova vizija budueg drutva ostvarila, pa u tom drutvu dolo i do
izmirenja izmeu oveka i prirode.
Naime, za ostvarivanje istorijske vizije komunistikog drutva Marks je
ukazivao na neophodnost ostvarivanja odreenih uslova koji e se manifestovati u
visokom stepenu razvoja proizvodnih snaga (koji e omoguiti ukidanje ropske
potinjenosti individua podeli rada), ukidanju razlika i suprotnosti izmeu fizikog i intelektualnog rada, postajanjem rada prvom ivotnom potrebom oveka.449
Znai, Marks za reenje sukoba izmeu prirode i drutva u komunizmu, pretpostavlja ne samo visok stepena razvoja proizvodnih snaga, ve i istorijski nov poloaj oveka u drutvu koji e se zasnivati na svestranoj razvijenosti individua i na
njihovom oseanju rada kao prave ljudske potrebe, a ne samo kao sredstva za i-

447

Ali nastojei da prui objanjenje savremenih drutvenih problema marksistika misao

treba da sagledava realnu sliku ekolokih problema ovekove sredine i predlae njihovo
reavanje u konkretnim uslovima drutvenog razvoja, ne ekajui ostvarivanje Marksove
vizije izmirenja prirode i oveka u komunizmu.
448
Marks, Ekonomsko-filozofski rukopisi (1844), Dela, tom 3, str. 237
449
Opirnije o ovome videti: dr Danilo . Markovi, Opta sociologija, 8. izdanje, Savremena
administracija, Beograd, 1993, str. 161-190.
133

vot. U takvim uslovima, reenje sukoba izmeu oveka i prirode i izmeu oveka
i oveka, predstavljae jedinstven proces, kako je ukazivao Marks.
Marksistika misao treba da promilja aktuelne ekoloke probleme i prui
odgovore na aktuelna pitanja ouvanja ovekove sredine u savremenim uslovima.
Ona treba da ukae na mogunosti i puteve izmirenja prirode i oveka u konkretnim istorijskim uslovima u kojima ivi oveanstvo i pojedina konkretna drutva. Ona to moe da ini polazei od shvatanja Marksa i Engelsa o odnosu oveka
i drutva i prirode, na osnovu analize konkretnih uzroka i obima naruavanja ovekove ivotne sredine, ukazujui na mogunosti i puteve spreavanja tog naruavanja, vodei uvek rauna da je odnos prema prirodi povezan sa odnosom oveka
prema oveku, i da nije nita manje opasno zagaivanje drutvene sredine od
zagaivanja prirode.450 U kontekstu ovakvog pristupa ekolokim problemima
savremena marksistika misao moe i treba da prui i znaajan doprinos razvoju
ekoloke svesti, i u sve veoj meri predstavlja jednu od moguih varijanti za
humanistiko reavanje ekolokih problema.
3. Savremena marksistika misao u istraivanju i teorijskom promiljanju
ekolokih problema mora polaziti od marksistikog shvatanja oveka kao prirodno-drutvenog bia i njegove vieznane povezanosti sa prirodom. Jer, po tom
shvatanju ovek ne samo da je nastao u krilu prirode, on u njoj moe i nestati, ne
samo kao pojedinano ve i kao generino bie. Jer, kako nas savremeno stanje
prirodne sredine ui, ako se njegova prirodna sredina podvrgne brutalnoj eksploataciji i troenju, ovek se sve vie osea nepovratno otuen i od samog sebe, on
osea da ga nasilje i represije vrebaju sa svih strana, da je drutvo produeno i da
je kraj dominaciji zatvoren. Za njega nema vie uzleta i izlaska, on osea da se
njegov glas vie ne moe uti i da je konano rtva jedne totalnosti koja je totalna
i beskrajna.451
Analizom ekolokih problema marksistika misao treba da doprinese
iznalaenju drutvenog razvoja u savremenim i konkretnim uslovima, da Zemlja
ostane (i postane) prirodna i ljudska sredina u kojoj e ovek moi da opstane
ovakav kakav je nastao svojim radom i dalje se razvija.452 Takav put razvoja
oveka (trai da se iznau putevi stavljanja tekovina nauke i tehnike u korist
oveka, i na sagledavanje kompleksnih problema razvoja i ostvarivanja oveka u
savremenim socioprirodnim uslovima. Ovakav pristup trai i saznanja jedne razvijene nauke o oveku. Na potrebu razvijanja jedne takve nauke, nauke o ivotu i
oveku s ciljem njegovog boljeg prilagoavanja novim uslovima i zahtevima za
odravanje integralnog kvaliteta ivota i zdravlja - psihikog, fizikog i socijalnog453 ukazuje vie naunika koji se bave teorijom civilizacije i kulture.
450

Radovan Marjanovi, cit. rad, str. 41.

Dr Jovan orevi, Ideje i institucije, Radnika tampa, Beograd, 1972, str. 136-137.
452
Ibid, str. 138.
453
... To podrazumeva potrebu da se upravljanje dometom nauke i tehnologije na multidisciplinarnim, nacionalnim, udruenim i institucionalnim nivoima ostvari na zadovoljavajui nain i bez
451

134

U kontekstu ovakvog pristupa ekolokim problemima, tj. problemima

ovekove sredine, savremena marksistika misao treba da istrauje i teorijski
promilja istorijske forme meudejstva oveka i prirode i savremene protivurenosti ovog meudejstva. Ona treba da ukazuje na puteve humanizacije razvoja
oveanstva, suprotstavljajui se raznim pesimistikim, i u osnovi nenaunim
zakljuivanjima o budunosti oveanstva, posebno onim shvatanjima koja izlaz
iz ekoloke krize vide u zaustavljanju privrednog rasta. Jer, reenje ekolokih
problema nije onemogueno faktorima ekoloke sredine, ve drutvenim odnosima u kojima se odvija proces proizvodnje. U tom smislu od posebnog je znaaja
ukazivanje na mogunost reenja kako energetskih i sirovinskih problema, tako i
problema ishrane stanovnitva. oveanstvo raspolae, po dosta pouzdanim procenama, tehnikim potencijalom da proizvede tri puta veu koliinu hrane (iako u
svetu od gladi dnevno umire 100.000 ljudi). Istovremeno ogromne koliine
svetskih izvora energije, 3/4 tih izvora, dri samo 1/3 visokorazvijenih zemalja,
to znai da je neravnomerno raspodeljena. Tako, na primer, jedan Indijac koristi
samo 1/25 energije koju troi jedan Amerikanac, a energija koja pokree maine
koje koristi jedna amerika domaica jednaka je dnevnoj koliini rada 500
robova.454
Marksizam kao uenje koje treba da se razvija dostignuima naune misli
oveanstva u teorijskom promiljanju globalnih problema savremenog sveta, pa i
ekolokih problema, treba da uvai i antikapitalistiku kritiku sa stanovita
potreba za ouvanjem ovekove prirodne sredine od degradacije koja nastaje u
krilu kapitalizma i znaaj drutvenih pokreta koji na toj osnovi nastaju. Jer, ova
kritika, i pokreti, koji su na osnovu nje nastali, doveli su do jaanja nove svesti o
tome da ouvanje i obogaivanje prirodne i drutvene sredine treba da postanu
cilj same proizvodnje. Sa stanovita tog saznanja se ukazuje na potrebu iznalaenja (novog) kriterijuma vrednovanja cene razvoja ne uspostavljajui, diktaturu
sadanjosti nad budunou...455 U kontekstu ovakvog pristupa treba procenjivati i
ogranienja individualne inicijative naunika. Samo kroz odgovarajue, upravljanje kompleksom
nauke i tehnologije, bez ogranienja naunih istraivanja, drutvo moe da se nada da e nauka i
tehnologija biti u stanju da pomognu pronalaenju prihvatljivih reenja za budunost (Ljubia
Raki, Nauka i budunost, Revija rada, Beograd, 269/94. str. 8).
454
Inae, i ritam porasta populacije je ubrzan jer je akt raanja, stopa mortaliteta otrgnuta od kaprica smrti. Ali stopa prirataja se ne smanjuje jer odgovara primitivnoj agrarnoj proizvodnji i na
kulturnoj tradiciji koja rauna sa brojnom porodicom, brojnom radnom snagom. Bez modernizacije,
promene ekonomske strukture i novog kulturnog obrasca nesma ni reavanja demografskog problema... Zamrzavanje razvoja nee smanjiti prirataj ve je ekonomski razvoj dugoroni faktor
smanjivanja populacije. Glavnina problema se koncentrie na to kritino vreme prelaza izmeu
smanjivanja stope smrtnosti i ogranienja stope prirataja, do koje dolazi sa promenama u
ekonomskoj strukturi i kulturnim obrascima koji je ograniavaju. Pravi problem je kako da se
proe kroz taj kritian socijalni intermeco, koliko je svet opremljen, i spreman, da u tom
kritinom periodu uskoi sa novim izvorima hrane, pomoi. (Socioloki leksikon,
Savremena administracija, Beograd, 1982, str. 158).
455
Luciano Castellina, cit. rad, str. 70-71.
135

pokret zelenih, koji postaje znaajan faktor u nekim od industrijski razvijenih

zemalja.456
Najzad, u teorijskom promiljanju ekolokih problema, kao globalnih
problema savremenog sveta, marksistika misao treba da polazi i od drutvene
potrebe za razvojem samog oveka u savremenom drutvu. Postoji neophodnost
da marksistika misao prui kritiku civilizacije, koja je intenzivnim razvojem
nauke i tehnike, postigla izvanredne rezultate u razvoju proizvodnih snaga, ali ne
samo da nije reila mnoge ljudske probleme ve ih je i sama stvarala. Postoji
izvestan tragini poredak vezan za savremenu nauno-tehniku civilizaciju. Opasnost samounitenja nadnela se nad ovekom, on u svakom trenutku moe nestati s
lica Zemlje, to e biti protivprirodno za razumnog oveka. S druge strane, sam
ovek je svojim razumom stvorio tu protivprirodnu situaciju, i on sada poinje sve
izrazitije da shvata nunost visokog stupnja kontigviteta razuma sa njim samim,
pozitivnog razuma povezanog sa humanou, to jest poinje sve jasnije da shvata
neophodnost mudrosti.457 Marksistika misao svojim razvojem treba da doprinese iznalaenju odgovora na pitanje o putevima ostvarivanja koadaptacije razuma i humanosti kao uslova egzistencije oveka i oveanstva danas i u budunosti.458

456

U svom napadu na dva stuba sistema - proizvodnju podreenu profitu i akumulaciju,

umesto zadovoljavanja ljudskih potreba, kao i na merkantilizaciju drutvenih odnosa - pokret
zelenih, u stvari, obnavlja radikalnost marksistike misli. On to ne ini ideoloki, ve je to rezultat praktine, a danas mogune, konstatacije o sve rasprostranjenijem zdravom razumu
(Ibid, str. 71).
457
T. Frolov, cit. rad, str. 89. O ovome videti i: N. P. Dubinin, Socijalno i bioloko u savremenoj problematici oveka, Marksizam i prirodne znanosti, izbor tekstova, kolska knjiga,
Zagreb, 1974, str. 146-159.
458
Meutim, u suprotnosti sa teorijom koja graansko transcedira tako to univerzalizuje i
apsolitizuje njegovu bit, mogue je, osloncem takoe na Marksove analitike uvide, razviti
teoriju za koju smatramo da bi vie odgovarala savremenim kritikim zahtevima, posebno kad
je re o zahtevu pacifikacije ivota i pomirenja s prirodnim svetom. Jedna od osnovnih pretpostavki toga pokuaja sastoji se u raskidu s perveznim pojmom jedinstva napretka oveka i
razvitka proizvodnih snaga. To podrazumeva da se pojam napretka promisli na sasvim nov
nain i tako oslobodi od represivno-ultimativnog karaktera (ukljui se u progres ili nestane)
koji mu je do sada bio svojstven. injenica koja olakava posao jeste da u filozofskim i socijalnim teorijama, i onim koje se inspiriu marksizmom, danas ve ne nedostaje produbljenih
kritikih spoznaja o lanosti i pogubnosti spomenute jednaine (Tomislav Peri, Marksizam i
problematika prirode: dve teorijske perspektive, zbornik radova Ekologija i kriza, Novi Sad,
1989, str. 2-43).
136

III. MOGUNOSTI REAVANJA EKOLOKIH

PROBLEMA - TEORIJSKI STAVOVI I PRAKTINA
REENJA
1. OSNOVNI ZAHTEVI ZA REAVANJE
EKOLOKIH PROBLEMA
1. Nauna razmatranja savremekih ekolokih problema usmerena su, kako
smo ukazali, ne samo na utvrivanje uzroka koji dovode do naruavanja ekoloke
ravnotee na naoj planeti, tj. do takvog njenog naruavanja da se govori o
ekolokoj krizi, ve i na otkrivanje mogunosti koje postoje za njihova reavanja.
Naime, sa saznanjem da ekoloki problemi imaju ne samo, i pre svega, lokalni ve
globalni karakter, da se radi o egzistencijalnim pitanjima oveanstva ije reavanje prelazi okvire jednog drutva i ideologije i interese njihovih nosilaca i da je
prirodna sredina jedinstvena i opasnost opta,459 poelo se sa razmiljanjem o mogunostima reavanja ekolokih problema. Razmiljanju i iznalaenju ovih
mogunosti prilazilo se, i prilazi se, sa razliitih stanovita: od filozofskog460 do
ekonomskog u tenji da se nae model drutvenog razvoja u kome nee postojati
sukob izmeu ekonomije i ekologije,461 tj. oznaiti novu etapu u razvoju oveanstva u kojoj njegov razvoj nee biti u suprotnosti sa velikim zakonom ivota, a
takav razvoj postati i osnova moralnog ozdravljenja ljudi.
U iznalaenju i analizi mogunosti za reavanje ekolokih problema, polazilo se, od analize drutveno-ekonomskih odnosa u kojima se vri prisvajanje
prirode proizvodnjom i tehniko-tehnolokom mogunou da se u preradi prirode ne doe u sukob sa ekolokim poretkom. U tom cilju analizirani su i uslovi
u kojima se odvija proizvodnja i motivi proizvodnje. U ovakvom pristupu ukazuje
se da osnovna logika kapitalistikog preduzetnitva nije bila ouvanje prirode ve
u to veoj meri smanjenje proizvodnih trokova na raun prirodnih resursa, kako
bi se poveao profit. Industrijalizacija u kapitalistikim uslovima dovela je do
unitavanja okoline, ne vodei rauna ta e sa prirodnom sredinom biti za deset
ili pedeset godina, i da li okolina u kojoj se vri industrijalizacija moe dati neke
druge proizvode koji su ljudima potrebniji.462 Ova logika kapitalistikog preduzetnitva, motiv ulaganja kapitala u proizvodnju sa ciljem ostvarivanja to veeg
459

Ratko Milisavljevi, Drutvo na planeti zemlji, Zapis, Beograd, 1982, str. 16,
O ovome videti i: Srbobran Brankovi, O razlozima ovekovog sukoba s prirodom, zbornik
radova Ekologija i kriza, Novi Sad, 1989. O mogunostima upravljanja biosferom u interesu
oveka videti: . . , , Promete , Moskva, 1994, str. 104-107.
461
Opirnije o ovome videti: . . , , ,
Moskva, 1993, str. 9-11 i ( - . . . )
, Moskva, 1993, str. 194-196.
462
Rudi Supek, cit. delo, str. 106.
460

137

profita, zadrao se i kada je narasla svest o ekolokoj opasnosti, pa se ulae u

proizvodnju koja treba da obezbedi sredstva za zatitu ovekove sredine.
Proizvodnja sredstava za zatitu ovekove sredine javlja se kao nova
proizvodna oblast iji se trokovi podmiruju poveanjem cena ili direktnim
potraivanjem od drutva, tj. iz budeta ili preko poreskih olakica, ime se ostvarivanje profita ini izvesnim.463 U stvari, kako se ukazuje, mehanizam trinih
odnosa u kapitalizmu omoguuje preduzeima da i ulaganja u zatitu ovekove
sredine iskoriste za ostvarivanje ne samo veeg profita, ve i da ekoloke trokove prevale na teret siromanijih slojeva. Naime, preduzee koje zagauje prirodnu sredinu pa zato mora da ulae u njenu zatitu nastojae da povea (zbog ekolokih trokova) prodajnu cenu svojih proizvoda. Ali, to nije lako ostvariti zato
to e i sva ostala preduzea koja zagauju okolinu (proizvoai cementa, metalurgija, itd.) nastojati da svoje proizvode skuplje prodaju finalnim proizvoaima.
Voenje rauna o ekolokim zahtevima imae, kao finalnu, sledeu posledicu:
postojae tendencija da cene rastu bre od realnih najamnina, kupovna mo
narodnih masa e se smanjiti i sve e se odvijati tako kao da se trokovi zatite
ovekove okoline svaljuju na onu koliinu novca kojom ljudi raspolau za kupovinu robe. No, poto se onda ta koliina novca smanjuje, pojavljuje se, smatra se,
tendencija stagnacije ili smanjivanja obima proizvodnje roba. Tendencije recesije
ili krize su pojaane. To usporavanje ili nestajanje privrednog rasta i stagnacija ili
smanjivanje obima proizvodnje bi se u ne-kom drugom sistemu mogla pojaviti
kao neto dobro, po-zitivno (manje vozila, manje buke, vie vazduha, krai radni
dan, itd.). Meutim, u kapitalizmu sve ovo ima sasvim negativan efekat: proizvodi
ija proizvodnja zagauje okolinu postae luksuzna roba, nedostupna masama, ali
i dalje dostupna privilegovanima; nejednakost e se produbljivati, siromani e
relativno postajati jo siromaniji, a bogati jo bogatiji.464 Tako buroazija
zatiujui prirodnu sredinu, iji nain proizvodnje je i doveo do naruavanja
ekoloke ravnotee koja ugroava opstanak ljudi, stvara sebi mogunost da i dalje
prisvaja profit uestvujui u reavanju ekolokih problema.465
2. Teorijska razmatranja o drutveno-ekonomskim odnosima kao drutvenom okviru za reavanje ekolokih problema mogu se svrstati u dve osnovne
grupe: u grupu shvatanja po kojima je za reavanje ekoloke krize potrebno da se
promeni svet industrijske civilizacije zasnovan na kapitalistikoj logici proizvodnje i grupu shvatanja po kojima se reavanje ekoloke krize moe ostvariti i bez

463

X. M. Enzeneberger, Kritika politike ekologije, Marksizam u svetu, Beograd, 39/1974,

str. 116.
464
Andre Gorc, Ekologija i politika, Prosveta, Beograd, 1982, str. 34
465
Interesantno je da i MOR stavlja izgled ostvarivanja vieg profita kompanijama koje ulau
u zatitu ovekove sredine. Investiranjem u nove oblasti (misli se na zatitu ivotne sredine D. . M.) u kojima mogu da se razviju novi proizvodi i nove usluge, kompanije mogu da se
proire. (MOR Informacije, Institut za dokumentaciju za zatitu rada, Ni, 3/1981, str.8.)
138

naruavanja globalnog okvira ekonomskih i politikih odnosa466 tj. bez promene

sveta industrijske civilizacije zasnovane na kapitalistikoj logici proizvodnje.
Sutina prve grupe shvatanja iskazuje se stavom da je za reavanje savremenih
ekolokih problema nuna promena industrijske civilizacije i ostvarivanje nove
civilizacijske osnove drutva, sa osnovnim motivom proizvodnje - podmirenje
stvarnih ljudskih potreba, i ravnomernije i humanije raspodele prirodnih i radom
stvorenih bogatstava nego to je to u industrijskoj civilizaciji koju je izgradio kapitalizam. Stvaranje te nove civilizacije ne moe se ostvariti bez promene nosioca
socijalne moi i ostvarivanja dominantne uloge radnike klase u drutvu.467 Po
drugoj grupi shvatanja mogue je reavanje, i reenje, ekolokih problema i bez
promene nosioca socijalne vlasti, tj. promene kapitalistikih odnosa, ako se imaju
u vidu ekoloka situacija i mogunosti koje pruaju nove tehnologije za uspostavljanje ravnotee u odnosima drutvo-priroda. Meutim, u okviru ovih shvatanja
postoje dva oprena gledita kako to postii. Po jednom gleditu to se moe
postii ograniavanjem granice rasta, poto je Zemlja ograniena prirodnim bogatstvima, koja su do sada znatno iskoriena. Ukoliko bi se nastavilo sa daljim
njihovim iskoriavanjem kao do sada, postoji opasnost njihovog potpunog iscrpljivanja. Po drugom gleditu razvoj nauke i novih tehnologija stvaraju mogunosti
za dalji razvoj uz uspostavljanje, i ouvanje, potrebnog odnosa drutvo-priroda.468
Teorijska shvatanja o mogunostima reavanja ekolokih problema (i ekoloke krize), na koja smo ukratko ukazali, kao teorijska polazita ekoloke politike
pokazala su se kao nepotpuna, sa utopijskim ukusom i kao takva nedovoljna za
reavanje ekolokih problema. Tako npr. izgradnja socijalizma, po poznatim modelima i oblicima, na osnovu raznih oblika dravne ili drutvene svojine, pokazala
je da samo ukidanje privatne svojine nije bilo dovoljno za reavanje ekolokih
problema, za pomirenje drutva sa prirodom. Naprotiv, i u uslovima ukinute
privatne svojine, nedovoljno razvijenih proizvodnih snaga i ekonomski neracionalnog privrednog sistema (koji nije pokazao svoju ekonomsku prednost nad
kapitalizmom) ne samo da nije dolo do reavanja ekolokih problema ve su oni
eskalirali u krizna stanja (npr. ernobil u bivem Sovjetskom Savezu). Ali ni
shvatanja o zaustavljanju rasta, kao nainu reavanja ekolokih problema, i izbegavanju ekoloke katastrofe, nisu prihvatljiva jer tee zadravanju podele sveta na
466

Dr Ljiljana T. Slovi, Osvrt na savremena isorijska razmatranja ouvanja ovekove

sredine, ovek i ivotna sredina, Beograd, 2/1982, str. 28. O ovome videti: . . ,
, Moskva, 1994., str. 268-278.
467
U ovom smislu se ukazuje i na potrebu da se u propagandi protiv kapitalizma ukazuje i na
katastrofu koja preti oveanstvu ako se ekoloka kriza odrava i produbljuje kapitalistikim
nainom proizvodnje. (Opirnije videti: Wolfgang Harich, Dijalektiki materijalizam i ekologija, Marksizam u svetu, Beograd, 7/1977, str. 85-86).
468
Opiriije o ovome videti i: , . . : , ,
, Moskva, 1992. i , . ., :
, Moskva, 1992.
139

razvijene i nerazvijene. Zadravanje takve podele sveta ni ekonomski ni etiki

nije prihvatljivo. Potrebno je zato novo promiljanje ekolokih problema, kao
teorijske osnove ekoloke politike, koje bi polazilo od saznanja da proizvodnja ne
moe biti beskrajna, jer je fiziki svet ogranien, a ljudski rad ne moe poveavati
produktivnost preko odreene granice koju ine energetski preobraaji koji su u
neposrednom odnosu sa smanjenjem produktivnosti energije.469 Uporedo sa
ovim i ovakvim teorijskim promiljanjem ekolokih problema, potrebno je stalno
preduzimanje mera u cilju zatite ovekove sredine kako bi se spreilo da tenja
za profitom dovede oveanstvo na rub ekoloke i socijalne katastrofe.
Savremena ekoloka kriza izraz je dublje drutvene krize oveka, njegovog naina proizvodnje, njegovog odnosa prema vlastitim uslovima ivota i ona
se ne moe uspeno reavati bez radikalnih reformi ljudskog drutva.470 Reforma
ljudskog drutva treba da omogui koncipiranje novog tipa industrije i tehnologije, novog karaktera industrijskog sveta471 koji e biti usklaen sa ekolokim
uslovima.472 Potrebno je da reforma ljudskog drutva, i nov koncept industrijskog
razvoja, omogue da se tehnoloki razvoj posmatra kao deo kulturnog razvoja u
najirem smislu rei. On ima za cilj stvaranje uslova za ostvarivanje oveka kao
najvee vrednosti drutva, kao vrednosti kojoj treba da budu podreene sve druge
vrednosti drutva a ne da one budu podreene drugim, a pogotovu ne samo materijalnim vrednostima. Ako se ima ovakav odnos prema tehnolokom razvoju, onda je jasno da tehnologija za svaki proizvod mora da razvije proces koji racionalno troi sirovine i energiju i koji bi okolini predavao samo eljene proizvode, i
ne bi izazivao posledice koje bi ugroavale ovekovu sredinu. U ovom cilju
primenjena nauka treba da bude usmerena ka razvoju alternativnih proizvodnih
procesa, koji bi zadovoljili zahteve racionalnog korienja sirovina i energije i
zatvorenosti procesa u granice pogona, uz jednostranost koja bi obezbedila proizvodne trokove iste ili manje od trokoza proizvodnje sa prljavom tehnologijom.473 Ako bi se izgradio ovakav odnos prema tehnolokom razvoju, onda
469

Luciano Castellina, Zeleno kao nuan inilac crvenog, Okrugli sto 85. Socijalizam
na pragu 21. veka, Cavtat, 1985, str. 70. i Harold Neubert, Vani problemi oveanstva i istorijska odgovornost socijalizma na pragu 21. veka, Okrugli sto 85. Socijalizam na pragu 21.
veka, Cavtat, 1985, str. 11.
470
Rudi Supek, cit. delo, str. 22.
471
To je novi karakter industrijekog sveta kao pokuaj izlaza iz krize. U industrijskim zemljama mogu se razlikovati dva tipa industrije: stara industrija za dananje spoznaje mnogo vie
zagauje i, pre svega, zasniva se na poznatim fosilnim energijama (ugalj, nafta, atomska energija ...), i novi tip industrije (eko-industrnja) koji, po sadanjim spoznajama, ne zagauje
okolinu ili ne toliko kao stara, a temelji se na novim energijama (npr. solarna). (Ivan Cifri,
Socijalna ekologija, cit. izd, str. 151).
472
Opirnije o ovome videti i: , . . , . .,. ,
Nauka, Moskva, 1989.
473
Aleksandar Despi, Tehnoloki razvoj i ivotna sredina, zbornik radova ovek, drutvo,
ivotna sredina, SANU, Beograd, 1981, str.181.
140

bi dolo i do izgradnje novog koncepta drutvenih potreba koji nee biti koncept
potreba potroakog drutva ve koji e imati humanistiku orijentaciju i obuhvatiti potrebe ije zadovoljavanje doprinosi obogaivanju stvaralakih sposobnosti oveka i njegovom iskazivanju kao bia koje je stvaralako i vrednosno, i za
koji je ljudsko bie i njegovo ispoljavanje najvea vrednost drutva. Jer, radikalnija inovacija sistema potreba, koja e vie prostora davati razvijanju istinskih
ljudskih vrednosti, umesto pukog koliinskog uveavanja robe i stvari, ini se da
postaje onaj bitan uslov od koga e sve vie zavisiti uspostavljanje trajnijeg
dinamikog sklada izmeu drutva i prirode, izmeu oveka i njegove ivotne
sredine.474
3. U iznalaenju mogunosti za reavanje ekolokih problema kako na
globalnom, tako i na lokalnom planu, treba polaziti kako od saznanja o uzrocima i
karakteru ekoloke krize tako i od saznanja da svako novo reenje ekolokih
problema moe izazvati, i izaziva, i nove probleme.475 Zato reavanje ekolokih
problema, koji ine nimalo zavidnim savremeni poloaj oveanstva na celoj
planeti, zahteva, pored ostalog, i analizu odnosa koji u svetu postoje izmeu etike,
nauke i politike. Jer, kako se ukazuje, ako se meu njima ne uspostavi sklad,
neizbeno e se umnoavati sukobi meu zemljama, praeni sve veom bedom i
stalnim smanjivanjem sposobnosti nae planete da ouva ivot.476 Uspostavljanje
sklada izmeu etike, nauke i politike u cilju iznalaenja najoptimalnijih reenja
za ekoloke probleme, treba da se zasniva na odreenim saznanjima koja ukratko
izlaemo.
Prvo, savremena ekoloka situacija, koja se pokazuje kao krizna, viestruko je dimenzionisana i uslovljena. Ona je nastala kao proizvod odreenih ne samo
tehniko-tehnolokih ve i drutveno-ekonomskih (i politikih) faktora, u spletu
tehniko-tehnolokih i drutvenih uslova u kojima se odvijao proces proizvodnje.
U tom spletu faktora znaajno mesto pripada ne samo stepenu razvijenosti tehniko-tehnoloke osnove rada ve i drutveno-ekonomskim odnosima u kojima se
proces rada odvija.
Drugo, odnos izmeu oveka i prirode je sloen i protivurean. ovek je u
velikoj meri uspeo da ovlada prirodom, ali na nain koji esto ugroava ekoloku
ravnoteu i dovodi u opasnost njegov ekoloki sistem.
Kao opta karakteristika tog odnosa moe se oznaiti proces, koji se ubrzava u naem veku, u kome ljudi znaajno menjaju materijalne, ekoloke, biotike
i klimatske uslove svoje sredine, tako da vetaka sredina postaje sve vie opta i
potiskuje ovekova prirodna utoita.477 Tako savremeni ovek sve vie nadma474

Nikola obelji, Privredni razvoj i problemi ovekove okoline, zbornik radova ovek,
drutvo, ivotna sredina, SANU, Beograd, 1981, str. 114-115.
475
Federiko Major, Sutra je uvek kano, Jugoslovenska revija, Beograd, 1991, str. 49.
476
Isto, str. 39.
477
ovek je stvorio neprirodnu sredinu koja ga pritiska. Ritam dananjice stvara oseanje
prolaznosti, vrtoglavice, praznine. Svako novo reenje izaziva nove probleme, jer su drutveni
141

uje, prisvaja, prirodu, ali i gubi svoj prirodni dom. Zato, drutvo koje ne bi
umelo da okrene globalne i esto disproporcijalne proboje tehnike u korist oveka, nesumnjivo bi ilo u susret devastaciji prirodnih uslova i traginom naruavanju bioloke i duhovne ravnotee oveka.478
Tree, ekoloka kriza koja nastaje kao posledica degradacije prirodne sredine nije nastala kao nuzprodukt tehnolokog razvoja. Ona je pratilac jedne filozofije drutvenog razvoja i simptom najdubljih kontradikcija jedne civilizacije
koja se na osnovu nje razvijala i razvija. Ona izvire iz njenog etosa, pogleda na
svet - iluzije o hirovitom, apsolutnom vladanju prirodom. Koreni degradacije, razaranja prirode nalaze se: u jednom tipu tehnologije, nainu proizvodnje (profiterskom industrijalizmu); obrascu iracionalne, patoloke potronje.479
etvrto, u iznalaenju i predlaganju reenja savremenih ekolokih problema, treba polaziti i od saznanja da u savremenom svetu nauna saznanja do kojih
se dolazi u prirodnim naukama dovode do krupnih promena i u drutvenim naukama. Obnavlja se pojam entropije i izgrauju novi pogledi na evoluciju kao proces
koji nije pravolinijski i mehaniki, ve je obeleen fluktacijama, povremenim
neskladima, zastojima i diskontinuitetima; kao proces u ijoj osnovi lei stalno
uveavanje kompleksnosti ivota, prirodnih i drutvenih sistema. Ideja o linearnoj
evoluciji i automatskom progresu ustupa mesto nelinearnoj evoluciji pri kojoj postoji i mogunost involucije.480
Peto, ovek je jedno od bia velikog ivog sveta, u kome je ivot svakog
bia vredan. Reavanje ekolokih problema treba da omogui da ovek ivi u
harmoniji sa svim ivim, da obnovi narueni ritam ivota stvarajui za sebe uslove
ivota koji su u skladu sa harmonijom prirode. Za reavanje ekolokih problema u
ovom smislu ovek je odgovoran i ljudska odgovornost tu prestaje da bude
akademsko pitanje i postaje pitanje preivljavanja kako oveka tako i itavog
ljudstva.481
esto, ekoloka saznanja nam pokazuju da je ovek povezan sa prirodom i
materijalno i duhovno mnogo vie nego to mu konvencionalni pogled na svet dozvoljava da tu povezanost prizna. U stvari, ljudski rod i priroda su usko povezani,
i zato ono to je korisno za odrive ekonomske obrasce, to je korisno i za opstanak
planete. Zato ako ljudi u odnosu sa prirodom potuju zakonitosti koje vladaju u
njoj imae na dui rok posmatrano i materijalne i duhovne koristi.482
i lini ivot dinamian, prelazan proces neponovljivih obeleja. (Federiko Major, Sutra je
uvek kasno, cit. izd., str. 49.)
478
Radovan Rihta i sar, Civilizacija na raskru, Komunist, Beograd, 1974, str. 184.
479
Miroslav Peujli, Savremena sociolognja, Novinsko-izdavaka ustanova Slubeni list
SFRJ, Beograd, 1991, str.119.
480
Nikola obelji, Novi problemi i teorijski pristupi privrednom razvoju, zbornik radova
Problemi nauke u budunosti, SANU, Beograd, 1991, str. 77.
481
Erazim Konak, Filosofskia ekologie po dvaceti letech, Filosoficky asopis, 6/1993, str.943.
482
Stephan R. Sterling, Towards and ecological world view, cit. izd, str. 83.
142

Sedmo, potovanje ekolokih zakonitosti u prirodi u procesu njenog prisvajanja proizvodnjom, trai da se uvaava ogranienost prirodnih resursa, da
kvantitativni rast proizvodnje ima granice u prirodnim ogranienjima. Naime,
argumentovana kritika kvantitativnog rasta upozorava na injenicu da bi
ekstrapolacija kvantitativnog eksponencijalnog rasta na ceo svet neizbeno vodila
slomu svetskog ekolokog sistema u ne tako dalekoj budunosti. Kvantitativno
poimanje progresa, sudarajui se sa stvarnou, sve vie dospeva u krizu, prouzrokujui istovremeno i svetsku strukturalnu krizu rasta.483
Osmo, kvantitativni rast kao cilj proizvodnje moe se prevazii samo ako
se kao cilj napusti ekspanzija proizvodnih snaga ija proizvodna mo nema za
svrhu zadovoljavanje autentinih ljudskih potreba, ve sticanje to vieg profita ili
dravne akumulacije, ne tedei i bezobzirno koristei prirodne resurse. A za takav odnos prema kvantitativnom rastu, tj. njegovo naputanje, potrebno je da potronja koja je sluila iskazivanju prestia u statusnoj trci, postane potronja za
zadovoljavanje autentinih ljudskih potreba.
Deveto, za uspostavljanje trajnog dinamikog odnosa izmeu drutva i
prirode da bi se prisvajanje prirode delatnou oveka vrilo, na nain da se
time ne naruava ekoloka ravnotea niti dovodi u pitanje opstanak oveka,
postoje objektivne pretpostavke u razvoju proizvodnih snaga, posebno onih koje
nastaju sa nauno-tehnikom revolucijom. Ali, da bi te proizvodne snage bile
koriene u prisvajanju prirode na takav nain, potrebno je razvijati drutvenoekonomske odnose u kojima cilj proizvodnje nee biti to vea i jeftinija proizvodnja bez obzira na negativne ekoloke posledice takve proizvodnje.484 A takvi
drutveno-ekonomski odnosi ne mogu se ostvariti bez oveka koji iznalazi i racionalno raspolae resursima, maksimalno titi prirodnu sredinu od zagaivanja i
dalje degradacije, maksimalno brine o progresu i zdravlju ljudi, ali i bez oveka
koji uz to oeveuje i samog sebe...485
Deseto, uspostavljanje novih odnosa drutva i prirode, tj. novog odnosa
prema prirodi omoguava i shvatanje sve ireg kruga ljudi o iracionalnosti sistema
koji navodi na sticanje dobara u krajnjoj liniji suvinih, ukoliko su plaena
odricanjem od znatno bitnijih dobara, kao to su humani tempo ivota, kreativan
posao, nedepersonalizovani drutveni odnos.486 U stvari, sve je u drutvu prisutnije shvatanje da se esto potrona dobra skupo plaaju dobrima koja su smatrana
483

Nikola obelji, Novi problemi i teorijski pristupi privrednom razvoju, cit. rad, str. 87.
U raspravama o alternativnim tehnologijama i energiji navodi se teza da svako ko nudi
neki rast, koji odluuje o tome ta e rasti, mora: a) ponuditi kriterijume rasta, b) imati konsenzus veine o ponuenim kriterijumima, c) osigurati instrumente kojima e ostvariti odreen
rast, d) raspolagati dovoljnom koliinom moi da bi mogao primeniti instrumente, i e) biti
spreman i na konflikte koje moe izazvati primena moi (kojom raspolae) u sprovoenju
svoje koncepcije. (Ivan Cifri, Socijalna ekologija, cit.izd., str. 152).
485
Nikola Panti, Priroda i ovek, publikacija ovek i priroda, Beograd, 1984, str. 27.
486
Luciano Castellina, Zeleno kao nuan inilan crvenog, zbornik radova Socijalizam na
pragu 21. veka, Beograd, 1985, str. 71.
484

143

neotuivim, a kojih je sve manje, kao to su ista voda, nezagaeni vazduh itd.487
Nov odnos prema prirodi treba da dovede do uvoenja, umesto profiterskog,
ekolokog kriterijuma. Uvoenje ekolokog kriterijuma treba da podstie razvoj
tehnologije koja tedi prirodne resurse i omoguava njihovo obnavljanje.488) To
treba da bude tehnologija koja e omoguiti prelazak od kvantitativnog na kvalitativni rast. Njena bitna osobenost treba da bude usmerenost na kvalitet. U tom
cilju, izmeu ostalog, u cilju razvoja takve tehnologije, treba sistemom poreza
uvesti otro oporezivanje industrije koja zagauje sredinu i ekonomsko podravanje onih koji to ublaavaju, koji ne iscrpljuju rasipniki rezerve sirovina.489
Uvoenje ekolokog umesto profiterskog kriterijuma u odnosu prema
prirodi zahteva i nova humanistika naela razvoja. Osnovu tih naela treba da
ini prebacivanje orijentacije sa kvantitativnog490 na kvalitativni razvoj. Napredak
ne treba shvatati kao ubrzanu i beskrajnu akumulaciju materijalnih dobara i usluga, ve kao potpunije zadovoljavanje ljudskih potreba. Meutim, iako je prelazak,
sa kvantitativnog na kvalitativni rast polazno stanovite u uspostavljanju novog
odnosa drutva prema prirodi, da bi njegova primena omoguila afirmaciju ekolokog kriterijuma, potrebno je razraditi jo itav niz humanistikih naela razvoja, poev od odnosa prema razvoju alternativnih tehnologija, preko odnosa
prema brzini razvoja proizvodnje do zalaganja za nov nain ivota.491

487

Ibid.
Opirnije o ovome videti i: , . ., , Moskva, 1990. i
, . ., , Moskva, 1993.
489
Miroslav Peujli, Savremena sociologija, cit. izd., str. 91.
490
Kvantitativan napredak je nerazborit i destruktivan jer nominovno konfrontira ljude sa
prirodnom sredinom. On pretpostavlja neograniene izvore materijalnih dobara, a mi, s druge
strane, veoma dobro znamo da su ti izvori ogranieni, mali i da se u velikom broju ne mogu
obnoviti. Kvalitativan nain ivljenja je u manjoj meri povezan sa postojanjem ogranienih izvora
materijalnih dobara (Mihailo Markovi, The development vision of socialist humanism, u knjizi
Ethics of Environment and Development, Belhaven Press, London, 1990, r. 133).
491
U napred navedenom radu dr Mihailo Markovi je izloio jedan takav niz naela, istiui da ako bi
koncept razvoja koji bi se na njima zasnivao imao i samo utopijski karakter, on moe biti od znaajne
intelektualne i moralne vanosti jer utopije... mogu biti znaajne za novu orijentacnju naih telji u
vreme sveopte krize (Isto, str. 135).
488

144

GLAVA ETVRTA
ZATITA OVEKOVE IVOTNE SREDINE
I. SOCIOLOKI ASPEKT ZATITE
OVEKOVE SREDINE
1. ZATITA OVEKOVE IVOTNE SREDINE
I TEORIJE ZATITE
1. Kada se govori o zatiti ivotne sredine, ne misli se samo o njenoj zatiti u smislu o potrebi organizovanja ovekove radne delatnosti tako da ona ne izaziva promene u prirodi koje imaju za posledicu naruavanje ekoloke ravnotee,
pa se time oteava opstanak oveka, pre svega kao biolokog bia, u prirodi.
Zatita ivotne sredine podrazumeva i preduzimanje odreenih mera radi otklanjanja posledica delovanja oveka na prirodu koje su ve dovele do naruavanja
ekoloke ravnotee. Ali, isto tako, zatita ivotne sredine podrazumeva i preduzimanje odreenih mera da se ivotna sredina uini adekvatnijom ovekovim
potrebama, oveka ne samo kao prirodnog ve i prirodno-drutvenog bia. Zato se
i sve ee, kada se govori o reavanju ekolokih problema, ukazuje ne samo na
potrebu zatite, ve i unapreivanja ovekove ivotne sredine, tj. i unapreivanju
njenog kvaliteta.492
U kontekstu ovakvog pristupa zatiti ivotne sredine, ona se moe i definisati tako da njena definicija obuhvata i svu njenu kompleksnost. Zatita ivotne
sredine obuhvata skup mera koje imaju za cilj zatitu ovekove ivotne sredine na
globalnom i lokalnom nivou od naruavanja ekoloke ravnotee i otklanjanja
posledica te naruene ravnotee kako bi se oveku obezbedila ivotna sredina
njemu primerena kao prirodno-drutvenom biu. Ovakva definicija zatite ovekove sredine omoguava njenu operacionalizaciju i izgraivanje i ostvarivanje
ekoloke politike na meunarodnom i nacionalnom nivou i obuhvata sve vrste
zatite ovekove ivotne sredine.
Mere koje se preduzimaju na osnovu ovako shvaene zatite ivotne sredine mogu se svrstati u etiri grupe: pravne, tehnike, obrazovno-vaspitne i
492

Zatita ivotne sredine ima za cilj ostvarivanja ekoloke bezopasnosti (bezbednosti) kao
pegiranje ekoloke opasnosti koja se javlja u lokalnim regionalnim i globalnim razmerama, u
formi ekoloke prljavtine, kriza i katastrofa. Poveanje ekoloke bezopasnosti predstavlja
osnovu ne samo za reavanje ekolokih problema ve i za obezbeivanje drutvenog razvoja u
skladu sa ekolokim zakonitostima (A. D. Ursul, , Lu, Moskva, 1993.
str. 162).
145

politike. Radi zatite ovekove ivotne sredine donose se pravni propisi skoro u
svim dravama i u meunarodnom pravu. Ti propisi su vrlo brojni i sa razliitom
pravnom snagom i mogunou obezbeivanja njihove primene. Tehnike mere
zatite ivotne sredine preduzimaju se na osnovu naunih saznanja o odnosima u
ekosistemima i mogunosti otklanjanja naruavanja ekoloke ravnotee, odnosno
njenog ouvanja u njima. Obrazovno-vaspitne mere (u okviru obrazovnog sistema
i van njega) preduzimaju se radi razvijanja ekoloke svesti, tj. oseaja odgovornosti kod svih pripadnika drutva za ouvanje i unapreivanje kvaliteta ivotne
sredine. Politike mere se iskazuju unoenjem stavova o potrebi zatite ovekove
ivotne sredine u programe politikih stranaka i njihovoj aktivnosti u politikom
ivotu da se ti stavovi ostvare u dravnoj organizaciji i u stvaranju i aktiviosti
politikih nestranakih (ekolokih) pokreta koji imaju za cilj zatitu i unapreivanje kvaliteta ivotne sredine.
2. Razmiljanja i rasprave o odnosu drutva i prirode, kao fragmenti opteg razmiljanja o ljudskom svetu i prirodi, doseu u prolost drutva. Meutim,
ta razmiljanja nisu bila uobliena u posebne misaone celine, shvatanja, a posebno
nisu bila uobliena na nain da detaljnije razrauju ureivanje odnosa drutva i
prirode sa stanovita ureivanja ovekovog delatnog odnosa prema prirodi, tj.
programskog koncipiranja ekonomskih i posebno proizvodnih procesa.493 Takav
nain razmiljanja teorijskom koncipiranju ekonomskih i proizvodnih procesa
nastaje tek od pedesetih, i posebno od sedamdesetih godina naeg veka. Ona su
nastala sa saznanjem da je degradacija ivotne sredine dostigla takve razmere koje
ugroavaju, i mogu jo u veoj meri, ugroziti ivot na Zemlji, i posebno ivot
itavog ljudskog roda. Zato se pristupilo iznalaenju reenja kako u uslovima
razvijene i sve razvijenije ovekove moi (razvojem proizvodnih snaga) u odnosu
prema prirodi, sauvati ekoloku ravnoteu u njoj.
Teorije o zatiti ivotne sredine razlikuju se kako po meri obuhvata i izlaganju sloenog odnosa u sistemu ovek - drutvo - priroda tako i po merama koje
predlau za reavanje ekolokih problema, od zahteva za poboljanjem uslova
rada do zahteva za preureenjem svetskog ekonomskog i politikog sistema. Tako
Teorija bentamista istie zahteve za poboljanjem uslova rada, Teorija maltuzijanstva predlae kontrolu raanja u radnikim porodicama, jer uzrok bede u
drutvu vidi u visokoj populaciji koja ne odgovara prirodnim zakonima, dok se
Teorija Tiho prolee zalae za ograniavanje upotrebe pesticida na osnovu
naunih saznanja. Kao rezultat delovanja Rimskog kluba, tj. u njegovim izvetajima su razraene Teorija granica rasta (globalne ravnotee nultog rasta).
Teorija organskog rasta i Teorija preobraaja meunarodnog poretka.494 Teorija
postojanog stanja istie zahteve za ouvanjem energije, neophodno smanjenje
njene potronje i maksimalnu tednju kod korienja energetskih izvora. Pored
493

O razvoju ekolokih znanja videti: . . : , ,

Moskva, 1993, str. 15-29.
494
Opirnije o izvetajima Rimskog kluba, videti na strani: 236-242.
146

ovih teorija znaajnije su jo i Teorije nivoa ivota (koja ukazuje da je jedan od

osnovnih uslova zadovoljavanja ljudskih potreba kvalitet ivotne sredine), Teorija
ekonomskog optimizma (po kojoj moe postojati doputeni nivo zagaenosti
ivotne sredine), Teorija zatvaranja kruga (koja ukazuje da indeks oteenja
ivotne sredine zavisi od broja stanovnika, proizvodnje i potronje po stanovniku i
emisije zagaivaa i ukazuje na oblike njenog ispoljavanja), Teorija postindustrijskog doba (koja polazi od shvatanja o kraju drutvenih struktura zasnovanih na
industrijskoj civilizaciji i pripremama za postindustrijsko drutvo), Teorija
geografskog pristupa (po kojoj geoekoloki pristup prua povoljna reenja za
iskoriavanje prirodnih resursa i zatite ivotne sredine), Teorija decentralizacije
drutvenog sistema (koja istie zahtev za stvaranjem oblika drutvenog ivota u
kojima pojedinac nije lien svoje okoline) i Teorija konceptualnog modela biosfere (koja nastoji da iznae globalni matematiki model koji bi pomogao u
organizaciji i upravljanju zatitom ivotne sredine).495
Teorije o zatiti ivotne sredine nastajale su, i nastaju, kako je ve ukazano, pod uticajem kako zdravorazumskog tako i naunog saznanja o nedopustivoj
degradaciji ivotne sredine. Ali, one su nastajale i u odreenim drutvenim
uslovima u kojima su postojali i razliiti interesi drutvenih slojeva i politikih i
ekonomskih krugova u reavanju ekolokih problema. Sve te okolnosti nisu mogle
da ne utiu na stvaranje ovih teorija, i na odnos prema njima u koncipiranju i ostvarivanju ekoloke politike u pojedinim dravama i u meunarodnim odnosima.
3. U savremenom drutvu, u razvijenim, i u nerazvijenim njegovim
delovima teorijska razmatranja o zatiti ovekove ivotne sredine, prelamaju se i
kroz poimanje novog konflikta koji se izraava u socijalno-ekolokom domenu. U
ovom smislu se ukazuje da se globalni konflikti sve vie izraavaju kao problem
stvarnih mogunosti optereenja prirode i ovekovih elja za napretkom i razvojem i locirani su u odnosu nauno-tehnike racionalnosti i biolokog realiteta.
Ali, ugroavanje osnovnih uslova ivota na zemlji praeno je i stvaranjem mogunosti da se to ugroavanje izbegne, tj. da se sprei njegovo nastupanje. Meutim,
reavanje ekolokih problema ne zavisi, i nee zavisiti, samo od ljudskog saznanja
o njima i od tehnikih mogunosti za njihovo reavanje, ve zavisi, i zavisie, i od
sistema vrednosti i vrednosne orijentacije, i mesta potrebe za reavanjem
ekolokih problema u njima.496
U kontekstu ovakvog pristupa teorijskom promiljanju (i reavanju) ekolokih problema, u sociolokim razmatranjima o savremenom drutvu aktuelizo495

O teorijama zatite ivotne sredine opirnije videti: dr Mara ukanovi, Ekoloki izazov, Elit,
Beograd, 1991, str. 55-69.
496
Pri tom se ima u vidu da se globalne orijentacije i osnovne vrednosti reflektuju i na niim
nivoima, na konkretnom planu ovekovog stvarnog ivota - u ivotnoj i radnoj sredini. Oni su danas
vrlo opipljivi kada je re o prostoru za razliite namene, o uvoenju novih tehnologija, o ouvanju kulturne i prirodne batine, itd. (Ivan Cifri: Zatita okoline i radna sredina, Jugoslovenska i inostrana dokumentacija zatite na radu, Ni, 1/1991, str. 5).
147

vano je pitanje ekolokih potreba, tj. potrebe za zatitom ovekove prirodne

sredine. Aktuelizovanje ekolokih potreba dovelo je do nove etape u razvitku
sistema potreba, do promena u odnosima osnovnih potreba i u hijerarhiji potreba.
Naime, u rangiranju potreba, ekoloke potrebe dole su u red osnovnih potreba,
odmah posle potreba za zadovoljenje osnovnih materijalnih potreba u ostvarenom
ivotnom standardu na odreenom, relativno visokom nivou.497
Aktuelizacija ekolokih potreba i njihovo svrstavanje u osnovne potrebe
oveka nastaje kao posledica saznanja da nauno-tehniki razvoj ako se ostvaruje
bez odreene kontrole drutva moe dovesti do ugroavanja ne samo organizma
oveka, naruavanja odnosa u biosferi, ve i do unitenja drutva uopte. Zato
savremeni pristupi u razmatranju svetskog evolucionog procesa, ukazuju na potrebu koevolucije drutva i biosfere kao neophodnog uslova ouvanja oveka na
planeti Zemlji.498 Takav razvoj je mogu samo ako se uspostavi opteplanetarna
nauno-tehnika politika, koja e polaziti i od saznanja da je danas oveanstvo,
na odreen nain ujedinjeno, da postoji drutvo kao opteljudska zajednica iji
odnos prema, i sa, prirodom, zahteva nov nain istraivanja i teorijskog promiljanja.

2. SOCIOLOKI ASPEKT ZATITE IVOTNE SREDINE

1. oveanstvo je po prvi put u svojoj istoriji ujedinjeno. Naime, ono je
bilo razjedinjeno u veliki broj drutava koja dugo nisu znala jedno za postojanje
drugih, a ona koja su imala to saznanje o postojanju i drugih drutava sa tim
drutvima su se nalazila najee u odnosima ne saradnje ve sukoba. Savremeno
oveanstvo postaje sve jedinstvenije, tako da se govori o ujedinjavanju svih drutava u jedno drutvo. Istina, kako se ukazuje, ovo ujedinjavanje ide i protivurenim putem, ali nesumnjivo je da su dosadanja drutva u okviru oveanstva
mnogo zavisnija jedna od drugih, nego to je to ikad do sada bio sluaj. Meutim,ovo jedinstvo drutva nije homogeno po ciljevima i interesima koje imaju
pojedina drutva, koja su organizovana kao drave.499 Ta meusobna povezanost
drutva naroito je pojaana od sedamdesetih godina sa procesom globalizacije
kojim se stvara jedinstveno ekonomsko, politiko i kulturno prostranstvo na naoj
planeti, koje se pokazuje kao svestko drutvo, ali sa dosta protivurenosti.500
497

. . , , , Moskva, 4/1995, str. 54-55.

498
. . , , , , 1/1995. O ovome opirnije videti i: .
. -, ? i . .
, , , Moskva, 8/1998, str.
15-32.
499
Dr Radomir Luki, Osnovi sociologije, Nauna knjiga, Beograd, 1975, str. 327.
500
Opirnije o globalizaciji videti: Markovi, . D. Sociologija i globalizacija, centar za usavravanje kadrova u obrazovanju, Beograd, 2000. g.
148

Postoje suprotnosti izmeu pojedinih drutava (drava) koje imaju razliite oblike
i intenzitet. One nastaju, pre svega, zbog razliitih ekonomskih interesa, ali i
razliitih drutveno-ekonomskih i uopte razliitih civilizacijskih okolnosti i
uslova u kojima su se pojedina drutva razvijala.501 Ali, postoje i odreena pitanja
u razvoju savremenog (ovako ujedinjenog oveanstva) ije reavanje predstavlja
interes svih drutava, i u njihovom reavanju zahteva angaovanje svih drutava.
Globalnim problemima savremenog drutva nazivaju se oni problemi koji
proizlaze iz svojevrsnog ujedinjavanja svih drutava u jedno drutvo - ujedinjeno
oveanstvo. Reavanje tih problema je pretpostavka opstanka oveanstva kao
ljudske zajednice to zahteva i pretpostavlja angaovanje svih drutava - drutava
kao ljudske zajednice. Jedan od takvih problema je i zatita ivotne sredine,
ouvanje ekoloke ravnotee na planeti, a to znai, reavanje savremenih ekolokih problema. Jer, kako je nauno dokazano i opteprihvaeno saznanje, ljudski
opstanak na Zemlji zavisi od ivota hiljadu vrsta biljaka, ivotinja i mikroorganizama, fizikih i hemijskih procesa u atmosferi, okeanima i slatkoj vodi. Sve to
postoji u jednom prirodnom - ekolokom poretku, o kome ovek u odnosu prema
prirodi mora voditi rauna, ako eli da ne posee granu na kojoj stoji. U kontekstu ovakvog saznanja postavlja se i pitanje novog promiljanja pojmova kao
to su ekonomski rast, drutveni progres i shvatanja o sposobnosti da je razvojem
tehnologije mogue reiti sve, pa i globalne probleme savremenog drutva,
posebno one koji se manifestuju kao ekoloki problemi.
Ujedinjavanje oveanstva i pojava globalnih problema, a posebno ekolokih problema (kao globalnih problema) trae novo teorijsko promiljanje odnosa drutva i prirode. Naime, sociologija kao nauka o najoptijim zakonitostima
nastanka, strukture i razvoja ljudskog drutva, te zakonitosti je formulisala
uoptavajui saznanja o pojedinim drutvima. U tom prilazu je razmatrala i odnos
drutva i prirode. Meutim, danas su sva konkretna drutva, na jedan ili drugi
nain, ujedinjena u drutvo uopte, koje se nalazi u odnosu prema (i ka) planeti
Zemlji kao jedinstvena realnost.502 Zato sada postoji meuuticaj, pa i meuzavisnost u razvoju pojedinih drutava, koja ima bezbroj nijansi. Svako od tih
drutava ima odreen odnos prema neposrednoj prirodnoj okolini, zna da takav
odnos imaju i ostala drutva, i da se sva odnose, prema delovima jedne celine koji
su meusobno povezani i nedeljivi bez tetnih posledica po opstanak ljudskog
501

Ove nejednakosti produbljuju, naroito neodriv jaz izmeu razvijenih zemalja i zemalja u
razvoju. Dok tri etvrtine stanovnitva sveta ivi u ovim drugima, njihov udeo u drutvenom
razvoju predstavlja samo 16%... U tim zemljama oko 1,3 milijarde ljudi ive ispod praga siromatva, a preko jedne milijarde ljudi preivljava, s dnevnnm prihodima manjim od 1 dolara;
osim toga 800 milona ljudi nema dovoljnu ishranu, a 500 miliona pati od hronine neuhranjnosti (F. Major, UNESKO: Ideali i akcija, Zavod za meunarodnu naunu, prosvetnu,
kulturnu i tehniku saradnju Srbije i Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997,
str. 51).
502
U ovom smislu se sve ee razmatraju i promene u savremenom drutvu. Opirnije videti:
Daniel Chirot, How Societies Change, London-New Delhi, 1994.
149

roda na zemlji.503 U ovom kontekstu sociologija treba da promilja ne samo odnos

drutva i prirode, ve i odnos pojedinih drutava prema prirodnoj sredini kao
njihov odnos prema drugim drutvima, prema drutvu uopte. U ovakvom
pristupu nastaje i novo socioloko poimanje i promiljanje ljudske zajednice,504
ako i novo promiljanje etikih normi, kao osnova ovenosti u zajednici. Naime,
sa novim sociolokim promiljanjem karaktera odnosa drutva i prirode, nastaje
potreba i za novim etikim normama.505
2. Jedinstvenost Zemlje kao nosioca sistema ivota i kao okvira ivota
ovek trai afirmaciju novih principa ivota u zajednikom svetu.506 Ameriki
esejista Donatan el, u svojoj knjizi Sudbina Zemlje posebno ukazuje na dva takva principa. Prvi princip temelji se na zajednikoj ljubavi svih ljudi prema ivotu
na Zemlji i saznanju o ugroenosti tog ivota ljudskom ruilakom snagom, i trai
potovanje roenih i neroenih ljudskih bia. Drugi princip trai potovanje
Zemlje, tj. odnoenje prema njoj kao prema osnovi ljudskog (i svakog) ivota,
koju nema pravo niko da uniti. Ovih principa savremeno oveanstvo treba da se
pridrava u svom odnosu prema prirodi, jer nijedno pokoljenje pre ovog savremenog nije bilo u mogunosti da uniti uslove ivota na Zemlji. Zato nas ta mogunost prisiljava da pred svoj ivot postavimo korenito nova pitanja kako
ukazuje el od kojih nadalje see pitanje: ta za nas znae ti neroeni ljudi od
kojih veinu ne bismo videli ak ni kad bi se rodili? Pre nas nikome ni na pamet
nije padalo da postavi takvo pitanje, jer pre naega, jo nijedno pokoljenje nije
dralo u rukama ivot i smrt cele nae vrste...
Znai, izmeu ouvanja ljudskog roda i ljudskog drutva i zatite Zemlje
kao okvira ivota oveka i drutva postoje specifine veze koje imaju svoje oblike
ispoljavanjae i svoje zakonitosti razvoja. Otkrivanje tih veza i saznavanje zakonitosti njihovog razvoja bitne su pretpostavke ovekovog racionalnog odnosa prema
prirodi koji treba da obezbedi ouvanje ekoloke ravnotee u ovekovom ekosistemu uz stalan razvoj proizvodnih snaga i humanizacije drutvenih odnosa i
poloaja oveka u njegovoj ivotnoj sredini. Jer, kako su pokazala nova nauna
promiljanja odnosa drutva i prirode drutveni razvoj ima granice koje manje
zavise od ljudskih sposobnosti da se nekontrolisano razmatraju, a vie od onih
503

O sociolokom pristupu prouavanju ovog odnosa videti i: . . , ,

, Moskva, 2/1978.
504
Opirnije o ovome videti i: . . , , , Moskva, 1/1994
505
Nastaje neophodnost trezvene ocene saznanja tehnike civilizacije, njene ciljne orijentacije, karaktera odnosa drutva i prirode. Nuna je nova etika. (. ,
, , Moskva, 3-4/1994, str. 5).
506
Ono to je priroda stvorila na naoj majici Zemlji retko je i dragoceno. Odgovornost
ljudi na Zemlji upravo zato je ogromna. Treba preiveti na naoj planeti da bi u nekoj dalekoj
budunosti zemaljski ovek moda postao i kosmiko bie (Nikola K. Panti, O jedinstvu
prirodnog i duhovnog, cit, izd. str. 12).
150

koje odreuje prirodna sredina prema kojoj ljudi moraju da prilagoavaju svoje
naine proizvodnje, broj stanovnika i nain ivota uopte, da priroda uslovljava
drutveni razvitak i odreuje mu granice i pravce kretanja, koje ljudi moraju da
potuju ako ne ele da doive samounitenje.507
Meutim, u ovom smislu, racionalan odnos drutva prema prirodi ne moe
biti obezbeen samo akcijom uskog sloja ljudi koji, u manjoj ili veoj meri,
odreuju tokove drutvenog razvoja i ureuju odnose drutva i prirode. Racionalan odnos drutva prema prirodi zahteva promenu u ponaanju miliona ljudi
koji, na jedan ili drugi nain, uestvuju u prisvajanju prirode. Jer, kako ukazuje
pesnik Miroslav Anti, zagaivai u prirodi su rezultat zagaivanja u ljudima.
Ako oveku - kae on - nedostaje kultura ivljenja, koja nije smetena u njegovoj
okolini nego u njegovoj svesti, sigurno je da se ovo suludo unitavanje prirodne
sredine u kojoj ivimo, a koje nam ne namee samo naa tehnoloka civilizacija
nego i nae vaspitanje - nee moi da zaustavi.
3. U sloenom kompleksu globalnih problema savremenog oveastva,
koji predstavljaju koncentrisani izraz sloenosti socijalnog i duhovnog razvoja
nae civilizacije, i ije reavanje zahteva udruene napore celog oveanstva,
znaajno mesto zauzima, kao globalni problem, zatita ovekove okoline. Reavanje ovog problema usko je povezano sa reavanjem drugih globalnih problema
savremenog oveanstva, a pre svega sa problemima kao to su: racionalno i
kompleksno korienje prirodnih resursa; voenje aktivne demografske politike;
oivljavanje meunarodne saradnje u oblasti naunih istraivanja i korienja
dostignua nauno-tehnike revolucije za dobrobit oveanstva. U stvari, globalni
problemi savremenog oveanstva pokazuju, pored ostalog i, da je savremeno
drutvo, drutvo u kome se prvi put u istoriji oveanstvo sjedinjuje u jedno
drutvo.508 To sjedinjavanje oveanstva u jedno drutvo zahteva i novo promiljanje odnosa drutva i prirode u sociologiji i u tom kontekstu teorijsko promiljanje i reavanje globalnih problema.509
Svest o ekolokoj krizi kao globalnom problemu savremenog oveanstva, koja se esto ispoljava u lokalnim i internacionalnim okvirima, razvijala se
postepeno. U poetku, u vreme ranog suoavanja sa problemima ekoloke krize,
preovladavalo je shvatanje da se ti problemi mogu reavati relativno lako uvaavanjem saznanja ekologije i primenom odgovarajue tehnike i tehnologije,
uz istovremeno naputanje tetnih postupaka. Meutim, vremenom je postalo
jasno da reavanje ekolokih problema nije lako. Naime, postalo je jasno da nad507

Zbog toga ne treba nita menjati u saznanju da je to jo uvek drutvo koje odreuje zakone
svoga samorazvitka, ali sa tom dopunom da ono mora da vodi rauna o prirodnoj sredini
prema kojoj je njegovo znanje i materijalna razvijenost u isti mah i njegova slabost (Ratko
Milisavljevi, Ekosociologija i budunost ovesanstva, Nova misao, Beograd, 1/10-1994,
str. 301).
508
Dr Radomir Luki, Osnovi sociologije, Homos, Beograd, 1991, str.359.
509
Opirnije videti u Optoj sociologiji (knj. 1), str. 791-797.
151

zor nad fenomenom ekoloke krize ne lei samo u domenu ekolokih spoznaja i
tehniko-tehnolokih reenja, niti u domenu volje izolovanih subjekata... Socijalna, ekonomska i politika konstelacija savremenog sveta bitno uslovljava mogunosti i metode obuzdavanja negativnih dejstava na ivotnu sredinu, i predstavlja
kompleksni skup fundamentalnih indirektnih inilaca ekoloke krize.510
Uporedo sa razvojem svesti o sloenosti i tekoama reavanja ekolokih
problema rasla je i svest o tome da ekoloka problematika ne poznaje nacionalne
granice. Sve je ire prihvatano saznanje da se ugroavanje ovekove sredine (bilo
da su u pitanju reni tokovi, mora, veliki okean, atmosfera, tle ili hrana) ne
zadrava u granicama jedne drave ili grupe drava, ve se rasprostire na osnovu
svojih zakonitosti. Naime, ugroavanje ovekove sredine koje nastaje zagaivanjem materije u jednom lokalitetu, u jednoj zemlji, a njihovi efekti, izazvani
pojedinanim dejstvom ili sjedinjeni sa drugim zagaujuim materijama, utiu na
sredinu u drugim zemljama. Mnogi zagaivai ugroavaju sredinu ne samo u
neposrednoj okolini svog izvora, nego stotinama i hiljadama kilometara udaljenih
od njega, odnosno od zemlje iz koje potiu.511 Zato je neophodno da se u
reavanju ekolokih problema ostvari saradnja izmeu zainteresovanih drava.

II. MEUNARODNA ZATITA IVOTNE SREDINE

1. GLOBALNI KARAKTER EKOLOKIH PROBLEMA OSNOVA MEUNARODNE ZATITE IVOTNE
SREDINE
1. Globalni karakter ekolokih problema zahteva i meunarodnu (meudravnu) saradnju u njihovom reavanju. Naime, globalne mere koje se preduzimaju, i koje e se preduzimati, radi ublaavanja i reavanja ekoloke krize moraju
se koncipirati dogovorom zainteresovanih drava, jer se one i realizuju u okviru
pojedinih drava. Jer, kako se ispravno ukazuje, suvereni delovi dananjeg sveta,
bez obzira na svoju veliinu, snagu i mesto u konstelaciji internacionalnih odnosa,
upueni su da nalaze puteve koliko-toliko harmoninog koegzistiranja u
komplikovanoj, istorijski nunoj situaciji kad njihova ivotna meuzavisnost raste
paralelno porastu njihove politike nezavisnosti.512 Razvoj industrije doveo je u
poetku do degradacije (zagaivanja) ovekove sredine u lokalnim i regionalnim
razmerama. Meutim, kasnije, intenzivnijim razvojem industrije i urbanizacije,
510

Dr Ljubomir Berberovi, Ekoloka kriza, marksizam i samoupravljanje, Sarajevo, 1980,

str. 15-16.
511
Momilo Pele, Meunarodna saradnja u oblasti zatite ivotne sredine, zbornik radova
ovek, drutvo, ivotna sredina, SANU, Beograd, 1981,str.59.
512
Dr Ljubomir Berberovi, Ekoloka kriza, marksizam i samoupravljanje, cit. izd, str. 19.
152

zagaivanje ovekove sredine svojim posledicama sve ee prelazi ne samo

lokalne ve i dravne granice.
Posledice zagaivanja ovekove sredine u savremenom drutvu dobijaju
globalni znaaj i izraavaju se u antropogenom zagaenju atmosfere i hidrosfere,
promeni toplotnog balansa, geohemijskim anomalijama, i sl. Nauno-tehnika
revolucija svojim dostignuima omoguila je da ovek uspenije prisvaja prirodu.
Ali, ona je dovela i do znaajnih negativnih promena u sistemu ovek-prirodadrutvo. Naruavanje ekoloke ravnotee, tj. zagaivanje prirode postaje univerzalni fenomen. Jer, kako se ukazuje, voda i vazduh ne poznaju granice, a planeta
je poela da tovari na svoja plea vee breme nego to moe da podnese, breme
koje ne moe da rastereti bez opasnosti.513
Dosadanja iskustva su pokazala da mere predostronosti, koje se
preduzimaju u pojedinim dravama radi zatite ovekove sredine nisu dovoljne za
odbranu od tetnih posledica ovekovog sve intenzivnijeg prisvajanja prirode. Efikasna zatita od tetnog uticaja na prirodu esto zahteva saradnju vie drava.
Jer, dolo je do integracije i globalizacije uslovno ivota ljudskih bia na zemlji, i
u tom kontekstu kao da se raa jedna nova civilizacija514 sa novim problemima
koji trae nove puteve i metode reavanja.515
2. Zatita ivotne sredine od zagaenja hemikalijama postaje svakim danom ne samo sloenija ve i neefikasna u granicama jedne drave. Naime, opasnost od zagaivanja hemikalijama postoji i u zemljama koje same takvo zagaenje
uzrokuju. Otrovne hemikalije (gasove) mogu donositi, i donose, npr. vetrovi iz
drugih drava. Osim toga, zatita od tetnih hemikalija postoji u zemljama gde se
one proizvode zahvaljujui razvijenosti tih zemalja, Meutim, ta zatita ne postoji
u zemljama uvoznicima hemiklija. Ilustracije radi moe posluiti podatak, koji je
saopten na svetskom skupu Okolina i razvoj u Najrobiju 1985. godine, o
trovanjima na farmama multinacionalnih kompanija u Latinskoj Americi i Africi.
Prema tim podacima u ovim zemljama godinje se otruje pesticidima oko 400
hiljada radnika, od kojih 10 hiljada umire. Kakvu sve opasnost predstavljaju
hemikalije koje ovek proizvodi za ivotnu sredinu pokazuju i sledei podaci:
nauka danas poznaje preko etiri miliona hemijskih jedinjenja, od kojih se 70

513

....Zagaivanje je posledica porasta broja stanovnika i sve vee potrebe za energijom i

industrijskom proizvodnjom dobara. Kada bi celo oveanstvo proizvodilo toliko otpadaka
koliko to ine najrazvijenije zemlje, dolo bi do viestrukog prevazilaenja regeneracijske
sposobnosti biotehnologije i tada ne bi moglo da nam pomogne nikakva promena nauke o
prirodnoj sredini, niti razumno korienje energetskih resursa (Federiko Major, Sutra je uvek
kasno, Jugoslovenska revija, Beograd, 1991, str. 42-43).
514
Dr Dejan Pavlov Kreculj, Politikologija i futurologija o problemima mira na pragu XXI
veka, Nova misao, Beograd, 9/1994, str. 269.
515
Opirnije videti: , ,
Academica, Moskva, 1999. g.
153

hiljada svakodnevno koriste i primenjuje, a polovina od hemijskih jedinjenja, koja

su u komercijalnoj upotrebi, veoma su opasna.
Porast zagaenosti voda predstavlja ozbiljan ekoloki problem koji se
najee ne moe uspeno reavati samo u granicama jedne drave, jer rezervoari
podzemne vode su geoloke formacije koje se esto pruaju preko dravnih granica, i predstavljaju zajedniko bogatstvo za dve ili vie drava. Zato je potrebno
voenje rauna ne samo o povrinskim ve i o podzemnim vodama, i ostvarivanje
saradnje drava u zatiti voda kad je to potrebno. Saradnja drava u zatiti voda
posebno mora doi do izraaja prilikom korienja podzemnih voda. Prekomerna
eksploatacija podzemnih voda moe dovesti do niza negativnih posledica, od
tonjenja tla do dezertifikacija. Meutim, vrlo je znaajna zatita podzemnih voda i
od zagaivanja, koje moe nastati kako od vetakih ubriva, ivotinjskog izmeta
(u izrazito razvijenim stoarskim krajevima) i od deponije industrijskih otpadaka.
Meutim, zagaivanje ovekove sredine preko granica drava ne prostire
se samo tokovima vazduha i voda, ve i izvozom takozvane prljave tehnologije.
Naime, poslednjih godina industrijski razvijene zemlje, u kojima se donose sve
stroi propisi o merama koje se moraju preduzimati radi zatite ovekove sredine,
a ije primenjivanje dovodi do opadanja profita, svoju prljavu industriju sele u
nerazvijene zemlje, odnosno u zemlje u razvoju. A delovanje prljave industrije
u zemljama u razvoju dovelo je do zagaivanja vazduha u tim zemljama, estog i
masovnog trovanja radnika. Zato se trai meunarodno regulisanje i ovog
transfera prljave industrije.516
Na aktuelne probleme zatite ivotne sredine koji trae hitno reenje, esto i uz meunarodnu saradnju najkonciznije je ukazano u Bekoj deklaraciji
(koju su usvojili uesnici Prvog meunarodnog kruga razgovora o obrazovanju i
politici u oblasti ivotne sredine juna 1983. godine). U ovoj deklaraciji iskazana je
zabrinutost zbog dananjeg stanja zagaenosti vazduha, vode, mora i zemljita,
izumiranja mnogobrojnih ivotinjskih vrsta i biljaka (to dovodi do ugroavanja
neophodne raznovrsnosti u prirodi), kao i drugih oteenja ivotne sredine izazvane zagaivanjem. Pri tom su istaknuti zahtevi kako da se propie da svim privatnim i drutvenim poduhvatima koji utiu na prirodu prethode ispitivanja efekta
ovih poduhvata na ivotnu sredinu, i u tom smislu da se ostvari i meunarodna
saradnja, tj. pravno regulisanje transportovanja i odlaganja otpadnih materija koje
mogu da prouzrokuju opasnost za prirodu i zdravlje ljudi.
3. Meunarodna saradnja u zatiti ivotne sredine moe se posmatrati sa
vie stanovita: pravnog, ekonomskog, odbrambenog, civilizacijskog, itd.517 Me516

Tehnologija koju razvijene zemlje treba da ponude nerazvijenim zemljama ne sme da bude
drugorazredna. Zaostalost ne sme da se produbljuje unoenjem zastarelih metoda. Predlagati
prljavi razvoj kao neminovnu alternativu siromatvu je drutvena nepravda (F. Major,
Sutra je uvek kasno, cit. izd. str. 91).
517
Opirnije o ovome videti: mr Dragoljub Todi, Vid Vukosavljevi, Meunarodne organizacije i meunarodna saradnja u oblasti zatite ivotne sredine, Prometej, Novi Sad, 1999. g.
154

utim, bez obzira sa kog se stanovita ostvaruje, ona mora na odreen nain
uvaavati, u manjoj ili veoj meri, i ostala stanovita poto je predmet saradnje
zajedniki - ivotna sredina i njena zatita. Pri tom treba imati u vidu da su oblici
saradnje istorijski uslovljeni i da je saradnja neposredno povezana i sa ostvarivanjem ljudskih prava. Ta povezanost je istaknuta i u pripremama Konferencije
Ujedinjenih nacija o ovekovoj okolini, kada je Generalna skuptina u svojoj Rezoluciji istakla znaaj ouvanja ivotne sredine ne samo za fiziku ve i za
mentalnu i drutvenu dobrobit oveka, za zatitu njegovog dostojanstva i uivanje
osnovnih ljudskih prava.
U sociolokom pristupu razmatranja potrebe, mogunosti i oblika meunarodne saradnje u zatiti ivotne sredine, treba poi od jedinstva oveanstva,
koje postoji, pored ostalog, i zato to oveanstvo plovi vasionom na jednom
omanjem svemirskom brodu (a to je naa Zemlja) i sve svoje potrebe mora zadovoljiti, barem za dogledno vreme, iz materijalnih zaliha to se na tom brodu trenutno nalaze.518 Svako neracionalno troenje tih zaliha dovelo bi do oteavanja
opstanka ne samo za one koji se neracionalno odnose prema zalihama, ve, na
jedan ili drugi nain, sve itelje Zemlje. Zato danas ljudi, bez obzira na to u kojoj
dravi ive, i na karakter drutveno-ekonomskih odnosa u pojedinim dravama,
moraju znati kakva opasnost preti od nekontrolisanih postupaka (koji ne vode
rauna o ekolokim zakonitostima) za ouvanje ekoloke ravnotee kao uslova
opstanka oveanstva.519 Uz to moraju znati da bogatstva prirode nisu neiscrpna i
da ne postoji bezgranina sposobnost regeneracije prirode.

2. MEUNARODNO-PRAVNA SARADNA
U ZATITI IVOTNE SREDINE
1. Meunarodno-pravno ureivanje zatite i unapreivanja ivotne sredine
nije, kako se esto smatra, sasvim nova delatnost u meudravnim odnosima. Naime, jo u prvoj polovini prolog veka sreemo akte o takvoj saradnji (npr. Velika
Britanija i Francuska su 1839. godine zakljuile konvenciju kojom su regulisani
ribolov i ouvanje ribljeg bogatstva). Meutim, od sredine ovog veka poinje
intenzivnija meunarodna saradnja i njeno pravno ureivanje u zatiti i unapreivanju ivotne sredine. Ta saradnja je nastala kao izraz potrebe da se na meunarodnom planu uredi zatita ivotne sredine, jer je bilo sve jasnije da ugroavanje
518

Znaajan deo tih zaliha objektivno je neobnovljiv, tj. one se troe bez ikakve mogue nadoknade; ovoj kategoriji prirodnih resursa pripadaju, na primer, sve vrste rudnih bogatstava.
Drugi tip rezervi na naem kosmikom brodu predstavljaju planetni resursi koji se, pri
sadanjem stanju stvari, iscrpljuje daleko bre nego to bi se odgovarajuim prirodnim procesima eventualno mogli obnavljati; u ovu kategoriju spadaju, na primer, mnoge sirovine koje
potiu od organskog sveta na Zemlji (F. Major, Sutra je uvek kasno, cit. izd. str. 113).
519
Nijaz Abadi, Ekoloka uzbuna, Politika, Beograd, 10. 11. 1986, str.19
155

ivotne sredine ne moe biti spreeno samo akcijom pojedinih drava, ve akcijom svih drava izloenih ugroavanju ivotne sredine. Radi ostvarivanja takve
zatite zakljueno je preko 140 multilateralnih ugovora i veliki broj dvostranih
ugovora, to pokazuje da postoji spremnost mnogih drava za saradnju radi zatite
ivotne sredine.520 Meutim, iako je i u Stokholmskoj deklaraciji (1972) istaknuto
da ovekova okolina ima dve komponente prirodnu i onu koju je izgradio sam
ovek, i da su obe bitne za njihovo blagostanje i uivanje osnovnih prava na sam
ivot, meunarodna saradnja se odnosi samo na prirodnu komponentu ovekove
sredine.521
Meutim, iako je sve prihvaenije saznanje da efikasna zatita ivotne
sredine pretpostavlja saradnju drava na bilateralnom i multilateralnom planu,
pristup pojedinih drava ovoj saradnji je ipak razliit. Njihov pristup je odreen
kako karakterom njihovog drutveno-ekonomskog ureenja i stepenom razvoja
proizvodnih snaga, tako i ciljevima koje tee da ostvare na nacionalnom i meunarodnom planu, i posebno time da li je u pitanju zemlja koja je izvor zagaivanja
ivotne sredine ili zemlja koja je ugroena tim zagaivanjem. U stvari, meunarodnu saradnju u oblasti zatite ivotne sredine, u motivima njenog uspostavljanja i ostvarivanja, ne treba procenjivati ni ideoloki ni politiki neutralno. Jer,
ako se ova saradnja procenjuje samo sa ovih stanovita, onda postaje jasno npr.
zato industrijski razvijene zemlje, naroito kada je u pitanju njihova saradnja sa
zemljama u razvoju, posebno kroz izvoz tehnologije, izvoze prljavu industriju,
to dovodi do zagaivanja ivotne sredine u zemlji uvoznici te prljave industrije.
Meunarodna saradnja drava radi zatite i unapreivanja ivotne sredine
ostvaruje se, u osnovi, na tri naina: u okviru OUN-a, regionalnih saveza drava, i
u okviru kontinentalne saradnje pojedinih zemalja. Ovi i drugi oblici saradnje,
koji imaju svoje specifinosti, pokazuju da - iako postoji koncepcija o ovekovoj
ivotnoj sredini i njenoj zatiti - porast svesti o znaaju ekolokih problema i obaveza, kako pojedinih zemalja tako i oveanstva za ouvanje ovekove prirodne
sredine nije jo uvek dovoljna. Postignuti bilateralni sporazumi, prihvaene
520

Opirnije o ovome videti: dr Vid Vuksanovi, Meunarodna saradnja u oblasti zatite

ivotne sredine, meunarodno-pravni aspekt, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 1980; . . , - , Moskva, 1982. i mr Dragoljub Todi, dr Vid Vukosavljevi, Meunarodne organizacije i meunarodna saradnja u oblasti zatite ivotne sredine, Prometej, Novi Sad, 1999. g.
521
Kada se govori o zatiti ivotne sredine, ree se pod tim podrazumeva i pojava intelektualnog, kulturnog, socijalnog ili nekog drugog vida ugroavanja ivotne sredine, kao
drutvene katetorije. U ovom drugom sluaju, inioci koji utiu na ivotnu sredinu, ne dovode
tako naglo kao oni fizike prirode, do zabrinjavajuih posledica, jer su manje vidljivi. Ali,
ako ih posmatramo sa socioloko-politikog stanovita, njihove posledice mogu biti teke i
trajne. To to ne moraju da budu odmah materijalizovane, ne umanjuju potrebu da se one
uoavaju, prete i suzbijaju (dr Vida ok, Meunarodnopravna zatita ivotne sredine, Bezbednost i drutvena samozatita, Beograd, 4/1990, str. 17).
156

meunarodne konvencije (do sada su prihvaene 82 meunarodne konvencije o

zatiti ivotne sredine - D. . M.), usklaeni multidisciplinarni programi u pojedinim zemljama, regionalnim organizacijama i na globalnom planu, kao i veliki
broj projekata nesumnjivo pokazuju da se u reavanju ovih pitanja nalazimo u
procesu u kome je faza dijagnostike stanja sredine, ukazivanja na opasnosti koje
prete oveku i njegovoj sredini, apela o potrebama voenja akcija, poela postepeno da prerasta u konkretne aktivnosti, koje ve daju i prve rezultate. Meutim,
ovi prvi rezultati su znatno znaajniji kao nagovetaj u kom pravcu poinju da se
kreu aktivnosti koje treba da doprinesu regulisanju problema sredine, nego to
uspevaju da efikasno utiu na njihovo reavanje, posebno kad se radi o
problemima ugroavanja sredine u irim, a naroito globalnim razmerama 522
2. Reavanju problema ovekove sredine na globalnom planu daje se
znaajan doprinos akcijama u okviru Organizacije ujedinjenih nacija. Kao to je
poznato, ova saradnja obuhvata zemlje sa razliitim drutveno-ekonomskim sistemima i koje se nalaze u razliitim meusobnim odnosima, od odnosa saradnje i
prijateljstva do vrlo naruenih odnosa pa i ratnog stanja. U okviru ovog oblika
saradnje, reavaju se odreeni ekoloki problemi koji imaju nacionalni karakter,
tj. odnose se na pojedine drave, ali se mogu reavati, pored napora tih drava, i
u saradnji sa drugim dravama. Inae, Ujedinjene nacije su usvojile Program za
ovekovu sredinu (UNEP)523 koji ima znaajnu ulogu u usmeravanju svesti
javnosti na rastuu opasnost koja preti oveanstvu zbog naruavanja ekoloke
ravnotee. U tom cilju Ujedinjene nacije su organizovale i znaajne meunarodne
konferencije o zatiti ivotne sredine. Pored toga, pojedine specijalizovane agencije UN, u okviru svoje osnovne delatnosti, znaajnu panju posveuju pojedinim
pitanjima koja se tiu zatite i unapreenja ovekove sredine.524
Program Ujedinjenih nacija za ovekovu sredinu (UNEP) ima znaajnu
ulogu, pre svega u spreavanju zagaivnja vazduha i vode i sprovoenju racionalnog korienja prirodnih bogatstava. UNEP je posebno angaovan na unapreivanju meunarodnog prava sredine. U tom cilju on podstie drave da ugovorno
reavaju probleme zatite ivotne sredine i direktno se angauju na razvoj prava
sredine. Osnovni pravci delatnosti UNEP-a na razvoj meunarodnog (i unutranjeg) prava sredine su: sistematsko sakupljanje informacija iz oblasti prava
sredine; razrada i razvoj usvojenih naela o odgovornosti drave u oblasti zatite
ivotne sredine; podsticanje meunarodno-pravnog regulisanja, na globalnom i
uem planu, zatite ivotne sredine; podsticanje univerziteta i naunih ustanova da
u svoje programe (nastavne i nauno-istraivake) ukljue i pravni aspekt zatite i
unapreenja ovekove sredine; potpomaganje uporednog prouavanja nacional522

Momilo Pele, Meunarodna saradnja u oblasti zatite ivotne sredine, zbornik radova
ovek, drutvo, ivotna sredina, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 1981, str. 60-61.
523
UNEP je osnovan 1972. a otpoeo je rad 1973. godine.
524
Opirnije videti u studiji Napori ujedinjenih nacija za bolju ivotnu sredinu, Savezno ministrastvo za razvoj, nauku i ivotnu sredinu, Beograd, 1997. g.
157

nog zakonodavstva o ivotnoj sredini i pruanje pomoi zemljama u razvoju radi

razvoja i unapreivanje zakonodavstva o zatiti ivotne sredine.525
Organizacija ujedinjenih nacija organizovala je i vie meunarodnih skupova radi unapreivanja zatite ovekove sredine. Tako je u Stokholmu, 1516.juna 1972.godine, odrana Prva konferencija Ujedinjenih nacija o ovekovoj
okolini, u ijem radu su uestvovale delegacije 112 drava, i na kojoj je usvojena
Deklaracija o ovekovoj sredini. U deklaracijije pored ostalog, istaknuto da zatita ivotne sredine predstavlja interes celog oveanstva i zato na njenoj zatiti i
unapreivanju treba da se angauju sve drave. Pored Deklaracije, na ovoj konferenciji je usvojen Akcioni plan za razvoj aktivnosti u cilju zatite ovekove sredine.
Posle ove konferencije, koja je na naunim osnovama dijagnosticirala
opte stanje ovekove sredine, nastala je znaajna aktivnost na meunarodnom (i
nacionalnom ) planu. Tako je u Vankuveru od 31. maja do 11. juna 1976. godine
odrana Prva konferencija Ujedinjenih naciija o ljudskim naseljima. Na ovoj
konferenciji usvojene su Deklaracije o ljudskim naseljima i preporuke za meunarodnu saradnju radi unapreivanja uslova ivljenja u naseljima. Prva konferencija Ujedinjenih nacija o obrazovanju i problemima ovekove sredine odrana je
u Tbilisiju od 14. do 26. oktobra 1977. godine i na njoj je usvojena Deklaracija o
obrazovanju o ovekovoj sredini. Na Konferenciji Ujedinjenih nacija o ovekovoj
sredini, koja je odrana u Najrobiju 1982. godine, u Deklaraciji koju je Konferencija usvojila (znai deset godina posle Stokholmske konferencije) ponovo je
ukazano da nekontrolisane ovekove delatnosti dovode do sve veeg pogoranja
ovekove sredine, da mnogi problemi ovekove sredine prevazilaze nacionalne
okvire i da zato treba da se reavaju bilateralnom saradnjom drava i meunarodnom akcijom. Izjavljujui ponovo podrku Stokholmskoj deklaraciji i Akcionom
planu iz Stokholma, konferencija je pozvala sve vlade i narode sveta da rade na
zatiti ivotne sredine pojedinano i zajedniki, kako bi Zemlju predali buduim
generacijama u stanju koje svima garantuje dostojan ivot za sve.
U okviru svojih osnovnih delatnosti pojedine specijalizovane agencije
Ujedinjenih nacija poslednjih godina sve ee posveuju odreenu panju i problemima zatite ivotne sredine. Tako, npr. Meunarodna organizacija rada
(MOR), bavei se problemima radne sredine sve ee ukazuje na povezanost ivotne i radne sredine i na povezanost problema zagaivanja u ivotnoj i radnoj
sredini.526 Organizacija Ujedinjenih nacija za poljoprivredu i ishranu (FAO)
bavei se pitanjima racionalne upotrebe i zatite voda, ne moe a da se ne bavi i
ekolokim pitanjima. Svetska zdravsvena organizacija (SZO) bavei se pitanjima
zatite zdravlja nije mogla, i ne moe, da se ne bavi i pitanjima ivotne sredine.
Ona zato razvija znaajnu aktivnost radi definisanja standarda koji se tiu
525

Vid Vukasovi, Meunarodna saradnja u oblasti zatite ivotne sredine, zbornik radova ovek,
drutvo, ivotna sredina, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 1981, str, str. 86- 87.
526
O ovome videti u: Edited by A. S. Bhalla, Environment, Employment and Development,
ILO, Geneva, 1992.
158

ovekove sredine i identifikaciji opasnosti koje sredina moe imati za ovekovo

zdravlje. Isto tako i UNESKO razvija znaajnu aktivnost u naunom prouavanju
ekolokih problema i zatite ovekove sredine. Jedna od znaajnih akcija na ovom
planu je svakako program ovek i biosfera ija realizacija je otpoela 1971.
godine. Pored ovih, i druge specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija doprinose,
na odreen nain, unapreivanju zatite ovekove sredine. Tako je Svetska
meteoroloka organizacija (SMO) angaovana na uspostavljanju svetskog sistema
osmatranja vremena i ostvarivanja znaajnog programa istraivanja atmosfere.
Meunarodna pomorska konsultativna organizacija (IMKO) bavi se i problemima
zatite mora od zagaivanja. A meunarodna agencija za atomsku energiju
(MAAE) bavi se pitanjima pojaane radioaktivnosti kao uzroku degradacije ivotne sredine.
Meutim, delatnost Ujedinjenih nacija ne iscrpljuje se samo u organizovanju meunarodnih konferencija o globalnim i posebnim pitanjima zatite
ovekove sredine i delatnou njihovih specijalizovanih agencija i preko UNEP-a.
Ujedinjene nacije su i inicijatori organizovanja mnogih regionalnih i bilateralnih
kontakata i razgovora kao i ugovora meu dravama radi zatite ivotne sredine.
Pored toga, Ujedinjene nacije pruaju podrku i meunarodnim nevladinim
organizacijama i skupovima koji su posveeni ovim pitanjima. U stvari, moe se
slobodno rei, da su dva osnovna pitanja u fokusu delatnosti Ujedinjenih nacija:
ouvanje mira i ouvanje ivotne sredine. A reavanje ovih pitanja je i usko
povezano, o emu je sve vie prisutna svest u svim delovima oveanstva.
3. U zatiti i unapreivanju ivotne sredine sve znaajniju ulogu ima saradnja drava u pojedinim regionima kojima se reavaju problemi zatite prirodnih izvora ili prostornog ureenja. Jedan dobar primer takve saradnje je
saradnja mediteranskih zemalja (osim Albanije), koje su usvojile Mediteranski
plan akcije za zatitu Mediterana. Takoe, svest o zajednikoj opasnosti nadjaala
je mnoge nesuglasice i nesporazume koje postoje izmeu arapskih zemalja,
Izraela i drugih zemalja ovog regiona. Meutim, dugo nije bila uspostavljena potrebna saradnja u oblasti zatite ovekove sredine izmeu balkanskih drava. Isto
tako potrebna saradnja nije bila uspostavljena ni izmeu podunavskih zemalja,
iako meu ovim zemljama odnosi nisu zaotreni. Zato je pitanje zatite Dunava
jo uvek otvoreno. Razlog tome je nespremnost uzvodnih zemalja, SR Nemake,
a delimino i Austrije, da prihvate Konvenciju o zatiti Dunava, koju predlau
nizvodne zemlje. Ovaj negativan stav dolazi do izraaja u vezi sa pitanjem
multilateralnih obaveza za koje se zalau nizvodne zemlje, kao jednu od osnova
na kojoj bi trebalo da se zasniva ponaanje svih zemalja na ovom vodotoku.527
Saradnja u oblasti zatite i unapreivanja ivotne sredine postoji i meu
dravama na pojedinim kontinentima. U toj saradnji posebna panja se posveuje
zatiti prirodne sredine od dejstva izvora ugroavanja koji se nalazi u jednoj
zemlji, a ije se tetno dejstvo prostire na teritorije vie zemalja, a moe dovesti i
527

Momilo Pele, cit. rad, str. 63.

159

do ugroavanja ivotne sredine u irim globalnim razmerama. Takva saradnja u

Evropi potencirana je u zavrnom dokumentu KEBS-a. Kao izraz potrebe za
takvom saradnjom, i pokazatelj takve saradnje su dokumenti koje su usvojile
evropske zemlje: Konvencija o prekograninom zagaivanju na velikim rastojanjima i Deklaracija sa preporukama za akiije na nacionalnom i meunarodnom
planu u oblasti vrstih i bezotpadnih tehnologija, ponovnog korienja i reciklae
otpadaka.
Odreeni oblici saradnje u oblasti zatite i unapreenja ivotne sredine odvija se i meu zemljama koje pripadaju ekonomsko-politikim grupacijama.
Znaajnije takve grupacije zemalja su: SEV (Savez za uzajamnu ekonomsku pomo, koji je poetkom devedesetih godina prestao da postoji); OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) i EEZ (Evropska ekonomska zajednica). U
okviru ovih grupacija, pored osnovnih delatnosti zbog kojih su i osnovane,
razvijaju se i razni oblici saradnje u zatiti i unapreivanju ovekove sredine.
Tako su u okviru OECD-a (koji je osnovan 1961. godine) usvojena tzv. Vodea
naela o okolini, a kasnije u akcionom i sadrinskom kontinuitetu usvaja se
Deklaracija o politici ovekove sredine, odnosno Deklaracija o izvorima za
budunost. Od 1970. godine u okviru ove organizacije jedan od komiteta (odbora)
deluje kao organ za reavanje zajednikih problema njenih lanica u oblasti zatite
i unapreivanja ovekove sredine.528 U okviru Evropske ekonomske zajednice se
naroito intenzivira saradnja u oblasti zatite i unapreivanja ovekove sredine, od
njenog pravnog ureivanja do zajednikih istraivakih programa.
4. U Evropi se saradnja, u oblasti zatite ivotne sredine, sve vie razvija i
ureuje meudravnim ugovorima, odlukama Evropske zajednice i usvajanjem
drugih doumenata koji imaju pravnu i politiku dimenziju. Tako Savet ministara
Evropske zajednice ima ovlaenja da radi zatite ivotne sredine usvaja odreena
pravna akta koja se obavezno primenjuju. Ta akta su: pravilnici (koje direktno
primenjuju sve lanice); direktive (koje moraju ugraditi u zakone i pravilnike
drave lanice u odreenom roku) i odluke (koje su direktno obavezujue, za sva
lica ustanove ili drave koje su u njima apostrofirane). Veoma organizovanu saradnju u okviru Evropske zajednice u oblasti zatite ivotne sredine ilustruje i do
1990. godine potpisanih 26 meunarodnih sporazuma, ugovora i protokola, i
usvojenih 105 direktiva, doneta 22 pravilnika, 57 odluka (odgovarajui propisi),
20 miljenja i preporuka i 46 rezolucija (neobavezujui dokumenti).529 Kao izraz
ostvarene saglasnosti o potrebi vreg ureivanja u oblasti zatite ivotne sredine
528

U okviru SEV-a bilo je, u odreenom smislu, izvrena podela rada meu lanicama u istraivanju
uzroka zagaivanja ivotne sredine i predlaganja mera za ouvanje ivotne sredine, uz obavezu da
lanice organizacije meusobno razmenjuju informacije o postignutim rezultatima u ovoj oblasti.
Opirnije o ovome videti: . . , , , Moskva,
1985, str. 115-122.
529

Evropska zajednica ima od 1972. god. petogodinje programe saradnje u oblasti zatite ivotne
sredine.
160

Evropska zajednica je osnovala Direkciju za ovekovu sredinu, zatitu potroaa i

nuklearnu bezbednost (maj, 1990). Direkcija za ivotnu sredinu formirana je radi
ostvarivanja, pre svega, jedinstvene mree podataka, kao i baze za reavanje
problema. Ova direkcija organizovana je tako da omoguava reavanje pitanja
ivotne sredine za celu Evropsku zajednicu u uslovima funkcionisanja jedinstvenog evropskog trita od 1992/93. godine. Predvieno je , izmeu ostalog,
stvaranje jaeg komunitarnog zakonodavstva koje e omoguiti slobodan promet
roba, ali i strogo potovanje normi i standarda zatite ivotne sredine. Proces
donoenja odluka je promenjen, tako da umesto koncenzusa, odluke donosi kvalifikovana veina. Takoe, pitanja zatite ivotne sredine vezane su neposredno za
privredni razvoj i socijalnu politiku.
Veliki znaaj za saradnju evropskih drava u oblasti zatite ovekove sredine ima i usvajanje Evropske povelje o ivotnoj sredini i zdravlju, usvojene decembra 1989.godine na sastanku ministara za ivotnu sredinu i zdravlje Evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije. Naime, u skladu sa dokumentima
Generalne skuptine UN, Perspektive ivotne sredine do 2000 i Naa zajednika budunost i sa dokumentom SZO Zdravlje za sve u Evropi, rezolucija
sadri stavove o pravima i obavezama u zatiti ivotne sredine, principima ekoloke politike, stratekim ciljevima, prioritetnim zadacima i buduim aktivnostima. U rezoluciji se istie pravo svake osobe: na ivotnu sredinu koja e omoguiti
najvei nivo zdravlja i blagostanja; na informisanje i konsultovanje o stanju ivotne sredine i ueu u donoenju odluka o ivotnoj sredini. Da bi se ovo pravo
svake osobe moglo ostvariti navedeno je etrnaest osnovnih principa ekoloke
politike i ukazano na est osnovnih stratekih ciljeva. U kontekstu ovakvog pristupa ukazano je na prioritetna pitanja o zatiti ivotne sredine koja treba reavati i
utvreni pravci budue aktivnosti.530
Znaajan prilog unapreivanja zatite ivotne sredine predstavlja i dokument koji je usvojen na konferenciji u Sundsvilu (vedska) jun 1991.godine, koji
sadri osnovne dimenzije za unapreivanje okoline za zdravlje. U dokumentu se
ukazuje da ostvarivanje zdrave ivotne sredine ima vie dimenzija: fiziku, drutvenu, duhovnu, ekonomsku i politiku. Sve one su povezane i zahtevaju koordinisanje akcija na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou. Ukazujui na drutvenu dimenziju zatite ivotne sredine u dokumentu je istaknuta
potreba uvaavanja tradicionalnih i novih naela ponaanja u zatiti ivotne
sredine. Ekonomska dimenzija zatite ivotne sredine treba da obezbedi pored
prava na zdravu ivotnu sredinu i demokratsku participaciju u donoenju odluka u
ovoj oblasti.531 Ovaj dokument predstavlja doprinos daljem unapreivanju zatite
ivotne sredine u Evropi.

530

Tekst Evropske povelje o ivotnoj sredini objavljen je u asopisu Revija rada, Beograd,
225-226/1990, str. 27-33.
531
Sundsvall Statement on Supportive Environment, Sundsvall, Sweden, 1991.
161

5. Meunarodna saradnja u zatiti ivotne sredine je, moe se slobodno

rei, relativno razvijena i sve vie se razvija. Ali, jo uvek nisu razjanjena i usaglaena mnoga znaajna pitanja u oblasti ove saradnje. Ona nisu usaglaena i
nisu naeni prihvatljivi odgovori na ta pitanja, u osnovi iz dva razloga. Prvo, i u
oblasti zatite prirodne sredine postoje suprotni interesi izmeu pojedinih zemalja
i grupa zemalja. Tako, na primer, postoje suprotni interesi u ovoj oblasti izmeu
razvijenih zemalja, koji esto postaju posebno vidljivi kad se postavi pitanje
izvoza prljavih tehnologija. Drugo, nauka, i pored njenog snanog razvoja, jo
uvek ne prua odgovore na brojna pitanja i ne predlae reenja koja bi bila
opteprihvatljiva.
Meutim, u savremenom svetu sve je rairenije i prihvaenije saznanje o
opasnosti koja preti oveanstvu (pored opasnosti od nuklearnog rata) od ekoloke katastrofe, koja moe dovesti do njegovog unitenja. Zato se sve ee prevazilaze ideoloke i politike razlike koje postoje izmeu pojedinih drava u traenju
reenja za ekoloke probleme. Tako npr. kada je dolo do nuklearne havarije u
ukrajinskom gradu ernobilu (26.IV 1986), nisu samo posledice radijacije
zahvatile iroka podruja i van teritorije Sovjetskog Saveza, ve je ostvarena i meunarodna saradnja u otklanjanju posledica radijacije. Naime, iz petnaest drava
privatne i dravne medicinske ustanove pritekle su u pomo sovjetskim medicinskim strunjacima. U otklanjanju posledica havarije ostvarena je saradnja sovjetskih i amerikih strunjaka. A ameriki profesor dr Robert Gejl, koji je uestvovao u pruanju pomoi, izjavio je da je najvanija pouka havarije ernobilske
atomske elektrane u tome to je pokazala da nauka i medicina nemaju nacionalne
granice, ali da i pored toga postoje ograniene mogunosti reagovanja na nuklearne katastrofe. Zato je potrebno da ljudi promene svoj odnos prema primeni
naunih saznanja kada njihova primena moe dovesti do ekoloke katastrofe. Jer,
ako ljudi ne promene svoj odnos prema prirodi koji dovodi do nedozvoljenog
naruavanja ekoloke ravnotee, ovek e se predati - kako ukazuje Donatan el
- apsolutnom i venom mraku, mraku u kom nee ostati ni jedan narod, ni jedno
drutvo, ni jedna ideologija, ni jedna civilizacija, u kome se vie nikada nee
roditi dete, u kom se vie nikada ljudska bia nee pojaviti na Zemlji, a nee biti
nikoga ni da pamti da su ikad postajali.532
Znaajan podstrek zatiti i unapreivanju ivotne sredine dala je Konferencija ujedinjenih nacija o ivotnoj sredini i razvoju (UN) koja je odrana u
Brazilu 1992. god.533 Konferencija je odrana ravno posle dvadeset godina od
532

Politika, Beograd, 23. II 1986, str. 16.

Konferencija je odrana u Brazilu od 3-14. juna 1992. godine, a pripremljena je od strane
Generalne skuptine OUN, Svetske meteoroloke organizacije i Programa UN za ivotnu
sredinu (UNEP). Na konfsrenciji su doneti sledei dokumenti: Rio deklaracija o ivotnoj
sredini i razvoju; Agenda 21 (Program aktivnosti za 21. vek); Konvencija o promeni klime,
Konvencija o biolokoj raznovrsnosti i Principi o upravljanju, zatiti i odrivom razvoju svih
tipova uma.

533

162

prve meunarodne konferencije o zatiti ovekove sredine (1972) i bila je povod

da se kritiki u njenoj pripremi razmotri dvadesetogodinje iskustvo u zatiti
ivotne sredine i usvoje stavovi u dokumentima konferencije koji su primereni
novim uslovima u odnosima u svetu. Naime, u pripremi konferencije polo se
kako od saznanja da je sve vee ugroavanje ovekove ivotne sredine, ali da se
problemi ivotne sredine ne mogu razmatrati i reavati izvan konteksta razvoja.
Konferencija je prihvatila Rio Deklaraciju o ivotnoj sredini i razvoju. Ova
Deklaracija je reafirmisala Deklaraciju sa prve konferenje UN o ivotnoj sredini
i treba da poslui kao osnova za uspostavljanje novog i uravnoteenog globalnog
partnerstva i saradnje izmeu drava u zatiti ivotne sredine. Deklaracija sadri
dvadeset sedam principa koji afirmiu ljudsko bie kao centar odrivog razvoja i
pravo na razvoj.534
Konferencija je usvojila i dokument Agenda 21, Program aktivnosti za 21.
vek, koji predstavlja plan akcija u svim podrujima relevantnim za odriv razvoj,
od njenog usvajanja i tokom 21. veka. Agenda polazi od shvatanja da je oveanstvo dostiglo kritian momenat u svom razvoju i da treba da se odlui da li e
nastaviti sa dosadanjim razvojem koji je dovodio, i dovodi, do poveanja razlika
meu zemljama (kao i do rasta siromatva, gladi, bolesti i ugroavanja ekosistema) ili e promeniti razvojnu politiku, vodei rauna da dananji razvoj omogui
i bezbedniju i bolju budunost i generacijama koje dolaze posle nas. Ovaj
dokument ima etiri dela sa etrdeset poglavlja. Prvi deo sadri pored preambule i
stavove o socijalnim i ekonomskim pitanjima. U drugom delu se razmatraju
pitanja koja se odnose na zatitu i upravljanje resursima za razvoj. Trei deo sadri stavove o potrebi jaanja uloge znaajnih drutvenih grupa (ene, omladina,
nevladine organizacije, sindikati). etvrti deo sadri odredbe o ostvarivanju potrebnih sredstava.535
6. Jugoslavija, koja je do aprila 1992. godine bila subjekt meunarodnog
prava kao SFRJ (u ijem sastavu je bilo est republika - lanica federacije, a od
aprila 1992. kao Savezna Republika Jugoslavija (sa dve lanice republike Srbijom i Crnom Gorom) bila je aktivna u ostvarivanju meunarodne saradnje u
534

Znaajniji principi Deklaracije su: ljudsko bie je centar odrivog razvoja; suvereno pravo
drava na korienje prirodnih resursa, uz odgovornost za neizazivanje tetnih posledica;
pravo na razvoj; zatita ivotne sredine kao integralni deo razvoja; saradnja svih zemalja u
otklanjanju siromatva kao pretpostavka za odriv razvoj; prioritet reavanja potreba zemalja u
razvoju; uspostavljanje novog globalnog partnerstva u cilju zatite i restauracije zdravlja i
integriteta ekosistema; eliminisanje neodrivih oblika proizvodnje i potronje i prednost preventivnom pristupu u reavanju pitanja ivotne sredine.
535
Sva poglavlja u Agendi 21 (Programu aktivnosti za 21.vek), obraena su jedinstveno, na sledei
nain: osnova za akciju; ciljevi, aktivnosti - upravljanje; podaci i informacije; meunarodna i
regionalna saradnja i koordinacija; sredstva (instrumenti) za implementaciju - finansiranje i procena
trokova; nauka i tehnologija, razvoj ljudskih resursa i institucionalno jaanje. Opirnije videti
materijal: Napori ujedinjenih nacija za bolju ivotnu sredinu 21. veka, Savezno ministarstvo za ivotnu
sredinu, Beograd, 1992.
163

oblasti zatite i unapreivanja ovekove ivotne sredine. Ta saradnja se ostvaruje

u okviru Organizacije ujedinjenih nacija sa njenim specijalizovanim agencijama.
Od 82 meunarodne konvencije koje se odnose na zatitu ivotne sredine, Jugoslavija je ratifikovala 37. Pored saradnje u okviru OUN-a Jugoslavija je uspostavila neposrednu saradnju sa nekim zemljama (posebno susednim), a sarauje i u
meuvladinim komitetima i meovitim komisijama koje se bave pitanjima zatite
ivotne sredine. Takva saradnja je uspostavljena sa Maarskom, Austrijom,
Rumunijom, Bugarskom i Italijom.
U okviru saradnje Jugoslavije i OECD-a, a uz saglasnost Savezne vlade,
Komitet za ovekovu sredinu OECD-a, uz uee i jugoslovenske delegacije
decembra 1985. godine razmatrao je i politiku zatite ovekove sredine u Jugoslaviji.536 Zakljuci i preporuke OECD-a su dosta obimni, a njihovu sutinu ini,
moe se rei, ukazivanje na osnovne pravce ostvarivanja politike zatite ovekove
sredine u Jugoslaviji. Ti osnovni pravci su neophodnost koordinacije federacije u
ostvarivanju politike zatite ovekove sredine; poklanjanje vee panje zatiti ovekove sredine u drutvenim i ekonomskim planovima; poveanje sredstva za
zatitu ovekove sredine; proirenje upotrebe ekonomskih instrumenata i utvrivanje smernica za poveanje kazni za nepotovanje propisa o zatiti ovekove
sredine; utvrivanje smernica radi poveanja naknada za upotrebu oskudnih zaliha
prirodnih resursa; unapreivanje informisanja o pitanjima zatite ivotne sredine;
obezbeivanje uslova da se pri projektovanju industrijskih i drugih objekata
uzimaju u obzir potrebe zatite ovekove sredine; unapreivanje saradnje republika
u zatiti ovekove sredine i uspostavljanje evidencije saveznih organa o sprovoenju meunarodnih obaveza Jugoslavije u oblasti zatite ivotne sredine. Sva ova
ukazivanja na pravce ekoloke politike nisu ni danas izgubila od svog znaaja.
Jugoslavija je nastojala da razvije saradnju i sa Evropskom zajednicom.
Ta saradnja zasniva se na Generalnoj rezoluciji koja je usvojena na Prvoj ministarskoj konferenciji o evropskoj saradnji u oblasti naunih i tehnolokih istraivanja 1972. iji je potpisnik i Jugoslavija. Veinu dokumenata (direktiva i preporuka) koje je usvojila Evropska zajednica, Jugoslavija je ratifikovala i postoji
potreba usaglaavanja jugoslovenskih normativa i standarda sa odredbama direktiva i odluka Evropske zajednice u oblasti zatite ivotne sredine. Znaajniji od tih
dokumenata su: Preporuka (75/936) o uraunavanju trokova i intervenciji dravnih vlasti na podruju ivotne sredine; Preporuka (79/3) o metodama procene
trokova borbe protiv zagaivanja u industriji: Direktiva (85/337) o proceni
536

U zatiti i unapreenju ovekove sredine u Jugoslaviji postignuti su odreeni rezultati. Za

zatitu ovekove sredine ulae se oko 2% svih trokova i 1% novih investicionih ulaganja.
Meutim, ima pojava degradacije i naruavanja ovekove sredine. To je posledica brzog
razvoja koji nije uvek uspevao da kvantitativni rast prati kvalitativnom transformacijom,
ponekad nedovoljno celovitog tretiranja sredine, nedovoljnog sagledavanja meuzavisnosti
parcijalnih interesa delova sredine i celine, pojedinanih i zajednikih interesa i nedoslednog
sprovoenja predvienih mera za zatitu ovekove sredine (Jugoslavija 1945-1985), Savezni
zavod za statistiku, Beograd, 1986., str. 150).
164

uticaja javnih i privatnih projekata na ivotnu sredinu; Pravilnik 1210/10 o

formiranju Evropske agencije za ivotnu sredinu i Informacione i osmatrake
mree; Direktiva (80/778) o kvalitetu voda namenjenih ljudskoj upotrebi; Direktive koje propisuju emisiju iz industrijskih postrojenja i direktive koje propisuju
kvalitet vazduha.537 Ugraivanjem normativa ovih dokumenata u jugoslovenske
normative ostvaruje se jedna od bitnih pretpostavki integracije Jugoslavije u privredu Evrope. Time se stvara pravna osnova za unapreivanje uslova za ostvarivanje prava na zdravu ivotnu sredinu kao pretpostavka humanizacije poloaja
ljudi u savremenim civilizacijskim uslovima.
Meutim, Jugoslavija kao zemlja koja nastoji da ostvari dobru saradnju sa
zemljama u razvoju, ima interesa i potrebu da tu saradnju ostvari i na polju zatite
i unapreivanja ovekove sredine. Jer, kada se procenjuje uvoz tehnologije u
zemljama u razvoju i njena upotreba, onda se mora voditi rauna i o uticaju
upotrebe nove tehnologije na ekoloku situaciju pojedinih od tih zemalja. Naime,
potrebno je da se od optih razmatranja i ukazivanja da transfer tehnologije iz
industrijski razvijenih zemalja u zemlje u razvoju dovodi do naruavanja ekoloke
ravnotee u zemljama u razvoju pree na konkretnu analizu pojedinih transfera
tehnologije sa stanovita i zatite ovekove sredine. Pri tom treba polaziti od
injenice da svaki narod ima svoje posebne specifike i karakteristike i da ivi u
posebnim objektivnim istorijskim, materijalnim i kulturnim okolnostima, bitnim
za njegov stvaralaki i proizvodni potencijal,538 pa i za sagledavanje i reavanje
problema koji se javljaju u vezi sa zatitom i unapreivanjem ovekove sredine.
Upravo u tom sagledavanju ovih problema, u kontekstu datih okolnosti, i njihovom reavanju jo uvek nije u dovoljnoj meri ostvarena saradnja zemalja u razvoju. Jugoslavija ima poseban interes za saradnju u reavanju ekolokih problema sa
zemljama Jugoistone Evrope.539 Meutim, u ostvarivanju ove saradnje postoje
odreene tekoe koje su posledica primene sankcija Saveta Bezbednosti OUN-a i
drugih meunarodnih organizacija prema Jugoslaviji od 1992. godine.540

537

Opirnije o ovome videti; dr Pavle Todorovi - dr Miroslav Tanaskovi, Usaglaavanje

naih normativa i standarda sa direktivama i odlukama EZ u oblasti zatite ivotne sredine,
Jugoslovenska i inostrana dokumentacija zatite na radu, Ni, 3-4/1991.
538
ivorad Vii, Za kakav transfer tehnologije, Beograd, 1984, str. 24.
539
Opirnije o ovome videti: Rajko Mari; Ekoloka saradnja SR Jugoslavije u regionu jugoistone Evrope, Ekologija, Beograd,25/2000, str. 18-22.
540
Poloaj SR Jugoslavije u odnosu na meunarodne organizacije i meunarodnu saradnju
odreujui utie i na njenu saradnju u oblasti zatite ivotne sredine. Sankcije i ogranienja
koje su nametnute SR Jugoslaviji za saradnju u ovoj oblasti u suprotnosti su sa generalnim
opredeljenjem meunarodne organizacije o saradnji u zatiti ivotne sredine i prouzrokuju
tetne posledice za iri krug drava.
165

GLAVA PETA
EKOLOKA KULTURA I EKOLOKO OBRAZOVANE
I. EKOLOKA KRIZA I EKOLOKA SVEST
1. EKOLOKA GLEDITA I EKOLOKA SVEST
1. Nekada, u ne tako dalekoj prolosti, smatralo se da je priroda neiscrpni
izvor bogatstva, a da se snaga ljudskog uma izraava u moi oveka da u to
veem obimu i to efikasnije prisvaja to bogatstvo.541 Meutim, ovo shvatanje pripada prolosti. Danas preovladava saznanje da je ne samo priroda ograniena u
svojim resursima (da su pojedini njeni resursi ne samo ogranieni ve i neobnovljivi), ve i da se u prirodi vri naruavanje ekoloke ravnotee na nain i u obimu
da se moe dovesti, i dovodi, u pitanje ekoloki poredak na planeti Zemlji, i da
naruavanje ekoloke ravnotee u pojedinim njenim delovima ne moe da ostane
bez uticaja na druge njene delove. U kontekstu ovih saznanja trai se novo promiljanje drutvenog razvoja i razvijanje odgovornosti pojedinaca i drutvenih
zajednica za ouvanje ivotne sredine. U ovom smislu se moe navesti i ukazivanje da jedna moguna via civilizacija ne moe dospeti do istorijske samorealizacije ako se subjekt (ovek) ne ponaa (i) kao njena izvorna energija, a ne
ponaa se tako ako su mu znaajne drutvene odluke i (re)akcije u nedopustivom
stepenu provizorne, kontradiktorne i razjedinjene, uglavnom kratkorone, previe
lokalne i premalo efikasne za bitne alternativne i (izvedene) nove probleme ivota
i progresa.542
Novo promiljanje razvoja uz saznanje o ogranienosti prirodnih resursa i
potrebi razvijanja odgovornosti u drutvu za ouvanje ekoloke ravnotee u okvirima koji ne dovode u pitanje opstanak ivota na Zemlji, polazi od shvatanja sveta
koji se karakterie organskim, kompleksnim i dinamikim meuodnosima, iji su
delovi, na osnovu svoje organizacije vei od zbira njihovih delova.543 U isto
vreme novo promiljanje razvoja ukazuje da je ekonomski rast pokretan inten541

Nauka se razlikuje od tehnologije po tome to pokuava da upozna prirodu, da otkrije i

objasni njene zakone, dok tehnologija prirodu pokorava, koristi i eksploatie. Naime, funkcija
nauke je da svet oko nas objanjava, a tehnologija ga menja. Iz ovakvog objanjenja pojmova
nauka i tehnologija proizilazi da je delatnost tehnologije direktan uzronik promena sredine u kojoj ivi i radi ovek (dr Predrag Popovi i dr, Kvalitet ivotne i radne sredine, Ni,
1955, str. 11).
542
Smiljan Lazin, Matrice politikog identiteta, Institut za politike studije, Beograd, 1994,
str. 72.
543
Stephen R. Sterling, Towards an ecological world view, zbornik radova Ethics of Environment
and Development, Engel, J. R. (Ed.), London, 1990, p. 80.
166

zivnom tehnologijom i prekomernom eksploatacijom prirode glavni faktor degradacije prirodne okoline i istie potrebu da se on napusti iznalaenjem alternativnih naina razvoja, koji nee imati za posledicu degradaciju prirodne okoline.
Za iznalaenje alternativnih naina razvoja koji nee dovoditi do degradacije prirodne sredine potrebno je da se raspolae saznanjima o uticajima pojedinih
delatnosti na prirodnu sredinu.544 Ta saznanja treba da budu osnova drutvene
akcije koja e imati za cilj ne samo spreavanje zagaivanja (degradacije) prirodne sredine ve i umanjenje ve dostignute kontaminacije.545 Ovakvim pristupom
izraava se humanistika pozicija za koju se moe prihvatiti i da izraava istorijsku samosvest ljudskog roda kao subjekta vlastitog sveta, sa autoritetom oveka
preko spoznaje mogunosti (i mogunosti valorizacije mogunosti) izuzetnog
aktera: ono je, ukratko svest o vrednosti i pravima postizanja pravih i najboljih kvaliteta (sa drugim ljudima udruenog) oveka kao vrhunske vrednosti... U
tom pogledu ovek je presudan faktor humanosti: delatan subjekt sa humanistikim problemima i vizijama... Ideja humanizma pretpostavlja ljudsku sposobnost
(vreme) samorealizacije i kontrole izbora i toka samorealizacije.546 Drutvena akcija koja polazi od ovih saznanja i ovako formulisanih ciljeva treba da doprinese
promociji programa razvoja koji postavljaju pitanje sudbine ljudske vrste,
sadanjih i buduih generacija i u kojima moralno vaspitanje dobija prvorazrednu vanost.547
2. Odnos prema ekolokim problemima u savremenom drutvu koji se
iskazuje i u uvaavanju naunih saznanja u programima razvoja na nain da
njihovo ostvarivanje ne dovodi do degradacije prirodne sredine, a doprinosi otklanjanju postojeih oblika zagaenosti ivotne sredine, ima i etiku dimenziju. U
ovom smislu se i ukazuje da je u iznalaenju alternativnih humanistikih naela
razvoja potrebno prevazii jaz izmeu znanja i morala, nauke i etike. Treba ponovo nauiti ono to smo zaboravili: grku theoria utkanu u svest o moralnim
vrednostima.548 U prevazilaenju jaza izmeu nauke i morala kada to prevazila544

Rajni Kothari, Environment, technology and ethics, zbornik radova, Ethics of Environment
and Development, Engel, J. R. (Ed.), London, 1990, p. 34.
545
Federiko Major, Sutra je uvek kasno, Jugoslovenska revija, Beograd, 1991,str.43.
546
S. Lazin, cit.delo, str. 472.
547
U okvirima takvog projekta koji obuhvata ekonomiju i kulturu, tradiciju i savremeni razvoj, nauku i ponaanje, endogeni razvoj i meunarodnu solidarnost, moralno vaspitanje dobija
prvorazrednu vanost. To je izazov na koji svi mi moramo dati zadovoljavajui odgovor, jer
pred nama stoji ne neka neizvesna, ve neprihvatljiva budunost (Federiko Major, cit.delo,
str. 156).
548
U modernoj nauci veza izmeu nauke i etike je prekinuta; moralnost je iskljuena iz sfere
nauke i kolstva i prebaena u sferu religije ili je ak dobila potpuno subjektivnu interpretaciju. Dolo je vreme da se ponovo razvije koncept kritike, etiki angaovane drutvene
nauke. Ali, pre toga treba moralnost postaviti na objektivnim osnovama i jasno je razgraniiti
od religije i ideologije. (Mihailo Markovi, The development vision of socialist, zbornik
radova, Ethics of Environment and Development, Engel, J. R. (Ed.), London, 1990, p.133.
167

enje treba da se izvri u razmatranju i reavanju ekolokih problema, a posebno

kada se radi o zatiti ivotne sredine, moe se prihvatiti shvatanje da ne postoji
nauka koja je negativna ili suprotna interesu ljudi... Zlo proistie iz zloupotrebe
znanja, kada se ono koristi za rat i razaranje, ili kada se primenjeno znanje koristi
samo radi ekonomskih ciljeva. Ispravna upotreba znanja prua samo blagostanje i
napredak.549
U kontekstu ovakvog shvatanja korisnosti nauke postavlja se pitanje
moralne odgovornosti nauke za nehumane i destruktivne aspekte nae civilizacije,
posebno za one njene rezultate (saznanja) koja su omoguila degradaciju ivotne
sredine, tj. neprihvatljivo naruavanje ravnotee u ekosistemima. Istina, nije uvek
lako razlikovati kad se nauna saznanja koriste za moralno opravdano korienje
prirode, a kad se ta saznanja koriste za unitavanje prirode, tj. kad njihovo korienje u prisvajanju prirode ima za posledicu naruavanje ekoloke ravnotee sa
negativnim posledicama po ivot oveka. Meutim, tekoa koja ponekad postoji
u razlikovanju negativnih i pozitivnih posledica primene naunih saznanja u odnosu prema prirodi ne oslobaa naunike odgovornosti za nemoralno korienje
naunih saznanja. Svaki ovek, dostojan potovanja, je bie duno da moralno
rasuuje; da bi mogao to initi, nije mu potrebna posebna etika specijalizacija dovoljni su mu savest i zdrav razum. Kao bilo ko drugi, ni naunik ne moe izbei
moralnu odgovornost za svoju delatnost u onoj meri u kojoj je mogao znati njene
posledice...550
Dileme koje se mogu javiti, i koje se javljaju, kod naunika, ija se nauna
saznanja koriste u proizvodnji, u prisvajakom ovekovom odnosu prema prirodi,
najee se odnose na tri grupe problema. Prvo, da li treba dozvoliti da se nauna
saznanja do kojih se dolo, ili se koriste u projektovanju proizvodnih procesa,
koriste tako da nekoliko generacija iskoristi sve prirodne resurse, koji su stvarani
u toku biliona godina, a koji su neophodni i za ivot buduih generacija. Drugo,
da li nauno znanje treba da se koristi samo za efikasnu i (fiskalno) rentabilnu
proizvodnju kojom se stvaraju proizvodi lepog izgleda i kratkog veka, koji su
privlani za oko, a tetni za zdravlje, koji zabavljaju ali mogu, ili i, zaglupljuju
njihove korisnike. Tree, da li je moralno koristiti nauna znanja za naoruanje
koje moe dovesti do razaranja sa najee nesagledivim posledicama. Odgovori
na ove dileme naunika, kao i na mnoge druge dileme u vezi sa odnosom prema
ivotnoj sredini, moraju se dati i u moralnim normama, a to znai da je potrebno i
549

Federiko Major, Sutra je uvek kasno, cit. izd., str. 225.

U moralu postoje granini sluajevi kada je teko doneti sud. Ali isto tako postoje i vrlo
jasni sluajevi. U ovu drugu grupu spada sluaj naunika koji svojoj zemlji pokuavaju da nametnu program graenja fisionih nuklearnih centrala, znajui: da ne postoji reenje za smetaj
nuklearnog otpada, da je opasnost za stanovnitvo u sluaju poremeaja prevelika, da je
ekonomska cena ove energije nepovoljna i da postoje druga bolja alternativna reenja (pre svega ekonominije korienje postojeih izvora) dok ne pristigne savrenija i ekonominija
tehnologija (Mihailo Markovi, Etiki problemi nauke, zbornik radova Problemi nauke u
budunosti, SANU, Beograd, 1991, str. 145).
550

168

izgraivanje novih moralnih normi koje sadre vrednosne sudove u odnosu na

novu ekoloku situaciju i drutvenu potrebu da se ivotna sredina zatiti od
degradacije.
3. Promene u ivotnoj sredini, nastajanje promena u njoj, a pre svega
promena koje oznaavaju njenu degradaciju dovode i do novih saznanja o tim pojavama. I kako ekoloki problemi, tj. zagaivanje ivotne sredine (i njena zatita)
postaju globalni problemi, tako to saznanje dobija univerzalni karakter i iskazuje
potrebu za razvojem novog morala. Etika perspektiva i potreba za novim moralom, koji se po svom karakteru pribliava univerzalnosti naunog konsenzusa i
ueu u tehnikom razvoju, pretvorilo se u neodloan izazov nae epohe.551
U stvari, u mnogim zemljama pod uticajem snanog razvoja proizvodnih
snaga koje su, pored ostalog, iskazivale i porast moi oveka prema prirodi,
nastao je niz promena koje su se iskazale i kao destruktivni faktori koji dovode do
zagaenja okoline. Ovakva situacija u promenama sredine dovodi i do nastanka
nove ekoloke svesti.552 A nova ekoloka svest dovela je i dovodi u pitanje nain
ivota dotad obuhvaen tehnobirokratskim i industrijsko-gradskim okvirom, i
istie brigu o ouvanju ekosistema i tenju da se nae nova ravnotea ovek priroda.553 U iznalaenju te nove ravnotee vaan inilac je izuavanje odnosa
ideologije i vrednosti, u kontekstu integracije sa biolokom prirodom oveka, za
uspostavljanje novog sistema vrednosti, optimalnog za harmonizovanje ovekovog somatskog, psihikog i drutvenog bia. U tehnolokoj, a posebno u postindustrijskoj eri, suoeni smo sa zagaivanjem sredine (vode, vazduha, zemljita) i
paralelno sa mentalnim - ideolokim zagaenjem, koje postaje limitirajui inilac
za eksprimiranje i razvie humanistikih potencijala pojedinaca i drutva, sa sledstvenim unitavanjem vrednosti, uzrokujui ne samo duhovna ve i fizika oteenja oveka.554
Potrebu za izgraivanjem novog morala ija je jedna od bitnih komponenti i ekoloka svest treba shvatiti i kao potrebu da se uporedo sa razvojem
materijalne moi oveka razvijaju i njegove moralne sposobnosti. To se moe
postii, izmeu ostalog, i boljim ureenjem drutva, takvim njegovim ureenjem
koje e omoguiti i podii moralni nivo oveanstva. U ovom smislu se i ukazuje
da izgraivanje nove etike kao nune i neodlone dopune univerzalnih dimenzija
nauke i tehnike ne moe da se vezuje za kulturno, geografski i istorijski ograniene projekte... Treba sauvati univerzalni karakter nauke i tehnike delatnosti u
svim njihovim dimenzijama i uporedo s tim uloiti napore da se izgradi etika
perspektiva opte vanosti, koja e moi da obezbedi budunost nae vrste...555U
551

Federiko Major, Sutra je uvek kasno, cit. izd., str. 266.

Dr Aleksandar Todorovi, Oblici ekoloke svesti, Nova misao, Beograd, 1-3/1994, str. 77.
553
E. Moren, Duh vremena, Beogradski izdavako-grafiki zavod, Beograd, 1979, str. 10.
554
Ljubia Raki, Nauka i budunost, Revija rada, Beograd, 269/94, str. 10.
555
...To je ostvarivo jedino putem obrazovanja zasnovanog na takvim, a ne na zahtevima
ogranienim na uske ciljeve. (Federiko Major, Sutra je uvek kasno, cit. izd., str. 267).
552

169

ovom smislu se ukazuje i na potrebu da bitnu komponentu u strategiji oveanstva

za ouvanje ravnotee ovek (drutvo) - priroda, treba da predstavlja izgraivanje
novih moralnih normi, nove moralnosti. Jer, intelekt oveanstva je ve danas
sposoban razumeti, kakvi treba da budu biosfera i drutvo u budunosti, da bi se
obezbedilo postojanje ljudskog roda, i nau principijelna reenja za odnos
biosfere i drutva.556

2. EKOLOKA SVEST I EKOLOKA KULTURA

1. Sa promenama koje nastaju u prirodi kao posledica ovekovog prisvajanja prirode proizvodnjom, a koje se ispoljavaju i u naruavanju ekoloke
ravnotee, nastaje i svest o tim promenama - ekoloka svest, kao znaajna komponenta ekoloke kulture ijem razvoju treba teiti u savremenoj civilizaciji koja je
u sve veoj meri planetarna. Ekoloka svest nastaje kako na osnovu empirijskog,
oiglednog saznavanja, tako i na osnovu naunog istraivanja. Meutim, ekoloka
svest ne sadri samo saznanja o stanju i promenama u prirodi koje nastaju odnosom drutva prema njoj, ve sadri shvatanja o moguim putevima i nainima
reavanja ekolokih problema. Ekoloka svest se ne iscrpljuje samo u kritici ekoloke situacije, ona pretpostavlja pored saznanja o stanju drutva i prirode i
uzrocima toga stanja i saznanje o potrebi zatite prirode od daljeg naruavanja
ekoloke vrednosti u njoj, kako bi se ouvao prirodni okvir ivota oveka. U stvari, kako se esto istie, kada se razmatraju ekoloki problemi savremenog drutva,
ekoloka kriza kao kriza industrijskog drutva je kriza ivota pa bitnu komponentu sadraja ekoloke svesti treba da ini i svest o ivotu i njegovoj ugroenosti
i potreba njegovog ouvanja.
Ekoloka svest je istorijska kategorija. Ona nastaje u istorijskom periodu
kada odnos drutva prema prirodi dovodi do naruavanja ekoloke ravnotee u
prirodi, ekoloke krize. Zato se i intenzitet ekoloke krize odraava na ekoloku
svest. U stvari, ekoloka svest je i nastala u tenji da se nae reenje za ekoloku
krizu, kao krizu postojee civilizacije, kako bi se ouvala priroda kao okvir ivota
i kolevka ljudske civilizacije. Zato ekoloka svest nije samo svest o ogranienosti
prirode i svake moi u njoj i nad njom, ve se ona zasniva i na saznanju da postojei izvori energije i sadanji ivotni uslovi oveka mogu za due vreme ili zauvek
da se promene ili nestanu. Da se to ne bi desilo, istie se potreba usaglaavanja
ciljeva oveka i naina njihovog ostvarivanja sa ekolokim potrebama, pristupa
formulisanju optih principa ekoloke etike. Iz njih se izvode pravila ponaanja za

556

. . , . , , Moskva, 1/1955., str.26.

170

oveka na osnovu kriterijuma ta je nedopustivo, a ta dopustivo ponaanje

oveka kako sa ekolokog tako i sa moralnog stanovita.557
Ekoloku svest ine ne samo saznanja o odnosu prirode i drutva, o naruavanju ekoloke ravnotee i potrebi zatite prirode od degradacije, ve na tom
saznanju i spremnost pojedinaca i drutvenih grupa da se angauju u zatiti prirode i time se odgovorno odnose prema drugim ljudima i buduim generacijama.
Jer ovek ivi i produujui se i zato je njegov odnos prema prirodi, ali i
sadanjim generacijama, neodvojiv od odnosa prema buduim generacijama, a
time i od konzervirajueg, a ne samo troeeg stava prema prirodi.558 Ekoloka
svest zato pretpostavlja da pojedinac i drutvene grupe uvaavaju postojanje potreba drugih ljudi ili drutvenih grupa i da su svesni da se sva pitanja zatite i ouvanja prirodne sredine ne mogu reiti pravnim propisima, tj. da je zakonodavna
regulativa potrebna primarno tamo gde su manje akceptirane norme i drutvene
vrednosti kao ekoloke vrednosti.559
2. Ekoloka svest se razliito pojmovno odreuje. Njeno razliito pojmovno odreivanje nastaje kao rezultat teorijskih pristupa u njenom definisanju,
razliitih sistema drutvenih vrednosti i razliitih drutveno-ekonomskih odnosa
drutava u kojima se pristupa njenom pojmovnom odreivanju. Najkrae se
ekoloka svest odreuje tako to se kae da ona kao svest o okolini obuhvata
(sadri) shvatanja, naine ponaanja, motive delovanja, elje i oekivanja koji se
odnose i na ovekovu prirodnu okolinu. A kad se pristupi ukazivanju vanijih
sadraja ekoloke svesti, onda se kao takvi sadraji navode: saznanja o ogranienosti prirode iji je integralni deo i ovek; saznanje o nunosti ukidanja dominacije oveka nad prirodom i uspostavljanju dinamike ravnotee izmeu prirodnih
sistema i ovekovog sistema, svest o ekolokoj krizi kao drutvenoj krizi, svest o
globalnom karakteru ekoloke krize; svest o reenjima ekoloke krize, svest o
potrebi globalne strategije razvoja kao pretpostavci opstanka ivota i svest o postojanju socijalnih snaga i njihovu sposobnost da komuniciraju i ostvare dinamiku viziju drutva.560
U stvari, ekoloka svest u sebi sadri vie dimenzija: teorijsku dimenziju
(nauno miljenje), vrednosnu dimenziju (ciljeve), socijalnu dimenziju (ideju nove zajednice),istorijsku dimenziju (mogunosti), politiku dimenziju (ako je
delovanje socijalnih snaga) i subjektivnu dimenziju (pretpostavke, uverenja i elje).561 U stvari, za reavanje ekonomskih problema postoje dva uzajamno povezana imperativa: ekoloki da ovek svoju delatnost usaglasi sa razvojem

557

.. , : , , Moskva, 3/1995.
558
Dr Jovan orevi, Ideje i institucije, Radnika tampa, Beograd, 1972, str. 154.
559
Ivan Cifri, Socijalna ekologija, Globus, Zagrsb, 1989, str. 198.
560
Isto, str. 198. i 210.
561
Ibid.
171

biosfere562 i moralni - da se u saznanju pojavi novi tabu - ne zagauj prirodnu

sredinu, ne radi suprotno zakonitostima u njoj, poput principa ne ubij nastalog
u poznom paleolitu i mezolitu.563 Krae (i jednostavnije) reeno ekoloka svest
sadri saznanje o ekolokoj situaciji, vrednosno odreivanje prema njoj i ponaanje kojim treba da se ostvari ekoloko stanje kome se tei. Prema tome, tri su, u
sadrinskom smislu, osnovna elementa ekoloke svesti; ekoloko znanje, vrednovanje ekoloke situacije i ekoloko ponaanje.564
Ekoloka znanja predstavljaju osnovni element ekoloke svesti. U ta znanja spadaju svakako saznanje o ogranienosti prirode (tj. njenih resursa) i potrebi
uspostavljanja dinamike vrednosti izmeu prirodnih sistema i drutvenih sistema
koje stvaraju ljudi, o uzrocima koji dovode do ekoloke krize i njenom globalnom
karakteru i potrebi globalne strategije drutvenog razvoja kao pretpostavci opstanka ivota. Ustvari, to su saznanja o sutini odnosa u sistemu drutvo-ovektehnika-prirodna sredina.565 Meutim, element ekoloke svesti su i saznanja o
konkretnim oblicima naruavanja ekoloke ravnotee koji omoguavaju da se
ekoloki problemi ne promiljaju samo na globalnom planu ve reavaju u konkretnim sluajevima. Ali bez obzira na to da li se radi o saznanjima na globalnom
ili (lokalnom) konkretnom planu, ona treba da izraavaju jedinstvo prirodnonaunog i humanistikog pristupa u saznavanju ekolokih problema.566
Vrednovanje ekoloke situacije je drugi osnovni element ekoloke svesti.
On je odreen sistemom vrednosti drutva ili drutvene grupe u kojoj se razvija
ekoloka svest i izraava stavove drutva ili grupe prema ivotnoj sredini koju
treba tititi i ouvati kao vrednost. A to znai da o ekolokim pitanjima postoje
razliita shvatanja u drutvu. Zato ekoloka svest i nije monolitna poto je vezana
za drutvene grupe i njihove sisteme vrednosti. U stvari, u druvu postoje razliiti vrednosni sistemi koji uporedo egzistiraju, a zavise od dominantnih vrednosti u drutvu (oko kojih se komponuju vrednosti nieg ranga), to upravo
dominantne vrednosti imaju na ekoloku svest bitan uticaj. Ekoloka svest je u
562

Ti zahtevi su strogi i s pravom ih moemo nazvati ekolokim imperativom. Tim terminom

uslovno moemo definisati celokupnost onih ogranienja u aktivizaciji ljudske delatnosti, ije
krenje u najbliim desetleima moe se okrenuti protiv oveanstva sa najkatastrofalnijim
posledicama. (. . , , Izdat, Moskva, 1993, str. 120).
563
Ekoloki imperativ, neizbeno raa moralni imperativ i on nije nita manje strog od
ekolokog imperativa. Njemu tek predstoji konkretizacija kao i afirmacija u drutvenoj svesti
(Ibid, str. 122).
564
Dr Tomislav Prodanovi, Uloga nauke i obrazovanja u razvoju ekoloke svesti, zbornik
radova Meunarodnog seminara Univerzitet danas, Dubrovnik, 1987, str. 395.
565
Opirnije o ovome videti i: . . , , Nauka, Lenjingrad, 1990, str.123-132.
566
Izmeu prirodno-naunih i humanistikih saznanja postoji uzajamna povezanost na ista
upuuje i humanizacija prirodno-naunih znanja i tehnike u drugoj polovini veka u kome
ivimo. Opirnije o ovome videti i: . . , , Izdat, Moskva,
1993, str.17-19.
172

tom smislu presek kroz sistem drutvenih vrednosti neke grupe, klase, kulture i
sl., a koje bitno odreuju kvalitet ekoloke svesti.567 Meutim, bez obzira na to
to ekoloka svest predstavlja ovakav presek, u vrednovanju ekoloke situacije
treba polaziti od saznanja da je potrebno da drutveni progres bude zasnovan na
naunim saznanjima koja ne protivuree zakonima prirode.
Ekoloko ponaanje je trei bitan element ekoloke svesti. Jer, ekoloka
svest ne podrazumeva samo odreena saznanja pojedinaca i grupa o ekolokim
problemima ve i konkretnu drutvenu i individualnu akciju koja ima za cilj
reavanje ovih problema. A takve akcije nema bez ponaanja pojedinaca koji
doivljava odreenu ekoloku situaciju, vrednuje je, na osnovu svog (i svoje
grupe) sistema vrednosti i usredsreuje svoje ponaanje, tako da ga usaglaava sa
ekolokom situacijom, tj. ponaa se tako da svojim ponaanjem doprinosi ostvarivanju ekoloke situacije ijem se ostvarivanju kao vrednosti tei.568 Meutim,
ekoloko ponaanje nije odreeno samo ekolokim znanjima i vrednosnim sistemom. Ono je odreeno i drugim iniocima. Npr. osobinama linosti, ljudskim potrebama i mogunostima njihovog zadovoljavanja. Zato se moe rei da poeljno
ekoloko ponaanje nastaje kao rezultat uticaja objektivnih i subjektivnih inilaca.
Meutim, za poeljno ekoloko ponaanje potrebno je kod ljudi razvijati i samopouzdanje, optimizam, da se ekoloki poeljnim ponaanjem pojedinaca i drutva
mogu reavati, i reiti, ekoloki problemi i da energetska i sirovinska kriza i
zagaenje ivotne sredine ne vode neizbeno unitenju oveanstva.569
3. Ekoloka svest formira se (i razvija) ne samo pod uticajem ekolokih
problema i pre svega degradacije prirodne sredine koja ima karakter ekoloke
krize, ni pod uticajem naunog saznanja o karakteru ove krize i mogunosti njenog reavanja. Ona nastaje i razvija se pod uticajem socijalnih snaga i promena
vrednosti sistema. Nastajui pod uticajem ovih inilaca ekoloka svest, kao
osnova ekoloke politike, moe imati konzervativno ili progresivno obeleje. Tako
ekoloka svest moe biti osnova tehnokratskih programa. Meutim, svako od ovih
obeleja nema apsolutni ve relativni karakter i zavisi od drutveno-ekonomskih
okolnosti u kojima se razvija ekoloka svest i od pomeranja u njenom sadraju.570
U stvari, razvoj ekoloke svesti zavisie kako od promena u drutvu tako i od
567

Ivan Cifri, Socijalna ekologija, cit. izd, str. 201.

Izgraivanje adekvatnog ponaanja neophodno je zbog toga to veliki broj ljudi svakodnevno
usvaja zateena ponaanja, koja nisu saglasna sa ekolokom situacijom (dr Tomislav Prodanovi,
cit.rad, str. 396).
569
Najbolji umovi su stvorili ve podosta projekata i predloga. Zemlje i narodi treba samo da
realizuju ove projekte bre od pribliavanja katastrofe. Moto ne sedeti skrtenih ruku ve
delovati! pomirie i okupiti sve ljude dobre volje, ljude raznih pogleda na svet i politikih pogleda, koji misle o budunosti oveanstva. ( , ? ..., ..., Moskva, 1994., str. 256).
570
O ovome videti i: . . , , , Moskva, 5/1995.
568

173

promena u vrednosnim sistemima pojedinih zemalja. A takve promene u vrednosnim sistemima kako industrijski razvijenih tako i zemalja u razvoju su u toku i
njihov tok se moe i predvideti.571
Istraivanje ekoloke svesti u Jugoslaviji je skromno kako po broju istraivanja tako i po mogunostima koje ta istraivanja pruaju za neko optije
zakljuivanje.572 Meutim, i pored toga na osnovu rezultata i tih skromnih istraivanja (pre svega, po broju) i saznanja o spontanim reagovanjima graana na
ekoloke probleme i njihovim stavovima prema ekolokim problemima moe se
rei da ekoloka svest u Jugoslaviji jo uvek nije dovoljno razvijena. Ona nije
razvijena u svojoj ukupnosti kao i u pojedinim svojim osnovnim elementima. Pre
svega, ekoloka znanja kao jedan od osnovnih elemenata ekoloke svesti nisu postala svojina ne samo graana ve i strunih kadrova i naunika koji na jedan,
ili drugi nain, vre usmeravanje drutvenog razvoja. Takva znanja nemaju se
samo o globalnom odnosu sistema ovek-drutvo-prirodna sredina ve i ispoljavanju zakonitosti u tom sistemu u naim konkretnim uslovima. Ni vrednovanje
ekoloke situacije (kao element ekoloke svesti) nije primereno savremenim
zahtevima za ouvanje prirodne sredine.
U vrednosnom sistemu jugoslovenskog drutva (koji je vieslojan i kontradiktoran) zatita prirodne sredine jo uvek nema ono mesto koje bi trebalo da
ima. Ona to mesto nema iz dva osnovna razloga: zbog relativno nedovoljnog
poznavanja ekolokih zakonitosti i njihovog ispoljavanja (sa prateim posledicama) u nas i zbog relativnog siromatva naeg drutva, tj. niskog kvaliteta ivota
(pre svega zbog niskog ivotnog standarda) pa se u tenji za brzim razvojem i
unapreivanjem kvaliteta ivota podizanjem ivotnog standarda (porastom produktivnosti rada i na nain iscrpljivanja prirodnih resursa) nedovoljno uvaava
prirodna sredina kao vrednost koju treba ouvati. Ova dva elementa ekoloke
svesti odreuju i njen trei element - ekoloko ponaanje. Neprilagoeno ekoloko
ponaanje ispoljava se kako u izradi projekata o izgradnji proizvodnih kapaciteta
tako i u svakodnevnom ponaanju graana. Kao posledica ovakvog ponaanja ne
samo da se uvozi ekoloki neprihvatljiva tehnologija ve graani u svakodnevnom
ivotu doprinose degradaciji prirodne sredine.
4. Razmatranja o sadraju i znaaju ekoloke svesti prerasla su u zahtev za
razvoj ekoloke kulture, kao znaajne komponente kulture savremene civilizacije,
koja sve vie dobija obeleja planetarne civilizacije. U ovom smislu je ve ukazivano da se kultura ne moe razvijati bez ekoloke kulture, a ekoloka kultura
uopte ne moe postojati u uslovima nepostojanja kulture, tj. beskulture. Ne inei
osvrt na razna shvatanja kulture, tj. razne definicije kulture, u naim razmatranjima o ekolokoj kulturi polazimo od shvatanja kulture u antropolokoj tradiciji,
571

Opirnije o ovome videti: Rudi Supek, Ova jedina zemlja, Globus, Zagreb, 1989, str.
251-291.
572
O ekolokoj svesti u Jugoslaviji videti i: Milan M. Mikovi, Ekoloka kriza i ekoloka
svest omladine, Ekocentar, Beograd, 1997.
174

u kojoj se kultura posmatra kao nain ivota drutvene sredine, odnosno kao zborite vrednosti, obrazaca, potreba i ideja koje oblikuju ljudsko ponaanje...,573 i
od odreenja ekoloke kulture u Moskovskoj deklaraciji o ekolokoj kulturi
(usvojenoj 7. maja 1998. god. u Moskvi).574
Deklaracija poinje preambulom, u kojoj se, pored ostalog, istie da su
savremeni drutveni svet i tehnokratska kultura doli u otar konflikt sa prirodom
u kojoj ovek nema adekvatno mesto. Polazei od ovog stava u preambuli se
ukazuje na potrebu razvijanja svetske kulture, sa vrednosnim sistemom, koja e
usaglasiti interese ljudi sa celinom sistema ivota. U kontekstu ovakvog pristupa
ukazuje se na potrebu razvoja ekoloke kulture koja treba da se razvija na est
osnovnih principa. U prvom principu se formulie odnos ekoloke kulture, proizvodnje i potronje (Ekoloka kultura proizvodnje i potronje). U njemu se kae
da ekoloka kultura pretpostavlja takav nain ivota, pri emu drutvo sistemom
duhovnih vrednosti, etikih principa, ekonomskih mehanizama, pravnim normama i drutvenim institucijama formira potrebe i naine njihove realizacije, koji ne
ugroava ivot na Zemlji. Drugi princip (Kultura uzajamnog dejstva) sadri iskaz o uzajamnosti ravnopravnosti meu zemljama, narodima, kulturama i konfesijama. Strateki, dugotrajno budue oveanstvo mogue je samo na osnovu
globalnog partnerstva, meusobnog dovoenja u sklad meunarodnih, meudravnih odnosa u uslovima formiranja generacija ljudi, orijentisanih pre svega na
meusobno uvaavanje, na uzajamnu podrku, saradnju. Trei princip (Kultura
ponaanja) definie ekoloku kulturu kao kulturu ponaanja i samorealizacije
kako svake linosti, tako i malih i velikih socijalnih grupa. Glavna karakteristika
takvog ponaanja je orijentacija ne na beskonano uveavanje obima svoje proizvodnje i potroake aktivnosti, ve na optimalizaciju kvaliteta, usavravanje, iskljuivanje iz rada i potronje onog to nije nuno, suvinog vika i onog to je na
odmet. etvrti princip (Pogled na budunost) ukazuje da traenje puteva uspostavljanja ekoloke kulture, ne moe biti efikasno bez voenja rauna o tradicionalnim oblicima odnosa drutva prema prirodi. Meutim, sadanja kultura ne
odreuje se samo prolou, ve i budunou. Zato u razvijanju ekoloke kulture,
bez procene posledica naih sadanjih dejstava na horizonte budueg drutva
nemogue je obezbediti neophodnu sutinsku preorijentaciju od ideje prvenstveno
ekstenzivnog, materijalno izraenog razvitka na ideju prvenstveno intenzivnog
unutranjeg, duhovnog razvitka, mirnog i uzajamno dopunjujueg u odnosima sa
prirodom. Peti princip (Dijalog kultura, jedinstvo i raznolikost) ukazuje da se
ekoloka kultura ne formira na raun uklanjanja kulturne raznovrsnosti, ve na
raun njegovog produbljavanja i paralelnog razvitka veza, dijaloga kultura severa
573

Usmerenje na nain i sadraj ivljenja znai okretanje ka realnom ivotu, kroz fokus
drutveno-ekonomskog i istorijsko-politikog konteksta (Jordan Aleksi, esta dimenzija horizont kulture, cit. izd. str. 12).
574
Tekst Deklaracije je razmatran i usvojen od strane grupe eksperata Evropske zajednice na
zasedanju okruglog stola 7. maja 1990. god. u Moskvi.
175

i juga, istoka i zapada, harmonizacije njihovog meudejstva. esti princip (Kretanje u susret) izraava stav da ekoloka kultura pretpostavlja produbljivanje
veza izmeu osnovnih kanala razvitka drutva - izmeu duhovne, drutvenopolitike, ekonomske delatnosti, izmeu upravljanja i obrazovanja.
Pored ovih principa Deklaracija sadri i iskaze o globalnom partnerstvu,
odgovornosti i ekolokoj kulturi, o ekolokoj bezbednosti (nacionalnim interesima
i globalnoj odgovornosti) i o ekolokoj kulturi regiona.575 Razmatranja ovih pitanja za svoje polazite imaju tri stava koja sadri Deklaracija. Prvo, da proces
uspostavljanja ekoloke kulture u savremenom drutvu zahteva od svih ljudi
dobre volje najenerginiju podrku. Njena realizacija pretpostavlja raznoliko, neophodno uee svih aktivnih lica ljudske populacije. Drugo, ekoloka kultura
sveta pretpostavlja dijalog raznovrsnih nacionalnih ekolokih kultura, koje su
objedinjene optou u strategiji budunosti i celovitosti planete Zemlje. Tree,
ekoloka kultura je kultura velikog napora koja se usavrava i ima za cilj
usavravanje oveanstva, naroda, oveka, radi ouvanja ivotne sredine i ouvanja i samoouvanja planete Zemlje. Polazei od antropolokog shvatanja kulture i stavova Moskovske deklaracije o ekolokoj kulturi, smatramo da se ona moe
definisati sledeim reima: Ekoloka kultura predstavlja nain ivota drutva sa
sistemom duhovnih vrednosti, etikih principa, ekonomskim mehanizmom, pravnom regulativom i drutvenim institucijama, u kome se formiraju i zadovoljavaju
ljudske potrebe uz razvijanje duhovnosti ljudi, potovanja kulturne raznolikosti i
komuniciranja ljudskih zajednaca u odnosima ravnopravnosti, uz ouvanje ekoloke ravnotee za obezbeivanje ivota na Zemlji. Ovako definisana ekoloka
kultura je znaajna pretpostavka nastanka i razvoja univerzalne planetarne civilizacije na Zemlji.576
5. Razvijanje ekoloke kulture, kako opte univerzalne, tako i regionalne i
nacionalne, i ekoloke svesti kao njenog znaajnog inioca, bitna je pretpostavka
ostvarivanja osmiljene ekoloke politike na globalnom, regionalnom i nacionalnom i linom planu. Meutim, i ekoloka kultura i ekoloka svest su jo uvek
nedovoljno razvijene, uopte i u nas, u Jugoslaviji. Zato formulisanje osnovnih
pravaca i ciljeva ekoloke politike u nas zahteva (i pretpostavlja) i razvoj ekoloke
svesti i ekoloke kulture. Meutim, u preduzimanju mera za njihov razvoj treba
imati u vidu i faktore, koji su ograniavali, i ograniavaju njihov razvoj, posebno
razvoj ekoloke svesti, kako bi se, ako ne moe eliminisati, makar smanjilo
dejstvo tih faktora, tj. svelo na to manju meru.
Postoji vei broj takvih (ograniavajuih) faktora, ali mi smatramo da se
moe prihvatiti da su tri osnovna: faktor prolosti, faktor sadanjosti i faktor
575

Interpretacija stavova Moskovske deklaracije o ekolokoj kulturi data je prema tekstu Deklaracije objavljenom u zborniku radova :
, Centar, Moskva, 1990.
576
Opirnije o ovome videti: Dr Danilo . Markovi, Sociologija i globalizacija, cit. izd. str.
15-38.
176

budunosti.577 Faktor prolosti ispoljava se, pre svega, kroz shvatanja koja su
postojala o odnosu oveka prema prirodi kao odnosu ovekove dominacije nad
prirodom i njegove mogunosti da prirodu neogranieno iscrpljuje, potinjavajui
je svojim potrebama. Faktor sadanjosti, ispoljava se u psiholokoj adaptaciji
oveka i drutvenih grupa na sve vee zagaivanje prirode, ime se smanjuje
ovekova svest o potrebi da reaguje na ugroavanje osnove egzistencije njegovog
ivota.578 Faktor budunosti ispoljava se u oseanju oveka i drutvenih grupa, ne
samo da je savremeni svet ispunjen konfliktima i neizvesnostima, ve da to u
budunosti moe biti i gore pa se time smanjuje prostor za ovekovo razmiljanje
o ekolokim alternativama.
Ovi faktori deluju ograniavajue na razvoj ekoloke svesti svi zajedno ili
samo pojedini od njih. Kako e delovati, i u kom intenzitetu zavisi od mnogih
okolnosti, od linih svojstava pojedinaca do karaktera pojedinih drutvenih grupa
kojima pripadaju i interesi tih grupa u drutvu. Pri tom treba imati u vidu da
ekoloka svest nije dovoljno razvijena ne samo zbog nedovoljnih ekolokih
znanja ve i zbog raskoraka tih znanja i drutvenih interesa da ekoloka znanja
postanu osnova ekoloke akcije, tj. akcije za zatitu i unapreivanje ovekove
ivotne sredine.579

II.

EKOLOKO OBRAZOVANJE

1. POJAM I CILJEVI OBRAZOVANJA ZA ZATITU

I UNAPREIVANJE OVEKOVE SREDINE
1. Primena razvijenih proizvodnih snaga u prisvajanju prirode, nastalih sa
novim otkriem u nauci, naroito od sredine ovog veka, sa stanovita eksploatatorskog mentaliteta oveka u njegovom odnosu prema prirodi, dovelo je, i
dovodi, kako je ve ukazano, do remeenja ekoloke ravnotee u ovekovoj
sredini sa mnogim posledicama koje se negativno odraavaju na uslove ivota
oveka kao prirodno-drutvenog bia. Dolo je do ugroavanja ravnotee izmeu
oveka i njegove sredine, izmeu prirode i drutvenih struktura i izmeu ovekove
fizioloke konstitucije i njegove linosti. Ova saznanja inspirisala su brojna nauna
istraivanja za prouavanje i reavanje ovih problema to je dovelo do organizo577

Ivan Cifri, Socijalna ekologija, cit. izd, str. 204-206.

Ona smanjuje ovekove i socijalne reakcije, smanjuje sposobnost za nove ideje i akcije.
Socijalna adaptacija na ekoloku krizu uslovljena je naprosto konformistikim ponaanjem
oveka, njegovim tendencijskim poveanim zahtevima (i njihovim ostvarivanjem) za poveanjem materijalnih dobara kao pretnostavke vieg osobnog standarda, socijalnog uspeha, prestia u drutvu - uopte zahtevom za materijalnim i socijalnim pozicijama (isto, str. 205-206).
579
S. Festi, Mo i nemo ekoloke svesti, Pregled, Sarajevo, 2-3/1983.
578

177

vane drutvene akcije u razliitim oblicima i na razliitim nivoima (nacionalnom,

regionalnom, meunarodnom, profesionalnom, itd.) u cilju, ne samo spreavanja
daljeg naruavanja ekoloke ravnotee, ve i unapreivanja ovekove sredine i
ovekovog odnosa prema njoj. U kontekstu takvog pristupa ovim problemima,
posebna panja poela je da se poklanja, i poklanja se, obrazovanju za zatitu i
unapreivanje ovekove sredine.580
Na znaaj obrazovanja za zatitu i unapreenje ovekove sredine u
razvijanju ekoloke svesti i promenu odnosa, ne samo drutvenih institucija, ve i
svakog pojedinca, prema ovekovoj sredini, ukazivano je, i ukazuje se, na skoro
svim meunarodnim skupovima, posveenim problemima ovekove sredine, a neki
od tih skupova bivaju posveeni samo ovom obrazovanju. Tako je na znaaj ovog
obrazovanja ukazano kako, npr. u Deklaraciji prve konferencije Ujedinjenih
nacija o ovekovoj sredini (u Stokholmu, 1972. godine), tako i u Deklaraciji
konferencije Ujedinjenih nacija o ovekovoj sredini u Najrobiju (1982. godine). U
Deklaraciji ove konferencije posebno je istaknut znaaj obrazovanja i
informisanja za jaanje javne i politike svesti o znaaju ovekove sredine, koja
treba da dovede do blagovremenih preventivnih akcija, tj. planiranja mera zatite
ovekove sredine. A 1983. godine u Beu je odran na nedravnom nivou skup 60
eksperata iz 15 zemalja o obrazovanju i politici u oblasti ivotne sredine. Na tom
skupu je doneta Beka deklaracija u kojoj je reeno da naune institucije,
dravne i one koje nisu na tom nivou, i meunarodne organizacije za pitanja
ivotne sredine, zajedniki snose odgovornost za upoznavanje stanovnitva sa
rizicima i opasnostima koje mogu ugroziti ekosisteme i zdravlje ljudi. A to znai
da je potrebno na irokom frontu organizovano pristupiti obrazovanju za zatitu
ovekove sredine. Jer, kako je u ovoj Dekla-raciji posebno istaknuto, politika
zatite ovekove sredine u pojedinim dravama ne treba da bude samo stvar
politiara i strunjaka ve i javnosti kojoj treba da se prui prilika da u okviru
otvorenih demokratskih rasprava iskae svoje miljenje o predloenim merama.
Problemima obrazovanja za zatitu i unapreivanje ivotne sredine
posebnu panju su posvetile dve organizacije UNESKO i UNEP (Meunarodni
program za okolinu). Na nizu sastanaka koje su ove organizacije organizovale,
raspravljalo se o osavremenjavanju obrazovanja i vaspitanja za zatitu ivotne
sredine. Od tih sastanaka poseban znaaj imaju konferencije u Beogradu (1975) i
Tbilisiju (1977) i kongres u Moskvi (1987).581 Na ovim skupovima je ostvaren
dogovor da obrazovanje za okolinu ne treba da se odvija u okviru samo jednog
580

Od ezdsestih godina na mnogim univerzitetima poinje organizovan nauno-istraivaki i

obrazovni rad u oblasti zatite ovekove sredine. Tako se na Univerzitetu u Turu 1969. godine
osniva centar za visoke studije prostornog planiranja koji se bavi ovim pitanjima. Slini centri
(i akcije) organizuju se i na univerzitetima u Vaterlou (Kanada) u Lincu, u Grin Beju (SAD).
Pored toga, obrazovanje za zatitu ovekove sredine postaje predmst interesovanja i akcija
mnogih meunarodnih organizacija, posebno UNESKA i UNEPA
581
Environmental Education by UNESCO-UNEP, International Environmental Education Programme, A special Study for the World conference on education for all, Thailand, 1999. P- 4.
178

predmeta koji bi se dodao ve postojeim predmetima, ve treba da proima

nastavne programe svih predmeta, i doprinosi formiranju shvatanja o jedinstvu
okoline i aktivnostima prema prirodi koji e biti racionalan sa stanovita zatite
prirode u skladu sa drutvenim potrebama. Kao bitni ciljevi ovog obrazovanja (uz
naznaku da u njihovom ostvarivanju treba voditi rauna o prirodnim i drutvenim
uslovima pojedinih zemalja) naznaeni su: predoavanje kompleksnosti okoline
kao jedinstvo biolokih, fizikih, drutvenih i kulturnih inilaca; razvoj nacionalne
svesti o znaaju okoline za drutveni (ekonomski i kulturni) razvoj i saznanje o
ekonomskoj, politikoj i ekolokoj povezanosti i zavisnosti modernog sveta.582
Polazei od znaaja koje ima obrazovanje za zatitu ovekove sredine za
razvijanje ekoloke svesti ne samo kod politiara i strunjaka, ve i kod irokih
narodnih masa, kao pretpostavci za ostvarivanje pravovremene i efikasne zatite i
unapreivanje ovekove sredine, u mnogim dravama ovo obrazovanje je postalo
sastavni deo obrazovnih sadraja od osnovnog do visokog obrazovanja. Ali, isto
tako, u nekim zemljama postoji tendencija da se obrazovni sadraji iz oblasti
zatite ovekove sredine unesu samo u nastavne predmete iz biolokih I srodnih
nauka. Meutim, obrazovanje za zatitu ovekove sredine treba da se ugradi u
skoro sve nastavne programe, od filozofije i sociologije do geografije i etike.
Potrebno je da se u okviru nastave svih ovih predmeta stiu i neophodna znanja o
potrebi ouvanja i unapreivanja ovekove sredine, kao pretpostavke i okvira
ovekovog ivota.
2. Polazei od znaaja obrazovanja za zatitu ovekove sredine za razvijanje ekoloke svesti u savremenom drutvu, nastojalo se, i nastoji se, da se odredi
njegova priroda i zadaci koji njegovim razvojem treba da se ostvare. Jer, budui
da se za zatitu i unapreivanje ovekove sredine trai angaovanje irokih slojeva stanovnitva raznog uzrasta, obrazovanja i profesionalne orijentacije, ovo obrazovanje treba da bude prilagoeno, na odgovarajui nain, svim tim kategorijama
stanovnitva. Ono treba da razvija kod njih svest o potrebi ouvanja ekoloke ravnotee u ovekovoj sredini i opasnostima koje prete oveku ako do naruavanja te
ravnotee doe.
Bilo je vie pokuaja, i ima vie tumaenja ta treba da obuhvati obrazovanje za zatitu ovekove sredine. Tako se smatra da ono treba da daje znanja i
razvija sposobnost procenjivanja znaaja i jasnog sagledavanja kompleksnih
problema u vezi sa ovekovom sredinom, koji su kako politiki, ekonomski i
filozofski, tako i tehniki.583 Ali se isto tako smatra da ovo obrazovanje treba da
doprinese oformljenju konstruktivnog stava prema sredini, kako u filozofskom

582

Opirnije videti i: International Strategy for Action in the field of Environmental Education
and Training for the 1990, Moskva, 1987.
583
Ovo shvatanje obrazovanja o ovekovoj sredini izloeno je na konferenciji Organizacije
amerikih drava o obrazovanju i sredini u Severnoj Americi 1971. godine.
179

tako i u pragmatinom smislu.584 Postoji i shvatanje po kome obrazovni proces

koji se bavi odnosom oveka i njegove prirodne i vetake sredine, treba da obuhvati i odnose stanovnitva, zagaenja, korienja i smanjenja resursa, ouvanja
prirode, transporta, tehnologije i urbanog i ruralnog planiranja sa ukupnom
ovekovom sredinom.585 U stvari, moe se rei da u osnovi postoji saglasnost, o
ovom i drugim definicijama obrazovanja za zatitu ovekove sredine, o tome da je
to obrazovanje o globalnim uslovima opstanka oveka, i strategiji ouvanja tih
uslova, uz stalno unapreenje kvaliteta ivota. U ovom smislu se ispravno ukazuje
da je to obrazovanje za svakoga, ono je proces akcije, ono se oslanja i odnosi na
skoro sve druge predmete i oblasti, ono se interesuje za interakciju izmeu oveanstva i prirode i usmereno je ka poboljanju kvaliteta egzistencije svih ivih
bia. Ali, dodaje se, to je moda najvanije, ono se jo uvek nalazi u procesu
nastajanja. Iako su njegovi koreni stari, ono je u sutini sasvim nova disciplina.
Prema tome, jedino je mogue napraviti niz sukcesivnih aproksimacija ili
predvianja o razvoju te oblasti tokom sledee decenije.586
I pored toga to se obrazovanje za zatitu ovekove sredine nalazi jo
uvek u procesu nastajanja, pa se zato esto i smatra da je nemogue dati njegovu
definiciju, ve samo niz sukcesivnih aproksimacija, ono se ipak, kao znaajan
inilac menjanja odnosa oveka i drutva prema ovekovoj sredini, njenoj zatiti i
unapreivanju, mora preciznije definisati. Definicija obrazovanja za zatitu i
unapreivanje ovekove sredine mora da iskae, u datim uslovima, na koga se to
obrazovanje odnosi i koji su ciljevi tog obrazovanja. U stvari, definicija ovog
obrazovanja mora biti otvorena ali i jasna da bi bila u funkciji zatite i unapreivanja ovekove sredine.587
3. Imajui ovakav pristup obrazovanju za zatitu i unapreivanje ovekove sredine, i polazei od pojmovnog odreivanja obrazovanja kao drutvene
pojave (procesa) po kome ono predstavlja proces sticanja znanja, vetina, navika i
pogleda na svet,588 reju razvijanje ovekovih znanja i umenja, ekoloko obrazovanje se najire moe odrediti kao proces sticanja znanja o ekolokim problemima, kao globalnim problemima, uzrocima njihovog nastanka i mogunostima
njihovog reavanja, moe se dati njegova definicija. Po naem shvatanju obrazovanje za zatitu i unapreivanje ovekove sredine predstavlja svesno i plansko
razvijanje znanja o ovekovoj sredini u toku itavog ivota oveka, koje ima za
584

Iz zavrnog izvetaja Meunarodne konferencije strunjaka o naunoj osnovi za racionalno

korienje i ouvanje biosfere, 1968. godine.
585
Javni zakon SAD 91-516, Zakon o obrazovanju o ovekovoj sredini.
586
Allen A. Schmieder, Priroda i filozofija obrazovanja o ovekovoj sredini, neki osnovni
ciljevi, koncepcija, zadaci i pitanja razvoja, u zborniku Obrazovanje o ovekovoj sredini,
Savremena administracija, Beograd, 1977, str. 25-26.
587
Obrazovanje za zatitu i unapreivanje ovekove sredine je predmet prouavanja socijalne
ekologije zato to se preko ovog obrazovanja, na specifian nain, izraava i odnos drutva
prema ovekovoj ivotnoj sredini i unapreivanju njenog kvaliteta.
588
Mladen Vilotijevi, Didaktika, I, Uiteljski fakultet, Beograd, 1999, str. 67.
180

cilj razvijanje svesti o osnovnim karakteristikama ovekove sredine, odnosa u njoj

i odnosa prema njoj, na osnovu koje e ovek teiti ouvanju i unapreivanju
sredine na nain kojim se obezbeuje egzistencija ovekovog roda u sadanjosti i
budunosti. Iz ove definicije proizlazi da to obrazovanje treba da tei izgraivanju
globalnog pristupa strategiji za ouvanje ovekove sredine i da se zasniva na
poznavanju saznanja kako prirodnih, tako i drutvenih nauka o ovekovoj sredini.
Ovako shvaeno ovo obrazovanje, koje se oznaava kao ekoloko obrazovanje,
ono predstavlja znaajan doprinos osavremenjavanju obrazovanja589 u uslovima
globalizacije sveta i internacionalizaciji obrazovanja.590
U stvari, obrazovanje za zatitu i unapreivanje ovekove sredine treba da
doprinese izgraivanju (u svim oblastima i na svim nivoima obrazovanja) novog
pristupa ovekovom odnosu prema svojoj sredini, shvatajui tu sredinu kao
jedinstvo prirodne i vetake sredine, povezujui saznanja svih nauka prirodnih
i drutvenih da se ovekova sredina kao jedini i neophodni okvir ivota oveka
moe sauvati i uz stalni razvoj nauke i tehnologije. Ali, isto tako, ono ne moe
doprinositi samo strategiji opstanka i preivljavanja, ve treba da doprinosi i
unapreivanju kvaliteta ivota oveka u konkretnim sredinama. Zato, ovo vaspitanje treba da doprinosi ne samo ouvanju ovekove sredine, ve i njenom unapreivanju kako u njenim prirodnim resursima, tako i u drutvenim komponentama
da bi se ostvarili uslovi ivota koji bi bili u sve veoj meri saglasni ovekovoj
prirodi i omoguavali njegovo ispoljavanje kao stvaralakog, slobodnog i vrednosnog bia. Upravo zato ovo obrazovanje mora da postoji ne samo u kolama
kao integralni deo obrazovnih programa, ve u svim oblicima drutvenog uticaja
na razvijanje drutvene svesti i ovekovog ponaanja.
Ovako shvaeno obrazovanje za zatitu i unapreivanje ovekove sredine,
ukljuuje u sebe i razgranienje od ekoloke svesti, koja se u zemljama zapada
javlja kao nov pokret, nova ideologija, koja poiva na strategiji preivljavanja.
Takoe je neprihvatljivo da se obrazovanje u ovoj oblasti svede na nivo ljubitelja
prirode, ouvanja gradske higijene, borbe protiv zagaivanja, ma koliko ove
akcije bile potrebne.591 U stvari ovo obrazovanje ima svoje metodoloke osnove
koje proizlaze i zasnivaju se na optem filozofskom shvatanju sveta, oveka i njegovog odnosa. Njegovi sadraji, treba stalno da se inoviraju novim naunim
saznanjima.
4. Teorijsko metodoloku osnovu obrazovanja iz oblasti zatite i unapreivanja ovekove sredine, bez obzira na njegov nivo (osnovno, srednje, visoko ili
589

Opirnije videti: dr Danilo . Markovi, Znaaj ekolokog obrazovanja za osavremenjavanje obrazovnog procesa u savremenoj koli, Nastava i vaspitanje, Beograd, 1-2/2000, str. 49-50.
590
Opirnije o ovome autor je pisao u svojoj monografiji Globalizacija i obrazovanje, Prosvetni pregled, Beograd, 1999.
591
Maksim Todorovi i Radoslav Radosavljevi, Obrazovanje u zatiti i unapreivanju
ivotne sredine, zbornik radova ovek, drutvo, ivotna sredina, Srpska akademija nauka i
umetnosti, Beograd, 1981, str. 69.
181

razni oblici vankolskog obrazovanja) u najirem smislu rei ini filozofski pogled
na svet od koga se polazi. Ali, isto tako, ine se pokuaji, manje ili vie uspeni,
da se i eksplicite ukae koji su to stavovi, koja stanovita koja se mogu formulisati
i koja predstavljaju metodoloku osnovu ovog obrazovanja. Takva nastojanja ine
se i kada se materijalistiko-dijalektiki filozofski pogledi na svet i marksistiko
shvatanje drutva, oveka i ljudske istorije (koji se na njemu zasnivaju) uzmu, i
uzimaju, kao metodoloka osnova za obrazovanje za zatitu i unapreivanje
ovekove sredine.592
U nastojanju da iznae i formulie metodoloku osnovu izgraivanja
sistema zatite i unapreivanja ovekove sredine i obrazovanja za njenu zatitu,
izvestan broj naunika smatra da se njeni osnovni elementi mogu nai u delima
klasika marksizma. Zastupnici ovog shvatanja na osnovu marksistikog shvatanja
sveta formulisali su odreene stavove kao teorijsko-metodoloku osnovu za
izgraivanje koncepcije zatite ovekove sredine pa i za izgraivanje koncepcije
ekolokog obrazovanja, tj. obrazovanja za zatitu ovekove sredine. Ti stavovi su:
prvo, svet je materijalan i predstavlja sloen sistem veza i opteuzajamnih
delovanja, tako da su promene njegovih elemenata uzajamno uslovljene; drugo,
zatita prirode predstavlja primenu zakona odnosa i optih uzajamnih delovanja
koji postoje u materijalnom svetu; tree, ovek i drutvo su rezultat evoluiranja
ive prirode i zato su neodvojivi od prirode i drutvo se ne moe razvijati bez
materije i energije koju uzima iz prirode (zato drutvo i priroda ine nedeljivu i
protivurenu celinu); etvrto, promene u biosferi koje su tetne za oveka i
drutvo uslovljene su odsustvom ili nedostatkom mera u regulisanju uzajamnog
delovanja drutva i prirode, a ne nauno-tehnikim progresom; peto, postoji uticaj
prirode i na tempo razvoja drutva, ali ne postoji delovanje na karakter drutvenih
odnosa.593
Polazei od metodolokih osnova, obrazovanje za zatitu i unapreivanje
ovekove sredine treba da prui jasna i nauno zasnovana saznanja o osnovnim
ekolokim pitanjima savremenog drutva. A ta osnovna ekoloka pitanja su: prvo,
kakve su posledice sve vee intenzifikacije u razmeni materije i energije izmeu
drutva i prirode; drugo, koje su znaajne promene u sistemu uzajamnih odnosa u
biosferi i kosmikom pojasu iznad Zemlje; tree, kakve posledice ima uvoenje u
biosferu velikog broja novih materija i elemenata; etvrto, koje su drutvene
determinante odnosa drutva prema prirodi i da li se zatita prirode moe ostvariti
zaustavljanjem tehnikog napretka; peto, u emu je sutina odgovornosti pojedi592

U ovom smislu ukazivano je da se oveanstvo vie puta nalazilo pred ambisom ekoloke
krize, ali da je ba zahvaljujui progresu nalazilo izlaz iz takvih situacija. I danas takav izlaz
postoji i sastoji se u svesnom upravljanju i ureivanju odnosa drutva i prirode.
593
Dijalektiki materijalizam priznaje uticaj uzajamnog delovanja prirode na tempo razvoja
drutva, ali ne priznaje uzajamno delovanje prirode na karakter drutvenih odnosa (M. D.
Lapetev, Metodoloke osnove univerzitetske nastave vezane za predmet zatite prirode,
zbornik radova, Obrazovanje o ovekovoj sredini, str. 135).
182

nih zemalja, naroito industrijski razvijenih, za stanje ovekove prirodne sredine.

Obrada ovih pitanja u obrazovnom sistemu (i procesu) treba da prui jasnu sliku o
bitnim karakteristikama savremene etape uzajamnog delovanja drutva i prirode.
A obim obrade pojedinih pitanja i korienje nastavnih oblika i sredstava zavisie
od vrste i nivoa obrazovanja.
5. Ekonomsko obrazovanje moe biti predmet razmatranja sa vie
stanovita: sa stanovita nivoa i vrste obrazovanja, sa stanovita njegovih sadraja
kao element profesionalnog obrazovanja ili komponenta humanistikog, posebno
etikog obrazovanja. Isto tako moe biti predmet razmatranja i sa stanovita pedagokih nauka, tanije didaktiko-metodikog stanovita.594 Meutim, bilo sa kog
od ovih stanovita da bude razmatrano, ono treba da bude predmet razmatranja u
kontekstu savremenih civilizacijskih promena, a za takav pristup potrebno je i
njegovo razmatranje u socijalnoj ekologiji. Zato ekoloko obrazovanje, ne samo
da moe, ve treba da bude predmet razmatranja i sa stanovita socijalne ekologije, tj. njene predmetne odreenosti, i uz razlike o njenom predmetu prouavanja.
Jer, bilo kako da je odreen, ili e se odreivati njen predmet prouavanja, on
zahvata i prouavanje ekolokog obrazovanja. Ekoloko obrazovanje treba da
predstavlja osnovu ekonomskog razvoja na principima odrivog razvoja to predstavlja civilizacijski zahtev u savremenom drutvu.595 Koncipiranje i ostvarivanje
ekoloke politike podrazumeva odreena nauna saznanja do kojih se dolazi naunim istraivanjima o ekolokim problemima i njihovom reavanju.596 Ta saznanja
treba da se stiu obrazovanjem o ekolokoj opasnosti i ekolokoj bezbednosti, o
konceptu odrivog razvoja i njegovom ostvarivanju. Naime, ekoloko obrazovanje treba da doprinese razvijanju ekoloke svesti, a razvijena ekoloka svest
treba da bude osnova osmiljene, nauno zasnovane, ekoloke politike.597
594

Opirnije o ovome videti dva zbornika radova: :

, , Volgograd, 1996. i
, Moskva, 1996. O ovome videti i:
. . , , ,
Moskva, 1995. i . . , , , , Moskva, 1996.
595
O ovome videti: . . , : , , ,
zbornik radova , Sankt-Peterburg, 1996, str. 91-100.
596
O potrebi i znaaju ekolokog obrazovanja u socijalnoj ekologiji autor je pisao u sledeim
radovima: Ekoloka svest i obrazovanje, Pedagogija, Beograd, 1-2/1992;
, , , Moskva, 3/1998 i
Socijalna ekologija i ekoloko obrazovanje, Norma, Sombor, 2-3/1998.
597
Danas ne moe da se sprovodi odgovarajua politika razvoja bez najveeg mogueg znanja o uticaju ovog ili onog vida delatnosti na sredinu. Etiki imperativ u drutvenoj odgovornosti naeg vremena sastoji se u tome da ne doprinosimo zagaenju prirodne sredine i da to
vie moemo da podraavamo mere koje umanjuju ve dostignutu kontaminaciju (Federiko
Major, Sutra je uvek kasno, cit. izdanja, str. 43).
183

U kontekstu ovakvog pristupa razmatranju ekolokog obrazovanja, kao

dela obrazovanja, njegovog koncepta, cilja i sadraja598 sa stanovita socijalne
ekologije kao posebne sociologije, smatramo da u razmatranju treba poi od
naunog saznavanja i teorijskog promiljanja savremenog sveta u svoj njegovoj
sloenosti. To saznanje treba povezati sa naunim saznanjima socijalne ekologije i
njenom predmetnom odreenou pa, i u tom kontekstu, nauno istraivati i promiljati osnovna pitanja ekolokog obrazovanja. Po naem shvatanju postoji pet
takvih stanovita (polazita) od kojih treba poi u socijalno-ekolokom razmatranju ekolokog obrazovanja.
Prvo, ekoloko obrazovanje, kao predmet prouavanja socijalne ekologije,
treba razmatrati sa stanovita potreba da u savremenom drutvu budu sjedinjeni
razvoj naunih saznanja i zahtev za humanizacijom poloaja oveka, kao
civilizacijski imperativ. To sjedinjavanje ili, bolje reeno, proimanje nauke i
humanizma treba da slui ostvarivanju poloaja oveka kao stvaraoca i za koga se
stvara. U ovakvom pristupu saznavanje zakonitosti o prirodi treba da slui njenom
razumevanju tako da ovladavanje njom ne bude u suprotnosti sa potrebom da ona
bude ouvana kao okvir ovekovog ivota. U ovom smislu se sve ee ukazuje ne
samo na potrebu preorijentacije u primeni nauke, ve i da pri tom treba voditi
rauna o planetarnim potrebama.599 Meutim, povezivanje razvoja naunih
saznanja sa nastojanjima za humanizacijom poloaja oveka nema za cilj samo
ouvanje okvira ovekovog ivota, tj. okvira opstanka oveka kao biolokog bia,
ve i stvaranje uslova za ivot koji sve vie odgovaraju ljudskom dostojanstvu, tj.
da ljudi sve bolje ive uvaavajui se meusobno. Zato, nauna saznanja ne treba
da budu koriena za dominaciju jednih drutvenih grupa nad drugim i posebno
ne za uniavanje linosti.600
Drugo, u razmatranju savremenog sveta, njegove globalizacije i podele u
njemu, najvei umovi dananjice, trae stavljanje pod kontrolu nauno-tehnolokih ostvarenja. Ukazuje se na potrebu da razvoj nauke i tehnologije doprinose
unapreivanju kvaliteta ivota svih ljudi a ne samo pojedinih socijalnih grupa.
598

O ciljevima, konceptu i sadraju ekolokog obrazovanja opirnije videti i: . . ,

. . , ,
: , Volgograd, 1996, str. 39-44 i .
. , , , , cit. izd. str. 25-50.
599
U naim rukama je dobro i zlo; sutranjica e zavisti od nae sposobnosti da predvidimo,
nae vere da moemo da upravljamo danima koji dolaze, od poverenja da emo ljudska
svojstva moi da uinimo dostojanstvenim, ali ako verujemo u oveka i njegovu mo da
podstie samog sebe, da zajednikim naporima ostvarimo novi svet i ono to nas okruuje
(Federiko Major, cit. delo, str. 272).
600
Jedno drutvo je pravedno u onoj meri u kojoj je mo da se odreuju postupci i da se
reguliu znaajni procesi - jednako raspodeljena. Drugim reima, drutvena pravda treba da
iskljui dominaciju nekih pojedinaca i drutvenih grupa nad ostalima (Mihajlo Markovi,
Raspodela moi u pravednom drutvu, Srpska politika misao, Beograd, 1-4/1994. str. 2122).
184

Ovaj zahtev proizilazi iz saznanja da nauno-tehnoloki napredak ne samo da ne

umanjuje razlike u kvalitetu ivota izmeu pojedinih socijalnih grupa i naroda ve
te razlike i poveava. Nauka treba da doprinosi zadovoljavanju potrebe ne samo
pojedinaca, zadovoljavanju nunih, neophodnih potreba do ostvarivanja uslova za
dostojan i osmiljen ivot oveka. U kontekstu ovakvog pristupa ulozi i znaaju
nauke za drutveni razvoj istie se zahtev i za novim shvatanjima i promiljanjem
razvoja. Razvitak mora da se shvati kao neto sloenije, vieznano, neto to je i
ekonomsko, drutveno, nauno, kulturno. On treba da ima globalni karakter i obuhvati brojne pojave drutvenog ivota, da odgovara moralnim i kulturnim ciljevima, ukorenjenim u istorijskom nasleu svakog naroda.601 U stvari, savremeno
humanistiko shvatanje drutvenog razvoja zahteva da razvoj drutva ukljuuje u
sebe i privredni razvoj (rast) koji se iskazuje u porastu materijalnog bogatstva, uz
ouvanje prirode kako okvira ovekovog ivota i ostvarivanje drutvenih uslova
(odnosa) u kojima e ekonomski razvoj omoguivati zadovoljavanje ovekovih
potreba na viem nivou i u, kojima e ovek moi da se iskazuje kao stvaralako i
slobodno bie, uestvujui u drutvenom, pre svega politikom ivotu pa, u tom
sklopu, odluivati i o ouvanju i unapreivanju svoje ivotne sredine na globalnom i lokalnom planu.
Tree, tehnoloki razvoj zasnovan na naunim saznanjima, tj. razvoj
proizvodnih snaga u uslovima kada nauna saznanja prethode i omoguavaju
nova tehnoloka reenja, sadri i tehnoloki rizik koji jevpratilac takvog razvoja.
Odsustvo rizika, u ovom smislu, je nespojivo sa tehnolokim razvojem. Rizik je
pratilac tehnolokog razvoja.602 Meutim, budui da nauka treba da bude usmerena univerzalnom dobru i univerzalnom znanju, ta njena saznanja o riziku treba
da budu praena i saznanjima kako na naunim saznanjima rizik reavati, tj. izbei.603 U uslovima univerzalizacije nauke i naune zasnovanosti tehniko-tehnolokog razvoja, tehnoloki rizik se javlja kao civilizacijski rizik, pa se, u tom smislu,
i govori o savremenoj civilizaciji kao civilizaciji rizika. Ona se tako oznaava poto
je u njoj, na odreen nain, dolo do ugroavanja opstanka ljudske vrste.
etvrto, nije dovoljno da samo postoji saznanje o riziku kod onih koji se
neposredno bave naunim istraivanjima ili rezultate naunih istraivanja primenjuju, pretvaraju u tehnoloka reenja. Potrebno je da saznanje o tehnolokom
riziku postoji u drutvu uopte, jer se rizik, svojim negativnim posledicama, odnosi na sve. Ali, takvim saznanjem treba da raspolau pre svega oni koji odluuju o
usmeravanju drutvenog razvoja i o ekolokoj politici. Zato je potrebno obrazo-

601

Federiko Major, Sutra je uvek kasno, cit. izd. str. 68.

Opirnije o ovome videti: . . , : ,
, Minsk, 1995.
603
O ovome videti i: dr Danilo . Markovi, Nove tehnologije i tehnoloki rizik, zbornik radova
Nove tehnologije i bezbedan rad, Ni, 1996, str. 5-15.
602

185

vanje o riziku.604 Pri koncipiranju ovog obrazovanja potrebno je imati u vidu da

postoje ne samo razliiti nivoi obrazovanja, ve i da je znanje koje se stie
obrazovanjem, pa i znanje o riziku, lino i da je sticanje jedan proces. Ali, ono to
vai posebno za znanje o riziku jeste da ono treba da prevazilazi uske, lokalne i
regionalne okvire i u sebe ukljuuje i saznanje o riziku u tim okvirima. Jer, kako
ukazuje Federiko Major, generalni direktor UNESK-a, provincijalac nije onaj
koji voli svoju provinciju, ve onaj koji provincijalnim okvirima ograniava univerzum. Suavanje granica rizika u regionalne i lokalne okvire suprotno je univerzalnom karakteru nauke, iz ije univerzalnosti proizilazi i univerzalni karakter
rizika.
Peto, u ljudskom drutvu oduvek su postojale, i postoje, odreene moralne
norme kao univerzalne, kao opteljudski moral. Njihova univerzalizacija bila je
ograniena razbijenou ljudskog drutva na vie drutava izmeu kojih nije postojala komunikacija, a kada je i uspostavljena to je injeno najee preko
konflikata. U stvari, nije postojala ni komunikacija ni saznanje o tome da sva ta
drutva ine opteljudsku zajednicu na planeti Zemlji. Meutim, danas je ljudsko
drutvo po prvi put u svojoj istoriji ujedinjeno, tj. postoji ne samo komunikacija
izmeu posebnih drutava ve i saznanje da sva ona ine opteljudsku zajednicu
na planeti Zemlji.605 U toj zajednici postoje razne protivurenosti, ali postoji uz
sve posebnosti i protivurenosti, i saznanje o pripadnosti opteljudskoj zajednici.
Univerzalizacija morala, tj. prihvatanje nekih moralnih normi kao opteljudskih,
dobija novi aspekt, a postojeim univerzalnim moralnim normama dodaju se i
nove, pre svega one koje sadre iskaze o odnosu prema ovekovoj prirodnoj sredini i potrebi ouvanja ekoloke ravnotee na planeti Zemlji kao okviru ovekovog
ivota. Kratko reeno, univerzalizacija nauke dovodi do univerzalizacije rizika, a
za zatitu od rizika, za njegovo otklanjanje, potrebne su nove univerzalne moralne
norme koje e izraziti nov, zajedniki odnos svih pripadnika ljudske zajednice
prema njihovom domu - planeti Zemlji, koja e doprinositi razvijanju ekoloke
svesti i proizilaziti iz nje. Ovako razvijena ekoloka svest treba da bude ugraena
u ekoloku politiku.
6. Koncipiranje ekolokog obrazovanja sa ovih stanovita pretpostavlja i
zahteva preispitivanje postojeeg obrazovnog sistema. Naime, kako se ve due
vremena ukazuje obrazovni sistem ako i odgovara savremenim zahtevima, pitanje
je da li odgovara i zahtevima budunosti kojoj idemo u susret. Pri tom se istie da
obrazovanje za budunost zahteva temeljno preispitivanje kako obrazovnih sadraja tako i ciljeva obrazovanja. Ukazuje se na neophodnost da postojei obrazovni
sistem treba kritiki promisliti sa jednog ireg stanovita civilizacijskih promena i
604

O ovome videti i: dr Danilo . Markovi, , u zborniku radova

, Moskva, 1997, str. 48-55.
605
Opirnije o ovome videti: D. . Markovi, , Vlados, Moskva, 1998, str. 396403.
186

preneti njegovo promiljanje iz pedagoke sfere, ili sa pedagokog nivoa u sferu

etike, odnosno na nivo etike odgovornosti.606 U ovom kontekstu treba da nae
odgovarajue mesto i ekoloko obrazovanje. Jer, oveanstvo se nalazi pred neophodnou realizacije bezopasnog ekolokog razvitka. Za ostvarivanje takvog
ravitka neophodna su nova znanja o ivotnoj sredini i novim tehnologijama i nove
norme ponaanja. Ekoloka znanja ne objanjavaju samo nepoznate strane
stvarnosti, ve treba da ispunjavaju funkciju propisivanja delatnosti oveka.
Njihovo izvrenje postaje indikator prihvaenosti normi nove ekoloke kutlure.607
Promene i inovacije u sistemu obrazovanja ugraivanjem ekolokih sadraja u sve
njegove nivoe i oblike, treba da omogue razvijanje normi nove ekoloke kulture.
Treba da omogue ne samo da se obrazovanjem prenose vrednosti iz prolosti i
osmiljava savremenost, ve i suoavanje sa budunou. A ekoloka znanja koja
treba ugraditi u obrazovne programe upravo imaju znaajno mesto u osposobljavanju za suoavanje sa budunou.
U ovakvom kontekstu treba razmatrati mesto ekolokog obrazovanja u
nastavnim planovima i programima svih nivoa i oblika obrazovanja, poev od
osnovne preko srednje kole do univerziteta. Ekoloko obrazovanje treba da
omogui usvajanje ekolokih znanja razliitog nivoa primerenih karakteru i nivou
svake kole. Njegovo koncipiranje treba da polazi od prava oveka na zdravu
ivotnu sredinu iji kvalitet treba da obezbedi ouvanje zdravlja oveka, zatitu i
razvoj ovekovog fizikog i psihikog integriteta kao civilizacijskog zahteva savremenog, a jo vie budueg, drutva. U ovom pogledu, s obzirom na nivo i
znaaj univerzitetskog obrazovanja, posebna panja mora se ispoljiti u ugraivanju ekolokih znanja u univerzitetske obrazovne programe to treba da
doprinese ne samo reavanju postojeih ekolokih problema, ve da pokae koliko
je univerzitet okrenut budunosti.
Unapreivanjem obrazovanja kao drutvene delatnosti, pa u tom kontekstu i ekolokog obrazovanja, uveava se znanje, najsnaniji i najznaajniji razvojni resurs savremenog i budueg drutva. Znanje koje se stalno uveava je osnova
razvoja modernih, savremenih tehnologija. Ali to mora biti i znanje koje e
omoguiti ouvanje neobnovljivih prirodnih resursa. Za sticanje takvog saznanja
neophodno je ekoloko obrazovanje koje prua saznanja o specifinim drutvenoprirodnim zakonitostima i normama ponaanja koje treba da omogue dopustivu
meru promena u prirodi i koje garantuju opstanak i razvitak oveka. To obrazovanje treba da prui i saznanja o mogunosti da naune tekovine, na osnovu
kojih se razvija moderna tehnologija, obezbede ouvanje neobnovljivih prirodnih
606

O ovome videti i: . . ,
, Zbornik radova :
, Moskv a 1977, str. 31-48.
607
. . , , , , , , Moskva,
1996, str. 4.
187

resursa bez kojih ne moe biti ivota na Zemlji. To treba da bude obrazovanje o
upravljanju razvojem tako da on ne bude u suprotnosti sa zakonitostima u prirodi,
da ne ugroava prirodni okvir ivota. Na ovaj nain, ekoloko obrazovanje javlja
se i znaajnom komponentom, koncipiranja i ostvarivanja odrivog razvoja.608
Kratko reeno, reforma obrazovanja, i ukljuivanjem i ekolokih saznanja u nastavne programe, treba da obezbedi pruanje i sticanje saznanja o povezanosti
izmeu globalnog karaktera ekolokih problema, univerzalizacije nauke i na njoj
zasnovane tehnologije i svojevrsne univerzalizacije obrazovanja, u meri u kojoj
oveanstvo postaje jedno drutvo - opteljudska zajednica. U ovom smislu treba
razmatrati i ekoloko obrazovanje kao znaajnu komponentu obrazovanja meunaroddnog usmerenja.609
Da bi se ovakav pristup obrazovanju, tj. njegovom kritikom promiljanju,
i na toj osnovi reformisanju, ostvari, potrebno je da bude ugraen u politiku
obrazovanja i da se njime promu svi principi obrazovne politike. Posebno,
ovakav pristup treba da bude ugraen u permanentno obrazovanje, budui da se
nauka vrlo dinamino razvija i usvajanje novih saznanja je neophodno i za izgraivanje odgovornog odnosa drutva i pojedinaca prema ivotnoj sredini. U ovom
smislu se i ukazuje na potrebu da se obrazovanjem razvija ne samo duh slobodarstva, ve i spremnost za odgovoran odnos prema promenama u drutvu, pa u
tom sklopu i za ekoloku odgovornost.
Socijalna ekologija, time to ekoloko obrazovanje razmatra sa stanovita
svoje predmetne odreenosti, shvaena kao posebna sociologija, istraujui
specifine veze izmeu njega i ostalih drutvenih pojava, a pre svega onih koje
nastaju iz odnosa drutva - priroda, ne moe, i ne eli da to obrazovanje uini samo predmetom svog prouavanja. U sociolokom prouavanju ekolokog obrazovanja, koriste se saznanja i drugih nauka, onih u kojima se dolazi do ekolokog
saznanja, i onih koji se bave prouavanjem obrazovanja kao drutvene pojave i
kao procesom usvajanja znanja. Meutim, ostajui dosledna svojoj predmetnoj
odreenosti, socijalna ekologija nastoji da prouavanje ekolokog obrazovanja
stavi u iri civilizacijski okvir, razmatrajui ga kao znaajan inilac ouvanja i
razvoja civilizacijskih tekovina. U takvom pristupu, ona savremenu civilizaciju
shvata kao integralnu celinu onog to je ovek stvorio i stvara u svojoj praksi,
tako da se ta celina ne moe razbijati na svoje materijalne i duhovne delove, naroito ne tako da se oni meusobno suprotstavljaju.610 U stvari, ovakvim pristupom u razmatranju ekolokog obrazovanja, socijalna ekologija daje doprinos razvoju humanistikih nauka koje treba da uravnotee tekovine civilizacije radi
608

O ovome videti i: . , , , Moskva, 25/1966, str. 12-13.

609
Opirnije o ovome videti i rad autora: Globalizacija i obrazovanje meunarodnog usmerenja, zbornik radova Pedagoka reforma kola, Beograd, 1999, str. 9-27.
610
Opirnije o shvatanju civilizacije videti: Smilja Tortalja, Civilizacija, Enciklopedija
politike kulture, Savremena administracija, Beograd, 1993, str. 172.
188

ouvanja ovekovog prirodnog okvira ivota koji je neophodan kako za ouvanje

tako i dalji razvoj civilizacijskih tekovina ljudskog roda.
7. Obrazovanje za zatitu ovekove sredine u Jugoslaviji treba da polazi
od prirodnih, ekonomskih i kulturnih, uslova zemlje kao celine i pojedinih njenih
delova, kako bi doprinosilo razvoju ekoloke svesti koja e omoguavati
prevazilaenje i usaglaavanje neistovetnih (pa i suprotnih) interesa u reavanju
ekolokih problema. Naime, jedan od osnovnih ciljeva ovog obrazovanja (i
vaspitanja) treba da bude doprinos formiranju slobodne, svestrane linosti koja
ima i nauan i racionalan odnos prema ivotnoj sredini. U stvari, ekoloka svest
graana treba da doprinosi prevazilaenju individualnih i grupnih interesa u
prisvajanju prirode. Ouvanje prirodne sredine mora se shvatiti ne samo kao
potreba ouvanja okvira ivota sadanjih, ve i buduih generacija.
U rezoluciji Jugoslovenske konferencije o problemima vaspitanja i obrazovanja u oblasti zatite i unapreenja ivotne sredine (koja je odrana u Beogradu 1975. godine), pored ostalog istaknuto je da ekolokim vaspitanjem i obrazovanjem treba podsticati rad na zatiti i unapreivanju ivotne sredine na humanizaciji prirode i meuljudskih odnosa i formiranju kulturnih navika i time
doprinositi i formiranju slobodne i svestrane ljudske linosti. Vaspitanje i obrazovanje za zatitu i unapreivanje ivotne sredine - reeno je u ovoj rezoluciji - ima
za cilj usvajanje ekolokih znanja i ekolokog naina miljenja i formiranja
savremenog celovitog pogleda na poloaj oveka i ljudskog drutva u biosferi i na
sve vidove njegovog odnosa prema prirodnoj, ivotnoj i radnoj sredini.
Obrazovanje za zatitu i unapreivanje ovekove sredine u cilju razvijanja
ekoloke svesti i izgraivanja novog odnosa prema ovekovoj sredini, njenoj
prirodnoj i drutvenoj komponenti, mora biti tako koncipirano da se odnosi kako
na uenike i studente tako i na ostale graane. Jer, kako se esto ukazuje, najaktivniji deo naeg drutva u procesu rada i donoenja odluka od znaaja za drutveni razvoj nedovoljno je ekoloki obrazovan, tj. u toku kolovanja nije stekao
takvo obrazovanje. Zato je potrebno da obrazovanje za zatitu i unapreivanje
ovekove sredine postane ne samo deo obrazovnih sadraja u nastavnim predmetima u kolama i na fakultetima. Potrebno je da to obrazovanje postane deo
programskih sadraja za inovaciju znanja strunjaka raznih profila.611 U stvari
obrazovanje za zatitu i unapreivanje ivotne sredine treba shvatiti i razvijati kao
nastojanje za razvijanjem ekoloke kulture kao izrazu nastojanja da se osavremeni
humanistika sutina kulture u njenom nastojanju u oprirodnjavanju oveka i u
ooveavanju prirode.612 U kontekstu ovakvog shvatanja treba razmatrati i shvatiti ekoloko obrazovanje kao znaajan inilac programiranja, koncipiranja i ostvarivanja privrednog razvoja u skladu sa ekolokim mogunostima i zakonitostima.
611

Opirnije o ekolokom obrazovanju u Jugoslaviji autor je pisao u radu , .

: , Moskva, 1998, str. 340-359.
612
T. S. Eliot, Ka definiciji kulture, Prosveta, Ni, 1995, str. 19-20
189

2. VRSTE OBRAZOVANA ZA ZATITU I

UNAPREIVANE OVEKOVE SREDINE
1. Obrazovanje za zatitu i unapreivanje ovekove sredine ima za cilj
formiranje i irenje ekoloke svesti o tome da su u ovekovoj prirodnoj sredini sve
prisutnije posledice njegove radne delatnosti i da te posledice esto predstavljaju
uzrok naruavanja ekoloke ravnotee. Ali ovo obrazovanje treba da doprinosi
saznanju da naruavanje ekoloke ravnotee nije fatalni pratilac ovekovog
delatnog odnosa prema prirodi, ve da nastaje u okviru odreenih drutvenoekonomskih odnosa u kojima se ostvaruje ovekov delatni odnos prema prirodi.
Ova saznanja kao elementi ekoloke svesti treba da budu osnova za ureivanje
ovekovog odnosa prema prirodi u svim delatnostima koje posredno ili neposredno imaju vezu sa ekolokom sredinom. A to znai da ekoloki pristup treba da
postoji u usmeravanju i planiranju drutvenog a pre svega privrednog razvoja. U
stvari, ekoloko vaspitanje, koje se stie ekolokim obrazovanjem treba da
predstavlja celovit sistem koji je itav ovekov ivot. Ono treba da ima za cilj
formiranje pogleda na svet kod oveka zasnovan na predstavi o ovekovom
jedinstvu sa prirodom i usmerenosti njegove kulture i itave praktine delatnosti
ne na eksploataciji prirode i na njenom ouvanju u prvobitnom obliku, ve na
njenom razvoju koji e biti u mogunosti da pospei razvoj drutva...613
Zatita ovekove sredine predstavlja optecivilizacijski problem savremenog drutva. Za njeno ostvarivanje nije dovoljno samo njeno pravno ureivanje.
Potreban je i razvoj nove ekoloke komponente u opteljudskom moralu. A u
razvijanju te nove ekoloke komponente u optem ljudskom moralu znaajnu
ulogu ima obrazovanje. Jer, svaki obrazovni sistem, ili program, zasniva se i
doprinosi ostvarivanju sistema vrednosti. Obrazovanje za zatitu ovekove sredine
treba da doprinese afirmaiiji shvatanja da ouvanje i unapreivanje ovekove
sredine postaje znaajna kategorija u sistemu vrednosti savremenog drutva, i da
ona treba da postane predmet ovekovog etikog odnosa prema njegovoj kako
prirodnoj, tako i drutvenoj sredini.614 Naime, moralna komponenta ekoloke svesti treba da dovede da ovek oseti griu savesti, ako u svom neposrednom odnoenju prema prirodi, ili u svojoj radnoj delatnosti, na bilo koji nain doprinosi
613

U tome se sastoji princip modernog antropocentrizma, zasnovanog na poimanju injenice

da dalji razvoj oveanstva moe da se odvija samo zajedno sa daljim razvojem prirode,
njenom raznovrsnou i bogatstvu (. . , , , Moskva, 1995, str. 33).
614
Da bismo bolje shvatili ljudske uslove i perspektive, moramo ih posmatrati u globalnom
kontekstu. Koncentracija globalnosti ima mnoge dimenzije. Budui da je predmet naeg interesovanja i briga sam ovek, sa svojom kompleksnom linou i rastuim potrebama, eljama,
tenjama i manifestacijama, pogreno je ograniiti analizu, kao to se esto dogaa, uglavnom
na materijalne aspekte njegovog postojanja, bez obzira koliko vani oni bili (Adriano Buzzatti - Traverso, Neka razmiljanja o filozofiji obrazovanja o ovekovoj sredini, zbornik radova, Obrazovanje o ovekovoj sredini, Savremena administracija, Beograd, 1977, str. 59).
190

naruavanju ekoloke ravnotee. A upravo jo uvek nije razvijena ova komponenta opteljudskog morala. Jo nema etike koja govori o ovekovom odnosu
prema zemlji i prema ivotinjama i biljkama koje na njoj rastu. Zemljite, kao
Odisejeve robinje, jo uvek predstavlja vlasnitvo. Zemljini odnosi su jo uvek
strogo ekonomski, oni donose prava, ali ne i obaveze.615 Obrazovanje za zatitu
ovekove sredine treba da doprinese prevazilaenju ovakvog stanja.
Ovakvi ciljevi obrazovanja za zatitu ovekove sredine, uslovljavaju i
njegovu zastupljenost ne samo na svim nivoima institucijalizovanog obrazovnog
sistema (osnovno, srednje, visoko obrazovanje), ve i dopunskom, permanentnom,
povratnom i naunom obrazovanju. O ovakvom pristupu ovom obrazovanju skoro
da postoji opta saglasnost, to je dolo do izraaja u mnogim preporukama sa
strunih i naunih konferencija (i raznih skupova) na nacionalnom i meunarodnom planu. Meutim, kako e ovo obrazovanje biti zastupljeno u kolskim
sistemima pojedinih zemalja, to zavisi ne toliko neposredno od drutveno-ekonomskih odnosa u njima, ve od njihovih obrazovnih sistema, pa u tom smislu
ono ima u pojedinim zemljama specifino obeleje i susree se sa raznim promenama.616
2. Obrazovanju za zatitu ovekove sredine u Jugoslaviji se od osamdesetih godina posveuje sve vea panja. Naime, nastoji se da se jasnije odredi
teorijsko-metodoloka osnova ovog obrazovanja i odredi njegov sadraj u pojedinim fazama i vrstama obrazovanja. U kontekstu ovakvog pristupa istie se da
nauni i kompleksan pristup unapreenju ovekove sredine nije mogue ostvariti
kroz jedan predmet, disciplinu ili nastavno podruje. Ova materija (misli se na
zatitu ovekove sredine - D. . M.) treba da se nae u svim nastavnim podrujima. Istovremeno, teite obrazovanja u oblasti zatite i unapreivanja ivotne
sredine ne sme biti na formiranju strunjaka na kojima bismo, kao na specijaliste,
preneli svu odgovornost za ouvanje ivotne sredine.617 Meutim, od kraja
osamdesetih godina ovaj stav kao da se naputa, u smislu da se sve ee ukazuje
da su potrebni i specijalni kadrovi sa univerzitetskim diplomama koji bi imali
interdisciplinarni pristup u reavanju ekolokih problema.
U stvari, da bi obrazovanje za zatitu ovekove sredine postalo znaajan
faktor razvoja ekoloke svesti, kao osnove za efikasnu zatitu i unapreenje
ivotne sredine, ono treba da obuhvati sve stepene kolovanja, od predkolskog,
preko osnovnog i srednjeg do univerzitetskog (na osnovnim, poslediplomskim i
doktorskim studijama). Isto tako nastavni sadraji o ivotnoj sredini moraju nai
svoje mesto u svim nastavnim oblastima, saglasno njihovim predmetima prouavanja. Vrlo je znaajno i da nastavni sadraji obuhvate probleme zatite ovekove
sredine istorijski i razvojno uz stalno naglaavanje mogunosti da ovek svojim
615

Ibid, str. 59.

O problemima obrazovanja u zemljama u razvoju videti: V. Counor, Environmental Education in the Developing World, UNICEF, New York, 1990.
617
Maksim Todorovi i Radoslav Radosavljevi, cit. rad, str. 69-70.
616

191

aktivnostima deluje i destruktivno na prirodu, kao i ukazivanje na posledice

takvog delovanja.
Posebna panja treba da se pokloni ekolokom obrazovanju menadera i
preduzetnika, onih koji donose odluke o investicionim i razvojiim programima.
Oni treba ova obrazovanja da stiu u toku redovnog kolovanja, ali i uz rad, permanentnim obrazovanjem (uz obrazovanje iz drugih oblasti, budui da se i ekoloki problemi menjaju i imaju specifine oblike ispoljavanja).618 Meutim, obrazovanje za zatitu ovekove sredine mora postati i deo obrazoviih sadraja obrazovanja radnika u preduzeima za pojedina radna mesta, kako svojom radnom
aktivnou ne bi doprinosili, ako postoje odreene okolnosti, degradaciji ivotne
sredine. Naime, potrebno je unoenje odreenih saznanja o ivotnoj sredini u
obrazovne programe, to bi doprinosilo permanentnom obrazovanju radnika.
Kakav e sadraj biti ovih saznanja zavisi od mnogih okolnosti, ali u prvom redu,
od predmeta delatnosti u preduzeima i sadraja rada na pojedinim radnim mestima. Posebno je znaajno da ekoloka problematika nae svoje mesto u nastavnim programima fakulteta i viih kola na kojima se priprema uiteljski kadar za
osnovne i nastavniki kadar za srednje kole. Uloga uitelja i nastavnika u razvijanju ekoloke svesti je od bitnog znaaja i zato oni treba da raspolau solidiim
ekolokim obrazovanjem.619
3. Obrazovanju za zatitu i unapreivanje ovekove sredine u osnovnoj
koli treba da prethode odreeni oblici vaspitanja za ovekovu sredinu u predkolskim ustanovama. Naime, u predkolskim vaspitnim ustanovama odvija se
vaspitni rad, koji odgovara uzrastu dece. Tim radom kod dece se razvija i ljubav
prema prirodi i pruaju osnovna znanja o biljkama i ivotinjama, a deca upuuju
na pravilan odnos prema njima. U osnovnoj koli, u svim razredima i u svim nastavnim predmetima, nalaze se sadraji koji tretiraju probleme zatite i unapreivanja ivotne sredine. U osnovnoj koli aci ne treba samo da stiu odreena
znanja o ivotnoj sredini (primerena tom nivou obrazovanja), ve da se razvija i
ekoloka svest kod dece, razvijanjem ljubavi i odgovornog odnosa prema prirodi,
razvijajui oseaj potrebe za ouvanje prirodne sredine.
U srednjem obrazovanju, pre njegove reforme, (1990) tj. kada je ono bilo
organizovano kao usmereno, znanja iz oblasti zatite ivotne sredine, sticana su u
prvom i drugom razredu. U ovoj nastavi aci su upoznavani sa posledicama osiromaenja i degradacije ivotne sredine, neracionalnom korienju prirode i prirodnih bogatstava i dr. Osnovna karakteristika sticanja znanja u ovom okviru
618

Autor je o ovome pisao opirnije u radovima , . ,

: , Moskva, 1998, str. 340-359 i
, .
, , 1997, str. 57-66.
619
Opirnije o ovome videti rad autora Ekoloka svest i obrazovanje, Uitelj, Beograd, 4042/1993, str. 3-10.
192

obrazovanja bilo je njihovo usvajanje na naunim saznanjima. Ova znanja bila su

inkorporirana uglavnom u nastavne predmete.620 U treem i etvrtom razredu
srednjeg usmerenog obrazovanja u okviru opte strunih predmeta, bilo je
zastupljeno i gradivo iz oblasti zatite ovekove sredine, i to kao poseban nastavni
predmet samo za zanimanja u etvrtom stepenu strunosti. Meutim, programski
sadraji za pojedine struke bili su dosta koncepcijski i sadrajno neujednaeni.621
U reformisanju u srednjoj koli, tj. kada su sa ukidanjem srednjeg usmerenog
obrazovanja vraeni u kolski sistem klasini tipovi srednjih kola (gimnazija i
srednje strune kole) stvorena je mogunost da u novim nastavnim sadrajima
obrazovanje za zatitu ovekove sredine bude ugraeno na nain koji je primeran
savremenim saznanjima i drutvenim potrebama.622
Na fakultetima i viim kolama relativno dugo nije postojao koncepcijski i
sadrajno izgraen sistem obrazovanja za zatitu ovekove sredine primeren savremenim zahtevima. U nastavnim planovima viih kola izuzetno se mogao nai
predmet u kome je izlagana problematika zatite ivotne sredine. A kada je takav
predmet i postojao, u njemu se pre svega, izlagala zatita radne sredine, zatita na
radu. U nastavnim programima drugih predmeta problemi zatite ivotne sredine,
i ako su se javljali, oni se fragmentarno izlau i u skromnom obimu. Slina
situacija je i na fakultetima. U nastavnim planovima i programima osnovnih studija retko se sreu posebni nastavni predmeti za oblast zatite ivotne sredine, a u
okviru drugih predmeta nastave iz oblasti zatita sredine je primerena programima
odgovarajuih fakulteta, tj. struci za koju se studenti pripremaju i najee je
monodisciplinarna (umesto da bude multidisciplinarna s obzirom na kompleksnost sredine kao predmeta izuavanja). Ovakva ogranienost fakultetske nastave
iz ove oblasti, u nekoliko je prevaziena organizovanjem poslediplomskih studija
na nekim fakultetima, koje su, kao vii oblik obrazovanja, imale esto i multidisciplinarni pristup prouavanju ovekove sredine. Meutim, ovakvo stanje se
zadnjih, a naroito od osamdesetih godina prevazilazi. Problemima obrazovanja
za zatitu ovekove sredine posveuje se sve vea panja i na viim kolama,
posebno na univerzitetu.623 U stvari, polazei od znaaja univerzitetskog
620

O ovome videti: Kaa Paunovi, Ekologija u koli, zbornik radova Samoupravno drutvo i
ekologija, Beograd, 1987.
621
Svojevrsni oblik obrazovanja (i vaspitanja) uenika za zatitu i unapreivanju ovekove
sredine su i drutvene aktivnosti u kojoj se uenici ukljuuju, kao to su: Akcija za ureenje
kolske sredine i pokret gorana.
622
Meutim, obrazovanje za zatitu ovekove sredine i u osnovnoj koli i u srednjoj koli
zavisi ne samo od nastavnih programa, ve i od ekolokog obrazovanja nastavnika. Opirnije o
ovome videti: dr Vinka Uzelac, Ekoloko osposobljavanje nastavnika, zbornik radova Meunarodnog seminara Univerzitet danas, Dubrovnik, 1987. i dr Milan Ratkovi, kola i uitelji
u savremsnom drutvu, zbornik radova kola i uitelji u savremenom drutvu, Beograd, 1993.
623
Egzenplarni, interdisciplinarni i multidisciplinarni karakter problema racionalne eksploatacije prirodnih resursa i zatita ovekove sredine bitno opredeljuje ulogu visokog obrazovanja
u eri ekoloke krize. Kao svojevrsno stecite sveukupnog znanja i snage koje osvajaju nova
193

obrazovanja ne samo za razvoj ekoloke svesti, ve i za profesionalnu angaovanost diplomiranih studenata u koncipiranju i ostvarivanju drutvenog razvoja,
pa u tom kontekstu i na mogunost njihovog uticaja na odnos prema ekolokim
problemima i njihovom reavanju, potrebno je vriti inovaciju ekolokih sadraja
u postojeim nastavnim predmetima,624 uvoenjem novih predmeta ekolokog
obrazovanja kada je to potrebno,625 i razvijanjem multidisciplinarnih poslediplomskih studija iz zatite i unapreivanja ivotne sredine.
4. Obrazovanje za zatitu i unapreivanje ovekove sredine u Jugoslaviji,
ako bi se davala globalna ocena, moe se rei da je uglavnom usredsreeno u
kolama i da je veoma malo zastupljeno u okviru vankolskog obrazovanja. U
kolskim programima, pak, nije konsenkventno razraen sadraj ovog obrazovanja sa stanovita ne samo prirodne, ve i drutvene komponente ovekove sredine.
Isto tako, materija iz ove oblasti vie je zastupljena u predmetima prirodnih nego
drutvenih nauka. Zato je potrebno za ostvarivanje zatite i unapreivanje ovekove sredine, unapreivanje, pre svega, obrazovanja za ostvarivanje ovog drutvenog opredeljenja. A da bi se ovo obrazovanje unapredilo, potrebno je kritiko
preispi- tivanje dosadanjeg iskustva kod nas, kao i iskustva drugih zemalja u
razvijanju i unapreivanju obrazovanja o ovekovoj sredini.
U koncipiranju i ostvarivanju obrazovanja o ovekovoj sredini potrebno je
uvaavati i meunarodne dogovore o ovoj vrsti obrazovanja i pridravati se
preporuka mnogih meunarodnih naunih (i politikih) skupova (u ijem radu su
uestvovali i predstavnici nae zemlje) o unapreivanju ovog obrazovanja. Poseban znaaj iz tih preporuka imaju oni stavovi koji ukazuju na potrebu poklanjanja
vee panje programima za srednje kole (koji treba da predvide i obuku nastavnika), uvoenju na visokim kolama bar jednog interdisciplinarnog predmeta o
ovekovoj sredini za sve studente i efikasnijem korienju za ciljeve obrazovanja
o ovekovoj sredini postojeih organizacija za obrazovanje odraslih.
Znaajnu ulogu u obrazovanju za zatitu ovekove sredine mogu, i treba
da imaju, i sredstva mas medija - radio, televizija, tampa. Ova sredstva mogu biti
znaajan inilac ovog obrazovanja kako u realizovanju kolskih programa tako i u
obrazovanju za zatitu ovekove sredine izvan kolskog sistema. Meutim, u
ostvarivanju ove svoje obrazovne funkcije ureivake redakcije ovih sredstava
treba da uspostave saradnju sa odgovarajuim strunim, naunim i obrazovnim
ustanovama koje se bave problemima zatite i unapreivanja ovekove sredine.
znanja za sve segmente drutvenog ivota, univerzitet nesumnjivo ima visoko specifine i
veoma odgovorne zadatke u celini nastojanja savremenog oveka da osigura visok kvalitet ivota za sadanja i naredna pokoljenja. (dr Ljubomir Berberovi, i drugi: Univerzitet i ekoloki
izazov, zbornik radova Meunarodnog seminara Univerzitet danas, Dubrovnik, str. 296).
624
Juraj Plenkovi, Ekologija u sistemu visokokolskog obrazovanja, zbornik radova Meunarodnog seminara Univerzitet danas, Dubroviik, 1987.
625
Dr Danilo . Markovi, Mesto socijalne ekologije u univerzitetskom obrazovanju za zatitu
ovekove sredine, zbornik radova Meunarodnog seminara Univerzitet danas, Dubrovnik,
1987.
194

5. Za unapreivanje vaspitanja i obrazovanja za zatitu ovekove sredine

od posebnog znaaja je i razvijanje naunoistraivakog rada u toj oblasti. Ekoloko obrazovanje i vaspitanje treba da se zasniva i prati i razvoj naunih saznanja o prirodnim i drutvenim sistemima ovekove sredine. Naunoistraivaki rad
treba da prui osnovu za obrazovne sadraje iz ove oblasti, istraujui probleme
zatite i ouvanja ovekove sredine i ukazujui na puteve njihovog reavanja, tj.
zatite sredine od degradacije. Ali, naunoistraivaki rad treba da prui i
saznanja o potrebi i mogunosti novih obrazovnih metoda i time omogui
efikasnije obrazovanje za zatitu ovekove sredine.
U stvari, i u oblasti obrazovanja za zatitu ovekove sredine dolazi do
izraaja potreba da se obrazovni sadraji zasnivaju na rezultatima naunoistraivakog rada. Razume se da je i ovo obrazovanje pretpostavka razvoja naunog
rada u oblasti zatite ovekove sredine. Meutim, kada se ukazuje na potrebu da
se sadraji obrazovanja za zatitu i unaprevanje ovekove sredine zasnivaju na
rezultatima naunoistraivakog rada, potrebno je posebno istai zahtev za
uvaavanjem rezultata istraivanja svih nauka koje, sa jednog ili drugog stanovita, prouavaju ovekovu sredinu. Jer, ovekova sredina sve vie postaje predmet
prouavanja veeg broja nauka, budui da celokupnost relacije organizam sredina obuhvata nepreglednu mnoinu razliitih pojava, dejstava i procesa,
povezanih u vrlo sloenu mreu razliitih interakcija, mreu koja, s druge strane,
deluje kao jedinstven, celovit determinator kvaliteta egzistencije ivog bia,626 a
kada se radi o oveku i njegovoj sredini onda je veoma teko ako ne i nemogue,
unutar tog sveobuhvatnog kompleksa apstrahovati neke isto ekoloke odnose
,627 poto ovekov odnos prema njegovoj sredini predstavlja njegovu ukupnu
praksu. Zato odnos ovek - sredina (odnosno odnos ljudsko drutvo - priroda)
postaje, u sve veoj meri, predmet prouavanja kako prirodnih tako i drutvenih
nauka. I ako obrazovni sadraji za zatitu i unapreivanje ovekove sredine treba
da doprinesu ne samo voenju rauna o ekolokim zakonitostima u razmatranju
odnosa ovek - sredina, odnosno drutvo - priroda, u pojedinim naukama i pri
korienju njihovih saznanja u praktinom odnosu oveka prema prirodi ve i
razvijanju ekoloke svesti kao elementa drutvene svesti, onda se oni moraju
zasnivati, i polaziti od saznanja svih ovih nauka.628
Ovakav pristup koncipiranju obrazovnih sadraja za zatitu i unapreenje
ovekove sredine ukazuju i na potrebu interdisciplinarnog sastava grupa koje rade
na izradi programa za ovo obrazovanje. Ali, interdisciplinarni sastav ovih grupa
ne treba da dovede do programa za ovo obrazovanje koji bi bili mehaniki spoj
saznanja o ovekovoj sredini, ili pojedinim njenim delovima i komponentama, do
626

Ljubomir Berberovi, Ekoloka kriza, marksizam i samoupravljanje, Marksistiki studijski

centar Gradske konferencije SR BiH uro Pucar Stari, Sarajevo, 1980, str. 6.
627
Ibid, str. 7.
628
Opirnije o ovome videti i: dr Danilo . Markovi, Ekoloka svest i obrazovanje, Pedagogija,
Beograd, 1-2/1992.
195

kojih dolaze pojedine nauke. Naprotiv, grupni, interdisciplinarni, rad na izradi

ovih programa treba da omogui proimanje tih saznanja tako da ono omogui
celovit pristup u shvatanju ekolokih problema ovekove sredine u njenoj celini
(kao ukupnost prirodnih i drutvenih inilaca) i doprinose humanistikom promiljanju ekolokih problema.

196

GLAVA ESTA
EKOLOKA POLITIKA
I. POLITIKA I EKOLOKA POLITIKA
1. POLITIKA KAO DRUTVENA DELATNOST
1. Sa naraslim ekolokim problemima koji su poprimili i obeleja ekoloke krize, poelo je i ukazivanje na potrebu voenja ekoloke politike, tj. na
potrebu da se usmeravanjem ovekove delatnosti prema prirodi, uz pomo i
angaovanje drave i politikih organizacija, posebno politikih stranaka, obezbedi ouvanje ekoloke ravnotee u prirodi. Naime, sa naunim saznanjima o
ekosistemima i postojanju pored jednouzronih i multikauzalnih i lananih uticaja
u njima i pomou njih, pokazalo se da se na osnovu saznanja ovih veza mogu
predvideti odreene promene u prirodi, pa da je saglasno oekivanim promenama
mogue (i potrebno) odrediti ovekovo ponaanje prema prirodi,629 a to znai i
voditi odreenu politiku u drutvu u odnosu prema prirodi radi zatite i ouvanja
ovekove ivotne sredine. Time nastaje ekoloka politika, kao posebna, specijalizovana politika, u okviru politike kao drutvene delatnosti kojom se ele ostvariti
odreeni ciljevi u drutvu.
Da bi se potpunije pojmovno odredila ekoloka politika, njeni ciljevi i
subjekti, potrebno je poi od pojmovnog odreivanja politike, uopte, kao delatnosti. Meutim, politika je ne samo razliito pojmovno odreivana u prolosti ve
i danas postoje razliite definicije politike. U antikoj Grkoj politika je oznaavala organizovan javni ivot, a njen krajnji cilj bio je opte dobro, pravda, korist
i odgajanje karaktera. Politiki ivot je shvatan kao delatni, praktini ivot u
zajednici sa drugima i kao traganje za onim to je dobro, pravedno i korisno za celu zajednicu, a dobro kao cilj politike nije trebalo da se suprotstavlja etikoj
ispravnosti htenja.630 Prelaskom iz starog u srednji vek politika kao delatnost se
629

Broj nepredvidivih dogaaja se iz dana u dan uveava i zbog toga su sve tee predvidivi...
Vanije je da predvianje znai mogunost da se neto izbegne. Analiza perspektive predstavlja
itav skup naunih istraivanja i nastoji da razlikuje banalnosti futurologije i naune fantastike.
Nauna predvianja postala su neophodna za odgovarajue planiranje sadanjosti. (Federiko
Major, Sutra je uvek kasno, Jugoslovenska revija, Beograd, 1991, str. 220).
630
Ako je dobro cilj politike, onda izmeu politike i etike mora da postoji vrsta veza. To
Aristotel i potvruje kada kae da se u praktinoj mudrosti istina poklapa sa etiki ispravnim
htenjem. Ukoliko je, pored dobra i opte koristi, i pravda cilj politike onda politika, etika i
pravna nauka sainjavaju jedinstvenu celinu (Ljubomir Tadi, Nauka o politici, Beograd,
1988, str. 19).
197

pretvara u posao vladara, vladavinu, ona vie nije javna stvar, podruje politikog
postoji po modelu privatnog, i u okviru osnovne srednjovekovne vladavinske
jedinice, feuda, vlasnitvo i vlast su identini.631 Postepenom emancipacijom
proizvodno-prometne delatnosti od uskih stalekih stega feudalnog poretka i
stvaranjem nove drutvene strukture graanskog drutva nastaje i nova uloga
drave i sa tim dolazi i do promena u shvatanju politike. Politika postaje delatnost
vladanja dravom i posredstvom drave. Razvojem graanskog drutva menja se i
shvatanje politike i pojam politike je sve manje vezan samo za dravu kao
organizaciju vlasti ve obuhvata i druge oblike uticaja drutva na dravu.632
U naem veku postoji irok spektar pojmovnog odreivanja politike. Taj
irok spektar njenog pojmovnog odreivanja nastaje ne samo kao posledica
razvoja saznanja teorijskog promiljanja politike kao drutvene delatnosti, ve i
kao posledica irokog spektra oblika organizovanja drave i njenih funkcija, i
mogunosti uticaja drutva na dravu, na njenu organizaciju i delatnost.633 U tom
spektru politikog ivota smatra se da postoje etiri paradigmatika odreenja
politike: totalitarno, etatistiko, pluralistiko i republikansko. Ali, smatra se da se
politika, u najoptijem smislu rei moe odrediti kao delatnost javnog odluivanja u zajednici o svim poslovima koji se tiu njenog opstanka, funkcionisanja i
razvoja.634
2. Politika kao drutvena pojava je razliito odreivana, i razliito se
odreuje, u zavisnosti od ciljeva koji se njome ele postii i sredstava koja se
koriste u ostvarivanju tih ciljeva. Isto tako postoje, i postojala su, razliita
shvatanja o politici kao drutvenoj delatnosti i nauci o njoj. U najirem smislu,
politika je odreivana kao oblast drutvenog ivota koja obuhvata ukupnost procesa i institucija preko kojih se ostvaruje svesno regulisanje konfliktnih situacija i
interesa i odluuje o zajednikim poslovima i ivotnim aktivnostima jedne
globalne drutvene zajednice.635 Meutim, ovakvo odreivanje politike je preiroko i zato je bilo potrebno ue, preciznije, nauno definisanje politike kao drutvene pojave.

631

...Feud je mesto gde se proizvodi i gde se vlada, a vlada onaj koji je vlasnik, zemljoposednik. Njegovo vlasnitvo direktan je izvor njegove politike moi, koja se zasniva na stalekom
pravu (pravu nejednakosti meu staleima, tj. pravu kao izvoru stalekih privilegija) i izvrava
se silom, (Slobodan Samardi, Politika, Enciklopedija politike kulture, Savremena administracija, Beograd, 1993, str. 875).
632
U stvari, novovekovno znaenje politike se svodi na dravu i dravne poslove, vrenje
vlasti (i tenji ka uestvovanju u vrenju vlasti), organizovanju usmerenom ka postizanju
odreenog cilja, odnosno uspostavljanja i odravanja ravnotee u drutvu.
633
Slobodan Samardi, Politika, Enciklopedija politike kulture, cit. izd, str. 884.
634
Opirnije o ovome videti: dr Radomir Luki, Istorija politikih i pravnih teorija, Nauna
knjiga, Beograd, 1956, str. 10-20. i dr Ljubomir Tadi, Nauka o politici, cit. izd, str. 1744.
635
O ovome videti i: dr Jovan orevi, Politiki sistem, Savremena administracija, Beograd, 1985, str.13-23.
198

Postoji vie definicija politike. Tako se pod politikom podrazumeva delatnost drave, sva ona delatnost organizovanih drutvenih grupa, naroito politikih stranaka koje se odnosi na dravnu vlast, kao i onu delatnost koja potie iz
meusobnih odnosa ovih grupa.636 Ali se pojam politike i tako odreuje da on
obuhvata sve oblike i vidove svesne drutvene akcije kojima se obezbeuje
razreenje drutvenih protivrenosti i vrenje optih drutvenih funkcija vezanih
sa integracijom individualiziranih delova u funkcionalno organizovanu celinu
globalnog drutva.637 Slina ovoj definiciji je i definicija politike kojom se ona odreuje
kao delatnost usmeravanja drutva kao potpune (globalne) zajednice u odreenom
pravcu prvenstveno pomou dravne vlasti ili drugih odgovarajuih specijalizovanih
drutvenih organizacija (danas uglavnom pomou politikih stranaka). Ovako
odreena politika, kao znaajna drutvena pojava, ima pet elemenata: to je svesna
delatnost, ona ima svoje subjekte koji je vre, to je delatnost kojom se usmeravaju
druge ljudske delatnosti, te druge delatnosti se usmeravaju u odreenom pravcu u
ostvarivanju odreenih ciljeva i u toj delatnosti koriste se odreena sredstva sredstva usmeravanja.638
Polazei od navedenih, i drugih, definicija politike kao drutvene pojave, smatramo da se politika moe odrediti kao svesna drutvena delatnost kojom se. Posredstvom drave ili (i) politikim organizacijama usmeravaju druge drutvene delatnosti radi ostvarivanja odreenih ciljeva odreenim sredstvima. Ovako odreena
politika kao drutvena delatnost pretpostavlja postojanje programa za odreene
aktivnosti, usmeravanje tih aktivnosti i sredstava kojima se programom predviene
aktivnosti ostvaruju. U stvari, politika predstavlja nain regulisanja drutvenih
odnosa, usmeravanjem njihovog razvoja, u vie razliitih oblasti ili u njihovoj
ukupnosti. Kakva e biti politika, tj. u kom pravcu, sa kojim ciljem i korienjem
kojih sredstava e se vriti usmeravanje pojedinih drutvenih delatnosti u pojedinim
drutvima to zavisi od stepena razvijenosti pojedinih drutava, njihove socijalne strukture, njihovog istorijskog razvoja, njihove tradicije i kulture. Meutim, svih ovih, i
drugih, faktora koji utiu, ili mogu uticati na formulisanje ciljeva politike i izbor
sredstava za njihovo ostvarivanje ostaje otvoreno pitanje odnosa politike i morala,
odnosno usaglaavanje onog to se eli politikom postii sa moralnim naelima, tj.
moralnim normama datog drutva i opteoveanskim moralnim normama.639
636

Dr Joe Goriar, Sociologija, Rad, Beograd, 1981, str. 3.

Dr Najdan Pai, Klase i politika, Rad, Beograd, 1976, str. 4.
638
Socioloki leksikon, Savremena administracija, Beograd, 1982, str.464.
639
Pre svega moral i politika su autonomni meusobno, premda relativno. Funkcionalna autonomija koja ih deli ini njihove odnose nesimetrinima. Politika organizuje zajedniki ivot
ljudi i njihovu delatnost, regulie i kontrolie ivot drutva, dok moral ima sve te funkcije i
istovremeno kontrolie politiku (kao i ostale organizacione sisteme drutva - pravni, kulturni,
ideoloki, itd.). Moral (za razliku od etike) se nalazi izvan i ispod politike, i zato je njihov spoj
tako teak i nestabilan, a sam problem njihovih odnosa ostaje kao tradicionalna tema za
filozofska i politika istraivanja. (. . , , , Moskva 3/1995, str. 5).
637

199

3. Politka kao delatnost svesnog usmeravanja moe imati (i ima) za svoj

predmet razliite drutvene delatnosti.640 Na osnovu usmeravanja tih razliitih
delatnosti nastaju i posebne politike. Tako nastaje i ekoloka politika. Ekoloka
politika kao svesna drutvena delatnost za svoj predmet ima usmeravanje
ovekovog odnosa prema prirodi kako ne bi svojom proizvodnjom materijalnih
dobara naruavao odnose u prirodi, u ekosistemima i izmeu njih, dovodei do
naruavanja ekoloke ravnotee koje moe dovesti i do ekoloke krize, tj. do
ugroavanja ovekovog prirodnog okvira ivota. Jer, izmeu neorganske i
organske prirode postoji uska povezanost i rekli bismo proimanje. U ovom
smislu se i ukazuje, kada se i sa filozofskog stanovita razmatra sastav realnog
sveta, da je celokupna neorganska priroda jedno jedino celovito, vrlo sloeno
bie, vezano tesnim vezama strogo zakonitim. Ona u tom smislu, kao celovita,
neprekidna, jedinstvena ini neorgansku osnovu celog sveta. Nad njom se kao na
vrstoj i pouzdanoj podlozi, uzdiu sledee dve vrste organske prirode - iva bia
u celini sem oveka i ovek i njegovo drutvo...641
Savremeni svet suoen je sa loim stanjem u svom prirodnom okruenju.
Pokazatelji tog loeg i nezadovoljavajueg stanja su: porast stanovnitva i
nedostatak hrane, dvoznana (pozitivna i negativna) priroda nauke i tehnologije,
limitiranost prirodnih resursa, i sl.642 Ovakvo nezadovoljavajue stanje u prirodnom okruenju oveka nastalo je zato to u programiranju i ostvarivanju materijalnog napretka drutva nije voeno rauna o ekolokoj osnovi oveanskog
ivota i ivota ostalih ivih bia. Izostala je ekoloka politika, koja bi vodila
rauna i o ovom aspektu materijalnog razvoja i drutvenog progresa, stavljajui ih
u kontekst istorijskog razvoja oveanstva kao ljudske zajednice na planeti
Zemlji.643 Zato se za reavanje nastalih ekolokih problema voenje ekoloke
politike javlja kao neophodnost. I danas skoro sve zemlje, a naroito industrijski
razvijenije, nastoje da formuliu svoju ekoloku politiku, da urede plansko korienje prirodnih resursa i obezbede finansijska sredstva za regeneraciju prirodnih
640

Politika savremene epohe mora se oslobaati voenja u neizvesnost, i ne moe biti aktivna
i stvaralaka politika ako se ne trai i ne obezbeuje izlaze iz savremenih drutvenih kriza i
blokada. Politika nove epohe moe da se zasniva samo na ljudskoj potrebi za slobodom i
uivanjem a da odbacuje i prevazilazi utalitaristike i vulgarne potroake kulture (dr Jovan
orevi, Ideje i institucije, Radnika tampa, Beograd, 1972, str. 149).
641
...Kao takva osnova, neorganska priroda je od ogromnog znaaja za ivi svet, a time i za
svet uopte. Ma koliko razliit od neorganskog sveta, on je ipak, na kraju krajeva, stvoren od
iste, iako preobraene materije i opstaje, u velikoj meri, sluei se upravo tom mrtvom
materijom, koju prerauje u sebe, a istovremeno je troi da bi iveo (dr Radomir D. Luki,
Sistem filozofije prava, Savremena administracija, Beograd, 1992, str. 111).
642
Dr Radmila Stojanovi, Teorija privrednog razvoja u treoj tehnolokoj revoluciji, Savremena administracija, Beograd, 1987, str.7.
643
U ovom smislu i Herbert Grul pie da je nae doba, materijalno posmatrano, vrlo uspeno,
ali da je misaono zaostalo u odnosu na istoriju oveanstva. Opiriije videti: H.Grul, Jedna
planeta je opljakana, Prosveta, Beograd, 1985.
200

resursa. Isto tako, veina drava nastoji da zakonskim propisima regulie korienje obradivog zemljita. U stvari, skoro sve drave nastoje da vode odreenu
politiku u ouvanju i korienju prirodnih resursa. Meutim, ouvanje ovekove
sredine, strategija ouvanja i korienje prirodnih resursa predmet je pored dravnih organa i drugih drutvenih i politikih organizacija.
Ekoloka politika nema za cilj samo usmeravanje odnosa oveka i drutva
prema prirodi. Ona ima za cilj i usmeravanje odnosa u prirodi, u ekosistemima i
izmeu ekosistema. Meutim, ona to usmeravanje vri preko usmeravanja ljudske
delatnosti u odnosu na te odnose i ekoloke procese. U stvari, ekoloka politika
primarno usmerava drutvene procese i posredstvom njih utie na odnose u
ekosistemima i izmeu njih. Ona to ini, pre svega, posredstvom drave, zato to
su ekoloki problemi, loi odnosi u prirodnom okruenju drutva, jedno od kriznih
arita u savremenom svetu. Meutim, drava nije i jedini subjekt stvaranja i
ostvarivanja ekoloke politike. Naprotiv, u savremenom drutvu, a posebno u industrijski razvijenim zemljama, drava, iako znaajan, nije jedini subjekt ekoloke
politike, ona je samo jedan od subjekata, uz, ili i, pored politikih stranaka,
naunih i strunih drutava, novih pokreta, itd.

2. POJMOVNO ODREIVANjE EKOLOKE POLITIKE

1. Ekoloka politika je nova i mlada specijalizovana politika u okviru politike shvaene kao usmeravajue drutvene delatnosti kojom se eli postizanje odreenih ciljeva, i zato ne postoji jedna opteprihvaena njena definicija. Pa ipak, polazei od definicije politike uopte i postojanja saglasnosti da je cilj ekoloke politike
usmeravanje u drutveno poeljnom pravcu ovekovog odnosa prema prirodi, moe
se pristupiti njenom definisanju, na nain koji e biti prihvatljiv. Ekoloka politika
predstavlja svesnu i organizovanu drutvenu usmeravajuu delatnost kojom se posredstvom drave i drutvenih, posebno politikih organizacija, usmerava odnos
drutva prema prirodi radi zatite i unapreivanja ovekove ivotne sredine. Ovako
definisanu ekoloku politiku ne treba shvatiti kao dravnu politiku, kao vrenje dravne vlasti, iako je drava znaajan faktor njenog ostvarivanja, jer se ekoloki
problemi ne mogu reavati samo klasinim merama dravne politike.644
Ekoloka politika, kao i politika, ima pet osnovnih elemenata: usmeravanje, cilj, subjekte, delatnost i sredstva. Ekoloka politika je usmeravajua delatnost koju vri drava i druge drutvene, pre svega politike organizacije (posebno
stranke). Ovom politikom vri se usmeravanje ponaanja svih drutvenih inilaca
koji imaju odreene odnose prema prirodi u procesu proizvodnje, u smislu da to
njihovo odnoenje moe uticati (i utie) na odnose u prirodi (u ekosistemima i
njihovom meusobnom odnosu). Cilj usmeravanja je ouvanje ekolokog poretka
u ivotnoj sredini tako da ona moe biti okvir ivota, posebno okvir ovekovog
644

Opirnije videti: dr Vukain Pavlovi, Poredak i alternativa, Univerzitetska rije, Niki,

1987, str. 168.
201

ivota. Sredstva koja se primenjuju u ostvarivanju usmeravanja u odnosu na

prirodu su razliita u zavisnosti od toga da li je subjekt ekoloke politike drava ili
neka druga drutvena ili politika organizacija. Drava kao subjekt ekoloke
politike vri usmeravanje odnosa prema prirodi pravnim propisima, od planiranja i
zakonskog regulisanja korienja prirodnih resursa, do primene sankcije (esto i
vrlo strogih) za nepotovanje ekolokih propisa. Ako se kao subjekt ekoloke politike javljaju drutvene organizacije, a pre svega politike stranke one mogu uticati na usmeravanje odnosa prema prirodi, radi njenog ouvanja, snagom politikog pritiska na organe dravne vlasti da ostvaruju odreenu ekoloku politiku.645
Ako se poe od shvatanja ekoloke politike kao svesne i organizovane
drutvene delatnosti koji ima za cilj zatitu od degradacije i unapreivanje
ovekove ivotne sredine i karaktera ekolokih problema, kao globalnih problema
koji se iskazuju na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i meunarodnom planu,
ekoloka politika po obimu moe biti razliita. Ona moe biti nacionalna (dravna u granicama jedne drave), regionalna (odnositi se i ostvarivati u pojedinim
regionima) ili meunarodna. Ali, isto tako sve ove politike se mogu i proimati,
tj. mogu biti povezane u meri u kojoj su povezani i ekoloki problemi ijem reavanju tee. Ove politike, a posebno nacionalne, koju vode pojedine drave i
meunarodne usklauju se preko meunarodnih akata, tj. dokumenata koji se usvajaju od strane meunarodnih organizacija i foruma. Tako se, npr. u RIO Deklaraciji o ivotnoj sredini i razvoju kae da drave treba da sarauju ekspeditivno i
odluno u daljem razvoju meunarodnog prava i odgovornosti i odteti za
negativne posledice prouzrokovane aktivnostima u okviru njihove jurisdikcije ili
kontrole u podrujima izvan njihove jurisdikcije.646
2. Ekoloka politika kao organizovana (svesna i usmeravajua) delatnost
zasniva se na odreenim principima.647 Principe na kojima se ona zasniva (ili
treba da zasniva) i od kojih polazi u reavanju ekolokih problema mogu se podeliti u dve osnovne grupe: politike i socijalno-ekoloke. Kao najznaajniji politiki principi navode se: princip demokratinosti, princip javnosti, princip dobrovoljnosti, princip aktivnosti i princip pregovaranja.648 Ekoloko-socijalni principi
su: usaglaavanje privrednog razvoja sa ekolokim mogunostima; korienje
tekovina nauno-tehnikog progresa u skladu sa zahtevima za ouvanje potrebne
ekoloke ravnotee; stvaranje sistema potreba ije zadovoljavanje nee dovoditi
do degradacije ovekove ivotne sredine i planiranje prirodnog prirataja stanovnitva u meri u kojoj prirodni resursi i razvoj tehnologije to mogu odrati, uz
izostajanje negativnih posledica za privredni razvoj i ivotnu sredinu. Sadraj i
645

Ovde se daju osnove za definiciju ekoloke politike u meri u kojoj je potrebno da se ekoloka politika razmatra u okviru socijalne ekologije.
646
RIO deklaracija o ivotnoj sredini i razvoju, princip 13.
647
Opirnije o ovome videti: Darko Nadi, Koncipiranje ekoloke politike u uslovima viepartijskog politikog sistema, magistarski rad, Fakultet politikih nauka, Beograd, 1993, str. 89-90.
648
Opozit od ovih principa su: nedemokratinost, tajnost, prisila, neaktivnost i konfrontiranje.
202

ostvarivanje kako politikih tako i ekoloko-socijalnih principa u pojedinim

fazama njihovog razvoja zavisilo je, i zavisi, i od njihovog drutveno-politikog
sistema i promena u tom sistemu.
Kao organizovana delatnost, polazei od principa iji su sadraj i prihvtanje (neprihvatanje) uslovljeni brojnim faktorima, u ostvarivanju svojih ciljeva,
ekoloka politika ima i koristi i odreene metode. Kao metode ekoloke politike
najee se navode: tehniko-tehnoloke, ekonomske, zakonodavno-pravne, politike i vaspitno-obrazovne. Tehniko-tehnoloke metode ukljuuju primenu tehniko-tehnolokih reenja i sredstava u zatiti i unapreivanju ivotne sredine.
Ekonomske metode se iskazuju u korienju ekonomskih instrumenata u reavanju
ekolokih problema. Zakonodavno-pravne metode se iskazuju u pravnom
regulisanju odnosa drutva, tj. pojedinih drutvenih subjekata prema prirodnoj
sredini radi njene zatite od degradacije ili otklanjanja posledica degradacije. Politike metode se ispoljavaju u politikoj akciji svih subjekata zatite ovekove
ivotne sredine, posebno politikih organizacija, radi zatite i unapreivanja ovekove sredine. Vaspitno-obrazovnim metodama se eli razvijanje ekoloke svesti i
moralne odgovornosti kao pretpostavki ostvarivanja ekoloke politike.
Politika i svaka specijalizovana (posebna) politika, pa i ekoloka politika,
pretpostavlja, i ima, i svoje subjekte ijim angaovanjem, delovanjem, na osnovu
principa od kojih se polazi i uz korienje odreenih metoda, se ostvaruje. Broj,
obim i nain angaovanja subjekata ekoloke politike u pojedinim zemljama je
razliit, i zavisi od vie faktora. Meutim, najee se kao subjekti ekoloke politike javljaju: drava (sa razliitim oblicima svoje organizacije), politike stranke,
privredni subjekti, nauno-istraivake ustanove, razni oblici organizovanja graana i graani. Aktivnost pojedinih od ovih subjekata je razliit u pojedinim
zemljama,649 ali se drava, moe se slobodno rei, uvek javlja tamo gde ima
ekoloke politike kao njen subjekt.
3. Drava se javlja kao znaajan subjekt ostvarivanja ekoloke politike, u
osnovi na dva naina. Prvo, poto ona ureuje svojim pravnim propisima ne samo
svoju organizaciju, ve i okvire za organizovanje i delatnost i druge oblike
organizovanja (i okupljanja) u njenim granicama, ona moe uticati i utie i na
mogunost javljanja i delatnost drugih subjekata ekoloke politike. Drugo, ona
donosi pravne propise o odnosu drutvenih subjekata prema prirodnoj sredini i
obezbeuje sankcije za potovanje tih propisa. U odreenom smislu dravna
suverenost se ispoljava i u pravu drave da ureuje svoj odnos i svojih institucija
i graana prema prirodnoj okolini. Meutim, drave postaju sve znaajniji subjekti ekoloke politike i na osnovu meunarodnih dogovora i dokumenata. Tako
se npr. u Evropskoj povelji o ivotnoj sredini i zdravlju (usvojenoj 1989) zemlje
potpisnice obavezuju da e nastojati da preduzmu aktivnosti o urgentnim pitanjima ivotne sredine. Kao urgentna pitanja navedena su: globalni poremeaji ivotne sredine (kao to su oteenje ozonskog omotaa i promene klime), bezbed649

Opirnije o ovome videti: Darko Nadi, cit. rad, str. 99-147.

203

no i odgovarajue snabdevanje vodom za pie u skladu sa smernicama svetske

zdravstvene organizacije, kvalitet vode, mikrobioloka i hemijska neispravnost
hrane, ekoloke i zdravstvene posledice uticaja razliitih izvora energije,
saobraaja, posledice hemizacije poljoprivredne proizvodnje, kvalitet vazduha,
opasni otpaci, biotehnologija (posebno genetski modifikovani organizmi) i iste
tehnologije kao preventivne mere.650 I u RIO deklaraciji (1992) je dosta prostora
dato ulozi drave u zatiti ivotne sredine, a svi ti stavovi, proizlaze iz principa
osam te deklaracije koji glasi: U cilju ostvarivanja odrivog razvoja i vieg
kvaliteta ivota za sve ljude, drave treba da ublae i ukinu neodrive naine
proizvodnje i potronje i da podstiu odgovarajuu demografsku politiku.651
Pored ukazivanja na potrebu da drave preuzimaju mere u vezi sa
urgentnim pitanjima ivotne sredine ne samo sa stanovita zatite zdravlja ve i
sa stanovita razvoja, sve ee se ukazuje i na potrebu jaanja dravnih funkcija
sa stanovita usklaenog razvoja odnosa ivotne sredine i sveta rada. U ovom
smislu se ukazuje da ekoloka politika, politika zatite i unapreivanja radne
sredine ima izuzetno znaajan uticaj na svet rada. U kontekstu ovakvog pristupa
posebno se analiziraju sledei odnosi: ivotna sredina i zapoljavanje, ivotna
sredina - siromatvo - razvoj, obrazovanje - ivotna okolina, radna i ivotna
sredina, dva aspekta istog problema, i sl.652 Ukazivanje na ove odnose i njihovo
razmatranje u okviru ekoloke politike ukazuje i na povezanost politike zatite
ivotne i politike zatite radne sredine, i sa tog stanovita promiljanju i osmiljavanju drave kao subjekta ekoloke politike. U stvari, povezanost politike zatite ivotne sredine sa politikom unapreivanja uslova rada treba da obezbedi da
kriterijum vrednovanja tehnolokog progresa bude njegov doprinos blagostanju
oveka kroz unapreivanje kvaliteta ivotne i radne sredine i stvaranju mogunosti za nove oblike stvaralatva i nove politike programe koji e omoguiti
ostvarivanje drutva sa vie socijalne pravde i humanosti.653
Drava je sve prisutnija (i priznatija) kao subjekt ekoloke politike, ali ne
postoji saglasnost o tome kako ona ovu svoju delatnost treba da ostvaruje:
centralizovano ili decentralizovano. Na ovo pitanje teko je jednostavno odgovoriti budui da se ekoloki problemi javljaju na raznim nivoima, ali su uvek
meusobno povezani i predstavljaju globalne probleme, pa i globalne probleme
oveanstva. Sa ovog stanovita se postavlja i pitanje kako e i pojedine drave
biti subjekti parcijalne ekoloke politike bez jedne globalne, meunarodne
ekoloke politike. I kako se ukazuje, kao to se sudbina zemlje ne moe prepustiti
650

Evropsku povelju o ivotnoj sredini i zdravlju usvojili su i potpisali ministri za ivotnu sredinu i
zdravlje zemalja Evropskog regiona svetske zdravstvene organizacije, u Frankfurtu na Majni 7. i 8.
decembra 1989.
651
RIO deklaracija o ivotnoj sredini i razvoju (1992), princip 8.
652
Opirnije videti: Report of the Direktor General, Environment and the World of Work, Geneva,
1990, i Edited by A. S. Bhalla, Environment, Employment and Deverlopment, ILO Geneva , 1992.
653
Opirnije o ovom videti: dr Danilo . Markovi, Ekoloka politika i svet rada, zbornik radova
XVII jugoslovenskog savetovanja o zatiti radne i ivotne sredine, Ni, 1991, str. 15-24
204

odlukama pojedinih drava, tako se one ne mogu mimoii u reavanju globalnih

ekolokih problema. A to se tie ostvarivanja ekoloke politike unutar pojedinih
drava, kako e drava ostvarivati svoju ulogu kao subjekt ekoloke politike,
zavisi kako od njene unutranje organizacije da li je centralizovana ili decentralizovana i od karaktera privrede da li je privreda planska ili trina. Meutim,
ne moe se unapred rei da je centralizovana ili decentralizovana dravna organizacija, kao ni planska ili trina privreda primerenija za uspeno ostvarivanje
ekoloke politike iji je cilj zatita ovekove ivotne sredine. Ostvarivanje
ekoloke politike zavisi od mnogih drugih faktora.654 Uvaavajui realnost drutvenih odnosa u savremenom svetu, smatramo da je mogue prihvatiti ekoloko
planiranje i u uslovima trine privrede, kao i kombinaciju aktivnosti centralizovanih i decentralizovanih organa dravne vlasti u ostvarivanju ekoloke politike. Meutim, u svakom sluaju za ostvarivanje ekoloke politike potrebno je
odrediti osnovnu jedinicu ivotne sredine. U ovom nastojanju sva su opredeljenja
da se za takvu jedinicu uzme predeo kao osnovni skup ekosistema koji su u
interakciji.655 Prihvatanje predela kao osnovne jedinice, s obzirom na njihove
razliite ekoloke situacije, omoguuje formulisanje i primenu ekoloke politike
primerene ekolokim optereenjima pojedinih od njih.

II. PRINCIPI I SUBJEKTI EKOLOKE POLITIKE

1. PRINCIPI I CILjEVI EKOLOKE POLITIKE
1. Ekoloka politika, kao posebna politika, kao svesno i organizovano
usmeravanje odnosa drutva prema ivotnoj sredini, iji je osnovni i najznaajniji
subjekt drava, i ne moe se razmatrati i shvatiti u pojedinim zemljama ako se
razmatra izvan konteksta politikog sistema zemlje i politike kojom se on
ostvaruje. Naime, kao to je odnos oveka prema prirodi posredovan politikim
sistemom, tako je i ekoloka politika odreena politikom drave u kojoj se
ostvaruje, jer drutvena i politika dimenzija, pre svega produkcionih odnosa,
bitno determinie stav i ponaanje drutvene zajednice prema postojeim prirod654

Nesumnjivo je da se mogu navoditi i sistematizovati brojne prednosti i nedostaci jednog i

drugog pristupa: trinog i planskog, ali to samo po sebi ne bi dalo reenje. Trina ekonomija
ima niz pozitivnih elemenata i nije potrebno potpuno iskljuivati njeno postojanje. Mogue je
postojanje trine ekonomije, ali istovremeno i planski, odnosno ekoloki orijentisanog
drutva, drave. Trite moe tako u meovitoj ekonomiji delovati u okvirima nekih unapred
datih planskih orijentacija i veliina koje se odnose ne samo na pojedine zemlje nego na
oveanstvo (Ivan Cifri, Socijalna ekologija, Globus, Zagreb, 1989, str. 35).
655
Savremena ekologija se sve ee opredeljuje za ekoloki predeo (Landscape, Landsehalf)
kao osnovnu jedinicu posmatranja, planiranja i primenu mera ekoloke politike (dr Vukain
Pavlovi, Ekoloka alternativa, Direktor, Beograd, 4-5/1995, str. 36).
205

nim resursima.656 Meutim, usaglaavanje privrednog razvoja, posebno rasta sa

ekolokim mogunostima (i zakonitostima) a to je, i treba da bude, cilj ekoloke
politike nije jednostavan i lak zadatak, bez obzira na karakter drutveno-ekonomskih odnosa i naglaenu ili manje naglaenu ulogu drave u drutvenom
ivotu, pa i u ostvarivanju ekoloke politike. Ovo usaglaavanje ne zavisi samo od
drutvenog opredeljenja za zatitu prirodne sredine i njene zakonske regulative.
Ono je odreeno tehniko-tehnolokom osnovom proizvodnih procesa. Jer,
tehnika nije neutralna, ona odraava i odreuje odnos proizvoaa prema grupi, i
prema drutvu, oveka prema sredini (podvukao D. . M.), ona je matrica odnosa
vlasti, drutvenih odnosa proizvodnje i hijerarhijske podele poslova.657 Zato je
potrebno u istraivanju i kritikom procenjivanju ekoloke politike pojedinih
drava uzeti u obzir ukupnost faktora koji odreuju njihovu ekoloku politiku i
efekte koji se postiu kada drava svoju funkciju ostvaruje preko centralnih ili (i)
preko lokalnih organa vlasti.
Reavanje sloenih ekolokih problema treba da ima za cilj zatitu i
unapreivanje ovekove ivotne sredine. Njihovo reavanje zahteva jasnu formulaciju osnovnih principa ekoloke politike. Formulisanje osnovnih principa
ekoloke politike treba da poe ne samo od ekolokih problema i njihovog ispoljavanja sa negativnim posledicama koje su nastupile, ili je izvesno da e nastupiti, ve i od karaktera drutveno-ekonomskih odnosa koji odreujue utiu kako na
politiki sistem tako i na organizaciju i principe poslovanja privrednih subjekata.
Imajui ovakav pristup formulisanju osnovnih principa ekoloke politike, smatramo da treba prihvatiti ukazivanje na potrebu da se ostvari planiranje u zatiti i
unapreivanju ivotne sredine. To planiranje treba ostvarivati u sklopu celine
drutvene reprodukcije i uz punu interdisciplinarnu saradnju svih aktivnosti inilaca drutva, ispoljavajui pri tom dugoveni pogled na itavu ovu problematiku.
Bez takvog kompleksnog pristupa zaustavljanje procesa degradacije ivotne
sredine nije mogue ni pretpostaviti.658 Planiranje zatite ivotne sredine, ovako
odreeno i sa ovakvim ciljem, potrebno je i u uslovima meovite privrede koja se
razvija na osnovu pluralizma svojinskih oblika i oblika i vrste privrednih subjekata po toj osnovi. Formulisanje osnovnih principa politike zatite i unapreivanja ovekove sredine mora polaziti od rezultata interdisciplinarnog naunog
prouavanja odnosa prirode i drutva i mogunosti kompleksnih reenja ouvanja
i zatite ovekove sredine. Ali, isto tako, formulisanje tih principa treba da polazi i
od saznanja o povezanosti prirodne i drutvene komponente ovekove sredine i
mnotva mnogoznanih i sloenih odnosa koji postoje, i nastaju, iz te povezano-

656

Vukain Pavlovi, Drutveni i politiki znaaj ekologije, zbornik radova Samoupravno

drutvo i ekologija, Beograd, 1987, str. 17.
657
Andre Gorc, Ekologija i politika, Prosveta, Beograd, 1982, str. 48.
658
Dr Nikola obelji, Privredni razvoj i problemi ovekove sredine, zbornik radova ovek, drutvo, ivotna sredina, SANU, Beograd, 1981, str. 83.
206

sti.659 Jer, povezanost ovih, osnovnih komponenti ovekove ivotne sredine, na

svoj nain izraava i karakteristike oveka kao prirodno-drutvenog bia, koji se
razvija i tei stalnom razvoju.
U definisanju osnovnih principa ekoloke politike koja u osnovi treba da
znai politiku zatite I unapreivanja ivotne sredine, polazimo kako od osnovnih
karkateristika drutveno-ekonomskog ureenja, uloge i funkcija drave u privrednom i drutvenom ivotu i njene organizacije, tako i od shvatanja da to zaista
treba da budu osnovni principi koji e moi da se pravno artikuliu i akciono
operacionalizuju u duem vremenskom periodu. U kontekstu ovakvog pristupa
definisanju osnovnih principa ekoloke politike, smatramo da se kao njenih pet
osnovnih principa mogu navesti: usaglaavanje privrednog razvoja sa ekolokim
mogunostima, upotreba dostignua nauno-tehnikog progresa u skladu sa zahtevima za ouvanje ekoloke ravnotee, stvaranje sistema drutvenih potreba ije
zadovoljavanje nee dovesti do degradacije ivotne sredine, drutveni razvoj koji
obezbeujui zadovoljavanje potreba sadanjih generacija ne ugroava zadovoljavanje potreba buduih generacija i integracija sektorskih politika i politike zatite
ivotne sredine.
2. Usaglaavanje privrednog razvoja sa ekolokim mogunostima moe se
ostvariti, i ostvaruje se, kao princip ekoloke politike, usaglaavanjem ciljeva proizvodnje i privrednog razvoja sa ekolokim zakonitostima na nain da se minimizira negativno dejstvo ekonomskog razvoja na ovekovu prirodnu sredinu. Ekonomski kriterijumi koji podstiu ekonomisanje drutvenog rada i sredstava ne
apsolutizuju se ve povezuju sa ekolokim, kako proizvodnjom ne bi dolo do
naruavanja ekoloke ravnotee u ovekovoj prirodnoj sredini i ugroavanja ovekovog okvira ivota. Zato je potrebno uspostaviti drutveno ogranienje
maksimizacije dohotka kao motiva privreivanja, kako ne bi visina dohotka vodila
naruavanju ekoloke ravnotee. Ovim se ekonomski kriterijumi koji se primenjuju za procenu ekonomskog razvoja dopunjuju ekolokim, koji omoguavaju
svestranije sagledavanje drutvenog znaaja promena i proizvoda koje stvara
proizvodnja. Meutim, trokovi ouvanja ivotne sredine, ako se posmatraju na
klasian nain, ne spadaju u tzv. interne (privatne) trokove proizvodnje. Oni
pripadaju zoni eksternalija i, kao deo ukupnih (socijalnih) trokova, padaju na
teret drutva u celini. Tu suprotnost izmeu principa tzv. interne i eksterne ekonomije, odnosno motivacije preduzetnika i drutvenog interesa, morala je da
preuzme na sebe i regulie drava, kao jedina legitimna sila. Ekologija je morala

659

Savreno je oevidno da su ovek i oveanstvo stvorivi drutvo neodvojivi deo prirode. Na to

ukazuje taj fakt to se sve krupnije promene u prirodi neminovno odraavaju na oveanstvo i
njegovu privredu. Uska je i obrnuta veza izmeu prirodnih bogatstava i tempa razvitka oveanstva (. . , , , Moskva, 1994, str. 285).
207

postati deo politike i zakonodavstva.660 Ekoloki problemi zauzimaju sve vie i

imaju sve vei znaaj u ekonomskoj politici, zato to su u savremenim uslovima
prirodni (ekoloki) procesi i privredni sistemi prerasli u jedinstven metasistem:
proizvodnja - prirodna sredina - bioekonomski sistem.661 U takvim uslovima
upravljanje drutvenom proizvodnjom, preraslo je u upravljanje bioekonomskim
sistemom, na nain da razvoj privrednog sistema ne dovede do degradacije prirodnih (i ekolokih) sistema, poto bi njihova degradacija, pre ili kasnije dovela u
pitanje opstanak i privrednog, kao drutvenog, sistema.662 U stvari, zahtevi za
upravljanje drutvenim razvitkom (koji u sebe ukljuuju, pre svega, zahteve za
upravljanje privrednim razvojem) sa ciljem da se zatiti i ivotna sredina, postavljaju se kako na planetarnom nivou (to se ostvaruje meunarodnom saradnjom)
tako i na nivou svake zemlje (to treba da se ostvaruje njenom ekolokom politikom).
Usklaivanje razvoja proizvodnih snaga i njihovog korienja sa ekolokim zahtevima, kao princip ekoloke politike, ostvaruje se razvojem i upotrebom
proizvodnih snaga ija upotreba u procesu proizvodnje nee neracionalno troiti
prirodne resurse i stvarati materije koje se ne bi mogle ponovo upotrebiti u
procesu proizvodnje. Razvoj i upotreba ovakvih proizvodnih snaga dovodio bi
minimalno (i kontrolisano) do naruavanja ekoloke ravnotee, tj. degradacije
prirodne sredine i njenog zagaivanja. Ovakva upotreba tehnike predstavlja prilog
humanizaciji poloaja oveka u drutvu i bitnu komponentu same humanizacije.
U suprotnom, svako korienje lokomotive drutvenog razvoja, pa i tehnologije
kao poluge opteg napretka postoje, istorijski gledano, besmisleno. Savremen
svetski izazov danas je formulisan u pitanju hoe li ovek postati sluga tehnologiji
ili e tehnologija sluiti oveku.663 U stvari, izmeu tehnolokog razvoja i zatite
prirode moraju se postii kompromisi. Jer, tehnologija mora optimalno da po660

Reavanje ekolokih problema, tj. ostvarivanje zatite ovekove ivotne sredine postaje i
svojevrsni razvojni resurs i faktor poslovne uspenosti u trinoj ekonomiji. Jer, ma koliko sa
stanovita novanog prinosa ulaganja u zatitu ovekove sredine bila protivurena, ulaganja u
proizvodnju zdrave hrane i negovanju prirodnih retkosti mogu biti veoma profitabilna kao
strateka prednost i svojevrsna izvorita poslovnog uspeha u irem smislu rei (Opirnije
videti: dr Petar uki, Zato menaderi danas moraju biti zeleni, Direktor, Beograd, 45/1995, str. 13).
661
Nije vie re samo o zagaivanju vode i vazduha usled breg razvitka industrije, i trokova, radi smanjivanja ovog zagaivanja, ve se kao najozbiljniji problem ouvanja naeg prirodnog okruenja danas javlja zatita ne samo od ekonomskog oruja ve i od atomskih centrala, odnosno od njihovih moguih kvarova (dr Radmila Stojanovi, Teorija privrednog razvoja u treoj tehnolokoj revoluciji, Savremena administracija, Beograd, 1987, str. 21-22).
662
Zato se na granici ekologije i ekonomije javlja nova oblast istraivanja teorija upravljanje
bioekonomskim sistemima. Ona se oslanja na rezultate istraivanja kako drutvenih, tako i prirodnih nauka. No, ona ima svoj samostalni predmet - izuavanje meusobnih veza ekonomskog razvitka, nivoa tehnologije i kvaliteta prirodne sredine (Dragoje arkovi, Ekonomija i
ekologija, zbornik radova Samoupravno drutvo i ekologija, Beograd, 1987, str. 103-104).
663
ivorad Vii, Za kakav transfer tehnologije, Potroaki informator, Beograd, 1984, str. 25.
208

tuje prirodu, a priroda se moe neokrnjena ouvati, ali treba postaviti pravilno
odnose izmeu naruavanja prirode i tehnolokog razvoja.664 Odnos izmeu naruavanja prirode i tehnologije treba da bude takav da nova tehnologija ne razara
prirodu i ne poiva na upotrebi neobnovljivih prirodnih resursa.665
Osnovni princip ekoloke politike treba da bude i razvijanje sistema
drutvenih potreba ije zadovoljavanje nee traiti proizvodnju koja se rasipniki
odnosi prema neobnovljivim prirodnim resursima i doprinosi naruavanju ekoloke ravnotee i degradacije ovekove prirodne sredine. Nove i ire koncipirane
potrebe treba da dovedu do promene tradicionalnih pravaca razvoja koji su bili
usmereni ka jednostranoj maksimizaciji materijalnih elemenata drutvenog
blagostanja.666 U ovom smislu se i ukazuje na potrebu da se umesto tradicionalnog materijalnog standarda kao iskljuive pobude i cilja mora postaviti ira skala
vrednosti. Pri tom se imaju u vidu, pre svega, potrebe nematerijalnog karaktera,
kao to su one za obrazovanjem i viim kulturnim i duhovnim razvojem, za
humanijom organizacijom prostora, za vie slobodnog vremena i boljim uslovima
njegovog korienja, iji e razvoj predstavljati manje optereenje za ovekovu
sredinu.667 Potronja kojom se zadovoljavaju ove potrebe vie e odgovarati, i
vie odgovara, postindustrijskom drutvu u kome se drutveni presti ne meri
prema bogatstvu u materijalnim dobrima, ve obimom raspoloivog znanja i stepenom informisanosti. Naime, materijalnih dobara, posmatrano po glavi stanovnika, bie sve vie, ali bez neposrednog gomilanja od strane pojedinaca radi drutvenog prestia.668 Ustvari, ekoloka politika treba da doprinese stvaranju novog
modela potronje, koja e biti zadovoljavana proizvodnjom koja se racionalno
odnosi prema neobnovljenim prirodnim resursima i vodi rauna o ouvanju
potrebne ekoloke ravnotee u ekosistemima. U isto vreme taj novi model
potronje treba, u novim uslovima materijalnog i drutvenog razvoja, da doprinosi

664

Dr Ivan Mecanovi, Ekoloka komponenta u tehnolokom razvoju, Ekos, Novi Sad,

1/1988, str. 43.
665
Velika promena nasleenih etikih naela izazvana je ranjivou prirode na tehnoloke
intervencije oveka takvih razmera o kojima ranije epohe nisu ni slutile. Nova epoha imperativno zahteva da jedan potpuno novi poredak - celokupna naa planeta - ue u krug prema
kome moramo da budemo odgovorni (Miroslav Peujli, Drama socijalizma, Jugoart, Zagreb
- Prosveta, Beograd, 1989, str. 377-378).
666
ire o klasifikaciji ljudskih potreba i povezanosti njihovog zadovoljavanja sa principima
ekoloke politike. Videti . . , , cit. iz. str. 297-376.
667
Nikola obelji, cit. rad. str. 81.
668
Dakle, ljudi e se sve vie razlikovati prema znanju i informisanosti, a sve manje prema
zgradama za stanovanje, linim stvarima, koje e, naprotiv, biti sve slinije (korienje vrhunskih dometa mikro-elektronike). Iz istog razloga, tj. usled poveanog opteg materijalnog
bogatstva drutva, sve vie e se mnogi predmeti svakodnevne potronje dobijati na radnim
mestima besplatno, kako bi se tedelo vreme za uenje i informisanje (dr Radmila Stojanovi,
cit. delo, str. 159).
209

razvoju nove solidarnosti u podmirivanju potreba,669 i afirmisanju oveka kao

stvaralakog, slobodnog i vrednosnog bia.
Posle Konferencije Ujedinjenih nacija o ivotnoj sredini i razvoju (odrane u Rio de aneiru 1992) poeo je da se sve ee upotrebljava termin odriv
razvoj, uz isticanje da u cilju ostvarivanja odrivog razvoja zatite ivotne
sredine predstavlja integralni deo razvoja. Pod odrivim razvojem podrazumeva se
razvoj drutva i njegove privrede kojim se ne naruava osnova tog razvoja, ono
to je nuno za opstanak oveka, tj. njegova prirodna ivotna sredina. Princip
odrivog razvoja, kao jedan od osnovnih principa ekoloke politike zahteva, uz
opredeljenje za razvoj proizvodnih snaga i privredni rast, da razvoj privrednih i
neprivrednih delatnosti (njihove strukture, tehnike i tehnoloke promene) obezbedi i usporavanje i konano zaustavljanje iscrpljivanja prirodnih resursa i degradacije ivotne sredine oveka. Naime, to bi trebalo da bude razvoj koji obezbeujui zadovoljavanje potreba sadanjih generacija ne dovodi u pitanje mogunost
zadovoljavanja potreba buduih generacija.670 Za ovakav razvoj i njegovo ostvarivanje potrebno je da se izmeu ostvarivanja ekonomskog i tehnolokog napretka
uspostavi odnos koji nee prouzrokovati dalji intenzivan pritisak na ivotnu
sredinu. Uspostavljanje ovakvog odnosa izmeu ova dva napretka zahteva da se,
izmeu ostalog, i pre svega, iznau reenja na relaciji cena - efekat, putem
strukturalnog prilagoavanja ekonomije, ime bi se ukinula neadekvatna cena
prirodnih resursa, koja je dugo bila vladajua pa se i do danas ne retko odrava.671
Znaajan princip ekoloke politike mora biti i integralni pristup reavanju
ekolokih problema. Reavanjem ekolokih problema u okviru jednog medijuma,
kao to su npr. voda ili vazduh, nije mogue doi do eljenih rezultata, poto se
mediji meusobno kombinuju i tako utiu na stanje ivotne sredine. oveku je potrebna ivotna sredina sa svim njenim komponentama koje su se formirale hiljadama godina ije jedinstvo, sa odreenim odnosima i kvalitetom, predstavlja
biosfera, koja se i javlja regulatorom ivotne sredine na naoj planeti. Zato
ekoloka politika treba da predstavlja integraciju sektorskih politika (za pojedine
medije) uzimajui u obzir umnoenu sloenost mnogih faktora u ivotnoj sredini.

669

Upravo stoga treba afirmisati inverziju, obrnutost, da se vodila borba protiv ideologije
rasta: Dostojno tebe je samo ono to je dobro za sve. Vredi proizvoditi samo ono to ne izaziva ni privilegiju ni potcenjenost bilo koga. Moemo biti sreni sa manje izobilja, jer u
jednom drutvu bez privilegija nema ni siromanih (Andre Gorz, Ekologija i politika,
Prosveta, Beograd, 1982, str. 36).
670
Opirnije o ovome videti: . . -,
, u zborniku , , , Moskva,
1995, str. 5-10.
671
Neadekvatna cena prirodnih resursa moe nestati uvoenjem principa zagaiva plua. Primenom ovog principa u ekolokoj politici omoguila bi korekciju neodgovarajuih cena proizvoda koje
ne uzimaju u obzir ekoloku tetu. Jer, ako bi se u potpunosti snosili trokovi zagaivanja ivotne
sredine, trokovi smanjivanja tog zagaivanja bili bi manji od saniranja posledica.
210

3. Osnovni principi zatite i unapreivanja ivotne sredine, na koje smo

ukazali, treba da omogue pravovremenu i drutvenu optimalnu akciju usmerenu
na zatitu ovekove sredine. Ta akcija mora polaziti i od saznanja da je prirodna
sredina promenljiva (menjajui se pod uticajem svojih zakonitosti ili kao rezultat
ovekove delatnosti). Zato je potrebno i da se i drutvena akcija zasnovana na
ovim principima prilagoava prirodi koja se menja. S druge strane, efekte koji se
postiu zatitom ovekove prirodne sredine treba iskazivati u poboljanju uslova
ivota, to e dovesti do poboljanja zdravstvenog stanja stanovnitva. U ovom
kontekstu treba razmatrati i trokove koji nastaju radi zatite ovekove sredine. Ti
trokovi mogu biti visoki, ali, ire posmatrano, oni su nii od trokova koji nastaju
zbog degradacije ovekove sredine.
Formulisanje osnovnih principa ekoloke politike, i odreivanje zadataka
pojedinih subjekata njenog ostvarivanja, treba da se zasniva na pravu oveka na
zdravu ivotnu sredinu koje treba da bude definisano i pravno inagurisano kao
neprikosnoveno pravo oveka. Shvatanje ovog prava kao neprikosnovenog prava
oveka treba da obezbedi da njegovo ostvarivanje ne bude podreeno kratkoronim ekonomskim (i drugim drutvenim) interesima. Ali, isto tako, ovakvo shvatanje i ostvarivanje ovog prava treba da iskae i nove odnose izmeu pojedinaca i
drutva u uslovima kada se tei afirmaciji trinih odnosa u ekonomskoj sferi
ivota i demokratizaciji odnosa u drutvu, pa i u ureivanju i ostvarivanju funkcija
pravne drave. Meutim, kako nema demokratskih drutvenih odnosa ako nije
zatien ovek kao prirodno-drutveno bie, tj. ako nije zatien njegov fiziki i
moralni integritet, to afirmacija prava na zdravu ivotnu sredinu, i njegovo ostvarivanje, postaje i znaajna komponenta demokratskih odnosa u drutvu.
Ostvarivanje prava na zdravu ivotnu sredinu zavisi i od toga kako se
shvata ovekova ivotna sredina, da li u njenoj ukupnosti kao jedinstvo njene prirodne i drutvene komponente ili se redukuje samo na njenu prirodnu komponentu. Danas se ovekova sredina shvata u njenoj ukupnosti, kao jedinstvo njene
prirodne i drutvene komponente.672 Kada se razmatra zatita ovekove ivotne
sredine najee se misli na obe njene komponente. esto se ukazuje da je lake
zatititi od zagaivanja ovekovu prirodnu sredinu i oveka u njoj, od zatite oveka u drutvenoj sredini. Jer, zagaenja u drutvu nastaju zbog zagaenja
oveka. Zagaenje oveka je najvee zlo drutva i naeg veka. Ljude je mnogo
tee osloboditi zagaenja, nego, vodu, vazduh ili tle. Zagaeni ovek zagauje
zagaeni prostor, a ovaj njega. Ta meusobna uzronost vodi ka postupnom
672

ovekova ivotna sredina, kako je ve ukazano, ima dve osnovne komponente; prirodnu i
drutvenu. Ove komponente su meusobno povezane i ine specifino jedinstvo - ovekovu ivotnu
sredinu. Ali ove komponente se isto tako znatno razlikuju u meri da se moe govoriti, i govori se,
posebno o ovekovoj prirodnoj i ovekovoj drutvenoj sredini. Zato je mogue, i kada se
istrauje odnos prema ovekovoj ivotnoj sredini, posebno istraivati odnos drutva samo
prema prirodnoj komponenti ovekove sredine ili samo prema drutvenoj komponenti njegove
sredine. Meutim, i pri tom se mora voditi rauna o povezanosti ovih komponsnti i njihovom
jedinstvu.
211

zagaenju i optoj degradaciji prirode i oveka.673 Meutim, i ako postoji, i kad

postoji saglasnost o povezanosti prirodne i drutvene komponente ovekove ivotne sredine, najee kada se govori o njenoj zatiti i unapreivanju misli se
samo na njenu prirodnu komponentu, pa su u takvom pristupu odreuju programski ciljevi i subjekti ekoloke politike.
4. Programski ciljevi ekoloke politike mogu se svrstati u etiri osnovne
grupe: unapreivanje ivotne sredine u okviru socijalnog i ekonomskog razvoja,
zatita i upravljanje prirodnim resursima i globalnim pitanjima ivotne sredine,
upravljanje posebnim oblastima ivotne sredine i unapreivanje organizacionoinstitucionalnih uslova za efikasno ostvarivanje politike zatite i unapreivanja ivotne sredine. U realizaciji prvog programskog cilja, unapreivanje ivotne
sredine u okviru socijalnog i ekonomskog razvoja, treba da se ostvari: integracija
politike zatite i unapreivanja ivotne sredine sa ostalim interesnim politikama,
uslovi za zatitu i unapreivanje ljudskog zdravlja, racionalno korienje energije
i tehniko-tehnolokih inovacija, unapreivanje odrivog razvoja seoskih i
gradskih naselja i prostora i prilagoavanje zatite ivotne sredine trinim uslovima. Ostvarivanje drugog programskog cilja, zatita i upravljanje prirodnim resursima i globalnim pitanjima ivotne sredine, treba da obezbedi: zatitu atmosfere i
klime, zatitu i racionalno korienje zemljita i upravljanje umskim bogatstvima, upravljanje osetljivim ekosistemima - odriv razvoj planinskih ekosistema i
ouvanje biodiverziteta. Trei programski cilj, upravljanje posebnim oblastima
ivotne sredine, ukljuuje u sebe: zatitu posebno vrednih prirodnih podruja, zatitu graditeljske batine i efikasno upravljanje otpadnim, otrovnim i opasnim materijalima. Ostvarivanje etvrtog programskog cilja, unapreivanje organizaciono-institucionalnih uslova za efikasno ostvarivanje politike zatite i unapreivanja ivotne sredine zahteva: institucionalno i organizaciono jaanje i unapreivanje pravne regulative, uspostavljanje efikasnog sistema finansiranja, razvoj
nauke i informacija za odriv razvoj u oblasti ivotne sredine, unapreivanje obrazovanja i ekoloke svesti i razvijanje meunarodne saradnje u oblasti zatite
ivotne sredine.
Ostvarivanje principa ekoloke politike i njenih programskih ciljeva
pretpostavlja i zahteva i preduzimanje odreenih mera. Te mere treba da budu
prilagoene i primerene svakoj grupi programskih ciljeva, i pojedinim ciljevima i
da prate promene u oblastima ivota na koje se odnosi ostvarivanje pojedinih
ciljeva. Da bi se to postiglo, potrebno je da zatita i unapreivanje ivotne sredine,
imajui za svoje polazite osnovne principe i programske ciljeve ekoloke politike, na koje smo ukazali, postanu komponenta svih drutvenih, ekonomskih,
prostornih i urbanistikih planova i programa razvoja. Svi ti planovi i programi
razvoja treba da budu usklaeni sa ekolokim zahtevima. Principi i programski
ciljevi ekoloke politike mogu postati i postaju, komponente svih planova razvoja
673

Dr Jovan . Markovi, Socijalno zagaenje, zbornik radova Ekologija i geografija u reavanju problema ivotne sredine, Beograd, 1993, str. 158.
212

samo ukoliko drava, vrei socijalnu funkciju, kao subjekat ekoloke politike,
omogui inkorparaciju u njih. Da li e i kako e, to drava uiniti, zavisi od
mnogih okolnosti, poev od karaktera politikih odnosa u njoj (demokratski ili
totalitarni) pa do stepena razvoja ekoloke svesti.
Svaka drava definie principe i ciljeve svoje ekoloke politike, u kontekstu svog drutveno-ekolokog sistema i u skladu sa principima meunarodnog
prava. U njenom definisanju drave polaze od identifikacije ekoloke situacije na
globalnom planu i svojoj teritoriji iz koje proizlaze i potrebe preduzimanja
odreenih mera radi zatite ivotne sredine. Ostvarivanje principa i ciljeva ekoloke politike pojedinih drava treba, konkretnim uslovima tih drava, da
obezbedi spreavanje degradacije ivotne sredine koja moe nastati kao posledica
neusklaenosti ekonomsko-razvojnih ciljeva i proizvodne delatnosti sa ekolokim
zakonodavstvima. Ali, ostvarivanje ekoloke politike jedne drave ne treba da
dovodi do degradacije ivotne sredine drugih drava ili oblasti izvan granica njene
jurisdikcije.
5. U Jugoslaviji nije postojala jasno definisana ekoloka politika do
sedamdesetih godina. Definisanju politike zatite i unapreivanja ivotne sredine
pristupilo se posle Prve konferencije organizacije ujedinjenih nacija o ivotnoj
sredini, Stokholmske konferencije 1972. godine. Osnovna naela ekoloke politike definisana su u Ustavu SFRJ koji je usvojen 1974. godine, koja su preuzeta
(i razraivana) u ustavima republika i konkretizovana u nizu zakonskih propisa
koji su potom donoeni sve do devedesetih godina. Meutim, devedesetih godina,
tanije od 1985. do 1992. godine, dolazi do krupnih i znaajnih promena, poev
od promene osnovnog pristupa u koncipiranju i ostvarivanju drutveno-ekonomskog ureenja (naputanje koncepta sistema socijalistikog samoupravljanja sa
drutvenom svojinom kao osnovnog i dominantnog oblika svojine, organizovanja
drutva na principu jedinstva vlasti, koncepta udruenog rada i dogovorne ekonomije, itd.) preko uspostavljanja svojinskog i politikog (stranakog) pluralizma
do uspostavljanja pravne drave sa podelom vlasti i suavanja Jugoslavije
(1992.) na dve republike: Srbiju i Crnu Goru.
Sve ove promene uticale su i na koncipiranje i ostvarivanje ekoloke
politike. U stvari, u koncipiranju i ostvarivanju ekoloke politike u Jugoslaviji
mogu se razlikovati dva perioda: od 1972. do 1992. god.674 i period koji poinje
674

Ekoloka politika Jugoslavija u ovom periodu bila je predmet kritikog promiljanja, ne samo sa
stanovita da nije bila jasno definisana, ve da i njeni definisani ciljevi nisu dosledno ostvarivani i
zbog mnotva pravnih i parapravnih (samoupravnih) propisa koje nije bilo ni lako saznati, a jo tee
primeniti sankcije zbog njihovog nepotovanja. Pored toga nije postojalo ni jasno razgranienje
izmeu saveznih, republikih, pokrajinskih i optinskih organa u primeni i kontroli mnotva propisa iz oblasti zatite ovekove ivotne sredine. Uz sve to privredni subjekti (radne organizacije,
preduzea) kao subjekti ekoloke politike ne samo da nisu bili aktivni u njenom ostvarivanju,
ve su esto svoje parcijalne interese stavljali iznad ciljeva koje je trebalo ostvariti ekolokom
politikom. Privredni subjekti naroito nisu bili skloni da potuju ekoloke propise ako je
njihova primena trebalo da povea trokove proizvodnje, tj. dovede do ekolokih trokova.
213

1992. godine. Meutim, bez obzira na promene koje su nastale u drutvenoekonomskim odnosima i dravnom ureenju,675 ekoloka politika u Jugoslaviji,
kao moderna politika epohe,676 polazei od shvatanja ekolokih problema kao globalnih problema savremenog sveta i ekoloke situacije u Jugoslaviji, formulacijom svojih pristupa i ciljeva treba da omogui reavanje ekolokih problema uz
privredni rast i oslobaanje ljudi od neizvesnosti u pogledu mogunosti usklaivanja zahteva za privrednim rastom sa zahtevom za potrebno i neophodno ouvanje
ekoloke ravnotee u ivotnoj sredini. Osnovni problemi ivotne sredine u Jugoslaviji nisu se razlikovali, i ne razlikuju se, od onih koji su identifikovani na evropskom i globalnom planu. Meutim, od tih globalnih problema mogu se kao
posebno relevantni za Jugoslaviju navesti: klimatski efekat staklene bate,
ugroavanje ozonskog omotaa, pojava kiselih kia, gubljenje i degradacija uma,
odlaganje (tj. prerada radioaktivnog otpada), upravljanje toksinim otpadom, zatita mora i vodotoka (posebno velikih reka i upravljanje vodama za pie), zatita
tla od erozije i dezertifikacije (posebno poljoprivrednog zemljita i zatita ugroenih biljnih i ivotinjskih vrsta i ouvanja genetskog diverziteta (naroito sa
stanovita zelene revolucije i genetskog inenjeringa.677 A kao najznaajniji
ekoloki problemi u Jugoslaviji, koji trae reavanje i koji treba da budu predmet
ekoloke politike navode se: unitavanje ivog sveta (genofonda i fenofonda), unitavanje ive prirode (vegetacije, ekosistema), unitavanje uma i zemljita, opta
degradacija goleti, unitavanje zemljita i prirode na velikim prostorima, zagaivanje prirode na razliite, esto veoma opasne naine (zagaivanje atmosfere,
vode i zemljita), drastino smanjivanje lisne povrine u razliitim oblicima
vegetacije (naroito degradacijom i seom uma) to dovodi do poremeaja optih
uslova ivota.678

675

Najznaajnije promene, koje imaju svoj neposredni odraaj na ekoloku politiku, posebno
na njene subjekte, su svakako reprivatizacija drutvene svojine, naputanje samoupravnih produkcionih odnosa kao osnovnih odnosa i promene, u vezi s tim u funkcijama drave, pa i u
oblasti zatite ovekove sredine.
676
Politika savremene epohe mora se oslobaati voenja u neizvesnost, i ne moe biti aktivna
i stvaralaka politika ako ne trai i ne obezbeuje izlaze iz savremenih drutvenih kriza i blokada. Politika nove epohe moe da se zasniva samo na ljudskoj potrebi za slobodom i uivanjem, a da odbacuje i prevazilazi utilitaristike i vulgarne potroake kulture (dr Jovan orevi, Ideje i institucije, Radnika tampa, 1972, str. 149).
677
Ovi problemi su relevantni i za Jugoslaviju zato to su oni esto posledica zagaivanja osnovnih medijuma sredine, ali istovremeno i zato se tim medijumima zagaujue materije unose u Jugoslaviju ili prenose preko njenih granica u druge zemlje (Opirnije videti: Nacionalni
izvetaj o ivotnoj sredini i razvoju UNCED 1992, Savezni sekretarijat za razvoj, Beograd,
1992. str. 5).
678
Dr Milorad M. Jankovi, Opti pogled na savremenu ekologiju i njen znaaj za reavanje
aktuelnih pitanja zatite, obnove i unapreenja ivotne sredine u Jugoslaviji i SR Srbiji, zbornik radova Ekologija i geografija u reavanju problema ivotne sredine, Beograd, 1990, str. 7.
214

U cilju reavanja ekolokih problema sa jedinstvenim pristupom na celoj

teritoriji drave u Jugoslaviji su pravno inaugurisani principi zatite ivotne
sredine, koji predstavljaju u stvari i principe ekoloke politike. Ti principi su:
1) U Jugoslaviji postoji integralni sistem zatite ivotne sredine koji se
uspostavlja planiranjem i upravljanjem prirodnim bogatstvom i sprovoenjem
mera zatite ivotne sredine.
2) Zagaivanje ivotne sredine treba da se spreava na mestu nastajanja.
3) Zatita ivotne sredine ostvaruje se sprovoenjem tehnikih i drugih
propisa, odnosno standarda za proizvode, procese i usluge, kao i drugih mera zatite ivotne sredine.
4) Biodiverzitet i bioloki resursi tite se i koriste na nain koji omoguava njihov opstanak, obnavljanje i unapreivanje.
5) Prednost pri korienju imaju materije koje se mogu ponovo upotrebiti,
reciklirati ili se mogu bioloki razgraditi.
6) Korisnik prirodnog bogatstva plaa naknadu za njegovo korienje i
obavezan je da rekultivie degradirani prostor u skladu sa zakonom.
7) Podaci o stanju ivotne sredine su javni i nadleni dravni organi duni
su da objektivno obavetavaju javnost o stanju ivotne sredine.
8) Naune i obrazovne ustanove i druge ustanove i udruenja graana, u
okviru svojih delatnosti, podstiu i obezbeuju unapreivanje svesti o znaaju
zatite ivotne sredine.679
Pored pravnog inaugurisanja principa ekoloke politike, pravno su definisani i kriterijumi zatite ivotne sredine, propisivanjem postupaka za utvrivanje zona u ivotnoj sredini, obavezi pri izradi razvojnih, prostornih i urbanistikih
planova u cilju zatite ivotne sredine i drugi postupci znaajni za ovu zatitu.
Ekoloka politika koristei zakonske odredbe o zatiti ivotne sredine, treba da
usmeri i obezbedi proizvodnu delatnost drutva koja e doprinositi reavanju ovih
ekolokih problema, polazei od njihove povezanosti, doprinosei spreavanju
tetnih posledica koje mogu nastati zbog neusklaenosti ekonomskih ciljeva i
delatnosti sa ekolokim zakonitostima.

2. SUBJEKTI EKOLOKE POLITIKE

1. Principi, programski ciljevi ekoloke politike i mere za njihovo ostvarivanje pretpostavljaju postojanje i aktivnosti njenih subjekata. Postojanje subjekata
ekoloke politike proizlazi i iz samog pojmovnog odreivanja ekoloke politike
kao svesne i organizovane delatnosti koja ima za cilj usmeravanje odnosa drutva
i prirode radi ouvanja potrebne ekoloke ravnotee. Polazei od ovakvog shvatanja ekoloke politike moe se prihvatiti da se subjektima ekoloke politike mogu
679

Izloeni principi ekoloke politike u Jugoslaviji formulisani su na osnovu odredaba Zakona o

osnovama zatite ivotne sredine (Slubeni list SRJ, br. 24/98).
215

smatrati svi subjekti politikog ivota jedne drutvene zajednice, bez obzira na to
da li je ekoloka politika njihova osnovna delatnost ili je njihovo interesovanje za
reavanje ekolokih problema dodatak njihovoj optoj politikoj aktivnosti ili
politikoj aktivnosti u pojedinim sferama drutvenog ivota, ako uestvuju na bilo
koji nain u koncipiranju i ostvarivanju ekoloke politike iji je cilj ouvanje i
unapreivanje ivotne sredine.
Ako se i poe od ovakvog (irokog) shvatanja subjekata ekoloke politike,
onda je jasno ne samo da je njihov broj relativno veliki, ve da on i varira od
jedne do druge drave i da je domet pojedinih od njih razliit, najee odreen
drutveno-ekonomskim i posebno politikim sistemom pojedinih drava.680 Naime, nain participiranja pored drave, ostalih subjekata ekoloke politike u dravi,
u ime (i) u okviru organizacije dravne vlasti zavisi od politikog sistema i moe
se prihvatiti da demokratski karakter politikog sistema vie pogoduje uspostavljanju ekoloki poeljnog i zdravog odnosa oveka i drutva prema prirodi
nego nedemokratsko ustrojstvo drave i politikih institucija.681 Zato se s pravom
ukazuje da demokratski ili nedemokratski karakter politikog sistema odreujue
utie i na karakter ekoloke politike, a da monopolizam u prisvajanju prirode tei
da dovede i do monopolizma u reavanju ekolokih problema i najee u njihovom reavanju na nezadovoljavajui nain.682
Meutim, iako se ukazuje da broj subjekata ekoloke politike varira od
jedne do druge drave, u zavisnosti od njihovih osobenosti, posebno od njihove
politike organizacije, postoji potreba da se ukae na osnovne subjekte ekoloke
politike, koji postoje ili treba da postoje u svakoj dravi. Delatnost drave, kao
subjekta ekoloke politike je znaajna, ali nije dovoljna.683 Naprotiv, kako se esto
ukazuje na ostvarivanje odrivog razvoja uz istovremenu zatitu ivotne sredine,
potrebno je angaovanje ire javnosti, politikih i drutvenih organizacija i grupa. U kontekstu ovakvog pristupa odreivanju subjekata ekoloke politike, inimo
osvrt na sledee od njih: dravu, preduzee (privredne subjekte), strune organi-

680

Postoje razliita shvatanja o pozitivnim i negativnim posledicama postojanja veeg broja

subjekata ekoloke politike. Po jednim shvatanjima postojanje vie subjekata zatite ivotne
sredine tu zatitu esto ini neefikasnom. Po drugim shvatanjima krajnost subjekata ekoloke
politike ukazuje na njenu demokratizaciju i pozitivne posledice koje iz toga proizilaze.
Opirnije videti: Ivan Cifri, Demokratizacija ili monopol u ekolokoj politici, Revija rada,
Beograd, 217/1989, str. 52.
681
Dr Vukain Pavlovi, Poredak i alternativa, Univerzitetska rije, Niki, 1987, str. 168.
682
Darko Nadi, Koncipiranje ekoloke politike u uslovima viepartijskog politikog sistema,
magistarski rad, Fakultet politikih nauka, Beograd, 1993, str. 101-102.
683
U skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i principima meunarodnog prava, drave imaju
suvereno pravo da eksploatiu sopstvene izvore shodno svojoj politici zatite ivotne sredine i
razvoja, kao i odgovornost da obezbede da aktivnosti u okviru njihove jurisdikcije ili kontrole
ne prouzrokuju tetu ivotnoj sredini drugih drava ili oblasti koje se nalaze izvan granica
njihove nacionalne jurisdikcije (Rio deklaracija o ivotnoj sredini, princip 2).
216

zacije za zatitu i naune institucije i asocijacije za zatitu ivotne sredine, politike stranke i neke od populacionih grupa.
2. Drava, kao subjekat ekoloke politike ima znaajnu ulogu u ouvanju
ivotne sredine. Drava radi ostvarivanja odrivog razvoja i vieg kvaliteta ivota,
treba da ublai i ukine neodrive naine proizvodnje i potronje. Odreujui pravce strategijskog razvoja ona kao subjekt ekoloke politike u njih ugrauje i principe te politike. Te principe ona dalje razrauje, pre svega donoenjem pravnih
propisa. Drava ostvarujui svoju funkciju u zatiti i unapreivanju ovekove
ivotne sredine utvruje uslove i nain obavljanja privrednih i drugih delatnosti
tako da obavljanje tih delatnosti ne dovodi do degradacije ivotne sredine i stvara
osnovu za usklaivanje aktivnosti svih subjekata ekoloke politike, kako bi
ostvarivanje ove politike bilo efikasno.684 Ovakva uloga drave proizlazi i iz njene
uloge u usmeravanju drutvenog, a pre svega, tehnolokog razvoja. Brojni uesnici u tehnolokom razvoju donose odluke koje nikad nisu savreno meusobno
kompatibilne,685 a posebno to ne moraju biti, i nisu i sa stanovita zatite ivotne
sredine. Ali, ovakva njena uloga proizlazi i iz njenog odnosa, njene interakcije, sa
tritem. Naime, njena delatnost treba da doprinese razvijanje trine privrede ne
bi trebalo da dovede do degradacije ivotne sredine.686
U stvari, aktivnost drave kao subjekta ekoloke politike treba da obezbedi efikasnu i uslovima primerenu zatitu ivotne sredine. Meutim, zatita
ivotne sredine ne moe biti i apsolutna. Njena apsolutna zatita od degradacije
zahtevala bi obustavljanje rada svih industrijskih postrojenja, tj. zaustavljanje tehnolokog razvoja, to nije prihvatljivo. Zato se radi o potrebi pravnog regulisanja
uslova proizvodnje koji predstavljaju optimalne uslove za ekoloki razvoj uz
zatitu ovekove sredine. Pri isticanju zahteva za ostvarivanjem ovih uslova i
njihovom ostvarivanju treba polaziti od shvatanja da pravo oveka na zdravu ivotnu sredinu, predstavlja pravo oveka na vlastitu ivotnu osnovu, i ostvarivanje
ovog prava mora biti osnovno polazite i u pravnom ureivanju zatite ovekove
sredine, tj. u pravnom regulisanju uslova prisvajanje prirode, tako da to prisvajanje obezbeuje kako zatitu vlastite ivotne osnove oveka, tako i razvoj
drutva jaanjem njegove moi prema prirodi razvojem proizvodnih snaga. Zato,
drava ne treba samo ekolokom politikom da obezbedi bioloku osnovu ove684

Svoju funkciju kao subjskt ekoloke politike savezna drava ostvaruje preko Skuptine kao
zakonodavnog organa i preko vlade kao organa voenja politike, kao i preko drugih svojih
organa saglasno njihovoj nadlenosti. Na isti nain i republike kao subjekti ekoloke politike,
u domenu svoje nadlenosti, uestvuju u ostvarivanju ekoloke politike.
685
Nikola obelji, Novi problemi i teorijski pristupi privrednom razvoju, zbornik radova
Problemi nauke u budunosti, SANU, Beograd, 1991, str. 78-79.
686
U analizama i interakciji drave i trita i uticaju te interakcije na zatitu ivotne sredine
ukazuje se da razvijeno trie pogoduje ekonomskom rastu i zatiti ivotne sredine. Meutim,
u dravama gde trite nije postojalo i gde je drava pokuavala da regulie sve odnose u
drutvu izostali su pozitivni rezultati i u privrednom razvoju i u zatiti sredine.
217

kovog ivota. Ona treba da obezbedi i reprodukciju prirode, jer bez te reprodukcije nema ni ostvarivanja bioloke osnove ivota oveka.
Drave kao subjekti ekoloke politike treba da obezbeuju, zatitu ivotne
sredine ne samo na svojoj teritoriji, ve radi ouvanja jedinstva ekosistema zemlje
one treba meusobno da sarauju. Naime, kako je reeno u Rio Deklaraciji, drave treba da sarauju na unapreenju povoljnog i otvorenog meunarodnog
ekonomskog sistema koji bi doprinosio ekonomskom rastu i odrivom razvoju u
svim zemljama uz bolje reavanje problema degradacije ivotne sredine.
3. Preduzea kao privredni subjekti su i subjekti ekoloke politike. Naime,
preduzee, kao oblik organizovanja rada koji predstavlja ekonomsku i poslovnu
celinu u kome se vri privredna delatnost (proizvodnja, promet roba i usluga) u
cilju ostvarivanja dobiti,687 u vrenju svoje delatnosti treba da vodi rauna i o
ouvanju ivotne sredine. Takva obaveza preduzea (i drugih privrednih subjekata) ustanovljava se pravnim propisima, a pre svega zakonom o preduzeu i zakonom o zatiti ivotne sredine, kao i drugim pravnim propisima koji se donose na
osnovu ovih zakona ili u okviru zakonskih propisa kojima se pravno ureuju
odnosi u drugim oblastima drutvenog ivota, ali i u njima moraju da nau svoje
mesto i neke odredbe koje se odnose i na zatitu ivotne sredine.
Kao subjekt ekoloke politike, preduzea su obavezna u fazi koncipiranja
proizvodnih programa, tj. projektovanja tehniko-tehnolokih procesa da vode
rauna da njihova realizacija ne dovodi do degradacije ivotne sredine, ili ukoliko
dovodi, predvidi postupke otklanjanja posledica te degradacije. U stvari, pravnim
propisima se ureuju obaveze preduzea sa stanovita zatite ivotne sredine,
kako u korienju prirodnih resursa, tako i u postupanju sa opasnim i tetnim
materijalom koji se javlja kao posledica proizvodnog procesa. U ovom cilju
pravnim propisima ustanovljava se obaveza preduzea da pre poetka izgradnje
proizvodnih kapaciteta, odnosno realizacije svakog proizvodnog programa, urade
strunu studiju o uticaju tih programa na ovekovu ivotnu sredinu i mogunosti
uklanjanja eventualno tetnih posledica po tu sredinu.688 Kako se preduzea
odnose, i kako e se odnositi prema ovim svojim obavezama, tj. ostvarivati svoju
funkciju i kao subjekti ekoloke politike, to zavisi od veeg broja faktora, poev
od tehniko-tehnoloke osnove rada u njima pa do oblika svojine u kojima
posluju, i kako taj oblik svojine utie na odnos prema prirodnim resursima, tj.
prema zahtevu da se u ekonomski racionalnom poslovanju vodi rauna i o potrebi
zatite ivotne sredine.689
687

Opirnije videti: dr Danilo . Markovi, Sociologija rada, deseto izdanje, Savremena administracija, Beograd, 1999, glava 10.
688
Preduzea, i uopte svi privredni subekti su duni da vode evidenciju o vrstama i koliinama tetnih
materija koje koriste u proizvodnom procesu, kao i o vrstama i koliini opasnih i tetnih materija
koje otputaju ili odlau u vodu, vazduhu ili u zemlji.
689
Odnos preduzea u razliitim oblicima svojine, a posebno u privatnoj i meovitoj svojini, treba posebno istraivati, s obzirom na nestrpljivost koju pokazuju njihovi vlasnici u tenji za brzim
bogaenjem, to moe dovesti i do neuvaavanja potrebe za zatitom ivotne sredine.
218

Preduzea (i drugi oblici privrednih subjekata) kao subjekti ekoloke

politike sarauju sa dravnim organima, a pre svega sa vladom. U ovom smislu se
ukazuje na znaaj jaanja uloge biznisa i industrije u razvijanju odrivog razvoja
i zatiti ivotne sredine. U tom cilju iznalaze se mehanizmi koji obezbeuju da se
trokovi zatite ivotne sredine ugrauju u ukupne trokove a u izvetajima o
poslovnim rezultatima iskau i pokazatelji o zatiti ivotne sredine. U jaanju uloge biznisa i industrije u razvijanju odrivog razvoja vlade podstiu i unapreuju
tehnoloku kooperaciju meu preduzeima radi primene istije proizvodnje,
podstiu osnivanje i delovanje preduzea kojima se upravlja na odriv nain i
podrava obuku o aspektima ivotne sredine u upravljanju preduzeima. Kao subjekti ekoloke politike preduzea, samostalno ili u saradnji sa vladom i drugim
subjektima ekoloke politike, uestvuju u organizovanju i finansiranju tehnologija
koje su zdrave po ivotnu sredinu.690
4. Naune institucije i strune organizacije su znaajni subjekti ekoloke
politike. Njihova uloga postaje sve znaajnija sa saznanjem da odriv razvoj pretpostavlja vee ulaganje u nauna istraivanja i naunu zasnovanost u koncipiranju
i ostvarivanju razvojnih programa. Nauna zasnovanost razvoja pretpostavlja ne
samo nauno-razvojna istraivanja ve i prenoenje i interpretaciju njihovih rezultata tvorcima politike i menaderima. Naime, ona pretpostavlja i razmenu podataka i informacija izmeu korisnika i onih koji donose odluke, ime se stvaraju
uslovi da rezultati naunih istraivanja postaju, i postanu, znaajan instrumenat
strategije privrednog rasta, odrivog razvoja, tj. zatite ivotne sredine.
Naune institucije kao znaajni subjekti ekoloke politike. Naune institucije mogu biti organizovane, inajee su organizovane kao ustanove (kao nauni
instituti) a ree kao preduzea. One mogu imati kao osnovnu delatnost aktivnost u
zatiti i unapreivanju ovekove ivotne sredine, to je ree, ili je ta delatnost jedna od njihovih programskih opredeljenja i usmerenja u naunoistraivakom
radu. Meutim, bez obzira koje mesto i u kom obimu u njihovim programima
naunoistraivakog rada zauzima delatnost usmerena na problematiku zatite i
unapreivanja ivotne sredine, njihova delatnost ima empirijsko-teorijski i praktini aspekt. Naime,u ovim institucijama vre se empirijska istraivanja u vezi sa
zatitom i unapreivanjem ivotne sredine i teorijsko promiljanje na osnovu tih
istraivanja pojedinih ekolokih problema sa stanovita jedne ili vie nauka. Na
osnovu naunih saznanja i, ili i, rezultata empirijskih istraivanja ove institucije
mogu uestvovati i u koncipiranju programa i mera za reavanje pojedinih ekolokih problema. Njihova delatnost finansira se, u osnovi, na dva naina preko resornih ministarstava (za nauku i tehnologiju i zatitu i unapreivanje ivotne sredine)
690

Biznis i industrija, ukljuujui i transnacionalne korporacije, treba da poveaju opseg istraivanja i

razvoja tehnologija koje su zdrave po ivotnu sredinu i sisteme upravljanja ivotnom sredinom u
saradnji sa akademijama i nauno-ininjerskim organizacijama, crpei znanja autohtnog stanovnitva tamo gde je to mogue, Materijal sa Ria konferencije - 92, Alenda 21, deo trei, poglavlje 30, B/f.).
219

i na osnovu posebnih ugovora o poslovnoj saradnji sa privrednim subjektima koji

imaju poslovnu, a pre svega ekonomsku, potrebu za takvu saradnju, postupajui
po propisima o zatiti ivotne sredine. Kao znaajan poseban subjekt ekoloke
politike, ili u saradnji sa naunim institucijama mogu biti i nauna i struna
udruenja, odnosno razne asocijacije, naunika i strunjaka iz oblasti pojedinih
nauka kao to su sociologija, pravo, biologija, veterina, medicina, ekonimija, i dr.,
koji se sa stanovita svojih struka i naunih disciplina bave i problemima zatite i
unapreivanja ivotne sredine. Doprinos ovih asocijacija ostvarivanju ekoloke
politike odreen je kako njihovom spremnou da iznalaze reenja za postojee, i
oekivane, ekoloke probleme, ali i spremnou drugih subjekata ekoloke politike,
a pre svega drave, da prihvati saradnju sa njima u reavanju ekolokih problema.
Subjekti ekoloke politike su i strune organizacije i organizacije za zatitu ivotne sredine. Strune organizacije su institucije (organizovane kao ustanove ili preduzea) koja raspolau opremom i kadrovima za merenje i kontrolu kvaliteta vode, vazduha ili zemljita. Ove organizacije vre merenje stepena zagaenosti, o utvrenom stanju obavetavaju nadlene organe, posebno inspekcijske
slube. Organizacije za zatitu ovekove ivotne sredine za svoju delatnost imaju
prouavanje prirodnih dobara, praenje stanja u njima i predlau mere za njihovu
zatitu. Ali, isto tako, ove organizacije pripremaju strune analize, predloge I
uputstva za odreivanje mera radi zatite prirodnih dobara. U vrenju svoje
delatnosti one ostvaruju saradnju sa drugim subjektima ekoloke politike, posebno
sa onim koje za svoju delatnost imaju zatitu i unapreivanje ivotne sredine.
5. Politike organizacije, posebno ako su organizovane kao politike
stranke javljaju se i kao subjekti ekoloke politike. Kao to je poznato, osnovni
akteri u politikim procesima nisu pojedinci, ve drutvene grupe razliitih oblika
organizovanja, od kojih su najznaajnije politike stranke. Politike stranke su
relativno trajne dobrovoljne politike organizacije, iji lanovi imaju zajednike
politike interese izraene u zajednikoj politikoj ideologiji iskazanoj u programu stranke i svoju organizaciju radi osvajanja i vrenja politike vlasti. Sloena
socijalna struktura, u ekonomski razvijenim dravama, uslovljava i razuenu
mreu politikih organizacija, pre svega politikih stranaka. Ta sloenost dolazi
do izraaja kako u formulisanju programa stranke, tako i u formulisanju strategije
i taktike u borbi za osvajanje vlasti, tj. pridobijanje biraa, a i u vrenju vlasti, ako
se vlast osvoji. U stvari, dve su osnovne funkcije politikih stranaka: funkcija u
praktinoj borbi za osvajanje vlasti i funkcija osmiljavanja te borbe - stvaranje
ideologije. Ideologija politike stranke je vieslojna, ali, u osnovi, ona ima dve
sutinske komponente: odnos prema prirodi i oveku i ciljeve koje politika
stranka eli da ostvari svojom organizacijom i aktivnou lanstva.691

691

Opirnije o politikim strankama videti: dr Radomir Luki, Politike stranke, Nauna knjiga, Beograd, 1966. i dr Danilo . Markovi, Opta sociologija, Savremena administracija,
Beograd, 1994.
220

Politike stranke kao subjekti ekoloke politike mogu se javiti, i javljaju

se na tri naina. Prvo, u stvaranju svoje ideologije i svojih programa, izraavajui
svoj odnos prema prirodi, u savremenim uslovima naroito, one ne mogu da zaobiu ekoloke probleme i nain njihovog reavanja. Ukoliko su ekoloki problemi
u pojedinim drutvima prisutniji i akutniji, o ijem postojanju i potrebi reavanja
postoji saznanje u narodu, ne mogu biti zaobieni u programima stranaka. Stranke
se prema njima odreuju nastojei i na taj nain da pridobije birae u svojoj
borbi za osvajanje vlasti. Drugo, unosei svoje poglede u program i populariui
taj program, stranke, u manjoj ili veoj meri, doprinose razvijanju ekoloke svesti.
Time one utiu na graane da se i oni na odreen nain jave kao subjekti ekoloke
politike. Tree, ako doe na vlast, tj. pobedi na izborima, onda stranka, kao vladajua koncipira ekoloku politiku i radi na njenom ostvarivanju pravnim propisima
i organizacijom dravne vlasti.
U kojoj meri su politike stranke subjekti ekoloke politike u pojedinim
drutvima to zavisi od mnogih okolnosti, a posebno da li se radi o jednostranakom ili viestranakom sistemu. Socijalna ekologija prouavajui odnos drutva,
i pojedinih drutvenih grupa, pa i politikih stranaka, prouava i delatnost
politikih stranaka kao subjekta ekoloke politike. Analizom programa politikih
stranaka ona nastaju da saznaju da li je i koliko ekoloka problematika u njima
nala mesto koje joj pripada s obzirom na egzistencijalni i civilizacijski karakter
ovih problema i potrebu njihovog reavanja.
6. Ako je politika svesna i organizovana drutvena delatnost usmerena na
postizanje odreenih ciljeva, onda ona pretpostavlja i ukljuuje u sebe i aktivnost
ljudi, pa i aktivnost ljudi u njenom ostvarivanju kada ona za svoj cilj ima reavanje ekolokih problema. U ovom smislu se moe govoriti i o graaninu kao subjektu ekoloke politike. Jer, ostvarivanje uloge bilo kog subjekta ekoloke politike
pretpostavlja i aktivnost graana, njihov odnos prema ekolokim problemima i
njihovu spremnost, ili nespremnost, da se ukljue u njihovo reavanje. Meutim,
uopteno govorei, najvei broj graana je motivisan da se angauje u reavanju
ekolokih problema, kako radi ouvanja uslova svoje egzistencije tako i radi
ouvanja uslova egzistencije svog potomstva. U ovom smislu treba shvatiti i
ukazivanje da se pitanja ivotne sredine najbolje reavaju uz uee svih zainteresovanih graana na odgovarajuem nivou. Na nacionalnom nivou svaki pojedinac treba da ima pristup informacijama o ivotnoj sredini kojima raspolau javni
organi, informacijama kako o ugroavanju ivotne sredine tako i mogunostima
uea u odluivanju o otklanjanju tog ugroavanja.692
Punije angaovanje graana kao subjekata ekoloke politike postoji u
zemljama u kojima je inagurisano pravo na zdravu ivotnu sredinu. Ovo pravo po
svom znaaju prevazilazi znaaj pravnih okvira u kojima je sadrano. To je pravo
u neposrednoj vezi sa pravom na ljudsko dostojanstvo i mogunou da ovek
sam uva i odbrani svoje dostojanstvo imajui pravo na zdravu ivotnu sredinu
692

RIO deklaracija o ivotnoj sredini i razvoju, princip 10.

221

kao osnove svog opstanka. Meutim, da bi ljudi ovo, kao i drugo pravo ostvarivali
potrebno je da budu slobodni u iskazivanju svojih posebnosti i zatieni pri
izlaganju i ostvarivanju svojih politikih ubeenja.
Graani kao subjekti ekoloke politike, treba da uestvuju, u njenom ostvarivanju i kao pripadnici odreenih socijalnih slojeva, sa svojim organizacijama.
U ovom smislu se kao subjekti ostvarivanja ekoloke politike javljaju omladina,
ene i zemljoradnici.693 Svaki od ovih socijalnih slojeva ima svoje specifinosti u
pojedinim zemljama i specifine oblike uea u zatiti ivotne sredine uspostavljajui na primeran nain komunikaciju sa dravnim organima. Ovi slojevi
angaovanjem u reavanju ekolokih problema (posebno na lokalnom planu)
jaaju svoju drutvenu ulogu a drava preko svojih organa saraujui sa njima
izraava i u oblasti zatite ivotne sredine svoju socijalnu funkciju.
7. Subjekti ekoloke politike nisu u podjednakoj meri zainteresovani za
njeno ostvarivanje u celini, ili u onom njenom delu ije ostvarivanje oni treba da
obezbede svojom aktivnou. Stepen zainteresovanosti i spremnosti za angaovanje u ostvarivanju ekoloke politike pojedinih njenih subjekata odreen je
veim brojem faktora. Dva od tih faktora su sigurno znaajnija: ekoloka situacija i saznanje o toj situaciji, u smislu da li postoji degradacija prirodne sredine i
koje su, ili koje mogu biti, posledice te degradacije, i interes subjekata da se
problemi koji nastaju u takvoj ekolokoj situaciji reavaju i budu reeni. Tako, na
primer, naune i strune ustanove, kao subjekti ekoloke politike, bilo da za predmet svoje osnovne delatnosti imaju probleme ivotne sredine, bilo da te probleme
imaju uz neku drugu svoju osnovnu delatnost, upoznate su, u veoj ili manjoj
meri, sa ekolokim problemima. One isto tako izraavaju ne samo interesovanje
za njihovo reavanje, ve ukazuju, na jedan ili drugi nain na neophodnost reavanja tih problema. Meutim, privredni subjekti, posebno proizvodna, ali ne retko
i prometna, preduzea u tenji za ostvarivanjem to vee dobiti, i onda kada su
upoznati sa ekolokim problemima, i svojim obavezama koje iz toga proizlaze,
nastoje da izbegnu ponaanje u poslovanju po ekolokim normama. Politike
stranke i drava (posebno njeni organi nadleni za zatitu ovekove ivotne sredine) mogu imati razliite interese ne samo u koncipiranju, ve i u ostvarivanju
ekoloke politike. Tako npr. angaovanje, ili neangaovanje, za ostvarivanje odreene ekoloke politike moe biti, a to je i est sluaj, motivisano kako eljom za
ostvarivanjem tako i odranjem politike vlasti. U stvari, kako e se ovi subjekti
ekoloke politike ponaati zavisi od mnogih okolnosti, ne samo, i ne pre svega,
ekolokih, ve drutveno-politikih, a te okolnosti se u pluralistikom i demokratikom, drutvu, relativno brzo menjaju.
Meutim, da bi svi subjekti ekoloke politike svojom aktivnou doprinosili njenom ostvarivanju, ona mora biti jasno formulisana. Jasno i potpuno definisanje ekoloke politike treba da se zasniva na shvatanju da odriv privredni
693

O ovome videti i na rad Zemljoradnici - subjekti ekoloke politike, zbor. radova Balkansko
selo u promenama i regionalni ruralni razvoj, Beograd, 1997, str. 48-55.
222

razvoj i zatita ivotne sredine predstavljaju integralni deo razvojnog procesa i da

se ne mogu odvojeno razmatrati.694 Ali, isto tako u definisanju ekoloke politike
treba imati u vidu i veliku upuenost i vezanost ljudi jugoslovenskog prostora za
prirodu i njihovu egzistencijalnu zainteresovanost za ouvanje zdrave prirodne
sredine.695 Sa stanovita takvog pristupa potrebno je formulisati dugoronu ekoloku politiku na osnovu nauno zasnovane ekoloke strategije razvoja. U osnovi
te politike treba da se nalaze nove vrednosne orijentacije i nova strategija igre
sa prirodom kojom bi se drutvo suprotstavljalo svim uskoprofiterskim merilima
u ovoj oblasti.696
U ovakvom pristupu formulisanju dugorone ekoloke politike treba da
nae svoje mesto i novo shvatanje razvoja po kome se razvojem ne moe smatrati
prosto nagomilavanje resursa i sredstava, ve on treba da predstavlja, pre svega i
poboljanje kvaliteta ljudskog ivota i stvara mogunost za duhovni, moralni i
materijalni napredak svake ljudske linosti kako u svojstvu lana zajednice, tako i
na planu sopstvenog razvoja.697 Ovakvo novo shvatanje razvoja treba da bude
koncipirano i ostvarivano polazei od konkretnih uslova, mogunosti i potreba.
Ono treba da omogui usklaivanje zahteva za privrednim rastom sa ekolokim
zahtevima za ouvanjem ivotne sredine.698
8. Subjekti ekoloke politike u Jugoslaviji bili su odreeni, i odreeni su,
ustavnim zakonskim odredbama. A kako je ve ukazano u razvoju ekoloke
694

Peti princip RIO deklaracije o ivotnoj sredini i razvoju (1992).

Takav ekoloki prijateljski stav prema prirodi, u izvesnom smislu ostaje konstanta do naih
dana. Tu ekoloku konstantu barem delom objanjavaju dve osobenosti socijalne strukture naega
drutva: prvo, dugotrajno i znatno uee seoskog stanovnitva u strukturi ukupne populacije u Srbiji (i
u Jugoslaviji, dodajemo mi); i drugo, tradicionalna, ali i jo uvek prisutna tesna vezanost gradskog
stanovnitva za selo. U naem savremenom drutvu su jo uvek vitalni mnogi elementi tradicionalnog
drutva, to, uz razumljive hendikepe, ima u ekolokom smislu i neke prednosti u odnosu na druga
tzv. moderna drutva, ili drutva koja su odmakla u procesu modernizacije. (dr Vukain Pavlovi,
Strategija ekolokog razvoja Srbije, saoptenje podneto na naunom skupu Srbija na pragu
novog doba, odranom u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti od 15. do 19. juna 1992. godine, str. 2.)
696
...U uslovima kada je ovek u stanju da u sve kraim rokovima deluje na preobraaj
prirode, parcijalna, pojedinana i kratkorona reenja ne predstavljaju pravi i realistiki pristup
problemu. Potreban je globalni prilaz i kompleksno upravljanje celim sistemom ovek drutvo - priroda, njegovo zasnivanje na respektovanju ne samo najbliih nego i dugoronih
kriterija i uslova optimalnog funkcionisanja celine tog sitema (Nikola obelji, Drutveno
ekonomski aspekti zatite ivotne sredine, zbornik radova Problemi nauke u budunosti,
SANU, Beograd, 1991, str. 374-375).
697
Federiko Major, Sutra je uvek kasno, Jugoslovenska revija, Beograd, 1991, str. 66.
698
Razvitak treba da se raa iz sve ireg i samosvesnijeg uea oveka u ivotu zajednice i
da ujedno obezbeuje mogunost takvog uea, ako su ve problemi razvoja vezani za
ostvarivanje oveka kao linosti, oni su vezani i za budunost civilizacije. Treba, kao o osnovnom faktoru, povesti rauna o sposobnosti drutva da pokrene svu svoju energiju da bi
ostvarilo ciljeve koji su u skladu sa njegovim predstavama o sadanjici i sutranjici (Federiko
Major, Sutra je uvek kasno, cit. izd, str. 66).
695

223

politike, u Jugoslaviji postoje dve faze: od 1972. g. do kraja osamdesetih godina,

tanije do 1992. godine. Ove faze u razvoju ekoloke politike podudarne su sa fazama u drutveno-ekonomskom razvoju Jugoslavije, sa fazama u njenom ustavnopravnom i dravnom razvoju pa se zato i te faze razlikuju kako po konceptu
politike tako i konceptu ekoloke politike i njenim subjektima. Naime, u prvoj fazi,
od 1972. god. do 1985-6. godine, koncept ekoloke politike proizlazio je iz sutine politikog sistema socijalistikog samoupravljanja i zasnivao se na shvatanju
da samoupravljanje stvara pretpostavke za izmirenje drutva i prirode, ali da to
izmirenje ne nastaje spontano ve zahteva organizovanu akciju subjektivnim socijalistikih snaga.699 Druga faza otpoela je krajem osamdesetih godina sa
kritikim preispitivanjem koncepta socijalistikog samoupravljanja i merama
drutvene reforme, koja je imala karakter kako privredne tako i politike reforme i
dovela do naputanja institucionalizovanih oblika njegovog organizovanja, i
izgraivanja drutveno-ekonomskog sistema sa pluralizmom svojinskih oblika, trinom privredom i pravnom dravom sa podelom vlasti. I u jednoj i u drugoj fazi
koncept i subjekti ekoloke politike primereni su sutini drutveno-ekonomskih
odnosa i promena.
Subjekti ekoloke politike u Jugoslaviji u prvoj fazi njenog koncipiranja i
ostvarivanja (1972.bdo kraja osamdesetih godina) bili su implicite odreeni Ustavom od 1974. godine koji je inaugurisao socijalistiki samoupravni drutvenoekonomski i politiki sistem. U tom sistemu kao subjekti zatite i unapreivanja
ivotne sredine, tj. ekoloke politike su: neposredno radni ljudi i graani, organizacije udruenog rada, drutveno-politike zajednice (federacija, republike, pokrajine i optine), mesne zajednice, samoupravne interesne zajednice i druge samoupravne organizacije i zajednice u kojima su radni ljudi i graani na samoupravnoj osnovi trebali da usklauju i ostvaruju svoje posebne, zajednike i opte
interese.700 Efikasna ekoloka politika trebalo je da se ostvaruje i saradnjom svih
ovih brojnih subjekata, ali je ta saradnja bila i nedovoljna i neefikasna to se
negativno odraavalo i na ostvarivanje ciljeva ekoloke politike.701 U drugoj fazi
699

Jer, kako se smatralo, samo decentralizovano i samoupravno drutvo je u stanju da kontrolie i sprei ne samo zagaenost vode i vazduha, ve i pritisak stanovnitva na prirodu i time ruenje ekosistema. Teorijski, samo ovakvo drutvo e imati snage da se zadovolji manjom
potronjom sredstava prirode i energije (to bi smanjilo i stvaranje zagaujuih i otrovnih
materijala), da se orijentie prema stvaranju i usvajanju kulture i umetnosti. Po definiciji,
samoupravno drutvo je odgovorna i autokontrolisana zajednica ljudi, koji prisvajaju svoj
ivot u meri oveka (dr Jovan orevi, Ideje i institucije, cit. izd, str. 128).
700
Opirnije o ovome videti: Dr Tomislav Prodanovi, Ekoloki problemi i samoupravno
drutvo, aak, 1986, str. 85-119.
701
Delatnost subjekata ekoloke politike u ovom periodu pretpostavljala je i aktivnost subjektivnih
snaga: Saveza komunista Jugosavije, Socijalistikog saveza, Saveza sindikata. U socijalistikom
savezu i Savezu sindikata postojali su i posebni oblici organizovanja koji su se bavili pitanjima zatite i
unapreivanja ivotne sredine. Opirnije o ovome videti i: dr Milivoje Todorovi, Mogua reenja u
sistemu ovek - drutvo - ivotna sredina, Beograd, 1983, str. 105-169.
224

ostvarivanja ekoloke politike, koja otpoinje od 1986. godine, kao njeni subjekti
mogu se oznaiti: drava, privredni subjekti (oblici organizovanja rada, posebno
preduzea), naune i strune institucije i asocijacije, politike stranke i graani i
njihova udruenja koja nemaju karakter politikih stranaka.
Reforma privrednog i politikog sistema Jugoslavije koja je otpoela
1985/1986. i kasnije nastavljena krupnim promenama u drutveno-ekonomskom
ureenju, dovela je i do znaajnijih promena u oblasti zatite i unapreivanja
ivotne sredine, tj. u ekolokoj politici. U sklopu tih promena pristupilo se i
reformi pravnog sistema koja je imala za cilj, pored ostalog, i pravnu deregulaciju
drutvenih odnosa i uspostavljanje pravne drave sa bitno izmenjenim funkcijama
drave u privredi, ali i sa njenim jasno utvrenim funkcijama u drutvu. Jedna od
tih funkcija drave u drutvu, koja treba da bude jasno definisana je njena funkcija
u oblasti zatite ovekove ivotne sredine. Funkcija pravne i socijalne drave
zahteva pojaanu intervenciju drave u ovoj oblasti. Drava pravno regulie i
usmerava aktivnosti u pojedinim podrujima politike na zatiti ovekove ivotne
sredine.
Konstituisanje Savezne Republike Jugoslavije (1992) kao pravne drave,
na osnovama svojinskog i politikog (viestranakog) pluralizma, sa podelom
vlasti (na zakonodavnu, izvrnu i sudsku) praena je, kako smo ve ukazali, i
promenama u subjektima ekoloke politike. Te promene se ispoljavaju ne samo u
promeni subjekata ekoloke politike, ve i u sadraju obaveza i uloge koju ti
subjekti imaju u ostvarivanju ekoloke politike proizlazi iz funkcije drave u
privrednom i drutvenom ivotu, i posebno iz njene Socijalne funkcije koju ima u
drutvu trine privrede. Ostvarenjem ove funkcije drava treba da ostvaruje ne
samo socijalno-materijalne uslove egzistencije graana, ve i prirodno-ekoloke
uslove njihove egzistencije kao prirodno-drutvenih bia.702 Ali, tu svoju funkciju
pravna drava ne treba da ostvaruje samo svojim aparatom. Ona treba da
potpomae aktivnost subjekata ekoloke politike i da na odreen, demokratskom
drutvu primeren, nain koordinira delatnost svih subjekata ekoloke politike
kako bi se ostvarivala efikasna zatita ivotne sredine u datim ekolokim i
drutvenim uslovima.
Socijalna ekologija, imajui za svoj predmet prouavanja odnos drutva i
prirode, i u tom kontekstu i odnos pojedinih subjekata ekoloke politike prema
ekolokim problemima,703 treba da istrauje ponaanje subjekata ekoloke politike u Jugoslaviji. Predmet njenog prouavanja sa ovog stanovita treba da bude
kako delatnost dravnih organa, tako i politikih stranaka. Rezultati njenih istra702

U kontekstu ovih promena treba shvatiti i relativno manju (smanjenu) ulogu optine u ostvarivanju ekoloke politike. Jer, optina je izgubila atribute teritorijalne dravne organizacije i
predstavlja oblik ostvarivanja lokalne samouprave, pa u skladu sa tim svojim statusom i ima,
tj. moe imati, saglasno pravnim propisima, i odreeno mesto u ostvarivanju ekoloke politke.
703
Opirnije o ekolokoj politici kao predmetu prouavanja socijalne ekologije videti i: I. A.
Sosunova, Socialal ologip, Moskva, 1996. god.
225

ivanja treba da doprinesu kritikom sagledavanju stanja ekoloke problematike i

postanu osnova za unapreivanje kako ekoloke politike tako i za razvoj ekoloke
svesti kao pretpostavke punijeg angaovanja drutvenih grupa i graana u
reavanju ekolokih problema.

226

GLAVA SEDMA
SOCIJALNA EKOLOGIJA I DRUTVENI RAZVOJ
I. NOVO PROMILANE DRUTVENOG RAZVOJA
1. DRUTVENI RAZVOJ I PROGRES
1. Pitanja promena u drutvu, sa stanovita da li one postoje, a ako postoje, koji su im uzroci i da li one predstavljaju njegovo napredovanje (progres) ili
nazadovanje (regres) razmatrana su u delima najstarijih filozofa i posebno sa nastankom sociologije kao najoptije nauke o drutvu.704 Meutim, razvoj drutva
prvenstveno sa stanovita ekonomskog razvoja poinje da se razmatra sa nastankom ekonomije kao posebne nauke u osamnaestom veku. Naime, klasici politike
ekonomije Adam Smit, David Rikardo i Robert Maltus bili su preokupirani
problemima drutvenog razvoja.705 U njihovim delima, a pre svega u delima
Rikarda i Maltusa sadran j e pesimizam u pogledu mogunosti rasta i razvoj a na
dui rok. Meutim, kasnije dela Karla Marksa odiu optimizmom u vezi sa razvojnim perspektivama zasnovan na tehnikom optimizmu i pretpostavljenoj racionalnosti koja e biti ostvarena u buduem socijalistikom drutvu. U kasnijem
razvoju ekonomske nauke stvoreno je vie teorija drutvenog razvoj.706 U ovim
teorijama nije ukazivano na povezanost ekonomskog razvoja sa prirodnim
mogunostima, tj. na potrebu da zahtev za stalnim ekonomskim rastom ne dovede
u pitanje poredak u prirodi koja predstavlja okvir ovekovog ivota. Takva
potreba je nastala sa zaotravanjem ekolokih problema, tj. sa saznanjem da ovek
nije neogranien u prisvajanju prirode, tj. da razmatranja (i teorije) o drutvenom
razvoju uzimajui za njegovu osnovu ekonomski razvoj i rast, moraju uvaavati i
ekoloke zakonitosti. Time nastaje i potreba za novim promiljanjem drutvenog
razvoja.
Novo promiljanje drutvenog razvoja i njegovo definisanje sa stanovita
da on u sebi sadri i zatitu i unapreivanje ovekove ivotne sredine, zahteva i
kritiko prevazilaenje shvatanja o drutvenom razvoju. Naime, postojala su, i
postoje razliita shvatanja o drutvenom razvoju, koji je esto izjednaavan sa
ekonomskim i tehnikim promenama,707 kvantitativnim pokazateljima ekonomskog
704

Opirnije o drutvenom razvoju videti: dr Danilo . Markovi, Opta sociologija, deveto

izdanje, Savremena administracija, Beograd, 1994, str. 214-229.
705
Najznaajnije delo Adama Smita je Istraivanje o prirodi i uzrocima bogatstva naroda (1776).
706
Opirnije o ovome videti: Ekonomska i poslovna enciklopedija, Savremena administracija, Beograd, 1994, str. 1308-1309.
707
Fransoa Peru, Za filozofiju novog razvoja, Matica srpska, Novi Sad, 1986, str. 24.
227

razvoja (rasta),708 i sa napretkom (progresom) nasuprot regresu, koji ima suprotne pokazatelje. U nastojanju da se preciznije definie drutveni razvoj, pre
svega sa sociolokog stanovita, ukazivano je na njegove osnovne odrednice.
Tako se smatra da drutveni razvoj ima etiri osnovne odrednice, i to: niz povezanih promena razliitog intenziteta ali istog smera; inovacije u sagledavanju i
reavanju problema; odreenost istorijskim uslovima i vremenskim granicama i
svesno, ciljno usmeravanje i organizovano usmeravanje razvojnih procesa.709
Ovako shvaen razvoj u sebe ukljuuje ne samo kvantitativne ve i kvalitativne
promene,710 a i jedne i druge promene treba da budu vrednovane kao napredak. A
kao napredak (progres) moe se smatrati onaj razvoj koji nas pribliava naem
odreenom cilju i sastoji se u pribliavanju onom stanju koje oznaavamo kao
poeljno, kao neto to vredi, to treba ostvariti711. U stvari, drutveni napredak
(progres) predstavlja ne samo vrednosnu ocenu ve ostvarenog drutvenog razvitka, jednu njegovu etapu ili fazu, sa stanovita fundamentalnih ljudskih vrednosti i potreba,712 ve i neto emu se tei, to treba ostvariti kao poeljno. U
ovom smislu i zatita i unapreivanje ovekove ivotne sredine, postaje, tj. treba
da postane jedan od ciljeva koje oznaavamo ne samo kao poeljan ve i kao neophodan, i u tom kontekstu razmatramo i ciljeve ekonomskog i socijalnog razvoja
kao pozitivne.713
Novo poimanje drutvenog progresa, koje u sebe ukljuuje i ekoloku
komponentu, nastaje sa saznanjem da se progres ne moe zasnivati samo na
osnovu kvantitativnog materijalnog rasta, pri emu se osvajanje prirode shvata
kao samostalna vrednost. Kvantitativno poimanje progresa sudara se i sa prirodnom i sa drutvenom stvarnou. Jer, kako je nauno dokazano, na svet nije
haotian, ve predstavlja sreen kosmos sa svojim zakonima i pravilnostima, ko708

Socioloki leksikon, Savremena administracija, Beograd, 1982, str. 162.

Opirnije videti: Mihailo Popovi, Miodrag Rankovi, Teorije i problemi drutvenog razvoja, BIGZ, Beograd, 1982, str. 252-260.
710
Kvantitativna komponenta: razvoj oduvek ukljuuje vie - vie dobara, vie dohotka, vie
ouvane prirode, vie slobode i demokratije, itd. Kvalitativna komponenta: pored kvantitativne
dimenzije, koja samo definie rast a ne razvoj, razvoj uvek ukljuuje kvalitativne promene.
Vrednosna dimenzija: kvantitativne i kvalitativne razlike moraju biti pozitivno vrednovane
kao napredak - progres (Josip upanov, Socioloki vidici razvoja, Sociologija, Beograd,
1-2/1985, str. 69).
711
Dr Radomir Luki, Osnovi sociologije, Homos, Beograd, 1991, str. 328.
712
Mihailo Popovi - Miodrag Rankovi, Teorije i problemi drutvenog razvoja, cit. izd., str. 243.
713
U ovom smislu se ukazuje kada se radi o ekonomskom razvoju re to je ira i kompleksnija kategorija koja podrazumeva poveanje drutvenog proizvoda i dohotka po stanovniku,
uz strukturne promene ili transformaciju proizvodnje, tehnologije, organizacije i naina
privreivanja uopte. Razvoj takoe podrazumeva i realizaciju ostalih dugoronih drutvenih
ciljeva, kao to su dobrobit drutva ili drutveno blagostanje, proirivanje ljudskih sloboda,
mogunost obrazovanja, prekvalifikacija i usavravanja, opte zdravstvene i ekoloke zatite,
porast nezavisnosti, opte kulture, slobodnog vremena i line sree ljudi (Petar uki, Mile
Pavlovski, Ekologija i drutvo, Ekocentar, Beograd, 1999, str. 93).
709

228

ji je opti i univerzalni, koji nauka otkriva,714 i koji moraju uzeti u obzir u prisvajanju prirode ako se eli zatita i unapreivanje ivotne sredine. A to saznanje
trai i nov teorijski pristup privrednom razvoju. To teorijsko promiljanje privrednog razvoja ukljuuje u sebe, pored zatite ivotne sredine, i rast ne samo
materijalnog bogatstva,715 ve rast duhovnih dobara, ako se u njemu ostvaruje
nuan savez oveka i prirode.716
2. U Deklaraciji Prve konferencije Ujedinjenih nacija o ovekovoj sredini
(Stokholm, 1972), pored ostalog, istaknuto je da su ekonomski i socijalni razvoj
neophodni ako se eli obezbediti sredina povoljna za opstanak i delatnost oveka
i na Zemlji stvoriti uslovi potrebni za kvalitetno poboljanje ivota.717 Ovim
stavom na koncizan nain rezimirano je i iskazano saznanje i stav svetske zajednice da zatita i unapreivanje ovekove ivotne sredine ne samo da pretpostavlja
razvoj drutva, ve da su ekonomski i socijalan razvoj preptostavke za ouvanje i
unapreivanje ovekove ivotne sredine. Ali, isto tako, u ovom stavu se implicite
sadri i zahtev za novo promiljanje drutvenog razvoja,718 za takvo njegovo
promiljanje i definisanje koje bi u sebi ukljuivalo i zatitu i unapreivanje
ovekove ivotne sredine, koristei dostignua nauke i tehnike.719

714

Deskripcija postojeeg sveta, objanjenje njegove geneze i zakonitosti postojanja i

predikcija njegove dalje evolucije su najvaniji zadaci savremene nauke. Nema sumnje da
nauka sa uspehom reava te zadatke. Definisani su neki opti, univerzalni zakoni koji vladaju
prirodom, objanjene su mnoge pojave i zbivanja u prirodi, a sinteza, integrisanost nauke,
omoguuje jo naunije pristupe najsloenijim fenomenima prirode, svta (Duan Kanazir,
Budunost nauke, injenice, refleksije, dileme, spekulacije, zbornik radova Problemi nauke u
budunosti, SANU, Beograd, 1991, str. 12).
715
Podjednako su znaajne i kritike ocene koje se upuuju teorijama ekonomskog rasta koje
su sve donedavno imale dominantan uticaj na ekonomsku misao o privrednom razvoju. Kritike
se prvenstveno odnose na kvantitativni pristup ekonomskom razvoju, na njegovu iskljuivu
usmerenost ka koliinskom uveanju materijalne proizvodnje i materijalnih dobara, na isticanje, kvantitativnog rasta kao samostalnog cilja razvojne politike, ime se naruava integralnost
drutvenih ciljeva i njihovo nuno respektovanje u procesu razvoja. Tako shvaena teorija
rasta svodi oveka na puki faktor proizvodnje, kod ega se gubi iz vida socijalni, ekoloki
(kurziv je na) kulturoloki i drugi uslovi od kojih zavisi punije zadovoljavanje njegovih
potreba (Nikola obelji, Novi problemi i teorijski pristup privrednom razvoju, zbornik
radova Problemi nauke u budunosti, SANU, Beograd, 1991, str. 87).
716
Opirnije videti: Mihailo Markovi, Etiki problemi nauke, Gledita, Beograd, 1112/1988.
717
Deklaracija konferencije Ujedinjenih naiija o ovekovoj sredini, usvojena u Stokholmu,
1972, princip 8.
718
Opirnije o drutvenom razvoju videti i: dr Danilo . Markovi, Opta sociologija, osmo
izdanje, Savremena administracija, Beograd, 1993, str. 205-219.
719
Potrebno je koristiti dostignua nauke i tehnike u okviru njihovog doprinosa ekonomskom
i socijalnom razvoju, s ciljem da se otkriju, izbegnu ili ogranie opasnosti koje ugroavaju
sredinu, da se ree problemi koje ona postavlja i, uope uzev, za dobro oveanstva. (Deklaracija konferencije ujedinjenih nacija o ovekovoj sredini, Stokholm, 1972, princip 18).
229

Novom promiljanju razvoja, u smislu da se napusti kvantitativni pristup,

dala je doprinos svojom Deklaracijom Konferencija Ujedinjenih nacija o
ovekovoj sredini. Naime, u Deklaraciji koju je ta konferencija usvojila istaknuto
je, pored ostalog, ne samo pravo ljudi, uz pravo na slobodu, na zadovoljavajue
uslove ivota koji omoguavaju blagostanje, ve da se razvojem sauva i sposobnost nae planete da proizvodi glavna prirodna bogatstva,720 a da se neobnovljiva
bogatstva koriste na nain da ne budu iscrpljena.721 U kontekstu ovakvog pristupa
razvoju, razvoj treba da obezbedi uslove za blagostanje i ouvanje ivotne sredine, a kao cilj razvoja nije samo poboljanje materijalnih uslova ivota ve i
ostvarivanje moralnih i kulturnih vrednosti. Razvitak je neto mnogo vie od
proizvodnje i potronje dobara (izraz koji obino podrazumeva ogranienu vrstu
dobara) koji, iako predstavljaju prevashodan uslov za odreivanje materijalnog
blagostanja i minimalnih uslova ivota - danas nisu zadovoljavajui pokazatelji.
Razvitak mora da se shvati kao neto sloenije, vieznano, neto to je i ekonomsko, drutveno, nauno, kulturno. On treba da ima globalni karakter i da obuhvati
brojne pojave drutvenog ivota, da odgovara moralnim i kulturnim ciljevima,
ukorenjenim u istorijskom nasleu svakog naroda...722 Ali, razvoj treba da obezbedi materijalni, moralni i duhovni razvoj svake linosti, to treba da bude razvoj
za svakog oveka i za sve ljude.723
Ostvarivanje drutvenog razvoja u njegovom novom poimanju, zahteva i
prestruktuiranje postojee tehnologije i stvaranje novih tehnologija. Nije dovoljno
postojeoj tehnologiji samo dodavanje postrojenja protiv zagaivanja ivotne
sredine. Potrebno je da i upotreba novih tehnologija bude proveravana tehnolokim ispitivanjima i sistemom kontrole, da bi se osigurala da bude u skladu sa
ekolokim zahtevima. U stvari, u novom poimanju razvoja, najznaajniji momenat
novog odnosa prema prirodi predstavlja uvoenje ekolokog kriterijuma koji
podstie razvoj tehnologije koja tedi i obnavlja prirodne resurse, koja ne vri

720

Sposobnost nae planete da proizvodi glavna prirodna bogatstva koja se obnavljaju mora
biti sauvana i, svuda gde je to moguno, obnovljena ili poboljana (Deklaracija Konferencije Ujedinjenih nacija o ovekovoj sredini, Stokholm, 1972, princip 3).
721
Prirodna bogatstva zemaljske kugle koja se ne obnavljaju moraju biti iskoriavana na
nain koji nee pretiti da ih iscrpi i da prednosti postignute njihovim korienjem koristi celo
oveanstvo. (Deklaracija konferencije Ujedinjenih nacija o ovekovoj sredini (Stokholm,
1972, princip 5).
722
...Ne moe biti prihvaen jedan, uniformni put razvitka. Otuda na meunarodnoj sceni
potie glasan zahtev mnogih naroda, posebno onih koji su nedavno bili kolonizovani, da se
prevaziu nametnuti oblici ivota i da se pronae put vlastitog razvoja (Federiko Major,
Sutra je uvek kasno, ,Jugoslovenska revija, Beograd, 1991, str. 66).
723
Drugim reima, prvenstveni cilj razvoja mora da bude duhovno i moralno usavravanje
oveka, kao i poboljanje materijalnih uslova ivljenja. U skladu sa tom koncepcijom, drutvo
i privreda postoje zbog oveka, a ne ovek zbog njih. Cilj je ovek, i on ne moe biti tretiran
kao sredstvo. (Federiko Major, Sutra je uvek kasno, cit. izd., str. 68).
230

zagaivanje. I obrnuto, ako neka proizvodnja razara prirodna dobra, ona mora da
bude obuzdana...724

2. ODRIV RAZVOJ
1. Posle Deklaracije Prve konferencije Ujedinjenih nacija o ovekovoj
sredini (1972) u kojoj je istaknuta neophodnost i povezanost ekonomskog i
socijalnog razvoja uz voenje rauna o zatiti i unapreivanju ovekove ivotne
sredine, radilo se na koncipiranju sa stanovita ovakvog pristupa novog modela
drutvenog razvoja. U ovakvom nastojanju Svetska komisija za ivotnu sredinu i
razvoj podnela je 1987. godine izvetaj pod nazivom Naa zajednika budunost. Ovaj izvetaj dao je veliki podstrek diskusijama iji je cilj bio iznalaenje
kriterijuma i uslova za koncipiranje nove (svetske) ekonomske i ekoloke politike
koja bi omoguila odriv razvoj. U tim diskusijama potencirana su dva osnovna
pitanja: prvo, kako buduim generacijama obezbediti uslove koji nee biti gori od
uslova u kojima se danas ivi; drugo, kako se u zemljama u razvoju situacija
moe popraviti, kada pogoravanje opte ekoloke situacije zahteva uvoenje sve
otrijih standarda u privredi. Meutim, nije se traila samo mogunost za koncipiranje nove ekonomske i ekoloke politike na globalnom (svetskom) planu, ve i
na mikro planu, na nivou privrednih subjekata. U tom cilju na drugoj konferenciji
Svetske industrije o ekolokom menandmentu 1991. godine usvojena je Poslovna povelja za odriv razvoj. Ova povelja dala je industrijskim preduzeima
orijentaciju za izgraivanje osnovnih komponenti ekolokog menadmenta u
uslovima odrivog razvoja.725
Odriv razvoj definisan kao integralni ekonomski, tehnoloki, socijalni i
kulturni razvoj usklaen sa potrebama zatite i unapreivanja ivotne sredine i
koji omoguava sadanjim i buduim generacijama zadovoljavanje njihovih
potreba i poboljanje kvaliteta ivota na teorijskom i institucionalnom planu ima
svoju genezu, od Stokholmske konferencije (1972) do Konferencije u Rio de
aneiru (1992) o ovekovoj sredini. Prva konferencija Ujedinjenih nacija u
Stokholmu, rukovoena razmatranjima i stavovima iz prvog izvetaja Rimskog
kluba, koji je objavljen u knjizi Granice raspleta (1972), ukazala je na nunost
praenja stanja kvaliteta ivotne sredine i na posledice zagaene sredine na
ljudsko zdravlje, prirodu, materijalna i kulturna dobra, biljni i ivotinjski svet. Za
ovu konferenciju je bio pripremljen izvetaj B. Vordia i R. Dioboa Zemlja 724

To e znaiti i otro oporezivalje industrija koje zagauju sredinu i ekonomsko podravanje onih koji to uvaavaju, koji ne iscrpljuju rasipniki rezerve sirovina (Miroslav Peujli,
Savremena sociologija, Novinsko-izdavaka ustanova, Slubeni list SFRJ, Beograd, 1991,
str. 121).
725
Dr Zigfrid Fereks, Principi ekolokog menadmenta, Direktor, Beograd, 4-5/1995, str.
14-15. Opirnije o ekolokom menadmentu videti i: Nort, K. , Moskva, 1994.
231

planeta naa jedina u kojoj je upozoreno da je Zemlja zaista jedina i zajednika

planeta koju treba sauvati. A osam godina kasnije na Konferenciji u Najrobiju
(1982) zagovaran je koncept odrivog razvoja. Godinu kasnije (1983) Generalna
skuptina Ujedinjenih nacija donela je Rezoluciju o preduzimanju inicijative za
formiranje Svetske komisije za ivotnu sredinu i razvoj. Ova komisija je 1987.
godine objavila izvetaj Naa zajednika budunost. U ovom izvetaju je
iskazano na posledice koje na ivotnu sredinu mogu imati nekontrolisani
demografski rast i ekonomski rast i na potrebu definisanja odrivog razvoja. Ova
sugestija o potrebi definisanja odrivog razvoja razmatrana je na nizu sastanaka,
da bi na Ministarskoj konferenciji u Bergenu (Norveka) koju je odrala norveka
Vlada i komisija Ujedinjenih nacija za Evropu, maja 1990. godine. Usvojenom
deklaracijom proklamovan pojam odrivi razvoj. Koncept odrivog razvoja usvajila je Evropska Unija iste godine. Najzad, Druga konferencija Ujedinjenih
nacija o ivotnoj sredini odrana 1992. godine u Rio de aneiru, usvajanjem
dokumenta Rio deklaracija o ivotnoj sredini i razvoju proklamovala je koncept
odrivog razvoja kao metod reavanja ekolokih problema na globalnom i
lokalnom planu.726
Ova geneza nastanka, definisanja i usvajanja pojma odriv razvoj pokazuje nastojanja da se iznau optimalna reenja za reavanje ekolokih problema,
ali da ta reenja ne sputavaju privredni (i drutveni) razvoj trailo se novo
definisanje razvoja koji e obezbediti da ljudska privredna aktivnost, motivisana
ekonomskim interesima, bude usklaena sa potrebom ouvanja prirodnih resursa
kao sirovinske osnove ne samo svake proizvodnje ve i trajnog prirodnog okvira
ovekovog ivota. U kontekstu ovakvog pristupa novom definisanju razvoja,
ukazivano je na potrebu da se u koncipiranju ekonomski i ekoloki racionalne
razvojne strategije polazi od potrebe zatite i obnavljanja prirodnih resursa i u tom
cilju formiranja cena prirodnih resursa, koje e odraavati trokove njihove
zamene, i dovesti do ogranienja njihove potronje kako njihov nedostatak ne bi
ugrozio funkcionisanje svetske privrede. Ovakav pristup novom definisanju razvoja ukazivao je na potrebu izgraivanja novog odnosa oveka i drutva prema
prirodi - preispitivanjem principa ekonomskog razvoja i uspostavljanjem novog
odnosa izmeu drutva i prirode.
2. U tenji da se iznae nova definicija razvoja koja bi predstavljala i
rezime kritike shvatanja razvoja kao kvantitativnog rasta (proizvodnje i potronje
materijalnih dobara) i izrazila potrebu uspostavljanja novog odnosa izmeu razvoja, blagostanja i zatite ivotne sredine, nastao je pojam odriv razvoj. Ovaj
pojam se u osnovi, manje-vie na isti, ili slian, nain shvata i definie. Tako se
kae da odriv razvoj treba shvatiti kao oblik drutvene i strukturalne drutvene transformacije koji uvaava odnos ekonomskog rasta i neobnovljivih re726

Opirnije o ovome videti: dr Janko Radulovi i dr. Koncept odrivog razvoja, Savezno
ministarstvo za razvoj, nauku i ivotnu sredinu, Beograd, 1997, str. 11-13.
232

sursa,727 ili kao strategiju razvoja kojom se upravlja svim osnovnim sredstvima,
prirodnim resursima, ba kao i finansijskim i fizikim sredstvima, radi poveanja
dugoronog bogatstva i blagostanja .728 U stvari, definicije odrivog razvoja
treba da izraze drutvenu i ovekovu potrebu za razvojem koji bi obezbedio vee
blagostanje ali ne bi dovodio do naruavanja ekoloke ravnotee u ivotnoj sredini
na nain da budue generacije imaju manje anse za opstanak od sadanjih
generacija. Znai, odrivim razvojem moe se oznaiti onaj razvoj koji omoguava
unapreivanje tehniko-tehnoloke osnove rada, porast drutvenog bogatstva i
blagostanja ljudi uz istovremeno ouvanje ivotne sredine za opstanak sadanjih i
buduih generacija. To je razvoj koji treba da omogui prevazilaenje konfliktnosti ekolokih i ekonomskih ciljeva i ostvari njihovu harmoniju tako da se ne
suprotstavljaju zahtevi za zdravom ovekovom ivotnom sredinom sa zahtevom
za zdravom ekonomijom, tj. to treba da bude razvoj koji ekonomske i ekoloke
interese tretira komplementarno.729
Ovo novo poimanje razvoja, kao odrivog razvoja, treba da ima tri
osnovna polazita. Prvo, ljudska bia imaju pravo na zdrav i produktivan ivot u
harmoniji sa prirodom i zato ona moraju imati centralno mesto u koncipiranju i
ostvarivanju odrivog razvoja u kom je zatita ivotne sredine deo razvojnog procesa. Drugo, drave imaju suvereno pravo (u skladu sa principima meunarodnog
prava) da koriste svoja prirodna bogatstva shodno svojoj koncepciji razvoja, ali na
nain da time ne tete ivotnoj sredini drugih zemalja. Tree, radi boljeg reavanja
ekolokih problema, s obzirom na njihov globalni karakter, drave treba da rade
na razvijanju povoljnog i otvorenog meunarodnog ekonomskog sistema koji bi
uvaavao interese svih i titio celovitost globalnog sistema ivotne sredine i
razvoja, doprinosio ekonomskom rastu i odrivom razvoju svih zemalja.730 Ovakav pristup razvoju, kao odrivom razvoju, ukazuje da globalizacija ekolokih
problema koja proizlazi iz celovitosti ovekove ivotne sredine trai i njihovo
reavanje i globalnim odrivim razvojem, uz uvaavanje raznolikosti privrednog
razvoja pojedinih zemalja. Meutim, da bi se ovakav razvoj ostvarivao potrebno
je, pored ostalog, i na dui rok sagledavanje kako ekolokih problema tako i puteva njihovog reavanja.
727

David Pearce, E. Barbier, A. Markandya, Bivepaut for a green economy, Earthscan

Publication, L.t.d. London, 1990, p. 1-4.
728
Roberto Repetto, World Enough and lime, Yale University Press, New Haven, 1986, p. 15.
729
Sa stanovita budunosti odriv je onaj razvoj koji uspeva, ne samo da pomiri konfliktnost
ekolokih i ekonomskih ciljeva, ve da ostvari njihovu harmoniju. Dostizanje ovog cilja
osujetilo bi iskljuivost izbora izmeu zdrave ovekove okoline i zdrave privrede i ponudilo
integralni privredni razvoj koji bi ekonomske i ekoloke interese tretirao komplimentarno
(Valentina Mileusni, Ekologija i globalni privredni razvoj, Direktor, Beograd, 4-5/1995,
str. 33).
730
Ova polazita u izgraivanju odrivog razvoja formulisana su na osnovu RIO Deklaracije o
ivotnoj sredini i razvoju, usvojenom na Konferenciji Ujedinjenih nacija o ivotnoj sredini i
razvoju u Rio de aneiru, juna 1992. god.
233

Sagledavanje ekolokih problema na dui rok i njihovo reavanje povezano sa opredeljenjem za odrivi razvoj, sadri Agenda 21 - Program aktivnosti
za 21. vek, dokument usvojen na ve pomenutoj Konferenciji Ujedinjenih nacija o
ovekovoj sredini (1992) u kojoj se ovi problemi razmatraju u okviru etiri grupe
pitanja meusobno povezanih, i koja odraava visok stepen zemalja uesnica
konferencije, politike saglasnosti o neodvojenosti razvoja i ivotne sredine.731 Od
stavova koje sadri ovaj dokument smatramo da je potrebno (u kontekstu naih
razmatranja sa stanovita socijalne ekologije) posebno ukazati na tri. Prvo, na
ukazivanje da meunarodna ekonomija treba da obezbedi uslove (meunarodne,
meunarodnu klimu) koji e pomoi da se ostvare ciljevi zatite i unapreivanja
ivotne sredine i razvoja,732 izmeu ostalog (a mi smatramo i posebno) podsticanjem makroekonomskih politika pogodnih za odriv razvoj. Drugo, na stav da
dugoroni cilj treba da bude omoguavanje ekonomski prihvatljivog naina ivota
svim ljudima stvaranjem i mogunosti svim pojedincima da zarade za odriv
nain ivota, radei na iskorenjivanju siromatva, razvijajui za siromatvom
pogoena podruja integrativne programe za zdravo i odrivo upravljanje ivotnom sredinom. Tree, ukazivanje na potrebu usredsreivanja na iznalaenje
obrazaca proizvodnje i potronje koji smanjuju optereenje ivotne sredine, uz
zadovoljenje osnovnih potreba ljudi. Ostvarivanje ovih, kao i drugih stavova iz
ovog dokumenta, zahteva njihovu dalju razradu, operacionalizaciju, u konkretnim
uslovima pojedinih zemalja, a posebno u zemljama u razvoju, koje su pored
ostalih nedaa koje proizlaze iz njihove nerazvijenosti, najee, i pod pritiskom
posledica demografske bombe, tj. visoke stope prirodnog prirataja.
3. Odriv razvoj, kao koncept razvoja u kome je privredni razvoj usklaen
sa ekolokim mogunostima kako ne bi dolo do degradacije ivotne sredine, treba da omogui permanentno poveanje rasta dohodka po stanovniku uz ouvanje
prirodnog kapitala.733 Ovakav koncept razvoja zasniva se i na meunarodnoj
pravdi. Ukoliko se prirodna i ekoloka renta, kao ekonomski uinak upotrebe
retkih i neobnovljivih prirodnih resursa, investira u obnovu stokova prirodnog
kapitala..., mogu se ostvariti pretpostavke za ekonomsku konverzaciju i zatitu
prirodne batine radi njene dostupnosti narednim generacijama.734 Ovakav razvoj
teorijski je zasnovan na tri ekonomska principa: koncept neopadajueg bogatstva
(ne dozvoliti devastaciju prirodnog i drutveno stvorenog bogatstva); koncept
731

Agenda 21 (Program aktivnosti za 21. vek) ima etiri dela (sa 4 poglavlja) i to: socijalna i ekonomska pitanja; zatita i upravljanje resursima za razvoj; jaanje uloge znaajnih drutvenih grupa i
sredstva za ostvarivanje Agende.
732
Jer, kako se ukazuje, drave i nacije su prevelike za probleme lokalnog stanovnitva, a u
isto vreme, ograniene pojmovima, koji su suvie uski za probleme globalne meuzavisnosti
(Fritjof Capra, Vreme preokreta, Globus, Zagreb, 1986, str. 465)
733
Opirnije o ovome videti: Drakovi, B. (red.), Ekonomija prirodnog kapitala: Vrednovanje i zatita prirodnih resursa, Beograd, 1998. i , . . (.), , Moskva, 1998.
734
uki, P. Pavlovski, M. Ekologija i drutvo, cit. izd. str. 93.
234

neopadajueg prirodnog bogatstva (obaveza da se prirodno bogatstvo odrava

konstantno, u celini i po stanovniku) i koncept elastinosti (elastian pristup u
razmatranju promena strukture prirodnog bogatstva i njihovog vrednovanja).735
Odrivi razvoj predstavlja sloen i kompleksan koncept razvoja, mnogo
iri od shvatanja razvoja kao proizvodnje i potronje materijalnih dobara. On
predstavlja koncept razvoja u kome su povezani i usklaeni privredni, socijalni i
kulturni razvoj, i koji je usklaen sa potrebama i ogranienjima ivotne sredine. U
stvari, odriv razvoj ima etiri komponente: privrednu, socijalnu, kulturnu i
ekoloku. U ovom smislu Franesko di Kaspri, koristei za ilustraciju sliku renesansne stolice sugerie da odriv razvoj moe da funkcionie samo kada su etiri
oslonca razvoja - privredna, drutvena, kulturna i ivotna sredina - od podjednakog znaaja i jaine, sa vrstom meusobnom povezanou i uslovljenou
opskrbljene prilagodivom institucionalnom osnovom. Ako je jedna noga stolice
kraa ili dua od ostalih, nema udobnog sedenja, nema odrivosti...736
Meutim, i kad se prihvati ovakvo shvatanje razvoja, i on shvati mnogo
ire od proizvodnje i potronje dobara, treba imati u vidu da se on ostvaruje u
razliitim uslovima, sa stanovita zadovoljavanja potreba za materijalnim dobrima, tj. da su razliiti uslovi za ostvarivanje blagostanja kao komponente progresa. Naime, ako se prihvati da pod blagostanjem podrazumevamo domet do
koga ovek u jednom drutvu raspolae izvorima za zadovoljavanje svojih
potreba, da upravlja sopstvenim ivotom, tj. da su tri inioca blagostanja: ivotni
nivo, ivotni milje i uslovi ivota,737 onda se ova tri inioca blagostanja vrlo razliito ostvaruju u pojedinim dravama. Jer, kako se ukazuje, ljudi imaju svoje
osnovne potrebe: hranu, krov nad glavom, odelo, zdravlje, obrazovanje. Zato, svaki proces rasta koji ne vodi rauna o mogunosti zadovoljavanja ovih potreba,
predstavlja izokretanje ideje razvoja.738 Razvoj sigurno ne treba da bude ogranien na stvaranje uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba. Ali, zadovoljavanje
735

Ibid, str. 93-95.

... i rastua neravnotea izmeu razliitih nogu u pojedinim delovima sveta je pretnja pokretima usmerenim u pravcu vie odrivih puteva korienja prirodnih resursa i unapreivanju
odnosa meu ljudima i njihove ivotne sredine, a pre svega izmeu ljudi razliitog intenziteta
(istorijkog, kulturnog, etnikog, socijalnog) (Radulovi, J. i dr., Koncept odrivog razvoja, cit.
izd., str. 9).
737
Suzana S. Trikovi, Socijalna ekologija i drutveni razvoj, magistarski rad, Fakultet
politikih nauka, Beograd, 1992, str. 66-68.
738
Mi se jo uvek nalazimo u fazi u kojoj je najvanija briga dostizanja nivoa koji bi zadovoljio osnovne potrebe najsiromanijih grupa svih drutava, to znai oko 40% stanovnitva.
Osnovni cilj ekonomskog rasta trsba da bude da se osigura poboljanje uslova ivota tih grupa.
Proces rasta koji bi koristio samo najbogatijoj manjini i odravao ili ak poveavao razliku
izmeu i unutar zemalja - ne vodi rastu... Danas je momenat da se pone sa procesom pravog
ekonomskog rasta, koji vodi ka boljoj raspodeli i zadovoljavanju osnovnih potreba svih ljudi.
(Stavovi iz Kokojok deklaracije koja je usvojena na simpozijumu Modeli upotrebe resursa,
korienja sredine i strategije razvoja, odranom u Kokojoku u Meksiku od 8-12. oktobra
1974. god.)
736

235

osnovnih potreba je pretpostavka za zadovoljavanje drugih potreba, od slobode

izraavanja do demokratizacije politikih odnosa.

II. SOCIJALNA EKOLOGIJA I DRUTVENI RAZVOJ

1. NAUKA I EKOLOKI PROBLEMI
1. Uloga socijalne ekologije kao nauke u koncipiranju i ostvarivanju ekoloke politike koja ima za cilj ostvarivanje odrivog razvoja, proizlazi uopte iz
uloge nauke u izgraivanju koncepta zatite ivotne sredine. A nauno istraivanje u ovoj oblasti obuhvata utvrivanje stanja, otkrivanje uzroka i posledica
degradacije ivotne sredine i predlaganje konkretnih mera radi spreavanja degradacije, odnosno otklanjanja njenih posledica. U stvari, nauna istraivanja treba
da omogue otkrivanje i spreavanje opasnosti koje mogu ugroziti, i ugroavaju,
ivotnu sredinu, a to nije nimalo jednostavno, budui da se svet jo nikad nije
tako brzo menjao kao danas,739 i broj nepredvidivih dogaaja se iz dana u dan
poveava.740 Nauno prouavanje ovekove ivotne sredine treba da prui osnovu
za humaniji odnos oveka i njegovih zajednica u kojima ivi prema toj sredini
koji izraava usaglaenost tenji prema veem bogatstvu i blagostanju sa zahtevima ouvanja neophodne ekoloke ravnotee u prirodi. U stvari, nauna istraivanja treba da doprinose, i doprinesu, ouvanju i razvoju humane ljudske civilizacije.
Ostvarivanje drutvenog razvoja, koji smo oznaili kao odriv razvoj,
pretpostavlja da je odgovarajua ekoloka politika, primerena tom razvoju, koncipirana na osnovu naunih saznanja o stanju i problemima ivotne sredine i
odnosa razvojnih ciljeva prema ekolokim zahtevima. U stvari, ta politika treba
da se zasniva na naunim saznanjima koja su nastala kao rezultat interdisciplinarne saradnje naunika (koja u sebe ukljuuje i meunarodnu saradnju),
koja doprinose izmeni standardnih ema proizvodnje i potronje i promociji novih
(ekolokih i civilizacijskih prihvatljivijih) i koja su primenjiva na razliite sredine
i kulture (kako bi se postigao odreen nivo razvoja u odnosu na nacionalni,
regionalni i meunarodni nivo). Zasnivanje ekoloke politike na naunim osnovama za osnovni cilj ima procenu stanja i trendova u ostvarivanju rezultata
razvoja i ivotne sredine na raznim nivoima (nacionalnom, subregionalnom, regi739

Carl Friedrich von Weizs eker, Jedinstvo prirode, Veselin Maslea, Sarajevo, 1988, str.
Broj nepredvidivih dogaaja se iz dana u dan uveava i zbog toga su sve tee predvidivi...
Vanije je da predvianje znai mogunost da se neto izbegne... Analiza perspektive
predstavlja itav skup naunih istraivanja i nastoji da razlikuje banalnosti futurologije i
naune fantastike... Nauna predvianja postala su neophodna za odgovarajue planiranje
sadanjosti (i budunosti, dodajmo) (Federiko Major, Sutra je uvek kasno, cit. izd., str. 222).
740

236

onalnom i globalnom) i razvijanje alternativnih, poeljnih i primerenih pojedinim

nivoima, strategija razvoja i zatite ivotne sredine.
Novi tip (model) razvoja, koji smo oznaili kao odriv razvoj, trai i pretpostavlja i novu ekoloku strategiju koja za svoj osnov treba da ima nauno saznanje o mogunostima i uslovima korienja celokupnog ekoloko-razvojnog
potencijala. Ta nova ekoloka strategija razvoja ima tri osnovne komponente:
nauno saznanje o potrebi potovanja celokupnog ekolokog potencijala; ostvarivanje kvalitetnijih uslova ivota uz ouvanje ovekove ivotne sredine kao ekoloko-razvojne osnove oveka i njegove zajednice i saznanje da osnovu novog
ekolokog modela razvoja ine visokorazvijene proizvodne snage iji je bitan
element nauka kao izraz ovekove neograniene stvaralake sposobnosti i ija
produktivna upotreba pretpostavlja razvijenu linost oveka. U stvari, visoko
razvijene proizvodne snage, sa naukom kao bitnim iniocem, jesu i pretpostavka
odrivog razvoja, porasta bogatstva i blagostanja uz mogunost ouvanja ovekove ivotne sredine.
2. Novi tip razvoja - odriv razvoj, i nova ekoloka strategija, treba da se
zasnivaju na naputanju ideje o automatskom progresu i prihvatanju ideje o otvorenosti istorijskog razvoja za razliite smerove, kako za smer napretka (progresa)
tako i za smer nazadovanja, razaranja (entropije). Dva su osnovna, sa stanovita
naih razmatranja, vida nazadovanja (entropije) u savremenom svetu. Jedan se
ispoljava u smanjivanju ukupne koliine materije i energije koje se zasniva na
shvatanju o neogranienom rastu materijalnih dobara iscrpljivanjem prirodnih
izvora, ime se oveanstvo suoava sa iscrpljivanjem sirovinskih izvora razaranjem prirode, tj. sa promenama u ekolokom okviru u kojima ivot planete postaje
nemogu. Drugi vid entropije izraava se u prelazu ekolokog sistema iz stanja
stabilnosti (ekvilibrijuma) u stanje neravnotee, dezintegracije. Naime, sistem
gubi kontrolu nad silama koje je sam izazvao, a organizovane njegove strukture
postaju podlone razaranju.741
Nauka ima znaajnu ulogu, svojim integralnim pristupom, u reavanju
ekolokih problema i ostvarivanju ekoloke bezopasnosti. Meutim, njeno ostvarivanje je povezano sa izborom koncepcije razvoja, od kojih su dve najpoznatije:
resursna i biosferna. Po resursnoj koncepciji stabilan razvitak, kao osnova
ekoloke bezopasnosti, je razvitak koji zadovoljava savremene potrebe, a ne ugroava mogunost buduih generacija u zadovoljavanju njihovih potreba. Po
biosfernoj koncepciji stabilan razvitak je onaj koji obezbeuje poboljanje ivota ljudi, u uslovima stabilne biosfere, uvajui obim prirodne sredine koji je
sposoban da obezbedi stabilnost biosfere sa promenama koje nastaju u njoj
741

Ova pesimistika, ali tana slika prirode, kada se prenese na podruje drutvenog ivota
otkriva nekoliko razliitih vidova razornih procesa. Najopasniji njihov oblik - gubitak kontrole
nad vlastitim delom - jeste opasnost od ekstremizma, od samounitenja planete atomskim
ratom, ili bezobzirnim razaranjem prirode (Miroslav Peujli, Savremena sociologija,
Novinsko-izdavaka ustanova Slubeni list SFRJ, 1991, str. 35).
237

privrednom delatnou. Polazei od jedne i od druge koncepcije, ekoloka bezopasnost se moe odrediti kao stabilno stanje ovekove sredine u kome je obezbeena mogunost poboljavanja kvaliteta ivota ljudi, zatita od prirodnih i
tehnikih katastrofa i mogunost stalnog progresa ljudi i drutva.
Da bi se odriv razvoj ostvario, potrebno je ne samo da on bude nauno
koncipiran, ve da se stalno unapreuje razmena znanja i interesa izmeu naunih
institucija i proizvodnih privrednih subjekata kako bi se njihovi programi bolje
formulisali i meusobno podravali. U ovom cilju, s obzirom na globalni karakter
ekolokih problema, potrebno je ovakve aktivnosti razvijati ne samo na nacionalnom, ve i na meunarodnom planu. Potrebno je poboljati i proiriti ulaganje
sredstava u nauku i tehniku putem odgovarajuih mehanizama u okvirima meunarodnih konsultativnih, kooperativnih i pregovarakih procesa meunarodnog i
reginalnog dogovaranja, i ojaati naune i tehnoloke savete na najviim nivoima UN i drugih meunarodnih institucija, kako bi se obezbedilo ukljuivanje
naunog i tehnolokog znanja u politiku i strategiju odrivog razvoja.742 Naime,
da bi koncept odrivog razvoja obezbedio reavanje ekolokih problema u globalnim razmerama, potrebna je saradnja izmeu onih koji otkrivaju naune zakonitosti i onih koji ih primenjuju u praksi, pre svega proizvodnoj, koja e obezbediti usaglaavanje ekonomskih i ekolokih ciljeva.
3. Znaaj nauno zasnovane ekoloke politike, posebno one koja promovie koncept odrivog razvoja, treba razmatrati sa ireg stanovita civilizacijskih promena ostvarenih u Drugom milenijumu i ostvarivanju kojih se tei u
Treem milenijumu. U ovom smislu je inspirativno ukazivanje Nikole Tesle da je
neobino da mi, bia na najviem stupnju razvoja na ovom naem svetu, bia sa
toliko ogromnim moima misli i dela treba da apsolutno zavisimo od milostinje
naih nevidljivih neprijatelja, da ne znamo da li e nam zalogaj hrane ili gutljaj
vode doneti radost i ivot ili patnju i unitenje...743 Drugim reima, pre svega
nauno, treba da doprinese ostvarivanju bezbednih i humanih delova ivota ljudi.
Ostvarivanje humanih uslova ivota zahteva reavanje ekolokim problema, koji
imaju globalni karakter, na osnovu naunog saznavanja prirodnih zakonitosti,
kako bi se ne samo ouvala, ve i dalje razvijala civilizacija u kojoj ivimo.744
742

Agenda 21 (1992), Poglavlje, 31. O ovome opirnije videti i: , . ., , Nauka, Moskva, 1981.
743
...Moderno ratovanje treba da bude sa tim neprijateljima, sa bakteriologom na elu ili
elektricitetom koji ini neocenjive usluge (Tesla, N. lanci, Zavod za udbenike i nastavna
sredstva, Beograd, 1995, str. 357).
744
Nepoznavanje prirodnih zakonitosti, prema sadanjim saznanjima, znaajno je uticalo na
propast nekih civilizacija. Tako je sumerska civilizacija propala i zbog stalnog neodgovarajueg navodnjavanja, to je uinilo da se plodna zemljita pretvore najveim delom u neplodne slatine. Na grku civilizaciju negativno je uticalo i preterano krenje uma, to je u
uslovima mediteranske klime dovelo do intenzivne erozije i masovnog unitavanja plodnog
zemljita. Slino je bilo i sa junoamerikom civilizacijom jer je neadekvatna i preterana
238

Meutim, jedino sredstvo koje moe da spase civilizaciju slobodnih zemalja jeste
briga za osnovne zahteve oveanstva,745 koja treba da se razvojem koji istovremeno obezbeuje zadovoljenje osnovne potrebe oveanstva (koje nisu samo
ekonomske) i ouvanje i preureenje prirode kako surovo iskoriena i osakaena priroda industrijalizovanih zemlja tako i prirodni prostori zemalja u razvoju,
koji takoe trpe svakodnevno unitavanje.746
U ovakvom pristupu ouvanju i razvoju savremene civilizacije, na naunim saznanjima zasnovanom konceptu odrivog razvoja, treba imati u vidu da je
takav razvoj u interesu svih zemalja i naroda, da predstavlja njihov zajedniki
interes.747 Ovaj razvoj se ostvaruje u sve vie meuzavisnom svetu748 u kome se
malo po malo dolazi do saznanja da je uzajamna zavisnost sveta stvarnost,
stvarnost koje problemi okoline samo jo vie istiu, ukazujui na potrebu vienja
u budunosti meuzavisnosti slobodnog razvoja svih zemalja sveta.749 Ovakav
pristup razvoja doveo je do stvaranja koncepta trajnog i koncepta humanog
razvoja, koji su spojeni u koncept trajnog humanog razvoja. Meutim, da bi se
ovaj koncept ostvarivao i ostvario, potrebno je, izmeu ostalog, da se ukinu mnoge, pre svega, politike barijere, koje razdvajaju i suprotstavljaju narode i drave,750 i da se napusti suvie ekonomska logika, koja u poslednjim decenijama
poslednjeg veka Drugog milenijuma vlada svetskim razvojem.751 Naime, potrebno
je da se logika razvoja vie zasniva na pravdi, pravinostima i ljudskoj solidarnosti.
Ostvarivanje ovakvog koncepta razvoja, koji po obimu ima planetarnu
irinu i po ciljevima humanistiku sadrinu, mogu je jedino ako je nauno
zasnovan. U kontekstu ovakvog pristupa naunici u savremenom svetu, i posebno

obrada, u poetku veoma plodnog zemljita, izazvala opte osiromaenje tamonjih naroda. U
svim ovim sluajevima dodatan znaajan faktor je i brzo uveavanje broja stanovnika.
(Nikola K. Panti, O jedinstvu prirodnog i duhovnog, cit. izd., str. 39).
745
Major, F. Sutra je uvek kasno, cit. izd., str. 161.
746
Major, F. Seanje na budunost, cit. izd., str. 36.
747
U zajednikom je interesu svih grupa i svih zemalja da napreduju i uestvuju u razvoju, da
mu doprinose i koriste rezultate u uslovima pravinosti i pravde. Jer nepravda raa frustraciju i
pobunu i na kraju ih okrene protiv onih koji su preko mere koristili prednosti razvoja na tu
nain (Major, F. UNESKO: ideal i akcija, cit. izd., str. 60)
748
U sve vie meuzavisnom svetu, taj zajedniki interes svih je temelj za graenje planetarne solidarnosti grupa, naroda, nacija, svih ljudskih bia, solidarnosti koja daje mogunost
prevazilaenja kratkotrajnih interesa da bi se okrenulo trajnim interesima zajednikim svima,
kako bi sopstveni razvoj bio usmeren u smislu aktivne solidarnosti kao temelja solidarnog
razvoja (Ibid, str. 60)
749
Ibid, str. 61.
750
Civilizacija se najbolje unapreuje ruenjem svih barijera koje razdvajaju nacije i zemlje.
(Tesla, N. cit. delo, str. 102).
751
Major, F. UNESKO: ideal i akcija, cit. izd., str. 57.
239

koji se neposrednije bave reavanjem ekolokih, ili i ekolokih problema,752 imaju

veliki znaaj i odgovornost.753 Oni ne istrauju samo zakonitosti u preradi i
drutvu, ve imaju i dunost da obaveste javno mnjenje o stvarnom poloaju sveta
o opasnostima koje se nadvijaju nad nama, o tome ta moemo, a ta ne moemo, o sve veoj sloenosti koja karakterie nae vreme... Da bi svet iao po
manje rizinom putu, nauka treba da u odlunom momentu kae svoju re, da ne
bude izolovana od vlasti, ..., a pre svega da joj ne bude podreena.754 Zbog ovakvog znaaja nauke, u savremenom svetu odgovornost naunika postaje sve naglaenija, posebno za konkretne dugorone ciljeve za koje su oni vezani. Oni su,
pored ostalog, odgovorni i za oformljenje svesti o nauci i tehnici kao najvanijim
instrumentima ekonomskog i drutvenog razvoja i za na toj osnovi preporuke
konvencijama i sastancima meunarodnih institucija i naunih zajednica.755 U
ovakvom pristupu odgovornosti naunika dobija i svoje znaajnije znaenje
ukazivanje Nikole Tesle da je autentian stvaralac onaj koji nas nadahnjuje viim
i plemenitijim oseanjima i ui nas da mrzimo sukob i unitavanje. Njegovo ime
... i njegova misao je sluenje oveanstvu.756

2. SOCIJALNA EKOLOGIJA I ODRIV RAZVOJ

1. Odnos socijalne ekologije, kao jedne od nauka o ovekovoj ivotnoj
sredini, prema shvatanju drutvenog razvoja kao odrivog razvoja, odreenoj
ekolokoj strategiji i mogunostima ne samo progresa, ve i nazadovanja u drutvenom razvoju i mogunostima degradacije ovekove ivotne sredine, odreen je
shvatanjem o predmetu prouavanja socijalne ekologije kao nauke. U odreivanju
tog odnosa mi polazimo od shvatanja da je socijalna ekologija posebna sociologija
koja za predmet svog prouavanja ima specifine veze izmeu oveka i njegove
ivotne sredine (u kontekstu opte konceptualizacije univerzuma ujedinjenog sa
specifinim uslovima ivota) uticaj ivotne sredine kao ukupnost prirodnih i
drutvenih inilaca na oveka, kao i uticaj oveka na njegovu ivotnu sredinu sa
stanovita njenog ouvanja kao okvira ivota oveka, kao prirodno-drutvenog
bia.757
752

Opirnije o ovome videti i: , . ., , , , Nauka,

Moskva, 1981.
753
Politiari ne smeju da zaborave da u eri znanja, celokupni napredak zavisi od intelektualnih sposobnosti, a protagonisti naune politike su bez sumnje naunici. Pored toga to
doprinose univerzalnoj nauci, oni su od neprocenjive vrednosti za presti i uvrenje ugleda
svoje zemlje u meunarodnoj zajednici, donosei zemlji nauno-tehnoloki potencijal koji
odraava realnu snagu jedne zemlje mnogo vie nego drugi pokazatelji. (Major, F. Sutra je
uvek kasno, cit. izd., str. 252).
754
Ibid.
755
Ibid, str. 253.
756
Tesla, N. cit. delo, str. 357.
757
Opirnije o predmetu socijalne ekologije videti na strani 41-59.
240

Ovako predmetno odreena i shvaena socijalna ekologija, utvrujui zakonitosti specifinih veza izmeu oveka kao prirodno-drutvenog bia, i njegove
ivotne sredine, koje se ispoljavaju u meuuticaju u sistemu ovek - drutvo priroda, prua saznanja koja su neophodna za koncipiranje modela odrivog
razvoja i ekoloku strategiju, ime bi se doprinelo uspostavljanju i odravanju
harmoninog odnosa izmeu drutva i prirode.758
Neophodnost saznanja koja daje socijalna ekologija proizlazi iz njenog
pristupa u prouavanju odnosa drutva i prirode u savremenom svetu. Ona taj
odnos prouava na globalnom planu, a probleme koji nastaju u tom odnosu kao
posledicu tehnike agresije nad celokupnom prirodom. Naime, ona odnos prirode i drutva prouava u kontekstu opte konceptualizacije univerzuma analizirajui socio-tehnike sisteme i probleme ivotne sredine koje u vezi sa njim nastaju
kao globalne probleme ljudske civilizacije u njenom totalitetu. Svojim saznanjima
ona ukazuje da su neograniene mogunosti razvoja socio-tehnikih sistema koji
nastaju kao rezultat ovekove sposobnosti promiljanja i stvaralatva, a da su
prirodni resursi ogranieni, a neki i neobnovljivi. Zato ona ukazuje i na neophodnost usaglaavanja socio-tehnikih sistema sa ekolokim zakonitostima i mogunostima (i ogranienjima) radi ouvanja prirode kao okvira ovekovog ivota.
Socijalna ekologija, polazei od svoje predmetne odreenosti, ukazuje na
neophodnost da socio-tehniki sistemi u modelu odrivog razvoja budu projektovani na nain da njihovo ostvarivanje i funkcionisanje ne dovodi do degradacije
prirode, naruavajui na nedopustiv nain ekoloku ravnoteu u njoj, ali u isto
vreme da budu ekonomski racionalni. Ona istie zahtev za odreivanje i
potovanje granica dozvoljenog delovanja na biosferu. Meutim, uvaavanje
ovog zahteva ne predstavlja zahtev za povratak na stanje u kome se oveanstvo
nekada ve nalazilo. To je zahtev za harmonizacijom odnosa drutva sa prirodom,
ekologizacijom ovekove privredne delatnosti, ovekovog privreivanja. Ali
harmonizacija odnosa oveka i drutva zahteva ne samo ekologizaciju privredne
delatnosti, ve i ekologizaciju svesti, ekologizaciju ovekovog koncepta usmeravanja drutvenog razvoja kako na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou tako
u segmentnim oblicima, i delovima, drutvenog ivota.759
758

, . ., , , , Nauka, Moskva, 1981.

Prirodno, povratak u granice dozvoljenog delovanja na biosferu ne predstavlja povratak u
prolost, niti povratak na stanje, u kome se oveanstvo nekada ve nalazilo. To je pokret napred
prema harmoniji sa prirodom, i on od oveka zahteva mnogo vie snage, napora i rtava od onih
za koje smo do sada znali. Sve do sada ovek je koristio prirodu, sada mu predstoji da
razumno gradi svoje odnose sa njom. oveku predstoji da transformie svoju privredu
(privrevanje), i to je, na prvi pogled znatno tee, svoj doivljaj sveta, sistem vrednosti. Meutim, u
sutini ovi zadaci su nedeljivi, s obzirom na to da je ekologizacija privrede nemogua bez
ekologizacije svesti, a istovremeno postepena ekologizacija privrede predstavlja neophodnu
komponetu u sistemu delovanja na promenu percepcije sveta (. . -, , , , ,
Moskva, 1995, str. 7).
759

241

2. Modeli globalnog razvitka, u tenji svom naunom utemeljenju uvaavaju saznanja prirodnih i drutvenih nauka o odnosu drutva i prirode, pa u
takvom pristupu treba da polaze i od zakonitosti koje utvruje socijalna ekologija,
a koji se tiu odnosa drutva i prirode. Ona i nastaje sedamdesetih godina kao
posebna (socioloka) nauka kad i modeli globalnog razvitka. To su bile godine
kada je svest o ekolokim problemima i preteoj ekolokoj katastrofi bila sve
rairenija (i prihvaenija) i traili se naini njenog spreavanja. Naime, sedamdesetih godina veka u kome ivimo, kada se oveanstvo poelo suoavati sa kriznim situacijama u globalnim razmerama, onda se pristupilo istraivanju mogunosti predvianja kriznih situacija u razvitku ljudskog drutva i iznalaenju
mogunosti izlaska iz tih situacija. U tom nastojanju formulie se alternativni
pravac drutvenog razvoja ne samo za pojedine zemlje i velike regione, ve i za
planetu - Zemlju u celini. Time nastaju modeli globalnog razvoja koji omoguavaju procenu tendencija u razvoju i izraavaju mogunost upravljanja drutvenim
procesima uz uvaavanje dejstva velikog broja prirodnih, tehnikih, ekonomskih i
socijalnih faktora koji utiu na razvoj u uslovima meusobno sloenog delovanja.
Koncipiranje ovih modela, a pre svega onog koji se odnosi na planetu Zemlju,
polazi od saznanja da je ivot oveanstva postao nedeljiv i jedinstven, i dogaaji
koji se dogode u bilo kom delu zemlje imaju posledice u nizu njenih drugih mesta
i delova.760
Koncipiranje modela globalnog razvoja zasniva se na pet kumulativnih
polazita. Prvo, na graninom tempu porasta broja stanovnitva planete Zemlje i
pojedinih njenih delova, povezanim sa razvojem socijalno-ekonomskih odnosa u
drutvu i procene efikasnosti mera za regulisanje demografskih procesa. Drugo,
reavanje zadataka obezbeivanja ishrane stanovnitva u uslovima njegovog rasta
i ogranienosti resursa planete. Tree, potrebe zasnivanja racionalnog reima korienja prirodnih resursa uz voenje rauna o realnosti ekonomskog razvoja i
nauno-tehnikog progresa. etvrto, iznalaenju naina smanjenja ekonomske granice izmeu razvijenih i zemalja u razvoju. Peto, zatite ovekove sredine i ouvanje ivota na zemlji u uslovima poveanog antropogenog optereenja prirodnih
kompleksa. Imajui ova polazita kao osnovna najvaniji elementi u modeliranju
svetskog sistema Globalnog razvoja su: stanovnitvo (sa svim njegovim karakteristikama); mehanizam regulisanja i upravljanja drutvenim odnosima (dominirajui oblici svojine, tip ekonomskog i socijalnog regulisanja); ekonomski ivot;
prirodni resursi; nauno-tehniki progres, sredina ivljenja, meuregionalna
uzajamna povezanost i zemlje i regioni.761 Najznaajniji rezultat dobijen pomou
modela globalnog razvoja je saznanje o protivurenosti izmeu zagaivanja ovekove sredine i neizbalansiranog ekonomskog razvoja koji vodi globalnoj krizi na
760

. . , , ,
. 2-,, Moskva, 1977, str. 23-24,67.
761
Opirnije o ovome videti: . . , -
, , Moskva, 1992, str.169-171.
242

planeti Zemlji. Na osnovu ove spoznaje mogua je strukturizacija elemenata koji

utiu jedni na druge i formulisanje moguih scenarija deavanja za razvoj svakog
od tih elemenata na osnovu odreenja njegove zavisnosti i nezavisnosti delovanja.
Istraivanja na osnovu modela globalnog razvoja imaju nauni praktini
znaaj. Na osnovu njih se odreuju stanja razmatranih pojava, stvara mogunost
iskazivanja nesaglasnosti u njihovom razvoju i odreuju mere za izlazak iz kriznih
situacija, tj. ostvarivanje dva osnovna principa u zatiti prirode: princip ekoloke
bezopasnosti i princip stabilnog razvoja. Princip ekoloke bezopasnosti sadri
zahtev za usaglaavanjem socijalnih i ekonomskih programa sa ekolokim zakonitostima u obliku eme zatite prirode prestrukturiranjem privredne delatnosti na
osnovu ekolokih ekspertiza. Princip stabilnog razvoja ostvaruje se strategijom
razvoja koja ima pet komponenti: prioritet kvalitativnih pokazatelja (kvalitet
ivota) ispred kvantitativnih (brojnost, potronja); suprotstavljanje entropiji procesa (limitarizaciji ekonomije); rastu otpada; trasiranju kulturnih vrednosti; ouvanje biolokog i kulturnog raznoobrazja; usaglaavanje programa korienja prirode sa evolucionim periodima prirodnih procesa i davanje prednosti stabilnosti (u
promenjenim uslovima, nepredvienim komplikacijama) i izvlaenju maksimalnog dohotka pri izboru programa razvoja.762 Ostvarivanje i jednog i drugog od ovih
principa - principa ekoloke bezopasnosti i stabilnog razvoja - kao cilj modela
globalnog razvoja pretpostavlja saznanje o zakonitostima odnosa drutva i prirode koje prua socijalna ekologija. Zato se i moe rei da socijalna ekologija svojim saznanjima prua mogunost za nauno-teorijsku zasnovanost modela globalnog razvoja.
3. Znaaj saznanja koja prua socijalna ekologija za usmeravanje drutvenog razvoja, posebno za ostvarivanje odrivog razvoja,763 moe se ilustrovati i
na primeru usmeravanja razvoja pojedinih oblika drutvenog ivota. ini se da se
to moe najbolje ilustrovati na primeru usmeravanja razvoja gradova u okviru
modela odrivog razvoja, budui da je njihov razvoj uvek bio u neposrednoj vezi
sa promenama u prirodnoj okolini, tj. ivotnoj sredini.764 Naime, kako se ukazuje,
izgradnja gradova se dugo smatrala kao izraz trijumfa oveka nad prirodom. Ali,
danas se ta pobeda pokazuje kao Pirova pobeda, a reavanje gradskih problema
javlja se kao reavanje jednog od znaajnijih problema u primeni strategije odrivog
razvoja, a gradovi predstavljaju jedan od ugaonih kamenova ekoloke transfor762

. . , : , , ,
, Moskva, 1992, str.14-15.
763
Strategiju odrivog razvoja obrazloila je svetska komisija za zatitu ivotne sredine, formirana od Ujedinjsnih nacija 1983. godine, u svom izvetaju Naa zajednika budunost (1987).
764
Svaki poraz koji je priroda doivela zbog urbane eksplozije danas nam se viestruko vraa.
Psiholozi i psihijatri govore danas, o gradovima kao izrazu bolesne okoline nae due, u kojoj
atrofija unutranjeg psihikog sveta ide istovremeno sa destrukcijom koju grad unosi u spoljnu
okolinu. (Vukain Pavlovi, Strategija za ekoloku urbanu rekonstrukciju, zbornik radova
Urbana kultura i ekologija, Ni, 1994, str. 46).
243

macije modernog sveta,765 i ekspanzija gradova e, predstavljati jedan od najteih

izazova XXI veka.766
U kritikom promiljanju ostvarenog stepena urbanizacije i gradskog ivota
sa stanovita zatite ovekove ivotne sredine u unapreivanju njenog kvaliteta, socijalna ekologija koristi i saznanja urbane ekologije (ekologije urbanih sredina) koja
za predmet svog prouavanja ima odnose i procese u izgraenoj, vetakoj sredini.767
Zaeci urbane ekologije nalaze se u radovima amerikog naunika Roberta E. Parka
(objavljenim dvadesetih godina), koji je imao (sa svojim saradnicima) ekoloki
pristup u prouavanju gradskog ivota. Po njegovim shvatanjima, grad nije samo
boravite i radionica modernog oveka, ve je i inicijalni centar i centar kontrole
ekonomskog, politikog i kulturnog ivota, koji ima tri meusrbno povezane komponente, od kojih je jedna njegova fizika struktura. Ta njegova fizika struktura
obuhvata populacionu bazu, tehnologiju i ekoloki poredak. U socijalnoj strukturi
grada, zbog broja, gustine i heterogenosti stanovnitva primarni odnosi u grupi se
zamenjuju sekundarnim, bezlinim i segmentarnim odnosima koji su esto i neprijateljski.768 U stvari, urbane celine, gradovi, kao vetaka sredina imaju svoje specifinosti koje se izraavaju kako u odnosu na prirodnu sredinu, tako i na poloaj
oveka u toj sredini.769
U konciniranju i ostvarivanju prostornog i urbanistikog planiranja, urbana
ekologija u ureivanju predela i stvaranju novih vetakih, gradskih sredina, mora imati
u vidu ne samo promene koje nastaju u odnosima svih elemenata u ekosistemima, koje
predstavljaju degradaciju prirodne sredine, ve i da te promene razmatra ire kao
simptom kontradikcije jedne civilizacije zasnovane na profiterskom industrijalizmu. A
upravo saznanja o tom simptomu, sa stanovita odnosa i specifinih veza koje
postoje izmeu oveka i njegove ivotne sredine, daje socijalna ekologija. U stvari,
njena saznanja ukazuju na potrebu da se pri izgradnji, i preureenju, gradova vodi
rauna i o humanistikim dimenzijama koje treba da ima grad, i to kako sa stanovita
zatite ovekove ivotne sredine u kojoj grad postoji, tako i sa stanovita da se sam
765

Ibid, str. 47.

Gradovi... bivaju sve vei, sve naseljeniji, tako da se vie ne govori uopte o gradovima
ve o metropolama, megalopolisima, velikim predgraima, prigradskim naseljima gde priroda potpuno nestaje. Siromani tu ive u polusruenim etvrtima, obrazujui geta, gde
vrednosti i norme nemaju vie nieg zajednikog s ostatkom grada (Major, F. Seanje na
budunost, cit. izd., str. 36).
767
Dr Mara ukanovi, Ekoloki izazov, Elita, Beograd, 1991, str. 38.
768
Opirnije videti Sociologija grada, zbornik radova, priredio Sreten Vujovi, Zavod za
udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1993, str. 158,171,177.
769
Stanovnik grada, kako je ukazivano, i kako se ukazuje, postaje anoniman, izolovan, sekundaran i neprirodan. U ovom smislu se ukazuje, da pri kraju svake epohe u odgovarajuoj
civilizaciji zavlada izvetaen gradski ivot. Neumereni u uivanjima, ljudi imaju velike
potrebe, ive intenzivno i neprirodno. Tada se javljaju mislioci i moralisti koji upozoravaju
na ta preterivanja i preporuuju razumnije, to znai umereniji i prirodniji nain ivota (dr
Dragoljub Jovanovi, Vedrina, Beograd, 1970, str. 154).
766

244

grad (svojom prirodnom i drutvenom komponentom) javlja segmentom ivotne

sredine i to treba da bude tako ureen da se ne javlja kao sredina ljudske otuenosti,
ve da bude sredina ljudske komunikativnosti i humanosti.770

770

Opirnije o ovoms autor je pisao u radu ,

, , Moskva, 3/1998, str. 103-109.
245

246

2.
deo

EKOLOKA EKONOMIJA
247

248

1. EKONOMIJA, MIKROEKONOMIJA,
MAKROEKONOMIJA, EKOLOGIJA I EKOLOKA
EKONOMIJA
Ekonomija se izuava jo u delima grkih i rimskih filozofa. Tu je posebno
znaajan Aristotel, koji je izuavao pravila gazdovanja u domainstvima. Zatim se
ekonomijom posebno bave socijalisti - utopisti (Sen Simon, Tomas Mor i dr.),
engleska klasina ekonomija (Adam Smit, David Rikardo i dr.) i nemaka klasina filozofija (Hegel i dr.), da bi se Ekonomija posebno afirmisala sa nastankom
i razvojem kapitalizma (XV-XVIII vek).
Ekonomiju (u najirem smislu) definiemo kao nauku o zakonima
proizvodnje ili kao nauku o ponaanju ljudi u korienju ogranienih resursa
(materijalnih dobara) radi maksimizacije sopstvenih ciljeva kao proizvoaa i kao
potroaa. Ili, ekonomiju moemo definisati kao nauku koja izuava mehanizam
proizvodnje, raspodele, razmene i potronje u datoj drutvenoj strukturi i meuzavisnosti tih mehanizama i te strukture. Jo krae, Ekonomiju moemo definisati
kao nauku o zakonitostima funkcionisanja privrede. Privredu jedne zemlje ine
privredne delatnosti, kao na primer: Poljoprivreda, Industrija, Trgovina, Saobraaj, Turizam i sl.; zatim, privredne grane (u okviru industrije: crna metalurgija,
obojena metalurgija, drvna industrija, tekstilna industrija i sl.), te preduzea (u
okviru industrije obue imamo: Industrija obue - Beograd, MUBB - Zemun, BN
Boss- Beograd, Kotana - Vranje, Leda -Knjaevac i sl.).

1.1. Determinante drutvene proizvodnje realne ekonomije

Obim i strukturu proizvodnje svake drutvene zajednice (drave) odreuje
vie inilaca. Imajui u vidu da je proizvodnja, u stvari, prilagoavanje predmeta
iz prirode ljudskim potrebama, sve te inioce moemo podeliti na dve osnovne
grupe i to: materijalne (objektivne) i ljudske (subjektivne) inioce. ira analiza
predstavlja, meutim, razlaganje tih inilaca na posebne faktore, u koje spadaju
sledei: (a) prirodno bogatstvo; (b) sredstva za proizvodnju; (v) stanovnitvo; (g)
duina radnog vremena; (d) intenzivnost rada; () produktivnost rada; (e)
drutveni odnosi.

1.1.1. Prirodno bogatstvo i ouvanje prirodne sredine

Prirodni uslovi imaju veliki uticaj na obim i strukturu drutvene proizvodnje jer proizvodnja, u stvari, predstavlja razmenu materije izmeu oveka i prirode. Ukoliko je raspoloiva priroda bogatija i raznovrsnija, utoliko e obim
drutvene proizvodnje biti vei, i obrnuto.
249

Sa stanovita drutvene proizvodnje poseban znaaj ima prirodno bogatstvo. Ono predstavlja potencijalne mogunosti koje prirodna sredina prua za
obavljanje i uveavanje proizvodnje, kao na primer: obim, kvalitet i konfiguracija
zemljita, flora i fauna, rude i minerali, reke, jezera, mora i sl. Ukoliko jedna zemlja raspolae veim prirodnim bogatstvom, utoliko su vee i njene potencijalne
mogunosti za uveanje drutvene proizvodnje. Ali, to su samo potencijalne
mogunosti zbog toga to e njihovi stvarni efekti zavisiti od toga koliko se i kako
budu koristili u procesu proizvodnje. Zato su mnoge zemlje koje raspolau velikim prirodnim bogatstvom ostale jo nedovoljno razvijene, jer ne raspolau dovoljnim tehniko-tehnolokim, drutvenim i drugim uslovima za njegovo korienje u proizvodnji (na primer, zemlje Azije, Afrike), kao i obrnuto, neke zemlje
koje ne raspolau velikim prirodnim bogatstvom, postale su visokorazvijene (na
primer, vajcarska, Japan).
Meutim, prirodno bogatstvo nije neiscrpno. Naprotiv, ono je ogranieno i
u veini sluajeva neobnovljivo (raspoloive rude, minerali, zemljino tlo). Zbog
toga ovek mora biti racionalan u raspolaganju i troenju prirodnog bogatstva da
bi se obezbedila egzistencija ne samo sadanjih ve i buduih generacija. Sadanje
generacije bi morale ulagati dodatne napore za obnavljanje i uveanje onog prirodnog bogatstva koje je obnovljivo (biljni i ivotinjski svet), kao i odranje prirodnog bogatstva u upotrebljivom obliku ukoliko je ono neobnovljivo (zemljite,
reke, jezera, mora, iznalaenje alternativnih dobara, proizvodnja sintetikih
proizvoda i sl.).
Naalost, danas je prisutna velika neracionalnost u korienju prirodnog
bogatstva, pa i njegovo unitavanje i ekoloka zagaenost. Ova zagaenost je
prisutna u vazduhu, vodi, zemlji, namirnicama i sl., tako da preti unitenje ljudskog roda uopte (kuga XX veka). Ona je najrairenija u najrazvijenijim zemljama
sveta. Zbog toga savremeno organizovanje proizvodnje mora ukljuiti i preduzimanje mera zatite prirodne sredine (filtri, preiivai, kolektori, nova tehnologija i sl.). Visokorazvijene zemlje izdvajaju oko 1% svog drutvenog proizvoda
za ekoloku zatitu prirodnog bogatstva, ali je to nedovoljno, tako da se u narednom periodu ovaj procenat mora poveati na iznos 3-5% drutvenog proizvoda.
To e pak, omoguiti organizovanje nove proizvodnje i novo zapoljavanje.
Visokorazvijene zemlje nastoje, danas, da teret ekoloke zagaenosti
prebace na nerazvijene zemlje (uskladienje nuklearnog otpada, prebacivanje
prljave industrije itd.).

1.1.2. Razvijenost sredstava za proizvodnju

Razvijenost sredstava za proizvodnju u velikoj meri opredeljuje mogunost korienja raspoloivog prirodnog bogatstva. Ona u znaajnoj meri utiu
na obim drutvene proizvodnje. Ona se tokom istorijskog razvoja ljudskog drutva
stalno menjaju i usavravaju, tako da se prema stepenu njihove razvijenosti od-

250

reuje i stepen razvoja ljudskog drutva. Tako se sredstva za proizvodnju i sama

javljaju kao rezultat ljudske proizvodnje.
Raspoloivu koliinu materijalnih dobara koja su rezultat rada prethodnih
generacija, a ne dar prirode, a kojom jedna drutvena zajednica raspolae (znai
koja jo nisu utroena) nazivamo drutvenim bogatstvom. Ono se moe podeliti
na dve grupe, proizvodna dobra (proizvodi ljudskog rada namenjeni proizvodnoj
potronji) i potrona dobra (proizvodi ljudskog rada namenjeni linoj potronji).
Ukoliko drutvena zajednica raspolae razvijenijim sredstvima za proizvodnju (posebno razvijenijim sredstvima za rad), utoliko e vie moi da koristi
prirodno bogatstvo (da prilagoava prirodu svojim potrebama, pa e i obim
drutvene proizvodnje biti vei. Razvoj i usavravanje sredstava za proizvodnju
deluju i na menjanje drutvenih odnosa, jer primena maina u procesu proizvodnje
menja ne samo odnose ljudi u proizvodnji, ve i njihove porodine, brane,
politike i druge odnose (utie na menjanje naina ivota). Tako, na primer, rad u
zanatskoj radionici sa primitivnim sredstvima rada, gde dominira udeo ivog rada,
ima svoja obeleja, od kojih se bitno razlikuje rad u fabrikoj hali gde dominira
udeo minulog rada (automatizovana industrijska proizvodnja, robotika).

1.1.3. Stanovnitvo
Stanovnitvo predstavlja jednu od najvanijih determinanti obima drutvene proizvodnje, jer je ovek, proizvoa, nosilac celokupnog procesa proizvodnje (subjektivni faktor proizvodnje). Bez njega se proces proizvodnje sam od
sebe (spontano) ne moe odvijati. Od ukupnog broja stanovnika jedne drutvene
zajednice, njegove strukture i zaposlenosti zavisi ukupan fond ivog rada koji
drutvena zajednica moe angaovati u proizvodnji. Meutim, znaajno je ukazati
na njegova obeleja. Prvo, prema radnoj sposobnosti delimo ga na ekonomski
aktivno (deo stanovnitva koje je sposobno za angaovanje u proizvodnji materijalnih dobara ili u obavljanju proizvodnih usluga) i neaktivno (preostali deo
stanovnitva koje nije sposobno za materijalnu proizvodnju). Drugo, stanovnitvo
razlikujemo prema starosnoj strukturi na radno sposobno i izdravano stanovnitvo (deca, starci, bolesti). Tree, znaajnu karakteristiku stanovnitva ini njegova
kvalifikaciona struktura, prema kojoj razlikujemo kvalifikovano (za rad, posebno
kolovano stanovnitvo) i nekvalifikovano stanovnitvo (deo stanovnitva bez
strunih kvalifikacija). Sva navedena obeleja stanovnitva (struktura) u znaajnoj
meri opredeljuju uticaj stanovnitva na veliinu obima drutvene proizvodnje.
Prema tome, ukoliko jedna drutvena zajednica raspolae veim brojem proizvodno aktivnog, kvalifikovanog i stanovnitva zaposlenog u proizvodnim delatnostima, utoliko e njen obim proizvodnje biti vei i obrnuto.
Meutim, sa razvojem proizvodnih snaga drutva menja se uloga i znaaj
stanovnitva u poveanju obima proizvodnje. Pre svega, ovek se sve vie oslobaa manuelnog rada (automatizacija, robotizacija), ali se njegova uloga znatno

251

poveava u sferi intelektualnog rada (kreacija, organizacija, kontrola), to

poveava obim drutvene proizvodnje i menja strukturu zaposlenosti.771

1.1.4.Duina radnog vremena

Napred smo naglasili da se proces proizvodnje materijalnih dobara odvija
tako to ovek sredstvima za rad deluje na predmete rada radi njihovog prilagoavanja vremenskog perioda. Ukoliko je dui vremenski period u kojem se
obavlja proizvodni proces u toku jednog dana (radni dan), utoliko e biti vei i
obim drutvene proizvodnje, naravno, pri neizmenjenim ostalim faktorima.
Radni dan, meutim, mora uvek biti krai od fizike duine dana (24
asa), kao vremenske jedinice. To zbog toga to u toku jednog dela dana ovek
mora da zadovoljava svoje potrebe kao bioloka jedinka i kao drutveno bie (u
smislu da se reprodukuje kao bioloka i drutvena jedinka).
Sem toga, ovek nije svakodnevno angaovan u procesu proizvodnje, jer
postoje razni praznici, godinji odmori i sl. Zato govorimo o postojanju radnih
dana, radnih nedelja i radnih meseci, za razliku od onih koji to nisu.
Stoga, moemo rei da e obim drutvene proizvodnje zavisiti od duine
radnog dana i broja radnih dana u odreenom vremenskom periodu (na primer, u
toku jedne godine).
Treba meutim, imati u vidu da je duina radnog dana u savremenim
uslovima zakonski odreena i da se razvojem ljudskog drutva skrauje kao radni
dan (sa 16 i 18 asova smanjen je na 8 i 7 asova), tako i radna nedelja (na 5 i 6
radnih dana). Tako se zakonski utvruje tzv. normalni radni dan.772
Sve to pokazuje da duina radnog vremena ne moe imati znaajniji uticaj
na obim drutvene proizvodnje, jer ima tendenciju smanjivanja uporedo sa drutveno-ekonomskim razvojem. Naime, duina radnog dana ne moe se produiti
preko utvrene granice. S druge strane, prekomerno produenje radnog dana utie
771

Zna se da je 1800. godine primarni sektor (poljoprivreda, umarstvo, lov i ribolov) u onda
razvijenim zemljama zapoljavao oko 80 posto za rad sposobnih stanovnika, 10 posto radilo je
u sekundarnom sektoru (rudarstvo, industrija, transport, komunikacije) i ostalih 10 posto u
tercijarnom sektoru (trgovina i bankarstvo, osiguranje, poslovi nekretninama, delatnost dravnih organa, usluge zajednici, preduzeima i line usluge, rekreativne usluge itd.). Rauna
se da e do kraja ovog stolea u razvijenim sredinama nastupiti gotovo potpuna inverzija tih
odnosa, pa e u primarnom i sekundarnom sektoru raditi po 10 posto stanovnika, a u
tercijarnom sektoru svih ostalih 80 posto.
Prema podacima OECD-a poetkom sedamdesetih u sektoru usluga radilo je u SAD 64, Velikoj Britaniji 50, Francuskoj 44, Zapadnoj Nemakoj 42 posto zaposlenih stanovnika.
Zapaena je, uz to, pojava da se ve iz tercijarnog sektora izdvajaju i omasovljuju kao
posebni: kvartarni sektor, koji obuhvata saobraaj, telekomunikacije, i kvintalni sektor kome
pripadaju naunotehnoloke delatnosti. irenje tih dvaju sektora izraz je i inilac kooperacije i
integracije svetske privrede, jer oni najmanje podnose lokalne stege i nacionalne i dravne
granice. A. Dragievi, Politika ekonomija prelaznog drutva, Zagreb, 1991, str. 187.
772
K. Marks, Kapital, tom I, str. 330.
252

na psihofiziku sposobnost neposrednih proizvoaa, skrauje njihovu radnu

sposobnost (radni vek), onemoguuje normalnu reprodukciju radne snage, tako da
se tim putem ne moe ostvarivati efikasno poveanje obima drutvene proizvodnje. Naime, produenje radnog dana bilo je znaajno u periodu niske razvijenosti proizvodnih snaga, tj. kada je u proizvodnji dominiralo uee ivog
ljudskog rada.

1.1.5. Produktivnost (proizvodnost) rada

Produktivnost rada predstavlja stvaralaku mo rada da u jedinici radnog
vremena (as, dan) proizvede odreenu (veu ili manju) koliinu proizvoda.
Produktivnost rada e biti ako se uz isti utroak rada proizvede vie materijalnih dobara, i obrnuto. Prema tome, produktivnost rada izraava se koliinom
proizvedenih materijalnih dobara u jedinici vremena ili, pak, utrokom rada po
jedinici proizvoda. Stoga je koliina proizvedenih dobara, upravo srazmerna
promenama u produktivnosti rada, a obrnuto srazmerna utroku rada po jedinici
proizvoda. Poveanje produktivnosti rada smanjuje koliinu utroenog rada po
jedinici proizvoda i na taj nain omoguava skraenje radnog dana.
Produktivnost rada zavisi od veeg broja faktora, i to:
1. osposobljenosti, umeanosti i proizvodnog iskustva proizvoaa;
2. obima i delatnosti (razvijenosti) sredstava za proizvodnju;
3. prirodnih uslova;
4. razvijenosti nauke i njene primenljivosti u proizvodnji;
5. organizacije rada (proizvodnje);
6. drutvenih odnosa (okvira).
U narednim izlaganjima analiziraemo uticaj svakog od navedenih faktora
posebno, iako oni deluju svi istovremeno, pa ih je mogue odvojeno posmatrati
samo u analitike svrhe (korienjem Marksovog metoda apstrakcije).
a) Poto je ovek nosilac procesa proizvodnje, to stepen njegove strune
sposobnosti, proizvodno iskustvo i radne navike opredeljuju njegovu sposobnost
rukovanja sredstvima za rad, racionalnost korienja predmeta rada i vlastite
radne snage. Tokom istorijskog razvoja taloi se ljudsko iskustvo i prenosi s
generacije na generaciju. Usavravanjem sredstava za proizvodnju, ovek usavrava i samog sebe, tako da suprimitivna sredstva za proizvodnju imala pretpostavku primitivnog proizvoaa, a savremena mainska proizvodnja zahteva
proizvoaa sa veim znanjem i tehnikom kulturom. Zato se procesu obrazovanja danas poklanja velika panja i izdvajaju velika sredstva (u svetu se oko
5% nacionalnog dohotka troi u te svrhe). Kvalifikovaniji i sposobniji proizvoai, uz neizmenjene ostale uslove, za isto radno vreme proizvedu vie dobara i
poveavaju obim drutvene proizvodnje, i obrnuto. Stoga e one drutvene zajednice koje raspolau kvalifikovanijim i umenijim ljudskim potencijalom imati
vee proizvodne uinke, i obrnuto (egrt i majstor, na primer).

253

b) Obim i delotvornost (razvijenosti) sredstava za proizvodnju, u

velikoj meri, opredeljuju stepen produktivnosti rada. Ukoliko proizvoai obavljaju proizvodni proces savremenijim sredstvima za rad, utoliko e utroci njihovog rada biti manji, a efekti proizvodnje vei. Tako, na primer, za kopanje
kanala, treba utroiti veliku koliinu ljudskog rada ako se posao obavlja primitivnim alatkama (kramp, lopata), dok se taj poseo modernim alatkama (rovokopai)
obavi za mnogo krae vreme i sa mnogo manje utroka ljudskog rada.
c) Prirodni uslovi, takoe, mogu biti znaajan faktor produktivnosti rada,
posebno u delatnostima gde je osnovni predmet rada zemlja. Tako e, na primer, u
poljoprivredi, isti utroak dati veu koliinu proizvoda na plodnijem zemljitu, tj.
zemljitu koje ima bolji pedoloki sastav i povoljnije klimatske uslove, nego na
siromanijem zemljitu. Ili, u rudarstvu, isti utroak rada dae vei obim proizvodnje (veu koliinu iskopane rude) u onom rudniku koji je bogatiji rudom, i
obrnuto. Na taj nain, isti utroak rada u jednom sluaju ima za rezultat veu
koliinu proizvodnih dobara, a u drugom sluaju manju koliinu.
d) U savremenim uslovima snano se poveavaju uloga i znaaj nauke,
kao i njen uticaj na proizvodne rezultate uopte. Zato danas, s pravom, nazivamo
nauku proizvodnom snagom drutva. Uticaj nauke na produktivnost rada ogleda se
u tome to se razvojem nauke poveavaju ljudska saznanja u izradi odgovarajuih
orua (sredstava za rad), u stvaranju novih predmeta rada (plastika, sintetika itd.),
u poveavanju kvalifikacije i sposobnosti neposrednih proizvoaa, to za rezultat
ima poveanje rezultata rada. Tendencija naunog razvitka, danas, ogleda se u
stvaranju uslova za zamenu tehnolokih procesa koji se zasnivaju na mehanikim
sredstvima i direktnoj upotrebi fizike radne snage u proizvodnji proizvodnim
procesima koji se baziraju na elektronici, hidraulici i sl., kojima se, u velikoj meri,
iz neposrednog proizvodnog procesa iskljuuje ivi ljudski rad. Dolazi do
uvoenja procesa mehanizacije, automatizacije i kibernetizacije. Tako se ivi rad
postepeno oslobaa od proizvodnog procesa u klasinom smislu, ali se poveava
uloga intelektualnog, organizatorskog i naunog rada u celini (robotika, informatika).
Znaaj nauke, kako za poveanje produktivnosti rada, tako i za poveanje
obima drutvene proizvodnje uopte, neprekidno se poveava. Nauka u tome
danas zauzima ono mesto koje je ranije pripadalo prirodnom bogatstvu. Stoga
budunost pripada onim narodima i zemljama koje ubrzanije razvijaju nauku i
bre ostvaruju njenu primenu u proizvodnji. Najrazvijenije zemlje sveta odvajaju
danas 3-5% svog nacionalnog dohotka za nauku i obrazovanje kadrova, dok se taj
udeo kod nas kree oko 1%, pa i nie. Dakle, u savremenom periodu odluujuu
vanost u razvoju ima nauka pod ijim se uticajem radikalno menja tehnika,
tehnologija i organizacija proizvodnje. Radi se o tako radikalnoj izmeni u sredstvima, snagama i metodama privreivanja da joj se opravdano daje naziv trea
nauno-tehnoloka revolucija. Ovim se obuhvataju i sve one tehnoloke promene koje prate ovo revolucionisanje materijalne proizvodnje. Savremenoj (treoj)
254

nauno-tehnolokoj revoluciji prethodile su: prva nauno-tehnoloka revolucija,

koju ini zamena ljudske radne energije vodenom parom i jednostavnim mainama
na principu poluge, toka ili povezanog sistema tokova; druga nauno-tehnoloka
revolucija, koja se zasniva na zameni ljudske energije elektrinom energijom i
motorom sa unutranjim sagorevanjem. Osnov tree nauno-tehnoloke revolucije
ine mikroprocesori, mikroelektronika, mikroipovi, informatika i sl. Ovu revoluciju omoguavaju nove mikrotehnologije: senzorski elementi, mikrooptika i
mikromehanika, zajedno sa sistemom transmisije podataka (informatika).
e) Ostvarena drutvena i tehnika podela rada namee potrebu racionalnog
razmetaja i meusobne povezanosti ljudi i sredstava (organizacija rada) u proizvodnom procesu radi postizanja veih efekata u proizvodnji. Cilj organizacije
proizvodnje jeste da se uklone prazni pokreti proizvoaa zbog izmene alata,
uzimanja sirovine, odlaganja gotovih proizvoda i sl. Stoga se razvio ceo niz
naunih metoda organizacije rada, a postoje i naune discipline koje se iskljuivo
bave problemom organizacije proizvodnje (ergonomija).
Prema tome, dobra organizacija proizvodnje koja obezbeuje najracionalniju povezanost proizvoaa, meusobno i sa sredstvima za proizvodnju, davae,
uz isti utroak rada, vee proizvodnje rezultate, tj. veu produktivnost i obrnuto.
f) Drutveni odnosi predstavljaju odreene drutvene uslove u kojima se
proizvodni proces obavlja. Ovi drutveni okviri, odnosno istorijski karakter
odnosa proizvodnje, opredeljuju motive i ciljeve proizvodnje. Ako su ti uslovi
povoljniji za neposredne proizvoae, tj. ako ih stimuliu (materijalno, moralno i
sl.) da vie i bolje rade, onda e rezultati proizvodnje biti vei, tj. poveae se
produktivnost rada, i obrnuto. Ovi odnosi utiu na to da proizvoai potpunije
koriste navedene i druge faktore koji utiu na porast produktivnosti rada.

1.1.6. Intenzivnost rada

Intenzivnost rada predstavlja stepen troenja ljudske radne snage
(miia, mozga, nerava) u jedinici radnog vremena (asu, danu). Vee troenje ljudske radne snage, po pravilu, stvara veu koliinu proizvoda, jer vea
intenzivnost rada znai bre pokrete, vee naprezanje, odnosno bri tempo rada.
Tako se intenzivniji rad javlja kao zgusnutiji rad, tj. rad vee specifine teine.
Zato, poveanje intenzivnosti rada, na odreen nain, predstavlja produenje
radnog vremena. U oba sluaja re je o poveanom utroku ljudskog rada, s tim
to se pri produenju radnog vremena ostvaruje u duem, a pri poveanju intenzivnosti rada u kraem vremenskom trajanju. Tako bi se, na primer, ljudska radna
snaga pri nepromenjenom stepenu intenzivnosti rada u prvom sluaju troila u
toku dva asa rada, a pri poveanju intenzivnosti rada od 100% ista bi se utroila
u jednom asu rada. To znai da su dva asa manje intenzivnog rada jednaka
jednom asu vie intenzivnog (zgusnutog) rada. Otuda je poveanje intenzivnosti
rada ekonomski jednako produenju vremena trajanja rada, odnosno radnog

255

dana.773 Naime, poveanje intenzivnosti rada omoguuje da se zakonski odreen

radni dan indirektno produi tako to e se unutar jednog sata radnog vremena
iscediti vie rada, tj. tako to e se rad uiniti intenzivnijim, zgusnutijim.
Intenzivnost rada zavisi od vie faktora, od kojih su najvaniji: (a) tehniko-tehnoloka osnovica ili razvijenost sredstava za proizvodnju i organizaciju
procesa proizvodnje, i (b) drutveni odnosi (okviri).
a) Tehniko-tehnoloka osnova i organizacija rada (proizvodnje) u
znaajnoj meri opredeljuju stepen intenzivnosti rada. Naime, u uslovima nerazvijenih sredstava za proizvodnju gde dominira uee runog rada, stepen
intenzivnosti rada zavisi od samog oveka proizvoaa, tj. od njegovih radnih
navika, volje, htenja, raspoloenja i sl. U uslovima proizvodnje gde je alat tehniko-tehnoloka osnova proizvodnje, brzina pokreta ljudi, broj i duina pauza
koje e praviti izmeu jednog i drugog radnog pokreta, odnosno promena alata,
zavisie od same radne discipline proizvoaa.
Meutim, razvojem tehniko-tehnoloke osnovice proizvodnje, tj. prelaskom sa rune na mainsku proizvodnju, znatno se poveava intenzivnost rada
koja, uglavnom, ne zavisi od samog proizvoaa. Tempo rada u ovim uslovima
unapred je dat konstrukcionim reenjem maine, tako to maina u toku jedinice
vremena obavi utvreni broj obrta, odnosno pokreta, emu se radnik mora prilagoditi. Tako je unapred utvren tempo rada radnika, odnosno uslovljen je odreen
stepen intenzivnosti rada. Sem toga, organizacija proizvodnog procesa takoe
moe odreivati stepen intenzivnosti rada. To naroito dolazi do izraaja u tzv.
lananom sistemu proizvodnje, gde pokretna traka nosi predmet rada od jednog
radnog mesta do drugog, ali tako da se na svakom radnom mestu zadrava samo
odreeno vreme, koje je unapred utvreno. Radnik je obavezan da za to vreme
obavi sve predviene operacije na dotinom radnom mestu, ime je njegov tempo
rada (stepen intenzivnosti) unapred odreen. U ovim uslovima radniku je unapred
odreena brzina kojom mora obavljati posao da bi ga zavrio u unapred
utvrenom vremenu, tj. intenzivnost rada odreena je nezavisno od njega samog
(mainska proizvodnja, sistem pokretne trake, kompjuterizovana proizvodnja).
b) Na intenzivnost rada utiu, u znaajnoj meri, i drutveni okviri ili
drutveni odnosi u kojima se proizvodnja obavlja. Imajui u vidu da poveana
intenzivnost rada ima, po pravilu, za rezultat poveanje proizvodnje materijalnih
dobara koja slue zadovoljenju ljudskih potreba, to su proizvoai objektivno
zainteresovani za poveanje intenzivnosti rada. Meutim, u klasnim drutvenim
sistemima, u kojima proizvoai ne raspolau rezultatima svoga rada, tu ne postoji njihov neposredni interes za poveanje intenzivnosti rada. U takvim uslovima porast intenzivnosti rada obezbeuje vladajua klasa (vlasnici sredstava za

773

Zbijanje vee mase rada u nekom datom periodu vremena rauna se kao ono to jeste, kao
vea koliina rada. Sad radno vreme ima dve mere: ono se meri i kao 'ekstenzivna veliina', i
po stepenu svoje gustoe. Isto, str. 331.
256

proizvodnju) putem prinude i to bilo fiziki (period robovlasnitva) bilo

ekonomski (period kapitalizma).
No, bez obzira na promene intenzivnog rada, uvek su na datom stepenu
razvoja neke drutvene zajednice u svakoj pojedinoj grani odreeni stepen
intenzivnosti rada smatra kao normalan, prosean stepen intenzivnosti rada. I poto kao rezultat porasta intenzivnosti rada imamo poveanje proizvodnje materijalnih dobara, to se sa ovim poveanjem istovremeno poveava i obim drutvene
proizvodnje.
Treba, meutim, imati u vidu da poveavanje intenzivnosti rada ima svoje
granice. Poveanje intenzivnosti rada znai poveano troenje radne snage koja je
ograniena. Njeno normalno obnavljanje pretpostavlja njeno normalno dnevno
troenje. Ako se ta granica prekorai, neposredni proizvoa prekomerno se
iscrpljuje, tako da nee dati proporcionalno poveanje obima proizvodnje (zbog
zamora, iscrpljenosti). Prekomerno troenje radne snage utie i na smanjenje
radnog veka neposrednog proizvoaa.

1.1.7. Drutveni odnosi (odnosi proizvodnje)

Drutveni odnosi imaju presudan uticaj na korienje svih raspoloivih
materijalnih i ljudskih faktora proizvodnje u jednoj drutvenoj zajednici, odnosno
oni utiu na sve faktore koji utiu na obim drutvene proizvodnje, tako to mogu
stimulisati ili destimulisati korienje tih faktora.
Ako su drutveni odnosi (odnosi proizvodnje) takvi da obezbeuju neposrednu povezanost proizvoaa sa uslovima proizvodnje, sredstvima za proizvodnju i rezultatima proizvodnje, tada e sami proizvoai biti stimulisani da
maksimalno koriste sve raspoloive inioce proizvodnje, da racionalnije koriste
sve faktore koji mogu uticati na efekte proizvodnje (prirodni uslovi, sredstva za
proizvodnju, radno vreme, intenzivnost rada, produktivnost rada i tome sl.) i tada
e obim drutvene proizvodnje biti vei, i obrnuto. Poto je proizvodnja uvek
drutvenog karaktera, odreena karakterom proizvodnih odnosa, to odnosi proizvodnje opredeljuju i sam karakter proizvodnje (klasni, besklasni).
Zbog toga, karakter proizvodnih odnosa, sa svoje strane, u velikoj meri
utie na obim drutvene proizvodnje. Karakter proizvodnih odnosa, pre svega,
utie na proizvoae, njihove motive, zalaganje u proizvodnji, racionalnost
korienja proizvodnih inilaca i sl. Otuda se oni javljaju kao znaajan stimulator
ili destimulator razvoja proizvodnih snaga, a time i obima drutvene proizvodnje
u celini. Besklasni karakter odnosa proizvodnje omoguava neposrednu spojenost
proizvoaa sa uslovima proizvodnje, sredstvima za proizvodnju i rezultatima
proizvodnje iz ega proizilazi objektivan interes proizvoaa za stalno poveavanje obima proizvodnje. To podstie njihove stvaralake napore za stalno
unapreenje uslova za proizvodnju, tako da obim proizvodnje u velikoj meri zavisi
od stepena razvoja drutvenih odnosa i njihovog karaktera, jer razvijeniji drutveni

257

odnosi utiu na racionalnije i efikasnije korienje svih faktora koji utiu na obim
drutvene proizvodnje.
Mikroekonomija je nauka koja izuava funkcionisanje pojedinanih ekonomskih subjekata, preduzea, domainstava, ili pojedinanih, privrednih mehanizama, trite automobila na primer, zatim ponaanje proizvoaa, potroaa i sl.
Najznaajnije podruje mikroekonomije predstavlja izuavanje funkcionisanja preduzea, tj. veliine i strukture trokova, formiranje cene robe, ponude i
traenje za pojedinom robom, visine i naina troenja dohodaka, individualnog
ponaanja proizvoaa i potroaa. Ovim se Mikroekonomija bitno razlikuje od
Makroekonomije, koja izuava pojave, procene i probleme drutvene privrede kao
celine (ukupan izvoz i uvoz, opte kretanje cena, dohodaka, zaposlenosti, tednje,
investicija i sl.).
Makroekonomija (potie od grke rei markos = velik i oikonomie =
privreda) je (najkrae reeno) nauka koja izuava ponaanje ekonomije u
celini.774 Ona svodi mnogobrojne varijable ekonomskog sistema na manji broj
drutvenih globalnih veliina, velikih agregata kao to su: drutveni proizvod,
nacionalni dohodak, ukupna potronja i ukupne investicije, ukupna zaposlenost,
tednja, platni bilans, itd. I analizira ih. Dakle, Makroekonomija izuava pojave,
procese i probleme privrede, prati ukupna privredna kretanja, svodi varijable
ekonomskog sistema na manji broj agregata, analizira ih i izuava. Radi se o
ekonomskoj analizi koja se odnosi na aktivnosti celokupne privrede ili bar aktivnosti osnovnih grupa od kojih je ona sastavljena, to se, pre svega, odnosi na
aktivnosti koje se mogu kvantitativno izraziti. Tu pre svega, spadaju drutveni
proizvodi i nacionalni dohodak, zaposlenost, potronja i investicije, privredna ravnotea, monetarna stabilnost, ekonomski rast i razvoj, platni bilans i sl. Najkrae
reeno, predmet izuavanja Makroekonomije su najznaajnija pitanja savremenog
ekonomskog postojanja, funkcionisanja i razvoja privrede.
Makroekonomija odreuje: pristup - agregiranje; predmet - itav ekonomski sistem najee jedne nacije; metod - induktivna analiza odnosa izmeu
agregatnih veliina i svrha shvatanje meuzavisnosti koje postoje meu glavnim
agregiranim varijablama, a posebno predvianje ukupne proizvodnje, njenih
komponenti i upotrebe.
Ideja o kvantitativnom izuavanju nacionalne ekonomije veoma je stara.
Nju sreemo jo kod Boagilbera 1695. g. u Francuskoj, zatim Kinga koji je 1696.
izvrio procenu engleskog nacionalnog dohotka, zatim ekonomske tablice Fransoa
Keneja 1758. g. predstavljaju pravu raunovodstvenu sliku celokupne privrede.
Makroekonomskoj teoriji pripada Sejov zakon trita. Maltusov zakon stanovnitva, Smitova i Rikardova teorija komparativnih trokova, kvantitativna teorija
novca i sl. Svoju punu afirmaciju Makroekonomija dobiva u Marksovoj ekonomskoj teoriji, posebno u njegovoj teoriji reprodukcije. Veliki doprinos razvoju
774

Videti: R. Dajubus, S. Fisher: Macroeconomics, fifth ed. McGraw-Hill International, 1990,

part one, str. 3-31, Introduction.
258

Makroekonomske teorije dao je Don Majnard Kejns koji se javlja posle Velike
ekonomske krize 1929-33. g. i dao je veliki doprinos nainu izlaska privrede iz
krize. Zatim se 60-ih godina XX veka javljaju monetaristi koji se bave problemima inflacije. 80-ih godina XX veka javlja se simpli-sajd ekonomija koja se bavi
problemima fiskalne politike (obaranjem poreza), a danas se Makroekonomija
bavi pitanjima efikasnosti ekonomske politike, pitanjima ekonomskog rasta i
razvoja i uticaja na kontinuitet porasta ivotnog standarda.
Na bazi dosadanjeg razvoja moemo rei da tek od 1930-1940. dolazi do
stvarnog razvoja primenjene Makroekonomije. Za to je bilo neophodno:
Usavravanje ekonomske analize
Stvaranje velikih informacionih sistema
Primena induktivnih statistikih metoda i raunara
Morala je da postoji potreba za takvim predvianjima
Sve je ovo dovelo do pojave Makroekonomskih modela privrednog razvoja koji omoguavaju predvianja, a posebno pomau da se predvide posledice
raznih ekonomskih politika. Makroekonomija je, prema tome, ugavnom usmerena
na funkciju regulisanja ekonomskog sistema .koju treba da obezbedi javna vlast
(kontrola raspodele bogatstva i dohotka, ekonomskog rasta i razvoja, korienje i
zatita prirode, planiranja infrastrukture, standarda, stanovnitva, itd.). Sve se ovo
zasniva na agregiranim podacima koji se analiziraju ekonometrijski.775

2. EKOLOGIJA I EKOLOKA EKONOMIJA

Naziv Ekologija potie od grke rei oikos to znai kua, gazdovanje,
privreivanje i logos to znai razum principi, to se moe prevesti kao principi
Zemlje. Tu se radi o prirodnim uzajamnim vrednostima i procesima prilagoavanja u kui Zemlji, odnosno oikos nomos znai upravljanje kuom odnosno
prirodom. Pojam Ekologije u uem smislu sastoji se u humanoj ekologiji i ograniava se na istraivanje odnosa izmeu oveka i njegove prirodne sredine. Zato
moemo rei da pod Ekologijom podrazumevamo nauku o principima koji
determiniu uzajamne odnose i procese prilagoavanja na Zemlji, a koja su njima
odreena. Pri tome su to u prvom redu odnosi izmeu oveka i njegove okoline.
Predmet izuavanja Ekologije moe se shvatiti u dugom hijerarhijskom
nizu organizacionih nivoa ive i mrtve prirode, izmeu individualnog organizma
preko populacije, ivotne zajednice, ekosistema, kompleksa ekosistema i sistema
drutva i okoline, pa sve do ekosfere.
775

Ekonometrija je nauka koja izuava ekonomske pojave i promene primenom matematikih

modela i podvrgava svoje teorijske postavke i zakljuke statistikoj proveri. Ona polazi od
posmatranja konkretne ekonomske stvarnosti i podataka koje pruaju statistika i druga
istraivanja. Ekonometrija nastoji spoznati zakonitosti ekonomskih kretanja, utvrditi njihovu
povezanost i meuzavisnost i time koristiti odreenoj ekonomskoj politici. Sam pojam Ekonometrija, sjedinjuje ekonomsku teoriju, matematiku i statistiku.
259

2.1. Hijerarhijski niz prirodnih organizacionih nivoa776

Danas u Ekologiji razlikujemo dva pristupa. Prvi pristup zastupljen je u
neoklasinoj ekonomskoj teoriji, gde se ekonomski pojmovi (trokovi i rezultati)
primenjuju na ivotnu sredinu. Drugi pristup poznat pod nazivom Ekoloka
ekonomija umesto da ekonomske koncepte primenjuje na ivotnu sredinu, ona
tei da ekonomske aktivnosti stavi kontekst bioloki i fizikih sistema, koji
odravaju ivot ukljuujui i sve ljudske aktivnosti.
Fundamentalni princip Ekoloke ekonomije je taj da ljudska aktivnost
mora biti ograniena mogunou ivotne sredine. Radi se o pitanju hrane, pitke
vode, neobnovljivih izvora sirovine (nafta, gas), jer se predvia da e broj stanovnika od est milijardi iz 2000. godine na osam do desete milijardi 2030. godine.
Ekoloki ekonomisti smatraju da ogranienost prirodnih resursa ograniava
ekonomski razvoj. Smatra se da klasine ekonomske teorije ne pridaju ovom
pitanju dovoljno vanosti, te da su neophodne znaajne strukturalne promene u
privredi da bismo se prilagodili ogranienjima ivotne sredine.

2.2. Model krunog toka

Faktori proizvodnje se uopteno definiu pomou odrednica kao to su
zemljite, radna snaga i kapital. Usluge tih faktora obezbeuju inpute za proizvodnju dobara i usluga, koja obezbeuje osnovu za zadovoljavanje potronje
domainstava. Tokovi dobara, usluga i faktora kreu se u smeru kretanja kazaljke
na satu, a njihova ekonomska vrednost odraava se u tokovima novca kojim se oni
plaaju i kree se u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Na oba
trita, meusobni odnosi ponude i tranje odreuju trinu cenu i uspostavljaju
ravnoteni nivo autputa.
Gde se prirodni resursi i ivotna sredina uklapaju? Prirodni resursi,
ukljuujui minerale, vodu, fosilna goriva, ume, ribolovne vode i obradivo zemljite, generalno se svrstavaju u optu kategoriju zemljita. Druga dva glavna
faktora proizvodnje, rad i kapital, neprekidno se obnavljaju u ekonomskom procesu krunog toka, ali kojim procesima se prirodni resursi obnavljaju radi dalje
ekonomske upotrebe? Da bismo odgovorili na to pitanje, treba da konstruiemo
vei kruni tok koji e obuhvatiti procese ekosistema kao i ekonomske aktivnosti.
Kada upotrebimo takav iri pregled, primetiemo da je u standardnom
krunom toku izostavljen uticaj otpada i zagaenja koji se stvaraju u procesu pro776

Izvor: Miller 1975. citirano prema Haber W.: Kultivirani krajolik izmeu slike i stvarnosti,
u: Akademievortrdge, svezak IX, vajcarska. Akademija humanistikih i drutvenih znanosti,
Bern, 2002. str. 9.; Videti i: Hansruedi Muller, Turiyam i ekologija, prevod, Zagreb, 2004. godine,
str. 40.
260

izvodnje. Taj otpad, koji podjednako stvaraju kompanije i domainstva, mora

negde ponovo da se ulije u ekosistem, ili putem odlaganja u zemlju ili kao zagaenje vazduha i vode.
Osim tih jednostavnih procesa ekstrakcije resursa iz ekosistema i vraanja
otpada u njega, ekonomske aktivnosti takoe utiu na ire prirodne sisteme na
suptilnije i trajnije naine. Na primer, moderna intenzivna poljoprivreda menja
sastav i ekologiju tla i vodenih sistema i utie na cikluse azota i ugljenika u ivotnoj sredini.
Iako je dosta uproena, slika prua irok okvir za smetanje ekonomskog
sistema u njegov ekoloki kontekst. Kao to se moe videti, ekoloki sistem ima
sopstveni kruni tok koji je odreen zakonima fizike i biologije, a ne zakonima
ekonomije. Taj iri tok ima samo jedan neto input - solarnu energiju - i samo
jedan neto autput - otpadnu toplotu. Sve ostalo mora na neki nain da se reciklira ili da ostane unutar planetarnog ekosistema.
Dodirne take ekonomije i ekolokih tokova
Razumevanje odnosa izmeu ekonomskih sistema, prirodnih resursa i ivotne sredine poinje definisanjem razliitih funkcija koje prirodni sistemi
opsluuju.
Funkcija izvora ivotne sredine je njena sposobnost da uini da sirovine i usluge budu raspoloive za ljudsko korienje. Degradacija funkcije izvora
moe da se dogodi iz dva razloga, a to su: (1) iscrpljivanje izvora: resursi se
kvantitativno smanjuju jer ih ljudi crpe bre nego to se oni obnavljaju i (2)
zagaenje: kontaminacija resursa smanjuje njihov kvalitet i korisnost.
Funkcija utapanja ivotne sredine je njena sposobnost da bezbedno
apsorbuje i razlae otpadne nusproizvode ljudskih aktivnosti. Funkcija utapanja je
preoptereena kada je koliina otpada prevelika u datom vremenskom periodu ili
kada je otpad previe toksian. Kada se to dogodi, delovi ivotne sredine od kojih
zavisimo (najee zemljite, voda i atmosfera) bivaju oteeni, zagaeni i zatrovani.
Odnosi izmeu ljudskih aktivnosti i ivotne sredine definiu dodirne take
izmeu unutranjeg kruga ekonomskih tokova i spoljanjeg kruga ekolokih
tokova. Ekonomija ivotne sredine i prirodnih resursa analizira odnose izmeu ta
dva kruna toka: ekonomskog sistema i ekosistema.

2 . 3 . P ristup ekonomskog vrednovanja

Tradicionalni ekonomski pristup analizi tokova prirodnih resursa i otpada
koristi istu vrstu ekonomskog vrednovanja koje se primenjuje na faktore
proizvodnje, dobara i usluga. Ta analiza tei da odredi cenu svakom inputu u
ekonomiji koji potie od prirodnih resursa i ivotne sredine, ukljuujui i procene
cena za inpute koji obino ne uestvuju u trinim transakcijama, kao to su ist
261

vazduh i voda. Ekonomske tehnike se takoe mogu koristiti da se proceni novana

vrednost teta koje su nainjene zagaenjem i odlaganjem otpada.
Ako funkcijama prirodnih resursa i ivotne sredine dodelimo novane
vrednosti, onda ih moemo ukljuiti u unutranji, odnosno ekonomski kruni tok.
To je cilj standardne analize resursa i ivotne okoline. Kao to emo videti, za to
mogu da se koriste razne metode, ukljuujui i redefinisanje ili preraspodelu
vlasnikih prava, stvaranje novih institucija, kao to su trita za dozvole za
zagaivanje, ili implicitno procenjivanje pomou pregleda i drugih tehnika. Ako
se zadovoljimo time da mehanizmi odreivanja cena tano izraavaju pravu
vrednost resursa i oteenja ivotne sredine, te faktore moemo relativno lako
ukljuiti u trino orijentisanu ekonomsku analizu.

2.4. Pristup ekoloke ekonomije

U pristupu ekoloke ekonomije ekonomski sistem se posmatra ka podskup
ireg ekosistema. Posmatrano iz te perspektive, ekonomsko vrednovanje izraeno
u cenama moe samo nesavreno da obuhvati sloenost ekolokih procesa i zaista
ponekad moe dovesti do ozbiljnih konflikta sa zahtevima ekosistema.
Ekoloki ekonomisti su esto zastupali stav da standardne ekonomske
tehnike vrednovanja i procenjivanja moraju ili da se promene kako bi oslikavale
realnosti ekosistema, ili moraju da se zamene drugim oblicima analize usmerenim
na tokove energije, nosivost ivotne sredine i zahteve ekoloke ravnotee. Kao to
emo videti u naoj raspravi o analitikim tehnikama i o specifinim pitanjima
koja se tiu populacije, energije, resursa i zagaenja, perspektive standardne i
ekoloke ekonomije ponekad imaju sline praktine implikacije, ali u drutim
sluajevima ta dva pristupa mogu dovesti do potpuno razliitih zakljuaka o
adekvatnim politikama resursa i ivotne sredine.
Na primer, kada se radi o problemu globalnih klimatskih promena, standardni ekonomski pristup obuhvata uravnoteavanje trokova i koristi izbegavanja
buduih klimatskih promena. teta koja nastaje usled poveanja nivoa mora ili
jaih toplotnih udara procenjuje se u ekonomskom smislu, a zatim se uporeuje sa
trokovima koji bi nastali pri pokuaju da se klimatske promene ublae
smanjenjem potronje fosilnih goriva i drugim merama. Predlozi politika se zatim
formuliu tako da maksimalno poveavaju neto ekonomske koristi. Pristup ekoloke ekonomije, za razliku od toga, prvo posmatraju fizike zahteve za stabilnijom klimom, a naroito ogranienja koncentracije ugljen-dioksida i ostalih
gasova koji zadravaju toplotu u atmosferi. Kada se jednom utvrde fiziki zahtevi
za stabilnom klimom, analiziraju se neophodne ekonomske mere koje su potrebne
da se to postigne.
Primena standardnog ekonomskog pristupa na problem globalnih
klimatskih promena esto rezultira u preporukama da se primenjuju ograniene
mere politike ivotne sredine da bi se izbegli preveliki ekonomski trokovi.
Ekoloki pristup obino predlae drastine mere radi ouvanja ravnotee u
262

atmosferi. Ekoloki ekonomisti takoe vode rauna o minimalizaciji trokova, ali

tek poto su zadovoljeni osnovni biofiziki zahtevi za stabilnost ekosistema.

2.5. Mikroekonomija i makroekonomija ivotne sredine

Drugi nain posmatranja razlika izmeu standardnog i ekolokog pristupa
odnosi se na napetost izmeu makroekonomskog i mikroekonomskog pogleda na
ivotnu sredinu.
Standardna analiza ekonomije ivotne sredine umnogome se oslanja na
mikroekonomske teorije. Makroekonomija ivotne sredine, meutim, moe da
pomogne da se ekonomski sistem smesti u iri ekoloki kontekst.
Mikroekonomska analiza se usredsreuje na pojedina pitanja resursa i ivotne sredine. Makroekonomski pogled bavi se meusobnim odnosima ekonomskog rasta i ekosistema.

2.6. Mikroekonomija i tehnike vrednovanja

Proirenje standardne makroekonomske teorije na podruja pomou kojih
prirodnim resursima i ivotnoj sredini moemo odrediti cenu, moe da pomogne u
objanjavanju procesa postizanja ravnotee na tritu prirodnih resursa i usluga
ivotne sredine - kapaciteta ivotne sredine da apsorbuje otpad i zagaujue materije, zadri solarnu energiju i da na druge naine obezbedi temelje za odvijanje
ekonomskih aktivnosti. Analitike tehnike koje igraju vanu ulogu u
mikroekonomiji ivotne sredine obuhvataju:
Merenje eksternih trokova i koristi. To znai, na primer, procenu
novane vrednosti za tete koje izazivaju zagaenja kiselim kiama. Ta vrednost
moe da se uporedi sa trokovima saniranja tete primenom tehnologije za kontrolu zagaenja ili smanjenim autputom zagaivakih aktivnosti. Internalizacija
eksternalija moe da se izvede, na primer, oporezivanjem zagaivakih aktivnosti.
Vrednovanje prirodnih resursa i ivotne sredine kao sredstva, bez obzira na to da li su u privatnom vlasnitvu ili su javna dobra. To podrazumeva razmatranje intertemporalne alokacije resursa, to znai izbor izmeu korienja
resursa odmah i njihovog ouvanja za buduu upotrebu. Standardna ekonomska
tehnika za uravnoteenje sadanjih i buduih koristi i trokova jeste upotreba
diskontovanja. Ovom tehnikom, sadanjim koristima ili trokovima se pripisuje
neto via vrednost nego buduim trokovima ili koristima - koliko e te vrednosti
biti vie zavisi od primenjene diskontne stope i od toga koliko se ovo poreenje
protee u budunost.
Donoenje odgovarajuih propisa u oblasti vlasnikih prava za resurse
ivotne sredine i utvrivanje pravila korienja zajednikih resursa i propisa koji

263

se tiu javnih dobara.777 Na primer, ribolovna podruja mogu biti u privatnom

vlasnitvu ili mogu biti javna, s tim to vlasti ograniavaju korienje izdavanjem
dozvola za ribolov. Slino tome, prirodni rezervati mogu biti u privatnom
vlasnitvu ili se mogu odravati kao javni parkovi.
Uravnoteenje ekonomskih trokova i koristi nekim od oblika analize
trokova i koristi. To esto obuhvata kombinaciju vrednosti koje se uoavaju na
tritu, kao to je vrednost zemljita ili dobara, i procenu netrinih vrednosti, kao
to su prirodna lepota i ouvanje raznovrsnosti ivih vrsta. Na primer, donoenje
odluke o tome da li da se dozvoli izgradnja novog skijakog centra na prethodno
nekorienoj povrini zahteva procenu rekreativne vrednosti skijanja, vrednost
alternativne namene zemljita, kao i manje merljivih faktora poput uticaja na
izvore vode, divljinu i ruralni karakter podruja.
U kontekstu dvostrukog krunog toka koji je prikazan na slici 1-2, prethodno opisane tehnike analize izvedene su iz manjeg ekonomskog kruga: zapravo, one primenjuju koncept odreivanja cena izveden iz ekonomskog sistema na
intermedijarne tokove prirodnih resursa i otpada koji povezuju ta dva toka. ini se
da je taj pristup adekvatniji za specifine i merljive probleme, kao to je odreivanje adekvatne naknade za izdavanje dozvole za seu stabala na dravnom zemljitu ili odreivanje limita fabrikim emisijama zagaujuih materija u vazduh.

2.7. Makroekonomija ivotne sredine

Tehnike procene su manje efikasne za odreivanje vanih nemerljivih
vrednosti kao to su pitanja estetike, etike i biodiverziteta (ouvanje mnogih
razliitih meusobno povezanih ivih vrsta u ekolokoj zajednici). Takoe, moe
da im promakne obim globalnih problema ivotne sredine koji su postajali sve
vaniji tokom proteklih nekoliko godina. Problemi kao to su globalne klimatske
promene, iscrpljivanje ozona, izumiranje ivih vrsta, masovna degradacija obradivog zemljita, nedostatak vode u regionima, oteenja uma i okeanskih ekosistema i drugi globalni problemi ivotne sredine zahtevaju iru perspektivu. Zbog
toga se teoretiar ekoloke ekonomije Herman Dali (Herman Daly) zalae za
razvoj makroekonomije ivotne sredine,778 koja zahteva drugaiji pristup od standardnih ekonomskih tehnika koje smo opisali.
Razvoj takve makroekonomske perspektive problema ivotne sredine zahteva stavljanje ekonomskog sistema u iri ekoloki kontekst. Kao to je prikazano,
ekonomski kruni tok je zapravo samo deo veeg ekolokog krunog toka. Taj
ekoloki tok se zapravo sastoji od mnogih drugih ciklusa. Ekoloki ciklusi su:
Ciklus ugljenika, u kome biljke razlau atmosferski ugljen-dioksid (CO2)
na ugljenik i kiseonik. Ugljenik se zadrava u biljkama, od kojih su neke hrana za

777
778

Javna dobra su resursi i dobra koja su bez ogranienja dostupna javnosti.

Daly, 1991.
264

ivotinje. Ugljenik se ponovo sjedinjava sa kiseonikom kada ivotinje dipgu i raspadanjem ili sagorevanjem organskih materija i na taj nain se vraa u atmosferu.
Ciklus azota, u kome bakterije iz tla veu, odnosno hemijski kombinuju azot iz atmosfere sa kiseonikom, i tako stvaraju hranljiva jedinjenja za rast
biljaka.
Ciklus vode sastoji se od padavina, tekue vode i isparavanja, ime se
stalno stvara svea voda potrebna za ivot biljaka i ivotinja.
Drugi organski ciklusi rasta, umiranja, raspadanja i novog rasta, pri emu se esencijalni hranjivi sastojci recikliraju kroz tlo i neprekidno obezbeuju
osnovu za biljni i ivotinjski ivot.
Svi ti ciklusi se oslanjaju na solarnu energiju i nalaze se u sloenoj ravnotei koja je evoluirala tokom milenijuma.
Posmatrana u takvom kontekstu, ekonomska aktivnost je proces ubrzavanja protoka materijala kroz ekoloke cikluse. Pojam protok oznaava ukupan
utroak energije i materijala kao inputa i autputa procesa.
Na primer, u modernoj poljoprivredi se primenjuje mnotvo raznovrsnih
vetakih azotnih ubriva da bi se ostvarili vei prinosi useva. Tokovi vika azota
stvaraju probleme u ivotnoj sredini i zagauju vodu. I poljoprivredi i industriji su
potrebni veliki izvori vode. Zajedno sa potronjom domainstava, ta tranja moe
da prevazie kapacitete prirodnog ciklusa vode, da iscrpi rezervoare i podzemne
rezervoare vode.
Najvaniji nain ubrzavanja protoka resursa je korienje veih koliina
energije za pokretanje ekonomskog sistema. Vie od 80 procenata energije koja se
koristi u globalnom ekonomskom sistemu potie od fosilnih goriva. Emisije
ugljenika koje nastaju sagorevanjem tih goriva naruavaju ravnoteu globalnog
ciklusa ugljenika. Prekomerne koliine ugljen-dioksida nagomilavaju se u
atmosferi, menjaju procese koji odreuju klimu cele planete i time utiu na mnoge
globalne ekosisteme.
Kako ekonomski rast napreduje, rastu i potrebe ekonomskog sistema za
ekolokim ciklusima. Poveava se korienje energije, resursa i vode i stvaranje
otpada. Na taj nain, centralno pitanje makroekonomije ivotne sredine postaje
kako uravnoteiti veliinu ekonomskog sistema, ili makroekonomski obim, sa
podravajuim ekosistemom. Kada se problem sagleda na takav nain, to
predstavlja znaajnu promenu paradigme za ekonomsku analizu koja do skoro
nije uzimala u obzir celokupna ogranienja ekosistema.

2.8. Implikacije ekoloki orijentisane ekonomije

Ekoloki orijentisana makroekonomija obuhvata nove koncepte merenja
nacionalnog dohotka koji pri izraunavanju nacionalnog dohotka eksplicitno
obraunavaju zagaenja ivotne sredine i iscrpljivanje prirodnih resursa. Osim toga, ekoloki ekonomisti su razvili i nove oblike analize kako na makroekonomskom, tako i na mikroekonomskom nivou, koji poivaju na zakonima fizike koji
265

upravljaju tokovima energije i materije u ekosistemima. Primena tih zakona na

ekonomski proces nudi komparativnu perspektivu standardnoj mikroekonomskoj
analizi ivotne sredine.
Traenje ravnotee izmeu ekonomskog rasta i zdravlja ekosistema
podstaklo je stvaranje koncepta odrivog razvoja. Oblici ekonomskog razvoja
usmereni na ouvanje umesto na degradiranje ivotne sredine obuhvataju korienje obnovljive energije, organsku poljoprivredu, niskoinputnu poljoprivredu i
tehnologije konzerviranja resursa. ire uzevi, promovisanje odrivog razvoja
daje reenje za mnoge probleme koji se tiu resursa i ivotne sredine, i posmatra
te probleme u smislu uticaja na ekosistem, a ne kao pojedinane probleme.
Nacionalna i globalna pitanja ivotne sredine su glavni izazovi u 21. veku.
Odgovaranje na te izazove zahteva razumevanje ekonomije ivotne sredine. Politika usmerena ka zatiti ivotne sredine ima ekonomske trokove i koristi, a ta
ekonomska dimenzija je esto najvaniji faktor kada se odluuje o tome koje e se
politike usvojiti. U nekim sluajevima mogu biti neophodni kompromisi izmeu
ekonomskih ciljeva i ciljeva ivotne sredine; u drugim sluajevima ti ciljevi mogu
da se podudaraju i meusobno pojaavaju.
Postoje dva razliita pristupa ekonomskoj analizi pitanja ivotne sredine.
Standardni pristup primenjuje ekonomsku teoriju na ivotnu sredinu, koristei
koncepte novanog vrednovanja i ekonomske ravnotee. Taj pristup je usmeren
na efikasno upravljanje prirodnim resursima i adekvatnu procenu uticaja otpada i
zagaenja na ivotnu sredinu. Pristup ekoloke ekonomije posmatra ekonomski
sistem u celini kao podskup ireg biofizikog sistema. Taj pristup naglaava
potrebu da se ekonomska aktivnost uskladi sa biolokim i fizikim ogranienjima.
Veliki deo analize izveden iz standardnog pristupa je makroekonomski i
zasniva se na trpnim kretanjima. Varijacije standardne trine analize mogu se
primeniti na one sluajeve gde ekonomska aktivnost ima tetan uticaj na ivotnu
sredinu ili kada koristi oskudne resurse. Druge ekonomske analize omoguavaju
uvid u korienje zajednikih resursa i javnih dobara.
Makroekonomija ivotne sredine, relativno novo polje nauke, naglaava
odnos izmeu ekonomske proizvodnje i glavnih prirodnih ciklusa planete. U
mnogim sluajevima, javljaju se znaajni konflikti izmeu aktivnosti ekonomskog
sistema i prirodnih sistema, pri emu se stvaraju regionalni i globalni problemi,
kao to su globalne klimatske promene koje uzrokuju preterana akumulacija
ugljen-dioksida. Taj iri pristup zahteva nove naine merenja ekonomskih
aktivnosti, kao i analizu naina na koji obim ekonomskih aktivnosti utie na
sisteme ivotne sredine.779

779

Detaljnije videti: Jonathan M. Harvis, Ekonomija ivotne sredine i prirodnih resursa

(prevod), privremeni pristup, II izdanje, Beograd, 2009. g.
266

3. EKONOMIJA & EKOLOGIJA

Ekonomija odnos prema prirodi razmatra kao racionalnost eksploatacije
resursa, dakle kao aktivan odnos. Ekologija, nasuprot tok aktivnoj ulozi ekonomije koju moemo definisati pojmom koristi, ima kontemplativnu ulogu istraivanja uzajamnih odnosa izmeu ivog sveta i fizike sredine.
Dakle, ekologija nema za cilj nikakvo maksimiziranje dobitaka. Pre bi se
moglo rei da ekologija za cilj ima minimiziranje gubitaka, koji po ivotnu sredinu nastaju usled eksponencijalne ekspanzije ljudske ekonomske aktivnosti.
ak i iz ovog saetog definisanja pojmova ekonomije i ekologije proizilazi nunost meusobnih konfliktnih relacija, to ne znai da meu njima nema taaka
integracije, posebno u trosektorskim modelima razmatranja ekonomskosocijalno-ekolokograzvoja.
Razmatranje ogranienosti ponude neobnovljivih resursa vodi ka zakljuku da se u rastuim ekonomijama ogranieni resursi transferiu po niltoj ceni
iako imaju pozitivnu vrednost (na primer vazduh). Nasuprot ovome, niz ekonomskih aktivnosti ima za posledicu isijavanje otpada u okruenju i ti ekonomski
outputi su neeljeni zagaivai prirodne sredine koji se takoe transferiu po
nultoj ceni, ali imaju negativnu vrednost.
Ekonomska teorija je relativno rano postavila neka od pitanja koja su rag
exelence predmet interesovanja ekologije. Prvo pitanje koje je danas postalo
izuzetno aktuelno postavio je J. S. Mil, a to je kako sauvati za budunost prirodne pogodnosti i lepote za koje trite nema adekvatan odgovor. Sledi rano otkrivanje problema da trite nije univerzalan i racionalan regulator posebno u
sektoru zatite ivotne sredine i prirodnih vrednosti niti na kratak ni na dug rok.
U preovladujuoj doktrini laissez faire postavljanje pitanja imperfektnosti
tripe alokacije resursa i slobode privatne svojine, otvorilo je problem odnosa
izmeu racionalnog ponaanja preduzetnika i drutvenih trokova koje niko ne
snosi. Preciznije izloeno, kod neobnovljivih resursa koji nemaju supstituciju, a
gde tranja nije elastina, vlasnik resursa tei da maksimizira svoje dobitke i nema
interesa za izdatke koji bi se ulagali u ouvanje prirodne sredine.
Iz navedene relacije nastaje suprotnost individualnih i drutvenih interesa
i individualnih koristi i drutvenih trokova (social cost). Sistematska analiza
ovog problema prvi put se sree kod Pigu-a koji je u svom radu Ekonomija
blagostanja uoio probleme razlike izmeu individualnog i drutvenog neto
proizvoda.
Savremena ekonomska nauka se suoila sa problemom kvaliteta ivota,
koji implicira pitanje gazdovanja javnim, pa i socijalnim dobrima, koja su vezana
za optu potronju. Javna, odnosno slobodna dobra (free goods) imaju nultu
trinu vrednost, odnosno ne dobijaju vrednosni izraz u trinim transakcijama.
Iz navedenog sledi zakljuak da trina alokacija resursa i posredstvom
trina definisanje cenovnih izraza predstavlja samo teorijski model. Naime,
267

postoji niz dobara koja nisu transferibilna i na koja se ne odraava trini cenovni
model.
Postoje dobra i drutveni trokovi koje instrumentarij trinih tokova ne
obuhvata, ili ih ne obuhvata dovoljno savreno. U takvim sluajevima drava preuzima na sebe socijalne - opte trokove koje individualni uesnik na tritu
ignorie.
Polazi se, dakle, od postavke da trite nesavreno obuhvata problem prirodnih procesa i ravnotee posredstvom kojih se ne moe smanjiti retkost prirodnih dobara niti pak poveati njihova ponuda.
Na drugoj strani, pod uticajem tehnolokog razvoja nastaju supstituti
pojedinih prirodnih dobara to vodi smanjenju kvantuma njihove ekstrakcije, pa
time i tranje i vrednosti tih dobara.
Savremena ekonomska nauka razvila je validan instrumentarij za istraivanje zakonitosti i tokova ponaanja utemeljenih u ekonomskom ivotu na
relaciji: maksimiziranje dohodaka - minimiziranje izdataka (utroaka), ali kada
se polje analize premesti ka problemu ivotne sredine navedeni instrumentarij se
pokazuje nesavrenim.
Uvaavajui navedenu konstataciju moe se izvui zakljuak da je odnos
izmeu ivotne sredine i ekonomije jo uvek nedovoljno istraen. Usled toga
preovlauje pristup po kojem se tradicionalnim ekonomskim instrumentarijumom (marginalnih trokova i dohodaka, kamate, rente, diskontovanja i sl.) pokuavaju celovito objasniti pitanje ivotne sredine.
Neophodnost usaglaavanja razvoja privreda koje trite koriste kao
osnovni i dominantni mehanizam alokacije svojih resursa (otud njihovo definisanje kao trine) sa potrebom ouvanja to zdravije i istije prirodne sredine je,
tokom poslednjih dvadesetak godina, postala injenica oko koje nema spora, kako
na strani struno-politike, tako i ire javnosti u praktino svim zemljama savremenog sveta.
U tom svetlu, povezanost ekonomskih ciljeva maksimizacije efikasnosti
korienja resursa sa ekolokim ciljevima zatite ovekovog okruenja poslednjih godina se, sve ee, izraava kroz formulu o odrivom razvoju, kao onom
razvoju (privrede i drutva u celini) koji je, najire definisano, usklaen sa potrebama i ogranienjima prirode.
Ovakva, prilino jasna predstava o uzajamnosti interesa ekonomije i ekologije koju prua formula odrivog razvoja na teorijsko-ciljnom planu, pojavljuje se kao vrlo kompleksna, pa i problematina na nivou izbora konkretnih,
empirijsko-operativnih instrumenata i mera regulacije i koordinacije ekonomskog sistema sa njegovim prirodnim okruenjem.
Kako se trite, danas, pojavljuje i kao osnovni regulator i, istovremeno,
osnovni (i nezamenljivi) realizator osnovnog cilja funkcionisanja ekonomsko sistema (maksimizacija alokativne efikasnosti), sutina te kompleksnosti i problema-

268

tinosti se, zapravo, svodi na problem izbora konkretnih mehanizama zatite i

ouvanja prirodne sredine.
Pri tom se ka osnovni kriterijum tog izbor pojavljuje zahtev za maksimizacijom uspenosti reavanja napred naznaene suprotstavljenosti osnovnih
ciljeva ekonomije i ekologije, odnosno zahtev za realizacijom koordinirane primene i delovanja trita, kao osnovnog i dominantnog (ekonomskog) alokatora
ukupnih resursa jednog drutva, sa dravno-planskim regulisanjem ovekovog
korienja prirodne sredine.

3.1. Ekoloki problemi

Ekoloki problemi sveta proizilaze iz injenice o iscrpljivanju prirodnih
resursa i zagaenosti ivotne sredine. U ovoj analizi se polazi od premise da
ciljevi Ekologije nisu najee istovetni sa ciljevima ekonomije. Naime, Ekologija
ukazuje na ogranienja pre nego na stalni privredni rast, pre na uravnoteenost
nego na kontinuirani razvoj.
Najakutniji problem izobilja proizvoda jeste uticaj globalnog napretka na
prirodne resurse i okolinu. U svetu ponestaje ist vazduh, pijaa voda, poljoprivredni i drugi proizvodi neophodni za ivot. Neka istraivanja pokazuju da vei
broj regaona i drava u svetu ima tekoa oko snabdevanja vode. To e brinuti
oveanstvo u budunosti i biti uzrok novih migracija i novih konfrontacija.
Ekoloki problemi su nastali kada su ekonomske aktivnosti poele
znaajno da utiu na prirodne procese korienjem prirodnih resursa prema
planiranom ekonomskom razvoju i oslobaanjem otpadnih materija u prirodnu
sredinu. Ekonomska praksa postala je presudan faktor izmeu oveka i prirode.

3.2. Savremeni pristup zatiti prirode

oveanstvo se na dananjem stadijumu naunotehnikog progresa nalo
na prekretnici: kako izgraivati svoj odnos prema prirodi i ta uiniti da bi se, ne
troei prekomerno njena bogatstva, ne pogoravajui ivotnu sredinu i razvijajui
proizvodne snage, zadovoljile materijalne i kulturne potrebe ljudi?
Naravno, ovo je veoma sloeno pitanje.780 Ovde se prepliu mnogobrojni
problemi tehnikog, ekonomskog, socijalnog i ideolokog karaktera. Radi
ograniavanja, na primer, zagaivanja prirodne sredine i eliminisanja negativnih
pojava koje prate nauno-tehniki progres, neophodna su velika sredstva.
Industrija elika u SAD uloila je vie od 400 miliona dolara u cilju spreavanja
zagaivanja vode i vazduha od 1950. do 1965. godine, a zakljuno sa 1975.
godinom utroeno je oko 3 milijarde dolara za spreavanje zagaivanja ovekove
sredine u celini. Dalji razvoj, na osnovu vaeeg zakona zahteva nova ulaganja 780

Videti: Ministarstvo za zatitu ivotne sredine Republike Srbije, Ekonomija Ekologije i

Ekologija ekonomije (UNECO), Beograd, 2009. godine.
269

ak 12-14 milijardi dolara do 1983. godine. Po godinama visina ove vrste

ulaganja u ukupnim investicijama kretala se: 10% u 1970. godini, 11,3% u 1971.
godini, 17,3% u 1973. godini, a u 1983. procenjuje se da e dostii 26%.781
Veina Amerikanaca veruje daje takva investicija potrebna.
U Japanu je samo u toku 1969. godine potroeno 700 milijardi dinara za
opremu i ureaje za preiavanje otpadnih voda i drugih gasova. Vei deo trokova snosilo je drutvo (a to znai i neduni graani preko poreza) a privatne
firme - proizvoai ove opreme iznali su novo polje za sticanje profita. Pri
reavanju problema zatite prirode, koji danas imaju globalni karakter, potrebno je
savladati i otpore kapitalistikih monopola, u svakom oveku razviti njegovu
linu odgovornost za sudbinu biosfere i razvijati nauku o racionalnom iskoriavanju prirodnih izvora.
Zatita prirode je za stanovnike zemljine kugle danas jedan od prioritetnijih zadataka. To je stalna, plemenita, praktino svrsishodna i internacionalna
stvar. Pri briljivo osmiljenoj organizaciji, takav posao moe doprineti ozdravljivanju ne samo geografske ve i politike klime na Zemlji.782
Pojam zatita prirode je sloen i viestran, a osnovni smisao je u tome,
da se iznau optimalni putevi meusobnog odnosa na relaciji ovek - drutvo
priroda, u uslovima ubrzanog nauno-tehnikog progresa i demografske eksplozije stanovnitva.
Zatita prirode - to je kompleks drutvenih mera, usmerenih na racionalno
iskoriavanje prirodnih izvora, reprodukciju i umnoavanje biolokih resursa,
spreavanje zagaivanja prirodne sredine. Zatita prirode - to je briga o ivotnom standardu ljudi, o ivotu dananjeg i buduih pokolenja.
U Francuskoj zatita prirode identifikuje se sa zatitom oveka, koji u
prirodi nalazi uslove za ivot - stanite, hranu, odmor i inspiraciju za stvaralatvo.
Zatita prirode podrazumeva preventivne i aktivne mere, na ijem
sprovoenju e uestvovati svaki pojedinac i drutvo u celini.
Preventivne mere podrazumevaju stvaranje optimalnih uslova za odravanje prirodne ravnotee u odreenom regionu. Na primer, zatitu pejzaa, prirodnih
i vetakih jezera, geolokih tvorevina, vrsta i populacija biolokih zajednica flore
i faune. Sve bi to trebalo staviti pod zatitu, proglasiti nacionalnim parkovima i
rezervatima, a pojedine vrste flore i faune koje su najugroenije, evidentirati u
knjigama naroito zatienih vrsta. Postoji i niz drugih znamenitosti koje nisu
uzete pod zatitu, ali ih ljudi tradicionalno tite: ivopisne prirodne pejzae, razne
vrste ptica i ivotinja.
Aktivne mere podrazumevaju drutvenu akciju s odreenim ciljem spreavanja zagaivanja atmosfere, vode i zemljita, razradu tehnologije koja
obezbeuje ekonominiju potronju prirodnih blaga. Sadanje ogromno zaga781

Dinsmor, J.: Trokovi spreavanja zagaivanja, Seminar o zatiti ovekove okoline od

zagaivanja otpadnim materijalima crne metalurgije, Split, 1976.
782
Morakov, K.: Planeta i mi ovek i ivotna sredina, br. 2/76. godine.
270

ivanje sredine najveim delom posledica je nesavrenosti tehnolokih postupaka,

sa mnogo otpadaka u raznim granama industrijske proizvodnje. Dostignuti stepen
razvoja nauke za mnoge postupke, meutim, ve danas nudi tehnolonpsa reenja
bez ili sa malo otpadaka, sa perspektivom da oni u bliskoj budunosti postanu
vladajui oblik. U proizvodnoj praksi razvijenih zemalja ve su u primeni takva
radikalna reenja, kao to su: kompleksna prerada mineralnih i drugih sirovina;
zatvoreno kruenje i iskoriavanje upotrebljenih (otpadnih) voda; suvi postupak
za dobijanje hartije i celuloze i mnogi drugi postupci.783 Ove mere se mogu preduzeti prilikom transformacija ekosistema, teritorija i prirodnih kompleksa u cilju
stvaranja optimalnih uslova za ivot, poveanje ekonomskog potencijala (podizanja vetakih jezera, isuivanje movara, preoravanje ledina, obogaivanje flore
i faune novim vrstama rekultivacija naruenih pejzaa itd.). Naravno, ne moe se
uvek odrediti precizna granica gde prestaju preventivne i poinju aktivne mere.
Sve do nedavno ljudi su pod pojmom ouvanja prirode podrazumevali
ogranien broj pitanja: zatita pojedinih vrsta flore i faune, stvaranje mree
naroito zatienih prirodnih teritorija - nacionalnih parkova - znaajnih u
privrednom i estetskom pogledu. S porastom proizvodnih snaga ovek je doao u
izvestan konflikt s prirodom, pa su se ovi problemi proirili na itav prirodni
kompleks. Danas je opte priznata celovita zatita prirode i racionalno iskoriavanje njenih resursa. Ukratko, ovaj pravac podrazumeva zatitu prirodne sredine i
razumnu ekonomsku upotrebu prirodnih resursa - zemlje, vode, korisnih minerala
i rude, flore i faune, preventivno delovanje protiv zagaivanja atmosfere, vode,
zemljita i umskih masiva. Danas je briga drutva za ist vazduh i druge prirodne
vrednosti neprikosnoveni deo nauno-tehnikog i ekonomskog progresa ljudske
svakidanjice.
Savremena zatita prirode sastoji se u merama kompleksa zatite i
odravanja prostora kao ivotnog okvira oveka. To znai da celokupna teritorija
(jedne) zemlje mora biti pod odreenom drutvenom kontrolom, kako u pogledu
iskoriavanja prirodne sredine i svih njenih izvora tako i zatite, obnove, i
stalnog unapreivanja prirodnih dobara. Praktino savremena zatita prirode se
sastoji u racionalnom korienju svih prirodnih dobara.784
Tako svestrano poimanje zadataka zatite prirode nije nastalo preko noi:
poeci te aktivnosti datiraju iz daleke prolosti. Meutim, termin ouvanje
prirode, je ire prihvaen tek u prvim decenijama naeg veka. Ovaj termin je
najpre oznaavao ouvanje prirodnih vrsta flore i faune, kojima preti opasnost od
unitenja, ouvanja znaajnih prirodnih objekata, stvaranje nacionalnih parkova i
zabrana. Upravo su ova pitanja i razmatranja na prvoj meunarodnoj konferenciji o zatiti prirode, odranoj 1913. godine u vajcarskoj, na kojoj je
uestvovalo 17 drava. Kasnije je ovaj termin podrazumevao znatno raznovrs783

Laskorbin, B. N.: Razvitija proizvodstva i zatita okruajuej sredi, Moskva, 1980.

Zakljuci o zatiti prirode Prosvetno-kulturnog vea Skuptine SR Srbije, 10. februara
1971. godine. Arhiva Skuptine SR Srbije.
784

271

niju aktivnost. Prvi Sveruski kongres strunjaka u sferi zatite prirode, odran
1929. godine, ukazivao je da zatita prirode u uslovima socijalistike izgradnje
treba da podrazumeva jedinstven sistem mera usmerenih na zatitu, razvoj,
kvalitativno obogaivanje i racionalno iskoriavanje prirodnih resursa zemlje....
Naunici i strunjaci su kasnije davali svoje definicije zatite prirode.
Sovjetski profesor G. P. Dementjev je suptilnije definisao ovaj problem: da zatita prirode podrazumeva svestran sistem planskih i sistematskih mera dravnih
organa, uz najpre uee stanovnitva, na ouvanju reprodukciji i umnoavanju
prirodnih resursa. eki naunik J. Veseli je ukazivao da zatita prirode u
njenom najirem smislu ima za cilj da ovekovu aktivnost u prirodi usmeri tako,
da ta aktivnost doprinosi umnoavanju prirodnih bogatstava. U Kolerovoj
enciklopediji (SAD) data je ovakva definicija: Zatita prirode je efikasno iskoriavanje prirodnih resursa u cilju stvaranja najvee koristi za oveka za dui
vremenski period. U Statutu Meunarodne unije za zatitu prirode i prirodnih
izvora (MSOP) zapisano je: Pod zatitom prirode i prirodnih resursa podrazumeva se ouvanje organskog sveta i neive prirode u kojoj obitava ovek, a
takoe i reprodukcionih prirodnih uslova zemlje, osnovnog preduslova svake
civilizacije. U programskim ciljevima MSOP istie se da su prirodni izvori i
prirodni uslovi temelji ljudske civilizacije i podvlai da je zatita itave prirode od
posebne vanosti za ekonomske socijalne, vaspitne, naune i kulturne svrhe, a da
su prirodne lepote i kontakt s prirodom uopte jedan od najznaajnijih izvora
ljudske inspiracije, duhovnog ivota i nuna osnova za obavljanje rekreacije, sve
neophodnije ovekovoj egzistenciji.
Danas je veoma rasprostranjen termin zatita prirodne sredine, koji faktiki ima isti smisao kao i termin ouvanje prirode u njegovom savremenom
tumaenju.
Pod zatitom (konzervacijom) prirode podrazumeva se drutvena aktivnost na regulisanju celokupnog odnosa oveka prema ostaloj prirodi (prema
okolini) radi obezbeenja trajnog korienja njenih najznaajnijih dobara (prirodnih izvora ili resursa). Kao takva zatita prirode predstavlja primenjenu ekologiju, raunajui i humanu ekologiju, a rad na njoj primena naela racionalnog
korienja prirode ili naela ekonomije ive i neive prirode. Obezbeenje ovakve
zatite prirode (ovekove sredine ili okoline) sve vie predstavlja cendito sine qua
non dalje egzistencije i nesmetanog fizikog i kulturnog razvoja ljudske populacije, zahteva ne samo povremenu - od sluaja do sluaja - drutvenu brigu i
angaovanje, ve utvrivanje i stalno razvijanje kompleksne i sveobuhvatne politike kao dela sveukupne razvojne politike.
Ako ... posmatramo samo sadrinu ovih pojmova, doi emo do zakljuka
da su rei sredina, okolina, ivotna sredina, ovekova ivotna sredina,
ovekova okolina, biosfera, ipak sinonimi koji oznaavaju objekat kompleks-

272

ne zatite prirode, drei se pritom rezerve na koju ukazuju leksici, da je gipkost

jezika toliko velka da ima vrlo malo rei koje oznaavaju potpuno istu stvar.785
Zatitu prirode mi moemo razmatrati i kao sistem diferenciranih mera
koje se odnose na razliite prirodne resurse i objekte (diferencirana zatita prirode), ili kao sistem zdruenih napora u cilju racionalnog iskoriavanja, ouvanja i
reprodukcije prirodnih kompleksa u celini (integrisana zatita prirode).
Integrisana zatita prirode zasniva se na stavovima materijalistike dijalektike o meuzavisnosti i meuuzronosti svih prirodnih pojava koje se razmatraju na planu aktivnosti ljudskog drutva.
Smisao, sutina i zadatak zatite prirode sastoji se u tome da se preduprede i spree takvi zahtevi u njoj koji izazivaju degradaciju, odnosno da se u
sluajevima neophodnosti sprovoenja akcija koje za posledicu mogu ili moraju
imati odreene poremeaje u ekolokom sistemu sredine, oni svedu na najmanju
moguu meru.

3.3. Korienje i zatita prirodne sredine i ekonomski razvoj

Glad za prirodnim izvorima postaje sve vea s obzirom na nagli porast
potreba, pa se skoro pred svim granama proizvodnje postavlja pitanje razvoja, s
jedne, a ugroavanje ovekove (prirodne) sredine, s druge strane. Razmiljanja i
procene o ovekovoj budunosti u svetlu ovog problema kreu se od sasvim
mranih do umereno optimistikih. Po prvim, ovek i planeta na kojoj ivi nalaze
se pred ponorom samounitenja. Takva miljenja se zasnivaju na tvrdnji da se
ovek do sada, a i sada, tako ponaao kao da mu na raspolaganju stoje neograniene rezerve vazduha, vode, obradivog zemljita i ostalih prirodnih izvora i
uslova.786 Po drugima, istie se da na svakog ivog oveka otpada od postojee
atmosfere oko milion tona, a vode oko 5 miliona tona, pri emu se naglaava da
problem zatite ovekove sredine nije istih dimenzija za sve zemlje, posebno ne
za zemlje u razvoju.787
Sigurno je jedno, da se zadovoljavanje potreba sve veeg broja stanovnitva i podizanja njihovog ivotnog standarda moe ostvariti samo veom
proizvodnjom robe, koju po zakonu o odravanju materije prati lavina otpadaka.
Savremena nauka smatra, da je od izuzetnog znaaja zajedniko i kompleksno razmatranje problema zatite prirodne sredine i ekonomskog razvoja. Svi
dobro znamo, da savremena proizvodnja nije nita drugo do uticaj oveka na
prirodnu sredinu. Pa ipak, problemi zatite prirodne sredine i ekonomski problemi
se u praksi esto dele. Savremeni naunici smatraju, da uzimajui u obzir tu
prirodnu vezu ekologije i proizvodnje, oveka i proizvodnje, drutva i proizvodnje
785

oli, D.: Zatita prirode u savremenom drutvenom razvoju, posebno u izgradnji naselja i
ureenju prostora, Zatita prirode i prostorno ureenje, Beograd, 1974. godine.
786
Kakelhaus, H.: Organismus und Technik Walter-Verlag, Olten 1971.
787
Meddox, J,: Unsere Zakunft hat Zakunft Deutsche Verlags-Anstalt, Stutgart, 1973.
273

i drutvene proizvodnje i prirodne sredine treba razmatrati kao jedinstven ekoloko-ekonomski sistem.
Proizvodnja treba, ne samo da stvara materijalna dobra ve treba i da predupredi ili eliminie negativne posledice koje ona moe da izazove u prirodnoj
sredini.788
Jedan od najvanijih zadataka dananje nauke sastoji se u razradi takvih
ekoloko-ekonomskih sistema, u kojima e se obezbediti visok tempo ekonomskog rasta a da se pri tome nanese to je mogue manja teta prirodnoj sredini. To
se moe postii ekonominijim i briljivijim troenjem prirodnih izvora.
Neposredni negativni uticaj proizvodnje na prirodu povlai za sobom
direktne gubitke, izraene smanjenjem proizvodnje ili sniavanjem kvaliteta
proizvoda, to na kraju dovodi do poveanih investicionih ili eksploatacionih
trokova i smanjenja dohotka. Posredni negativni uticaji oseaju se u sniavanju
upotrebnih funkcija i kvaliteta prirode, usled koncentracije toksinih otpadaka u
flori i fauni, poveanoj koncentraciji CO2 u atmosferi i dr.789
Posledice zagaivanja prirode su: umanjivanje rezervi prirodnih izvora
usled njihove neracionalne eksploatacije; formiranje trokova neophodnih za likvidaciju zagaenja i njegovu kontrolu: formiranje trokova za ouvanje zdravlja
ljudi i njihove radne sposobnosti.790
Da bi se osiguralo ekonomski racionalno korienje resursa okoline, tj.
njena zatita i reprodukcija na nain koji e ujedno pridoneti rastu efikasnosti
drutvene proizvodnje nuno je kao osnovni princip prihvatiti pravilo da onaj koji
uzrokuje degradaciju okoline treba da snosi i drutvene trokove njene zatite i
unapreenja do nivoa postizanja dogovorenih standarda.
Vrste trokova koje povlai za sobom degradacija su: (a) humanitarni
trokovi vezani za zdravlje, radnu sposobnost i socijalnu sigurnost; (b) materijalni
trokovi izazvani degradacijom i zagaivanjem prirode; (c) trokovi neophodni za
intenzivnije i vee korienje prirodnih uslova i prirodnih izvora u situaciji kada
su isti ugroeni degradacionim procesima; (d) ekoloki trokovi neophodni za
odravanje ravnotee u prirodnoj sredini.791
U zapadno-ekonomskim zemljama, lanicama OECS-a trokovi za borbu
protiv intruzije prirode iznosili su poetkom sedamdesetih godina u proseku oko
10% drutvenog proizvoda, sa predvianjem da e se u drugoj polovini sedamdesetih godina taj udeo kretati izmeu 1 i 2 odsto kod veine zemalja - lanica.792

788

arkovi, D.: Drutvena reprodukcija prirodne sredine, ovek i ivotna sredina, or. 2/76.
Voraek, V.: Metodika ekonomskeho hodnoceni vplivu loveka na prosredi, Studia Geographica No 51, Brno, 1975.
790
Odum, P. E.: Fundamentals of ecology. Philadelphia-Toronto-London, 1971.
791
Seint-Mare, F.: Socialisation de la nature. Paris, 1971.
792
Economic impications of Pollution Control: A General Assessment, OECD, Studies in
Resource Allocation, No 1, Paris, 1974.
789

274

Sredinom sedamdesetih godina rashodi u vezi sa sredinom u SSSR-u

iznosili su blizu 2% nacionalnog dohotka.
Racionalno korienje prirode kojim se ona na najbolji nain titi
podrazumeva uvaavanje velikog broja principa, i to: princip optimalnosti; princip
jedinstva iskoriavanja i reprodukcije prirodnih izvora; princip jedinstva
iskoriavanja i zatite prirode; princip kvalitativnih promena naina delovanja
tehnologije proizvodnih procesa sa ciljem otklanjanja otrih kriznih situacija;
princip jedinstva razrade i usaglaavanja nauno-tehnolokih osnova i socijalnih
mehanizama koji reguliu odnose drutva i prirode.793
Ocena uticaja prirode na proizvodnju vri se uz uvaavanje ocene jednog
prirodnog uslova ili izvora u odnosu na odreeni vid proizvodnje; ocene svih
prirodnih uslova i izvora za potrebe jedne privredne delatnosti; ocene jednog
prirodnog uslova ili izvora u odnosu na sve privredne delatnosti; kompleksne
ocene svih prirodnih uslova i izvora na ukupnu proizvodnju.
Progresivno osiromaavanje prirodnih izvora ve sada dovodi do pogoranja ivotnih uslova oveanstva. Budui da njihovo obnavljanje ne moe da
dostigne stopu njihovog unitavanja, doao je trenutak kada oveka treba ubediti
da se u odnosu na njih nalazi u tesnoj zavisnosti. Ako elimo da zaustavimo
ovakav opasan razvoj, neophodno je da ovek duboko oseti potrebu da titi pa ak
i obnavlja ove izvore, iskoriavajui ih samo uz njihovo ouvanje, na nain koji
obezbeuje napredak oveanstva i njegov budui mir.794
Nauno-ekonomski obrazloeno planiranje predstavlja proces u toku koga
se postavljaju osnove za reavanje opteg zadatka proizvodnje: da se doe do potrebe produkcije visokog kvaliteta uz najmanji utroak rada, sredstava (energije) i
materijala.
Planiranje proizvodnje koje vodi rauna o najmanjem utroku izvora uz
najefikasnije korienje predstavlja najmoniju meru zatite prirode. Strunjacima
je veoma vano da naue procenjivati ekonomske gubitke nastale zbog primene
zastarele tehnologije, koja utie na zagaivanje sredine. Zato je to vano? Zato,
to mnogi smatraju da su suvini i trokovi za primenu bezotpadne ili malootpadne tehnologije sve dotle, dok se ne procene gubitci koji se nanose privredi
bez takve tehnologije. Uzimamo, na primer, vodu, koja se koristi za navodnjavanje. Svi meliorativni radovi su se pokazali veoma efikasnim, jer utiu na poveanje prinosa, ulaganja se isplate za kratko vreme i efekti su oigledni. Ali,
potrebno je pogledati i nalije medalje. Izraunati kakvu smo tetu naneli ribljoj
privredi, jer poznato je da se gotovo polovina baenog ubriva ispira u vodne
basene i naruava ekoloke sisteme. Tek tada e se shvatiti, koliko su isplativi
trokovi na tehnologije bez otpadaka.
Zagaivanje sredine, naroito prekomerno, vrlo esto vie zavisi od
kulturnog nivoa subjekata, nego li o objektivnoj nunosti da se zbog odreenih
793
794

Belozercev, V. I.: Nauno-tehnieskaja revolucija i obestvo, Moskva, 1973.

Stankovi, S: Divlja u savremenim biocenozama, Zatita prirode br. 31/1965. godine.
275

razloga u okviru nune (dakle, ne one pljakake) i racionalne ekonomije u prirodnoj sredini ostave razliiti tragovi. Krajnji cilj ne moe biti jedino i iskljuivo
ouvanje prirodne sredine, nego i njeno oplemenjivanje i humanizacija.795
Konano, degradacija prirodne sredine nije proizvod privremenih i sluajnih poremeaja postojeeg ekonomskog i socijalnog sistema, niti nuz produkt
tehnolokog razvoja. Naprotiv, to je simptom najdubljih kontradikcija jednog vida
industrijske civilizacije i jednog naina proizvodnje. Priroda samo projektuje sliku
odnosa koji meu ljudima vladaju, nain na koji proizvode. Dehumanizacija ili
humanizacija prirode ostvaruje se posredstvom odreenih socijalnih odnosa koji
uslovljavaju nain odnoenja prema njoj.796

4. ZATITA PRIRODNE SREDINE

4.1. Ekoloki problemi savremenog sveta
Ekoloki problemi su nastali kada su ekonomske aktivnosti poele znaajno da utiu na prirodne procese korienjem prirodnih resursa u skladu sa
planiranim ekonomskim razvojem i oslobaanjem otpadnih materija u prirodnu
sredinu. Ekonomska praksa postala je presudan faktor izmeu oveka i prirode.797
Problemi ivotne sredine nastaju zbog posledica takve proizvodnje i potronje na
zdravlje i ivot zajednice u celini. Oni nastaju zbog posledica koje e uslediti u
budunosti, ukljuujui i iscrpljivanje prirodnih izvora koji su jo uvek na
raspolaganju i koji se sada netedimice koriste.798 Svet ne miruje, a kriza sistema
koji poiva na profitu postaje dublja. Ogromni drutveni problemi mogu biti
rizini na taj sistem.
Ne mogu se prihvatiti ekonomski i politiki uticaji onih koji zastupaju
stav da najbolji nain da se povea ekonomsko blagostanje veine lei u tome da
se jo vie povea ekonomska snaga jednog malog broja poslovnih ljudi. Meutim, neophodna je kritika kada se na bazi injenica bude odluivao o tome da li
kapitalizam u izvesnim poljima nee teiti da stvori jednu gramzivu i bezobzirnu
oligarhiju, neosetljivu prema ovekovom uzdizanju, iju je svirepost u prolosti
opisao Karl Marks.
Neobuzdano privatno preduzetnitvo moe da prouzrokuje ozbiljne drutvene probleme i da dovede do velikih zloupotreba. Kriza kapitalizma i iziskuje
potrebu za ozbiljnim naunim analizama drutvenih problema.
795

Pavi, R.: Zatita prirode to je zatita oveka. Zbornik radova Konferencije o zatiti
Jadrana, Opatija, 1974. godine.
796
Peujli, M.: ovek i ivotna sredina socioloki i politiki aspekti Socijalizam, br. 5/73.
Detaljnije videti: dr Milivoje Todorovi, ovek - drutvo - ivotna sredina, Beograd, 1983. g.
797
Savremeni nain ivota, zaet 1776, kada je Dems Vat usavrio parnu mainu, bitno
menja ivot oveka sa njegovim okruenjem.
798
John Kenneth Gelbraith, 1997, Dobro drutvo, PS Grme, Beograd, str. 73.
276

Neke izjave ekonomista i politiara da ekonomska i finansijska kriza

znae propast liberalnog kapitalizma. To su nade ljudi da e doi do sloma liberalnog kapitalizma usled naglih periodinih ciklinih promena. Meutim, u razvijenim ekonomijama postoje znaci da je poeo oporavak, npr.: u Nemakoj industrijska proizvodnja raste, u SAD berzanski indeksi rastu kao znak optimizma,
tako da liberalni kapitalizam opstaje. Iako se oekivalo, nema ni radikalnih
reformi tog sistema. Vea regulacija je primetna nekih reklo bi se sporednih stvari, raunovodstvenih standarda ili hed fondova, koji se predstavljaju kao neko
preureenje kapitalizma. Neto slino bilo je i nakon velike krize 1929. godine,
nakon mera Rooseveltove Administracije za suzbijanje privredne krize i preispitivanja ekonomskog modela rasta.799
Neoliberalizam je ostavio katastrofalne posledice na stanje nacionalnih
ekonomija i na ivotni standard veeg dela njihovog stanovnitva. Gotovo milion
ljudi u bivim komunistikim zemljama umrlo je ranije zbog nagle privatizacije.800 Privatizacija nije spas, jer dobro upravljanje ponajmanje garantuje privatnik. Najbolje upravljanje se ne moe garantovati ni dravom, a jo manje privatnikom, nego lokalnom organizacijom onih koji zavise od tog dobra. Dokazano je
da poslovni rezultati takvih interesnih zajednica u pravilu premauju bilo koja poslovna oekivanja.801 Ovaj nalaz, smatra se revolucionaran, jer negira dosada799

Izvesno odstupanje od Rooseveltovog privrednog programa, odnosno politika Nju dila,

koja se razvijala u vreme krize, nije odgovarala za 40-te i 50-te to je dovelo do nove ekonomske krize i preispitivanja liberalnog kapitalizma kao modela razvoja iz kojeg je proistekao
zakljuak da nema ukidanja sistema privatnog preduzetnitva... ele jedan takav sistem koji
funkcionie uspeno bez periodinih slomova i dugotrajnih stagnacija... uviaju da sistem koji
je preovlaivao od 1929. godine vie ne moe da zadovolji i nadaju se da e jedan izmenjeni
kapitalizam, s ogranienom dravnom intervencijom, biti onaj koji e funkcionisati stalno i sa
punim zamahom ... da se ouvaju bitne crte kapitalizma potroaeva suverenost u izboru,
sloboda investiranja i sloboda izbora zanimanja. Videti u: Seymour E. Hariss, 1954, Spasavanje amerikog kapitalizma, Kultura, Beograd, str. 365.
800
Ubrzanje privatizacije kljuna je ekonomska politika za istonu Evropu, napisao je 1990. g.
Defri Saks, autor ideje o ok-terapiji. Ako uskoro ne budu privatizovana velika preduzea,
ceo ovaj proces bio bi usporen godinama. Privatizacija je hitna potreba. Meutim, prema
nekim istraivanjima, graani zemalja koje su se opredelile za brzu privatizaciju zaista su
doivele ok - ta brzina im je skratila ivotni vek. Studija Masovna privatizacija i kriza smrtnosti u postkomunizmu, objavljena u januaru 2009. g., u britanskom medicinskom asopisu
Lanset, predoava da je, na primer, smrtnost radnika u Rusiji u vreme najveeg zamaha
privatizacije porasla za 18 odsto, a prosean ivotni vek skraen za pet godina. Da li je spora
privatizacija ugrozila anse kapitalizma, pitaju autori istraivanja: Dejvid Stakler i Lorens
King, profesori sociologije sa Oksforda i Kembrica, i Martin Meki, profesor sa Londonske
kole za higijenu i tropsku medicinu.
801
Elinor Ostrom i Oliver Vilijamson su dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju u 2009. g.
Elinor Ostrom je uz pomo Olivera Vilijamsona sa Univerziteta u Berkliju u Kaliforniji,
prouavala najbolji nain upravljanja javnim dobrima. Ona je u svojim radovima pokazala da
privatizacija takvih dobara nije bogom dano reenja.
277

nju svetinju u ekonomiji - samoregulaciju trita. To je argument poraza neoliberalnog koncepta.

S druge strane, najakutniji problem izobilja jeste uticaj globalnog napretka
na prirodne resurse i okolinu. Iscrpljivanje i rasipanje neobnovljivih prirodnih
izvora (privatna i dravna odgovornost drave) neuspeh da se upotrebe gde su najupotrebniji, pljakamo budue generacije, dovodi nas do maltuzijanskih problema
nedovoljne snabdevenosti.
Meutim, ne treba zaboraviti da blagostanje, pored toga to donosi probleme, ujedno nudi i reenja - a to je manje blagostanje, to e manje biti i reenja.
Sve odluke moraju se zasnivati na naunoj metodologiji, ije zakljuke prethodno
treba verifikovati. Sutinski problem dananjeg sveta jeste u injenici koja ukazuje na neravnomeran razvoj u svetu, kao i evidentno raslojavanje po kupovnoj
moi i ogromno siromatvo drava i naroda.
Neka istraivanja u svetu pokazuju da vei broj drava i regiona ima tekoa oko snabdevanja pijae vode. To e brinuti oveanstvo u budunosti i biti
uzrok novih migracija i novih konfrontacija. Povezanost ivota i ishrane, biosistem, koji je priroda ustanovila, naruava se. Usled visokog stepena zagaenja
prirode dolazi do klimatskih promena. Ovu promenu je izazvao ovek, u svojoj
svakodnevnoj jagmi za to veim profitom i za uveavanjem linog bogatstva.
Meuvladin panel za praenje klimatskih promena (Intergovernmental
panel on climate change -IPCC), skup naunika, iz vie oblasti, u svom izvetaju,
publikovanom na Sastanku u Parizu, (februara 2007. g.) objavio je da se vie ne
radi o tome da se apeluje na oveanstvo da u veoj meri respektuje prirodu s
obzirom da se Klimatske promene ve dogodile.
Svetska zajednica pokrenula je niz aktivnosti kako bi se zaustavilo dalje
unitavanje prirode. Izneti su zahtevi da se zaustave negativne tendencije, koj'e za
posledicu imaju globalno zagrevanje. Formirani su fondovi, kako bi se obezbedila
finansijska sredstva za investicije u projekte koji treba da imaju za rezultat
zaustavljanje negativnih tendencija u ekolokom sistemu. Danas gotovo da nema
drave u razvijenom svetu koja na organizovan nain ne prilazi problemu zatite
ovekove okoline. Meunarodne organizacije, banke, kao i regionalne organizacije, poput EU, uslovljavaju odobravanje finansijskih aranmana politikom i
rezultatima koje zemlja sprovodi u zatiti ivotne sredine

4.2. Izvori globalnih rizika po ovekovu okolinu

Savremeni svet se suoava sa brojnim rizicima. U istorijskom kontekstu,
ovek se oduvek suoava sa izazovom postojanja opstanka ljudske vrste. Danas su
prepoznatljive dve vrste izazova koji stoje pred savremenim ovekom i ugroavaju postojanje ljudske vrste: prekomerno troenje ljudskih resursa i zagaivanje
ovekove okoline.

278

Potronja resursa Zemlje poslednjih decenija je pojaana. Istovremeno,

uoava se da je ta potronja nejednaka, ve u zavisnosti da li nastaje kao posledica
korienja prirode od strane bogatijih ili siromanijih delova oveanstva.
Novija istraivanja pokazuju da je naglo poveana potronja prirodnih
dobara (koja se ne mogu ni na koji nain obnoviti) od strane najbogatijih delova
stanovnitva. Tako, na primer: deset procenata najbogatijeg stanovnitva troi 58
procenata ukupne energije, 45 procenata ukupne koliine mesa i ribe i vlasnici su
87 procenata motornih vozila. U proseku, pojedinac koji ivi u razvijenijoj zemlji
troi prirodne resurse po stopi koja je 10 puta vea nego u nerazvijenoj zemlji.802
Nejednakost potronje ogleda se i u injenici da je znatno poveana potronja
vitalnih ivotnih resursa. Potronja vode za pie poveana je u poslednjih 40
godina dvostruko. Dolo je do poveanja potronje naftnih derivata, to ima za
posledicu drastino poveanje cene sirove nafte poslednjih 5 godina na svetskom
tritu. Druga vrsta opasnosti po oveka i prirodni svet na Zemlji jesu razliiti
vidovi zagaivanja prirode i stvaranje tetnih materija, kao to je zagaenje
vazduha, zagaenje vode i zagaenje zemljita.

4.3. Zagaenje vazduha

Zagaenje vazduha je jedan od najveih izazova sa kojim se suoava
oveanstvo danas. Zagaenje vazduha izaziva trajne posledice u atmosferi i na
vrste na zemlji. Osim toga, ovo zagaenje izaziva promenu klime. Zagaenje vazduha nastaje usled nekontrolisanog isputanja tetnih gasova i estica u atmosferi.
Zagaenje vazduha izaziva dve vrste podjednako opasnih posledica: oteenje
ozonskog omotaa i promenu sastava atmosfere, pojava kiselih kia, i sl.
Posledice globalnog zagrevanja su brojne i kumulativno imaju vrlo negativan uticaj na sve biljne i ivotinjske vrste. Prema istraivanjima koje je sproveo
Meuvladin Panel za klimatske promene (IPCC), u periodu od 1850-2000. g.
dolo je do znaajnih klimatskih promena: temperature, promena nivoa mora i
promene debljine snenog pokrivaa u periodu od 1850-2000. g.803 Predvianja
klimatologa, izneta na Konferenciji o promeni klime u Najrobiju (avgusta 2006),
raunaju da poveanje prosene godinje temperature od dva do pet stepeni i
otapanja venog leda, moe imati za posledicu ukidanje postojeeg pojasa
okeanskih struja. Naunici (IPCC), u svom izvetaju u 2007. g., o stanju i promeni
globalne klime sa sastanka u Bankoku (maj 2007. g.) zakljuili su da svet
poseduje tehnologiju i novac za ograniavanje globalnog zagrevanja, ali mora
reagovati odmah, kako bi se smanjio tetan uticaj emisije gasova staklene bate.
Upozorenja ne nailaze na razumevanje politiara, pre svega Kine i drugih zemalja
u razvoju.804
802

Videti: Gidens, E.: Sociologija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003, str. 75.
Izvor: www.ipcc.ch
804
Isto.
803

279

Unitavanje ozonskog sloja, treba da se zaustavi. Samit je reafirmisao

zakljuke meunarodnih konferencija na kojima su donete odluke da se zabrani
upotreba opasnih materija. Zemlje sveta, a pre svega zemlje u razvoju, da preu na
alternativne materije i izbace iz upotrebe interne gasove, koji unitavaju ozonski
sloj. Obaveza je svetske zajednice i, naroito, razvijenih zemalja, da pomognu
manje razvijenim zemljama, kako bi one mogle da postupe u skladu sa planom
eliminisanja materija koje unitavaju ozonski omota, a na osnovu Montrealskog
protokola.

4.4. Gubitak obradivog zemljita

Na II Svetskom kongresu o ouvanju Zemlje (The World Conservation
Congress - WCC) u Amanu (Jordan), u oktobru 2000. g., zatraeno je da se u
skladu s Okvirnom konvencijom UN o klimatskim promenama povede rauna o
tome da korienje zemljita, izmene i korienju zemljita i eksploatisanje uma,
ne naruavaju ivotnu sredinu i globalnu klimu.
Kopneni ekosistemi igraju veliku ulogu u globalnom kruenju ugljenika.
Agro-biodiverzitet odnosi se na raznovrsnost biljnih i ivotinjskih vrsta koje se
koriste u ljudskoj ishrani. Oko 840 miliona ljudi na Planeti dnevno ne unese
dovoljne koliine namirnica, a broj tog dela populacije poveava se iz dana u dan.
To znai da e do 2020. g. koliina proizvedene hrane morati da se povea za
50%. Od ukupne povrine planete pod kopnom, na obradivo zemljite otpada
13,40%. Oko 90 miliona hektara svetskog zemljita morae da bude pretvoreno u
poljoprivredna dobra do 2010. g., da bi se postigla globalna obezbeenost hranom, a polovina tih povrina trebalo bi da bude dobijena krenjem uma, to e
imati negativne posledice po globalnu klimu i biodiverzitet. Rizik za svet danas
predstavlja gubitak agro-biodiverziteta. Prema podacima Svetskog programa za
ljudski razvoj (UNDP) za 1998. g., za treinu svetskog stanovnitva zemlja je izvor ivota. To, drugim reima znai, da se na kraju 20. veka oko 2 milijarde ljudi
bavi poljoprivrednom proizvodnjom ili nekom aktivnou, kao to su: lov, ribolov, stoarstvo i sl. Problem unitavanja poljoprivrednog zemljita i razaranja tla
izuzetno je veliki za ovu grupu ljudi.
Razaranje tla je fenomen savremenog doba, koji se karakterie pogoravanjem kvaliteta ziratog zemljita, pri emu dragoceni sastojci zemljita, od
znaaja za poljoprivredne kulture koje se uzgajaju, nestaju i zemljite gubi na
plodnosti. Ljudi su zato prinueni da menjaju prebivalite, u potrazi za plodnom
zemljom.
Promena klime dovodi do nekontrolisanog irenja zaraznih bolesti. Zdravstvena zatita i druge preventivne mere izostaju u zemljama podsaharske Afrike,
iz razloga opteg siromatva. Ljudi koji ive u tekim uslovima, sa niskim ivotnim standardom (u uslovima preivljavanja), nemaju izbora - moraju koristiti
prirodne resurse punim kapacitetom i na nain koji im je pristupaan. Iz ovog se
280

moe izvui zakljuak kako se globalni razvoj i reavanje globalnih problema ne

mogu posmatrati odvojeno od globalnih nejednakosti.805

4.5. Voda za pie i zagaenje vode

Kvalitet vode za pie postaje veliki problem oveanstva. Procenjuje se da
danas oko polovine svetskog stanovnitva ne koristi istu vodu za pie. Konferencija u Johanesburgu postavila je imperativ da se u narednih petnaest godina
situacija sa snabdevanjem vodom za pie u svetu popravi, tako da se broj ljudi koji nemaju istu pijau vodu, smanji za polovinu. Ovaj zahtev takoe je u skladu sa
milenijskim ciljevima oveanstva.
Voda je izvor ivota biljnog i ivotinjskog sveta. Ljudi su oduvek zavisili
od vode. Potrebe za vodom odraslog oveka iznose od 2,5 do 3 litara dnevno. Broj
stanovnika na Planeti ubrzano se poveava, potrebe za vodom jo i bre, a njena
koliina se ne menja. Procenjuje se da e do 2025. g. dve treine oveanstva
osetiti ozbiljan nedostatak vode.
Procene strunjaka kau da na poetku XXI veka oko 1,1 milijarda ljudi
nema pristup pijaoj vodi u dovoljnoj koliini, 2,6 milijardi nema obezbeene
elementarne uslove, a vie od pet miliona ljudi godinje umire od bolesti koje su
uzrokovane zagaenom vodom.806 Problem pristupa izvoritima vode za pie
najvie pogaa stanovnitvo nerazvijenih svetskih regiona.
Prema istraivanjima, publikovanim od strane Fonda UN za razvoj, za
2006. g. Problem sa pristupom sanitarno kontrolisanoj vodi za pie danas u svetu
ima oko 2,6 milijardi ljudi. Ako se ima u vidu injenica da danas svetsko stanovnitvo broji 6,5 milijardi ljudi, dolazi se do podataka da 40% svetskog stanovnitva ne pije kvalitetnu vodu za pie.
U R. Srbiji 40% stanovnitva ne koristi vodu za pie koja se redovno sanitarno kontrolie. Radi se uglavnom o stanovnitvu koje ivi u ruralnim podrujima i snabdeva se vodom iz kopanih bunara. Dnevne potrebe za slatkom vodom
stalno se poveavaju. Potronja vode raste bre od rasta svetskog stanovnitva.
Prema nekim futurolozima, slatka voda, i, posebno voda za pie, bie strateka
sirovina u ovom milenijumu. Poseban problem predstavlja zagaenje podzemnih
voda. Ova zagaenja jednim delom uzrokuje poljoprivreda - zbog korienja
vetakog ubriva i otpadne vode iz seoskih naselja. U razvijenim zemljama

805

Praa, N., doktorska disertacija, 2009, Ekonomsko-politiki uticaj stranog kapitala na razvoj zemalja u tranziciji, Beograd, str. 98.
806
Jo uvek, na poetku XXI veka, jedan od pet ljudi planete ivi u razvijenim dravama i
ima pristup sanitarno kontrolisanoj vodi za pie, to iznosi oko 1,1 milijardu ljudi. Oko 2,6
milijardi svetskog stanovnitva (gotovo polovina svetskog stanovnitva, koje ivi u dravama
u razvoju), nema pristup sanitarno kontrolisanoj vodi za pie. Izvor: www.undp.org: Human
Development Report, 2006, p. 33, UNDP.
281

zagaenja vode za pie nastaju kao posledica zagaenja renih tokova, koja, opet,
nastaju usled nekontrolisanog isputanja industrijskih otpada u reke.807
Veliki broj siromanih zemalja nije u stanju da investira u sisteme za
preiavanje zagaene vode, te ona nekontrolisano otie u svetska mora i zagauje ira podruja planete. Procenjuje se da danas oko 2 milijarde ljudi oboli od
bolesti koje su prouzrokovane zagaenjem vode.
Potrebe za vodom za pie sigurno e biti u veoj meri izraene u narednim
godinama. Vie je razloga za takvu pretpostavku. Najpre, procene o prirataju
svetskog stanovnitva ukazuju na poveanu potronju vode za pie. Sigurno je da
problem vode za pie nije postojao u prolosti, kad je na planeti iveo daleko
manji broj ljudi. Naroito e se nedostatak vode za pie odraziti u gradskim
sredinama, gde dolazi do velikih migracija ljudi. Veliki gradovi ve imaju velike
probleme usled prenaseljenosti, koji se ogledaju u kvalitetu vazduha i preoptereenosti komunalne infrastrukture.
Prema predvianjima IPCC-a klimatske promene izazvae razliit ciklus i
intenzitet padavina. To e se odraziti na izvorita vode. Oekivano stanje sa
snabdevanjem vode za pie u odnosu na period 1961-1990.808 Prikazana
projekcija izvorita vode za pie u treem milenijumu i modifikacija kapaciteta
izvorita u odnosu na referentno stanje (1961-1990). Oznaeni su svetski regioni
gde e se pojaviti suficit vode, preko 20%, u odnosu na referentni period.
Oznaeni su regioni gde e se pojaviti suficit u vodenim resursima manji od 20%.
Oznaena su podruja planete gde e se pojaviti deficit vodenih resursa koji e
iznositi do 20%. Naposletku, oznaene su regije gde e se pojaviti najvei deficit
vodenih resursa, koji e iznositi vie od 20% u odnosu na referentni period. U
ovim regionima ivi vie od milijardu ljudi. Radi se o evropskom kontinentu,
teritorije Severne Amerike, Bliskog i Srednjeg istoka, Afrike, delovima June i
Srednje Amerike i Australije.
Otpad u vrstom stanju - ambalaa takoe u znaajnoj meri zagauje prirodnu okolinu. Najvea koliina otpada u vrstom stanju nastaje u domainstvima
(oko 90 procenata). U razvijenim zemljama otpad u vrstom stanju se odlae na
posebne deponije i prerauje. Taj problem daleko je vie izraen u nerazvijenim
zemljama, koje imaju manje sredstava u budetima za njegovo propisno odlaganje.
Dalje, krenjem uma naruava se eko sistem. ume pomau proizvodnju iste
vode, kiseonika i doprinose odravanju obradive zemlje. Znaajne su za svakodnevni ivot ljudi -ogrevno drvo, hrane (voke), a slue u proizvodnji boja i
lakova.
Pristup kvalitetnim izvorima vode: Neke analize pokazuju u % populacije
koji koristi kvalitetne izvore vode - Manje od 50%; - 50%-75%; - 76%100%; 807

Zbog znaaja koji voda za pie ima za higijenu ivota, u razvijenim zemljama voda iz
vodovoda koristi se kao tehnika voda, dok se voda za pie i pripremanje hrane nabavlja u
trgovini.
808
Izvor: www.ipcc.ch
282

nedovoljni podaci.809 Svaki trei stanovnik Zemlje osea nestaicu vode. Tranja
vode za proizvodnju hrane i biogoriva e se poveati i svakako e stanjiti raspoloive zalihe vode, ali vodeni resursi na Zemlji nisu na izmaku i, ukoliko
elimo da tako i ostane, treba da se drimo naela proizvesti vie zrna po svakoj
kapi vode. Svaki trei stanovnik nae planete na neki nain osea nestaicu vode,
to je vie nego to je prethodno procenjivano. Priblino 1,5 milijardi od ukupno
6,1 milijarde stanovnika nae planete ivi na podrujima na kojima nema
dovoljno vode - u severnoj Africi, severnoj Kini i pojedinim delovima jugozapada
SAD. Jedna milijarda ljudi ivi u podrujima u kojima vode ima u rekama i
drugim vodotokovima, ali nema infrastrukture za njeno korienje -u podsaharskoj Africi i na severu Indije.
Analize UN-a ukazuju da rast svetskog stanovnitva nije proporcionalan
rasporedu drutvenog bogatstva.810 Otra je polarizacija u raspodeli drutvenog
bogatstva. Siromani narodi su, u odnosu na referentnu 1980. g., postali jo siromaniji. U posmatranom periodu pod bruto domaeg proizvoda je najizraeniji u
zemljama June Amerike i Karibskog Arhipelaga. Ako se uzme u obzir injenica
da je u ovom periodu dolo do depresijacije vrednosti dolara, onda je pad nacionalnog dohotka kod stanovnika ovog regiona vei od 50%. Istu tendenciju pokazuje
bruto domai proizvod ostvaren po glavi stanovnika u dravama subsaharske
Afrike. U ovim zemljama evidentan je pad linog standarda stanovnitva za 50%.
Respektivno, pad linog standarda je vei, s obzirom na pad vrednosti dolara u
posmatranom periodu. Respektivno, pad linog standarda je vei, s obzirom na
pad vrednosti dolara.
Dnevna potronja hrane po stanovniku, izraena u kalorijama, u periodu
od 1960. g., sa projekcijom do 2030. g. pokazuje velike razlike izmeu regiona.
Najvie kalorija unose stanovnici najrazvijenih zemalja. Pedeset procenata manje
kalorija unose itelji najnerazvijenijeg regiona podsaharske Afrike. Narodi ovog
podruja, prema projekcijama, nee moi da dostignu standard razvijenih drava
iz 1960. g., ni 2030. godine. Prema stanju i projekcijama, razlike u materijalnom,
bogatstvu i ishrani izmeu razvijenih i nerazvijenih regiona postojae i u narednim decenijama. U dravama na jugu Azije zabeleen je mali rast nacionalnog dohotka, iskazan po glavi stanovnika. Najbolji rezultati u posmatranom periodu
ostvareni su u dravama istone Azije, gde je lini standard stanovnitva realno
povean za 50%.
Borba protiv gladi i prognozirano poveanje stanovnika Zemlje na tri milijarde do 2050. godine poveae potronju vode za 80 odsto na poljoprivrednim
809

Izvetaj Meunarodnog instituta za upravljanje dovenim resursima, sa Konferencije organizovane u tokholmu povodom Svetske nedelje vode. U sastavljanju izvetaja, koji su podrale UN, uestvovalo je 700 strunjaka. Konferencija povodom svetske nedelje vode Vie
zrna za kap. Izvor: UNESKO, 2009.
810
Izvor: United Nations, Johanesburg Summit, Global Challenge, global oportunity, trend
in sistainable development, p. 6-9.
283

povrinama koje se navodnjavaju ili dobijaju vodu od kie. Navodnjavanje sada

uestvuje sa 74 odsto u potronji vode, hidroelektrane i ostale grane industrije sa
18, a domainstva sa osam procenata.
Proizvodnja biogoriva dodatno e pogorati krizu, smatra strunjak David
Molden koji je vodio izradu studije. Vodeni resursi, ipak, nisu na izmaku i imaju
dovoljno zemlje, vode i strunih ljudi za reavanje problema nestaica, navedeno
je u izvetaju. Prvo reenje je da se nae nain da se dobije vie hrane uz
korienje manje koliine vode. Jednom reju - vie zrna po kapi vode, izjavio je
Molden za Rojters. Najznaajnije je unaprediti sisteme za snabdevanje kinicom u
podsaharskoj Africi i Junoj Aziji.
Za proizvodnju jedne kalorije hrane potrebno je priblino litra vode. Meutim, za kilogram itarica potrebno je 500 do 4.000 litara vode, znatno manje
nego za kilogram industrijski proizvedenog mesa koji iziskuje 10.000 litara,
navedeno je u izvetaju.811 Za proizvodnju jednog kilograma mesa potrebno je
potroiti 10.000 litara vode, navedeno je u jue objavljenom izvetaju Meunarodnog instituta za upravljanje vodenim resursima. U izvetaju, prezentovanom na
konferenciji koja se odrava u tokholmu, navodi se da je za proizvodnju jedne
kalorije hrane potreban priblino jedan litar vode, pri emu koliina varira u
zavisnosti od namirnice - za kilogram itarica potrebno je od 500 do 4.000 litara
vode znatno manje nego za proizvodnju kilograma mesa.812 Prirodno bogatstvo
koje nastaje: Svetska zdravstvena organizacija upozorava da ve sada 1,2
milijarde ljudi ne mogu piti vodu bez rizika od bolesti ili smrti. Zbog velikih
zagaenja na planeti svea voda postaje retkost, a ona je ogranieno obnovljivi
resurs. Nema je, ni vie ni manje, a na njeno prirodno preiavanje ne moe se sa
sigurnou raunati. Zagaenja vode menjaju karakteristike zemljita, pa ni ono
nije vie tako dobar preista ili filter koji bi mogao da ispravi ono to je ovek
zagadio. Iz tih razloga rezerve pitke vode u velikoj meri su smanjene.813 S druge
strane, zvanini podaci kau da e do 2015. godine na planeti iveti 7,5 milijardi
ljudi, od ega 95 odsto u zemljama u razvoju, kao i da e se istovremeno udvostruiti populacija u 2.000 megagradova s vie od 10 miliona stanovnika. Zbog
toga e, kako se navodi u zvaninoj statistici UN, masovni pokreti ljudi izmeniti
nacionalni opis pojedinih zemalja, to e, smatra se, dovesti do porasta ratnih
tenzija.
U takvim okolnostima oko tri milijardi ljudi nee imati dovoljno vode za
pie. A da bi ovek bio zdrav i normalno iveo, on mora dnevno da konzumira
811

Tanjug, Politika, utorak, 22. 08. 2006. str. 4

Tanjug, Politika, utorak, 22. 08. 2006.
813
Politika, Nedelja, 11. 09. 2995. str. 11, Prema reima magistra Srana Novakovia, koliina vode koja je danas dostupna svetu je ista kao i pre 4.500 godina kada su dva mesopotamska
grada Laga i Uma (sadanji juni Irak) zaratila oko tenog zlata. U meuvremenu, globalna
potronja se do nesluenih razmera poveala. Samo u prolom veku potronja vode se udvostruila barem dva puta, a, prema nekim procenama, u narednih 20 godina jo toliko se moe
poveati.
812

284

oko 2,5 litara iste i pitke vode.814 Jedna od najgorih posledica rasta stanovnitva
jeste sve manja koliina zdrave, iste vode, te se, izmeu ostalog, predvia da e
do 2050. godine ak 4,2 milijarde stanovnika iveti u zemljama koje ne mogu da
obezbede minimalnu koliinu pitke vode od 50 litara po glavi stanovnika. Svetska
zdravstvena organizacija alarmantno upozorava da ve sada 1,2 milijarde ljudi ne
mogu piti vodu bez rizika od bolesti ili smrti. U zemljama u razvoju 80 odsto svih
bolesti iri se unoenjem nekvalitetne vode. Iz Rimskog kluba takoe stilse upozorenje da e dalji razvoj industrije dovesti do takvog zagaenja vode da industrijsko drutvo nee moi da preivi, ako ne promeni svoje ponaanje, i to bez
obzira na injenicu da bi voda, ravnomerno rasporeena po Zemljinoj povrini.
O koliinama otpadnih voda koje se izlivaju u reke, jezera, mora i okeane,
prema nekim procenama oko 4.500 kubnih kilometara otpadnih voda iz domainstava i industrijskih pogona godinje izlije u reke. Trenutno se najgori primeni
zagaivanja vode belee u kineskim i junoazijskim gradovima. Meutim, i u
razvijenim zemljama sveta situacija postaje sve kritinija, je se 95 odsto kanalizacija i 70 odsto industrijskih nepreienih otpadnih voda izliva u vodotokove.
Srbija nije poteena od ekoloke nebrige. U Beogradu se svakodnevno u
Savu i Dunav izlivaju ogromne koliine nepreiene atmosferske, industrijske i
komunalne vode. Samo beogradska kanalizacija ima 37 izliva iz kojih u rekama
godinje zavri oko 200 miliona kubnih metara. Po nekim podacima i drlsavu i
graane Srbije treba najvie da brinu zagaenja podzemnih voda. Ona su u novije
vreme vrlo izraena, pa ak i zabrinjavajua u priobalju Velike Morave, a neto
manje June i Zapadne, ime su ugroena izvorita pitke vode. U podzemnim vodama se belee velike koncentracije nitrata, to znai da zagaenja dolaze od
poljoprivrede. Voda je bogatstvo koje nestaje, a oduvek je bila osnovni element
ivota o ijem kvalitetu treba stalno razmiljati. Zato potujmo najstariji zakon
meu zakonima - zakon prirode.
Procenjuje se da se od 70-ih do danas raspoloivost prirodnih resursa
smanjila za jednu treinu. Neki od pomenutih problema mogu biti reeni
unapreenjem efikasnosti i razvijanjem novih izvora snabdevanja, ali do sada se u
tom reavanju sporo napredovalo. Na primer, produktivnost u oblasti poljoprivrede raste. Meutim, da bi se nahranilo osam milijardi ljudi - na toliko e porasti
svetska populacija 2025 - bie nam potrebne etiri tone useva po hektaru umesto
dananje tri tone. Slino tome, naa sposobnost da pravilno koristimo i odravamo
vodene rezerve ne poveava se ni priblino brzo kao naa potronja. Svetska
populacija se utrostruila u 20. veku, ali potronja vode je porasla est puta.
814

Politika, Nedelja, 11. 09. 2005. str. 11, Prema reima magistra Srana Novakovia, Ako
bismo se ubudue odnosili nemarno prema problemu zagaenja vode, koliina otpadnih voda
bi se poveala do 2010. godine za oko pet do est puta, a to znai da bi u Srbiji tada bilo vie
od 32 milijarde kubnih metara zagaenih otpadnih voda - upozorava na sagovornik. - S druge
strane, centralnom i jugoistonom delu Srbije preti opasnost od nestaice iste vode, a za pet
godina situacija bi mogla postati i kritina.
285

Vanost ouvanja, ekonomski uslovi zavise prvo i najvanije od raspoloivih izvora. I pored inteligencije i odvanosti stanovnitva, nije verovatno da bi
zemlja mogla obezbediti blagostanje jednom velikom narodu. Odgovorno upravljanje razvojnim faktorimaje neophodno i sa njim povezano planiranje i
kontrola.815 Jednim inteligentnim iskoriavanjem njihovih privrednih bogatstava
i njihove radne snage. Rasipniko iskoriavanje izvora (opta pojava, prisutno u
razvijenom svetu) u privredi, u krajnjem sluaju dovee do smanjenja ivotnog
standarda, ponovne pojave maltuzijanskih tekoa i, najzad, do energinih
dravnih mera za obezbeenje raspodele na ravo snabdevenim tritima.
Oskudica ini planiranje neophodnim. Planiranje je posledica krize i siromatva.
Obaveza je drave da preduzme mere u cilju obezbeenja pune proizvodnje i pune
zaposlenosti ... nezaposlenosti e u izvesnoj meri uvek biti, ali socijalni program.
Ekonomske i politike mere moraju biti usredsreene na postizanje dovoljnog
vieg ivotnog standarda i dovoljne mogunosti za svakog oveka, enu i dete ...
veu ekonomsku bezbednost.
Samit je zauzeo stanovite da se u svetu vie radi na iznalaenju i
korienju obnovljivih izvora energije. Pod obnovljivim izvorima podrazumevaju
se izvori koji se mogu koristiti i u budunosti, koji se mogu obnavljati i koji se
mogu ostaviti buduim generacijama. U obnovljive izvore spadaju: suneva
energija, energija vetra i geotermalna energija. Znaaj investicija u obnovljive
izvore energije sastoji se u tome to su ovi izvori najmanje tetni po prirodu.
Krajem dvadesetog veka oveanstvo se oslanjalo preteno na energiju
dobijenu iz fosilnih goriva. Zastupljenost ostalih izvora energije je mala. Najmanje se koriste obnovljivi izvori energije. U zakljucima Johanesburke deklaracije o odrivom razvoju oveanstva akcenat se stavlja na slobodu pristupa
energetskim resursima za sve ljude, radi ostvarenja milenijumskih ciljeva oveanstva, a naroito najvanije cilja - smanjenja svetskog siromatva: Podravati
napore usmerene ka boljem funkcionisanju transparentnosti i potranje, sa ciljem
ostvarivanja vee stabilnosti i obezbeivanja pristupa potroaa energetskim
uslugama.

4.6. Bioloka raznolikost

Bioloka raznovrsnost, koja igra izuzetno znaajnu ulogu u ukupnom
odrivom razvoju i iskorenjivanju siromatva, bitna je za nau planetu, dobrobit
ljudi i odravanje ivota i kulturnog integriteta ljudi. Meutim, bioloka raznolikost je ogromno umanjena zbog ljudskih aktivnosti; ovaj trend se moe preokrenuti samo ako lokalni narod bude imao koristi od ouvanja i odrivog korienja bioloke raznolikosti, posebno u zemljama porekla genetskih resursa, u
skladu sa lanom 15. Konvencije o biolokoj razliitosti, usvojenoj na Svetskom
Samitu o odrivom razvoju i zatiti ivotne sredine u Riu. Konvencija je kljuni
815

Videti: Radmila Stojanovi, Upravljanje faktorima razvoja, Ekonomski fakultet, Beograd.

286

instrument za ouvanje i odrivo korienje biolokih raznolikosti i potene i

pravine podele koristi koje proistiu iz korienja genetskih resursa. Efikasnije i
jasnije sprovoenje tri cilja Konvencije i postizanje do 2010. godine znaajnog
smanjenja u sadanjoj stopi gubitka bioloke raznolikosti e zahtevati obezbeivanje novih i dodatnih finansijskih i tehnikih sredstava za zemlje u razvoju, i za
to e biti potrebne akcije na svim nivoima: globalnom, nacionalnom i regionalnom.
Odrivo upravljanje umama, prirodnim i zasaenim umama, kao i
umama za drvnu i za ostalu proizvodnju je bitno za postizanje odrivog razvoja, i
izuzetno je vaan nain za iskorenjivanje siromatva. Znaajno smanjenje
iskrivanja uma i zaustavljanje gubitka umske bioloke raznolikosti i degradacije, i poboljanja obezbeivanja hrane i pristupa bezbednoj vodi za pie i energiji
doprinosi dobrobiti oveanstva.

4.7. Korporativna odgovornost

Pod Korporativnom odgovornou podrazumeva se odgovornost velikih
kompanija za sprovoenje koncepta odrivog razvoja, u svim pojavnim oblicima,
a pre svega u pitanjima zatite ivotne sredine. Upravo su Multinacionalne
korporacije (MNK) neodgovornom politikom u potrazi za to veim profitom
poremetile ravnoteu u prirodi i svojim delovanjem uticale na pojave kao to su:
poveanje koncentracije gasova staklene bate u atmosferi, oteenja ozonskog
omotaa, zagaenja izvora vode za pie, smanjenja umskog fonda i dr. Zakljuak
je Samita u Johanesburgu da treba aktivno promovisati korporativnu odgovornost
i obavezu podnoenja rauna, pored ostalog kroz pun razvoj i delotvorno sprovoenje meuvladinih sporazuma i mera, meunarodnih inicijativa i partnerstva
izmeu javnog i privatnog sektora, i odgovarajuih nacionalnih propisa.

4.8. Zdravlje
Samit u Johanesburgu zalae se za poboljanje zdravstvene zatite i poboljanja kvaliteta osnovne zdravstvene zatite, sa jedinstvenim ciljem postizanja
to bolje zdravstvene zatite na globalnom planu. Samit se zaloio za ulaganje u
primarnu zdravstvenu zatitu drava sa niskim ivotnim standardom stanovnitva i
velikim potencijalnim zdravstvenim rizicima. To su drave u nerazvijenim
delovima sveta, podsaharska Afrika, gde je prosean ivotni vek usled siromatva,
loih higijenskih uslova i slabe osnovne zatite, ispod etrdeset godina.816 U ovim
zemljama, kao to su Somalija, Obala Slonovae i Niger, gotovo da nema nezagaenog izvora vode za pie, a epidemije odnose sve vie ivota. Poljoprivreda je
najvanija privredna grana, ali je zemljite nekvalitetno, a klimatski uslovi ne816

Izvor: United Nations, Johanesburg Summit, ''Global Challenge, global oportunity, trend in
sistainable development'', p. 7.
287

povoljni za intenzivno bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom. Prema Johanesburkoj deklaraciji za sprovoenje modela odrivog razvoja za podruje Afrike:
poboljati odrivu poljoprivrednu produktivnost i sigurnost hrane u skladu sa
Milenijumskim ciljevima razvoja, da se prepolovi broj gladnih; podrati afrike
zemlje u razvoju i sprovoenju strategija za sigurnost hrane i energije.

4.9. Pismenost za sve

Na poetku XXI veka svet kao celina pun je kontrasta i apsurda. U velikom delu sveta nepismenost je prirodno stanje stvari, neto to se podrazumeva.
Pismenost je upravo omoguila ogroman napredak kod naroda koji su poeli da je
praktikuju. Radi toga je Deklaracijom naglaen zahtev da se obezbede uslovi u
svetu do 2015. g. da deci sveta bude omogueno da zavre potpuno osnovno
kolovanje i da sva deca sveta imaju jednak pristup svim nivoima obrazovanja
prema nacionalnim potrebama. Ovaj imperativ ih Johanesburga u stvari je
reafirmacija Milenijumskih ciljeva razvoja, kako bi je oveanstvo upoznalo sa
neophodnou zatite prirodne sredine.

4.10. Institucionalni okvir za odrivi razvoj

Deklaracijom o odrivom razvoju iz Johanesburga zakljueno je da se
moraju usvojiti nove mere za osnaivanje institucionalnih aranmana za odriv
razvoj na meunarodnom, regionalnom i nacionalnom planu. Dalje, promovisati
integraciju ekoloke, socijalne i ekonomske dimenzije odrivog razvoja u radne
programe regionalnih komisija UN; ustanoviti delotvoran, transparentan i
regularan mehanizam meuagencijske koordinacije, sve u okviru sistema UN-a.
Neophodnost u konstruktivnom traenju zajednikog puta ka svetu koji potuje i
primenjuje viziju odrivog razvoja. Cilj je postizanje globalnog konsenzusa i partnerstva meu narodima u svetu. Samit u Johanesburgu reafirmisao je dokumenta
usvojena na Samitu u Riu, odran deset godina ranije, kada su usvojena dokumenta kojim se definie put oveanstva na osnovama modela odrivog razvoja.
Napred navedeno je bio pokuaj da se ukae na budue tendencije po
pitanju klimatskih promena i probleme vezane za odrivost zaliha vode za pie sa
kojima se suoava svetska zajednica. Drutveno-ekonomski rast i razvoj mora se
zasnivati na trinim principima. Meutim, poslovanje vezano za profit mora biti
odgovorno prema ivotnoj sredini.
Ozbiljne analize su pokazale da se problem sa klimatskim promenama i s
tim povezano nedostatka pijae vode u nekim regionima sveta moe da prouzrokuje migraciona kretanja u svetu. To moe da prouzrokuje konflikte i ratove za
vodu.
Meunarodna zajednica treba vie da povede rauna o ovim problemima
koji e biti, osim tekoa oko nafte i drugih mineralnih sirovina i problem vodosnabdevanja, odnosno da posredstvom Fonda svetske solidarnosti, koji e imati
288

zadatak iskorenjivanja siromatva i unapreenja drutvenog i humanog razvoja u

nedovoljno razvijenim zemljama.
Ciljevi ekologije su drugaiji od ciljeva ekonomije. Ekologija ukazuje na
ogranienja pre nego na neprestani rast. Osnovna karakteristika ekonomske politike treba da bude ouvanje i razvijanje. Nae bogatstvo lei u prirodnim izvorima
koje moramo razviti u punoj meri. Da ne bi, meutim, dolo do njihovog rasipanja,
mi ih moramo racionalno iskoristiti, vodei rauna i o blagostanju buduih
generacija. Da bi se razvili izvori, potrebno je da privreda bude planirana kao
celina, u uslovima i meri koja omoguuje dobro poslovanje.
Kulturna, ekonomska i politika elita treba odluno da zastupa dunavsku
orijentaciju Srbije, to e nas uiniti graanima sveta. Vlada Srbije nee ugroziti
svoj ugled u meunarodnim odnosima, a znaajno e ga poboljati sa odreenom
panjom kroz meunarodnu saradnju na Dunavu to moe imati pozitivne efekte i
svakako doprineti brem ulanjenju nae zemlje u Evropsku Uniju.
Srbija ureuje zatitu i unapreivanje kvaliteta ivotne sredine donoenjem regularnog okvira, kojim se ostvaruje odrivo upravljanje prirodnim resursima i obezbeuje zdrava ivotna sredina.
Sistem pravnih normi u ovoj oblasti ine zakoni i drugi propisi. Odreen
broj propisa jo nije usaglaen sa acquis-om EU. Zakonski okvir za zatitu ivotne
sredine u R. Srbiji postavljen je 2004. g. donoenjem Zakona o zatiti ivotne
sredine, Zakona o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu, Zakona o proceni
uticaja na ivotnu sredini i Zakona o integrisanom spreavanju i kontroli
zagaivanja ivotne sredine, koji su usklaeni sa direktivama EU. Ustav R. Srbije,
usvojen 2006. godine, Glava IV: Nadlenost Republike Srbije, lan 97. Taka 9.
utvruje se kao nadlenost drave: odrivi razvoj i sistem zatite i unapreenja
ivotne sredine. Nacionalni program zatite ivotne sredine Srbije treba da bude
podran akcionim planovima za pojedine sektore. Najvaniji sektor koji ima najvei uticaj na stanje ivotne sredine je sektor energetike. U ovoj oblasti usvojena
je Strategija razvoja energetike do 2015. g. i usvojen Akcioni plan.
Cilj Programa je da omogui podizanje kvaliteta ivotne sredine i
unapreenje kvaliteta ivota stanovnitva i u funkciji je realizacije pridruivanja
R. Srbije EU. Program polazi od injenice da je princip odrivog razvoja odreen
na Konferenciji UN-a o odrivom razvoju (odrana 1992. g. u Rio de aneiru). U
Programu je blie odreeno shvatanje odrivog razvoja, prihvaeno od UN-a,
usklaeno sa interesima Srbije: To podrazumeva da je odrivi razvoj usklaeni
sistem tehniko-tehnolokih, ekonomskih i drutvenih aktivnosti u ukupnom
razvoju u kojem se na principima ekonominosti i razumnosti koriste prirodne i
stvorene vrednosti Republike sa ciljem da se sauva i unapredi kvalitet ivotne
sredine i budue generacije.817 Dugorona politika Srbije ima za cilj prikljuenje
EU. U tom smislu, Srbija mora uskladiti najmanje 75% svog zakonodavstva.818
817
818

Nacionalni program zatite ivotne sredine Srbije, str. 6.

Obaveza usklaivanja zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU prvi put
289

Pravne tekovine EU u oblasti ivotne sredine ine 30% zakonodavstva to ini

vie od dve stotine propisa, koji se odnose na zagaenje voda i upravljanje
vodnim resursima i zatitu prirodne sredine.

5. ZABRINUTOST ZA PRIRODNU SREDINU, DA ILI NE?

S razlogom se danas postavlja pitanje da li oveanstvo danas ima razloga za zabrinutost za kvalitet svoje budue egzistencije. U celini gledajui oveanstvo ima razloga za zabrinutost. U tom kontekstu vredi ukazati na neke od tih
razloga, naravno ne pretendirajui da se na ovom mestu o tome daje detaljna
analiza.
1. Izvesno je da danas ovek vie nije tako slepo vezan za prirodu kao
to je to bio sluaj mnogo ranije. oveanstvo danas ini 0,0002% ukupnog ivog
sveta planete. Za razliku od svih drugih ivih bia, ovek je postao takva geoloka
sila koja je jedina sposobna da menja biosferu. Zbog toga, danas mnogi naunici
sveta uzdrmani tehnofobijom po svom uverenju, s pravom postavljaju pitanje gde
je i koja je vrednost savremene tehnike civilizacije uopte. Od kada ovek
postoji, on menja svoju sredinu, s tim to je intenzitet tih promena razliit u zavisnosti od stepena drutveno-ekonomskog razvoja drutva. Savremeni drutvenoekonomski razvoj sveta praen je naglaenim uticajem i menjanjem prirodne sredine. Tako je, zapravo, danas izraen najvei stepen agresije razvoja na ovekovu
prirodnu sredinu.
Rast ljudske snage izraava svoje refleksije kroz evidentnu neusklaenost stopa rasta antropogenih sistema, tj. sistema koje je stvorio ovek i rasta
prirodnih sistema. Neusklaenost ide na tetu prirodnih sistema u smislu da su
njihove stope rasta znatno ispod rasta antropogenih sistema. Dokaznica za to je ne
mali broj. Danas oveanstvo, npr., troi dnevno energaje onoliko koliko te energije za isto vreme proizvode sve rastinje kopna. Zar se logino ne namee zakljuak da svaka negativna promena ukupnog volumena rastinja se najdirektnije
odraava na masu potrebne energaje koju koristi ovek. Zato nimalo nije svejedno
kako se drutvo odnosi prema amazonskim umama, azijskim stepama, afrikim i
amerikim praumama, evropskom zelenilu i sl.
Oigledno naruenost harmonije izmeu antropogenih i prirodnih sistema
uslovljava potrebu za stalnim praenjem i prouavanjem razvoja ekosistema
oveka, odnosno tzv. ovekove, antropogene prirode u smislu da se kontrolira odnos meu njima kako se stepen te naruenosti ne bi jo vie poveao. Zapravo, svi
problemi neadekvatnog odnosa izmeu oveka i njegove prirodne okoline situirani su upravo u sferi ljudskog delovanja, tako da sve aktivnosti na unapreenju tih
odnosa lee upravo u tom domenu.
se spominje u Rezoluciji o pridruivanju Evropskoj uniji, usvojenoj u Narodnoj skuptini 13.
oktobra 2004. godine. Do danas je veliki broj zakona i drugih akata usklaen sa propisima
Unije.
290

2. Intenzivan rast ukupnog broja stanovnika u svetu logino praen rastom

obima i strukture sveukupnih potreba ljudi uslovili su poveanu proizvodnju i
potronju (eksploataciju) prirodnih resursa. Rast stanovnitva u veini sluajeva
vezan je za koncepciju eksponencijalnog rasta ukupnog broja stanovnika na
zemljinoj kugli. Imajui u vidu da je stanovnitvo sa svim svojim kvantitativnim i
kvalitativnim obelejima glavna odrednica u uspostavljanju relacija izmeu ekonomije i ekologije, cenimo znaajnim da na ovom mestu istaknemo osnovne
tendencije u kretanju ukupnog broja stanovnika u vetu, po kontinentima i sa
posebnim osvrtom na Evropu. Naravno, nije nam namera da ulazimo u detaljnu
analizu demografskih svetskih kretanja, jer to nije prvenstveni cilj ovog rada, ve
da ukaemo samo na kvantitativnu dimenziju stanovnitva koja determinira
kvalitet odnosa izmeu ekonomskog razvoja i prirodne sredine.
Imajui ovu odrednicu u vidu, prema najnovijim podacima UN-a, ukupan
broj svetskog stanovnitva 1995. godine iznosio je 5,7 milijardi, a oekuje se da
e se taj broj do 2025. godine poveati na oko 8,3 milijarde stanovnika, to se
detaljnije vidi u podacima u narednoj tabeli.
Veliina i porast populaci1e u svetu u periodu od 1950. go 2025. godine819
Tabela br. 1
Ukupna populacija u milionima
Podruje
1950
1990
1995
2025
Svet
2.519.748 5.248.832
5.726.426
8.294.341
Afrika
223.956
623.669
728.074
1.495.722
Sj. i Centr. Amerika
219.663
423.650
454.229
615.549
Juna Amerika
111.690
293. 131
319.790
462.664
Azija
1.402.725 3.186.446
3457.957
4.959.987
Okeanija
12.612
26.428
28.549
41.027
Evropa
548.710
721.734
726.999
718.203
Previe bi nas odvelo da sada dublje raspravljamo o ovoj temi, ali ipak
treba zakljuiti da danas ivi vie ljudi na zemaljskoj kugli nego ikada do sada.
Poveanje stanovnitva, kao to vidimo, nije beznaajno, jer je sasvim jasno da
nije isto, ne samo sa stanovita kvantiteta ve i kvaliteta, nahranili ili obui tri, pet
ili osam milijardi ljudi u ve definisanom prostornom okruenju kakva je zemaljska kugla. Svako poveanje stanovnitva otvara nove zahteve i na nov, drugaiji
nain, odreuje odnos oveka prema njegovom prirodnom okruenju. Taj odnos
predstavlja novinu u onom smislu to ovek objektivno mora da povea svoje
proizvodne snage u kojima svakako znaajno poveanje imaju proizvodni inputi.
To znai da se do kraja mora uvaavati ekonomski zakon oskudnosti proizvodnih
819

Izvor: Ujedinjene nacije, podela populacije i internacionalni radni office-i. Napomena:

svetski regionalni totali ukljuuju i drave koje nisu sve na listi. Videti ire WORLD
RESOURCES.
291

inputa, odnosno da se uz to manji utroak sopstvene radne snage i materijalnih

resursa ostvare to vei ekonomski efekti.
S obzirom na izvesnu specifinost demografske situacije u Evropi u
smislu da je u njoj ve due vremena prisutna demografska stagnacija koja se u
osnovi karakterie demografskim starenjem Evrope, a zbog same demografske
pozicije nae zemlje, u narednom pregledu dat emo prikaz kretanja ukupnog
broja stanovnika u zemljama Evrope.
Veliina i porast populacije u zemljama Evrope u periodu 1950-2025. god.820
Tabela br. 2.
Zemlje Evrope

Ukupna populacija u milionima stanovnika

1950
1990
1995

Albanija
Austrija
R Belorusija
Belgija
Bosna i Hercegovina
Bugarska
R Hrvatska
R eka
Danska
Estonija
Finska
Francuska
Nemaka
Grka
Maarska
Island
Irska
Italija
R Latvija
Litvanija
Makedonija
R Moldavija
Holandija
Norveka
Poljska
Portugal
Rumunija
Ruska Federacija
R Slovaka
R Slovenija
820

1.230
6.935
7.798
8.639
2.661
7.251
3.850
8.925
4.271
1.101
4.029
41.829
68.336
7.566
9.338
143
2.969
47.104
1.949
2.557
1.230
2.472
10.114
3.265
24.824
8.405
16.311
103.283
3.463
1.473

3.289
7.705
10.212
9.951
4.308
8.991
4.517
10.306
5.140
1.575
4.986
56.718
79.365
10.238
10.365
255
3.505
57.023
2.671
3.711
2.046
4.362
14.952
4.241
38.119
9.868
23.207
147.913
5.256
1.918

Izvor: Ibid
292

3.441
7.968
10.414
10.113
3.459
8.769
4.495
12.294
5.181
1.530
5.107
57.981
81.591
10.451
10.115
269
3.553
57.187
2.557
3.700
2.163
4.432
15.503
4.337
38.338
9.823
22.835
147.000
5.353
1.946

2025
4.668
8.262
9.903
10.407
3.373
7.768
4.234
10.662
5.081
1.422
5.407
61.247
76.442
9.868
9.397
337
3.882
52.324
2.335
3.816
2.571
5.130
16.276
4.719
41.542
9.685
21.735
138.548
6.014
1.825

panija
vedska
vajcarska
Ukrajina
V. Britanija
Jugoslavija

28.009
7.014
4.649
37.024
50.616
7.131

38.272
8.559
6.834
51.673
57.411
10.156

39.621
8.780
7.202
51.380
58.258
10.849

37.571
9.751
7.786
48.715
61.476
11.478

Za razliku od svih drugih kontinenata i u odnosu na svet u celini, Evropa ima

najniu stopu rasta svoga stanovnitva to je vidljivo u narednom pregledu:
Prosene godinje stope rasta stanovnitva u svetu
Tabela br. 3.
Podruje
Svet
Afrika
S. i Centr. Amerika
Juna Amerika
Azija
Okeanija
Evropa

Prosena stopa rasta stanovnitva

1980-85.
1990-95.
1,7
1,6
2,9
2,8
1,3
1,4
2,1
1,7
1,9
1,6
1,5
1,5
0,4
0,2

200-05.
1,4
2,6
1,1
1,4
1,4
1,3
0,0

Kao to se iz podataka vidi, najmanju participaciju u ukupnom rastu broja

stanovnika na zemaljskoj kugli do 2025. imala bi Evropa kod koje se nakon 2000.
godine predvia stagnacija pa i pad ukupnog broja stanovnika. Interesantno je da
od ukupno posmatranih 36 zemalja Evrope 50% njih bi imale ili stagnaciju ili pad
broja stanovnika posle 2000. godine. Naa zemlja bi, prema ovim prognozama,
bila meu onim zemljama koje bi imale neto dinaminiji rast broja stanovnika.
Interesantno je istai da bi Bosna i Hercegovina 2025. godine, na prostoru bive
Jugoslavije, bila druga po broju stanovnika, odmah iza Jugoslavije. Predvianja
govore da bi BiH te godine brojala vie stanovnika nego, npr., R. Hrvatska.
Naravno, ove prognoze treba posmatrati ipak samo kao prognoze, odnosno samo
kao jedan od orijentira za budue ponaanje, tim pre, to su one, prema naem
miljenju, za neke zemlje, a moglo bi se rei i za Evropu u celini, dosta
restriktivne i skeptine. Npr., da li ba Bosni i Hercegovini treba vie od dvadeset
godina da dostigne broj stanovnika koji je imala 1991. godine ili, da li je realno da
e Evropa 2025. imati apsolutni pad broja stanovnika u odnosu na 1990. godinu,
to je ipak malo verovatno.
Imajui u vidu stalni rast broja stanovnika na datom ogranienom prostoru
zemljine kugle, opravdano se postavlja pitanje zato se sa tim porastom broja
stanovnika i njegovih proizvodnih snaga vezuje pojam sveta kao konane veli293

ine? Ovo shvatanje polazi od stava da je svet konaan, da su izvori sirovina

zemlja, ljudsko okruenje, krajnje veliine koje se ne mogu obnavljati. Jednostavno, ako ljudi ele opstati moraju ograniiti svoju potronju, ograniiti
iskoritavanje prirode, jer je ona svojim najveim delom neobnovljiva. Ono to se
potrop sada kao neobnovljivo bogatstvo, smanji e mogunosti potronje
generacijama koje dolaze. Zagovornici ove teorije, interesantno je, ne plediraju da
se prestane troiti prirodni resursi, ve da se oni ne rasipaju, odnosno prekomerno
ne troe. To je mogue postii racionalnijom proizvodnjom i smanjivanjem broja
stanovnika, naroito u zemljama u razvoju. Na neusklaenost odnosa izmeu rasta
broja stanovnika i materijalnih vrednosti na zemlji, naroito prirodnih vrednosti,
jo dosta davno ukazao je engleski ekonomist Robert Maltus (Thomas Robert
Malthus, 1766-1834). Ovaj teoretiar se, pored ostalog, proslavio po svojoj teoriji
stanovnitva. Na ovom mestu spominjemo Maltusovu teoriju o stanovnitvu iz
razloga da, iako je u jednom vremenu bila odbaena, ponovo je postala veoma
aktuelna, tako da se danas ne mali broj savremenih teoretiara makroekonomije
poziva na Maltusa i njegova ozbiljna upozorenja koja je dao u svojoj teoriji. S
obzirom na ozbiljnost tih upozorenja, vredi ukazati na osnovne odrednice njegove
teorije o stanovnitvu.
Maltus je prvo objavio anonimnu raspravu Esej o zakonu stanovnitva i
kako ono utie na budue poboljanje drutva, sa primedbama na miljenje gosp.
Godvina, G. Kondorsea i drugih pisaca, poznatu pod skraenim nazivom Esej o
stanovnitvu. Poto je ova rasprava pobudila veliku panju, on izdaje drugo
znatno proireno izdanje svoje rasprave sa neto izmenjenim nazivom Esej o
stanovnitvu ili jedan pregled na njegove prole i sadanje uticaje na ljudsku
sreu sa jednim istraivanjem naih izgleda u pogledu buduih otklanjanja ili
ublaavanja zala koje on stvara.
Teorijsku formulaciju svoga zakona o stanovnitvu Maltus daje na sledei nain:
- Stanovnitvo je neizbeno ogranieno sredstvima za ivot;
- Stanovnitvo se bezuslovno razmnoava svugde tamo gde postoje uslovi za ivot, izuzev ako ne postoje neke nepremostive prepreke;
- Prepreke razmnoavanja stanovnitva Maltus vidi u razlozima kao to su
moralno suzdravanje, porok i nesrea.
Osnova Maltusovog zakona o stanovnitvu situirana je u tvrdnji da se
stanovnitvo, kao i sva druga iva bita, razmnoavaju bre nego to to doputa
koliina hrane koju imaju na raspolaganju.821 On, pored ostalog, istie:
Priroda je dareljivom rukom razasula klice ivota u oba carstva, ali je ona
tvrdica u pogledu mesta i hrane. Bez takve obazrivosti, za nekoliko desetina
hiljada godina, milioni svetova mogli bi da budu naseljeni samo na ovoj zemlji,
ali krajnja potreba zadrava takvo plodno razmnoavanje i ovek je potinjen tom
821

R. T. Maltus; Opit o zakonenarodnoselenija (I, II, Spb, 1868), sv. I, str. 113.
294

zakonu jednako kao i ostala iva bia.822 Polazei od statistikih podataka u

Severnoj Americi o rastu broja stanovnika (udvostruenje svakih 25 godina),
Maltus izvodi svoj poznati zakljuak kako stanovnitvo raste po geometrijskoj
progresiji, a da ivotna sredina, uz najpovoljnije uslove za rad, rastu po
aritmetikoj progresiji, posledica ega je stalno siromaenje stanovnitva i
nemogunost osiguravanja dovoljnih koliina ivotnih namirnica za poveani broj
stanovnika. On kae: Uzimamo da stanovnitvo zemljine kugle u dato vreme
iznosi hiljadu miliona: ljudski rod bi se razmnoio kao 1, 2, 4, 8, 16, 32, 64, 128,
256, dok bi, meutim, ivotna sredstva rasla kao 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9. Kroz dva
stolea odnos stanovnitva prema ivotnim sredinama bio bi kao: 256:9; kroz tri
stolea kao 4.096:13; a pose dve hiljade godina taj odnos bi bio beskrajan i
nezbrojiv.823 Iako Maltusova teorija ima mnoge manjkavosti, ona je ipak snano
uticala na kasnije i u svetu veoma poznate ekonomske teoretiare kao to je, npr.,
Kejns, koji je nastojao da Maltusa stavi na uzvieno mesto meu ekonomskim
misliocima. Zahvaljujui ponajvie Kejnsu, koji je, kao to je poznato, stekao
veliki renome u novijoj ekonomskoj misli na Zapadu, interesiranje za Maltusovu
teoriju o stanovnitvu ponovo je postalo veoma aktuelno.
Uverenja smo da su i znanstvenici Rimskog kluba na gotovo isti ili slian
drastian nain kao i Maltus upozorili svet o opasnostima koje mu prete zbog
nekontrolisane eksploatacije prirodnih resursa i drugih vrednosti prirode sa kojima
raspolae ova jedina zemljina kugla. Na primer, naunici Rimskog kluba, u potronji neobnovljivih prirodnih resursa, doli so do sledeih zakljuaka: Pod
pretpostavkom sadanje stope korienja resursa i projiciranog porasta ovih stopa,
najvei deo i sada vanih, neobnovljivih resursa posta e krajnje skup za sto
godina od sada U tom smislu, oni veoma konkretno upozoravaju na situaciju da,
ako bi se nastavilo sa istim tempom eksploatacije kakav je bio 1972. godine, rezerve npr. bakra bi se iscrpile za sledeih 36 god., rezerve aluminijuma za 100
godina, cinka za 23 godina., nafte za 31. god., gvoa za 240. god., olova za 26
god., mangana za 97 god., prirodnog plina za 38 god., kositra za 17 god., zlata za
11 godina itd.824
injenica je da naglaeni tempo privrednog rasta sveta neminovno
uslovljava intenzivnu eksploataciju prirodnih resursa. Nekada je neki resurs
iskljuivo sluio za jednu upotrebu, dakle ona je bila monovalentna. Kiseonik je
priroda stvarala za potrebe ivih bia, dok se on danas koristi i za druge svrhe,
naroito u tehnici. Prelaskom sa monovalentne upotrebe najveeg broja prirodnih
resursa na polivalentnu i mogunosti za njihovo intenzivnije korienje postale su
daleko vee. Na primer, automobil sa 900 preenih kilometara potroi kiseonika
koliko ovek za godinu dana. Nafta se u poetku koristila kao gorivo, ulje i
benzin, a danas se ona koristi i za brojne druge namene kao to je proizvodnja
822

Ibid, str. 96.

Ibid, str. 102.
824
R. Supek, citirani rad.
823

295

izolacionih materijala, rastvaraa, sredstava za impregnaciju, specijalnih mazivnih

ulja za potrebe tehnike, za petrohemijske proizvode (etilen, najlon, akril, alkohol,
deterdenti, boje, lakovi, sintetika guma i sl.) itd.
Generalno gledajui, potrebe za prirodnim resursima razvijaju se bre od
mogunosti za njihovo reproduciranje. Rezerve, a naroito stepen istraenosti
novih i pripremljenosti za njihovu eksploataciju, ne daju dovoljno razloga da se
kao do sada moe nastaviti istim tempom njihove eksploatacije, tim pre to je
najvei deo tih resursa prirodno ogranien i neobnovljiv. Nisu u svetu svugde i
podjednako prisutna ovakva shvatanja prema prirodnim resursima i prirodnoj
sredini uopte, iz jednostavnog razloga to, ni u teoriji a niti praksi, nisu ujednaeni pristupi u tom smislu. Dva su aktuelna koncepta koja tretiraju odnos prema
prirodnim resursima.
Prvi je utemeljen na stavu da su zalihe prirodnih vrednosti resursa male i
ograniene i da ih treba koristiti racionalno i uz visok stepen ekonomisanja. Ovo
stanovnitvo zastupali su, kako smo ranije naglasili, naunici Rimskog kluba.
Podseamo na njihovo dramatino upozorenje sveta da je rast broja stanovnika,
njihovih proizvodnih mogunosti i ivotnih uveta doao do granice koja i samu
proizvodnju dovodi u pitanje. Ukazali su na fizike uvete i ogranienja drutvenoekonomskog rasta koja su posledica iscrpljenosti svetskih zaliha prirodnih resursa.
Drugi koncept polazi od toga da su rezerve neiscrpne, da se stalno
uveavaju, pa ih kao takve ne treba posebno uvati ve koristiti to je mogue vie
i u kratkom roku. Ovaj stav direktno je suprotstavljanje aktuelnom ekonomskom
zakonu oskudnosti proizvodnih inputa. Ova verzija koncepta kratkog roka
predstavlja u osnovi deo kejnzijanskog teorijskog stava i proima je poznato
naelo na drugi rok svi smo mrtvi.
Bez obzira na razliitost i, reklo bi se, suprotstavljenost pomenutih koncepata, sasvim je izvesno da vrednosti prirodne sredine - prirodni resursi nisu
besplatni i neiscrpan dar prirode. To u osnovi znai da se prema njima treba
odnositi maksimalno racionalno, posebno kada je re o neobnovljivim prirodnim
resursima, i uz odgovarajuu nadoknadu reprodukciju kod obnovljivih resursa.
3. Trokovi u vezi sa korienjem prirodne sredine - resursa (mineralna
bogatstva, ume, vode, tlo, retka flora i fauna) i njihovom reprodukcijom iz dana u
dan rastu. Svet godinje izdvaja milijarde dolara za revitalizaciju prirodnih uslova.
Danas razvijene zemlje sveta za ove namene izdvajaju oko 2% bruto-nacionalnog
proizvoda godinje. Ovaj troak ranije nije bio prepoznatljiv sve do one faze
razvoja sveta u kojoj su prirodna bogatstva postala ogranienje tog razvoja, tj.
kada se za njihovo ublaavanje ili otklanjanje moraju izdvajati posebna sredstva,
koja u ovom sluaju idu nautrb razvoja u celini. Meutim, gledajui na dui rok,
izdvajanja za revitalizaciju i ekonomsku potencijalnost prirodnih resursa, zapravo,
doprinose jaanju njihove faktorske potencije, to je od posebnog znaaja za
dugoroni razvoj uopte.

296

4. Objektivna zabrinutost za prirodnu sredinu u svetu dolazi i iz saznanja

da svet jo uvek nije naao dovoljan i jeftin broj supstituta za prirodne resurse (bilo
druge prirodne ili vetake) Meutim, do sada ostvarene rezultate u tom pogledu
ipak ne treba pocenjivati. Npr., Englezi su nali zamenu za DDT (DS-143), ili
Apolo program je pokazao da problem kiseonika nije deficitaran da se vodena
para u gornjim slojevima atmosfere razlae na vodonik i kiseonik, i da iz tog
osnova potie oko 50% kiseonika. Treba spomenuti i znaajna poboljanja kod
automobila, industrijske opreme i sl., u smislu otklanjanja ili smanjivanja zagaenja ovekove prirodne sredine.
Spomenute etiri grupe faktora koji utiu na zabrinutost oveanstva za
prirodnu sredinu, otvaraju brojna pitanja na koja se moraju traiti odgovori. Moe
li se, npr., tvrditi da tehnologija, demografska eksplozija ili savremena industrija
predstavlja primarne uzronike iscrpljivanja prirodnih resursa i naruavanja
ekoloke ravnotee? Na ovo pitanje se ne bi do kraja mogao dati potvrdan odgovor. To bi, zapravo, znailo da tehnologiju ne bi trebalo razvijati, da se ljudi ne bi
trebalo raati, da ne bi trebalo osavremenjivati industriju i sl.,
dakle, potpuno zaustaviti razvoj, to je suprotno optim zakonitostima
razvoja ljudskog drutva i istoriji evolucije i borbe za opstanak ljudske vrste. Dobar primer za to je sluaj Holandije i Danske koje imaju najvei stepen koncentracije stanovnitva na jedinici prostora, a istovremeno imaju najmanje zagaenje
prirodne sredine, ili zato je reka Temza, nekada jedna od najzagaenijih, danas
jedna od najistijih u kojoj se normalno lovi riba, kao i niz drugih veoma indikativnih primera.
Oigledno je da je problem naruavanja ekoloke ravnotee u uzrocima
tzv. vieg ranga koji imaju oznake drutveno-ekonomskog karaktera. Ne uputajui se dublje u polit-ekonomska izuavanja, sa mnogo sigurnosti se moe
zakljuiti da su polazni uzroci evidentnog naruavanja ekoloke ravnotee situirani u modelu razvoja savremenog sveta koji jo u celini nije upoznao pravo
znaenje prirode i kritine take svoga ponaanja u odnosu na nju. Burni industrijski razvoj s kraja XIX veka, oslonjen na jeftine energo-resurse, a rukovoen
maksimizacijom profita, prirodnu sredinu je pretvorio u kapital za zgrtanje
kapitala, i najdirektnije doprineo njenoj snanoj degradaciji. I demografski prirast
i tehnologija, industrija i komunalna privreda i energetika itd. mogu se uzeti kao
sadejstvujui faktori u naruavanju ekoloke ravnotee. Ali, oni mogu biti i jesu
odreena nada oveanstva ako se stave u pozitivan kontekst odnosa na liniji
koegzistencije sa prirodom. Nisu reenja na liniji ograniavanja koritenja prirode,
konzerviranja resursa, na konceptu zaustavljanja rasta i sl. Reenja su u graenju
drugih odnosa na liniji potpunog zaokreta u odnosu prema celini prirode. Iz tih
odnosa je iznedren i koncept odrivog razvoja. Radi se o tome da se u zadnje
vreme javlja sve vie autora koji na problem debalansa u prirodi danas ne gledaju
katastrofalno, iz ugla tzv. ekolokog samoubistva, tj. sa stanovita opstanka ve

297

vie sa stanovita barijere razvoja ometanje breg rasta ukupnog drutvenoekonomskog blagostanja. Pritom se imaju realne mogunosti za:
- Racionalno korienje prirodnih resursa, preduzimajui brojne aktivnosti u tom smislu kao: supstitucija, reciklaa, istraivanje i otkrivanje novih zaliha,
jeftinija proizvodnja, vie varijanta upotreba ogranienih resursa, multienergetski
sistem, proizvodnja vetake hrane i sl.;
- Kvalitetniji i odgovorniji odnos prema prirodnoj sredini izraen kroz:
uvoz savremene tehnologije koja tedi upotrebu prirodnih resursa, izvoz radne
snage, turizam, vanjska pomo, mala privreda, radno-intenzivne grane, trini alokacioni sistem koji manje kota i sl.
- Mogunosti za poveanu meunarodnu saradnju, regionalnu i globalnu
(na polju tehnike za supstituiranje, reciklau, finansiranje zajednikih projekata i
sl.) i pomo nerazvijenim zemljama ponajvie na edukacionom planu, ali i na
materijalnoj pomoi u ovom smislu.
- Mogunosti za kontrolu raanja, izuavanje i kontrolu klimatskog i meteorolokog bilansa itd.
Generalno gledajui, moe se rei da postoje dva pristupa u osmiljavanju
ovekove intervencije u njegovu prirodnu sredinu. Prvi pristup se svodi na
kritinost odnosa uticaja oveka na prirodnu sredinu. Svedoci smo brojnih javnih
upozorenja kako treba uvati i tititi ovekovu okolinu, postoje brojna udruenja i
pokreti za zatitu prirodne sredine koji javno negoduju za sve neadekvatne poteze
oveka prema njoj. Drugi pristup, koji inae ima manje pristalica, zastupa ideju da
nije dovoljno samo kritiki raspravljati o svetu ve ga treba i kvalitetno menjati.
To se postie u sferi razreavanja prisutnih drutvenih protivrenosti.

6. UPRAVLJANJE PRIRODNOM SREDINOM

6.1. Aktivistiki stav prema prirodnoj sredini
Izloena tematika o sloenosti odnosa izmeu ekonomije i ekologije i
poremeaja koji se na tom planu javljaju, nedvosmisleno pokazuje da je potrebno
iznalaziti trajnija reenja koja osiguravaju neophodnu harmoniju u meusobnom
funkcioniranju ekonomije i ekologaje. Pokazuje se, zapravo, da se izlaz u tom
pogledu nalazi u sferi upravljanja prirodnom sredinom. ta to znai? Re je o
takvom utemeljivanju odnosa izmeu ekonomije i ekologije koji ima aktivistiki
stav prema prirodnoj sredini. Upravljanje prirodnom sredinom jedan je od stratekih problema svetskog razvoja zato to se prostor sa svim svojim vrednostima, a
samim tim i prirodna sredina kao njegov izraz, javlja faktorom tog razvoja, a
upravljanje njime pretpostavka je uspenog, brzog i stabilnog ekonomskog i transekonomskog razvoja.
298

Aktivistiki stav prema prirodnoj sredini upuuje nas na nekoliko vanih

naznaka:
Prvo, na budunost Aktivan se moe biti samo unapred, a ne unazad. Stoga aktivizam prema prirodnoj sredini predstavlja podsistem sveukupnog aktivnog
odnosa prema budunosti. Kakvu e budunost imati jedno drutvo, dobru ili lou,
sa manje ili vie ekonomskih problema, zavisi pre svega kako se prema njoj to
drutvo odnosi u sadanjosti, a u ovom sluaju kako i koliko je to drutvo aktivno
prema prirodnoj sredini. Budunost ima svoje ponaanje na koje se moe uticati
stvaralakim menjanjem sadanjih uslova i tokova koji vode u tu budunost.
Aktivistiki stav prema budunosti u smislu upravljanja prirodnom sredinom
predstavlja, zapravo, svojevrsnu plansku reiju susreta sa budunou na ljudski
nain.825 Teko je govoriti o sadanjosti bez budunosti i obratno. Razvojna potencija prirodne sredine se menja, bilo da se stvaraju i poveavaju novi prirodni
sadraji, da se menja nain njihove upotrebe, koristei supstitute i sl. Ovde vreme
igra ulogu opteg resursa i ini osnovu na bazi koje se poistoveuju budui
problemi sa sadanjim. Ve smo isticali, ali da se podsetimo na problem energije,
ekosistema, hrane, sirovina i sl. i s razlogom se treba pitati jesu li oni problemi samo sadanjosti ili istovremeno i budunosti. Ideja aktivizma identificira se sa pojaanom drutvenom odgovornou za budunost tog drutva. U tom smislu ova
ideja podrazumeva podsticanje motivacije za razvoj, optimalizaciju u korienju
prirodne sredine sada u odnosu na budunost, te ocenu intenziteta sadanje akcije
sa stanovita budunosti.
Drugo, na upravljanje. Aktivistiki stav prema prirodnoj sredini vezan je
za upravljanje i neodvojiv je od njega kao smiljene i svrsishodne drutvene
akcije. Drutvo je prema prirodnoj sredini aktivno ako racionalno i efikasno upravlja njome. Upravljanje ima svoju povratnu spregu, jer i ono postaje resurs dodajni resurs i kao takav ima antiinercionu funkciju prema prirodnoj sredini.
Tree, na racionalnost i efikasnost. Nema razvoja bez troenja i prirodne
sredine. Ne biti dovoljno aktivan i odgovoran prema prirodnoj sredini i njenim
vrednostima znai prihvatiti rasipniki odnos prema njima. S obzirom na karakter
i prirodu prirodne sredine, iji su sadraji najveim delom neobnovljivi, rasipniki
odnos u njihovom troenju doveo bi ih u stanje nestajanja. Zbog toga je
aktivistiki stav drutva prema prirodnim resursima u smislu vee racionalizacije i
efikasnosti troenja daleko vie naglaen nego kod nekih drugih faktora razvoja.
Spominjali smo brojne primere neracionalnog odnosa prema prirodnoj sredini u
svetu i velikih posledica koje su iz tog proizale za drutvo.
Za graenje aktivistikog odnosa prema prirodnoj sredini veoma je bitno
vreme na koje se taj odnos gradi. Ono moe biti na kratki, sredi i dui rok.
825

Pored pozitivnog tj. aktivnog pristupa budunosti teorija je identificirala i druge: prezentistiki (budunost se identificira sa sadanjou), nihilistiko-finalistiki (nema budunosti,
postoji samo katastrofa), fantastiki, utopistiki i religiozno-mitski pristup (budunost je mogua uz moljenje natprirodnim silama).
299

Meutim, mogunosti za aktivniji odnos prema prirodnoj sredini na kratak rok

veoma su male i neznatne. Zbog toga je ovo pitanje prvenstveno vezano za srednji
i dugi rok. Zato se u naem sluaju nuno mora raunati sa dugim rokom? Dugi
rok je ona vremenska distanca u kojoj je mogue osigurati znaajnije promene u
kvalitetu prirodne sredine iji se efekti mogu videti tek nakon isteka dueg
perioda (zna se koliko treba vremena da uzraste neko drvo, da se regenerie neko
podruje i sl.). Upravljanje prirodnom sredinom na dugi rok sastoji se u planskoj
mobilizaciji njenih komponenti u odnosu na razvoj, kao i pripremi efikasnijih
alternativa u njenom korienju (supstituti, nova tehnoloka reenja i sl.).
Davno je prolo vreme kada se na prirodu gledalo kao na neiscrpni i
besplatni izvor brojnih sadraja i vrednosti koje ona nudi. To vie ne moe da
bude ak ni vazduh, svea voda, a da o drugim i ne govorimo. Zbog toga, aktivistiki stav savremenog drutva prema prirodnoj sredini vie ne moe biti stvar
dobre volje. Drutveni odnos prema prirodnoj sredini mora biti aktivan iz prostor
razloga to su prirodna ogranienja postala stalni pratilac razvoja u celini i njegov
strukturni element dinamike. Zato je zatita i ouvanje prirodne sredine, a to je
samo jedan vid drutvenog aktiviteta prema njoj, podjednako vaan makroekonomski cilj kao to su i rezultati proizvodnje. Otuda se sve ee govori o prognoziranju stanja i kvaliteta prirodne sredine, naina njenog korienja, unapreenju elemenata koji je ine, reprodukciji vrednosti itd., to ini osnovu aktivistikog odnosa drutva prema prirodnom okruenju u celini.

6.2. Koncepcijske odrednice upravljanja prirodnom sredinom

Za koncepcijsko odreenje upravljanja prirodnom sredinom znaajno je
ukazati na zadatke, model i politiku upravljanja prirodnom sredinom i nain njene
zatite od zagaivaa. Da se ukratko osvrnemo na svako od ovih pitanja.
Osnovni zadaci upravljanja prirodnom sredinom mogu se saeti u sledeem:
- maksimalna mobilizacija prirodne sredine za razvoj,
- racionalna alokacija i korienje prirodnih resursa,
- timulacija aktivnosti na sektoru supstitucije neregenerativnih prirodnih
resursa i prirodne sredine i
- osiguranje normalne nadoknade, ali i uveanje reprocuktivnog dela
prirodnih resursa i prirodne sredine.
Ovako odreenje osnovnih zadataka upravljanja prirodnom sredinom polazi od velikog broja drutvenih ciljeva razvoja u ijoj se funkciji nalazi prirodna
sredina (rast ivotnog standarda, promena strukture proizvodnje, odravanje
tolerantne stope inflacije, rast industrijskog razvoja itd.). Pritom treba svakako
istai da se ovako postavljeni zadaci upravljanja prirodnom sredinom nipoto ne
mogu identificirati sa orijentacijom o konzervaciji, tj. dranju van upotrebe
korienja prirodne sredine, to nije strano nekim zagovornicima i takvog uprav-

300

ljanja prirodnom sredinom.826 Naprotiv, ovde je re o racionalnom korienju

prirodne sredine u smislu tednje njenih resursa, ali i njihove upotrebe putem
upotrebe.827 Ne samo da nije re o konzervaciji prirodne sredine, ve se ne radi ni
o njenoj prostoj ve proirenoj reprodukciji, to jest stalnom uveanju ukupnih
vrednosti prirodne sredine. Ovakva dimenzija aktivistikog stava prema prirodnoj
sredini proizlazi iz osnovne nunosti ivota stalnog privreivanja i u vezi s tim
neophodne povezanosti kratkog, srednjeg i dugog roka.
Aktivistiki stav prema prirodnoj sredini na liniji ovakve orijentacije mora
biti planski realizovan, odnosno dinamiki ugraen u razvojne tokove ekonomije,
ali i u tokove prirode koja je okruuje. Ovo je u potpunoj suprotnosti sa konceptima koji prirodnu sredinu posmatraju na kratak rok, tvrdei da su prirodne
vrednosti neiscrpan dar prirode, da se stalno uveavaju i da ih treba to vie
koristiti, naroito u kratkom roku.
Prethodne naznake daju dovoljno argumentacije i osnova za formuliranje
principijelnog modela upravljanja prirodnom sredinom. Postavlja se pitanje na
kojim osnovama se takav model upravljanja moe razvijati? Re je, zapravo, o
takvom konceptu upravljanja prirodnom sredinom koji:
- aproksimira takozvani zatvoreni ciklus prirode ili, jednostavnije reeno,
imitira ponaanje prirode,
- podrava razvojini a ne unitavajui konflikt izmeu ekonomije i
ekologije. To drugim reima znai da se ostvaruje ekonomski rast i razvoj uz istovremeno osiguranje reprodukcije prirodnih resursa i drugih elemenata prirodne
sredine,
- odrava humani drutveni odnos prema celini prirode i
- osigurava najvee ekonomske efekte od upotrebe prirodnih komponenti
prostora uz istovremeno nuno potivanje ekolokih kriterija.
Funkcioniranje ovakvog modela podrazumeva adekvatnu ekonomsku valorizaciju prirodne sredine izraenu kroz cenu njene upotrebe, zatim celovite i
pravovremene informacije o stanju i prognozama svih relevantnih elemenata prirodne sredine te adekvatna ekonomska valorizacija mera koje se poduzimaju na
njenoj zatiti.
Ovo je, kao to se vidi, jedan dinamiki model upravljanja prirodnom sredinom koji zahteva njegovu stalnu dogradnju i usavravanje. Brojni razlozi
upuuju na takav odnos:

826

Termin konzervacija ima iroku upotrebu. Najee se koristi u pasivnom obliku, tj.
neupotrebe prirodne sredine mada ponekad i za oznaavanje njene mudre upotrebe.
827
Kao indikatori racionalnog korienja prirodnih resursa najee se uzimaju pokazatelji
kao: rast outputa na jedinici prirodnog resursa, stepen reprodukcije prirodne sredine izloene
delovanju antropogenog faktora, (npr. stepen rekultivacije tla u industrijskim zonama, rast
istoe zagaenih vodnih tokova itd.), ponaanje ekonomije koja prelazi sa primarnih (prirodni
resursi) na sekundarne sirovine, bezotpadne tehnologije i sl.
301

1. to je zaista besmisleno i bespredmetno svako suprotstavljanje izmeu

ekonomskog i prirodnog sistema jer se, zapravo, radi o dva dela jedne celine. injenica je, meutim, da nema apsolutne slobode u izboru i organiziranju ekonomskih aktivnosti oveka usled determiniranosti od prirodne sredine koja nema potpunu samoregeneraciju (npr., neobnovljivi resursi). Prema tome, odnos ekonomije
prema prirodi se ne sme zasnivati na principima borbe sa njom ve, naprotiv, na
meusobnoj koegzistenciji. Mi smo u dosadanjim izlaganjima na vie mesta
ukazali da su mnoga drutva, pa ak i globalno, svoj dosadanji razvoj prvenstveno
gradili na principima borbe a ne i koegzistencije (u jedinstvu suprotnosti) sa
prirodom.
2. Upravljanje prirodnom sredinom na prethodno naznaenim principima
ne treba poistoveivati sa pristupima koji podrazumevaju eliminaciju ovekovog
meanja u reprodukcione procese prirode. Naprotiv, re je o dinamizaciji progresivnog kompromisa izmeu drutvenoekonomskog i razvoja prirode. U izvesnom
smislu ovaj koncept upravljanja prirodom moe se shvatiti kao adaptibilna
strategija razvoja u odnosu na prirodu. Maksimiziranje ekonomskih aktivnosti ima
objektivne granice u unutranjim performansama pri rode za samoregeneraciju.
Zbog toga meanje oveka u prirodu treba organizirati na principim drutvenotolerantnog pritiska na prirodu. Na taj nain bit e zadovoljeni zahtevi ekonomskog razvoja, ali i potreba samoobnavljanja prirode. Nema sumnje da samo
striktno uvaavanje principa racionalnog odnosa prema prirodi, (dozvoljeni stepen
eksploatacije, minimum neracionalnosti i rasipanja i sl.) moe voditi ekonomskom
rastu u odnosu na determinizam prirode.
3. Na ovakvim osnovama koncipiran stav prema celini prirode koji, zapravo, naputa neadekvatne principe i naine meanja oveka u prirodu (mada je
ono i dalje veoma prisutno) s pravom zasluuje epitet modela budunosti prirode
i oveka. To je ekonomski skuplji pristup, ali je zato vredniji sa stanovita oveka
i prirode.
Treba naglasiti da dobar i dovoljno korektan principijelni model upravljanja prirodnom sredinom ne znai da je i ekonomski efektan ukoliko izostane
kvalitetna politika i strategija upravljanja prirodnom sredinom. Zbog toga se o
ovom momentu mora jako voditi rauna pri upravljanju prirodnom sredinom, jer
se on danas velikom estinom nametnuo u svim, manje-vie, savremenim drutvima. Radi se o sklopu vanih pitanja u kojima se prepoznaje drutveni stav prema
prirodnoj sredini kao to su: mobilizacija komponenti prirodne sredine, racionalna
alokacija, iskoritavanje i reprodukcija prirodnih resursa, zatita i restitucija prirodnog ambijenta i druga relevantna pitanja.
Politika i strategija upravljanja prirodnom sredinom veoma je kompleksan
problem iz nekoliko razloga:
Prvo, to se radi o brojnim i raznovrsnim komponentama prirodne sredine
koje nije lako tretirati u jednoj celini i vremenski i sadrajno,

302

Drugo, teko je i skoro nemogue pretpostaviti da postoji samo jedna varijanta koja vodi optimalnoj racionalizaciji ciljeva i zadataka upravljanja prirodnom
sredinom,
Tree, pre nego se koncipira celovita strategija i politika upravljanja
prirodnom sredinom neophodno je prethodno definirati niz parcijalnih strategija i
politika upravljanja pojedinim komponentima te sredine, tako da one zajedniki
ine jedinstven i koherentan sistem celovite strategije upravljanja prirodnom
sredinom.
Spomenute okolnosti utii na formuliranje strategije i politike upravljanja
prirodnom sredinom. U zavisnosti, npr. od bogatstva prirodnih resursa sa kojima
jedno drutvo raspolae,. od ciljeva razvoja koje pred sebe postavlja, od opteg
nivoa razvijenosti kao i drugih komponenti, oblikova e se i odgovarajua strategija i politika upravljanja prirodnom sredinom ili njenim relevantnim komponentama kao to su prirodni resursi. Naravno, svaka od tih strategija uvaava e neke
veoma bitne kriterije izbora kao to su: poveanje vlastite mineralne proizvodnje,
maksimiziranje finansijskih efekata od prirodnih efekata (eksportna orijentacija),
poveanje tednje sopstvenih prirodnih resursa (importna orijentacija) itd.
Kod koncipiranja strategije i politike upravljanja prirodnom sredinom
treba imati u vidu principijelnu razliku izmeu reproduktivnog i nereproduktivnog
dela prirodnih resursa sa stanovita njihove ogranienosti. Neregenerativni resursi
su ogranieni svojom raspoloivou dok regenerativni to mogu postati samo
usled njihove nerazumne upotrebe. Zato se i strategija upravljanja jednim i drugim bitno razlikuje. Dok se strategija upravljanja regenerativnim prirodnim resursima temelji na politici racionalne upotrebe i progresivne naknade za utroak (to
podrazumeva antisipativnu ravnoteu izmeu proizvodnje i potronje), dotle se
strategija korienja neregenerativnih prirodnih resursa temelji na to veem produenju priroda njihovog korienja, odnosno na njihovoj zameni vetakim supstitutima putem stimuliranja tehniko-tehnolokog progresa koji to omoguuje.
Strategija i politika upravljanja prirodnom sredinom ne moe se posmatrati odvojeno od nauke, tokova i rezultata tehnikog progresa. Kako, npr. istie
Goldsmith da zajednika strategija na sektoru npr. minerala treba da doe do
izraaja na sledeim pitanjima: tednja sirovina, supstitucija sirovina, usavravanje tehnika istraivanja minerala, usavravanje tehnika predvianja i procenjivanja mineralnih resursa, i na kraju usavravanje pronalazaka za zatitu prirodnog
okruenja.828 Moraju se, dakle, stvarati nune pretpostavke za afirmaciju nauke u
domenu politike upravljanja prirodnom sredinom. Jasno, ni na ovom podruju,
kao i brojnim drugim, nauka ne moe uiniti svemogue. Na to nas na najbolji
nain podseaju rei D. Barnala nauka nije voleban rog izobilja ve samo
sredstvo za menjanje sveta u rukama ljudi.829
828
829

Goldsmith, M., A strategy for Resources, North-Holland Co, str. 106 i dalje, Amsterdam, 1977.g.
Filipovskij, N., elovjek i priroda, Znanie, Moskva, 1975. str. 35.
303

Iz prethodno izvetenih stavova o potrebi koncipiranja politike i strategije

upravljanja prirodnom sredinom pokazuje se da je nuna radikalna promena ekonomske misli, ali i prakse upravljanja prirodnom sredinom i celini. Moderna politika upravljanja prirodnom sredinom, a u okviru nje posebno prirodnim resursima,
u funkciji razvoja morala bi uvaavati nekoliko injenica:
- Da bude izrazito vezana za prioritete razvoja;
- Da bude restriktivna ne samo u odnosu na manje vane ciljeve, nego i na
ograniene - limitirane resurse;
- Da se racionalnim korienjem svih komponenti prirodne sredine (ogranieni i neogranieni) osigura realizacija najvanijih ciljeva razvoja, zaposlenost,
unapreenje privredne strukture, regionalnog ekonomskog balansa i spoljnoekonomskih odnosa.
- Da se osigura zatita kvaliteta prirodne sredine primenom raznovrsnih
ekonomskih i vanekonomskih mera.
Savremena strategija i politika upravljanja prirodnom sredinom morala bi
delovati u sledeih nekoliko pravaca:
1. Podsticanje ekonomskih aktivnosti koje vode ka smanjenju tranje za
prirodnim vrednostima uopte (tednja i racionalna upotreba prirodnih komponenti) i rastu ponude sveukupnog fonda prirodnih sadraja (nove investicije i nova
tehnologija u proizvodnji resursa, podsticanje geolokih i drugih naunoistraivakih radova i sl.). Re je, zapravo, o takvim upravljakim akcijama koje bi
trebale osigurati:
- veu primenu tedljivih tehnologija poev od dobijanja resursa pa sve do
isteka ivotnog veka proizvoda izraenog od prirodnih materija,
- podsticanje supstitucije u korienju prirodnih komponenti sa vetakim
sirovinama.
- unapreenje strukture proizvodnje uvoenjem tzv. novih grana kao
to je npr. proizvodnja eko-opreme i sl.,
- vee korienje jeftinijih i po zalihama bogatijih prirodnih resursa,
- podsticanje breg razvoja diverzificiranog energosistema,
- racionalno i kompleksno iskoriavanje mineralnih sirovina i energore830
sursa.
- podsticaj breg razvoja poljoprivrede kao izvora sirovina i hrane u toj
funkciji (podizanje plodnosti tla, zatita od erozije, sekundarnih soli, sue, poplava i zagaenje),
830

Vie smo puta upotrebili re racionalno korienje prirodnih resursa. Ima potrebe da to
poblie objasnimo. Naime, racionalno korienje prirodnih resursa podrazumeva: utilizacija
otpadaka, poveanje stepena punoe izvlaenja vrednih komponenti, proizvodnja visokokvalitetnih vrsta proizvoda, sinteza novih materijala iz komponente sirovina, ekonominije korienje sirovina i otpadaka i sl. Kompleksno korienje prirodnih resursa je ui pojam od racionalnosti korienja o kome smo govorili i shvata se kao berba - izvlaenje vrednih sastojaka iz odreene sirovine (hemijski elementi, njihova jedinjenja i svojstva, kao to je npr.
toplota).
304

- podsticanje razvoja tzv. bezotpadnih tehnologija,831

- izgraivanje odgovornog odnosa prema reprodukciji prirodnih resursa i
zatiti prirodne sredine.
Da bi se mogla provoditi ovakva politika upravljanja prirodnom sredinom,
nuna je kombinacija razliitih upravljakih parametara koji se mogu situirati u tri
grupe:
a) parametri smanjivanja upotrebe prirodnih resursa (prioritetno korienje
tedljivih tehnologija, supstitucija tehnolokih postupaka, deklaracija o korienju
pojedinih vrsta prirodnih resursa itd.),
b) parametri za ostvarivanje racionalnog korienja, reprodukcije i efikasnijeg ponaanja prema resursima (renta, porezi, doprinosi i sl.),
c) parametri za osiguranje rastue ponude sirovina i materijala i prinosa
uopte (podsticanje reprodukcionih procesa, ekonomska stimulacija reciklae,
garancija otkupa poljoprivrednih proizvoda itd.).
2. Politika upravljanja prirodnom sredinom treba da osigura sposobnost
ekonomije za dinamiku adaptaciju na sve promene koje se deavaju u sferi
prirodnog okruenja. Re je o raznim oblicima rezervi u resursima ili njihovim
proizvodima, razne alternacije u proizvodnji, upotrebi i potronji, blagovremeno
aktiviranje vanjskih izvora itd.
3. Upravljaka politika bi morala biti politika budunosti u odnosu na
komponente prirodnih pretpostavki i osnova razvoja. Takva politika podrazumeva
jasne drutvene propozicije koje omoguuju privredi adekvatan tretman i vrednovanje opredeljenja u odnosu na prirodnu sredinu. Re je o propozicijama u sferi
tehnolokih promena koje, pre svega, uvaavaju ogranienost manjih kapaciteta ili
manjih inovacija, u transferiranju jednih efekata u druge itd. To su neophodna
pravila ponaanja koja se odnose na tipine probleme ireg znaaja i prisutnosti
kao to je prirodna sredina.

6.3. Zatita od zagaenja

Krupno pitanje upravljanja prirodnom sredinom je njena zatita od zagaivanja. Ovo je dosta nov problem za ekonomiju uopte, a naroito za ekonomije
zemalja u razvoju i nerazvijenih. Meutim, ni zrele privrede i ve pomalo stari
koncepti nisu bez problema u vezi sa reavanjem ovog pitanja. Mi smo ve u
ranijem izlaganju jako mnogo govorili o zagaivanju prirodne sredine i posledicama koje to zagaenje donosi, tako da se na ta brojna iskustva ovde neemo
vraati. Nas vie interesuje upravljaka dimenzija zagaivanja prirodne sredine.
Re je, zapravo, o odgovoru na pitanje ta je ekonomski optimum zagaenja prirodne sredine, to i jeste krucijalni problem upravljanja prirodnim okruenjem.
Njegovo bi odreenje moralo poi od nekoliko sledeih konstanti:
831

Iz ekonomskog ugla gledano, otpadom se smatraju sve one materije ija je cena (vrednost)
manja od trokova skupljanja, transporta, obrade i njihove ponovne prerade.
305

Prvo, nema proizvodnje bez zagaenja pa, prema tome, i bez odreenih trokova zbog zagaenja. Oni se moraju posmatrati kao obavezna ekonomska kategorija
u razvoju sa kojom se mora raunati. To nije nita drugo nego cena tog razvoja.
Trokovi zagaenja, koji treba da budu jedan od gradivnih elemenata ukupne cene
proizvoda, posledica su ovekovog meanja (proizvodnog ili potronog) u prirodu.
Drugo, prekoraenje odreenih standarda kvaliteta prirodne sredine ne
samo da stvara dopunske tete proizvoaa, ve drutvu u celini. Utvrivanje
trokova zagaenja koji se dovode u vezi sa komponentama zagaenja, esto se u
teoriji naziva vektorom zagaenja ili tzv. vektorom tehnogenih otpadaka.
Tree, ekonomski optimum zagaenja moe se odrediti na bazi minimiziranja trokova zagaenja. U raun se moraju uzeti kako neposredne tete za
proizvoae, tako i indirektne tete za drutvo u celini. Drutvo mora da procenjuje i prognozira tete, da sa njima rauna u novim projektima, mora da utvruje
standarde (higijensko-tehnoloke) kvaliteta prirodne sredine, metodologiju obraunavanja teta, nivo trokova koji proizlaze iz zagaenja itd.
Generalno gledano, trokovi zagaenja mogu se podeliti u tri grupe:
- trokovi smanjenja zagaenja - trokovi preventivnog dejstva,
- trokovi otklanjanja - kompenzacije negativnih drutvenih posledica od
zagaenja,
- trokovi kompenzacije sirovinskih gubitaka koji se javljaju u otpadnim
gasovima i industrijskim vodama.
Ukupni drutveni trokovi zagaenja prirodne sredine predstavljaju zbir
svih triju spomenutih grupa trokova. Postoji njihova meusobna veza i odreeni
odnosi. Npr. ako rastu trokovi prevencije (prva grupa trokova), to istovremeno
znai smanjenje trokova kompenzacije, i obratno. Dosadanja praksa pokazala je
da su trokovi kompenzacije uvek vei od trokova prevencije. Pravila orijentacija
upravljanja prirodnom sredinom podrazumeva vie ulaganja u prevenciju, kako bi
se smanjilo zagaivanje a time i njegove posledice po razvoj.
Odgovor na pitanje gde je ekonomski optimum zagaenja, situiran je u
odrednici da optimum zagaenja postoji onda kada se proizvodnja odvija uz minimum ukupnih trokova zagaenja za datu proizvodnju i za dati nivo istoe prirodne sredine. U matematikoj interpretaciji ekonomski optimum zagaenja postoji
onda kada se, pri dovoljno malom smanjenju nivoa zagaenja, izjednaavaju
granini trokovi preventivne zatite i granini trokovi kompenzacije drutvenih
teta od zagaivanja prirodne sredine.
Imajui u vidu specifinost prirodne sredine, posebno njenu neregenerativnost, njena zatita i ouvanje nije i ne moe biti stvar parcijalnih, ve opti
interes. nekada se smatralo da je to stvar proizvoakog ili potroakog nivoa, a
nikako vieg nivoa upravljanja. Dosadanja iskustva u svetu pokazuju da upravljanje prirodnom sredinom, bez obzira na vrstu zagaivaa, mora biti zadatak svih
nivoa upravljanja, poev od lokalnog pa sve do globalnog svetskog. U tom pogledu, jako je vano upozorenje koje je dao Brubaker u svojim tablicama u kojima
306

pokazuje domet prostorne difuzije naruavanja prirodne sredine i nivoe sa kojih

treba da dolaze upravljake akcije.832
Domet prostorne difuzije naruavanja prirodne sredine
Tabela br. 4
Eko-problemi po rangu znaenja

Prostorni aspekti
naruavanja
(zona-nivoi)
2

Upravljaki nivo
na zatiti prirodne sred.

1
3
Standard ivota i estetika
- tvrdi otpaci
1,2
1,2
-um
1
1
- neprijatni mirisi
1
1
- prozranost vazduha
1,2
1,2
- kvalitet voda, rekreacioni aspekt
1,2,4
1,2,4
- naseljavanje, estetski aspekt
1
1
- naseljavanje, udobnost i efikasnost
1
1,2
- naseljena mesta, estetski aspekt
1,2,3
2,3
- pristup divljoj prirodi
1,2
1,2,3
Cejstvo na zdravlje
- zagaivanje vazduha proizvodima
1,2
2,3,4
sagorevanja goriva
- zagaivanje voda - patogeno -nitratima
1,2,4 1,2,4
1,2 1,2,3
- ind. hemijskim materijama
1,2,4,2,3,4
- pesticidi na bazi proizv. hrane
1,2
1,2,4
- radioaktivno zagaenje
1,2
2
- teki metali
3,4
2,4,5
Cejstvo naraalje i genetske osobine
- radioaktivno
3,5
3,5
- pesticidi
3
3
- hemijske ind. mater.
1,2,5
3,4
Cejstvo na eko-sistem
- gustina naseljenosti biosfere
3,5
3,5
- zagaivanje svetskog okeana pesticidima - naftom ostale hemijske
555
555
materije
- erozija tla
1,2,5
1.2.5
- vetako ubrivo i naruavanje
1,5
1,5
prirodnog ciklusa
- ugljen-dioksid, klima
5
5
- toplinsko zagaivanje - unutranje
2,4
2,4
globalno
5
5
(Napomena uz tabelu: Od 15 oznaeni su razmeri naruavanja, te nivoi upravljanja:
1 -lokalni, 2 - regionalni, 3 - nacionalni, 4 internacionalni, 5 - globalni - sve zemlje sveta)
832

Videti: S. Brubaker, To live on Earth, Man and his Environment in Perspective Baltimore
and London, 1972., str. 186-189.
307

Osnovni zadatak upravljanja zatitom prirodne sredine je da se sprei

izbor onih varijanti razvoja koje maksimiziraju direktne u odnosu na eksterne
ekonomske (zatita prirodne sredine) ili drutvene efekte. U tom kontekstu veoma
je vano pitanje: koji se sve elementi moraju imati u vidu pri ekonomskoj evaluaciji mera zatite prirodne sredine? Odgovor je sadran u valorizaciji sledeih
elemenata: suma teta od zagaenosti prirodne sredine, ukupni trokovi zatitnih
mera i ukupni efekti primene zatitnih mera.
I pored nastojanja da se ekonomski valoriziraju tete od zagaivanja prirodne sredine i na tim osnovama preduzimaju odgovarajue mere, jo uvek nema
jednog univerzalnog metoda obrauna tih teta. Tekoe u ovom smislu proizlaze
iz injenice da su te tete teko merljive, da su u vremenu i prostoru pokretljive
i kao takve teko uhvatljive za odreenog subjekta. No, bez obzira na te okolnosti,
izgraeno je nekoliko metoda obrauna spomenutih trokova:
a) Restitutivni metod obrauna gubitaka usled zagaenosti prirodne sredine vri se na bazi trokovnog inputa (ukupne tete = investicioni trokovi +
trokovi eksploatacije opreme za smanjivanje gubitka) potrebnog za nadoknadu
izgubljenih delova prirodne sredine. Slabost ovog metoda je to ne moe da izrazi
gubitak onih delova prirode koji su definitivno izgubljeni.
b) Metod supstitucije polazi od tri osnovne skupine trokova: trokova za
proizvodnju, odnosno trokova za reprodukciju prirodne sredine (renta), trokova
za proizvodnju opreme koja je potrebna za reprodukciju prirodne sredine i, na
kraju, procena trokova za bespovratno izgubljenu prirodnu sredinu.
c) Normativni metod vri obraun gubitaka naruenosti prirodne sredine
putem utvrenih planskih normativa. Ovaj metod najvie je koriten u zemljama
evropskog Istoka.
U poslednje vreme u sferi obrauna gubitaka naruenosti prirodne sredine
sve su vie u upotrebi SV analize, metode etapne ili sukcesivne aproksimacije,
optimizacioni modeli, matrini bilansni modeli, imitacioni, kombinirani modeli
itd.833

7. PRIVREDNI RAZVOJ I OUVANjE PRIRODE

7.1. Osnovni teorijsko-metodoloki aspekti ekonomskog razvoja
u savremenim trinim privredama
Da bi se zadovoljile stalno rastue potrebe stanovnitva, ljudsko drutvo je
prisiljeno na proces stalnog obnavljanja proizvodnje razliitih materijalnih dobara
i usluga. To stalno obnavljanje procesa proizvodnje, koje je povezano sa
raspodelom razmenom i potronjom, odnosno kako smo ranije definisali ove etiri
faze - drutvenom reprodukcijom, predstavlja jednu optu zakonitost i nunost u
833

Videti: dr Bajro Goli, Ekologija i ekoloko pravo, Sarajevo, 2005. g.

308

svakom nainu proizvodnje. Napomenuli smo da postoji prosta, umanjena i

proirena drutvena reprodukcija, odnosno da obim proizvodnje moe, iz godine u
godinu, ostajati isti, smanjivati se ili poveavati. Imajui u vidu da obim drutvenih
potreba, uz godine u godinu neprekidno raste, onda se kao opta zakonitost
namee proces proirene drutvene reprodukcije. Zbog toga moemo rei da teorija proirene drutvene reprodukcije istovremeno predstavlja i teoriju privrednog,
odnosno ekonomskog razvoja.
Analiza uslova funkcionisanja ekonomskog, odnosno privrednog razvoja
vrlo rano je postala predmet izuavanja ekonomske teorije. Jo je u vreme fiziokrata, njihov glavni predstavnik Fransoa Kene, istraivao zakone obnavljanja
proizvodnje u makroekonomskim razmerama.
Meutim, na savremenom nivou razvoja ekonomske teorije, od nje se ne
oekuje da samo objanjava proces privrednog razvoja, ve da vri ekonomsku
analizu i da na taj nain ukae na mogui izbor sredstava, puteva i metoda koji se
mogu upotrebiti za realizaciju ciljeva privrednog razvoja. Na ovaj nain ekonomska teorija formira odreenu osnovu na bazi koje se donose odluke kojima se
vri regulisanje i usmeravanje, odnosno upravljanje drutveno ekonomskim razvojem i upravljanje privredom i prirodom.

7.1. Pojam ekonomskog rasta i razvoja

Pod ekonomskim rastom podrazumeva stalno poveavanje obima proizvodnje u jednoj zemlji, odnosno porast bruto drutvenog proizvoda kao osnovnog
kvantitativnog pokazatelja kretanja proizvodnje u periodu od godinu dana.
Kretanje proizvodnje predstavlja veoma bitan indikator privrednog razvoja u
jednoj zemlji. Naime, privredni razvoj predstavlja, ne samo kvantitativne promene
kada je u pitanju ekonomski poloaj odreene zemlje, ve i kvalitativne promene
(menjanje privredne strukture, pojava novih grana i delatnosti, novih zanimanja)
koje vode ka boljem i potpunijem zadovoljavanju svih ovekovih potreba (ne samo ekonomskih, ve, na primer, kulturnih). Materijalna osnovica svakog drutva
predstavlja bazu na kojoj se grade svi drugi aspekti jednog drutva, tako da
proizvodnja po glavi stanovnika predstavlja merilo za sposobnosti nekog drutva
da postigne zacrtane ciljeve drutvenog i privrednog razvoja, a sve u svrhu zadovoljavanja stalno rastuih drutvenih potreba. Dakle, porast proizvodnje po glavi
stanovnika (per capita) u ekonomskoj teoriji se izraava kao privredni rast bez
kojeg nema privrednog razvoja, ali ne mora svaki privredni rast da bude u funkciji
privrednog (ekonomskog) razvoja.
Naime, privredni rast obuhvata promene u materijalnoj proizvodnji i u
toku jednog relativno kratkog vremenskog perioda, najee godine dana. U
ekonomskoj teoriji pod pojmom ekonomskog rasta podrazumeva se godinji porast materijalne proizvodnje iskazan vrednosno, kroz stopu rasta drutvenog proizvoda ili nacionalnog dohotka. Privredni rast se moe ostvariti, a da se pri tom ne
ostvari razvojni tok privrede, odnosno jednog drutva. Znai, privredni razvoj ne
309

ukljuuje samo porast materijalne proizvodnje, nego i svih drugih drutveno-ekonomskih procesa i promena uslovljenih dejstvom ekonomskih i vanekonomskih
faktora. Privredni razvoj ukljuuje promene ne samo u sferi materijalne proizvodnje, ve i u celokupnoj strukturi drutveno-ekonomskog razvoja: u nauci, obrazovanju, kulturi, zdravstvu, itavoj infrastrukturi. Privredni razvoj se zbog toga
izraava u jednom duem vremenskom periodu.
Privredni razvoj jedne privrede ini niz strukturalnih promena. Najvanije
strukturalne promene koje ine sutinu procesa privrednog razvoja zemlje ine
promene u podeli rada. U nerazvijenim zemljama dominira primarni sektor
proizvodnje, kao to je poljoprivreda i ekstraktivna industrija. Privredni razvoj
zemlje se ostvaruje kroz vee uee preraivakih kapaciteta industrijske proizvodnje (strukturni sektor), a na viim nivoima sve vie dominiraju uslune delatnosti (tercijarni sektor).
Za privredni razvoj svake zemlje takoe je od velikog znaaja i promena
proizvodne strukture, odnosno uvoenje novih proizvoda, novih proizvodnih programa, nove tehnike i tehnologije, novih procesa proizvodnje, sirovina i materijala, novih izvora energije.
Privredni razvoj podrazumeva i programe u rasporedu faktora proizvodnje, odnosno u njihovoj novoj alokaciji, i to ne samo radne snage, ve i itavog
tehnikog potencijala. Ovde se ne misli samo na premetaj radne snage iz primarnog sektora u preraivaku oblast proizvodnje ili u uslune delatnosti, ve, pre
svega, na promene radnih navika, sticanje novih iskustava i proizvodnih vetina,
obrazovanje na poslu i sl. to se tie sredstava za rad, realokacija tehnikog
potencijala se vri posredstvom angaovanja novane akumulacije, u cilju izgradnje novih proizvodnih kapaciteta.
Porast obima zaposlenosti i realokacija radne snage izmeu sektora, kao i
promene u tehnikom potencijalu i faktorima proizvodnje, dovode i do promena u
kvalitetu tranje. Naime, do porasta tranje jednim delom dolazi sa poveanjem
broja radnika, a jednim delom usled promene navika i izmene strukture potronje
koja dolazi od strane tih radnika. S obzirom da dolazi do porasta opteg nivoa
kulture, obrazovanja, poboljanja zdravstvene zatite, odnosno do poboljanja ivotnog standarda stanovnitva, dolazi i do porasta zahteva i potreba stanovnitva,
pa samim tim i do kvalitativnih (a ne samo kvantitativnih) promena u tranji.
Privredni razvoj podrazumeva i vee i uspenije ukljuivanje privrede jedne zemlje u meunarodne ekonomske tokove. Naime, u toku procesa privrednog
razvoja na znaaju dobijaju i zahtevi za ravnomernijim regionalnim razvojem.
Privredni razvoj podrazumeva i stalno rastui udeo akumulacije u
nacionalnom dohotku. Potrebno je odrediti onu veliinu stope akumulacije koja e
osigurati takav nivo reprodukcije koji ne stvara probleme sa stanovita realizacije
ukupnog drutvenog proizvoda. O ovim problemima bie vie govora na narednim stranicama udbenika.

310

Dakle, privredni razvoj predstavlja jedan veoma sloen proces i fenomen.

Privredni rast, meren procentima porasta nacionalnog dohotka po glavi stanovnika, ne moe biti realan pokazatelj stvarno dostignutog nivoa ekonomske
razvijenosti. Naime, privredni razvoj ne podrazumeva samo porast drutvenog
proizvoda i nacionalnog dohotka, ve i sve dugorone drutveno-ekonomske promene u privredi i drutvu jedne zemlje (nauka, kultura, obrazovanje, politiki sistem, ljudska prava i slobode, itd.
Od velikog je znaaja da se ekonomska teorija, a pre svega makroekonomija, bave problemima privrednog razvoja. To je potrebno, pre svega, u cilju
kreiranja i voenja razvojne i ekonomske politike. Ekonomska teorija mora jasno
da sagleda tendencije na strani ponude i na strani tranje i faktore kojima su te dve
veliine uslovljene, a sve to kako bi se obezbedilo dovoljno informacija za voenje ekonomske politike.

7.2. Ekoloka ekonomija i odrivi razvoj

Dostignuti nivo razvoja proizvodnih snaga i potreba njihovog sve ubrzanijeg razvoja (ostvarivanje III i prelaz u IV nauno-tehnoloku revoluciju) uslovljava potrebu sve veeg akumuliranja, da se ne bi zaostajalo u razvoju. dodajna
sredstva akumulacije mogu se obezbediti zaduivanjem u inostranstvu, razvojem
finansijskog trita, racionalizacijom proizvodnje i potronje, itd. Otuda se danas
sve vie govori o konceptu odrivog razvoja i mogunostima njegovog ostvarivanja u uslovima savremene informatiko komunikacione tehnologije i neophodnosti ouvanja i stvaranja prirodne sredine.
Deo nacionalnog dohotka izdvojen za akumulaciju moe se ulagati u
proizvodnju u istom ili poveanom organskom sastavu kapitala. U prvom sluaju
radi se o ekstenzivnom tipu proirene drutvene reprodukcije, a u drugom o
intenzivnom tipu proirene drutvene reprodukcije. Zakonitost razvoja je intenzivna proirena drutvena reprodukcija, jer ona podrazumeva menjanje tehnoloke osnovice proizvodnje, odnosno ostvarivanje drutvenog i tehnolokog
progresa834 (primena savremenijih sredstava za proizvodnju, nove tehnike,
organizacije, novih metoda proizvodnje, proizvodnja novih proizvoda, kao i razvoj samog drutva), a to je uslov za ostvarivanje proirene drutvene reprodukcije
u narednom vremenskom periodu na viem tehnolokom i drutveno-ekonomskom nivou razvijenosti. Time se obezbeuje reprodukovanje kako materijalnih
834

Pod tehnolokim ili naunotehnolokim progresom podrazumeva se uvoenje novih orua

za rad, novih metoda proizvodnje i organizacije, kao i prenoenje postojeih metoda iz
razvijenih zemalja i proizvodnih jedinica u manje razvijene. Tehnoloki progres dovodi do
strukturnih promena u tokovima reprodukcije, to omoguava porast drutvene produktivnosti
rada i veu efikasnost korienja raspoloivih resursa. Dakle, tehnoloki progres obuhvata sve
promene nastale usled razvoja nauke i znanja, koji unapreuje sve faktore i metode ostvarivanja drutvene proizvodnje. Komponente tog progresa su: pronalazak, primena pronalazaka i
irenje te primene.
311

dobara, tako i proizvodnih odnosa u proirenom (uveanom i izmenjenom) obimu,

odnosno obliku.
Nauno-tehnoloki progres je zakonitost razvoja u svim drutvenim
epohama, ali se u savremenoj epohi odvija izuzetno ubrzanim tempom (za jednu
deceniju danas se ostvari vie inovacija nego ranije za itav vek). On se moe
ostvariti u evolucionoj ili revolucionoj formi. Evoluciona forma NTP835
predstavlja proces uveanja proizvodnje putem usavravanja postojee tehnike i
tehnologije u proizvodnji. Revoluciona forma NTP podrazumeva prelaz na
kvalitativno novu tehniku, tehnologiju i tehnoloke principe u proizvodnji
(korienje atomske energije, vetakih materijala i sl.). Tehnoloki progres
ubrzava privredni i drutveni rast i razvoj u celini.836
Najcelishodniji doprinos tehnikog progresa moe se iskazati analizom
kapitalnog koeficijenta, jer uzima u obzir vezu izmeu tehnike opremljenosti i
produktivnosti rada. Na osnovu toga govorimo o:
a) Kapitalno intenzivnom tehnolokom progresu gde kapitalni koeficijent
raste jer se tehnika opremljenost bre poveava od porasta produktivnosti rada,
pa je:
K t +1 K t
>
Pt + 1 Pt
gde je: K - osnova sredstava, R - proizvodnja, 1: - vreme
b) Kapitalno-tednom tehnolokom progresu, gde kapitalni koeficijent opada, jer produktivnost rada raste bre od tehnike opremljenosti, odnosno:
K t +1 K t
<
Pt + 1 Pt
c) Neutralnom tehnolokom progresu, koji predstavlja konstantnost kapitalnog koeficijenta, odnosno isti tempo rasta tehnike opremljenosti i produktivnosti rada, to jest:
K t +1 K t
=
Pt + 1 Pt
Najznaajniji uslovi za irenje tehnolokog progresa su: drutvenoekonomski odnosi, stalno rastue potrebe drutva, razvoj nauke, znanja i iskustva
oveka, ekonomska efikasnost pronalazaka, ekonomske mogunosti drutva, razvoj trita, struktura i stepen organizovanosti privrede. Danas se tehnoloki
835

NTP = Nauno-tehnoloki progres.

Ekonomski rast predstavlja kvantitativno uveanje bruto drutvenog proizvoda. To se
izraava preko stope privrednog rasta BDP. Na primer: Ako je BDP0 = 1.000 (u prethodnoj
godini), a BDP1 = 1.100 novanih jedinica (u tekuoj godini), onda je stopa rasta 10%.
Ekonomski razvoj prestavlja ekonomski rast uz kvalitativne promene u privredi i drutvu
(razvoj novih privrednih grana, novih metoda proizvodnje, novih tehnologija, poboljanje
kvaliteta ivota ljudi i sl.).
836

312

progres javlja kao osnovni faktor drutveno-ekonomskog razvoja (procenjuje se

njegov doprinos stopi privrednog rasta iznosi 60-80%).
Osnovne karakteristike tehnolokog progresa su: automatizacija i robotizacija, ne samo fizikih nego i intelektualnih procesa drutvene reprodukcije, sve
vea mobilnost i otkrivanje novih vidova energije (vodena, elektrina, atomska,
solarna) koje se koriste u proizvodnji, veliki napredak u proizvodnji sintetikih
materijala i novih proizvoda, otkrivanje i primena novih transportnih sredstava
koja su povezala sve take na zemaljskoj kugli, veliki napredak u biologiji, hemiji
i sl.
Postoje razliite metode za merenje nivoa i brzine ostvarivanja tehnolokog progresa. Kao sintetiki pokazatelj koristi se visina globalne produktivnosti
rada. Kao parcijalni pokazatelji koriste se: brzina rasta bruto drutvenog proizvoda, brzina i stepen difuzije novih tehnologija, potronja elektrine energije po
zaposlenom i po stanovniku, stepen rasta nauno-istraivake aktivnosti, broj
inovacija u drutvu, brzina i obim uvoenja novih proizvoda, intenzitet i struktura
investicija, tehnika opremljenost rada i sl.
Danas se sve vie radi o permanentnom, ubrzanom i beskrajnom revolucionisanju svih proizvodnih snaga, ljudskog delovanja, metoda i oblika privreivanja. Stoga se danas, umesto tehnoloki progres, upotrebljava naziv tehnoloka
revolucija. Nju karakterie: odluujua uloga nauke koja postaje neposredna
proizvodna snaga drutva: povezivanje nauke i tehnologije u jedinstvenu celinu,
tako da se nauna otkria odmah primenjuju, a primena nove tehnologije neposredno utie na dalji razvoj nauke; menjanje mesta i uloge oveka u tokovima
reprodukcije, jer se on povlai iz procesa obavljanja fizikih poslova u domen
umnog delovanja u obliku projektovanja, programiranja, nadziranja i kontrole
tokova reprodukcije; nauka i tehnologija prodiru i u podruja van materijalne
proizvodnje, kao na primer u upravljanje, usluivanje, finansije, kulturu, obrazovanje, zdravstvo, dravnu upravu i sl. Stvaraju se materijalno-tehnike mogunosti za neprekidan rast produktivnosti i efikasnosti ljudskog delovanja, smanjuju
se trokovi proizvodnje, vri se racionalno usmeravanje i upravljanje ukupnim
tokovima drutvene reprodukcije.
Savremena tehnoloka revolucija izaziva radikalne promene u kljunim
ekonomskim delatnostima, te se govori o: energetskoj revoluciji, hemijskoj revoluciji, ekolokoj revoluciji, saobraajnoj revoluciji, kompjuterskoj revoluciji,
robotikoj revoluciji, naunoj revoluciji, genetikoj revoluciji i dr. Ovim je zapoeo istorijski proces prenoenja svih neposrednih proizvodnih funkcija na maine
i pretvaranje ovekove materijalne delatnosti u vladanje prirodnim silama pomou
nauke (drutvo znanja).
Robotizacija postaje najpouzdaniji pokazatelj stepena i tempa tehnolokog progresa i ekonomskog razvoja. Ona omoguava veliku proizvodnju i neverovatno brz razvoj, ali donosi i mnoge pratee nevolje: ratne sukobe, ekoloku

313

zagaenost i pretnju opstanka oveanstva uopte.837 Otuda danas govorimo o

odrivom razvoju.
Naime, tehnoloki progres omoguava uveanje ekonomskog rasta i
razvoja do nesluenih razmera, ali dovodi i do neeljenih posledica kao to su
ratna razaranja, gubljenje radnih mesta i ekoloka zagaenost, te se postavlja
pitanje: kakav je ekonomski razvoj poeljan? Odgovor na ovo pitanje je odrivi
razvoj.838 On podrazumeva definisanje takve razvojne koncepcije koja e dati
odgovor na sledea pitanja: za koga razvoj, kakav razvoj, kako ga ostvariti, ime
ga ostvariti, tj. kojim sredstvima? Odrivi razvoj treba da integrie prethodno
iskustvo, tekuu praksu i viziju budunosti. Jedino onaj razvoj koji vodi rauna o
budunosti, razvoj koji slui svima, jeste razvoj. Dakle, odrivi razvoj odnosi se
na razvoj zdravlja i ivotne sredine, na prosperitet privrede i drutva, te je kao
takav vaan svima.
Odrivost znai traenje novog smisla ekonomije i tehnologije kao vidova
ovekove racionalne prakse. To znai koncipiranje nove vizije ne samo ekonomije
i tehnologije, ve i kulture, politike, medicine, odnosno nove vizije celokupnog
naina ivota i privreivanja. Odrivi razvoj mora da bude odriv: ekonomski,
ekoloki, socijalno, kulturno i politiki. Ekonomska odrivost podrazumeva
konstituisanje takvog ekonomskog sistema koji e sadrati visok stepen stabilnosti
i efikasnosti radi stvaranja novododatne vrednosti kao realnog izvora za alimentiranje svih vidova i oblika potronje datog drutva. Socijalna odrivost znai
izbegavanje moguih tenzija ili ozbiljnijih socijalnih konflikata u drutvu. Kulturna odrivost podrazumeva spreavanje dominacije jedne kulture nad drugom
u multikulturnim zajednicama drutva i na nivou celog oveanstva. Politika
odrivost se shvata kao obezbeenje ljudskih prava i demokratskih sloboda, to je
veoma vana pretpostavka za ostvarivanje svih ostalih aspekata odrivosti. Dakle,
za odrivi razvoj, sem razvijene nauke i tehnologije, neophodne su i ostale
razvojne pretpostavke: novi sistem ljudskih vrednosti, kultura, etika, moral, pravi
i dr. Ako tehnologija zanemari ekoloke efekte, ona postaje deo drutvenih problema, a ne faktor za njihovo razreavanje. Tehnoloki progres ne sme biti
instrumentalizovan, ve se mora posmatrati i koristiti kao razvojna varijabla kojoj
su unapred odreeni drutveno prihvatljivi ciljevi za koje e biti koriena.
U najirem smislu rei, odrivi razvoj podrazumeva ravnoteu izmeu
potronje resursa i sposobnosti drutvenih sistema da zadovolje potrebe sadanjih
i buduih generacija. To znai odraavanje kapaciteta Zemlje radi obezbeenja
kvalitetnog ivota ne samo svakom ivotu, nego i svakom jo neroenom njenom
buduem stanovniku. Stoga odrivi razvoj znai odravanje uslova za kvalitetan
razvoj i to ne samo kao materijalne i drutvene pretpostavke opstanka sadanje,
nego i budue generacije ljudi. U tom smislu, odrivi razvoj donosi novu
837

Adolf Dragievi i Stjenko Vranjica, Politika ekonomija, Zagreb, 1998, str. 202/208.
Our Common Future,: The World Commission on Environmental and Development
Oxford University Press, Oxford, New York, 1987.
838

314

optimistiku viziju globalnog razvoja odnosno razvoja za sve, stavljajui akcenat

na nove poslovne strategije preduzea kao bazine jedinice ekonomskog i
tehnolokog razvoja koje mora uvaavati sve rigoroznije ne samo ekonomske,
nego i ekoloke kriterijume. Dakle, obrazovanje i kultura, udruenja graana,
medija i drugi brojni akteri tokova drutvene reprodukcije moraju svako na svoj
nain doprineti intenziviranju ekologizacije svesti. Taj proces mora biti
komplementaran procesu koji se realizuje pomou mehanizma tripe regulacije,
u kojem takoe treba da budu ugraeni ekoloki kriterijumi,839 o emu je bilo rei
u ovom udbeniku. Prema tome, odrivi razvoj je onaj koji nas trajno odrava
kao bioloku vrstu i kao kulturna, odnosno drutvena bia.840
Meutim, iako je pojam odrivi razvoj nastao jo u XIX veku, on svoju
aktuelnost i afirmaciju doivljava u dananjem, XXI veku, zbog velike zagaenosti prirodne sredine i pretnje opstanka oveanstva na Zemlji. Posebnu
aktuelnost odrivi razvoj doiveo je nakon Konferencije UN-a o zatiti okoline i
razvoju odrane u Riju 1992. g. Zakljuci ove konferencije sadrani su u tzv.
Izvetaju Brundtland komisije gde se kae Odrivi razvoj znai izbor naina
ivota i privreivanja na koji svi stanovnici Zemlje mogu imati pravo, a da ne
unite globalni ekosistem, koji i buduim generacijama obezbeuje mogunost
raspolaganja nedirnutim osnovama za ivot. Posebno je navedeno da odrivi
razvoj zahteva promenu naina ivota i privreivanja, da on sadri ekoloke,
ekonomske, drutvene, politike i kulturne aspekte i da sa promenama treba poeti
u zemljama blagostanja, tj. visoko razvijenim zemljama.
Pouka razlikuje strogi/snani i blagi/slabi odrivi razvoj. Kod blagog
odrivog razvoja polazi se od toga da se priroda moe zameniti kapitalom i da se,
u krajnjem sluaju sve moe svesti na probanje efikasnosti energije. Prema konceptu strogog/snanog odnosno doslednog odrivog razvoja priroda se niim
ne moe zameniti, odnosno treba uzeti u obzir oskudnost prirodnih izvora. I ovde
se razlikuju dva tipa strogog odrivog razvoja i to:
a) Strategija tehnikog napretka:
- Strategija ekoloke delotvornosti: na primer, poveati stepen uinka
maina
- Strategija supstitucije: na pimer, zameniti naftu korienjem biomase ili
Suneve energije
b) Strategija sociokulturnog napretka:
- Strategija tedljivosti i ogranienja: na pr. ograniiti se na maksimalni
broj letova aviona godinje,
- Strategija umerenosti na metode i uenje: na pr. stalno voditi razgovore
o sadraju odrivog razvoja.
Za neke amatere odrivi razvoj znai poveanje ukupnog ekoloko-ekonomskog uinka. To se moe prikazati na sledei nain:
839
840

Dr Slobodan Pokrajac, Tranzicija i tehnologija, Beograd, 2000, str. 141/155.

Isto, str. 154.
315

Steeni rezultati kapitala koji su proizveli ljudi (LjK)

Utroeni prirodni kapital (PK)
Ovaj odnos se pomou jednaine moe granati na etiri sastavna dela pri
emu se pod centralnim pojmom koliine koja prolazi kroz proizvodni proces
podrazumeva utroak materijala odnosno energije, potrebne za stvaranje nove
vrednosti, i to:

Steeni
rezultati
LjK
Utroeni
PK

Steeni
rezultati
Zalihe
LjK
LjK
X
X
Zalihe
Koliina
Efikasnost
koja prolazi kroz
rezultata
proces proizvodnje
LjK
efikasnost
ouvanja

Koliina koja
prolazi kroz
proces
proizvodnje
X
Zalihe
LjK
Efikasnost
rasta

Zalihe
LjK
Utroeni
PK
Efikasnost
uinka efikasnost
ekosistema

Po drugim autorima odrivi razvoj predstavlja porast kvaliteta ivota,

odnosno ekonomsko blagostanje i subjektivno dobro oseanje, to se postie
smanjenim ulaganjem neobnovljivih resursa i smanjenim zagaenjem okoline i
ljudi.
Zato moemo rei da odrivi razvoj predstavlja rast kvaliteta ivota - tj.
ekonomskog blagostanja i subjektivno dobrog oseanja - to se postie smanjenim
ulaganjem neobnovljivih prirodnih resursa i sve manjim zagaenjem okoline i
ljudi a s ciljem da se ne ograniavaju opcije buduih generacija.

7.3. Institucije za odrivi razvoj

7.3.1. Ekonomija odrivog razvoja

Sve drave tee ekonomskom razvoju. Politike ekonomskog razvoja se
sve donedavno, meutim, nisu mnogo obazirale na ivotnu sredinu. Tek su u
poslednjih 40 godina sadanje razvijene zemlje spoznale da su za zatitu ivotne
sredine potrebne specifine politike. U mnogim zemljama, koncept zatite ivotne
sredine je jo noviji.
Sjedinjene Amerike Drave su, na primer, 2970. godine osnovale svoju
Agenciju za zatitu ivotne sredine (EPA - Environmental Protection Agency).
Pre toga, pokret za konzervaciju, koji je bio aktivan skoro celo stolee, prvenstveno se usmeravao na zatitu javnih zemljita. Ideja da industrijski sistem treba
316

da podlee nekoj vrsti kontrole ivotne sredine nije bila sastavni deo teorije ili
prakse ekonomskog razvoja veim delom 20 veka.
U 21. veku je postalo jasno da pitanje ivotne sredine i razvoja ne mogu
biti odvojena. Tako je nastao koncept odrivog razvoja. Svetska komisija o ivotnoj sredini i razvoju se 1987. godine pozabavila pitanjem konflikata izmeu
ivotne sredine i razvoja i predloila sledeu definiciju:
Odrivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadanjosti bez ugroavanja mogunost buduih generacija da zadovolje svoje sopstvene potrebe.841
Tim pogledom na razvoj sugerie se da se standardna perspektiva izjednaavanja ekonomskog razvoja sa ekonomskim rastom mora promeniti. Sa ekonomske take gledita, razvoj poboljava poloaj buduih generacija time to poveava njihove fondove kapitala. Ako ima vie kapitala, to nekoj zemlji omoguava
da proizvede vie dobara i obezbedi vii ivotni standard svojim graanima. Ali,
ako u procesu proizvodnje tog fonda proizvedenog kapitala degradiramo ili
unitimo prirodni kapital, time emo unazaditi budue generacije. Zapravo,
moda e zato i nama samima biti gore jer neke tete od zagaenja ivotne sredine
mogu neposredno uticati na nae ivote i zdravlje.
Implikacije stvaranja odrivog razvoja razlikuju se za razvijene zemlje i
zemlje u razvoju. Trenutno razvijene zemlje obino raspolau velikim fondovima
kapitala i ekstenzivnom infrastrukturom, koja obuhvata termoelektrane, autoputeve, fabrike, ekstenzivnu urbanu i prigradsku poslovnu i stambenu izgradnju,
brane, irigacione sisteme i mnoge druge elemente koji su esencijalni za modernu
ekonomsku proizvodnju. To je ujedno i prednost i nedostatak kada pokuava da se
dostigne odrivost ivotne sredine.
S jedne strane, vei ekonomski kapacitet i napredna tehnologija ine da je
uspostavljanje zatite ivotne sredine lake i finansijski pristupanije. S druge
strane, razvijene zemlje sa velikim postojeim fondovima kapitala, koji koriste
resurse i stvaraju otpad i zagaenje, i velikom potroakom tranjom za neprekidnim tokom proizvoda mogu se suoiti sa tehnolokom sinhronizacijom, kao
to je zavisnost od fosilnih goriva i tehnologija koje su povezane sa njima.
Sinhronizacija moe biti i drutvena - primer moe da bude nevoljnost Amerikanaca da razmatraju alternative automobilskom prevozu.
Zemlje u razvoju imaju drugaije probleme u ostvarivanju odrivosti.
Poto polaze od mnogo niih nivoa prihoda, njihov osnovni drutveni i ekonomski
cilj je poveanje proizvodnje. Kombinacija poveane populacije i ekonomskog
rasta stvara znatan pritisak na porast korienja resursa i poveanje stvaranja
otpada i zagaenja.
Istovremeno, zemlje u razvoju mogu imati vei izbor kada je u pitanju
odabir puta razvoja koji e slediti. One se ne moraju nuno posvetiti modelu
ekonomskog rasta koji je intenzivan resursima i stvara visoke nivoe otpada. Kao
841

Svetska komisija za ivotnu sredinu i razvoj (World Commission on Envoronment and Development), 1987, str. 8.
317

uesnici koji su se kasnije pridruili razvoju, one mogu imati pristup poboljanim
tehnologijama i time izbei skupe greke po ivotnu sredinu koje su poinile
razvijene zemlje. Meutim, one e se takoe nai u situaciji da se nadmeu sa razvijenim zemljama za ograniene resurse i ograniene kapacitete ivotne sredine za
apsorpciju globalnih zagaujuih materijala kao to je CO2 (okvir 20-1).
Kljuno pitanje je da li razvijene zemlje i zemlje u razvoju mogu da
sarauju u promociji puteva razvoja koji su odrivi po ivotnu sredinu. Kao to
smo videli kada smo govorili o globalnoj klimi u 18. poglavlju, postizanje
dogovora moe biti teko. Zemlje u razvoju tvrde da bogatije zemlje prve treba da
poprave ponaanje. Razvijene zemlje su zabrinute da e sveobuhvatan rast
proizvodnje koji se oekuje u zemljama u razvoju progutati dobiti od kontrole
efikasnosti i zagaenja, osim ako zemlje u razvoju ne modifikuju svoje ekonomske ciljeve. Ovako razliiti pogledi ne moraju nuno voditi u orsokak. Postoje
mnoge mogunosti za zajedniko poboljanje ivotne sredine - ali proporcije
problema su obeshrabrujue.

7.3.2. Novi ciljevi i nove metode proizvodnje

Da bismo malo prizemljili raspravu i razvili oseaj o tome ta principi
nabrojani na poetku ovog poglavlja znae za politike razvoja, moemo da
ispitamo specifine oblasti ekonomske aktivnosti. U svakoj od njih, odrivost
podrazumeva veliko pomeranje sa postojeih tehnika i organizacije proizvodnje.
Poljoprivreda. Prehranjivanje sve vee populacije pri viim nivoima
potronje po glavi stanovnika nametnue znaajan pritisak na globalno tlo i vodene sisteme.842 Odgovor na to mora biti dvojak. Kada se radi o proizvodnji, sadanje tehnologije intenzivne inputima povezane sa degradacijom tla i zagaivanjem
i preteranim iscrpljivanjem vode moraju da se napuste, a da se umesto njih uvedu
organsko obnavljanje tla, integrisano upravljanje tetoinama i efikasna irigacija.
To zapravo znai vee oslanjanje na input lokalnog znanja i uea u razvoj
poljoprivrednih sistema.843
Kada se radi o potronji, verovatna ogranienost resursa za proizvodnju
nuno e iziskivati i ogranienje rasta populacije i veu jednakost i efikasnost u
distribuciji hrane. Kao to je reeno u 10. poglavlju, efektivne politike mogu
istovremeno promovisati drutvenu jednakost i stabilizovati rast populacije, ukljuujui obrazovanje ena, zdravstvene uloge i planiranje porodice. Modeli ishrane i
distribucije e teiti da forsiraju jeftine osnovne ivotne namirnice i proteine i
hranljive sastojke na bazi povra.
Energija. I ogranienja ponude i uticaj na ivotnu sredinu, naroito
akumulacija gasova koji pojaavaju efekat staklene bate, zahtevae prelaz sa
fosilnih goriva mnogo pre 2050. godine. Restrukturisani sistem energije e biti
842
843

Harris and Kennedy, 1999; Pinstrup-Anderson and Pandya-Lorch, 1998.

Pretty and Chambers, 2000.
318

znatno manje centralizovan, prilagoen lokalnim uslovima i iskoriavae mogunosti za stvaranje sistema zasnovanih na vetru, biomasi i solarnoj energiji. To
se nee dogoditi bez velikog pomeranja kapitalnih resursa ka razvoju obnovljivih
izvora energije u zemljama koje sada rapidno pronruju svoje energetske sisteme.
Industrija. Kako obim globalne industrijske proizvodnje raste daleko
iznad sadanjih nivoa, koji su i sami uetvorostrueni u odnosu na nivoe iz 1950.
godine, neadekvatnost kontrole zagaivanja po principu na kraju procesa (end-ofpipe) postajae sve vie oigledno. Kao to smo ranije videli, koncept industrijske ekologije implicira restrukturisanje svih industrijskih sektora da bi se
postigao cilj - redukcija emisija i ponovno korienje materijala u svim stadijumima proizvodnog ciklusa. Da bi se taj cilj postigao, neophodni su sveobuhvatni
zajedniki napori izmeu korporacija i vlasti.
Sistemi obnovljivih resursa. Kao to smo razmatrali, svetska ribolovita, ume i vodeni sistemi trpe prekomeran pritisak. Kako se u 21. veku oekuje
jo vea tranja nad svim sistemima, potrebna je reforma na svim nivoima institucionalnog upravljanja. Prekogranini resursi moraju se konzervirati multilateralnim sporazumima i globalnim finansiranjem; sistemi upravljanja nacionalnim
resursima moraju se pomeriti sa eksploativnih ciljeva ka konzervaciji i odrivom
crpljenju; a lokalne zajednice moraju u potpunosti uestvovati u konzervaciji
resursa (okvir 20-2)
Svaka od ovih oblasti susree se sa drutvenim i institucionalnim, kao i sa
ekonomskim izazovima. Odrivost ivotne sredine je tako povezana sa drutvenom odrivou. Postojee institucije svih vrsta, ukljuujui korporacije, lokalne i nacionalne vlasti i transnacionalne organizacije, moraju usvojiti politike za
odrivi razvoj ako ne ele da se pogoraju problemi koji su i podstakli razvoj
koncepta. Demokratsko upravljanje, uestvovanje i zadovoljavanje osnovnih potreba su esencijalni deo novog pristupa razvoju.844

7.3.3. Reformisanje globalnih institucija

Glavne svetske institucije, kao to su Svetska banka, Meunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska trgovinska organizacija, imaju za cilj da promoviu
ekonomski razvoj. Tek nedavno su razmatranja ivotne sredine stekla zapaenu
ulogu u kreiranju politika Svetske banke. Kao to smo videli u 19. poglavlju,
pitanja ivotne sredine ostaju kontroverzna u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
MMF u svojim direktivama ne uzima u obzir faktore ivotne sredine, ali njegove
monetarne politike imaju znaajne implikacije i za ivotnu sredinu i za odnose
izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja.
Glavni fokus i u politikama MMF i u politikama Svetske banke jeste
strukturalno prilagoavanje. To se odnosi na paket uslova povezanih sa zajmovima zemljama u razvoju, ija je svrha da promovie trino orijentisanu eko844

Harris et al.,2001.
319

nomsku reformu. Ti uslovi generalno obuhvataju fiskalne i monetarne mere iji je

cilj balansiranje vladinog budeta i ograniavanje novanih zaliha da bi se izbegla
inflacija. Osim toga, drave esto moraju da smanje prepreke trgovanju, koriguju
svoje preuveliane vrednosti svojih valuta i privatizuju dravna preduzea.
Studija koju je sproveo Svetski fond za prirodu (Worldwide Fund for
Nature - WWF) razmatrala je uticaj politika strukturalnog prilagoavanja, koje
promoviu MMF i Svetska banka, na drutvo i ivotnu sredinu.845 Istraivai
Svetskog fonda za prirodu su otkrili da su uticaji na ivotnu sredinu meoviti, ali
se ini da su u veini sluajeva dominantniji negativni efekti. Pozitivni rezultati
po ivotnu sredinu su sledei:
Pomeranje uslova trgovanja ka favorizovanju poljoprivrednog sektora
obezbeuje farmerima vee prihode za finansiranje investicija za poljoprivredna
zemljita.
Poveanje poljoprivrednih prihoda smanjuje degradaciju marginalnih
zemljita koja je povezana sa siromatvom.
Smanjenje subvencija za poljoprivredne inpute smanjuje preteranu upotrebu ubriva i pesticida.
Neke kulture za izvor izazivaju manje erozije od lokalnih kultura koje
zamenjuju.
Bolji makroekonomski menadment poveava tokove investicija.
Trino orijentisane makroekonomske politike poboljavaju industrijsku
efikasnost. S druge strane, negativni efekti po ivotnu sredinu su sledei:
Male poljoprivrednike potiskuju uvoznici ili oni ne mogu da iskoriste
poveanje mogunosti za izvoz, te se stoga poveavaju migracije iz sela u gradove
i pritisci na marginalna zemljita i ume.
Poveanje cena poljoprivrednih inputa podstie neodrivo irenje poljoprivredne proizvodnje na marginalna zemljita.
Bri rast u sektorima industrije i rudarstva izaziva poveanje teta po ivotnu sredinu i obimnije tokove otpada.
irenje panjaka za proizvodnju stoke i izvoz govedine podstie bre krenje uma.
Uvoz neefikasnih polovnih vozila umnogome poveava urbano zagaenje.
Dravne uslute za irenje poljoprivrede, potronja za zatitu ivotne sredine i socijalne usluge propadaju u uslovima ogranienog budeta.
Smanjenje rashoda za obrazovanje i zdravstvo dovodi do manjeg pohaanja kola, poveanja oboljenja i slabljenja primena politika populacije i planiranja porodice.
U studiji se zakljuuje da su politike strukturalnog prilagoavanja dovele
do poveanja potronje obnovljivih i neobnovljivih resursa, veeg pritiska na
funkcije utapanja ivotne sredine za apsorbovanje zagaenja, smanjivanja prirodnog kapitala i slabljenja institucionalnog kapaciteta ivotne sredine. Slablje845

Reed, 1997.
320

nje institucija ivotne sredine predstavlja veliki korak unazad u kretanju zemalja
ka putevima odrivog razvoja.846
Studija Svetskog fonda za prirodu preporuuje integrisanje pitanja ivotne
sredine u planiranje makroekonomskih reformi. Specifini predlozi su:
implementacija nacionalnih sistema raunovodstva ivotne sredine,
reinvestiranje prihoda od ekstrakcije neobnovljivih resursa,
poveanje politika poljoprivredne ekstenzije i kreditiranja,
stroe regulative ivotne sredine za nove industrije,
poveanje rashoda za socijalne usluge i zdravstvenu zatitu, naroito za
edukaciju i zdravstvenu zatitu ena,
ciljane politike malih zajmova (mikrokrediti) kojima e se podsticati lokalna preduzea,
ciljane politike prehrambene pomoi i politike jednakosti distribucije.
Ova analiza sugerie da su ciljevi ekonomske reforme i ivotne sredine
kompatibilni, ali samo ako su politike posebno projektovane za odrive ishode.
Zanemarivanje ivotne sredine vodi u dugorone probleme, koji mogu da podrivaju i ekonomske ciljeve. Takoe je jasno da su pitanja ivotne sredine i drutvena pitanja povezana. Pogoravanje ivotnih uslova siromapih e jo vie naglasiti
probleme ivotne sredine, a oni e poveavati siromatvo. Stoga politike razvoja
moraju da obuhvate dvostruke ciljeve smanjenja siromatva i poboljanja ivotne
sredine.

7.3.4. Promovisanje odrivog razvoja po ivotnu sredinu

Svetska banka je tokom 1980-tih i 1990-tih godina esto bila na meti
protestanata zbog toga to je finansirala projekte koji unitavaju ivotnu sredinu,
kao to su velike brane ili krenje uma. Delimino zbog toga, Banka je pomerila
svoje kreditne politike u korist mnogo veeg promovisanja ivotne sredine.
Ukupan aktivan portfolio za upravljanje ivotnom sredinom i prirodnim resursima
Svetske banke poveao se sa manje od 1 milijarde dolara u 1998. godini na 11,2
milijarde dolara u 2004. godini.847 Na godinjoj osnovi, pozajmice za upravljanje ivotnom sredinom i prirodnim resursima dostigle su vrhunac od 17,2 procenta ukupnih pozajmica 1994. godine, ali su od tada opale na 6,5 procenata (slika 20-1).
Ovi projekti obuhvataju i braon agendu (upravljanje zagaenjem) i
zelenu agendu (konzervaciju prirodnih resursa). Njima su obuhvaeni projekti
upravljanja umama, integrisanog upravljanja tetoinama, rehabilitacija renih
slivova, energetska efikasnost i obnovljivi resursi i sistemi upravljanja vodom i
kanalizacijom. Neki od tih zajmova dolaze zajedno sa donacijama Globalnog
ekolokog fonda (Global Environment Facility - GEF), kojima zajedno uprav-

846
847

Reed, 1997, str. 351.

Svetska banka, 2004.
321

ljanju Svetska banka, Program Ujedinjenih nacija za ivotnu sredinu (UNEP) i

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) (okvir 20-3).
Osim toga, projekti Svetske banke se nadgledaju u smislu postojanja
potencijalne tete po ivotnu sredinu. Sve vei broj projekata sektora sadri
komponente ivotne sredine ili u nacrt projekta uvodi razmatranja o ivotnoj
sredini.848 Projekti za ruralni razvoj sve vie naglaavaju upravljanje zemljinim
resursima, konzervaciju tla i vode i obuku o tehnikama odrive poljoprivrede.
Projekti za urbani razvoj obuhvataju poboljavanje vode i sanitarnih uslova i upravljanje vrstim otpadom. Zajmovi za energetiku se daju za podsticanje energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, kao i za razvoj fosilnih goriva, kao
to je prirodni gas.
Uprkos znaajnom poboljanju sadraja ivotne sredine u politikama
Svetske banke, kritiari i dalje tvrde da Svetska banka i MMF obraaju nedovoljno panje na istinske uticaje (svojih) politika na ekoloko zdravlje i drutveno
tkanje zemalja primalaca.849 Zbog toga to ove institucije odobravaju zajmove, a
ne donacije, sredstva na kraju moraju da im se vrate. Da bi podstakli otplaivanje
duga, zajmoprimci naglaavaju promociju izvoza, ali pritisak da se izvori moe
da navede drave da dugove plaaju prirodnim kapitalom, kao to su ngume ili
ribolovita, ime se podrivaju dugoroni ekonomski izgledi.850 Uz to, velike birokratske institucije koje posluju sa milijardama dolara esto nisu dobro pripremljene
da usvoje odrive inicijative na lokalnom nivou.

7.3.5. Lokalni razvojni projekti

Neka svedoanstva o odrivom razvoju koja najvie ohrabruju jesu projekti koje finansiraju nevladine organizacije i evropske vlade. Izvetaj grupe Prijatelji Zemlje (Friends of the Earth) i Nacionalne federacije za divlje ivotinje (National Wildlife Federation) navodi desetine uspenih lokalnih razvoja projekata.851 Tu
spadaju:
kooperative za organsku poljoprivredu na Filipinima,
ekstraktive rezerve u praumama Brazila koje promoviu upravljanje i
konzervaciju uma uz mnogostruke proizvode,
upravljanje vodenim ekosistemima, ukljuujui uzgajanje pirina i riba,
odrivo umarstvo i rehabilitacija ogoljenog zemljita u peruanskom
Amazonu,
konzervacija, rehabilitacija i klasifikacija biodiverziteta uma u Kostariki,
uvoenje solarne energije u ruralne krajeve u Dominikanskoj Republici,
tehnologije obnavljanja i konzervacije tla u Hondurasu,
proizvodnja i obrada biljaka uljarica u Tanzaniji i Zimbabveu,
848

Svetska banka, 2000, str. 10.

French, 2000, str. 196.
850
Ibid.
851
Barnes et al., 1995.
849

322

 promovisanje prevoza biciklom u Limi u Peruu,

usluge planiranja porodice i zdravstvene zatite u Kolumbiji i Pakistanu,
kooperativa ena u poljoprivredi, obradi hrane i lakoj industriji i Nigeriji,
program plantanog umarstva u Gvatemali, Haitiju i Indoneziji,
proizvodnja recikliranog papira u Indiji.
Ovi primeri odrivog razvoja u praksi pokazuju da se ciljevi ekonomskog
razvoja, smanjenja siromatva i poboljanja ivotne sredine mogu uspeno kombinovati (okvir 20-4). Meutim, principi otelotvoreni u projektima malog obima
retko se odraavaju u nacionalnim i globalnim ekonomskim prioritetima. To ukazuje na neprekidnu potrebu za velikim preusmeravanjem politika ekonomskog
razvoja.

7.3.6. Politike za odrivi razvoj

Ciljevi politika odrivog razvoja mogu da se posmatraju u smislu jake i
slabe odrivosti, kako je opisano u 7. i 8. poglavlju. Uopteno govorei, zagovornici jake odrivosti tvrde da prirodni sistemi treba da ostanu netaknuti gdegod je
to mogue. Oni identifikuju kritian prirodni kapital - kao to su izvori vode kao resurse koje treba ouvati u svim okolnostima. Prema tom gleditu, na primer,
odravanje prirodne plodnosti tla je esencijalno - ak i ako je degradirano tlo mogue kompenzovati dodatnim ubrenjem. Prema umerenijem pristupu slabe
odrivosti, izvesna degradacija ili gubitak prirodnog kapitala su prihvatljivi ako se
gubitak nadoknauje akumulacijom proizvedenog kapitala.
Svaki od ovih koncepata odrivosti - a naroito jaka verzija - implicira da
postoje granice ekonomskog razvoja. Ekonomska aktivnost koja se umnogome
oslanja na prirodne resurse, sirove materijale i fosilna goriva ne moe beskonano
rasti. Poto planetarni ekosistem ima odreene granice, neke granice se moraju
primeniti i na makroekonomski obim - ukupan nivo potronje resursa i autputa
dobara. Herman Dalil (Negtap Ba1u) tvrdi da postoji dugorona potreba da se
dostigne plato, ekonomija stabilnog stanja u smislu potronje materijala i
resursa energije.852
Ovaj koncept se radikalno razlikuje od standardnog pogleda na ekonomski
rast, u kome se GDP beskonano poveava po modelu eksponencijalnog rasta na primer, rast GDP-a u iznosu od 4 procenta godinje. U perspektivi ogranienja
rasta, nacionalni i globalni ekonomski sistemi moraju slediti ono to se naziva
obrascem logistike krive, u kome se ekonomska aktivnost pribliava nekom
maksimumu, barem u smislu potronje resursa
Ova analiza nuni implicira ogranienja materijalne potronje, ali aktivnosti koje ne podrazumevaju potronju resursa ili koje su neutralne ili povoljne po
ivotnu sredinu mogu beskonano da rastu. Takve aktivnosti mogu da budu
usluge, umetnost, komunikacija i obrazovanje. Kada se podmire osnovne potrebe i
852

Daly, 1996, Ekins et al., 2003.

323

postignu umereni nivoi potronje, koncept odrivog razvoja implicira da ekonomski razvoj treba sve vie da se usmerava ka tim vrstama inherentno odrivih
aktivnosti.853
Trenutno veina teorija i politika razvoja promovie neprekidan ekonomski rast. Kakve vrste politika bi mogle da promoviu odrivost? Da li su ciljevi
ekonomskog rasta i odrivosti kompatibilni?
Neki ekoloki ekonomisti posmatraju odrivi razvoj kao kontradiktoran
termin. Oni istiu da nijedan sistem ne moe bezgranino da raste. Meutim, neke
vrste ekonomskog rasta su sutinske. Postoji veliki broj ljudi na svetu koji ne mogu da zadovolje osnovne potrebe i zahtevaju vie hrane, bolju hranu, kvalitetniji
smetaj i ostala dobra.
U visokopotroakim drutvima, poboljano blagostanje se moe postii
tako to e se proiriti usluge obrazovanja i kulture koje, kao to smo rekli,
nemaju negativan uticaj na ivotnu sredinu. Ako, malo je verovatno da e neregulisan ekonomski rast biti nepristrasan ili povoljan po ivotnu sredinu. U svom
izvetaju Nacionalni savet za istraivanja SAD (U.S. Nacional Research Council)
poziva na tranziciju na odrivost u 21. veku, koja podrazumeva stabilizaciju
populacije, smanjenje gladi i siromatva i odravanje sistema i ivotnih resursa
koji podravaju ivot na planeti.854 Takva tranzicija bi zahtevala velike investicije
u zdravlje, vodu, higijenu i obrazovanje, kao i alternativne izvore energije i zatite
ivotne sredine. Trenutno, nijedna nacionalna vlada ili meunarodna institucija
nije spremna da preduzme takve neophodne investicije. Ali, ako se svet u budunosti bude kretao ka takvom preusmeravanju politika na makroekonomskom
nivou, tipovi mikroekonomskih politika koje smo razmatrali u ovoj knjizi postajae sve vaniji.

7.3.7. Predlozi specifinih politika

Takve politike mogu da obuhvataju pristupe koje smo ve dotakli u prethodni poglavljima:
Zeleni porezi koji bi premestili poreski teret sa oporezivanja dohotka
i kapitala na potronju fosilnih goriva, ekstrakciju resursa i stvaranje zagaenja.
To bi obeshrabrilo ekonomske aktivnosti intenzivne energijom i materijalima, a
favorizovalo bi obezbeivanje usluga i aktivnosti intenzivnih radom.855 Poreski
prelaz neutralan u odnosu na prihod bi na svaki dolar sakupljen iz poreza na
energiju i resurse odgovorio dolarom u smanjenju poreza na prihod, dohodak,
korporativnu ili kapitalnu dobit.856
853

Durning, 1992.
National Research Council, 1999.
855
Proizvodni sistemi intenzivni radom koriste velike koliine rada u odnosu na druge faktore
proizvodnje. Slino tome, sistemi intenzivni energijom koriste velike koliine energije. Na primer, automobilski prevoz je intenzivan energijom, dok je prevoz biciklima intenzivan radom.
856
Hamond et al., 1997., reyimirano u Harris et al., 2001.
854

324

 Ukidanje subvencija za poljoprivredu i energiju koje ohrabruju prekomernu potronju energije, ubriva, pesticida i vode za irigaciju. To bi bilo zamenjeno promovisanjem sistema odrive poljoprivrede, ukljuujui recikliranje
hranljivih materija, raznolikost useva i prirodnu kontrolu tetoina, ime bi se
korienje vetakih hemikalija i ubriva svelo na minimum.
Vee recikliranje materijala i potronja obnovljive energije. Principi
industrijske ekologije predlau redizajniranje industrijskih sistema tako da imitiraju obrasce zatvorenog ciklusa prirodnih sistema i ponovo koriste koliko god je
mogue materijala sa minimalnim autputom otpada.
Efikasni sistemi transporta koji e zameniti automobilski prevoz brzim
vozovima, javnim prevozom, poveanim prevozom biciklima i reorganizacijom
gradskih i prigradskih zona kako bi se potrebe transporta smanjile na minimum.
Korienje automobila sa visokoefikasnom potronjom goriva bilo bi vano za
drave kao to su SAD, koje imaju iroko razvijene sisteme u ijem su sreditu
automobili. Neke zemlje u razvoju mogu da izbegnu veliku zavisnost od automobila time to e se okrenuti korienju bicikla i efikasnom javnom prevozu.
Ubrzan razvoj sistema obnovljive energije, kao to su solarna, hidroelektrina, geotermalna energija i energija vatra, kao i novih tehnologija, kao to
su energetske elije i visokoefikasni industrijski sistemi. Kao to smo videli u 13.
poglavlju, u ovom procesu je presudno preusmeravanje sadanjih subvencija za
fosilna goriva da bi se stvorile trine inicijative za traenje alternativnih izvora
energije. Analiza politike razvoja mora da uzme u obzir dugoronu odrivost.
Politike orijentisane samo ka ekonomskom rastu nose rizik da se nanese teta
irem krunom toku biosfere, osim ako ne uzmu u razmatranje uticaj na ivotnu
sredinu i obim odrivosti. To raspravi o politikama razvoja daje novu dimenziju dimenziju koja e postajati sve vanija i za razvijene zemlje i za zemlje u razvoju.
Kako svetska populacija nastavlja da raste, a ekonomska aktivnost se sve
bre iri, odrivost e postati sve vanija i bie sve tee dostii je. To je glavni
izazov 21. veka, a bie potrebno i ekonomsko i ekoloko razumevanje kako bi se
formulisali globalni, nacionalni i lokalni odgovori.
*
*

Odrivi razvoj je definisan kao razvoj koji zadovoljava sadanje potrebe

bez ugroavanja osnove za zadovoljavanje buduih potreba. To implicira poveanje i poboljanje proizvedenog kapitala bez unitavanja prirodnog kapitala. Potrebe populacije koja sve vie raste moraju se zadovoljiti tako da se ne poveaju
tranja za resursima i stvaranje zagaenja koji premauju kapacitet ekosistema da
sve to podrava.
Za razvijene zemlje, to podrazumeva i smanjenje rasta potronje i usvajanje tehnologije koje su povoljnije po ivotnu sredinu. Zemlje u razvoju, za koje
325

je rast potronje neophodan, mogu da izbegnu proizvodne metode koje nameu

visoku tranju za resursima i posledice po ivotnu sredinu. Da bi se postigao taj
cilj, neophodna je zajednika saradnja izmeu razvijenih zemalja i zemalja u
razvoju, ali nju je esto teko ostvariti.
Glavne reforme moraju se preduzimati u poljoprivrednim industrijskim i
energetskim sistemima, kao i u upravljanju obnovljivim resursima. Niskoinputna i
organska poljoprivreda, razvoj energetski efikasne i ekoloki povoljne industrije,
kao i bolje upravljanje ribolovitima i umama vane su komponente uravnoteenog ekonomskog sistema i sistema ivotne sredine. Osim toga, stabilizacija populacije igra centralnu ulogu za odrivost u svim ovim oblastima.
Postoji inherentna tenzija izmeu ideja odrivosti i ekonomskog rasta.
Iako te dve ideje nisu nuno nekompatibilne, ne moemo imati neogranien ekonomski rast sa ogranienim resursima. Budui ekonomski rast se stoga mora okrenuti ka oblastima kao to su usluge, komunikacija, umetnost i obrazovanje, koje
doprinose ljudskom blagostanju, ali zahtevaju relativno male resurse.
Glavne globalne finansijske institucije, kao to je Svetska banka, poele
su da shvataju da su potrebne specifine inicijative politika za promovisanje
odrivijeg razvoja i preusmeravanje njihovih zajmova za razvoj u skladu sa tim.
Meutim, strategije razvoja koje su intenzivne resursima i stvaraju zagaenje ostaju uobiajena praksa. Projekti malog obima koje finansiraju privatnici ili pojedine drave esto su bili uspeniji u postizanju dvojakog cilja smanjenja
siromatva i konzervacije ivotne sredine.
Strategije odrivog razvoja pokuavaju da uravnotee imperative ekonomskog rasta sa ogranienjima planetarnih resursa i kapacitetom za apsorpciju
zagaenja. Modifikacija globalnih ciljeva ekonomskog rasta e biti esencijalna za
odrivost u 21. veku.857

8. UPRAVLJANJE PRIRODNOM SREDINOM

I ODRIVI RAZVOJ
Odnos oveka prema prirodi mogao bi se eksplicirati kroz odreene, ali
karakteristine faze upravljanja prirodnom sredinom.858 One su prepoznatljive po
nainu i metodama uspostavljanja veza izmeu razvoja i prirodne sredine u razliitim periodima drutveno-ekonomskog razvoja drutva u celini. Specifinost tih
veza manifestuje se, pre svega, kroz preduzimanje odgovarajuih mera od vlada,
poslovnog sveta ili pojedinaca prema zatiti, ouvanju i razvoju prirodne sredine.
U tom smislu korieni su razliiti razvojni putevi u uspostavljanju adekvatnog
odnosa izmeu ekonomije i ekologije, odnosno takvog odnosa koji osigurava priv857

Detaljnije videti: Jonathan M. Hairis, Ekonomija ivotne sredine i prirodnih resursa, savremeni pristup, drugo izdanje, Beograd, 2009.
858
ire o tome: Dr Aleksandar Kneevi, Odrivi razvoj u obnovi i razvoju privrede Bosne i
Hercegovine, Ceteor, Sarajevo 1995. god. U daljem tekstu, Odrivi razvoj.
326

redno efikasan, drutveno pravedan i odgovoran odnos prema prirodnoj sredini.

Evolucija tog odnosa mogla bi se izraziti, kako smo to ve na poetku istakli, kroz
tri karakteristine generacije upravljanja prirodnom sredinom.
1. Prva generacija strategije upravljanja prirodnom sredinom predstavlja
sami poetak prelaska sa primitivnog na graenje sistemskog odnosa oveka
prema prirodi i zakonima i propisima regulisanu oblast. Ona se na neki nain moe identifikovati sa poetkom i kasnije razvojem industrijske revolucije i logino
je to su njeni koreni utemeljeni ba u Engleskoj koja i jeste kolevka industrijske
revolucije. U emu se, zapravo, ogleda graenje sistemskog odnosa oveka prema
prirodi? Radi se o tome da se dotadanji primitivni odnos oveka prema prirodi,
pojavom industrijske revolucije i kasnije, zamenjuje jednim regulirajuim odnosom koji podrazumeva unapred utvrena pravila ponaanja i sankcije ako se ona
prekre. Radi se o donoenju jednog broja zakona i drugih propisa kojima se
uspostavlja sistem zabrana i ogranienja dejstva oveka prema prirodnoj sredini.
Veina tih zabrana uvodila se na lokalnom i regionalnom nivou. Propisima se
jednostavno se jednostavno zabranjivala ili ograniavala npr. emisija zagaujuih
materija u atmosferu, vodu, tlo i sl. Cilj je bio da se snizi zagaivanje po jedinici
mase dimnih plinova i otpadnih voda. Graenje ovakvog odnosa prema prirodi
veoma je esto koriteno kao sredstvo ograniavanja razvoja u treim zemljama i
za provoenje protekcionizma u meunarodnoj trgovini. Koristi od toga najvie su
imale razvijene zemlje koje su prve uspostavile takav sistem i koje su provodile
njegove mere. Bile su uspostavljene tzv. crne i sive liste zagaujuih materija,
zatim standardi zagaenja kao i tehnoloke i druge mere koje treba primenjivati
na suzbijanju i zatiti prirodne sredine. Dakle, ovako izgraen sistem uspostavljenih odnosa izmeu oveka i njegove prirodne sredine temeljen je na sistemu
zabrana.
2. Razvoj na ekolokim osnovama je takav pristup upravljanja prirodnom sredinom koji polazi od stava da se privredni i drutveni razvoj i njegov
odnos prema prirodi odvija na nain da se ne menjaju karakteristike prirode ili da
su te promene minimalne. Ovakav odnos podrazumeva da se prvenstveno koriste
obnovljivi resursi, ime bi se uvala ravnotea izmeu postojeih kapaciteta i
prirode i potreba razvoja. Upravljanje prirodnom sredinom na ovim osnovama do
kraja uvaava sistem zabrane, dodajui tome jo i prognoziranje uticaja budueg
razvoja na okolinu sa svim predvienim instrumentima ekonomske i druge stimulacije na zatiti i ouvanju ovekove okoline. Ti instrumenti su u sferi poreske i
investicione politike, donoenje kompleksne strategije zajedno sa odgovarajuim
propisima na dostizanju dogovorenog nivoa kvaliteta sredine, izgradnja i primena
posebnih metodologija na procenama mogueg uticaja na okolinu, kao i druge
mere i instrumenti.
Za razliku od prethodne faze uspostavljenog institucionalnog odnosa oveka i njegove prirodne sredine, ije je funkcionisanje zasnovano na injenicama podacima o stanju zagaenosti ovekove prirodne sredine (corpus delicti), sistem
327

zasnovan na ekoloppsim osnovama polazi od procene oekivanog uticaja na prirodu. U osnovi menja se filozofija odnosa prema sredini. Za prethodnu fazu bilo je
karakteristino da se prave detaljne ekoloke studije o zagaenosti prirodne
sredine (utvruje injenino stanje) i na bazi tako pripremljene studije donose mere i utvruju instrumenti na zatiti i unapreenju prirodne sredine. Za ovu fazu
karakteristino je da se takoe prave ekoloke studije ali ne o stanju zagaenosti,
nego studije o moguoj oekivanoj zagaenosti prirodne sredine uslovljenoj odgovarajuim razvojnim zahtevima koji se oekuju. U nekim zemljama ove studije
dobijale su ak i zakonski okvir. Npr., odreenom preduzeu mogla se dati dozvola za proizvodnju otpada uz uslov da je studij o oekivanim uticajima na prirodnu sredinu pokazala da e taj otpad biti u granicama dozvoljenog (tehnoekonomski minimum, ekoloka prihvatljivost), tj. ekonomski i tehniki mogueg i
ekoloki prihvatljivog.
3. Odrivi - uravnoteeni razvoj859 je aktuelni - moderni pristup upravljanja prirodnom sredinom na osnovama uravnoteenih odnosa izmeu prirodnog,
ekonomskog i drutvenog sistema.860
Ovaj pristup, zapravo, podrazumeva celovito i kompleksno upravljanje
ovekovom ivotnom i radnom sredinom koju ine, kako smo istakli, prirodni,
ekonomski i drutveni sistemi meusobno skladno povezani i, kao takvi, ine
celovit sistem odrivog razvoja. Ishodite sistema odrivog razvoja eksplicira se
kroz skladnost odnosa izeu optimalizacije trokova ulaganja u zatitu i unapreenje prirodne sredine i ukupnih drutvenih i ekonomskih efekata koji se ostvaruju tim razvojem.
Odrivi razvoj je takva razvojna orijentacija koja podrazumeva trajno uspostavljane harmonije izmeu razvoja i prirodne sredine. To je mogue osigurati
na nain da se vrednosti prirode, pre svega prirodni resursi za potrebe razvoja,
koriste uz puno uvaavanje principa racionalnosti u smislu da se uz to je mogue
njihovo manje korienje ostvaruju to vei ekonomski efekti. To takoe podrazumeva da se korienjem jednog prirodnog resursa osiguravaju finansijski i drugi
uslovi koji e omoguiti da se nakon njegove delimine ili potpune iscrpljenosti
organizuju takve privredne aktivnosti koje e moi koristiti druge prirodne
resurse. Re je, kao to vidimo, o primeni principa reprodukcije prirodnih resursa,
dakle, njihovog stalnog obnavljanja bilo na istom ili poveanom nivou kvantiteta i
kvaliteta.
859

Pre skoro tri decenije ekolozi Paul Erlich i Barry Commoner napravili su jednostavnu
formulu odrivog razvoja: ukupno ekoloko optereenje (EO) koje je rezultat ljudske aktivnosti, predstavlja funkciju tri faktora. To su populacija (P), obilje (O), to je isto to i potronja,
i tehnologija (T), odnosno nain na koji se bogatstvo stvara. Proizvod ova tri faktora odreuje
ukupno ekoloko optereenje, a moe se izraziti formulom: EO = P x O x T.
860
Potpunije objanjenje ovako definiranog odrivog razvoja dao je A. Kneevi: Primena
kriterija odrivog razvoja u tranziciji BiH drutva, Referat za struni skup Pristup zatite
reavanju okolice u podruju TPK, Tuzla, juni 1997. godine.
328

Odrivi razvoj se na naem jezikom podruju veoma esto naziva i uravnoteeni razvoj koji u svom izrazu nagovetava ravnoteu odnosa izmeu razvoja i
prirode, odnosno izmeu ekonomije i ekologije. To znai da se budui razvoj vie
ne moe ostvarivati na principima neograniene potronje prirodnih resursa kao
neogranienih asimilacionih mogunosti prirode za prihvat antropogenih emisija
materija i energije. U tom sluaju priroda vie ne moe biti rtva razvoja ve
njegov ravnopravni sudionik.
Pristup odrivom razvoju podran je i preporuen rezolucijom UN-a 1987.
godine, a kasnije i na vie relevantnih svjetskih skupova istaknut i afirmiran njegov znaaj. Naime, svetska komisija za okolicu i razvoj UN-a, po svom osnivanju
1987. god. definirala je odrivi razvoj861 kao nastojanje ka ouvanju i poveanju
vrednosti sveukupnog kapitala drave (sredstva za proizvodnju, ljudski kapital i
okolinski kapital) u toku vremena. Ouvanje i poveavanje sveukupnog kapitala
zapravo je pitanje razvoja koje, prema ovoj definiciji, obuhvata oivljavanje razvoja, promenu njegovog kvaliteta, osiguranje odrivog nivoa stanovnitva, konzerviranje i unapreivanje resursa osnove, preorijentaciju tehnologija i upravljanje
opasnostima po okolicu, povezivanje ekonomije i prirodne okolice pri donoenju
razvojnih odluka i sl.
Od strane Evropske ekonomske komisije UN-a 1989. god. odrivi razvoj
je prihvaen kao vodei princip za sve relevantne aktivnosti, ali i jedan od puteva
za uspenu tranziciju drutvenih i privrednih sistema tadanjih sedam zemalja
Centralne i Istone Evrope. Samit o zemlji UN-a, odran 1992. god., kako smo
istakli, jeste u Agendi 21 (Program za 21. vek) odrivi razvoj okarakterisao kao
drutveno odgovoran razvoj uz istovremenu zatitu prirodne osnove i okoline
za dobrobit buduih generacija.862

861

Na odranoj konferenciji u Stokholmu 1972. god. odrivi razvoj lansiranje od gospoe Gro
Harlera Bruntland koja je inae bila kandidat stranke zelenih za predsednicu norveke vlade
862
Detaljnije videti: Dr Bajro Goli, Ekologija i ekoloko pravo, Sarajevo, 2005. godine.
329

330

3.
deo

EKOLOKI MENADMENT

331

332

I EKOLOKI MENADMENT
1. EKONOMIJA PRIRODE
Novi talas zabrinutosti za ovekovo okruenje nastupio je tokom 90-ih
godina lansiranjem tvrdnje da su ekoloki problemi globalnog karaktera. Naime,
vie nije dovoljno da jedna zemlja vodi pravilnu ekoloku politiktu. Zagaenom
vazduhu ne moete narediti da ne prelazi dravnu granicu niti meunarodnoj reci
saoptiti da ne protie koritom kroz sve zemlje kojima vekovima tee. Nova
saznanja o oteenju ozonskog omotaa u 90-im godinama nisu ni saoptena
svetskoj javnosti zbog straha od posledica za itavo oveanstvo, jer se tano ne
zna koliko je vekova potrebno za obnavljanje otpada. U V. Britaniji nisu dovoljno
otreznili kreatore ekoloke politike, loe voene politike (nacionalne i meunarodne) i zatite okruenja. ak i problem kiselih kia u Nemakoj, efekat
staklenika u SAD i uinak otpada u V. Britaniji nisu dovoljno otreznili kreatore ekoloke politike koji nikako da shvate da trite nije sposobno da odredi cenu
resursa, kao to su voda, vazduh, isto okruenje i lep pogled, i da je, stoga,
neophodna dravna intervencija, kao komplementator, koji doprinosi poboljanju
funkcionisanja trita.863 Cairneross i tu nudi dva reenja, i to (1) neophodno je da
se zna ko je titular odreenog prirodnog resursa i (2) neophodno je da se proizvoai i potroai primoraju da plate stvarne trokove srazmerno svom udelu u
zagaenju okoline. U prvom sluaju, vlasnik i potencijalni zagajiva mogli bi da
pregovaraju, jer ako je privatni ribnjak u pitanju onda bi vlasnik vodio rauna da
ne doe do preteranog ribolova. U drugom sluaju, pak, zajednika kalkulacija
proizvoaa i potroaa bi u cenu benzina ukljuila i trokove sanacije tetnih
efekata izduvnih gasova. U tom kontekstu, zadatak ekonomista sastojao bi se u
tome da odrede cenu okruenja, kao cenu bilo koga resursa, kako bi ekonomska
politika bila razumna u pogledu oficijelnog postavljanja drave prema sadanjim i
potencijalnim zagaivaima po principu cost-benefit analize. Meutim, vlade za
sada rade obrnuto; podstiu potronju energije subvencioniranjem cena. Subvencioniranjem poljoprivrede podstie se upotreba pesticida i vetakih ubriva. Trajno ukopani u svoje interese lobiji ne brinu zato SAD subencioniu dravnu
industriju, zato Nemaka subvencionira rudnike uglja, zato V. Britanija subvencionie upotrebu vozila koja su vlasnitvo preduzea itd. To pak pokazuje da
ekonomski kompromis izmeu subvencija i ekolokih trokova nije postignut. Jo
manje je raeno na problematici formulisanja razvoja koji doputa ogranieno
iskoriavanje postojeih resursa (sa idejom substainable development). A radi
se o odrivom razvoju koji ne iscrpljuje rezerve kako bi dotine rezerve ostale za
budue generacije. Dakle, radi se o odnosu prema sadanjici, kao etikom pitanju
863

F. Cairneross, Costing the Earth, Harvard Businese School Prass, Boston, 1991.
333

u sklopu sadanje politike zatite okoline. Zato je za veinu ljudi danas najvanije
ekoloko pitanje u trinoj ekonomiji sa kombinovanjem interesa privatnog
sektora i dravne regulative; ostaviti potomstvu svet koji je ako ne bolji, a ono
barem onakav kakvog su ga sadanje generacije nasledile.864
Za logistike preduzetnike pouzdanost je vanija od brzine. Sa ekonomske
take gledita radi se o tome da se neka roba u pravo vreme nae na pravom
mestu, a sa ekolokog aspekta to treba da bude izvedeno uz najmanje mogue
optereenje okoline.865 Kriterijum brzina nije vie od prvorazrednog znaaja.
Prelaz na sporije, ali ekoloki povoljnije transportno sredstvo, je sasvim prihvatljiv u tzv. Ekologistici. Kombinacija ekologije, ekonomije i logistikog znanja
u strukturnoj projekciji ekologistike navodi savremeno drutvo da rei problem
meusobnog usk1aivanja drumskog, eleznikog, vazdunog i vodenog saobraaja kako saobraajni problem ne bi postao konica privrednog rasta. U strukturi
masovnog prevoza sada valja birati ekoloki najpovoljniji vid saobraaja,
pogotovu ako doe do uvoenja naknade za teke prevoze, poveanja poreza na
mineralna goriva i uvoenja poreza na emisiju ugljendioksida. Ekologistika ve
sada pledira na znaajno smanjenje trokova putem veeg oslanjanja na brod i
eleznicu, koji osiguravaju ekoloki bolji tretman robe i ekoloki pouzdaniji
prevoz.866

2. UPRAVLJANJE ZELENOM EKONOMIJOM

Cilj II konferencije UN o ivotnoj sredini i razvoju (u Brazilu od 1. do 12.
juna 1992. godine) bio je uspostavljanje interakcije izmeu privredne i ovekove
okoline i uravnoteenje ekonomskih i ekolokih ciljeva u okviru ekonomskog
odluivanja i poslovnog menadmenta. Ove ideje nisu nove, jer je njihova intelektualna osnova formulisana ve davne 1971. godine u vajcarskoj koja je posluila
za pripremu tzv Stokholmske konferencije. Tada je, ipak, dramatino istaknuto
da je siromatvo glavni izvor zagaenja ivotne okoline iz razloga to je ona milijarda svetske populacije, koja ivi u siromatvu, bedi i oskudici, prisiljena iz oaja
na juri na svoje okruenje samo da bi ljudi iz te mase preiveli i opstali. Kumulativni efekti, ruilakih naleta pojedinaca na prirodu su veliki i opasni, pogotovu
kada se kombinuju destrukcija i siromatvo. Zbog toga je i Brundland komisija
odbacila tzv. nulti rast, poto je nulti rast posledica razvoja destruktivnih procesa
po okruenje. A da bi se zadovoljila potreba za rastom koncepcijski se prelazi na
tzv. odrivi razvoj u okviru Konferencije UN (pod nazivom EKO '92.). Koncept
odriveg razvoja implicira izmenu klime, prekogranino irenje zagaenosti vazduha, menadment otpada, zatitu i upravljanje zemljinim resursima, konzervaciju i bioloke raznovrsnosti, zatitu okeana i obalskih podruja, i kvalitet snab864

Ekonomska politika, br. 2124, od 14. novembra 1992., str. 39.

Ekonomska politika, br. 2126/27, od 28. decembra 1992., str. 52.
866
A.Lipietz, Vert esperance-L-'avenir de l'ecologie politique, Ed.la Decouvert, Paris, 1993.
865

334

devanja slatkovodnim resursima. Globalni rizici u oblasti biolokih i genetskih

resursa upravo primoravaju na ubrzani prelazak na uravnoteeni razvoj, koji mora
biti izveden putem podsticaja i regulacionih mera. To pak u trinoj ekonomiji
podrazumeva da se trokovi ivotne okoline ugrauju u cene proizvoda koji
indukuju rast trokova. A to je taj tzv. princip zagaiva plaa. Reenje kroz
regulisane mere podrazumeva formiranje ekolokih fondova u kojima se koncentriu sredstva namenjena strogo za sanaciju ivotne okoline. Cilj je jasan da se
mere zatite ivotne sredine integriu u ekonomski rast i poslovni menadment i
da se formulie ekonomska osnova za kooperativnu globalnu alijansu ukoliko se
tei da ZEMLJA ostane siguran dom za humane forme ivota i za zajedniku
budunost.
Da bi se tokovi svetske razmene vratili u zdrave odnose, ugraivanje
ekoloko-zatitnog mehanizma u meunarodnu trgovinu je neminovno. U tom
sklopu, pojeftinjenje agrarnih proizvoda nije centralni cilj ukoliko se to deava na
raun prirode. Stoga, smanjenje subvencija zelenih proizvoda ne mora da znai
poeljnu politiku redukcije nasleenog protekcionizma ukoliko ekoloka supstanca nije ugraena u strukturi trinih cena. Trokovi proizvodnje ekoloki zdrave
hrane ne mogu vie biti zaobilazni, poto ve ine strukturnu realnost. Uostalom,
trino konkurentne cene u meunarodnoj razmeni ne mogu da zatite nacionalne
prirodne resurse. Zbog toga je za zatitu okoline potrebno dugorono finansijsko i
tehnoloko investiranje koje e se upravo najvie isplatiti u sferi ekoloki zdrave
agrarne proizvodnje.
Komisija EZ je, posle dvogodinjeg pretresa torbice, predloila uvoenje
poreza na energiju iji bi osnov (predmet oporezivanja) bio sadraj ugljenika u
gorivu. Cilj novog poreza, po predlogu, jeste da se emisije ugljendioksida stabilizuju na nivou iz 1990. godine, ali i podsticanje efikasnosti energije i stabilnosti
snabdevanja.
Institucionalno posmatrano, Evropska zajednica nema pravo na uvoenje
poreza, jer nema fiskalni suverenitet (izvorni). Zato porez na energiju mogu da
uvedu samo lanice EZ u formi nacionalnog poreza, koji se ukljuuje u politiku
fiskalne harmonizacije. Ali, fiskalni (i ekonomski) je takav da novo poveanje
poreskih tereta ne dolazi u obzir. Raenje je, stoga, naeno u smanjenju drugih
poreza.

3. EKOLOGIJA I EKONOMIJA
Zeleni ekonomisti ve izrauju modele za valorizaciju ekolokih trokova
i dobiti u nacionalnim ekonomijama kako bi bilansi nacionalnog dohotka
prikazivali i promene u prirodnim bogatstvima. Dejstva troenja prirodnih resursa
treba empirijski verifikovati i kroz izmenu SNA (Sistema nacionalnih rauna i
metodologije UN) u koncept nacionalnog dohotka, ukljuujui i one prirodne
izvore koji su pod kontrolom oveka. Cilj je, dakle, da bilansi nacionalnog dohot335

ka pozelene kako se ne bi vie biljke i ivotinje tretirali razliito (poveanje

stonog fonda jedne zemlje se uraunava onda kada se ono pojavi, ali se prirast
komercijalnih uma belei onda kada se one poseku).867 U sadanjem obraunu
esto se nacionalni dohodak naduvava ukljuivanjem trokova za spreavanje
zagaivanja. To pak znai da se zagaivanje ne rauna kao gubitak od drutvenog
proizvoda. Isto tako, i pad vrednosti prirodnih resursa prikazuje se kao stavka koja
preuveliava neto nacionalni proizvod. Jasno je, pri tome, da je izuzetno teko rei
koliko kota idila. Ali, unitenje uma, prema trinim kriterijumima zasigurno
predstavlja zbir gubitaka vrednosti neposeenog drvea i prihoda od drvene grae
koji su mogli biti ostvareni.868 No, i taj kriterijum ne ukljuuje vrednost koju ume
imaju kao stanita ivotinjskog sveta i kao prostor za rekreaciju ljudi. Zbog toga
je vano da se izrada nacionalnog bilansa prilagodi potrebama zatite ovekove
okoline. U poetnom stadijumu valjalo bi izgraivati tzv. bilanse satelite u formi
paralelnih bilansa (pored zvaninih, oficijelnih). Ti novi bilansi bi ukljuivali i
promenu kvaliteta prirodne okoline (na primer porast zagaenosti vazduha,
izumiranje odreenih vrsta biljnog i ivotinjskog sveta), ali i vrednovanje tete
koja se nanosi prirodnim resursima koji nisu trino vrednovani. Kod resursa, koji
nemaju trinu vrednost, kontroverzno je pitanje ta treba meriti:869 (a) da li troak
restauracije prirodne sredine u prvobitno stanje ili (b) sumu koju bi potroai bili
skloni da potroe radi poboljanja kvaliteta ivotne sredine. Sve u svemu,
konvencionalne modele za odreivanje bogatstva valja proiriti i obogatiti kako bi
se dali adekvatni odgovori zelenima koji popularie nove kalkulacije i obraune. Ekonomisti iz Odeljenja za unapreenje ruralnih oblasti Univerziteta u Njukastlu ve su napravili model obrauna za britansku poljoprivredu i umarstvo.
Odvojiti za zadovoljstvo koje pruaju zeleni pojasevi i nacionalni parkovi; dodati
neto za sadnju drvea uz efekat upijanja grejaa planete - ugljenmonoksida, i,
ovakav podrani neto proizvod je 25% vei nego neto proizvod.870

867

Ekonomska politika, br. 2088, od 6. aprila 1992., str. 52.

Ibidem, str. 52.
869
Isto, str. 53.
870
Ibidem, str. 53.
868

336

ENVIRONMENT1

Industrial Waste per

unit of GDP tonnes
per million $

Municipal Waste kg
per capita

Nuclear Waste3 per

unit of energy tonnes
per Mtoe

Total Expenditure5 %
of GDP

..
9
..
107
149
30
28
21
48
51
33
53
30
7
26
..
11
..
8
29
57
12
8
29
55
76
51
39
36
44

..
23
..
68
68
51
53
26
36
34
88
37
36
12
..
..
36
43
53
22
32
46
22
9
40
82
50
35
31
41

16
7
11
15
14
11
11
6
11
7
9
9
7
9
29
4
11
8
7
5
6
6
6
3
10
20
13
8
8
11

126
41
172
..
..
20
206
48
59
45
9
..
34
61
184
70
32
..
39
..
28
89
9
86
61
147
94
54
54
88

..
430
400
660
401
460
620
470
360
310
560
..
350
410
490
310
500
..
510
330
360
370
400
390
350
730
543
400
400
500

2.0
7.7
1.1
2.3
5.1
1.8a
1.8
0.1
0.2
1.9
5.1
3.4
5,0
0.9
2.0b
2.7b
2.5b
1.8b

0.7
1.7c
..
0.9
..
..
1.4
1.2
1.5a
..
..
..
0.9
1.6c
..
..
1.9
..
1.2c
0.7
..
1.2
22.1
..
1.4
1.6
..
..
..
..

337

Total Investments %
of national investment
Government R&D
Budget % of total
government R&D
Budget

Carbon Dioxide2
tonnes per capita

Australia
Austria
Belgium
Canada
Czech Republic
Denmark
Finland
France
Germany
Greece
Iceland
Ireland
Italy
Japan
Luxembourg
Mexico
Netherlands
New Zealand
Norway
Portugal
Spain
Sweden
Switzerland
Turkey
United Kingdom
United States
G7
EU-15
OECD Europe6
OECD6
Notes:
.. not available
- nil or negligible

Nitrogen Oxides kg
per capita

State

Pollution Control
Expenditure4

Waste

Sulphur Oxides kg
per capita

Air

1.9
3.7
..
1.7
..
..
..
1.8
3.2a
..
..
..
2.2
3.0
..
..
3.1
..
..
1.6
..
1.8
3.1
..
..
3.4
..
..
..
..

3.0
2.2
17
2.1
..
4.5
3.1
1.1
3.7a
1.9
1.7
0.6
2.2
0.5
..
0.4
3.5
2.6
3.3
2.9
1.9
3.6
4.6
..
1.4
0.7
..
..
..
..

1. 1993. or the latest available year, including provisional figures and OECD estimates;
varying definitions can limit the comparability across countries
2. CO2 from energy use only; international marine bunkers excluded
3. Wastes from spent fuel in nuclear power plants, in tonnes of heavy metal per million tonnes
of oil equivalent (primary energy supply)
4. Earlyl990s
5. Household expenditure excluded
6. Czech Republic excluded
a. Ex-FRG only
b. Ex-DDR excluded
c. OECD estimates.
Source: OECD Environmental Data. Compendium 1995, OECD, Paris, 1995.

Niske cene u rudarstvu, nakaradna ekonomija obima i nacionalne subvencije imaju negativne implikacije na ekologiju. Namenska prodaja dravne
(javne) zemlje rudarskim kompanijama u bescenje (12 dolara po hektaru), javno
finansiranje rezultata rudarskih istraivanja i poreske olakice koje redukuju realne trokove u rudarstvu u SAD su znaajno doprineli degradaciji ekoravnotee.
Japan nudi irok spektar podsticaja (od zajmova i subvencija, pa sve do poreskih
olakica) za istraivanje i eksploataciju rudnih rezervi. Isto radi Kanada i Australija. Nemaka i francuska vlada garantuju pomo i direktna finansijska ulaganja, a subvencioniraju i projekte u inostrnstvu domaih rudarskih kompanija.871
ak i Svetska banka finansira poveanje rudarske proizvodnje putem davanja
zajmova pod povoljnijim uslovima. Takva politika eksploatacije prirodnih resursa
predstavlja ozbiljnu ekoloku pratnju, jer su stvarni trokovi svetskog rudarstva
skriveni kako u obimnim proizvoakim subvencijama tako i u nepriznatim ekolokim tetama.872 Niske cene ruda danas odslikavaju ekstrakciono-distribucionu
ekonomiju, za koju ne postoje trokovi obnavljanja ogoljenih uma, erodirane
zemlje, unitenih ili zagaenih reka. Primena rigoroznih ekolokih zakona sugerie kanalisanje dela sredstava prikupljenih poreskim putem iz industrijski razvijenih zemalja u rudarske zemlje treeg sveta. Taj mehanizam potpomogla bi Svetska banka putem provizije na zajmove, koji bi se uslovljavali ouvanjem prirode.
Vii stepen reciklae sirovina i njihova supstitucija manje malignim materijalima, dugorono posmatrano, jesu dodajni mehanizmi u redukciji tranje koja
ekoloki posre. Postepena zamena komunikacionih bakarnih kablova efikasnijim
optikim vlaknima izraenih od stakla873 reprezentuje, isto tako, budunost, koju
valja podrati poreskim nagradama (a ne samo elementarnim subvencioniranjem
rudarstva). Osnivanje novih firmi za sortiranje otpada i firmi za termike obrade i
izgradnju sistema ureaja sa spaljivanje otpada i sistema pogona za proizvodnju
ambalaa za reciklau jesu novi izazov ministarstva za ekologiju, koja putem
871

Ekonomska politika, br. 2113/2114, od 5. oktobra 1992., str. 47.

Ibidem, str. 49.
873
Isto, str. 48.
872

338

poreskih beneficija, poseduje instrumente od ministarstva za finansije. I postavljanje zelenih takica na nove proizvode treba alimentirati iz budeta drave.
U ekonomskoj i ekolokoj teoriji i praksi smatra se da najvei deo prirodnih bogatstava ima regenerativni karakter, racionalno korienje moe obnavljati,
bogatstvo, a efikasno korienje moe i poveati bogatstvo u ukupnom obimu.
Mineralne sirovine ili sirovine mineralnog porekla otkopane iz odreenog leita
ili rudnog tela ne mogu se regenerisati niti se mogu formirati druge koncentracije
minerala. Kod minealnih sirovina, dakle, moe se koristiti samo ono od prirode
stvoreno na neponovljivi nain. Zbog toga, panju treba usredsrediti na ekonomske mere u cilju zatite ovekove okoline u filozofiji odrivog razvoja. Ekonomski instrumenti, u funkciji zatite ivotne sredine koriste se kao efikasan oblik zamene regulative i kao kompliment zakonskoj regulativi, poto zakonska regulativa
ne moe uvek uticati na racionalno korienje resursa i na efikasnu zatitu od
zagaivanja.874
Princip zagaiva plaa zapravo reflekuje potrebu institucionalizacije
ekolokih poreza i taksa (naknada), i to:875
(1) diferencirano oporezivanje benzina sa i bez olova,
(2) diferencirani porez na promet i carine na uvoz automobila i teretnih
vozila sa veom potronjom u odnosu na automobile sa niom potronjom i upotrebom bezolovnog benzina,
(3) diferencirani porez na promet proizvoda sa ambalaom koju je mogue
reciklirati,
(4) dodatni porez na promet i carine na cigarete,
(5) porez na promet i carine na uvoz vetakih ubriva, deterdenata i
pesticida,
(6) selektivno oporezivanje proizvoda (s ciljem da se uspostave takvi odnosi cena koji e stimulisati potronju proizvoda ija proizvodnja i upotreba manje zagauju okolinu),
(7) osloboenje od poreza na dobit preduzea (za zagaivae i proizvoae koji novom tehnologijom smanjuju emisiju i upotrebu zagaujuih materijala)
(8) oslobajanja od poreza na dodatu vrednost i uvoenje poreza na korienje prirodnih resursa putem poreza na dobit uz ukidanje poreza na promet sekundarnih sirovina (kako bi se podstaklo prikupljanje i prerada otpadnih materija),
(9) uvoenje takse sa zagaivanje, kao naknade za trokove isputenih
otpadnih materija,
(10) uvoenje taksa za proizvoae iji proizvodi u procesu proizvodnje
ili upotrebe zagauju okolinu,
(11) uvoenju kazni za zagaivae koje treba prisiliti na uvoenje nove
tehnologije,
(12) postojanje subvencija kao pomo pri investiranju u istu tehnologiju i
874
875

Ekonomska politika, br. 2108, od 24. avgusta 1992. str. 31.

Ibidem,str. 31.
339

(13) uvoenje naknade za zagaivanje, za korienje deponija, za korienje prirodnih izvora i prostora (koje bi se primenjivale za isputanje zagaujuih materija u vazduh, vodu i zemljite, za odlaganje vrstih i opasnih otpadaka
po deponijama, i za pokrie trokova sanacije prirodnih izvora i prostora).
U celini posmatrano, u gotovo svim zemljama savremenog sveta trae se i
iznalaze instrumenti i mehanizmi za sprovoenje tzv. Beganske deklaracije o
odrivom razvoju (iz 1990. godine), koja insistira na ekonomskom respektovanju
obaveza na osnovu uzimanja iz prirode - tzv. dug prema prirodi. U industrijski
razvijenim zemljama ve su uvedene tzv naknade za rudno blago, naknade za mineralne sirovine i rudnike naknade, sto u sutini reflektuje izdvajanja dela sredstava (obraunatih po jedinici proizvoda) kao naknadu za obnovu raspoloivog
prirodnog bogatstva, za uzeto iz raspoloivih prirodnih fondova rezervi i za vraanje duga za prirode. Ali, pesak i ljunak imaju gotovo svi regioni sveta, a nafte i
dijamanata imaju samo neki regioni (zbog neravnomernog rasporeda mineralnih
sirovina). Zbog toga je ekonomski opravdano postojanje tzv. naknade za mineralne sirovine na selektivnim osnovama u zavisnosti od vrste mineralne sirovine.876
Ova izdvajanja bi ulazila u cenu kotanja jedinica proizvoda, a koristila bi se za
otplatu dugova prema priodi. Dug za prirodu bi inkorporirao naknadu za korienje mineralne sirovine i naknadu za tete nanete sredini.

4. EKOLOKI POREZI
Porezi u trinim privredama sve vie postaju instrument politike zatite
ovekove okoline uprkos intencija kreatora fiskalnih politika o neutralnosti poreza
u zemljama OECD i EU. Naime, u fiskalnoj praksi se pokazalo da su porezi manje efikasni kroz princip neutralosti, pogotovu ako su proizvoake i potroake
aktivnosti generatori degradacije ekoravnotee. Zbog toga, uvoenje modernog
ekolokog poreza valja shvatiti kao fiskalni pritisak na ponaanje aktera koji zagauju okolinu u smislu ouvanja ivotne okoline, restauracije ovekove sredine i
smanjenja tetnih implikacija proizvoaa i potroaa po prirodni ambijent. U
trino orijentisanim poreskim sistemima uvoenje ekolokih poreza nema za
zadatak poveanje prihoda dravnog budeta ve obogaivanje mehanizma upravljanja zelenom ekonomijom i diversifikaciju instrumentarija ekolokog menadmenta. Dodue, i pre institucionalnog araniranja ekolokih poreza u trinim
ekonomijama zemalja OECD egzistirale su poreske pogodnosti u sistemu indirektnog i direktnog oporezivanja u funkciji zatite ovekove okoline i kontrole
zagaenosti. Ekoloki poreski podsticaji naroito su se koristili pri obraunu tzv.
ubrzane amortizacije za opremu koja titi ivotnu okolinu od zagaenosti. Njih je
nadopunjavao sistem posebnih poreskih dabina, koje su optereivale motorna
goriva, odreene motore i pojedine oblike energije. Ove dabine su uvedene iz
neekolokih razloga, ali su tokom 80-ih godina (kada su izvrene relativno
876

Isto, str. 32.

340

radikalnije poreske reforme u zemljama OECD) poprimile ekoloku dimenziju

(porezi na upotrebu motornih vozila, porezi na energiju, porezi na plastine kese,
porezi na ubriva i dr.). Porezi na motorna goriva podrazumevaju oporezivanje po
viim stopama ili oporezivanje dodatnih porezima (taksama). Danas se u gotovo
svim zem1jama Evrope raz1iitim poreskim stopama oporezuju razliite vrste
motornih goriva. Nia stopa vai za dizel goriva za motorna vozila koja se koriste
u poslovne svrhe. Vie poreske stope primenjuju se na benzin, bezolovni benzin i
dizel gorivo, koji se ne koriste u poslovne svrhe. No, i oporezivanje ostalih izvora
energije je razliito po zemljama, naroito kada su u pitanju ekoloki porezi na
energetske izvore i tzv. karbonski porezi. Karbonski porez na fosilna goriva (u
zavisnosti od sadraja ugljenika u njima) prva je uvela Finska. Osloboenje sumpora pri sagorevanju ulja, uglja i treseta je, takoe, predmet oporezivanja u zavisnosti od koliine sumpora. vedska je, za razliku od Finske uvela vie poreza na
ugljenik. U energetskom sektoru uveden je ekoloki porez na ulja, ugalj, prirodan
gas i teni petrolej gas, dok je u sektoru transporta uveden ekoloki porez na benzin i dizel gorivo. Na pomolu je i uvoenje ekolokog oporezivanja domaeg
vazdunog saobraaja. Konano, znaajno je pomenuti i uvoenje direktnih poreskih dabina na osloboenje NOx u velikim peima sa godinjom proizvodnjom od
najmanje 50GWh.877
Novac sa Sunce, vodu i vetar
ne zna
nita
15%
100 DM
5%
5%
1 DM
8%

50 DM
16%

5 DM
8%
10 DM 43%
Koji iznos biste bili spremni da platite
dodatno meseno za reaenerativne izvore sneraijt
Oporezivanje motornih vozila u zemljama OECD je, isto tako, sa ekolokim ciljem tempirano, ali ne u formi novih poreza ve kao dodatni na ve postojei opti porez na promet, odnosno potronju. U pravilu, porez na promet ovih
motornih vozila je vii od poreza na promet bilo kog proizvoda (koji, naravno, ne
spada u domen luksuza). Holandija, kao lanica EU, uvela je sistem razliitog
oporezivanja motornih vozila. Visina poreske stope zavisi od ekolokih karakteristika vozila. Jedino su takse za registraciju vozila neto nie. Promet motornih
vozila u Velikoj Britaniji oporezovan je porezom na dodatnu vrednost (sa stan877

Ekonomska politika, br. 2088, od 6. aprila 1992., str. 46.

341

dardnom stopom od 15%) i specijalnim porezom na motorna vozila (sa stopom od

10% na pet estina vrednosti novog vozila). Norveka pak praktikuje razliit sistem poreza na motorna vozila. Poreski podsticaji su ugraeni u sistem oporezivanja motornih vozila sa katalizatorom, ali i za vozila koja upotrebljavaju bezolovni benzin i za vozila koja koriste gas kao pokretaku snagu. I u Finskoj je
sistem poreza na promet vozila razliit. On zavisi od toga da li je vozilo snabdeveno katalitikim konvertorom. Inae, za motorna goriva su poveane poreske
stope od 1990. godine iz ekolokih razloga. Konano, u Grkoj su institucionalno
ugraeni poreski podsticaji kao nagrada za ubrzano iskljuivanje starih modela
motornih vozila iz upotrebe. Razliite poreske stope su usvojene tokom 1990.
godine na promet motornih vozila. Kriterijum za diferencijaciju poreskih stopa
polazi od ekolokih karakteristika vozila. Standardi o preiavanju izduvnih gasova jesu dodatni kriterijumi. No, porez na promet motornih vozila prate godinje
dabine pri registraciji motornih vozila, koje su, takoe, razliite u zavisnosti od
ekolokih osobina vozila. Ove takse su vee za vozila koja se koriste u poslovne
svrhe i zavise od kapaciteta maine. U Velikoj Britaniji godinje takse za registraciju plaaju se u formi akcija. U ostalim zemljama EU one figuriraju ili kao
dabine ili kao takse sa fiksnom sumom.
U zemljama OECD iz ekolokih razloga egzistira specijalno oporezivanje
odreenih proizvoda i to; (a) u vedskoj, Danskoj, Finskoj i Norvekoj oporezuje
se prodaja pia u kontejnerima i kutijama (pogotovu ako se kutije bacaju u
smee), (b) u vedskoj i Norvekoj se oporezuju akumulatori i baterije (pogotovu
ekoloki tetni akumulatori koji vuku vie poreske stope), (c) u SAD, Danskoj i
Finskoj CFSs jeste predmet tzv. ekolokog oporezivanja, (d) u Italiji je uvedeno
oporezivanje plastinih kesa (pogotovu kesa koje se ne raspadaju bakteriolokim
putem), (e) u Danskoj se odreeni proizvodi, u zavisnosti od ekolokih karakteristika, oporezuju VAT-om sa diferenciranim poreskim stopama od 6 do 20%.
U zemljama OECD prisutno je i tzv. oporezivanje poljoprivrednih inputa i
to: (1) u Finskoj je uvedeno oporezivanje fosfatnih ubriva (tokom 1990. godine),
a na pomolu je i oporezivanje sastojaka nitrogena, (2) u vedskoj je uvedeno 5%tno ekoloko oporezivanje prodajne cene ubriva iju strukturu komponuju fosfati
i notrogeni, (3) u Austriji je uvedeno poresko zahvatanje upotrebljenih koliina
ubriva ve u toku 80-ih godina, (4) u Norvekoj je uvedeno 7%-tno ekoloko
oporezivanje velikoprodajne cene ubriva i (5) u vedskoj je uvedeno poresko
storniranje tereta na svakoj ekolokoj inovaciji na proizvodima.
Konano, u gotovo svim zemljama OECD i EU ekoloka poreska komponenta prisutna je i kod direktnih poreza, a naroito kod oporezivanja dobiti korporacija. Investicije u iste tehnologije i ekoloku opremu vuku relativno znaajne poreske privilegije u vidu specijalnih podsticaja. Ubrzana amortizacija i
poreski kredit, kao dodatni stimulansi poreske politike, veoma prate zamenu starije (vie zagaujue) kapitalne opreme, ali i nova domaa i inostrana ulaganja u
ekoloku sferu reprodukcije.
342

5. EKOLOKI MENADMENT
Ameriki ekonomisti ve se zalau za nov nain izraunavanja nacionalnog blagostanja i to ne samo preko bruto nacionalnog dohotka. Po Robertu Konstanzi i Lajzi Vajgner nova raunica treba da ukljui doprinos prirode ekonomiji.
Oni navode primer da drutveni proizvod uzima u obzir samo vrednost drveta poseenog u umi, ali ne i to to uma uva zemljite, isti vazduh i vodu, omoguava ivot divljai, prua rekreaciju i zabavu. Zbog toga se Konstanza i Vajgner
zalau da se u ekonomsku raunicu ukljui prirodno bogatstvo, kao to je zemljte
i atmosfera, biljna i ivotinjska biomasa. Oni su, u tom kontekstu, izraunali da
vrednost hektara movarnog zemljita uz obalu Luizijane nije 1.250 dolara (za
koliko se prodaje), ve izmeu 6.250 i 42.500 dolara kad se uzme u obzir to to su
posetioci spemni da plate za komercijalni ribolov, lov, rekreaciju i zatitu od
oluja. Kao osnov uzeli su podatke o tome koliko korisnici plaaju put u to podruje i dodali su vrednost suneve energije akumulirane u biljakama koje su baza
za ribe i divlja, ija se ekonomska vrednost moe meriti.
U teoriji i praksi na pomolu je nova kombinacija ekologije i marketinga u
formi ponude nove serije proizvoda osloboenih tetnih supstanci. Propagande i
promotivne kompanije sada izbacuju etikete zdravog i zelenog, to vie nije samo
problem marketinga, ve i sudova asti. Tako se pristiglo i do zelenog marketinga
kao nove grane marketinke teorije i prakse odnosno svrsishodne koalacije marketinga i ekologije. Kreatori zelenog marketinga ekoloko unitavanje prirode uporeuju majstorski sa opakim bolestima koje ne bole, ali koje neprimetno odnose
ljudske ivote. U ekolokom marketingu obino se naglaava da prirodne blagodeti nisu na raspolaganju u neogranienim koliinama. Zato valja voditi rauna da
novi i novi proizvodi ne optereuju okolinu kroz ekoloki nekontrolisanu proizvodnju, iji su menaderi esto profiterski zaslepljeni. Tehnoloki menadment iz
neznanja ekonomije prirode kreira nove tehnologije koje unitavaju okolinu. A
svaka tehnoloka isporuka mnogo kota i sa stanovita vremena i sredstava, i sa
stanovita uinjene ekoloke tete. I ekoloki oporavak zahteva nova ulaganja.
Konano, zatita okoline javlja se kao novi ograniavajui faktor na putu uveavanja kapitala, jer dodajni ekoloki trokovi u dugoronom trendu mogu da degradiraju oplodnju kapitala.
Zemlje EU ve se utrkuju u procesu promovisanja zatite okoline kao svojevrsne izvozne delatnosti, koja unosno plasira razliite ureaje i opremu za kontrolu zagaivanja vazduha i otpadnih voda. Tako ekoloki izvoz postaje ekonomski bum, sa dugorono isplativim investicionim aranmanima. Preduzetnitvo ve
okupira ekoloku sferu reprodukcije, a zeleni marketing istrauje i preporuuje ta
proizvoditi bez naruavanja planetarne ravnotee.
Od nedavno je u SAD uveden novi imid u formi novog trgovakog i trinog simbola koji se nominuje kao zeleni krst. Zeleni krst, kao novi zatitni
znak, pojavljuje se samo na specijalnoj ambalai od veoma visokog procenta reci343

kliranog materijala. Poslovni uspeh zelenog krsta nagnao je amerike propagandiste da lansiraju tzv. zeleni peat koji nose specijalni proizvodi koji najmanje
tete okolini, prirodi i oveku. Tako je zeleni marketing, sa promocijom novih
ekolokih ideja, postao novi instrument za ouvanje harmonije prirode i oveka.
Na to se ve nadovezuje tzv. ekoloki menadment koji proizvoaima uspeno
namee tzv. proizvodnju ekoloki ispravne odee. Zbog toga, proizvodnja koja
respektuje ekoloke principe ima sjajnu ekonomsku budunost. Proizvodnja na
ekolokim principima mora anticipativno ukljuivati zeleni marketing, dakle, na
poetku samog proizvodnog procesa, a ne na kraju proizvodnog lanca kada se
proizvodi stavljaju u atraktivno naminkanu ambalau. Jer, istraivanje trita sa
stanovita ekolokih potreba postaje izuzetno vaan segment marketing kompanija koje proizvoaima sugeriu najisplativije naine povezivanja ekologije, estetike, biznisa i etike. A ekoloki dizajneri moraju biti podstaknuti da eksperimentiu sa radikalnim potezima oslobaanja proizvoda od ambalae ili vienamenske
upotrebe ekoloke ambalae, koje pametna ekonomska politika treba da podri
kreditnim beneficijama i poreskim koncesijama.
Ekologija je ula u dnevnu konverzaciju izmeu dunika i poverilaca
onoga trenutka kada je ukupna nominalna vrednost latinoameriog duga neznatno
smanjena zahvaljujui snanom amortizujuem efektu prakse konverzije duga.
Dotinim trampama relativno znaajna sredstva ubrizgavana su u razvoj privrede
u vidu tzv. deoniarskog kapitala preduzea (debt - for equity swaps), koja se
reprivatizuju. Dijalog interesa poverilaca i dunika je izuzetno olakan primenom
specijalnog vida konverzije duga koji se oituje kroz otpis duga (dela) za ekoloko ouvanje zelenog kontinenta (debt - for nature swaps).878
Dananji svet pati zbog poveanja zagaivanja ovekove okoline i smanjenja ozonskog omotaa. I naunici pate, jer ne znaju da objasne kako e se to
odraziti na poljoprivredne prinose, na zdravlje stanovnitva, na nivo mora, na duinu ivota ljudi, na porast temperature, na drutveno-ekonomski razvoj, na ivotni standard graana. Zbog toga, ekoloka pitanja postaju sve vie ekonomska,
mada se ekoloki problemi sve vie premetaju u ravan ekonomske nauke, koja
ve kreira nove finansijske instrumente za simultano reavanje razvojnih i
ekolokih problema.879 Jedan od najnovijih finansijskih instrumenata, koji je pokazao svu svoju delotvornost, jeste debt for nature swaps, putem koga se zaduenim zemljama oprata deo inostranog duga u zamenu za poveanje investicije drave u domenu ouvanja ekolokih dobara od znaaja za celu planetu.880 U
sutini, tim procesom svi zarauju: zemlja dunik, jer faktiki otkupljuje inostrani
dug domaom valutom i to uz popust, i zemlje poverioci, jer ne moraju da inves-

878

Ekonomska politika, br. 2091/2092 od 27. aprila 1992.g., str. 44.

Ekonomska politika,br.2102 od 13. jula 1992., str. 47-48.
880
Ibidem, str. 48.
879

344

tiraju sve novac za ouvanje ovekove okoline ve upotrebljavaju novac od

dunika koji najverovatnije nije ni bio naplativ.881
Danas se i ograniavanje stope rasta isputanja ugljen dioksida. moe reavati na ekonomski nain (pored ve poznatog tehnolokog racionalisanja upotrebe energije). Visoki trokovi novih tehnologija, koje redukuju isputanje ugljen
dioksida, sa ekonomskog stanovita nemaju opravdanje iz prostog razloga to
nametnuto poveanje proizvodnih trokova iz ekolokih motiva smanjuje konkurentnosti firme i trinu kompetitivnost zemlje. Zbog toga je lansiran sistem u
kome sve drave savremenog sveta debljaju dozvole za zagaivanje (na osnovu
dozvoljene koliine ugljen dioksida). Ideja o meunarodnoj trgovini kvotama za
zagaivanje je zaokupila svetsku panju, jer omoguava svakom ekonomskom
agentu (u ovom sluaju dravi) da bira da li eli da investira u tehnologiju koja e
sputavati dalje zagaivanje ili eli da otkupi pravo neke druge drave (koja zagauje ispod svoje kvote) i tako nastavi da proizvodi sa starom tehnologijom.882
Potencijalno trite za investiranje u nove tehnologije za reduciranje zagaenosti
na ekonomsko-ekolokim principima jesu gotovo sve postsocijalistike zemlje,
koje bi na jefitniji nain dole do sveeg kapitala.
Ekoloke sile dananjice nisu samo ikonografije novog sveta nego i
neumoljivi pokazatelji prikrivenih tendencija i povremenih erupcija modernog
varvarstva preobuenog u dravni interes, ekotehnoloku dominaciju, vojnoindustrijski kompleks i etnocentriku politiku.883 Neodgovorne politike elite ve
rasprodaju nacionalno bogatstvo, prekomerno eksploatiu prljavu tehologiju i neekonomski iscrpljuju prirodne resurse. Destrukcija sistema tako prelazi u destrukciju ljudi u vidu razaranja materijalne i duhovne kulture, ljudske psihe i morala,
ivotne i radne okoline. Ekoloki standardizovana hrana sveta je rezervisana samo
za najelitnije segmente bogatog sveta, dok je zagaena hrana prikovana kao privilegija samo za one koji uopte nemaju ta da jedu. Tako se nasrnulo na oveka i
na ljudska osnovna prava uopte, ak i u monolitnim drutvima ija se ruinirana
ekonomsko-tehnoloka struktura raspada jednako kao i njihova ideoloka matrica.
Prelaz u postindustrijsko drutvo imao je za cilj stvaranje kvalitivno novih
uslova za ekonomski rast i tehnoloki razvoj, koji u razvojnu igru ubacuju nove
sofistikovane ekonomske faktore, kao to su znanje, informacije, nove tehnologije, upravljanje inovacijama. Filozofi-humanisti, teoretiari nekonvencionalni
ekonomisti i praktiari-aktivisti ak su preokrenuli ekoloki pogled na svet. Sa
globalnog stanovita, svi se ekonomsko-ekoloki problemi opserviraju kao planetarna pitanja u strukturi vladajuih doktrina i naunih paradigmi dananje ekonomije, socijalne teorije, prirodne nauke i tehnologije. Ekoloka racionalnost ponovo razotkriva injenicu da je ouvanje prirodnih resursa i uspostavljanje prirodne
ravnotee na kojima poiva dananji ivot, refleksija nove ekonomske filozofije u
881

Isto, str. 48.

Ibidem, str. 48.
883
D. oki, Ekologija-taj vrli novi svet, Ekonomska politika, br. 2121, od 23. novembra 1992.
882

345

kojoj je prihvaena ekoloka standardizacija, redukcija tehnolokog i potroakog

zagaivanja, ekorecik1aa, ekoloko zakonodavstvo i edukacija, ekoloka istraivanja i ulaganja u zatitu ljudskih bia i njihovu duhovnu kulturu, psihiku ravnoteu, mentalno i moralno zdravlje ljudi.

6. EKOLOKA STRATEGIJA SVETSKIH KOMPANIJA

Za svaku transnacionalnu kompaniju (korporaciju) poslovni uspeh postaje
sve zavisniji od preciznog predvianja buduih trendova u poslovnom okruenju
firme. To je danas od izuzetne vanosti za menadere koji pokuavaju da kreiraju
sliku poslovnog okruenja posle 2009. -te godine. Upravljake strukture u razvijenim trinim privredama prinuene su da respektuju rasprostranjeno miljenje
populacije koja ve odbija da prihvati visok stepen degradiranosti okoline. A kada
je okolina u pitanju, kompanije su prinuene da poslovno odgovornije reaguju na
zabirnutost javnosti za neminovno zagrevanje planete. Nastupajue poslovne godine jesu predstojei izazovi poslovanja preduzea, poto ekologija postaje opredeljujui faktor biznisa u budunosti. Vodei svetski menaderi ve se pomno
pripremaju da odgovore zahtevima strogog ekolokog zakonodavstva i zahtevima
potroaa koji sve vie insistiraju na ekolokoj komponenti kvaliteta proizvoda.
Privrednici oseaju svoju kljunu ulogu u zatiti okoline, poto su ve
shvatili da su poslovni procesi dominantan izvor pritisaka na ivotnu sredinu. I
kao to je zapoljavanje kljuni preduslov socijalnog osiguranja, tako je i zatita
okoline postala vodei preduslov poslovanja preduzea. Ekoloki senzibilna
javnost prua ansu profitno orijentisanim menaderima da oboje zeleno poslovno planiranje i da diversifikuju pristupe organizaciji poslovanja, knjigovodstvu, bilansiranju uspeha, poslovnim finansijama, marketingu, menadmentu i
odnosima s javnou, kako bi se stekla ekoloka reputacija, koja predominantno.
opredeljuje odluke potroaa o kupovini (ekoloki kvalitetnih) proizvoda. Ekoloki prosveeni potroai u civilizovanim drutvima trine orijentacije spremni su
da koriste (na organizovan nain) potroaku mo i na tritu i da vre pritisak na
industriju. Proizvoai su ve osetili da tranja ekoloki prihvatljivih proizvoda
belei uzlazni trend na razvijenim tritima savremenog sveta. U meunarodnim
razmerama dramatian zaokret u preferencijama potroaa guta dodatna ekoloka trokovna optereenja. I, gle uda, to se smatra novom ansom za konkurentski
uspeh, koji pritiska vodee menadere da priznaju naglaenu potrebu formalizovanja nove razvojne strategije firme, koja ukljuuje novi marketinki pogled na
svet. Nova poslovna filozofija mora posebno da vodi rauna o relativno snanom
segmentu sektora stanovnitva koji je voljan da plati proizvode koji zadovoljavaju
ekoloke standarde. Meutim, menader mora da vodi rauna o neumitnoj istini
da e odreeni proizvodi postati neprihvatljivi za potroae ekolokog kvaliteta. U
kratkoronim vremenskim sekvencama multinaciona1ne kompanije mogu ostvarivati visoke profite zaobilaenjem ulaganja u ekoloka istraivanja kvaliteta
346

proizvoda. Ali, u dugoronim vremenskim sekvencama ove kompanije stiu imid

ekoloki neosetljive kompanije, gube mesto na visoko kompetitivnom tritu, kasne u prestrukturiranju proizvodnih programa i tee podnose stroge ekoloke standarde u budunosti.
Ekoloki pritisci javnosti iznudili su ubrzanu transformaciju vrednovanja
menaderskog uspeha, koji, pored uobiajenih upravljakih performansi zasnovanih na rastu kvantumu profita, inkorporira i dugoronu komponentu sposobnosti
razvijanja timova, koji, i poslovno i ekoloki, uspeno uvode kompaniju u 21. vek,
sa usredsreenou kompanije na ekoloke probleme, sa visokim ekolokim moralom zaposlenih, sa perfekcioniranom proizvodnjom tzv. zelenih proizvoda. I
poruke javnog mnjenja savremene zapadne civilizacije idu u tom pravcu iz prostog razloga to su kompanije u potpunosti odgovorne za uticaj svojih proizvoda i
za pritisak svojih tehnologija na ivotnu okolinu. Menaderi su ekoloki pritisnuti
javnim mnjenjem, a kompanije su suoene sa ekolokom odgovornou pred zakonom. U tom smislu, kompanije sa svojim menaderima formuliu interne ekoloke programe i time preuzimaju punu odgovornost za polutante, koje emituju, i
za recikliranje. Brojne kompanije ve tragaju za ekolokom perfekcijom i za
redukcijom ekolokih rizika koji su inherentni proizvodnim procesima i proizvodima. Budui ekoloki monitoring imae za zadatak da osmotri negativne uticaje na okolinu i potovanje ekolokih standarda, sa izvedenim efektima na planu
podizanja nivoa ekoloke svesti i utede firmi. Monitoring timovi imae priliku da
uporeuju ekoloke performanse proizvodnih procesa i proizvoda sa ekolokim
standardima i da obezbeuju njihovu usk1aenost, bez obzira na to to ekoloko
sueljavanje trokova i koristi stvara probleme u poslovanju kompanije. No, i pored toga, budunost na tritu pripadae samo kompanijama sa ofanzivnom ekolokom strategijom razvoja proizvoda iji industrijsko-proizvodni ciklus anglobira
etiri faze u vidu (1) ekstrakcije sirovina, (2) proizvodnja robe, (3) upotrebe proizvoda i (4) odlaganja proizvoda posle upotrebe (i reciklaa). Tome se sada pridodaju zahtevi za minimiziranjem ekolokih uticaja proizvoda, kojima istekne vek
upotrebe, i za eliminisanjem uoenog problema deponovanja otpada. U ekoloki
redefinisanoj poslovnoj strategiji, kompanije postaju potpuno odgovorne za ivotni ciklus proizvoda, poev od faze proizvodnje pa sve do faze otpada i ponovne
upotrebe. Proizvodni procesi budunosti, samim tim, moraju biti podeeni rekreiranju krunog toka i inputa i autputa sa modularnim dizajnom, koji kombinuje
relativno kratke tehnoloke cikluse i dugi rok upotrebe proizvoda sa recikliranjem.

7. REFORMA EKOLOKE POLITIKE

U istorijskoj genezi, odnosi izmeu oveka i njegove ivotne okoline su
vieznani, budui da samo zdrava okolina omoguava zdravu egzistenciju oveka, kao prirodnodrutvenog bia.

347

Ali, sklad izmeu oveka i njegovog okruenja je drastino naruen, poto

su parazitski stubovi drutva, koji se ve nalaze u aulama, pauzama, referatima,
rezolucijama budetima i izomanijama, evo, pristigli i do prirode. Zato niko vie
i ne insistira na razlici izmeu ekolokog brushaltera i ekolokog pulovera, jer
jedan odraava ono to drugi obeava. U takvim uslovima, kad se ide pogrenim
putem razvoja i progresivni vuku nazad uprkos brojnih upozorenja ekoteoretiara.
Jednostrani tehno-ekonomski razvoj u generalnom razvoju materijalnih
proizvodnih snaga naneo je ogromnu tetu ekolokim zakonima reprodukcije.
Sada se taj jednostrani razvoj proizvodnih snaga vraa kao bumeranog u vidu
degradacije ekoloke ravnotee sa ogromnim trokovima restauracije ekosistema i
eliminisanja posledica i trauma ekoloke krize. Ali, kreatori ekonomske politike
to jo uvek ne mogu da shvate jednostrano iz razloga to smatraju da je vazduh
ujutru sve zato to je celu no proveo napo1ju.
U civilizacijskim horizontima, drutvo u kome je ugroena svaka ovekova sredina nije napredno drutvo, ve drutvo okrenuto prema razvoju unazad. Jer,
orkan nije samo vazduh kome se uri nego i vetar koji upozorava, bar beograane
za pregrt istog zraka. Valjalo se, dakle, moliti bogu za malo vetra, kie ili snega,
po logici daj ta da.
Ekoloka kriza, kao proizvod drutveno-ekonomskih odnosa, jeste pravi
atak drutva na prirodu. To je negativni antagonizam sa framantnim trokovima,
pogotovu za dravu koja premalo radi za svoju sadanjicu, a nimalo za svoju budunost. Tako i nae, jo uvek neosveeno, drutvo nikako da shvati da i kolai
nisu samo graevinski materijal za vile zubnih lekara nego i zagaivai ovekove
okoline, koji svakodnevno pune smeita, kontejnere, deponije - tu u neposrednoj
blizini disajnih organa u spavaonicama i kancelarijama.
Haotino korienje prirodnih izvora, iscrpljenje neproduktivnih prirodnih
izvora, prenebregavanje strukture biosfere, nipodatavanje zakonitosti u atmosferi, hidrosferi i litosferi, zanemarivanje flore, faune i mikroorganizama, i nepoznavanje prirodnog krunog toka materije i energije jeste marifetluk istorijski neodgovornog drutva sa subjektima bez savesti i pojedinaca bez svesti. Zato nije ni
udo to hranu obogaenu gvoem, limom, mineralima i srpskom privredom od
pihtija, kavurme i varaka proizvodi za nas samo elezara Smederevo. Prava je
teta to se za zdrav i dug ivot ne reklamira makrobiotika hrana nae jedine elezare.
Materijalna gramzivost stvorila je neprirodno neprijateljstvo drutva i
prirode. A pomirenje izmeu razvoja proizvodnih snaga i prirodne sredine iziskuje nove trokove. Izmirenje prirode i oveka trai novu svest o novom nainu
proizvodnje, koji u prvi plan stavlja oveka, ali i novu svest o novom drutvenom
standardu u kome se kvalitet ivotne okoline smatra elementom ljudskog blagostanja. No, i tu se malo ini, jer u demokratskoj javnoj raspravi jedino glatko
prolazi usvajanje plana rada za prethodnu ekoloku godinu. Zato bih gluvonemim
zagaivaima oko1ine i nerazumnim degradatorima sredine uveo tzv. ekoloki
348

porez srazmerno nanetoj teti ivotnom miljeu i trokovima ozdravljenja prirode,

koji bi se vraao natrag u ekoloku sferu reprodukcije preko specijalnog fonda za
ekosanaciju u formi ekolokih investicija. Ekonomskom prinudom valja podizati
svest o imperativnoj reprodukciji generatora ekoloke degradacije, koji su brojni:
(1) zagaivanje atmosfere, vode i mora,
(2) nagomilavanje otpada, ambalae i smea,
(3) porast otrovnih sastojaka u hranjivim supstancama,
(4) porast buke i vibracije,
(5) porast radiolokih materijala,
(6) iscrpljenost prirodnog bogatstva.
Tu su jo i hemijske supstance, fosilna goriva, izduvni gasovi motornih
vozila, dim, a, smog, praina, pesak, promene u biosferi, sredstva za pasterizaciju, preparati za konzerviranje hrane, hemikalije za ouvanje poljoprivrednoprehrambenih proizvoda, joniziraui zraci, otrovne vode, kisele kie, devastacija
umskog blaga, preterana eksploatacija rudno-mineralnog bogatstva, tehnoloka
ekspanzija oruanih snaga, gradska aglomeracija i urbanizacija, pomahnitali apetiti potroakog drutva, neekonomska alokacija privrednih resursa, kontradikcija
kvantitativnog i kvalitativnog privrednog rasta. Konano, to su i rasipanje ivinih
jedinjenja, kancerogenih supstancija, azotnog oksida, radioaktivnih izotopa, toksine supstancije, organsko hidrosolubilnih materija, salinizacije itd. i tome slino.
Svest ipak sazreva da ljudi nisu neogranieni gospodari prirode i da naruavanje ekoloke ravnotee u prirodi, pod nasrtajem ovekove delatnosti motivisane prisvajanjem iz prirode, dovodi u krajnjoj istanci, u pitanje sam in opstanka
oveka. Degradirana ekoloka sredina, poput realne ekonomije, tei da otera oveka u mauzolej, kao da ekonomika nije nauka o ljudima i njihovim meusobnim
odnosima (nego nauka o stvarima). U dravi u kojoj se ne zna ni ko pije ni ko
plaa, krucijalno je pitanje ko je nadlean za ekoloki fajront iz prostog razloga
to je dogovorna ekonomija potroila i poslednji dinar i od okruenja i za okruenje.
Dijagnostiki aspekt ekoloke sfere pokazuje da zemlja nije vie beskrajni
izazov prostora ve konaan termodinamian sistem i da kriza okoline nije vie
samo entropija ekosistema ve posledica neadekvatne drutvene organizacije,
prevazienog naina proizvodnje i k1imakterinog razvoja proizvodnih snaga.
Sutina politike zatite ovekove sredine ne ogleda se samo u usklaivanju drutveno-ekonomskog, socijalnog i tehnolokog razvoja nego i u usklaivanju ekonomskog i ekolokog razvoja. To je ta novina na koju kreu panju teoretiari koji doprinose afirmaciji shvatanja da ouvanje i unapreenje ovekove
sredine postaje prvorazredna kategorija u sistemu vrednosti naeg drutva.
ovekova sredina poprimila je karakter javnog dobra. Ekodrava je,
stoga, ciljna funkcija drutvene zajednice. Samim tim, ekoloko potrebe impliciraju drutvenu intervenciju, jer potencijal samoreprodukovanja prirodne okoline

349

postaje sve vie retardni faktor u regeneraciji okruenja, a i ekoloki trokovi se

javljaju kao negativna strana eksternih efekata.
Stoga se valja setiti Stokholmske deklaracije, u kojoj se istie: ,,ovek je
istovremeno tvorac i proizvod svoje okoline, koja mu daje sredstva za ivot u
fizikom smislu i koja mu omoguuje intelektualni, moralni, drutveni i duhovni
napredak. Prirodna bogatstva zemlje, ukljuujui vazduh, vodu, tlo, floru i faunu,
i naroito reprezentativne uzorke prirodnih ekosistema, treba briljivim i
odgovarajuim planiranjem i upravljanjem, sauvati za dobrobit sadanjih i buduih generacija. Na to nas podsea i literatura, koja poruuje da ovekova sredina
treba da postane predmet ovekovog etikog odnosa prema njegovoj kako prirodnoj tako i drutvenoj sredini.
Usklaivanje ciljeva privrednog razvoja i naina proizvodnje sa ekolokim zakonima reprodukcije implicira inovaciju upravljanja proizvodnim procesima za restauriranje prirodnog jedinstva prirode i ljudskog drutva, i oveka i
njegove ivotne sredine. To je ono to se naziva humana ekologija na kojoj se
inae s pravom insistira u formi tzv. ekologije oveka, koja prouava odnose
oveka prema ivoj i neivoj okolini, odnosno uticaj sredine na oveka i vice
versa.
Ali ta to vredi kada je korov samo za pravog travara biljka ije lekovite
vrline jo nisu otkrivene. Za tvorce dogovorne ekonomije korov jeste izdanak
razgraene i omeene privrede i politiki uspeh u degradaciji okoline. Tako su
ekoloki nepismeni duboko zagrizli u prirodi u kojoj are i poslednje resurse. U
sveoptem ekolokom prestupu, legalizovan je regionalni grabe resursa. Ekoloka ravnotea je uspostavljena svako vue na svoju stranu.
Doskoranja feudalizacija privrede pomnoila je ekoloke probleme sa
osam, usmereni ideoloki tok sada pliva Savom s ciljem da pokloni prestonici
naftu kao novi napitak uz vodu. Naslonjenoj, na privredno-politike feude, konfederalizacija nadgradnje osakatila je kohezionu snagu drutveno-ekonomskog
mehanizma za istou i vrednou ivotne i radne okoline, i unakazila je finansijske poluge kao membrane u zatiti ljudskog miljea. Zato i nema jedinstvene ekoloke politike, koju prati skladno komponovan repertor mera ekonomske i finansijske politike. Verovatno je izgledno da dogovorna ekonomija rei, dogovorno
sporazumno, ekoloke probleme njihovim odlaganjem za 21. vek. Nije li to svojevrsna ekoloka kontrarevolucija.
U razgraenoj svojini po konepetu Alajbegove slame svako od proizvoaa tei da besplatno see umu, eksploatie rudno-mineralna bogatstva,
iscrpljuje istu renu vodu, tumba poljoprivredno zemljite i zagauje vazduh, a
da trokove zatite ovekove ivotne i radne sredine prevaljuje na potroae.
Prenebregava se, prema tome, injenica da su ekoloki trokovi sastavni deo trokova privrednog razvoja, a ne zakamuflirani vid oporezivanja standarda graana.
Nema, dakle, prevaljivanja unapred - preko cene proizvoda - na potroaa, nego
unazad na dohodak zagaivaa prirode i degradatora ovekove okoline. Drutveni
350

penalitet treba da plate samo nesavesno-neljudski prototipovi, jer nema dabaluka

u ekspoloataciji prirodnog i drutvenog bogatstva. U postsocijalizmu je izgleda
sasvim suprotno iz prostog razloga to je nesposoban da rei kljune ekonomske
probleme, a kamo li ekoloke probleme. Jer, ekonomski razvoj bez ekologije je
isto to i ivot oveka bez gaa ili, jo gore, budunost bez hleba. A da to ne bi
bilo tako, ekonomija mora da se razvede od politike, i da obe stupe u novi brak sa
ekologijom, poto je svako razdvajanje ekologije od ekonomije isto to i stavljanje pregrade izmeu velikog i malog mozga.
ivi kako ivi bez obzira na to da li moe da ivi i gde ivi jeste pouka
polikratije, koja ekoloke probleme stavlja pod noge. Da li je na pomolu ekoloka
kataklizma i generalna ivotna tragedija? Zeleni-izvolite, imate re i spasite nas
od Kremanskog proroanstva.
Ekologija je isuvie ozbiljna stvar da bi se prepustila politikim amaterima
i loem marketingu, pogotovu u konzumiranom partijskom socijalizmu i neuatoritativnoj dravi koja prosto sve rui za svoju sadanjicu i nita ne gradi za svoju
budunost. Trenutak je da se jasno kae da na makroplanu trokovi ouvanja
zdravlja i sredine ve poinju da ine besmislenim prihode od ekoloki nekontrolisane privredne delatnosti.
U nas nikada nije uspostavljena prava trina veza ponude i tranje ekologije. Zato ekoloki biznis ne kuca na vrata velikih firmi, poto drava sa svojim
porudbinama drema u laboratoriji fiktivne deregulacije i reprivatizacije. Nae
bive feudalne drave jesu ekoloki imperijalisti, a njihova preduzea ekoloki
teroristi. Zato nije na odmet preporuiti generalni ekoloki trajk biveg naroda od
Triglava do evelije za svoju istu i zdravu budunost.
Nai kreatori ekonomske politike i politiki upravljai institucijama
sistema nemaju pojma koliko je sati na ekolokom asovniku Srbije i Evrope. Oni
su uvek teili da neto potroe i upropaste, a ne da neto zatite i stvore. Takva je
logika nezasitijive vlasti, koja mangupsko gaenje trave tretira turistikom
ponudom pred teoretiarima jagnjeih brigada.
Tatarski socijalizam zajedno sa svojom kerkom dogovornom ekonomijom proerdao je i svoja i tudja sredstva, pa ak i prirodne resurse. Tako se iz
socijalizma snova ulo u postsocija1izam strave i uasa, koji troi i prorodu
da bi preiveo, jer su njegovi izvori presuili jo pre 30 godina. Danas jedino u
bivem samoupravnom socijalizmu elezare mogu da proizvode makrobiotiku
hranu. Kakav patent za 21. vek, u kome se - samo po antisrpskom konceptu kvalitet ivotne okoline ne smatra elementom ljudskog blagostanja,,
Dugogodinje neprijateljstvo drutva i prirode, meutim, implicira
pomirenje izmeu razvoja proizvodnih snaga i prirodne sredine, koji u prvi plan
stavlja oveka. Tako dolazimo do prave ekoloke reforme, koja, po mom miljenju, treba da inkorporira sledee:
1. doneti jedinsteni zakon o zatiti vode, zemlje, vazduha, biljaka, ivotinja i hrane,
351

2. osnovati ekoloku inspekciju nezavisnu od lokalnih i regionalnih

samouprava,
3. ustrojiti obavezno oporezivanje zagaivaa u formi ekolokog poreza,
4. izraditi srpsko-balkanski elaborat o ekolokoj opravdanosti sadanje
proizvodnje,
5. institucionalizovati ekoloki fond u koji se sliva ekoloki porez
6. organizovati popis zagaivaa i njihovo objavljivanje u javnosit,
7. uvesti obavezno ekoloko obrazovanje u kolama i na fakultetima
uporedo sa poslovnim kolama i menaderskim kursevima,
8. ustaliti graanski referendum za investicije i industrije koje modifikuju
vodu, vazduh, zemlju, branu i ivotne i radne uslove,
9. doneti generalnu strategiju zatite i unapreenja ivotne okoline
(sredine) na transdisciplinarnim osnovama,
10. f ormirati srpsko-evropsko ministarstvo za ekologiju i odrivi razvoj,
11. utvrditi donoenje ekolokog budeta Srbije,
12. odrediti Dan ovekove sredine radi sumiranja jednogodinjih ekolokih bilansa,
13. transformisati industriju uklanjanja otpadaka, reciklae i zatite
okoline, najpre, u javna preduzea, a potom, u privatna preduzea ili meovita
preduzea biznisa,
14. uvesti obavezan popis zajednice o ambijentalnom vrednovanju svake
investicije, i
15. osnovati Drutvo za etiku, obrazovanje, menaderstvo, preduzetnitvo i ekologiju, koje bi nametnulo nove principe slobodnoj trinoj konkurenciji i profiterskoj produkciji, odnosno ukalkulisavanje ekoloke komponente u
racionalnu alokaciju privrednih resursa, efikasnu proizvodnju, maksimalizaciju
dobiti i kvalitativni privredni rast.
Povratak prirodi i oveku na ljudski i prirodan nain jeste reljefna crta
vrednosnog sistema humanog i demokratskog drutva. Zato srpski ekoloki pokret
treba da postane integralni deo evropskog i svetskog ekolokog pokreta.

II. FISKALNA POLITIKA EKOLOKE EKONOMIJE

1. EKOLOKO OPOREZIVANJE
Ekoloki se porezi danas smatraju jednim od privlanijih instrumenata
politike zatite ivotne sredine. Njihova osnovna ideja jeste promena cena prirodnih dobara u skladu s njihovom oskudnou, to odgovara osnovnom postulatu
trine ekonomije.
352

Slika 1. Korektivno ekoloko oporezivanje

Ekolokim porezima ele se korigovati, ublaiti ili ukloniti disekonomije i
drugi propusti i neuspesi neregulisanog trita. Motivacija za njihovo uvoenje je
u stvari prikladno ekoloko upravljanje resursima. Pretpostavlja se, da e ekoloki
porezi u visini teta koje izazivaju odreene ekonomske aktivnosti podstai zagaivae da ove tete uraunaju u svoje proizvoake i potroake odluke. Dakle,
eksternalije (disekonomije) bi bile internalizovane, rezultirajui sa prikladnom
kontrolom zagaivanja i ekolokih teta. Krajnje pojednostavljen teorijski pristup
ekolokom oporezivanju prikazanje slikom 1. (Arnold, 1994: 221-223)
Rastuom funkcijom marginalnih drutvenih trokova (MSD), mere se
trokovi ivotne sredine nastali zagaujuim emisijama od razliitih uzronika naruavanja ekoloke ravnotee. Rastom emisija rastu marginalne drutvene tete,
uz pretpostavku da tete rastu porastom nivoa emisija. Padajuom funkcijom marginalnih drutvenih koristi (MB), meri se "vrednost" ekoloke koristi bez preduzimanja skupih kontrola ili drugih aktivnosti za smanjenje ekolokih teta. Ukupne su emisije, u uslovima odsutnosti regulacije, oznaene takom E0. Moemo
uoiti, da su trokovi nadzora vrlo visoki kada su doputene emisije jednake nuli
(0), dok s rastom nivoe emisija marginalni trokovi nadzora padaju. Optimalan je
nivo emisije oznaen takom E*, u kojoj su marginalne drutvene koristi (MB)
jednake marginalnim drutvenim trokovima (MSD), to se postie korektivnim
oporezivanjem, tj. primenom poreza t*.
Iz grafikona je takoe oigledno da visina marginalnih drutvenih
trokova (MSD) bez nadzora (prikazana isprekidanom crtom, Eo - MSD), znatno
nadmauje visinu trokova nadzora, 0 - t*, s kojima se postie optimalan nivo
emisija (prikazan isprekidanom crtom, E* - ukrtanje funkcija MB, MSD). Dakle,
nivo emisija viih od E, uzrokovali bi vie tete nego to su utede na trokovima
nadzora, dok bi se nivoom emisije niom od E izbegle tete ija bi vrednost bila
manja od marginalnih izdataka (trokova) za nadzor.
Ovaj tradicionalni pristup upravljanja odrivim razvojem iziskuje dravnu
regulaciju optimalne nivoe emisija, budui da ne postoji uobiajena trina inter353

akcija ponude i potranje izmeu onih koji osiguravaju (nude) smanjenje emisija
(u cilju njegovog optimalnog nivoa) i onih koji zahtevaju (potrauju) istu ivotnu
sredinu. Ako dakle drava moe posredovati (intervenisati) i odrediti "korektivnu
cenu" za emisiju, trine bi interakcije trebale rezultovati optimalnim nivoom
emisija. Ovo je, naravno, krajnje pojednostavljeno objanjenje, koje je u praktinoj primeni vrlo kompleksno. U svemu se ovome mora primenjivati naelo zagaiva plaa, pri emu su ekoloki porezi ispostava rauna za ekoloke tete.
Usprkos viedecenijskoj podrci ekolokim porezima meu ekonomistima, njihova privlana snaga, za kreatore ekonomske politike, je primeena tek u
novije vreme. Meutim, savremeni su kreatori ekonomske politike naglaeno
skloni tumaenju ekolokih poreza kao izvora preko potrebnih dravnih prihoda,
vie nego to su eksplicitni u prihvatanju kompleksnije motivacije ekonomske
teorije. ak su skloni i objanjenjima kako bi se ekolokim porezima smanjili drugi muniji porezi. Tako se mogunost pribavljanja poreskih prihoda u procesima
zatite ivotne sredine kreatorima ekonomske politike (prvenstveno u razvijenim
zemljama) ini neodoljivo izazovnom. Pa ipak se ovi pristupi u praksi jo uvek
nedovoljno primenjuju. Jedan od razloga njihovog zaobilaenja u primeni pripisuje se neznanju o njihovu delovanju i prednostima, ali i nekompetenciji (neodreenosti i kolebljivosti) legalne vlasti u primeni podsticajnih sistema u podruju
ivotne sredine i poznatog naela zagaiva plaa. Drugi se set uzroka pripisuje:
sumnjama da se ekolokim porezima mogu zadovoljiti potrebe praktine politike
odrivog razvoja; pristranim poreenjima o prednostima primene drugih regulacionih mera; konfliktima u primeni naela nepristrasnog prikupljanja poreskih
prihoda i kompleksnih ciljeva politike odrivog razvoja; konfliktima izmeu
praktine politike ivotne sredine i ciljeva korektivnog oporezivanja i velikim
praktinim tekoama u primeni naela pravinosti uvoenjem korektivnih
poreza. Oigledno je da uvoenje ekolokih poreza u budunosti moe raunati na
iru i delotvorniju primenu ako se za regulatore i zagaivae osiguraju vea realna
oekivanja u poboljanju ivotne sredine od njihovog uvoenja u odnosu na ostale
oblike regulacije.
Najvaniji element prilikom donoenja ekonomskih odluka o proizvodnji i
potronji jeste cena. U trinoj privredi cene odraavaju odnose ponude i tranje.
Meutim, ponuda i tranja po pravilu ne uzimaju u obzir uticaj tog proizvoda na
ivotnu sredinu. Osnovna pitanja su na koji nain bi to ekoloki porez mogao
uiniti, koji se problemi pritom pojavljuju i kako ih resiti. injenica je da uprkos
brojnim prednostima ekonomskih instrumenata, posebno ekolokih poreza,
njihova primena je jo uvek ograniena i u veini zemalja i nadalje prevladavaju
naredbodavno-nadzorni instrumenti. Ekoloki porezi su ipak relativno kompleksni
instrumenti - moraju se svladati njihovi tehniki, ekonomski i pravni aspekti, a
dravna uprava mora neprekidno balansirati izmeu razliitih zahteva koje postavlja ekonomika ivotne sredine, javne finansije i politiko izvoenje celog projekta. Pored toga, jo uvek nedostaje sveobuhvatno iskustvo u primeni ekolokih
354

poreza, a konano oni se u primeni takmie sa jednostavnijim i tradicionalnijim

instrumentima zatite ivotne sredine.
Kada se donosioci odluka suoe s odreenim problemom ivotne sredine,
prvo pitanje na koje moraju odgovoriti jeste izbor instrumenta. Koja je najbolja
politika zatite ivotne sredine u odreenoj situaciji? Kako bismo odgovorili na to
pitanje, potrebno je uporediti razliite instrumente. Postizanje zadatog ekolokog
cilja uz najmanje trokove ekonomski je najprihvatljivije. Meutim, u odreenim
uslovima neki instrumenti, pogotovo porezi i dozvole, imaju jednake ekonomske
uinke.
Presudan uticaj na izbor tada imaju politiki, kulturoloki i neki drugi
aspekti, izvan sfere ekonomskog razmiljanja.
Sledei je zadatak definicija samog ekolokog poreza i odreivanje ciljeva
koji se njegovim uvoenjem ele postii. U udbenikom smislu pojam ekoloki
porez odnosi se na porez koji internalizuje eksterne trokove ivotne sredine (tzv.
Pigouov porez). Znaenje pojma moe se i proiriti, to su uinili Baumol i Oates,
naknadama i standardima kvaliteta ivotne sredine, pri emu dravna uprava
odreuje standard kvaliteta i uvodi naknadu radi postizanja tog standarda. Pojam
se moe proiriti i na nain da obuhvati bilo koji porezni oblik koji ima pozitivan
uinak na ivotnu sredinu. O ekonomskoj delotvornosti je napisano mnogo teorijskih radova. Meutim, pri uobliavanju nekog instrumenta to je samo jedan od
elemenata o kojem treba voditi brigu. Kada se kreatori politike odluuju u razmatranje ukljuiti i ostale aspekte instrumenata, to najee ine na tetu ekonomske
delotvornosti.
Za ekologe, kao i za mnoge druge graane bitan je i etiki problem vezan
za ekoloke poreze koji se svodi na argument "dozvola za zagaenje". Prema tom
argumentu plaanje ekolokog poreza daje pravo i slobodu da se ivotna sredina
zagauje. Danas gotovo i nema rasprave o uvoenju ekolokog poreza a da se taj
argument ne pojavi. Meutim, literatura se malo bavi tim pitanjem.
Navedeni problemi pokazuju da uvoenje ekolokog poreza nije jednostavan zadatak. S jedne strane ini se da postoje veliki potencijali za uvoenje
ekolokih poreza u mnogim zemljama, a s druge strane snani su otpori njihovom
uvoenju. Ipak, poslednjih su godina ponuena mnoga praktina i teorijska reenja, a sve je vie pozitivnih primera uvoenja razliitih oblika ekolokih poreza,
posebno u skandinavskim zemljama. U zemljama OECD-a danas se priblino
ubire oko stotinu razliitih poreza i naknada. U proteklih 30 godina postignut je
znatan napredak. No i dalje smo vrlo daleko od reenja u kojem e trite reavati
problem ivotne sredine i u kojem e cene odraavati oskudnost dobara ivotne
sredine. Proces uenja, eksperimentisanja s novim instrumentima stoga se i dalje
treba nastaviti. Autor pre svega zagovara pristup postepenog poveanja porezne
stope do nivoa koja e zaista dovesti do smanjenja zagaenja. Takoe se oekuje
da e u bliskoj budunosti mnoge zemlje uvesti porez na CO2, a na podruju zbrinjavanja i upravljanja otpadom takoe e uslediti ive aktivnosti uvoenja eko355

nomskih instrumenata. Poseban je izazov nalaenje instrumenata koji e direktnije

povezati odluke u proizvodnji s odlukama o potronji.

2. EKONOMSKE MERE ZA SUZBIJANJE

I KONTROLU ZAGAENJA
Jedan od osnovnih zadataka ekonomske analize ivotne sredine je da utvrdi efikasan nain za suzbijanje i kontrolu zagaenja. Kada je re o efikasnosti,
razlikujemo ekonomsku i trokovnu efikasnost. Ekonomski efikasan program
kontrole i suzbijanja zagaenja podrazumeva postizanje optimalnog cilja, tj. ekonomski efikasnog nivoa zagaenosti, uz minimalne ukupne drutvene trokove.
Za razliku od ovoga, trokovno efikasan program postie neki cilj, za koji nije
neophodno da bude ujedno i najbolji cilj, uz minimalne drutvene trokove.
Efikasan nivo suzbijanja i kontrole zagaivanja zavisi kako od karaktera
samog zagaenja, tako i od karaktera tete koju izaziva. Razmotrimo prvo, kao
najjednostavniji vid, program mera za kontrolu i suzbijanje toka zagaenja koje se
podjednako rasprostire. Kod ovakvih, podjednako rasprostiruih tokova zagaenja, teta koja nastaje je nezavisna od mesta i vremena emisije. Dakle, re je o
programu borbe protiv zagaenja koji nema ni prostornu ni vremensku dimenziju,
te je kao takav najlaki za analiziranje, a opti principi na kojima je zasnovan,
mogu se primeniti i na druge tipove zagaenja.
Kao prvo, ekonomski efikasan nivo suzbijanja znai da se postie nivo
zagaenja pri kome se izjednauju granini trokovi suzbijanja i granine tete od
zagaenja, tako da nije mogue promenom nivoa zagaenja ostvariti veu efikasnost. Drugo, eljeni nivo suzbijanja se ostvaruje uz minimalne trokove. U
sluaju kada postoji vie subjekata koji suzbijaju zagaenja, bez obzira da li su
istovremeno i zagaivai, ili se samo bore protiv zagaenja, minimum ukupnih
drutvenih trokova se postie na onom nivou, na kom je granini troak suzbijanja zagaenja identian kod svakog od subjekata.
Meutim, tano odreivanje teta od zagaenja i trokova borbe protiv
zagaenja nije uvek mogue. Nedostatak informacija, u praksi, vrlo esto
onemoguava primenu kriterijuma ekonomske efikasnosti. Nepoznavanje funkcije
tete i funkcije trokova suzbijanja, ini da se efikasni cilj borbe protiv zagaenja
ne moe uvek odrediti. Stoga se veoma esto pribegava primeni neekonomskih
kriterija, na pr. zdravstvenih, socijalnih, politikih itd. pri izboru ciljeva u borbi
protiv zagaenja. Na primer, kada se razmatra nivo dozvoljenih koncentracija
tekih metala u vodi, ili radijacionog zagaenja u vazduhu, suoavamo se sa
nizom nepoznatih injenica, te nije mogue precizno ni odrediti funkciju teta po
ljudsko zdravlje, niti efikasan nivo suzbijanja zagaenja. U krajnjem sluaju,
ostajemo bez odgovora na pitanje kako ekonomski vrednovati ljudsko zdravlje i
ivot uopte. Smatrajui da ljudski ivot, sam po sebi, predstavlja vrhunsku
vrednost, pri izboru ciljeva u borbi protiv zagaenja prihvatamo visoke standarde
356

kontrole i otre zahteve za suzbijanjem emisija, koji esto odstupaju od koncepta

ekonomske efikasnosti. Meutim, ak i kada su ciljevi u borbi protiv zagaenja
odreeni na bazi neekonomskih kriterijuma, postavlja se ekonomsko pitanje njihovog efikasnog dostizanja. U tom sluaju, re je, naravno, o trokovnoj efikasnosti. Trokovna efikasnost zahteva manje informacija no ekonomska efikasnost.
Bilo kako da se cilj odredi, trokovno efikasne mere u borbi protiv zagaenja
postiu pomenuti cilj uz najmanje drutvene trokove. Na primer, u borbi protiv
zagaenja vazduha emisijama sumpor-dioksida, vlasti u SAD su postavile
odreene ciljeve, u vidu dozvoljene koliine SO2 koja se moe ispustiti u atmosferu u jednom periodu. Sistemom transferabilnih dozvola se na najefikasniji
nain, uz minimum drutvenih trokova, ovi ciljevi postiu. Dakle, ne ulazei u
ekonomsku opravdanost utvrenih ciljeva, transferabilne dozvole garantuju
trokovnu efikasnost i bez poznavanja funkcije tete i funkcije trokova suzbijanja
zagaenja. Zagaivai redukuju emisije uvek kada je to jeftinije nego kupovina
dozvole, te se tako granini trokovi suzbijanja zagaenja izjednauju kod svih
subjekata na nivou cene transferabilne dozvole. Otuda moemo zakljuiti da je
kriterijum trokovne efikasnosti primenljiviji i iri, no kriterijum ekonomske
efikasnosti, jer ne zahteva potpunu informisanost.
Pod pojmom mere u ekonomskoj politici podrazumeva se skup aranmana, koje sprovodi javni subjekt tj. drava, radi postizanja odreenog cilja. Bitna
svojstva instrumenata, koji u domenu ekonomske politike ine sutinu mera, jesu:
1. efikasnost, koja moe biti ili trokovna, ili ekonomska, o emu je ve
bilo rei;
2. pouzdanost, tj. u kojoj meri se moemo osloniti na odreeni instrument, da emo njime postii odreeni cilj;
3. nivo informisanosti koju javni subjekat mora posedovati, da bi pravilno
primenio instrument, kao i trokovi pribavljanja informacija;
4. dugorone posledice, u smislu da li vremenom dejstvo instrumenta
slabi, jaa, ili ostaje nepromenjeno;
5. primenljivost, tj. koji je stepen kontrole neophodan da bi instrument
bio efikasan;
6. dinamika efektivnost, u smislu da li primena instrumenta, tokom vremena, stvara podsticaje za poveanje kvaliteta proizvodnje i smanjenje
zagaenosti,
7. fleksibilnost, tj. da li se primena instrumenta moe brzo adaptirati na
promenjene uslove, te na kraju,
8. pravinost i posledice koje primena instrumenta ima na raspodelu.

2.1. Mere kvantitativne kontrole zagaenja ivotne sredine

Mere kvantitativne kontrole, tzv. PROPII, PA KONTROLII su najstariji i najjednostavniji tip instrumenta za borbu protiv zagaenja. Primera za njih
ima mnogo u svim razvijenim zemljama. Na primer, u SAD propisana gornja
357

granica koncentracije SO2 u atmosferi iznosi 80 g/m u proeku godinje, ili 365
g/m na 24 sata. Sutinu ovih mera ine:
1. postavljeni ciljevi, u vidu dozvoljenih koliina emisija, ili nunih
koliina spreavanja zagaivanja,
2. kontrola ispunjenja ovih ciljeva, i
3. kanjavanje onih koji ne potuju propisano.
Uspenost ovih mera zavisi od efikasnosti kontrole, na jednoj strani i visine kazni, na drugoj strani. No, prethodno je neophodno postaviti norme zagaenja
za svakog od zagaivaa. Dakle, potrebno je ustanoviti standarde emisija za
svakog subjekta, tj. preduzee koje zagauje, tako da se postavljeni cilj ostvari uz
minimum trokova. To znai da granini trokovi suzbijanja emisija moraju biti
isti za svakog subjekta, to iziskuje informacije o funkcijama trokova svakog od
zagaivaa. Drava, kao autoritet koji sprovodi program borbe protiv zagaenja,
teko da je u stanju da prikupi sve takve informacije. ak i kada bi bila u poziciji
da moe, trokovi takvog pribavljanja informacija bili bi veoma veliki, te bi prevazili koristi od efikasnog programa. To ima za posledicu praksu da se kvantitativne mere kontrole i suzbijanja zagaenja najee proizvoljno alociraju, to ini
pomenute programe inferiornim u odnosu na trino zasnovane instrumente,
ukljuujui i sistem poreza i subvencija. Takoe, nizak stepen podsticaja na dinamiku efikasnost, po pravilu, prati ovakve mere.
U novije vreme, u veini zemalja koje praktikuju kvantitativne mere, izbegava se postavljanje ciljeva u vidu dozvoljene koliine emisija, ve se odreuju
maksimalne koncentracije materija-zagaivaa u sredini, dok kao glavni instrument ostvarenja tog cilja, se namee obaveza upotrebe tzv. "istih tehnologija".
Propisi koji zahtevaju primenu odsumporavanja gasova na dimnjacima termoelektrana, katalizatora na izduvnim sistemima motornih vozila, ili bezolovnog
benzina, primeri su ovih instrumenata. Smatra se da su ovi instrumenti relativno
jednostavni za kontrolu, laki za primenu, te da brzo dovode do znaajnih smanjenja emisija, to ih ini dominantnim sredstvom u borbi protiv zagaenja u
veini zemalja OECD-a.
Meutim, ni oni nisu uvek pogodni; ponekad mogu biti vrlo nefleksibilni,
skupi i bez podsticaja na dinamiku efikasnost.

2.2. Trine mere za kontrolu zagaenja ivotne sredine

U trine mere za kontrolu zagaenja ubrajaju se fiskalne mere i sistem
transferabilnih dozvola. Prednosti ovih mera u odnosu na kvantitativne, proistiu
iz efikasnosti samog trinog mehanizma da brzo reaguje na sve signale, podstie
dinamiku efikasnost, te da redukuje zagaenja, tamo gde su trokovi najnii.
POREZI i SUBVENCIJE, osnovni instrumenti fiskalnih mera, deluju
putem promena relativnih cena. Bilo da se oporezuje nivo upotrebe odreenih
inputa u procesima koji zagauju, bilo nivo isputanja zagaenja, rezultat se svodi
358

na poskupljenje odreenog procesa, ili aktivnosti. Slino deluju i subvencije u

cilju smanjivanja emisija; razlika je samo u tome to odreene aktivnosti, ili
proizvodni procesi, bivaju jeftiniji za iznos isplaene subvencije. Iako, kratkorono gledano, porezi i subvencije deluju simetrino, na dug rok postoje razlike,
usled redistributivnih efekata.
Porezi na emisije zagaenja est su i rado prihvaen instrument namenjen ostvarivanju ekolokih ciljeva, koji su prethodno definisani. Sami po sebi ovi
porezi eliminiu razliku izmeu drutvenih i privatnih cena. Da bi se postigao
ekonomski prihvatljiv nivo zagaenja, porez na svaku jedinicu emitovanog zagaenja mora biti jednak graninom iznosu tete pri optimalnom nivou zagaivanja.
Na taj nain se, zapravo, internalizuju eksterni efekti, te se zagaiva stavlja u
poziciju da vodi rauna ne samo o trokovima ekoloki nepodobne aktivnosti, ili
proizvodnje, tj. njegovim privatnim trokovima, ve i o drutvenim tetama, tj.
trokovima. Zato uvoenje eko-poreza ima za cilj da se ekonomska aktivnost koja
remeti ivotnu sredinu svede na drutveno efikasan nivo. Na slici 2. prikazanje
efekat uvoenja eko-poreza po jedinici zagaenja.

Slika 2: Efekat uvoenja eko-poreza

Na ovoj slici su prikazane funkcije granine korisnosti od proizvodnje
preduzea - zagaivaa, pre i posle oporezivanja, kao i funkcija granine tete od
zagaenja po drutvo. U sluaju da preduzee ne vodi rauna o drutvenim posledicama zagaenja, proizvodnja e se odvijati na nivou koji odgovara taki P*, tj.
maksimalnoj koliini emitovanog zagaenja. Ta taka se naziva nekontrolisani
nivo zagaenja. Ako pretpostavimo sada da je drutvo uvelo porez na emisiju
zagaenja, po stopi , jednakoj graninom iznosu tete koju odreeni nivo zagaenosti stvara, kriva granine korisnosti se pomera prema koordinatnom poetku,
a proizvodnja, tj. koliina emitovanog zagaenja e se smanjiti na nivo Pp.
Slina analiza vai i za sluaj subvencija na uvoenje istih tehnologija, tj.
sistema za preiavanje otpadnih materija. Slinost potie od injenice da
359

fiskalni instrumenti, porezi i subvencije, deluju istovetno, bilo da podstiu, bilo da

suzbijaju odreene aktivnosti. Sa aspekta zagaivaa, podsticaj da se suzbija
zagaenje postoji, ili kao potreba da se izbegne teret poreza, ili kao namera da se
ostvari subvencija. Razlika je samo u tome to u analizi subvencija posmatramo
krivu graninog troka suzbijanja zagaenja, a u analizi poreza re je o graninoj
korisnosti od aktivnosti koja zagauje.
U sluaju izostanka drutvene akcije, koliina emitovanog zagaenja e
biti znatno vea, poto zavisi iskljuivo od volje zagaivaa, bilo daje re o preduzeu, bilo o pojedincu. Meutim, ukoliko se uvede porez na emisije zagaiva e
smanjiti tetnu aktivnost. Ako se, pak, uvedu subvencije u cilju podsticanja preiavanja, zagaiva nee smanjiti nivo aktivnosti, no nivo tete e biti manji.
Moe se zakljuiti da je sa ekolokog aspekta, sasvim svejedno, da li emo se
boriti protiv zagaivanja oporezivanjem tetne aktivnosti, ili podsticanjem preiavanja putem subvencija. Meutim, sa ekonomskog aspekta razlika postoji; ogleda se u tome da e porez uticati na smanjenje nivoa ekonomske aktivnosti, tj.
agregatne ponude, dok subvencije nee. Na osnovu ovoga se, ipak, ne moe zakljuiti da su subvencije superiorniji instrument ekonomske politike. Subvencije
zahtevaju vei budet, koji je opet neophodno popuniti iz nekih drugih izvora. ta
vie, iskustva zemalja EU govore u prilog oporezivanju, kao pogodnom instrumentu za ostvarivanje ekolokih ciljeva.884 U tom kontekstu, zanimljiva je argumentacija da ekoloki porezi imaju ne samo ekoloku funkciju, ve mogu imati
znaajnu fiskalnu funkciju, obilno punei budet, te na taj nain smanjuju potrebu
za oporezivanjem dohodaka od rada i kapitala, to eliminie distorzije i podstie
rast (Weizsacker 1989).
Dakle, mada kratkorono posmatrano, postoji ekvivalencija izmeu poreza i subvencija, na dug rok razlike, proistekle iz redistributivnih efekata, postoje i
mogu biti znaajne.
Na kraju, sagledajmo jedan jednostavan sluaj oporezivanja emisije zagaenja, koje se uniformno rasporeuje u sredini, tj. koje se savreno dobro mesa u
prostoru, tako da je vrednost teta nezavisna od mesta i vremena emitovanja. Da
bi uvedeni porez bio ekonomski efikasan instrument, potrebno je:
1. da poreska stopa bude jednaka za sve zagaivae, ime se ostvaruje
trokovna efikasnost;
2. visina stope efikasnog poreza mora odgovarati visini granine tete, pri
drutveno efikasnom nivou zagaenja. Naravno, ovo je mogue samo ako drava,
tj. regulator, ima potpunu informaciju o funkciji granine tete, ili funkciji
graninog troka suzbijanja zagaenja. Kako to najee nije sluaj, u praksi se
poreska stopa odreuje arbitrarno, te se ekonomska efikasnost instrumenta gubi.
884

European Economy - the Economics of limiting CO2 emissions Special Edition No. 1
Luxemburg, 1992.
European Economy - the Climate Challenge; Economic aspects of the Community's strategy for limiting CO2 Emissions No. 51 Luxemburg, May 1992.
360

Ipak, i tako postavljena mera ekoloke politike, postie eljeno uz minimum

trokova;
Kad god je mogue, za predmet oporezivanja treba uzeti emisije tetnih
materija, a ne samu ekonomsku aktivnost koja do tete dovodi. Na taj nain se
podstie dinamika efikasnost i supstitucioni efekti u korist povoljnijeg. Na primer, ako dva goriva imaju istu cenu po jedinici toplote koju stvaraju, ali razliite
ekoloke efekte, uvoenjem poreza na manje povoljno gorivo, smanjuje se njegova upotreba, a potroai podstiu na supstituciju u korist ekoloki podobnijeg.
Ugalj i prirodni gas, koji se koriste za rad termo-elektrana, predstavljaju odlian
primer (Perman, Ma i McGilvray 1996).

3. EKOLOKI POREZI U POJEDINIM

EVROPSKIM ZEMLJAMA
Proizvodnja i potronja fosilnih goriva je jedan od glavnih uzronika
pojave efekta "staklene bate", to se u ekonomiji posmatra kao svojevrsni oblik
ekoloke eksternalije. Fiskalno reenje internalizacije eksternalija se bazira na
principu "zagaiva plaa" i nametanju odreenog poreza na emisiju. Iako je
primena ekolokih poreza intenzivirana tokom prethodne decenije, fiskalni prihod
je jo skroman i ini tek 5% ukupnih poreskih prihoda EU. Meu ekolokim
porezima dominiraju porezi na energetske proizvode, 76% ukupnih eko-prihoda.
Kako su minimalne vrednosti akciza na odreene naftne derivate predviene
Direktivom 82/92, u toku prethodne decenije je i u zemljama CIE osetan rast
stope ovih akciza, kao i angaovanje u domenu ekoloke politike.
Svetska privreda od industrijske revolucije, belei nagli rast ekonomske
aktivnosti, a samim tim, i dramatian porast tranje za energentima. Najvei deo
primarno proizvedene energije se jo uvek bazira na upotrebi fosilnih goriva,885
koja ne samo da spadaju u kategoriju iscrpljivih resursa nego je njihovo sagorevanje u najveoj meri odgovorno za pojavu efekta "staklene bate", to podrazumeva vetako zagrevanje Zemljine povrine, usled prekomerne emisije grupe
gasova od kojih je najzastupljeniji ugljen-dioksid CO2 sa ueem od 80%.
Pitanja iscrpljivosti prirodnih resursa i moguih granica privrednog rasta,
skree panju irokog kruga svetske naune i politike javnosti, te pitanje
odrivog razvoja stavlja na listu meunarodnih prioriteta. Iako jo uvek ne postoji
jedinstveno prihvaena definicija, odriv razvoj se u najirem smislu definie kao
stalni rast blagostanja per capita ili kao rast skupa razvojnih indikatora u vremenu.886 UN su formulisale 27 principa odrivog razvoja iji je jedan od
relevantnih pokazatelja emisija CO2. Na Okvirnoj konferenciji UN o promeni
klime (Kyoto, 1997), doneta je odluka o redukovanju emisije gasova koji dopri885

Vie od 90% svetskih potreba za primarnom energijom se podmiruje sagorevanjem fosilnih

goriva, 7% energijom iz nuklearnih elektrana, a svega 3% iz hidroelektrana.
886
Rao, P. IC, Sustainable Development, Blackwell Publishers Inc., str. 225.
361

nose efektu "staklene bate", u proseku za 5% u periodu 2008-2012. godine, u

odnosu na nivo emisije iz 1990. godine. Do sada je ovaj sporazum ratifikovalo 66
zemalja, meu kojima i EU koja se obavezala da e u predstojeem periodu
smanjiti svoju emisiju za 8%. Na taj nain, potpisivanje ovog sporazuma je
postalo preduslov za integraciju u EU, to veina kandidata ispunjava, jer je
tokom protekle decenije izvrila restrukturiranje energetskog sektora (ime je
poboljana energetska efikasnost), dok su industrijske emisije gasova usled recesije bitno redukovane. Ovaj rad ima za cilj da ukae na reenja koja nudi ekonomska teorija i politika, u smislu pronalaenja adekvatnih ekonomskih instrumenata, koji omoguavaju potovanje principa odrivog razvoja.
U radu e biti predstavljen fiskalni pristup, pre svega, kroz oporezivanje
energetskih proizvoda ijom proizvodnjom i potronjom se u najveoj meri emituju gasovi "staklene bate". Paralelno e biti predstavljen progres ekoloke poreske reforme u zemljama kandidatima za prikljuenje EU (zemlje CIE), kao i poreenje visine akciza na naftne derivate u odnosu na EU. Kako naa zemlja jo uvek
nije ratifikovala sporazum za smanjenje emisije, niti je zapoela ekoloku poresku
reformu, iskustva naprednijih zemalja u tranziciji mogu joj biti od koristi.

3.1. Fiskalni pristup u internalizaciji eksternalija

Problem prekomerne emisije gasova "staklene bate", kao i svaki drugi
oblik zagaenja, u ekonomiji se posmatra kao oblik negativne eksternalije. Eksternalije predstavljaju uinke, pozitivnog ili negativnog karaktera, koje za jedan
subjekat proizilaze iz odreene aktivnosti drugog subjekta, bilo da se radi o proizvodnji ili potronji, a da pri tome nisu rezultat delovanja mehanizma cena. Termin
"eksterni uinak" prvi je upotrebio teoretiar ekonomije blagostanja A. S. Pigou
(1912) koji je postavio osnove standardne teorije eksternalija. Polazei od trinih
nedostataka, Pigou je izneo postavku o neophodnosti ekonomske uloge drave i
dravne intervencije koja bi trebala da obezbedi da trine cene odraavaju pun
drutveni troak. Posmatrano sa teorijskog stanovita, kako bi se izbeglo prenoenje ekonomskih trokova na celokupnu drutvenu zajednicu, neophodna je njihova internalizacija, odnosno ukljuivanje trokova zagaenje u cenu proizvoda ili
aktivnosti koje uzrokuju zagaenje. Jedan od naina internalizacije eksternalija je
uvoenje poreza po jedinici proizvodnje, koji bi bio jednak trokovima zagaenja.
U konkretnom sluaju, emisija gasova bi trebala da bude ograniena do nivoa gde
su marginalne koristi za drutvenu zajednicu manje od marginalnih trokova
preduzimanja mera za redukovanje emisije.887
Teorijski posmatrano, ukoliko se poe od pretpostavke da na tritu postoji perfektna konkurencija za proizvodima preduzea-zagaivaa i odsustvo bilo
kakve dravne intervencije, trina tranja odraava marginalnu drutvenu koris887

Faucheux, S., Noel J. F., (1995), Economie des ressources naturerelles et de lenvironment,
Armand Colin, Sorbonne, Paris.
362

nost. Meutim, trina ponuda bez dravne regulacije odraava samo marginalne
privatne trokove. Ignorisanjem eksternih trokova, ponuda i tranja e biti u
ravnotei na nivou proizvodnje Q sa ravnotenom cenom po jedinici proizvoda P
(grafikon 1). Budui da preduzee - zagaiva svojom proizvodnjom stvara
trokove za koje ne snosi nikakvu odgovornost, trina cena P ne odraava
ukupne trokove pomenute proizvodnje. Privatni troak proizvodnje poveava
elemente ukupnog troka za iznos koji je na grafikonu predstavljen kretanjem
krive ponude sa S na S' tj. putanjom od marginalnog privatnog troka do
marginalnog drutvenog troka. Uzimanje u obzir ovih trokova, koji odgovaraju
internalizaciji eksternalija, zahteva odreivanje nove vie cene P i manjeg nivoa
proizvodnje Q'.

Slika 3: Raskorak izmeu privatnog i drutvenog troka

Izvor: Faucheux, S., Noel J. F., (1995), Economie des ressources naturerelles et de lenvironment, Armand Colin, Sorbonne, Paris, str. 83.

Oigledno je da ukoliko proizvodnja jednog preduzea prouzrokuje tetu

drugim subjektima i ne daje mogunost trine kompenzacije, marginalni
drutveni troak proizvodnje je vii od marginalnog privatnog troka proizvodnje.
Ovaj raskorak trokova ukazuje da se Pareto optimum ne moe primeniti na datu
situaciju. Prema Pigouvoj ekonomiji blagostanja, jedini nain dostizanja Pareto
optimuma je putem neutralisanja postojeeg jaza, odnosno nametanjem poreza ili
nadoknada888 zagaivau u vrednosti koja je jednaka razlici izmeu drutvenog i
privatnog troka. Internalizacija eksternalija, kao "vantrini fenomen", se vri
888

U ovom sluaju pojmovi porez i nadoknada se upotrebljavaju bez razlike, precizna distinkcija izmeu ova dva pojma je vidljiva samo sa fiskalnog stanovita i ovde nije od znaaja.
363

plaanjem odreene cene za nanetu tetu. Stoga, cena proizvedenog dobra je jednaka marginalnom drutvenom troku tog dobra, koji je jednak zbiru marginalnog
privatnog troka i poreza. Ovo reenje je poznato pod imenom porez na emisije
(Pigouov porez) i dalje podrano i zaokrueno od strane J. E. Meadea, W. Beckermana, J. Buchanana, D. Piercea i drugih. Meutim, u Pigouovo vreme takav
porez se smatrao samo akademskim pristupom i gotovo da nije imao nikakav
praktian znaaj. Pored klasinog Pigouovog poreza, kod koga se visina poreskog
optereenja odreuje prema jedinici emitovanog zagaenja, u fiskalnoj teoriji se
pravi razlika izmeu jo dve grupe poreza koji se koriste u ekoloke svrhe: parapigouvijanski porezi i dvostrano korisni porezi. Para-pigouvijanski porezi su
posredni porezi poput carine, opteg poreza na promet i akciza. S druge strane,
dvostrano korisni porezi podrazumevaju da se na proizvode ijom proizvodnjom
ili potronjom se uzrokuje zagaenje primenjuju razliite poreske stope. Na taj
nain prikupljena sredstva se koriste za finansiranje ekolokih izdataka, te korist
od njihovog plaanja imaju svi lanovi drutvene zajednice.

3.2. Karakteristike ekolokih poreza

Tokom ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina XX veka, ojaala je
ekoloka svest i ponovo oivela Piguova ideja o porezu na eksternalije. Prvi talas
ekoloke poreske reforme889 nije dao oekivane rezultate, budui da se plaanje
ekolokog poreza posmatralo kao svojevrsna kompenzacija ili odobrenje za
zagaenje. Tek krajem osamdesetih godina, kada je iznos eko-poreza uvean i
pojaan njihov kazneni karakter, ekoloki porezi dobijaju praktian znaaj, pre
svega, u skandinavskim zemljama.
Danas se u literaturi sreu razliiti termini za obeleavanje poreza na
eksternalije: "ekoloki porez", "eko-porez", "porez na zagaenje", "zeleni porez"
(ecological tax, eco-tax, pollution tax, green tax) i drugi. Iako sam pojam ekolokih poreza zvanino nije definisan, Evropska komisija, Eurostat i OECD ekoloke poreze definiu sa aspekta poreske osnovice. U skladu s tim, ekoloki porez
je svaki poreski oblik kod koga je poreska osnovica izraena u fizikim jedinicama supstance, odnosno materije koje imaju dokazan negativni uticaj na okruenje.
Uopteno posmatrano, za sve vrste ekolokih poreza je karakteristino da
pored internalizacije eksternalija, imaju podsticajnu i fiskalnu ulogu. Ekoloki
porezi imaju za cilj da, putem korekcije cena odreenih dobara i usluga, postignu
optimalnu alokaciju resursa. Svaki porez utie na ponaanje poreskih obveznika.
Postoje suoen sa smanjenjem svog raspoloivog dohotka, obveznik reaguje na
novonastalu situaciju. U sluaju distorzivnih poreza, obveznik preduzima odreene akcije u cilju smanjenja ili potpunog oslobaanja od svoje poreske obaveze.
U toj situaciji, prisutan je efekat dohotka (dohodak obveznika se smanjuje za iz889

Ekoloka poreska reforma je proces uvoenja novih ekolokih poreza uz istovremeno

ukidanje ekoloki tetnih subvencija.
364

nos poreza) i efekat supstitucije (obveznik se, u cilju smanjenja svoje poreske
obaveze, preusmerava ka blae oporezovanim, odnosno neoporezovanim dobrima).
U savremenim poreskim sistemima, gotovo svi porezi su distorzivnog
karaktera i kao takvi dovode do ozbiljnih poremeaja u alokaciji resursa i
smanjuju ekonomsko blagostanje. Distorzivni porezi, ne samo da predstavljaju
dopunski teret za poreskog obveznika, to utie na modalitet ponaanja obveznika na tritu, nego ni ne poveavaju poreske prihode. Drugim recima, dolazi do
suvinog poreskog optereenja (excess burden), to znai da je ukupno poresko
optereenje vee od prikupljenih javnih prihoda. Iz tog razloga, treba traiti druga
reenja, odnosno uspostaviti takvu strukturu poreskih oblika koji e minimizirati
suvino optereenje (ime bi se uvealo drutveno blagostanje), a da u isto vreme
zadre poreske prihode na istom nivou.
Podsticajna uloga ekolokih poreza se ogleda u tome da oni stimuliu
proizvoae i potroae da efikasnije upotrebljavaju oskudne prirodne resurse.
Oporezivanjem ekoloki nepodobnih proizvoda (fosilna goriva, vetaka ubriva i
si.), njihova relativna cena se uveava, tako da se ohrabruje upotreba adekvatnih
supstituta koji su sa ekolokog stanovita poeljni. Takoe, postoji kontinuiran
podsticaj da se razvijaju i unapreuju nove i efikasnije tehnologije sa manjim
stepenom zagaenja. Meutim, podsticajna uloga poreza je ograniena, ukoliko je
tranja za proizvodom cenovno neelastina i/ili kada postoji samo nekoliko
raspoloivih supstituta.
Ekoloki porezi, doprinose izvesnom poveanju ukupnih javnih prihoda u
zemlji i mogu se koristiti za smanjenje tereta ostalih, po pravilu, distorzivnih
poreza, ime se postie fenomen dvostruke dividende. Pri tome se razlikuju
"blai" i "vri" oblik dvostruke dividende. Prvi oblik polazi od toga da ekoloki
porezi predstavljaju dodatne javne prihode, koji mogu biti upotrebljeni za
smanjivanje distorzivnih poreza u poreskom sistemu, i kao takvi su efikasniji od
drugih instrumenta koji ne obezbeuju prihode za dravni budet (npr. inicijalna
besplatna raspodela transferabilnih dozvola).890 S druge strane, koncept dvostruke
dividende u "vrstoj" formi se odnosi ne samo na poboljanje kvaliteta ivotne
sredine, nego i na postizanje nekih ne-ekolokih koristi. Naime, uvoenje novih
ekolokih poreza bi trebalo da ima za posledicu redukovanje broja ostalih poreza,
kako bi ukupno poresko optereenje891 ostalo na istom nivou. Meutim, esto se
890

Bez obzira to se u sluaju slobodne raspodele transferabilnih dozvola ne ostvaruje prihod,

ovaj instrument ima itav niz prednosti u odnosu na ekoloke poreze. Vie o tome videti Filipovi, S. Meunarodne institucije i mehanizmi za reenje problema globalnog zagrevanja,
Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu.
891
U najveem broju zemalja OECD-a, u toku poslednje dve decenije sprovedena je radikalna
reforma poreskih sistema, izmeu ostalog i u pravcu uvoenja novih ekolokih poreza. Meutim, njihovo iskustvo pokazuje da efikasnost ekolokih poreza zavisi od itavog niza faktora: veze izmeu instrumenata i izvora zagaenja, administrativnih trokova, meunarodnog
okruenja i sl.
365

fiskalna uloga ekolokih poreza navodi kao zloupotreba ovog instrumenta, jer
eroziraju svoju primarnu ulogu - smanjenje zagaenja. U tom smislu, ekoloki
porezi se mogu dvojako posmatrati. S jedne strane, oni neopravdano nose atribut
"ekoloki" jer se prvenstveno uvode iz drugih ciljeva - npr. fiskalni razlozi,
potreba da se smanji velika zavisnost od uvoznih energenata i sl. S druge strane,
neki izvorno ekoloki porezi se prevashodno posmatraju kao cena za korienje
odreenog javnog dobra, to ukazuje daje re o naknadama. Imajui u vidu sve
navedeno, izvrena je podela ekolokih poreza u dve grupe: ekoloki porezi u
irem smislu i ekoloki porezi u uem smislu.892
Ekoloki porezi u irem smislu podrazumevaju razne vrste naknada i
druge sline dabine (npr. registracione takse). Meu fiskalnim instrumentima
naknade su do sada bile mnogo prisutnije nego porezi, mada je izmeu njih teko
napraviti strogu distinkciju. Naime, oba instrumenta predstavljaju cenu koja se
plaa za isputanje tetnih materija u okruenje. Isto tako, kod oba fiskalna
instrumenta je prisutan element prinudnosti i odsustvo neposredne protivusluge.
Najei oblici naknada sa ekolokim karakteristikama su: naknade za korienje
dobara od opteg interesa, naknade na proizvode koji se ocenjuju kao ekoloki
nepodobni i naknade za zagaenje. Naknada za korienje dobara od opteg
interesa je javni prihod i plaa se kao cena za korienje odreenog javnog dobra.
Naknada za zagaenje ima nekoliko modaliteta: naknada za zagaenje vode,
vazduha, zemljita, naknada za otpad, naknada za pojaanu buku i naknada za
stvaranje neprijatnih mirisa. Iako je glavna funkcija naknada za zagaenje
podsticajna, one imaju i dosta ogranienja. Pre svega, naknade za zagaenje imaju
prilino sloenu i komplikovanu strukturu, koja esto zahteva formiranje posebnog nadzornog tela, to podrazumeva relativno visoke administrativne trokove.
Uvoenje ovih naknada jo vie pojaava razlike koje i inae postoje izmeu
nacionalnih poreskih zakonodavstava, to oteava njihovu harmonizaciju i pokree pitanje meunarodne konkurentnosti, dok problem vezan za merenje emisije i
dalje ostaje. Meunarodna saradnja i koordinacija mera za spreavanje/ublaavanje zagaenja je naroigledno bitno kod odreenog tipa ekolokih eksternalija
koje ne poznaju nacionalne granice (npr. globalno zagrevanje).
Ekoloki porezi u uem smislu podrazumevaju poreze na emisije, poreze
na proizvode ili inpute i diferencirano oporezivanje. Porezi na emisije893 (emission tax) predstavljaju klasian pigouvijanski porez kod koga se visina poreskog
optereenja odreuje prema jedinici emitovanog zagaenja. Ovi porezi se neposredno zasnivaju na merenju tetne emisije, odnosno na proceni kvantiteta i
kvaliteta isputene materije, i kao takvi imaju za cilj da oporezuju sve aktivnosti
892

Ili-Popov, G., (2000), Ekoloki porezi, Savet projekata Konstituisanje Srbije kao pravne
drave i Centar za publikacije Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Pravni fakultet,
Beograd, str. 100-116.
893
Pojam emisija oznaava isputanje tetnih materija u ivotnu sredinu, dok emisija
podrazumeva njihovu koncentraciju.
366

koje prouzrokuju zagaenje. U ekolokom smislu, najefikasnije reenje bi bilo

oporezivanje samog izvora emisije. Meutim, merenje tetnih emisija je teko
izvodljivo i povezano sa relativno visokim trokovima. Razlozi za to su brojni,
poev od nedovoljno razvijenih tehnika merenja, sloenosti postupka merenja,
nemogunosti lokalizovanja emisije, kao i zbog injenice da se uporedo sa
razvojem industrije uvek javljaju nove tetne materije. Porezi na emisije su
pogodan instrument u situaciji kada se tetne emisije vre iz relativno nemobilnih
izvora zagaenja. Situacija je, meutim, bitno drugaija ukoliko postoje brojni i
difuzni izvori zagaenje, kao u sluaju CO2, pa je veoma teko i skupo ostvariti
kontrolu nad svakim pojedinanim izvorom emisije.
Imajui u vidu tekoe u primeni poreza na emisije, u praksi se velik broj
zemalja zalae za jednostavniji pristup, odnosno uvoenje poreza na proizvode
(product taxes) koji stvaraju zagaenje, bilo njihovom proizvodnjom ili potronjom. Prema objektu oporezivanja, porezi na proizvode se dele na poreze na inpute i poreze na finalne proizvode. Jedna od glavnih prednosti ekolokih poreza
na proizvode je u tome to oni najee dobijaju oblik ve postojeih poreza na
potronju (porez na dodatu vrednost, akcize). Zbog toga ovu vrstu poreza karakterie vea efikasnost i nii administrativni trokovi, to njihovu primenu ini
mnogo jednostavnijom u poreenju sa porezima na emisije. Takoe, za razliku od
poreza na emisije, porez na proizvode nije u neposrednoj vezi sa izvorom emisije,
ve je osnovica ovih poreza sa njima posredno povezana. to se tie efikasnosti
poreza na ekoloki nepodobne proizvode, moraju se uzeti u obzir dva trina uslova: cenovna elastinost tranje za proizvodom ija upotreba prouzrokuje zagaenje i postojanje jednog ili vie supstituta koji se, u ekolokom smislu, smatraju
prihvatljivijim izborom. Primena poreza je efikasnija, ukoliko je tranja za proizvodom visoko cenovno elastina, odnosno ukoliko je velik broj moguih supstituta, u suprotnom, efekat je skroman.
Poreska diferencijacija (tax diferentiation) podrazumeva razliito poresko
optereenje za sline proizvode koji se razlikuju po svojim ekolokim obelejima.
Naime, proizvodi ija proizvodnja, odnosno upotreba ima tetne efekte po okruenje, mogu biti oporezovani po vioj poreskoj stopi, dok bi se na ekoloki podobne proizvode primenila nia poreska stopa (npr. uvoenje dvojnih poreskih stopa
za olovni i bezolovni benzin).

3.3. Neki porezi sa ekolokim funkcijama

Kontinuirana upotreba ekolokih poreza je naroigledno osetna poetkom
devedesetih godina, pre svega, u skandinavskim zemljama u kojima je inae
sprovedena sveobuhvatna ekoloka poreska reforma. Od ekolokih poreza najvei
znaaj imaju porezi na energetske proizvode - ak 76% ukupnih eko-prihoda na
nivou EU.894 Meutim, posmatrano na nivou EU, fiskalni znaaj ekolokih poreza
894

Statistics in Focus: "Environment and Energy", No. 8-9/2003, str. 6.

367

je jo uvek skroman. Uee ekolokih poreza ini svega 2,7% GDP-a EU,
odnosno 6,5% ukupnih poreskih prihoda.
Evropska komisija je poetkom devedesetih predloila poseban metod
oporezivanja energenata u zavisnosti od sadraja ugljenika i od toga da li energent
spada u kategoriju obnovljivih ili neobnovljivih resursa. Iako je razmatrana
mogunost redukovanja poreskih stopa za pojedine energetski intenzivne sektore
u cilju zatite meunarodne konkurentnosti, predlog je naiao na estoko
protivljenje proizvoaa energenata i sektora teke industrije, koji su inae i
najvei emiteri CO2.
U najveem broju zemalja CIE, tokom prethodne decenije su doneti novi
ekoloki zakoni po ugledu na zakonodavstvo EU, a u praksi su zaiveli i ekoloki
porezi.895 Za sada se najvei eko-prihodi ubiraju na osnovu oporezivanja
energetskih proizvoda ijom se proizvodnjom i potronjom emituju najvee
koliine zagaenja. Energetski proizvodi su, pre svega, predmet oporezivanja
poreza na dodatu vrednost (PDV-a) ija stopa varira od 18% u baltikim zemljama do 25% u Maarskoj. U svim zemljama CIE motorna goriva se oporezuju
po standardnim stopama PDV-a, dok se ostali energenti (lo ulje, elektrina struja,
ugalj i prirodni gas), iz socijalnih razloga, oporezuju po redukovanim stopama
PDV-a do 14%. U Rumuniji lo ulje, elektrina energija i gas za grejanje ne
podlee PDV-u, dok je Poljska do 1999. godine na veinu energenta primenjivala
redukovane stope do 7%, da bi kasnije prela na standardnu stopu PDV-a.
Stopa PDV-a na energente u zemljama CIE
Tabela 5.
Bugarska

Stopa PDV-a u
godini uvoenja1
18%-1994.

eka

23%-1993

Estonija

10%- 1992

Hrvatska
Letonija
Litvanija

22%-1998
14%- 1992
18% - 1994

Maarska

25%- 1988

Poljska

22%- 1993

Stopa PDV-a
Stopa PDV-a na energetske proizvode2
2003. godine1
20%
5% za grejanje - u primeni do
22%
31.12.2007.
5% za grejanje - u primeni do
18%
31.12.2007.
22%
18%
18%
12% za grejanje - u primeni do
25%
31.12.2007. za el. struju i gas 1 godinu
nakon prijema u EU
7% na ekoloka goriva 1 god. nakon
22%
prijema u EU

895

Pored Maarske i Slovenije, koje su najblie standardima EU, interesantan je primer Poljske koja ima najvie stope ekolokih poreza i naknada. Sem toga, Poljska je jedna od retkih
evropskih zemalja koja ima praksu sa transferabilnim dozvolama, kako relativno novim
instrumentom, na kome poiva meunarodna inicijativa za redukovanje globalne emisije,
predvienog Kyoto Protokolom.
368

Rum unija

18%- 1993

19%

14% za grejanje - u primeni do

Slovaka
23%- 1993
20%
31.12.2008. za el. struju i gas 1 godinu
nakon prijema u EU
Slovenija
19%- 1999
19%
Izvor:1 www.oecd.org 2 Speck, S., McNiholas, J., Markovic, M., (2001), Environmental Tax in
an Enlarged Europe - An Analysis and Database of Environmental Tax and Charges in Central
and Eastern Europe, The Regional Environmental Center, str. 77.

U okviru poreza na energetske proizvode, u zemljama CIE dominiraju

akcize na motorna goriva koje, uprkos distorzivnim efektima, omoguavaju
transfer trokova nastalih upotrebom odreenih dobara na potroae tih dobara
(npr. povezivanje trokova izgradnje i odravanja puteva sa potronjom benzina),
utiu na racionalno korienje pojedinih oblika energije i nameu princip "zagaiva plaa". Kod naftnih derivata dominiraju specifine stope akciza, iz razloga
to bi primena ad valorem pristupa zahtevala este izmene, odnosno praenje
trenda cena derivata na tritu. S druge strane, specifine akcize pokazuju nedostatke u uslovima inflacije, to dovodi do smanjenja uea specifine akcize u
ceni dobra, odnosno do pada prihoda.
Prihodi od akciza na motorna goriva ine oko 75% ukupnih prihoda ostvarenih od ekolokih poreza. Prilikom oporezivanja motornih goriva, zemlje CIE se
oslanjaju na Direktivu 92/82/EEC koja propisuje minimalne vrednosti akcize za:
olovni i bezolovni benzin, dizel, motorna maziva, teni gas i metan, gas za
grejanje i kerozin. Komparativna analiza sprovedena izmeu zemalja CIE, ukazuje da velik broj tih zemalja ne samo daje dostigao minimalnu vrednost predvienu
Direktivom, nego je i prevaziao. Tako npr. Maarska i Slovenija, kao naprednije
u procesu tranzicije u odnosu na druge zemlje CIE, imaju gotovo iste poreske
stope na motorna goriva kao Grka, Irska i panija. U Maarskoj se primenjuje
stopa PDV-a od 12% na prirodni gas, elektrinu struju i gas za grejanje, pored
toga, primenjuje se naknada od 16 na sva goriva koja sadre vie od 2,8% sumpora i naknada od 290 /t na sva goriva koja nisu u skladu sa nacionalnim standardima. Od akcize na benzin i dizel, 3% sredstava je direktno namenjeno za zatitu ivotne sredine, dok ostatak sredstava kao i prihod od PDV-a ide u centralni
budet.
Iako PDV i akcize imaju prevashodno fiskalni karakter, ini se daje njihova ekoloka funkcija, pored skandinavskih zemalja, najvie zaivela u Sloveniji.
Slovenija je, za sada, jedina zemlja u regionu koja primenjuje porez na CO2 na
motorna goriva i druge energetske proizvode kao sastavni deo akcize na energetske proizvode. Porez se primenjuje od januara 1997. godine na benzin, dizel i
lo gorivo, dok se visina odreuje na osnovu sadraja CO2. Poetni iznos poreza
je bio 5,5 /t CO2, da bi u martu 1998. uvean na 16 , to je priblino visini
poreza u Danskoj i Finskoj. Prikupljeni prihodi u 1999. su iznosili 77,9 miliona ,
to ini 30% prihoda ostvarenih od akciza na naftne derivate. Iako se za sada
369

porez na CO2 primenjuje samo na tena goriva, u planu je da se od 2004. pone

primenjivati i na proizvodnju elektrine energije. Naknade na emisiju CO2 se
primenjuju u Poljskoj (0,045 /t) i Estoniji (0,48 /t), pre svega, na velike emitere
(elektrane), ali je njihov doprinos zanemarljiv zbog niskog nivoa naknada.
Oporezivanje naftnih derivata u Sloveniji (EUR-a po kilolitri)
Tabela 6.
Bezolovni benzin
Olovni benzin
Dizel
Motorno mazivo
Mazut
Teni gas

Stopa akcize
368 /kl
388 /kl
289 /kl
24,1 /kl
14,5 /t
155,2 /t

PDV
19%
19%
19%
19%
19%
-

Porez na CO2
31,8 /kl
31,8 /kl
37,6 /kl
44,8 /t
37,6 /kl
-

Izvor: Pesi, R., (2003), Flexible Mechanisms Under the Kyoto Protocol in Central and
Eastern Europe, Research Paper, www.policy.hu/pesic, str. 14.

Gotovo sve zemlje CIE primenjuju akcize na motorna goriva (olovni i

bezolovni benzin, dizel), dok neke postepeno iskljuuju upotrebu olovnog benzina
(Maarska, Litvanija, Slovaka, Estonija, Slovenija). Pratei standarde EU, sve
zemlje su tokom prethodne decenije uveale akcize na motorna goriva, a trend
rasta je naroigledno osetan u Hrvatskoj, Poljskoj, Slovakoj i baltikim zemljama. Druge zemlje koje imaju nie akcize (Bugarska, Rumunija, Bosna i
Hercegovina) primenjuju dodatne oblike naknada, te su na taj nain motorna goriva predmet dodatnog oporezivanja, npr. u Rumuniji (fuel road tax - prihod posebnog fonda za puteve), Bugarskoj (road charge - prihod agencije za puteve, fuel
product charge - prihod fonda za zatitu ivotne sredine), Bosni i Hercegovini
(road use fee - prihod budeta entiteta i lokalne zajednice). Akcize na kerozin i
teni gas, jo uvek nisu iroko rasprostranjene u zemljama CIE, iako je Direktivom 92/82 predvien njihov minimalni iznos.
Komparacija akciza na energetske proizvode (grafikon 2) je vrena na
bazi konverzije nacionalnih valuta u euro. Meutim, ovaj pristup moe dati
nedosledne rezultate jer ne odraava relativne cene po zemljama i promenu cena
tokom vremena. Usled toga, paralelno se koristi paritet kupovne moi (PPP) koji
pokazuje koliko se dobara moe kupiti za jedinicu nacionalne valute. Ukoliko se
komparativna analiza vri prema deviznim kursevima, visina poreza na motorna
goriva je nia u zemljama CIE u odnosu na EU. Meutim, ukoliko se posmatra
paritet kupovne moi stanovnitva u zemljama CIE, visina poreza na motorna
goriva u ovim zemljama je via nego u EU, to samim tim namee odreena
socijalna pitanja, odnosno dolazi do izraaja regresivni karakter poreza.
370

Kako je prosean dohodak po domainstvu u zemljama CIE u poreenju

sa zemljama EU nii, pitanje regresivnog efekta poreza jo vie dobija na znaaju.
Naime, prema podacima za 2002. godinu, GDP per capita u 10 zemalja
kandidata za ulazak u EU u proseku iznosi 47% GDP-a per capita zemalja EU,896
s tim da su razlike osetne ne samo izmeu razvijenih i urbanih regiona unutar
svake zemlje ponaosob, nego su razlike izraene i izmeu samih zemalja
kandidata.897 Drugi oteavajui faktor, je injenica da se u zemljama u tranziciji
tako ostvareni prihodi ne koriste namenski, te stoga nije mogue obezbediti
direktnu kompenzaciju najsiromanijoj kategoriji stanovnitva.

Slika 4. Visina akcize na motorna goriva u odnosu na prosek EU

Izvor: Speck, S., McNiholas, J., Markovic, M., (2001), Environmental Tax in an Enlarged
Europe - An Analysis and Database of Environmental Tax and Charges in Central and Eastern
Europe, The Regional Environmental Center, str. 40.

Po paritetu kupovne moi, najvii nivo akcize za bezolovni benzin je u

Bugarskoj (908 eura po kilolitri), a za dizel u Maarskoj (729 /kl). Od razvijenih
evropskih zemalja, u visini poreskih optereenja na motorna goriva prednjai
Velika Britanija (728 /kl po PPS, odnosno 801 /kl), dok je poresko optereenje
najnie u Luksemburgu (234 /kl po PPS, odnosno 253 /kl) koji inae ima
najvii GDP per capita. Interesantno je da po kriterijumu pariteta kupovnih snaga,
nordijske zemlje, koje inae prednjae u ekolokoj poreskoj reformi, imaju
relativno niske vrednosti poreskog optereenja na energetske proizvode.

896
897

www.europa.eu.int/comm/eurostat
Ibidem.
371

Komparacija akciza po deviznim kursevima i PPP standardu za prvih 10 zemalja

na tabeli
Tabela 7
Bezolovni /kl
Bezolovni PPP /kl
Dizel /kl
Dizel PPP /kl
Rumunija
204 Luksemburg 321 Rumunija
112 Luksemburg 234
Letonija
211 vajcarska
365 Litvanija
129 Litvanija
258
Estonija
224 Irska
366 Bugarska
135 Austrija
275
Litvanija
243 Austrija
397 Estonija
166 Danska
284
Bugarska
267 Letonija
424 Letonija
198 Finska
296
Slovaka
268 Grka
425 Slovaka
209 Belgija
301
eka
304 Danska
426 eka
229 vedska
308
Portugalija
314 vedska
437 Poljska
237 Irska
318
Grka
321 panija
442 Portugalija 246 panija
321
Luksemburg 347 Litvanija
484 Luksemburg 247 Grka
236
Poljska
349 Estonija
502 Grka
253 Francuska
351
Izvor: Speck, S., McNiholas, J., Markovic, M., (2001), Environmental Tax in an Enlarged
Europe - An Analvsis and Database of Environmental Tax and Charges in Central and Eastern
Europe, The Regional Environmental Center, str. 43.221

Akcize na prirodni gas, struju i ugalj nisu iroko zastupljeni u zemljama

CIE. Izuzetak je Litvanija gde se elektrina struja oporezuje po ad valorem principu (poreska osnovica je prodajna cena struje, dok poreska stopa iznosi 1% od
prodajne cene) i Rumunija gde se oporezuje samo prirodni gas. U drugim zemljama, ovi energenti se oporezuju po redukovanim stopama PDV-a iz razloga da bi
se zatitili siromaniji slojevi stanovnitva. Tako bez obzira na injenicu da je u
protekloj deceniji zabeleen trend rasta cena energenata, u Maarskoj se elektrina energija i prirodni gas, koji se koriste za potrebe domainstva, jo uvek
subvencioniu. U odnosu na prihode od oporezivanja motornih goriva, prihodi od
akciza na druge energetske proizvode su skromni, a slina situacija je i u EU.
Razlog tome je stoje glavni potroa energetskih proizvoda - industrijski sektor,
izuzet od plaanja poreza ili uiva poreske olakice. Iako na nivou EU nije
definisana minimalna akciza na ugalj, prirodni gas i elektrinu struju, donoenje
takve direktive se razmatra. U nekoliko zemalja EU, ovi energetski proizvodi se
uopte ne oporezuju, a naroigledno ne ugalj, ija se proizvodnja jo uvek subvencionie.898
Zemlje CIE su jo od sedamdesetih godina primenjivale naknade za zagaenje vazduha, pre svega, na SO2, NOx i estice ai. Iako je injenica da naknade
pre imaju za cilj obezbeenje fiskalnih prihoda, nego podsticajnu ulogu, njihova
primena i uee u ukupnim ekolokim prihodima je znatno, tako npr. u ekoj
898

U Irskoj i Grkoj se oporezuju jedino mineralna mazivna ulja, u Portugaliji se oporezuje

potronja elektrine struje, dok se u Spaniji oporezuje i prirodni gas.
372

26%, u Slovakoj 33%. Mehanizam naknada koje se primenjuju u CIE se

razlikuje od onih u EU, jer predstavljaju kombinaciju poreza i trinih dozvola, u
smislu da se stopa naknade odreuje na nivou dozvoljenog zagaenje, dok se
kazna plaa na zagaenje iznad dozvoljenog limita (tzv. kazneni porezi). Ovaj
instrument se primenjuje na velike zagaivae, pre svega, termoelektrane i sektor
crne metalurgije. Cilj ovog instrumenta je ubiranje prihoda i razvoj trokovnoefikasnih metoda koje e odrati zagaenje u dozvoljenim granicama. Naknade za
zagaenje vazduha se primenjuju u ekoj, Estoniji, Litvaniji, Letoniji, Poljskoj i
Slovakoj, gde predstavljaju prihod fondova za ouvanje ivotne sredina.
Poslednjih nekoliko godina, iznos naknada u zemljama CIE je uvean tako da su u
skladu sa proekom EU (iznos naknada je najvii u skandinavskim zemljama),
dok Poljska i Litvanija imaju naknade iznad proeka EU. U Slovakoj je od 2000.
godine u primeni sistem naknada za emisiju SO2 i NOx koji se odnosi na sve
zagaivae, koji se u zavisnosti od sposobnosti potovanja postavljenih ogranienja, klasifikuju u dve grupe. U jednoj grupi su zagaivai koji nisu u mogunosti da ispotuju standarde i oni su subjekat progresivnog oporezivanja, naroigledno nakon 2004., dok su u drugoj grupi svi ostali. Ideja je da do 2007. godine,
svi subjekti redukuju svoje emisije ispod dozvoljenih limita.
Primena poreza na motorna vozila je iroko rasprostranjena, pre svega, u
vidu uvoznih carina, PDV-a, akciza, godinjih naknada za registraciju vozila,
naknada za izgradnju i odravanje puteva... Iznos carine i visina poreza na promet
motornih vozila zavisi od starosti vozila i od toga da li je vozilo opremljeno
katalizatorom. esto se iznos godinjeg poreza na vozila odreuje u zavisnosti od
snage motora i teine vozila, to po pravilu, utie na stepen zagaenja. Za razliku
od skandinavskih zemalja, Nemake i Austrije, gde se u zavisnosti od sadraja
motornog goriva primenjuje poreska diferencijacija, to deluje u pravcu stimulisanja upotrebe ekolokih goriva, ovakva praksa jo uvek nije zaivela u zemljama CIE.

4. PREPORUKE ZA PRIMENU EKONOMSKIH

ISTRUMENATA U POLITICI ODRIVOG RAZVOJA
REPUBLIKE SRBIJE
Srbija ini napore i ostvaruje rezultate u promovisanju odrivog razvoja u
skladu sa usvojenim svetskim standardima, kako u institucionalnoj izgradnji tako i
u praktinoj primeni zatite ivotne sredine, ma koliko god jo pred nama stoje
visoko zahtevni, od Republike Srbije prihvaeni a jo neispunjeni, ekoloki
standardi meunarodnih svetskih i regionalnih integracija i institucija. Srbija
jednako tako ima saradnju i aktivnosti sa institucijama meunarodnog okruenja.
Naime, kao i sve evropske zemlje u tranziciji, ona mora u procesima pribliavanja
i ulanjenja u EU izvriti pravno i politiko prilagoavanje svih podruja prema

373

zahtevima acquis communautaire i duhu EU Agende 2000, to se naglaeno

odnosi i na probleme ivotne sredine.
Osnovni strateki okvir ukupnog razvoja Srbije, u procesu restrukturiranja
privrede, posebno industrije, zasniva se, izmeu ostalog, na izboru koncepcije
odrivog industrijskog razvoja, razvoju istije proizvodnje i primeni principa
odrivog razvoja. Osnovna pretpostavka i instrument za realizaciju ovog koncepta
je ekoloko oporezivanje, kao deo trino zasnovanih ekonomskih instrumenata.
U izuavanju i definisanju osnove za ekoloko oporezivanje u Srbiji neophodno je
uvaavanje osnovnih strategija/pristupa, prema principu zagaiva plaa, kao i
pozitivnih teorijskih i empirijskih iskustava OECD-a i zemalja u tranziciji. Orijentacija ka odrivom razvoju, zatiti ivotne sredine i ekolokom oporezivanju,
zahteva prilagoavanje postojee regulative na republikom i lokalnom nivou i
donoenje novih propisa, redefinisanja uloge republikih i lokalnih organa i
drugih aktera u donoenju ekolokih odluka.
Novane kazne takoe deluju svojim ekonomskim aspektom na odvraanje od krenja propisa, ipak tu se radi o zakonima i propisima kojima se neposredno regulie i ograniava ponaanje pojedinaca i privrednih subjekata, jer su po
prvi put osim kazni koje propisuju posebni zakoni ak i krivinim zakonikom
predviene i zatvorske kazne za dela protiv ivotne sredine.
U narednom periodu primena principa zagaiva plaa trebalo bi da postane oslonac politike zatite ivotne sredine i ekolokog oporezivanja, u skladu
sa Zakonom o zatiti ivotne sredine Srbije. U tome posebnu ulogu imae ekoloki porezi (naknada zbog zagaivanja ivotne sredine), ije bi uvoenje trebalo da
destimulie korisnike zastarelih, ekoloki neefikasnih tehnologija. Primena ekolokog oporezivanja, posebno u oblasti industrije, rudarstva i energetike, trebalo
bi da bude usklaena sa osnovnim stratekim pravcima razvoja ovih delatnosti u
Srbiji.
Imajui u vidu brojna ogranienja za primenu koncepta odrivog razvoja
(materijalna, finansijska, organizaciona, institucionalna, kadrovska i dr.) na dostignutom nivou socioekonomske razvijenosti, predlae se postupno uvoenje
razliitih tipova ekoloke takse/naknade zbog zagaivanja ivotne sredine (vremenski i prema visini pojedinih taksi/naknada). Primena ekolokih taksi/naknada
zbog zagaivanja je, shodno iskustvu brojnih zemalja, poreski neutralna, ali moe
da ima implikacije na uspenost poslovanja pojedinih grupacija ili preduzea. Sa
druge strane, prihodi od ekolokih taksi mogu u veoma kratkom periodu da podstaknu investicije u oblasti zatite ivotne sredine, razvoju proizvodnje ekoloke
opreme( ureaji i komponente za kontrolu ivotne sredine, mernih instrumenata i
dr.), primeni ekoloki efikasnije tehnologije uz znaajne ekonomske impulse i
zapoljavanje i u drugim delatnostima.
Uvoenje ekonomskih instrumenata u politiku zatite ivotne sredine u
Srbiji zahteva promene uslova privreivanja, tj. oivljavanje proizvodnje, vlasniku i strukturnu transformaciju preduzea, poveanje ekonomske efikasnosti,
374

konsolidaciju platnog bilansa, stabilnost domae valute, liberalizaciju trgovine,

adekvatno formiranje cena prirodnih resursa i energenata na bazi stvarnih trokova i njihovo izlaganje konkurentskim uslovima, prelazak sa dravnog subvencioniranja proizvodnje i distribucije energije na subvencioniranje pojedinih domainstava, reforma poreskog sistema, ugraivanje trokova zatite ivotne sredine u
ukupnu cenu proizvoda i ispostavljanje rauna za ugroavanje ivotne sredine
stvarnom korisniku, a ne neposrednom zagaivau.899 Drugim recima, primenu
ekonomskih instrumenata u politici zatite ivotne sredine u Srbiji, kao i u drugim
zemljama u tranziciji, ograniavaju kanjenja ekonomskih reformi, nedostatak
drutvene i politike podrke, nedostatak trino orijentisanih mehanizama, podsticajnih sredstava za smanjenje zagaenja, nenamensko troenje sredstava namenjenih ivotnoj sredini, neizgraenost regulative o ivotnoj sredini i problemi u
njenoj primeni.
Za uvoenje instrumenata strateke procene planova i programa na
okruenje (SEA),900 instrumenta "integralne prevencije i kontrole zagaivanja"
(IPPC),901 instrumenata ekolokog oporezivanja i drugih instrumenata ekoloke
odrivosti razvoja u Republiku Srbiju, potrebna je jasna procena:
nivoa harmonizacije sa regulativom EU, tj. mogunosti primene "bolje
evropske prakse" i reenja i njihovog prilagoavanja naim uslovima;
definisanja prioritetnih aktivnosti, nivoa urgentnosti, postupnosti i/ili
potpune primene navedenih instrumenata u zakonodavstvu i praksi RS;
neophodnih promena primarnih propisa u oblasti zatite ivotne sredine
(zakon o sistemu zatite ivotne sredine, o vodama, umama, poljoprivrednom
zemljitu, rudarstvu i dr.);
usklaivanja sa reformama drugih tranzicionih procesa (npr. trita,
ekonomije, privatizacije, stranih ulaganja...) i dinamike promena sekundarnih propisa u segmentu tretmana zatite ivotne sredine (npr. zakon o planiranju i ureenju prostora, graevinskom zemljitu, izgradnji, stranim ulaganjima, koncesijama,
slobodnim zonama, oporezivanju, akcizama i dr.);
promena u sistemu planiranja i transparentnosti planskog procesa,
definisanja stratekih politika i sl.;
naina integracije instrumenata SEA, IPPC i drugih instrumenata u donoenje odluka o razvoju, odnosno u optu i pojedine sektorske politike (posebno
industrijsku) i dr.
naina implementacije navedenih instrumenata u praksi.
899

ivotna sredina i razvoj - koncept odrivog razvoja" , Savezno ministarstvo za razvoj, nauku i ivotnu sredinu, Beograd, 1997.
900
Directive 2001/42/EC of the EU Parliament and Council (June 27 2001) on the assessment
of the effects of certain plans and programmes on the environment, OJ L 197, 21/07/2001.
901
Council Directive 96/61/EC of 24 September 1996 concerning integrated pollution prevention control, OJ L257, 10/10/1996., - sa listom industrijskih aktivnosti i postrojenja za koje je
obavezna ekoloka dozvola.
375

Primena ekonomskih i navedenih instrumenata zatite ivotne sredine je

izuzetno vana za upravljanje (odrivim) razvojem, donoenje razvojnih politika i
programa pojedinih sektora, deflnisanje stratekog okvira za donoenje investicionih odluka, razvoj biznisa i privlaenje investicija u konkretnim prostorima.
Primena navedenih instrumenata je i preduslov za uspeniju privatizaciju drutvenih preduzea/kapitala i ozbiljnije privlaenje stranih direktnih investicija u
Srbiju.
Ne ulazei u iru analizu primene pojedinanih instrumenata, mora se
istaknuti da je dosada primena ekonomskih instrumenata, ne samo u Srbiji i
ostalim tranzicionim zemljama ve i u razvijenim zemljama, jo uvek vie dopunski nego temeljni oblik upravljanja ivotnom sredinom. Moglo bi se kazati da je
dosada vie uinjeno na teorijskom pristupu u traenju sofisticiranih metoda
upravljanja odrivim razvojem nego na njihovoj primeni. Sta vie, klatno se
regulacije vie njie prema klasinim metodama naredbi i nadzora nego prema
sofisticiranim metodama ekonomskih naunika. To samo ukazuje na goleme
napore koji stoje pred odgovornim nosiocima upravljanja odrivim razvojem u
cilju traenja i sve ire primene trokovno-osetljivih trinih pristupa umesto
dosadanje dominantne primene naredbodavnih i nadzornih instrumenata.

376

dodatak

ZAKON O ZATITI
IVOTNE SREDINE
377

378

ZAKON O ZATITI IVOTNE SREDINE

Ovim zakonom ureuje se integralni sistem zatite ivotne sredine kojim
se obezbeuje ostvarivanje prava oveka na ivot i razvoj u zdravoj ivotnoj
sredini i uravnoteen odnos privrednog razvoja i ivotne sredine u Republici.
Sistem zatite ivotne sredine ine mere, uslovi i instrumenti za:
1) odrivo upravljanje, ouvanje prirodne ravnotee, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih ivih bia;
2) spreavanje, kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika zagaivanja
ivotne sredine.
Odrivo upravljanje prirodnim vrednostima i zatita ivotne sredine ostvaruju se u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonom.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:
1) ivotna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti iji kompleksni meusobni odnosi ine okruenje, odnosno prostor i uslove za ivot;
2) kvalitet ivotne sredine jeste stanje ivotne sredine koje se iskazuje
fizikim, hemijskim, biolokim, estetskim i drugim indikatorima;
3) prirodne vrednosti jesu prirodna bogatstva koja ine: vazduh, voda,
zemljite, ume, geoloki resursi, biljni i ivotinjski svet;
4) zatieno prirodno dobro jeste ouvani deo prirode posebnih vrednosti i
odlika (geodiverziteta. biodiverziteta, predela, pejzaa i dr), koji ima trajni ekoloki, nauni, kulturni, obrazovni, zdravstveno-rekreativni, turistiki i drugi
znaaj, zbog ega kao dobro od opteg interesa uiva posebnu zatitu:
5) javno prirodno dobro jeste ureeni ili neureeni deo prirodnog bogatstva, odnosno vazduha, vodnih dobara, priobalja, podzemnih dobara, umskih
dobara, predela ili prostora, jednako dostupan svima;
6) geodiverzitet (geoloka raznovrsnost) jeste prisustvo ili rasprostranjenost raznovrsnih elemenata i oblika geoloke grae, geolokih struktura i procesa,
geohronolokih jedinica, stena i minerala razliitog sastava i naina postanka i
raznovrsnih paleoekosistema menjanih u prostoru pod uticajima unutranjih i
spoljanjih geodinamikih inilaca tokom geolokog vremena;
7) biodiverzitet (bioloka raznovrsnost) jeste raznovrsnost organizama u
okviru vrste, meu vrstama i meu ekosistemima i obuhvata ukupnu raznovrsnost
gena, vrsta i ekosistema na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom
nivou;
8) katastar zagaivaa jeste registar sistematizovanih informacija i podataka o zagaivaima medijuma ivotne sredine sa podacima o njihovoj lokaciji,
proizvodnim procesima, karakteristikama, materijalnim bilansima na ulazima i
izlazima sirovina, poluproizvoda i proizvoda, postrojenjima za preiavanje, to-

379

kovima otpada i zagaujuih materija i mestu njihovog isputanja, tretmana i

odlaganja;
9) aktivnost koja utie na ivotnu sredinu (u daljem tekstu: aktivnost) jeste
svaki zahvat (stalni ili privremeni) kojim se menjaju i/ili mogu promeniti stanja i
uslovi u ivotnoj sredini, a odnosi se na: korienje resursa i prirodnih dobara;
procese proizvodnje i prometa; distribuciju i upotrebu materijala; isputanje
(emisiju) zagaujuih materija u vodu. vazduh ili zemljite; upravljanje otpadom i
otpadnim vodama, hemikalijama i tetnim materijama; buku i vibracije; jonizujue i nejonizujue zraenje; udese;
10) postrojenje jeste stacionarna tehnika jedinica u kojoj se izvodi jedna
ili vie aktivnosti koje su utvrene posebnim propisom i za iji rad se izdaje
dozvola, kao i svaka druga aktivnost kod koje postoji tehnika povezanost sa aktivnostima koje se izvode na tom mestu i koja moe proizvesti emisije i zagaenja;
11) zagaivanje ivotne sredine jeste unoenje zagaujuih materija ili
energije u ivotnu sredinu, izazvano ljudskom delatnou ili prirodnim procesima
koje ima ili moe imati tetne posledice na kvalitet ivotne sredine i zdravlje ljudi;
12) kapacitet ivotne sredine jeste sposobnost ivotne sredine da prihvati
odreenu koliinu zagaujuih materija po jedinici vremena i prostora tako da ne
nastupi nepovratna teta u ivotnoj sredini;
ugroena ivotna sredina jeste odreeni deo prostora gde zagaenje ili
rizik od zagaenja prevazilazi kapacitet ivotne sredine;
zagaiva jeste pravno ili fiziko lice koje svojom aktivnou ili
neaktivnou zagauje ivotnu sredinu;
15) zagaujue materije jesu materije ije isputanje u ivotnu sredinu
utie ili moe uticati na njen prirodni sastav, osobine i integritet;
16) optereenje ivotne sredine jeste pojedinani ili zbirni uticaj aktivnosti
na ivotnu sredinu koje se moe izraziti kao ukupno (vie srodnih komponenti),
zajedniko (vie raznorodnih komponenti), dozvoljeno (u okviru graninih vrednosti) i prekomerno (preko dozvoljenih graninih vrednosti) optereenje;
17) degradacija ivotne sredine jeste proces naruavanja kvaliteta ivotne
sredine koji nastaje prirodnom ili ljudskom aktivnou ili je posledica nepreduzimanja mera radi otklanjanja uzroka naruavanja kvaliteta ili tete po ivotnu
sredinu, prirodne ili radom stvorene vrednosti;
18) emisija jeste isputanje zagaujuih materija ili energije iz individualnih i/ili difuznih izvora u ivotnu sredinu i njene medijume;
19) imisija jeste koncentracija zagaujuih materija i nivo energije u ivotnoj sredini kojom se izraava kvalitet ivotne sredine u odreenom vremenu i
prostoru;
20) otpad jeste svaki predmet ili supstanca, kategorisan prema utvrenoj
klasifikaciji otpada sa kojim vlasnik postupa ili ima obavezu da postupa, odnosno
upravlja;
380

21) opasne materije jesu hemikalije i druge materije koje imaju tetne i
opasne karakteristike;
22) najbolje dostupne tehnike predstavljaju najefektivnije i najnaprednije
faze u razvoju odreenih aktivnosti i nain njihovog obavljanja koji omoguava
pogodniju primenu odreenih tehnika za zadovoljavanje graninih vrednosti emisija koje su projektovane tako da spree ili gde to nije izvodljivo, smanje emisije i
uticaj na ivotnu sredinu u celini;
23) rizik jeste odreeni nivo verovatnoe da neka aktivnost, direktno ili
indirektno, izazove opasnost po ivotnu sredinu, ivot i zdravlje ljudi;
24) udes jeste iznenadni i nekontrolisani dogaaj ili niz dogaaja, koji nastaje nekontrolisanim oslobaanjem, izlivanjem ili rasipanjem opasnih materija
pri proizvodnji, prometu, upotrebi, prevozu, preradi, skladitenju, odlaganju ili
dugotrajnom neadekvatnom uvanju. Ovaj izraz ne obuhvata: vojna postrojenja;
nuklearne udese; genetiki modifikovane organizme; transport opasnih materija
cevovodima, ukljuujui i pumpne stanice; udese pri istraivanju i eksploataciji
mineralnih sirovina; oteenja brana, sa izuzetkom posledica industrijskih udesa
prouzrokovanih takvim oteenjem;
25) sanacija, odnosno remedijacija jeste proces preduzimanja mera za zaustavljanje zagaenja i dalje degradacije ivotne sredine do nivoa koji je bezbedan
za budue korienje lokacije ukljuujui ureenje prostora, revitalizaciju i rekultivaciju;
26) javnost jeste jedno ili vie fizikih ili pravnih lica, njihova udruenja,
organizacije ili grupe.
Subjekti sistema zatite ivotne sredine
Sistem zatite ivotne sredine, u okviru svojih ovlaenja, obezbeuju:
1) Republika;
2) autonomna pokrajina;
3) optina, odnosno grad (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave);
4) preduzea, druga domaa i strana pravna lica i preduzetnici koji u
obavljanju privredne i druge delatnosti koriste prirodne vrednosti, ugroavaju ili
zagauju ivotnu sredinu (u daljem tekstu: pravna i fizika lica);
5) naune i strune organizacije i druge javne slube;
6) graanin, grupe graana, njihova udruenja, profesionalne ili druge organizacije.
Svi subjekti sistema zatite ivotne sredine duni su da uvaju i unapreuju ivotnu sredinu.
U ostvarivanju sistema zatite ivotne sredine Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, pravna i fizika lica odgovorna su za svaku
aktivnost kojom menjaju ili mogu promeniti stanje i uslove u ivotnoj sredini,
odnosno za nepreduzimanje mera zatite ivotne sredine, u skladu sa zakonom.
381

Pravna i fizika lica duna su da u obavljanju svojih delatnosti obezbede:

racionalno korienje prirodnih bogatstava; uraunavanje trokova zatite ivotne
sredine u okviru investicionih i proizvodnih trokova, primenu propisa, odnosno
preduzimanje mera zatite ivotne sredine, u skladu sa zakonom.
Dravni organi, naune ustanove, ustanove u oblasti obrazovanja, zdravstva, informisanja, kulture i druge ustanove, kao i drugi oblici udruivanja, u okviru svojih delatnosti, podstiu, usmeravaju i obezbeuju jaanje svesti o znaaju
zatite ivotne sredine.
Jaanje svesti o znaaju zatite ivotne sredine obezbeuje se kroz sistem
obrazovanja i vaspitanja, nauno-istraivakog i tehnolokog razvoja, usavravanja u procesu rada, javnog informisanja i popularizacije zatite ivotne sredine.
Udruenja graana u oblasti zatite ivotne sredine pripremaju, propagiraju i realizuju svoje programe zatite, tite svoja prava i interese u oblasti zatite
ivotne sredine, predlau aktivnosti i mere zatite, uestvuju u postupku donoenja odluka u skladu sa zakonom, doprinose ili neposredno rade na informisanju o
ivotnoj sredini.
Subjekti sistema zatite ivotne sredine duni su da meusobno sarauju,
obezbeuju koordinaciju i usklaivanje u donoenju i sprovoenju odluka.
Republika ostvaruje saradnju u oblasti zatite ivotne sredine sa drugim
dravama i meunarodnim organizacijama.
Naela zatite ivotne sredine
Osnovna naela zatite ivotne sredine jesu:
1) Naelo integralnosti - dravni organi, organi autonomne pokrajine i
organi jedinice lokalne samouprave obezbeuju integraciju zatite i unapreivanja
ivotne sredine u sve sektorske politike sprovoenjem meusobno usaglaenih
planova i programa i primenom propisa kroz sistem dozvola, tehnikih i drugih
standarda i normativa, finansiranjem, podsticajnim i drugim merama zatite ivotne sredine.
2) Naelo prevencije i predostronosti - svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena na nain da: prouzrokuje najmanju moguu promenu u
ivotnoj sredini; predstavlja najmanji rizik po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi;
smanji optereenje prostora i potronju sirovina i energije u izgradnji, proizvodnji,
distribuciji i upotrebi; ukljui mogunost reciklae; sprei ili ogranii utncaj na
ivotnu sredinu na samom izvoru zagaivanja.
Naelo predostronosti ostvaruje se procenom uticaja na ivotnu sredinu i
korienjem najboljih raspoloivih i dostupnih tehnologija, tehnika i opreme.
Nepostojanje pune naune pouzdanosti ne moe biti razlog za nepreduzimanje mera spreavanja degradacije ivotne sredine u sluaju moguih ili
postojeih znaajnih uticaja na ivotnu sredinu.

382

3) Naelo ouvanja prirodnih vrednosti prirodne vrednosti koriste se pod

uslovima i na nain kojima se obezbeuje ouvanje vrednosti geodiverziteta, biodiverziteta, zatienih prirodnih dobara i predela.
Obnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbeuju njihovu trajnu i efikasnu obnovu i stalno unapreivanje kvaliteta.
Neobnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbeuju njihovo dugorono ekonomino i razumno korienje, ukljuujui ograniavanje
korienja stratekih ili retkih prirodnih resursa i supstituciju drugim raspoloivim
resursima, kompozitnim ili vetakim materijalima.
4) Naelo odrivog razvoja - odrivi razvoj je usklaeni sistem tehnikotehnolokih, ekopomskih i drutvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kojem se
na principima ekonominosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti
Republike sa ciljem da se sauva i unapredi kvalitet ivotne sredine za sadanje i
budue generacije.
Odrivi razvoj ostvaruje se donoenjem i sprovoenjem odluka kojima se
obezbeuje usklaenost interesa zatite ivotne sredine i interesa ekonomskog
razvoja.
5) Naelo odgovornosti zagaivaa i njegovog pravnog sledbenika pravno ili fiziko lice koje svojim nezakonitim ili neispravnim aktivnostima dovodi do
zagaenja ivotne sredine odgovorno je u skladu sa zakonom.
Zagaiva je odgovoran za zagaivanje ivotne sredine i u sluaju likvidacije ili steaja preduzea ili drugih pravnih lica, u skladu sa zakonom.
Zagaiva ili njegov pravni sledbenipk obavezan je da otkloni uzrok zagaenja i posledice direktnog ili indirektnog zagaenja ivotne sredine.
Promene vlasnitva preduzea i drugih pravnih lica ili drugi oblici promene svojine obavezno ukljuuju procenu stanja ivotne sredine i odreivanje odgovornosti za zagaenje ivotne sredine, kao i namirenje dugova (tereta) prethodnog
vlasnika za izvreno zagaivanje i/ili tetu nanetu ivotnoj sredini.
6) Naelo "zagaiva plaa" - zagaiva plaa naknadu za zagaivanje ivotne sredine kada svojim aktivnostima prouzrokuje ili moe prouzrokovati optereenje ivotne sredine, odnosno ako proizvodi, koristi ili stavlja u promet sirovinu, poluproizvod ili proizvod koji sadri tetne materije po ivotnu sredinu.
Zagaiva, u skladu sa propisima, snosi ukupne trokove mera za spreavanje i smanjivanje zagaivanja koji ukljuuju trokove rizika po ivotnu sredinu
i trokove uklanjanja tete nanete ivotnoj sredini.
7) Naelo "korisnik plaa" - svako ko koristi prirodne vrednosti duan je
da plati realnu cenu za njihovo korienje i rekultivaciju prostora.
8) Naelo supsidijarne odgovornosti dravni organi, u okviru svojih finansijskih mogunosti, otklanjaju posledice zagaivanja ivotne sredine i smanjenja tete u sluajevima kada je zagaiva nepoznat, kao i kada teta potie
usled zagaivanja ivotne sredine iz izvora van teritorije Republike.

383

9) Naelo primene podsticajnih mera - dravni organi, odnosno organi autonomne pokrajine, odposno organi jedinice lokalne samouprave preduzimaju mere ouvanja i odrivog upravljanja kapacitetom ivotne sredine, posebno smanjenjem korienja sirovina i energije i spreavanjem ili smanjenjem zagaivanja ivotne sredine, primenom ekonomskih instrumenata i drugih mera, izborom najboljih dostupnih tehnika, postrojenja i opreme koja ne zahteva prekomerne trokove i izborom proizvoda i usluga.
10) Naelo informisanja i uea javnosti u ostvarivanju prava na zdravu ivotnu sredinu svako ima pravo da bude obaveten o stanju ivotne sredine i
da uestvuje u postupku donoenja odluka ije bi sprovoenje moglo da utie na
ivotnu sredinu.
Podaci o stanju ivotne sredine su javni.
11) Naelo zatite prava na zdravu ivotnu sredinu i pristupa pravosuu graanin ili grupe graana, njihova udruenja, profesionalne ili druge organizacije, pravo na zdravu ivotnu sredinu ostvaruju pred nadlenim organom, odnosno
sudom, u skladu sa zakonom.
Odrivo upravljanje prirodnim vrednostima i zatita ivotne sredine ureuju se ovim zakonom, posebnim zakonima i drugim propisima kojima se ureuje:
1) procena uticaja planova, programa i projekata na ivotnu sredinu;
2) integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja;
3) zatita prirode;
4) zatita vazduha, voda, zemljita, uma, geolokih resursa;
5) upravljanje hemikalijama;
6) upravljanje otpadom;
7) jonizujua i nejonizujua zraenja;
8) zatita od buke i vibracija i dr.
UPRAVLJANJE PRIRODNIM VREDNOSTIMA
Upravljalje prirodnim vrednostima ostvaruje se planiranjem odrivog korienja i ouvanja njihovog kvaliteta i raznovrsnosti, u skladu sa uslovima i merama zatite ivotne sredine utvrenih ovim i posebnim zakonom.
Prirodne vrednosti su:
1) prirodni resursi kao obnovljive ili neobnovljive geoloke, hidroloke i
bioloke vrednosti koji se, direktno ili indirektno, mogu koristiti ili upotrebiti, a
imaju realnu ili potencijalnu ekonomsku vrednost;
2) zatiena prirodna dobra;
3) javna prirodna dobra.
Prirodne vrednosti mogu se davati na korienje u skladu sa uslovima i na
nain utvren ovim i posebnim zakonom.

384

Odrivo korienje i zatnta prirodnih vrednosti obezbeuju se u okviru

Strategije prostornog razvoja Republike i Nacionalne strategije odrivog korienja prirodnih resursa i dobara.
Nacionalnu strategiju odrivog korienja prirodnih resursa i dobara (u
daljem tekstu: Nacionalna strategija), za period od najmanje deset godina, donosi
Narodna skuptina.
Nacionalna strategija sadri, naroito:
1) naela odrivog razvoja u nacionalnoj politici upravljanja prirodnim
resursima i dobrima;
2) analizu stanja i dosadanjeg stepena istraenosti prirodnih resursa i dobara po vrstama, prostornom rasporedu, raznovrsnosti, obimu i kvalitetu;
3) bilansne kategorije (prostorne i vremenske funkcije, koliine, kvalitet, ugroenost, obnovljivost, strateke rezerve i sl.) i predvianje trendova promene stanja;
4) pain vrednovanja i uslove odrivog korienja prirodnih resursa i dobara;
5) plansko-razvojnu i socio-ekonomsku analizu stratekih prioriteta istraivanja i korienja prirodnih resursa;
6) ekoloko-prostorne osnove o potencijalima prirodnog resursa ili dobra;
7) uslove za postepenu supstituciju prirodnih resursa;
8) smernice za dalja istraivanja u oblasti pojedinanih prirodnih resursa i
dobara i za potrebe planiranja, odnosno donoenje planova i programa.
Nacionalna strategija se realizuje putem planova, programa i osnova za
svaki pojedinani prirodni resurs ili dobro koje donosi Vlada Republike Srbije.
Na osnovu podataka i evidencija o izvrenju planova, programa i osnova,
Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) jedanput u dve godine podnosi
izvetaj Narodnoj skuptini o realizaciji Nacionalne strategije.
Ako se iz podataka o realizaciji Nacionalne strategije utvrdi da se korienjem prirodnih bogatstava znaajno ugroava prirodna ravpotea ekosistema
Vlada moe, na predlog ministarstva nadlenog za zatitu ivotne sredine ili
drugog ministarstva, privremeno ograniiti obim korienja prirodnih vrednosti na
odreenom podruju.
Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru nadlenosti
utvrenih ovim i posebnim zakonom, donose svoje planove i programe upravljanja prirodnim resursima i dobrima, u skladu sa stratekim dokumentima iz lana
12. ovog zakona i svojim specifinostima.
Dve ili vie jedinica lokalne samouprave mogu doneti zajednike programe iz stava 1. ovog lana.
Kontrolu korienja i zatitu prirodnih resursa i dobara obezbeuju organi
i organizacije Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, u
skladu sa ovim i posebnim zakonima, a naroito:
1) sprovoenjem Nacionalne strategije, planova, programa i osnova;

385

2) primenom standarda, normativa i propisa o korienju i zatiti prirodnih

resursa i dobara;
3) stratekom procenom uticaja na ivotnu sredinu planova, programa,
osnova i drugih akata kojima se ureuje korienje prirodnih vrednosti i zatita
ivotne sredine;
4) procenom uticaja projekata na ivotnu sredinu na svim nivoima
istraivanja i eksploatacije;
5) integrisanim spreavanjem i kontrolom zagaivanja ivotne sredine;
6) usklaenim sistemom dozvola, odobrenja i saglasnosti;
7) voenjem katastra korienja prirodnih bogatstava i dobara;
8) organizovanjem monitoringa korienja prirodnih resursa i dobara, stanja ivotne sredine prikupljanjem, objedinjavanjem i analizom podataka i kvantifikovanjem trendova.
Nadleni organ ne moe izdati odobrenje za korienje prirodnih resursa
ili dobara bez saglasnosti na projekat koji sadri mere zatite i sanacije ivotne
sredine.
Saglasnost daje ministarstvo nadleno za poslove zatite ivotne sredine
(u daljem tekstu: Ministarstvo), kojom se utvruje ispunjenost uslova i mera
odrivog korienja prirodnih resursa, odnosno dobara i zatite ivotne sredine u
toku i posle prestanka obavljanja aktivnosti, a na osnovu ocene o uslovima nadlenih strunih organizacija.
Pravno i fiziko lice koje koristi prirodne resurse, odnosno dobra duno je
da, u toku izvoenja radova i obavljanja aktivnosti, kao i po njihovom prestanku,
planira i sprovodi mere kojima se spreava ugroavanje ivotne sredine.
Ko degradira ivotnu sredinu duan je da izvri rekultivaciju ili na drugi
nain sanira degradiranu ivotnu sredinu, u skladu sa ovim i posebnim zakonima.
Zatiena prirodna dobra koriste se i unapreuju na nain koji omoguava
njihovo trajno ouvanje i unapreivanje, u skladu sa zakonom kojim se ureuje
zatita prirode.
U zatienom prirodnom dobru ne mogu se obavljati aktivnosti kojima se
ugroava kapacitet ivotne sredine, prirodna ravnotea, biodiverzitet, hidrografske, geomorfoloke, geoloke, kulturne i pejzane vrednosti ili na bilo koji naini
degradira kvalitet i svojstva prirodnog dobra.
Javna prirodna dobra, kao dobra od opteg interesa, koriste se na nain i
pod uslovima kojima se omoguava razvoj i trajnost njihovih prirodnih, fizikih,
zdravstvenih ili estetskih vrednosti u skladu sa propisima.
Razvojnim i prostornim planom utvruju se zone izgradnje na odreenim
lokacijama zavisno od kapaciteta ivotne sredine i stepena optereenja, kao i
ciljeva izgradnje unutar odreenih delova na tim lokacijama.
U pojedinim zonama u kojima je utvrena zatitna udaljenost ili podruje,
dozvoljeno je obavljanje aktivnosti na nain utvren posebnim propisima u skladu
sa prirodom optereivanja ivotne sredine.
386

Javne zelene povrine u naseljenim mestima i predelima obuhvaenim

prostornim i urbanistikim planovima podiu se i odravaju na nain koji omoguava ouvanje i unapreivanje prirodnih i stvorenih vrednosti.
Ako se zbog izgradnje objekta unite javne zelene povrine, one se moraju
nadoknaditi pod uslovima i na nain koji odreuje jedpinica lokalne samouprave.
Opti uslovi zatite, nain podizanja i odravanja, obnove unitenih javnih
zelenih povrina i voenja podataka o javnim zelenim povrinama ureuju se
posebnim zakonom.
Zatita prirodnih vrednosti
Zatita prirodnih vrednosti ostvaruje se sprovoenjem mera za ouvanje
njihovog kvaliteta, koliina i rezervi, kao i prirodnih procesa, odnosno njihove
meuzavisnosti i prirodne ravnotee u celini.
Zatita, korienje i ureenje tla, poljoprivrednog i umskog zemljita i
dobara od opteg interesa obuhvata ouvanje produktivnosti, strukture, slojeva,
formacija stena i minerala, kao i njihovih prirodnih i prelaznih oblika i procesa.
Na povrnni ili ispod povrine zemljita mogu se vriti aktivnosti i
odlagati materije koje ne zagauju ili oteuju zemljite.
U toku realizacije projekata, kao i pre njegovog izvoenja (izgradnje,
eksploatacije mineralnih sirovina, i dr), obezbeuje se zatita tla i zemljita.
Vode se mogu koristiti i optereivati, a otpadne vode isputati u vode uz
primenu odgovarajueg tretmana, na nain i do nivoa koji ne predstavlja opasnost
za prirodne procese ili za obnovu kvaliteta i koliine vode i koji ne umanjuje
mogunost njihovog vienamenskog korienja.
Zatita i korienje voda ostvaruje se u okviru integralnog upravljanja
vodama sprovoenjem mera za ouvanje povrinskih i podzemnih voda i njihovih
rezervi, kvaliteta i koliina, kao i zatitom korita, obalnih podruja i slivova, u
skladu sa posebnim zakonom.
Mere zatite voda obezbeuju spreavanje ili ograniavanje unoenja u
vode opasnih, otpadnih i drugih tetnih materija, praenje i ispitivanje kvaliteta
povrinskih i podzemnih voda, kao i kvaliteta otpadnih voda i njihovo preiavanje.
Zatita vazduha ostvaruje se preduzimanjem mera sistematskog praenja
kvaliteta vazduha, smanjenjem zagaivanja vazduha zagaujuim materijama ispod propisanih graninih vrednosti i preduzimanjem tehniko-tehnolokih i drugih potrebnih mera za smanjenje emisije, praenjem uticaja zagaenog vazduha
na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. Mere zatite vazduha obezbeuju ouvanje
atmosfere u celini sa svim njenim procesima i klimatskim obelejima.
Radi zatite i unapreivanja umskih ekosistema umama se gazduje tako
da se obezbeuje racionalno upravljanje umama, ouvanje genetskog fonda, poboljanje strukture i ostvarivanje prioritetnih funkcija uma.
387

Dravni organi, vlasnici i korisnici uma duni su da preduzimaju potrebne mere za ouvanje i odrivo korienje uma, mere obnavljanja, podizanja i njihovog unapreivanja, kao i kontrole i zatite uma u sluaju prekograninog zagaivanja.
Ouvanje biosfere obuhvata zatitu organizama, njihovih zajednica i stanita, ukljuujui i ouvanje prirodnih procesa i prirodne ravnotee unutar ekosistema, uz obezbeivanje njihove odrivosti.
Biodiverzitet i bioloki resursi tite se i koriste na nain koji omoguava
njihov opstanak, raznovrsnost, obnavljanje i unapreivanje u sluaju naruenosti.
Zatita biodiverziteta, korienje biolokih resursa, genetiki modifikovanih organizama i biotehnologije vri se na osnovu ovog zakona i posebnog zakona, kao i obaveza preuzetih meunarodnim ugovorima.
Radi zatite biodiverziteta i biolokih resursa, odnosno autohtonih biljnih i
ivotinjskih vrsta i njihovo rasprostiranje, Ministarstvo, drugi nadleni organi i
organizacije kontroliu unoenje i gajenje biljnih i ivotinjskih vrsta stranog porekla.
Zabranjeno je uznemiravati, zlostavljati, ozleivati i unitavati divlju faunu i razarati njena stanita.
Zabranjeno je unitavati, kidati ili na drugi nain pustoiti divlju floru,
odnosno unitavati i razarati njena stanita.
Odreene vrste divlje flore i faune, njihovi razvojni oblici i delovi mogu
se sakupljati i stavljati u promet na nain i pod uslovima utvrenim u dozvoli koju
izdaje Ministarstvo, po prethodno pribavljenom miljenju organizacije nadlene
za zatitu prirode.
Pravno lice, odnosno preduzetnik koje vri promet vrsta divlje flore i faune duno je da plaa naknadu.
Visina naknade utvruje se aktom o stavljanju pod kontrolu korienja i
prometa divlje flore i faune koji donosi Vlada.
Sredstva ostvarena od naknade prihod su budeta Republike i koriste se
namenski za zatitu i unapreivanje ivotne sredine u skladu sa ovim zakonom.
Uvoz i izvoz ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune, njihovih
razvojnih oblika i delova vri se pod uslovom da uvoz, odnosno izvoz nije zabranjen, odnosno da izvezena koliina ili broj primeraka ugroenih i zatienih vrsta
divlje flore i faune nee ugroziti opstanak te vrste u Republici, kao i pod drugim
uslovima propisanim zakonom, na osnovu dozvole koju izdaje Ministarstvo.
Tranzit ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih
oblika i delova vri se pod uslovom da je izdata izvozna dozvola.
Uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz i izvoz podnosilac zahteva prilae:
1) miljenje ovlaene naune i strune organizacije da se izvozom ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune u traenoj koliini ili broju primeraka
nee ugroziti opstanak te vrste u Republici;

388

2) izjavu uvoznika, odnosno izvoznika u koje svrhe e se koristiti primerak vrste;

3) drugu propisanu dokumentaciju.
Ministar nadlean za poslove zatite ivotne sredine (u daljem tekstu:
ministar) odreuje nauie i strune organizacije koje daju strune ocene da se
izvozom ugroene i zatiene vrste divlje flore i faune u traenoj koliini ili broju
primeraka nee ugroziti opstanak te vrste u Republici.
Upravljalje opasnim materijama, odnosno zatita od organskih i neorganskih materija sa opasnim svojstvima, kao i planiranje, organizovanje i preduzimanje preventivnih i sanacionih mera vri se pod uslovima i na nain kojim se
obezbeuje smanjenje rizika od udesa i pruanje adekvatnog odgovora na udes.
Pravno i fiziko lice koje upravlja opasnim materijama ili koje primenjuje
tehnologije tetne po ivotnu sredinu, duno je da preduzima sve potrebne zatitne
i sigurnosne mere kojima se rizik od opasnosti po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi
svodi na najmanju moguu meru.
Upravljanje otpadom sprovodi se po propisanim uslovima i merama postupanja sa otpadom u okviru sistema sakupljanja, transporta, tretmana i odlaganja
otpada, ukljuujui i nadzor pad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za
upravljanje otpadom posle njihovog zatvaranja.
Vlasnik otpada duan je da preduzme mere upravljanja otpadom u cilju
spreavanja ili smanjenja nastajanja, ponovnu upotrebu i reciklau otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina i korienje otpada kao energenta, odnosno odlaganje
otpada.
Korisnik izvora buke moe stavljati u promet i upotrebljavati izvore buke
po propisanim uslovima uz primenu prooisanih mera zatite kojima se smanjuju
emisije buke, odnosno upotreba postrojenja, ureaja, maina, transportnih sredstava i aparata koji prouzrokuju buku.
Zatita od vibracija sprovodi se preduzimanjem mera kojima se spreava i
otklanja ugroavanje ivotne sredine od dejstva mehanikih, periodinih i pojedinanih potresa izazvanih ljudskom delatnou.
Zatita od zraenja sprovodi se primenom sistema mera kojima se spreava ugroavanje ivotne sredine i zdravlje ljudi od dejstva zraenja koja potiu iz
jonizujuih i nejonizujuih izvora i otklanjaju posledice emisija koje izvori
zraenja emituju ili mogu da emituju.
Pravno i fiziko lice moe proizvoditi, vriti promet i koristiti izvore
jonizujuih i nejonizujuih zraenja po propisanim uslovima i na propisan nain.
MERE I USLOVI ZATITE IVOTNE SREDINE
Ureenje prostora, korienje prirodnih resursa i dobara odreeno prostornim i urbanistikim planovima i drugim planovima (planovi ureenja i osnove
korienja poljoprivrednog zemljita, umske, vodoprivredne, lovnoprivredne os389

nove i programi unapreenja ribarstva na ribarskim podrujima i drugi planovi)

zasniva se na obavezi da se:
1) prirodni resursi i dobra ouvaju i unapreuju i u najveoj meri obnavljaju, a ako su neobnovljivi da se racionalno koriste;
2) obezbedi zatita i nesmetano ostvarivanje funkcija zatienih prirodnih
dobara sa njihovom zatienom okolinom i u najveoj moguoj meri ouvaju stanita divljih biljnih i ivotinjskih vrsta i njihove zajednice;
3) obezbedi ouvanje izgraenog prostora;
4) obezbede uslovi za odmor i rekreaciju oveka;
5) odrede mere zatite ivotne sredine;
6) prikae postojee stanje po elementima i planirano stanje sa merama
potrebnim da se planovi ostvare.
Ministarstvo, organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave uestvuju u postupku pripreme i donoenja planova pa nain odreen
zakonom.
U prostornim i urbanistikim planovima obezbedie se mere i uslovi zatite ivotne sredine, a naroito:
1) utvrivanje posebnih reima ouvanja i korienja podruja zatienih
prirodnih dobara, izvorita vodosnabdevanja, termalnih i mineralnih izvorita, uma, poljoprivrednog zemljita, javnih zelenih povrina, rekreacionih podruja i
banja;
2) odreivanje podruja ugroenih delova ivotne sredine (zagaena podruja, podruja ugroena erozijom i bujicama, eksploatacijom mineralnih sirovina,
plavna podruja i sl.) i utvrivanje mera za sanaciju ovih podruja;
3) utvrivanje mera i uslova zatite ivotne sredine prema kojima e se
koristiti prostor namenjen eksploataciji mineralnih sirovina, odnosno vriti izgradnja industrijskih i energetskih objekata, objekata za preradu i odlaganje otpada,
objekata infrastrukture i drugih objekata ijom izgradnjom ili korienjem se
moe ugroziti ivotna sredina.
Uslove za obezbeenje mera daje Ministarstvo, organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, na zahtev organa nadlenog za pripremu i donoenje plana, a na osnovu uslova i miljenja nadlenih strunih organizacija.
Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu vri se za planove, programe i
osnove u oblasti prostornog i urbanistikog planiranja ili korienja zemljita, poljoprivrede, umarstva, ribarstva, lovstva, energetike, industrije, saobraaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija, turizma, infrastrukturnih sistema, zatite prirodnih i kulturnih dobara, biljnog i ivotinjskog sveta i njihovih stanita i dr. i sastavni je deo plana, odnosno programa ili osnove.
Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu mora biti usklaena sa drugim procenama uticaja na ivotnu sredinu, kao i sa planovima i programima zatite ivotne sredine i vri se u skladu sa postupkom propisanim posebnim zakonom.
390

Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u okviru

svojih prava i dunosti, odreuje vrste planova i programa za koje se izrauje
strateka procena utncaja.
Procena uticaja projekta na ivotnu sredinu vri se za projekte koji se planiraju i realizuju u prostoru, ukljuujui promene tehnologije, rekonstrukciju, proirenje kapaciteta ili prestanak rada koji mogu dovesti do znaajnog zagaivanja
ivotne sredine ili predstavljaju rizik po zdravlje ljudi.
Procena uticaja projekta na ivotnu sredinu obuhvata projekte iz oblasti
industrije, rudarstva, energetike, saobraaja, turizma, poljoprivrede, umarstva,
vodoprivrede i komunalnih delatnosti, kao i sve projekte koji se planiraju na zatienom prirodnom dobru i u zatienoj okolini nepokretnog kulturnog dobra.
Procena uticaja projekta na ivotnu sredinu je sastavni deo tehnike dokumentacije bez koje se ne moe pristupiti izvoenju projekta i vri se u skladu sa
postupkom propisanim posebnim zakonom.
Za rad novih i postojeih postrojenja koja mogu imati negativne uticaje na
zdravlje ljudi i ivotnu sredinu pribavlja se integrisana dozvola kojom se obezbeuje spreavanje i kontrola zagaivanja ivotne sredine.
Vrste aktivnosti i postrojenja, uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole, nadzor i druga pitanja od znaaja za integrisano spreavanje i kontrolu zagaivanja ivotne sredine ureuju se posebnim zakonom.
Pravno i fiziko lice koje obavlja aktivnosti u kojima je prisutna ili moe
biti prisutna jedna ili vie opasnih materija u koliinama koje su jednake ili vee
od propisanih, a koje mogu izazvati udes duno je da u postupku procene uticaja
projekta na ivotnu sredinu, odnosno pribavljanja integrisane dozvole, izradi procenu opasnosti od udesa.
Procena opasnosti od udesa izrauje se na osnovu posebne metodologije
koju propisuje ministar, po pribavljenom miljenju drugih organa i organizacija i
sadri uslove za upravljanje rizikom koji se odnosi na:
1) sprovoenje mera prevencije, pripravnosti i odgovora na udes;
2) preduzimanje mera otklanjanja posledica udesa, odnosno sanacije.
Saglasnost na procenu opasnosti od udesa daje Ministarstvo.
Uslovi zatite ivotne sredine
U Republici utvruju se standardi kvaliteta ivotne sredine i standardi
emisije, odnosno granine vrednosti imisije i emisije zagaujuih materija i energije u vazduh, vodu i zemljite, ukljuujui i emisiju iz mobilnih izvora zagaivanja.
Jedinstveni normativi utvruju se radi: kontrole kvaliteta vazduha, voda,
zemljita, postupanja sa otpadom i hemikalijama, tretmana otpadnih voda, industrijskog zagaenja i upravljanja rizikom, nivoa buke i vibracija i dr.

391

Granine vrednosti emisija zagaujuih materija na mestu isputanja u

ivotnu sredinu i nivoe imisije zagaujuih materija u ivotnoj sredini utvruje
Vlada.
Izgradnja i rad postrojenja i obavljanje aktivnosti vri se ako su ispunjeni
propisani standardi emisije i imisije, opreme i ureaja kojima se smanjuje ili spreava emisija zagaujuih materija ili energije i obezbeuje njeno ouvanje, odnosno ako su preduzete druge mere i radnje za obezbeivanje propisanih uslova zatite ivotne sredine.
Zagaujue i opasne materije, otpadne vode ili energija isputaju se u vazduh, vodu i zemljite na propisan nain i u koliinama, odnosno koncentracijama
ili nivoima koje nisu iznad propisanih graninih vrednosti.
Prevozna sredstava koja se proizvode i putaju u promet moraju ispunjavati uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagaivanja.
Radi postepene primene standarda emisija i imisija i ouvanja prirodnih
vrednosti, Vlada moe, na odreeno vreme, ograniiti rad postrojenja i obavljanje
aktivnosti pa odreenom podruju.
Vreme na koje Vlada utvruje ogranienja odreuje se u skladu sa propisanim graninim vrednostima i Nacionalnim programom zatite ivotne sredine.
Ministarstvo obavetava javnost i donosi akt o uvoenju posebnih mera u
sluajevima neposredne opasnosti ili prekoraenja propisanih graninih vrednosti
zagaenja.
Ministar propisuje kriterijume za donoenje akta i nain upozorenja javnosti.
Organ jedinice lokalne samouprave donosi akt o uvoenju posebnih mera
u sluaju ako je zagaenje ogranneno na teritoriji jedinice lokalne samouprave i
nema uticaja na ire podruje.
Status ugroene ivotne sredine i reim sanacije i remedijacije za podruje
od znaaja za Republiku odreuje Ministarstvo, po pribavljenom miljenju drugih
nadlenih organa, a za podruje od lokalnog znaaja odreuje jedinica lokalne
samouprave.
Status posebno ugroene ivotne sredine odreuje Vlada.
Vlada utvruje kriterijume za odreivanje statusa posebno ugroene ivotne sredine, odnosno statusa ugroene ivotne sredine i za utvrivanje prioriteta za
sanaciju i remedijaciju.
Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine
U Republici primenjuju se domai i meunarodni standardi i propisi za
upravljanje, sertifikaciju i registraciju sistema upravljanja zatitom ivotne sredine.
Pravno i fiziko lice moe sertifikovati sistem upravljanja zatitom ivotne sredine prema JUS-ISO 14001, u skladu sa zakonom.
392

Pravno i fiziko lice moe registrovati sertifikovni sistem upravljanja

zatitom ivotne sredine radi ukljuivanja u sistem upravljanja i kontrole zatite
ivotne sredine EU (u daljem tekstu: sistem EMAS), u skladu sa ovim zakonom.
U sistem EMAS mogu se ukljuiti pravna i fizika lica koja u svom poslovanju ispunjavaju zahteve sistema upravljanja zatitom ivotne sredine koji se
odnose na utvrivanje i voenje politike, planiranje, sprovoenje, kontrolu i proveru sistema upravljanja i primene mera za njegovo unapreivanje.
Radi ispunjavanja uslova za uspostavljanje sistema upravljanja zatitom
ivotne sredine i registracije u sistem EMAS pravno i fiziko lice duno je da izradi izvetaj o uticajima aktivnosti, proizvoda i usluga na ivotnu sredinu, organizuje i sprovede proveru usaglaenosti sistema upravljanja koju vri ocenjiva iz
pravnog i fizikog lica ili van njega.
Registracija u sistem EMAS vri se na osnovu zahteva pravnog i fizikog
lica koji se podnosi Ministarstvu.
Uz zahtev za registraciju u sistem EMAS, koji se podnosi pa propisanom
obrascu, prilae se:
1) izjava pravnog i fizikog lica za ukljuivanje u sistem EMAS sa propisanom sadrinom;
2) potvrda akreditovanog ocenjivaa EMAS o tanosti navoda datih u izjavi pravnog i fizikog lica o ispunjenosti uslova zatite ivotne sredine za ukljuivanje u sistem EMAS.
Odluku o registraciji donosi Ministarstvo pa osnovu podnete dokumentacije, kao i na osnovu inspekcijske kontrole o primeni propisa o zatiti ivotne
sredine.
Obrazac zahteva propisuje ministar.
Pravno i fiziko lice plaa naknadu za upis u registar.
Visinu naknade za upis u registar propisuje Vlada.
Upis u registar vri se na period od jedne godine i moe se produiti na
zahtev pravnog i fizikog lica.
Zahtev za produenje registracije podnosi se najkasnije 30 dana pre isteka
roka na koji je upis izvren.
Akreditacija
Akreditacija ocenjivaa EMAS i kontrola njihovih aktivnosti vri se u
skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se ureuje akreditacija.
Akreditovani ocenjiva EMAS proverava ispunjenost svih uslova propisanih za pravna i fizika lica koja se ukljuuju u sistem EMAS ili su deo tog sistema.
Ministarstvo vodi registar pravnih i fizikih lica ukljuenih u sistem
EMAS.
Podaci iz registra EMAS su javni.

393

Akreditaciono telo koje vodi registar akreditovanih ocenjivaa sistema

EMAS, duno je da najmanje jednom meseno dostavlja Ministarstvu podatke iz
registra, a na zahtev Ministarstva dostavlja i podatke u vezi sa postupkom akreditacije ocenjivaa EMAS.
Na zahtev Ministarstva akreditovani ocenjiva EMAS dostavlja podatke o
rezultatima proveravanja sistema EMAS u pravnom i fizikom licu.
Ministarstvo e odbiti zahtev za upis u registar ako pravno i fiziko lice ne
ispunjava uslove za ukljuenje u sistem EMAS.
Iz registra sistema EMAS brie se pravno i fiziko lice:
1) ako u propisanom roku ne podnese zahtev za produenje registracije sa
popunjenom izjavom, obrascem registracije i dokazom o uplaenoj naknadi;
2) ako se utvrdi da pravno i fiziko lice ne ispunjava jedan ili vie uslova
za registraciju;
3) ako je akreditaciono telo dostavilo Ministarstvu negativan izvetaj o
kontroli rada akreditovanog ocenjivaa EMAS.
Znak EMAS
Znak EMAS mogu koristiti samo pravna i fizika lica koja su registrovana
u sistem EMAS u sluajevima i na nain utvren u skladu sa zakonom.
Ministar propisuje:
1) zahteve za uspostavljanje i sprovoenje sistema upravljanja zatitom
ivotne sredine;
2) sadrinu izvetaja o uticajima aktivnosti, proizvoda i usluga na ivotnu
sredinu;
3) sadrinu izjave za ukljuivanje u sistem EMAS i dostupnost informacija o sistemu EMAS javnosti:
4) nain provere sistema EMAS unutar pravnog i fizikog lica i sadraj
izvetaja ocenjivaa;
5) sadrinu, izled i upotrebu znaka EMAS.
Standardi proizvoda, procesa i usluga
Na teritoriji Republike moe se primenjivati domaa ili uvezena tehnologija ili proces, odnosno proizvoditi i stavljati u promet proizvodi ako ispunjavaju
propisane standarde zatite ivotne sredine, odnosno standarde kvaliteta proizvoda
ili ako tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina nije zabranjena u
zemlji izvozniku.
Ministarstvo moe, u sluaju sumnje, naloiti da se tehnologija, proces,
proizvod, poluproizvod ili sirovina oceni u odnosu na tetan uticaj na ivotnu
sredinu i kada je snabdeven propisanom ispravom.

394

Ocenu tehnologije, procesa, proizvoda, poluproizvoda ili sirovine daje, u

roku od 30 dana od dana prijema zahteva, akreditovana struna organizacija ili
struna lica za pojedine oblasti.
Ureaji koji slue za uklanjanje ili preiavanje zagaujuih materija za
koje nisu propisani domai standardi mogu se upotrebljavati ako je njihovu efikasnost za te namene utvrdila ovlaena struna organizacija.
Ministarstvo moe zabraniti proizvodnju i promet odreenih proizvoda i
vrenje odreenih aktivnosti, na odreeno vreme ili na delu teritorije Republike,
odnosno autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave radi spreavanja ugroavanja ivotne sredine ili zdravlja ljudi.
Proizvoa ili distributer je obavezan da na deklaraciji sirovine, poluproizvoda ili proizvoda upozori na zagaenje ivotne sredine i tetu po ljudsko
zdravlje koje proizvod ili njegovo pakovanje uzrokuje ili moe uzrokovati.
Upozorenje mora sadrati uputstvo za upotrebu ili rukovanje proizvodom,
sastojcima i njegovim pakovanjem u proizvodnji, upotrebi i odlaganju, u skladu sa
vaeim standardima i propisima za rukovanje.
Ekoloki znak
Ekoloki znak utvruje se za proizvode namenjene optoj potronji, izuzev proizvoda za ishranu, pia i farmaceutskih proizvoda koji u poreenju sa
slinim proizvodima manje zagauju ivotnu sredinu iri proizvodnji, plasmanu,
prometu, potronji i odlaganju ili su dobijeni reciklaom otpada.
Ekoloki znak utvruje se i za procese i usluge koji manje zagauju ivotnu sredinu.
Za proizvode, procese ili usluge pravno ili fiziko lice moe dobiti pravo
na korienje ekolokog znaka ako se njihovom proizvodnjom, odnosno odvijanjem, odnosno pruanjem smanjuje:
1) potronja energetskih resursa;
2) emisija tetnih i opasnih materija;
3) proizvodnja otpada;
4) potronja prirodnih resursa i dr.
Ministar propisuje blie uslove i postupak za dobijanje prava na korienje ekolokog znaka, elemente, izgled i nain upotrebe ekolokog znaka za
proizvode, procese i usluge.
Akt o dodeli prava na korienje ekolokog znaka donosi Ministarstvo.
Pravo na korienje ekolokog znaka se dodeljuje za period do tri godine.
Zahtev za dobijanje ekolokog znaka zainteresovano lice podnosi Ministarstvu. Uz zahtev se podnosi dokaz o ispunjenosti uslova iz ovog zakona.
Trokove dodele prava na korienje ekolokog znaka snosi podnosilac
zahteva.

395

Pravo na korienje ekolokog znaka oduzima se ako proizvod, proces ili

usluga prestane da ispunjava jedan od uslova za dodelu znaka.
Priznanja i nagrade za doprinos zatiti ivotne sredine mogu se dodeliti
za:
1) spreavanje zagaivanja ivotne sredine;
2) najpovoljnija reenja u proizvodnim postupcima u odnosu na ivotnu
sredinu;
3) razvojne i istraivake projekte u zatiti ivotne sredine;
4) razvoj obrazovnih programa za zatitu ivotne sredine;
5) doprinos pojedinaca za razvoj i unapreenje zatite ivotne sredine ili
za doprinos u meunarodnoj saradnji;
6) doprinos strunih, drugih udruenja i nevladinih organizacija za razvoj
i unapreenje zatite ivotne sredine.
Mere zatite od opasnih materija
Na teritoriji Republike zabranjuje se proizvodnja supstanci koje oteuju
ozonski omota.
Zabranjen je uvoz i izvoz supstanci koje oteuju ozonski omota, odnosno proizvoda koji sadre ove supstance, koje su utvrene ratifikovanim meunarodnim ugovorom iz zemalja, odnosno u zemlje koje nisu strane ugovornice tog
ugovora.
Uvoz, proizvodnja i stavljanje u promet novih i korienih proizvoda koji
sadre supstance koje oteuju ozonski omota, zabranjen je, izuzev za posebne
namene.
Supstance koje oteuju ozonski omota, iji promet, odnosno korienje
nije zabranjen, kao i proizvodi koji sadre supstance koje oteuju ozonski omota a slue za posebne namene, mogu se uvoziti, odnosno izvoziti na osnovu dozvole Ministarstva.
Uvoznik, odnosno izvoznik podnosi zahtev za izdavanje dozvole uz koju
prilae:
1) vrstu i koliinu supstance ili proizvoda koji sadri supstance koje oteuju ozopski omota, a koje su predmet uvoza, odnosno izvoza;
2) podatke o poreklu supstance ili proizvoda koji sadri supstance koje oteuju ozonski omota koje se uvoze ili odreditu u koje se supstanca izvozi,
odnosno o krajnjem korisniku;
3) drugu propisanu dokumentaciju.
Uvoznik, odnosio izvoznik duan je da vodi evidenciju i dostavi Ministarstvu podatke o vrsti i koliini uvezenih, odnosno izvezenih supstanci, koliini
prodatih uvezenih supstanci i pravnim i fizikim licima kojima su supstapce
prodate. Vlada propisuje:

396

1) listu supstanci koje oteuju ozonski omota iji je uvoz, odnosno izvoz
zabranjen;
2) listu supstanci i proizvoda koji sadre supstance koje oteuju ozonski
omota, iji je uvoz, odnosno izvoz dozvoljen;
3) listu supstanci i proizvoda koji sadre supstance koje oteuju ozonski
omota za posebne namene.
Ministarstvo vodi registar o uvozu, izvozu i potronji supstanci koje oteuju ozonski omota, odnosno proizvoda.
Ministar blie propisuje dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz i izvoz, nain voenja evidencije, odnosno registra o
uvozu, izvozu i potronji supstanci, odnosno proizvoda, nain i rok dostavljanja
podataka.
Zabranjen je uvoz opasnog otpada.
Otpad se moe uvoziti samo ako ne moe da se obezbedi u Republici, a
neophodan je u proizvodnji kao sekundarna sirovina.
Dozvolu za uvoz, izvoz ili tranzit otpada izdaje Ministarstvo u skladu sa
zakonom i drugim propisima.
Pri podnoenju zahteva za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit podnosilac zahteva prilae dokumentaciju iju sadrinu propisuje Ministarstvo.
Ministar propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju strune organizacije
za ispitivanje otpada.
Postupanje sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, preradi, skladitenju i odlaganju vri se na nain da se ne dovede u opasnost
ivot i zdravlje ljudi, ne zagadi ivotna sredina, obezbede i preduzmu mere zatite
od udesa i druge mere utvrene zakonom.
Pravno i fiziko lice koje proizvodi, prevozi, stavlja u promet, koristi,
prerauje, skladiti ili odlae opasne materije duno je da:
1) izradi plan zatite od udesa i da najmanje svake tri godine vri njegovo
auriranje ili reviziju u skladu sa promenama u radu postrojenja, primeni tehnologije ili obavljanju aktivnosti, ukljuujui i proveru pripravnosti za njegovo
sprovoenje;
2) sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa iz plana zatite od udesa:
3) izradi izvetaj o stanju sigurnosti koji je dostupan javnosti i da najmanje svakih pet godina, kao i u sluaju promena u radu postrojenja ili obavljanju
aktivnosti, vri reviziju izvetaja o stanju sigurnosti.
Lice vodi evidenciju o vrstama i koliinama opasnih materija.
U sluaju kvara na postrojenjima ili ureajima za zatitu ivotne sredine
usled ega nastaje prekoraenje graninih vrednosti emisije, lice je duno da bez
odlaganja o tome obavesti Ministarstvo, nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave.

397

Prevoznik opasnih materija duan je da pribavi dozvolu nadlenog organa

za prevoz opasnih materija, u skladu sa posebnim zakonom.
U sluaju udesa pravno ili fiziko lice bez odlaganja organizuje i sprovodi
planirane mere i postupke reagovanja na udes i angauje ljude i sredstva u skladu
sa izraenim planom zatite od udesa ukljuujui i obavezu obavetavanja Ministarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine i ministarstva nadlenog za
poslove zatite od poara, proizvodnju i promet eksplozivnih materija, zapaljivih
tenosti i gasova i druge nadlene organe, u skladu sa zakonom.
Obavetenje obavezno sadri: okolnosti udesa, mesto, vreme, prisutne
opasne materije, neposrednu opasnost po zdravlje lljudi i ivotnu sredinu i kratak
opis preduzetih mera, kao i neposredne mere pripravnosti neophodne da bi se
spreilo ponavljanje udesa.
Pravno i fiziko lice, za postojee i nove aktivnosti i postrojenja, dostavlja
Ministarstvu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji ima sedite, obavetenje o:
1) novim postrojenjima najmanje tri meseca pre poetka gradnje ili putanja u rad;
2) postojeem postrojenju u roku od najmanje godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Obavetenje sadri podatke o:
1) vrsti aktivnosti i radu postrojenja, lokaciji i neposrednoj okolini postrojenja;
2) identifikaciji, koliini i fizikom obliku opasnih materija, kao i njihovoj
kategorizaciji;
3) stanju sigurnosti;
4) sprovedenim preventivnim merama za spreavanje udesa i ograniavanje posledica;
5) merama sanacije koje se planiraju ili preduzimaju u sluaju udesa.
Dravni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave donose planove zatite od udesa.
Plan zatite od udesa sa prekograninim efektima donosi Vlada.
Ministar propisuje:
1) sadrinu plana zatite od udesa i izvetaja o stanju sigurnosti;
2) nain voenja evidencije o vrstama i koliinama opasnih materija u
proizvodnji, upotrebi, prometu, prevozu, preradi, skladitenju i odlaganju, nain i
rokove dostavljanja podataka;
3) nivo koncentracija opasnih materija u medijumima ivotne sredine o
kojima se obavezno obavetava javnost:
4) nain i kriterijume za kategorizaciju i karakterizaciju opasnih materija;
5) kriterijume za utvrivanje obima udesa za proglaavanje stanja ugroenosti ivotne sredine od udesa.

398

Ministarstvo je duno da odredi postrojenja ili grupe postrojenja kod kojih

je vea verovatnoa ili mogunost pojave udesa zbog lokacije i blizine takvih
postrojenja, kao i da odredi opasne materije u tim postrojenjima (domipo efekat).
U sluaju udesa, zavisno od njegovog obima, unutar ili van postrojenj i
procene posledica koje mogu izazvati direktnu ili odloenu opasnost po ljudsko
zdravlje i ivotnu sredinu, proglaava se stanje ugroenosti ivotne sredine i
obavetava javnost o preduzetim merama.
Stanje ugroenosti ivotne sredine proglaava Ministarstvo, odnosno organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave.
Za udese sa prekograninim efektima stanje ugroenosti ivotne sredine
proglaava Vlada.
Radi spreavanja daljeg irenja zagaenja prouzrokovanog udesom,
pravno i fiziko lice odmah preduzima mere sanacije prema planovima zatite o
svom troku.
Ako se naknadno utvrdi zagaiva koji je odgovoran za udes, organ koji
je snosio trokove otklanjanja posledica zagaivanja ivotne sredine zahteva
naknadu trokova.
Programi i planovi
Planiranje i upravljanje zatitom ivotne sredine obezbeuje se i ostvaruje
sprovoenjem Nacionalnog programa zatite ivotne sredine (u daljem tekstu:
Nacionalni program) koji donosi Narodna skuptina za period od najmanje deset
godina.
Nacionalni program obezbeuje integralnu zatitu ivotne sredine i sadri
naroito:
1) opis i ocenu stanja ivotne sredine;
2) osnovne ciljeve i kriterijume za sprovoenje zatite ivotne sredine u
celini, po oblastima i prostornim celinama sa prioritetnim merama zatite;
3) uslove za primenu najpovoljnijih privrednih, tehnikih, tehnolokih,
ekonomskih i drugih mera za odrivi razvoj i upravljanje zatitom ivotne sredine;
4) dugorone i kratkorone mere za spreavanje, ublaavanje i kontrolu
zagaivanja;
5) nosioce, nain i dinamiku realizacije;
6) sredstva za realizaciju,
Nacionalni program realizuje se akcionim i sanacionim planovima koje
donosi Vlada za period od pet godina.
Vlada jedanput u dve godine podnosi izvetaj Narodnoj skuptini o realizaciji Nacionalnog programa.
Akcioni planovi donose se za:
1) unapreivanje prostornog planiranja i ureenja prostora;
2) zatitu zemljita;
399

3) zatitu voda:
4) zatitu vazduha i atmosfere;
5) zatitu uma;
6) zatitu ekosistema;
7) zatiena prirodna dobra;
8) upravljanje otpadom;
9) upravljanje hemikalijama;
10) zatitu od jonizujueg i nejonizujueg zraenja;
11) zatitu od udesa;
12) zatitu od buke i vibracija;
13) odrivo upravljanje energijom;
14) razvoj informacionog sistema;
15) razvoj naunog istraivanja, obrazovanja i vaspitanja;
16) razvoj i primenu ekonomskih instrumenata i dr.
Sanacioni plan donosi se kada zagaenje na odreenom prostoru prevazilazi efekte mera koje se preduzimaju, odnosno kada je ugroen kapacitet ivotne
sredine ili postoji riznk od trajnog naruavanja kvaliteta ili tete u ivotnoj sredini.
Sanacioni plan Vlada donosi u sluaju:
1) kada nivo i obim degradacije ivotne sredine prevazilazi sanacione mogunosti autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave;
2) kada je odgovorni subjekt nepoznat, a zagaenost ivotne sredine izaziva tetne posledice preko granica Republike:
3) kada je odgovorni subjekat van jurisdikcije Republike, a zagaenost
ivotne sredine izaziva tetne posledice na njenoj teritoriji;
4) kada zagaenost ivotne sredine ugroava podruje od izuzetnog znaaja za Republiku ili na njemu izaziva tetne posledice;
5) kada je potrebno preduzeti hitne i interventne mere u vanrednim sluajevima.
Ako se naknadno utvrdi zagaiva koji je odgovoran za zagaivanje, organ koji je snosio trokove sanacije ivotne sredine zahteva naknadu trokova.
U sluaju prekoraenja propisanih nivoa emisija i drugih aktivnosti koje
su dovele do degradacije ivotne sredine, zagaiva je duan da o svom troku
uradi i realizuje sanacioni plan.
Akcioni i sanacioni planovi sadre naroito: stanje, mere, procenu uticaja
na zdravlje ljudi u sluaju ugroene ivotne sredine, nosioce, nain, dinamiku i
sredstva za realizaciju plana.
Akcione i sanacione planove priprema Ministarstvo sa ministarstvima
nadlenim za odgovarajuu oblast.
Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave donose program zatite ivotne sredine na svojoj teritoriji, odnosno lokalne akcione i sanacione planove, u skladu sa Nacionalnim programom i planovima i svojim interesima i specifinostima.
400

Dve ili vie jedinica lokalne samouprave donose zajedniki program

zatite ivotne sredine radi smanjenja negativnih uticaja na ivotnu sredinu ili iz
razloga ekonominosti (zajedniko upravljanje otpadom, otpadnim vodama i sl).
PRAENJE STANJA IVOTNE SREDINE
Monitoring
Republika, autonomna pokrajima i jedinica lokalne samouprave u okviru
svoje nadlenosti utvrene zakonom obezbeuju kontinualnu kontrolu i praenje
stanja ivotne sredine (u daljem tekstu: monitoring), u skladu sa ovim i posebnim
zakonima.
Moiitoring je sastavni deo jedinstvenog informacionog sistema ivotne
sredine.
Vlada donosi program monitoringa za period od dve godine.
Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave donosi program monitoringa na svojoj teritoriji koji mora biti u skladu sa programom Vlade.
Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeuju finansijska sredstva za obavljanje monitoringa.
Monitoring se vri sistematskim merenjem, ispitivanjem i ocenjivanjem
indikatora stanja i zagaenja ivotne sredine koje obuhvata praenje prirodnih
faktora, odnosno promena stanja i karakteristika ivotne sredine, ukljuujui i
prekogranini monitoring, i to: vazduha, vode, zemljita, uma, biodiverziteta, flore i faune, elemenata klime, ozonskog omotaa, jonizujueg i nejonizujueg zraenja, buke, otpada, ranu najavu udesa sa praenjem i procenom razvoja zagaenja ivotne sredine, kao i preuzetih obaveza iz meunarodnih ugovora.
Vlada utvruje kriterijume za odreivanje broja i rasporeda mernih mesta,
mreu mernih mesta, obim i uestalost merenja, klasifikaciju pojava koje se prate,
metodologiju rada i indikatore zagaenja ivotne sredine i njihovog praenja,
rokove i nain dostavljanja podataka.
Monitoring moe da obavlja i ovlaena organizacija ako ispunjava uslove
u pogledu kadrova, opreme, prostora, akreditacije za merenje datog parametra i
JUS-ISO standarda u oblasti uzorkovanja, merenja, analiza i pouzdanosti podataka, u skladu sa zakonom.
Ministar, po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministra nadlenog za odreenu oblast, propisuje blie uslove koje mora da ispunjava ovlaena organizacija.
Pravno i fiziko lice koje je vlasnik, odnosno korisnik postrojenja koje
predstavlja izvor emisija i zagaivanja ivotne sredine duno je da, u skladu sa zakonom, preko nadlenog organa, organizacije ili ovlaene organizacije:
1) obavlja monitoring emisije;

401

2) obezbeuje meteoroloka merenja za velike industrijske komplekse ili

objekte od posebnog interesa za Republiku, autonomnu pokrajinu ili jedinicu
lokalne samouprave;
3) uestvuje u trokovnma merenja imisije u zoni uticaja, po potrebi;
4) prati i druge uticaje svoje aktivnosti na stanje ivotne sredine.
Vlada utvruje vrste emisije i drugih pojava koje su predmet monitoringa
zagaivaa, metodologiju merenja, uzimanja uzoraka, nain evidentiranja, rokove
dostavljanja i uvanja podataka.
Zagaiva planira i obezbeuje finansijska sredstva za obavljanje monitoringa emisije, kao i za druga merenja i praenja uticaja svoje aktivnosti na ivotnu
sredinu.
Dravni organi, odnosno organizacije, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ovlaene organizacije i zagaivai duni su da podatke
iz monitoringa dostavljaju Agenciji za zatitu ivotne sredine na propisan nain.
Informacioni sistem
Radi efikasnog identifikovanja, klasifikovanja, obrade, praenja i evidencije prirodnih vrednosti i upravljanja ivotnom sredinom u Republici uspostavlja
se i vodi informacioni sistem zatite ivotne sredine (u daljem tekstu: informacioni sistem).
Informacioni sistem obezbeuje formiranje, klasifikovanje, odravanje,
prezentaciju i distribuciju numerikih, opisnih i prostornih baza podataka o: kvalitetu medijuma ivotne sredine, praenju stanja i zatiti ivotne sredine, zakonodavnim, administrativnim i organizacionim i stratekim merama, nauno-tehnikim informacijama o planskim merama prevencije i razmenu informacija sa
drugim informacionim sistemima i dr.
Informacioni sistem vodi Agencija za zatitu ivotne sredine.
Informacioni sistem obezbeuje pristup drugim informacionim sistemima
i harmonizaciju svih relevaitnih informacija i podataka na nacionalnom i
meunarodnom nivou.
Vlada blie propisuje sadrinu i nain voenja informacionog sistema,
metodologiju, strukturu, zajednike osnove, kategorije i nivoe sakupljanja podataka, kao i sadrinu informacija o kojima se redovno i obavezno obavetava javnost.
Radi praenja kvalitativnih i kvantitativnih promena u ivotnoj sredini i
preduzimanja mera zatite u ivotnoj sredini vodi se integralni katastar zagaivaa
u skladu sa ovim zakonom.
Integralni katastar zagaivaa vodi Agencija za zatitu ivotne sredine.
Ministar propisuje metodologiju za izradu integralnog katastra zagaivaa, kao i vrstu, naine, klasifikaciju i rokove dostavljanja podataka.
Zagaiva je duan da o svom troku dostavlja propisane podatke na nain i u rokovima utvrenim u skladu sa zakonom.
402

Vlada jedanput godinje podnosi Narodnoj skuptini izvetaj o stanju

ivotne sredine u Republici.
Nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno nadleni organ jedinice lokalne samouprave jedanput u dve godine podnosi skuptini autonomne pokrajine,
odnosno skuptini jedinice lokalne samouprave izvetaj o stanju ivotne sredine
na svojoj teritoriji.
Izvetaji o stanju ivotne sredine objavljuju se u slubenim glasilima Reublike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Izvetaj sadri naroito podatke o:
1) stanju i promenama u ivotnoj sredini;
2) sprovoenju Strategije, Nacionalnog programa i akcionih planova;
3) sanacionim planovima i drugim preduzetim merama;
4) finansiranju sistema zatite ivotne sredine;
5) prioritetnim obavezama i merama u oblasti sistema zatite ivotne sredine;
6) drugim podacima znaajnim za upravljanje prirodnim vrednostima i
zatitom ivotne sredine.
INFORMISANJE I UEE JAVNOSTI
Dravni organi, organi autonomne pokrajine, organi jedinice lokalne
samouprave i ovlaene i druge organizacije duni su da redovno, blagovremeno,
potpuno i objektivno, obavetavaju javnost o stanju ivotne sredine, odnosno o
pojavama koje se prate u okviru monitoringa imisije i emisije, kao i merama
upozorenja ili razvoju zagaenja koja mogu predstavljati opasnost za ivot i
zdravlje ljudi, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.
Javnost ima pravo pristupa propisanim registrima ili evidencijama koje
sadre informacije i podatke u skladu sa ovim zakonom.
Informacije koje se odnose na zatitu ivotne sredine nadleni organ
dostavlja podnosiocu zahteva u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva.
Ako su informacije obimne ili bi njihova priprema zahtevala dui
vremenski period, rok za dostavljanje je 60 dana od dana podnoenja zahteva.
Trokove dostavljanja informacija snosi podnosilac zahteva.
Ministar propisuje visinu trokova u zavisnosti od obima i prirode informacija.
Zahtev za dostavljanje informacija koje se odnose na zatitu ivotne sredine moe biti odbijen ako bi njihovo objavljivanje negativno uticalo na:
1) poverljivost rada dravnih organa kada je ona predviena zakonom:
2) meunarodne odnose, odbranu zemlje i javnu bezbednost;
3) rad pravosudnih organa;

403

4) poverljivost komercijalnih i industrijskih podataka kada je takva poverljivost predviena zakonom, osim informacija o emisijama koje ugroavaju ivotnu sredinu;
5) prava intelektualne svojine;
6) poverljivost linih podataka, odnosno dosijea kada je ona predviena
zakonom;
7) interese treih lica koja poseduju informacije, a koja nisu obavezna da
ih prue, odnosno nisu saglasna sa njihovim objavljivanjem.
Javnost ima pravo da, u skladu sa zakonom, uestvuje u postupku donoenja odluka o:
1) stratekoj proceni uticaja planova i programa na ivotnu sredinu;
2) proceni uticaja projekata ija realizacija moe dovesti do zagaivanja
ivotne sredine ili predstavlja rizik po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi;
3) odobravanju rada novih, odnosno postojeih postrojenja.
Uee javnosti u pogledu strateke procene uticaja obezbeuje se u okviru izlaganja prostornog i urbanistikog plana, odnosno drugog plana ili programa
na javni uvid.
Uee javnosti u odluivanju o proceni uticaja projekata na ivotnu sredinu sprovodi se u okviru javne prezentacije projekta i javne rasprave.
Uee javnosti u odluivanju o putanju u rad novih, odnosno postojeih
postrojenja sprovodi se u toku izdavanja dozvole za integrisano spreavanje i
kontrolu zagaivanja.
Zainteresovana javnost se preko javnog oglasa obavetava o postupku donoenja odluka i uestvuje u postupku dostavljanjem miljenja, komentara i
sugestija nadlenom organu i blagovremeno se obavetava o donetoj odluci.
Vlada moe radi zatite interesa odbrane i bezbednosti zemlje ograniiti
uee javnosti u donoenju odluka.
EKONOMSKI INSTRUMENTI
Finansiranje zatite ivotne sredine
Republika, odnosno autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih ovlaenja obezbeuju finansiranje i ostvarivanje
ciljeva zatite ivoitne sredine, u skladu sa ovim zakonom.
Naknada za koriee prirodnih vrednosti
Korisnik prirodne vrednosti plaa naknadu za korienje prirodnih vrednosti i snosi trokove sanacije i rekultivacije degradiranog prostora, u skladu sa
posebnim zakonom.

404

Sredstva ostvarena od naknade, u visini od 60% prihod su budeta Republike, a u visipi od 40% prihod su budeta jedinice lokalne samouprave.
Naknada za zagaivanje ivotne sredine
Zagaiva je duan da plaa naknadu za zagaivanje ivotne sredine.
Kriterijumi za odreivanje naknade su:
1) vrsta, koliina ili osobine emisija iz pojedinog izvora;
2) vrsta, koliina ili osobine emisija proizvedenog ili odloenog otpada;
3) sadraj materija tetnih po ivotnu sredinu u sirovini, poluproizvodu i
proizvodu.
Obveznik plaanja naknade (u daljem tekstu: obveznik) je svako lice koje
uzrokuje zagaenje ivotne sredine emisijama, odnosno otpadom ili proizvodi,
koristi ili stavlja u promet sirovine, poluproizvode ili proizvode koji sadre materije tetne po ivotnu sredinu.
Vlada blie odreuje vrstu zagaivanja, kriterijume za obraun naknade i
obveznike, visinu i nain obraunavanja i plaanja naknade.
Sredstva ostvarena od naknade u visini od 40% prihod su budeta Republike, a u visini od 60% prihod su budeta jedinice lokalne samouprave.
Sredstva se koriste namenski za zatitu i unapreivanje ivotne sredine
prema programima, odnosno akcionim i sanacionim planovima koji se donose u
skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima.
Obveznik ima pravo na povraaj ve plaene naknade za zagaivanje ivotne sredine, odnosno oslobaanje ili smanjenje plaanja naknade, ako sredstva
koristi za sprovoenje mera za prilagoavanje propisanim graninim vrednostima
ili sprovodi druge mere kojima doprinosi smanjenju zagaivanja ivotne sredine
ispod propisanog nivoa.
Vlada blie utvruje merila i uslove za povraaj, oslobaanje ili smanjenje
plaanja naknade.
Jedinica lokalne samouprave moe, iz okvira svojih prava i dunosti, propisati naknadu za zatitu i unapreivanje ivotne sredine u skladu sa svojim
potrebama i specifinostima.
Izuzetno, jedinica lokalne samouprave sa statusom ugroene ivotne sredine moe propisati naknadu za zatitu i unapreivanje ivotne sredine i za
vlasnika teretnog vozila, odnosno za pravno i fiziko lice koje obavlja poslove
prevoza i transporta nafte i naftnih derivata, kao i sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija iz industrije ili za industriju na njenoj
teritoriji.
Visinu naknade, nain plaanja, kao i olakice za odreene kategorije obveznika plaanja, propisuje jedinica lokalne samouprave.
Sredstva prikupljena preko tih naknada moraju se namenski iskoristiti u
zatiti i unapreenju ivotne sredine.
405

U pogledu plaanja naknade za obraun kamate za docnju u plaanju,

prinudnu naplatu i ostalo to nije posebno propisano ovim zakonom, shodno se
primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje poreski postupak.
Sredstva budeta i meunarodne finansijske pomoi
Finansiranje iz namenskih sredstava budeta i sredstava meunarodne finansijske pomoi vri se preko Fonda za zatitu ivotne sredine, u skladu sa ovim
zakonom.
Fond za zatitu ivotne sredine
Radi obezbeivanja finansijskih sredstava za podsticanje zatite i unapreivanja ivotne sredine u Republici osniva se Fond za zatitu ivotne sredine
(u daljem tekstu: Fond).
Fond ima svojstvo pravnog lica.
Sedite Fonda je u Beogradu.
Fond obavlja poslove u vezi sa finansiranjem pripreme sprovoenja i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti ouvanja, odrivog korienja, zatite i unapreivanja ivotne sredine, kao i u oblasti energetske efikasnosti i
korienja obnovljivih izvora energije, a naroito:
1) strune i druge poslove u vezi sa pribavljanjem, upravljanjem i korienjem sredstava Fonda;
2) posredovanje u vezi sa finansiranjem zatite ivotne sredine i energetske efikasnosti iz sredstava stranih drava, meunarodnih organizacija, finansijskih institucija i tela, kao i domaih i stranih pravnih i fizikih lica;
3) voenje baze podataka o programima, projektima i drugim aktivnostima u oblasti zatite ivotne sredine i energetske efikasnosti, kao i potrebnim i
raspoloivim finansijskim sredstvima za njihovo ostvarivanje;
4) podsticanje, uspostavljanje i ostvarivanje saradnje sa meunarodnim i
domaim finansijskim institucijama i drugim pravnim i fizikim licima radi finansiranja zatite ivotne sredine i energetske efikasnosti u skladu sa Nacionalnim
programom i drugim stratekim planovima i programima, kao i zakljuenim
meunarodnim ugovorima za namene utvrene ovim zakonom.
Fond posluje u skladu sa zakonom kojim se ureuje budetski sistem.
Prihodi Fonda ostvaruju se iz:
1) namenskih sredstava budeta Republike ostvarenih po osnovu naknada
propisanih naknada;
2) sredstava ostvarenih po osnovu promene vlasnitva preduzea ostvarenih u postupku privatizacnje;

406

3) prihoda ostvarenih na osnovu meunarodne bilateralne i multilateralne

saradnje pa programima, projektima i drugim aktivnostima u oblasti zatite ivotne sredine i energetske efikasnosti;
4) prihoda i primanja od upravljanja slobodnim novanim sredstvima Fonda;
5) priloga, donacija, poklona i pomoi;
6) drugih izvora u skladu sa zakonom.
Svako poveanje imovine Fonda upisuje se u registar privrednih subjekata
jednom godinje.
Visina sredstava ostvarenih po osnovu promene vlasnitva preduzea u
postupku privatizacije odreuje se u skladu sa zakonom kojom se ureuje privatizacija.
Fond u obavljanju svojih poslova, a naroito u planiranju i korienju
sredstava, primenjuje principe objektivnosti i odgovornosti, meunarodno priznate standarde dobre prakse i javnosti u radu i donoenju odluka.
Sredstva Fonda koriste se za finansiranje akcionih i sanacionih planova u
skladu sa Nacionalnim programom, a naroito za:
1) zatitu, ouvanje i poboljanje kvaliteta vazduha, vode, zemljita i uma, kao i ublaavanje klimatsknh promena i zatitu ozonskog omotaa;
2) sanaciju odlagalita otpada, podsticanje smanjenja nastajanja otpada,
reciklau i ponovnu upotrebu otpada;
3) podsticanje istije proizvodnje i primenu najbolje dostupnih tehnika za
rad postrojenja i obavljanje aktivnosti;
4) tehnologije i proizvode koji smanjuju optereenje i zagaenje ivotne
sredine;
5) zatitu i ouvanje biodiverziteta;
6) podsticanje odrivog korienja zatienih prirodnih dobara;
7) podsticanje odrivog razvoja ruralnog podruja;
8) podsticanje korienja obnovljivih izvora energije i poveanu energetsku efikasnost;
9) podsticanje istijeg transporta;
10) podsticanje odrivih privrednih delatnosti, odnosno odrivog privrednog razvoja;
11) unapreenje sistema informisanja o stanju ivotne sredine, praenje i
ocenjivanje stanja ivotne sredine, kao i uvoenje sistema upravljanja ivotnom
sredinom;
12) podsticanje obrazovnih, istraivakih i razvojnih studija, programa,
projekata i drugih aktivnosti, ukljuujui i demonstracione aktivnosti;
13) sufinansiranje preventivnih i interventnih mera u vanrednim okolnostima zagaivanja ivotne sredine i osposobljavanje za reagovanje u sluaju
udesa;
14) sufinansiranje obaveza Republike u vezi sa supsidijarnim merama.

407

Fond moe uestvovati i u sufinansiranju programa, projekata i drugih

aktivnosti za namene ako ih organizuju i finansiraju meunarodne organizacije,
finansijske institucije i tela ili druga strana pravna lica.
Sredstva Fonda daju se pravnim i fizikim licima, korisnicima sredstava,
radi finansiranja namena putem zajmova, izdavanja garancija i drugih oblika jemstava, subvencija, pomoi i dotacija pa osnovu javnog konkursa koji objavljuje
Fond.
Fond ne raspisuje javni konkurs ako kao ugovorna strana neposredno
sufinansira i uestvuje u realizaciji programa, projekata i drugih aktivnosti, u
skladu sa ovim zakonom.
Optim aktom Fonda utvruju se uslovi koje moraju ispunjavati korisnici
sredstava Fonda, uslovi i nain dodeljivanja njegovih sredstava, kriterijumi i merila za ocenjivanje predloga projekata, odnosno zahteva za dodeljivanje sredstava,
nain praenja namenskog korienja sredstava i ugovorenih prava i obaveza, kao
i druga pitanja od znaaja za dodeljivanje i korienje sredstava Fonda.
Fond:
1) donosi godinjim i srednjoroni program rada;
2) utvruje finansijski plan, periodini obraun i godinji obraun:
3) prati realizaciju programa i vri kontrolu nad racionalnim korienjem
sredstava;
4) odluuje o drugim pitanjima i vri druge poslove utvrene statutom Fonda.
Na srednjoroni program saglasnost daje Vlada, a na godinji program
Ministarstvo.
Fond dostavlja Ministarstvu izvetaj o ostvarivanju programa rada za
proteklu godinu najkasnije do 31. marta tekue godine.
Izvetaj o programu rada Fond dostavlja Ministarstvu i u drugo vreme, na
njegov zahtev.
Organi Fonda su: upravni odbor, nadzorni odbor i direktor.
lanove upravnog i nadzornog odbora imenuje i razreava Vlada.
Upravni odbor ima sedam lanova koje ine: tri predstavnika Vlade i po
jedan predstavnik Narodne banke Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne
samouprave i Fonda.
Nadzorni odbor ima pet lanova koje ine: dva predstavnika Vlade, po jedan predstavnik organa autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i
Fonda.
Direktora Fonda, na predlog ministra, imenuje i razreava Vlada.
lanovi upravnog i nadzornog odbora i direktor imenuju se na period od
etiri godine.
Fond ima statut i druga opta akta u skladu sa zakonom i statutom.
Statut donosi upravni odbor Fonda uz saglasnost Vlade.
Statutom Fonda ureuje se: organizacija i nain poslovanja Fonda, nadlenost i rad upravnog i nadzornog odbora i direktora Fonda, zastupanje i pred408

stavljanje Fonda, prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Fondu, nain organizovanja poslova i druga pitanja od znaaja za rad i poslovanje Fonda.
Rad Fonda je javan.
Fond blagovremeno i istinito obavetava javnost o obavljanju svoje delatnosti za koju je osnovan, na nain propisan statutom Fonda.
Fond moe uskratiti davanje informacije koja je propisana kao slubena ili
poslovna tajna.
Strune i druge administrativno-tehnike poslove obavljaju zaposleni u
Fondu.
Zaposleni u Fondu imaju prava i obaveze u skladu sa zakonom kojim se
ureuju radni odnosi u dravnim organima.
Autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, odnosno dve ili vie
jedinica lokalne samouprave mogu osnovati Fond koji e se finansirati iz prihoda
ostvarenih na njihovoj teritoriji.
Ekonomske podsticajne mere
Za pravna i fizika lica koja primenjuju tehnologije, proizvode i stavljaju
u promet proizvode iji je uticaj povoljniji od drugih slinih, odnosno koji koriste
obnovljive izvore energije (sunce, vetar, biogas i dr.), opremu i ureaje koji neposredno slue zatiti ivotne sredine, mogu se utvrditi poreske, carinske i druge
olakice ili oslobaanja od obaveze plaanja, pod uslovima i na nann utvren
posebnim zakonom.
Za potroae koji organizovano vraaju koriene i neupotrebljive ureaje
ili njihove delove, proizvode ili njihovu ambalau, proizvoae koji obezbede
njihovu reciklau ili uklanjanje, odnosno smanjuju negativni uticaj svojih aktivnosti pa ivotnu sredinu na drugi organizovan nain, mogu se utvrditi posebne
podsticajne mere u vidu subvencija, depozita i njegovog refundiranja, pod uslovima i na nann utvren posebnim zakonom.
ODGOVORNOST 3A ZAGAIVANJE IVOTNE SREDINE
Pravno i fiziko lice duno je da u obavljanju svoje aktivnosti obezbedi
zatitu ivotne sredine, i to:
1) primenom i sprovoenjem propisa o zatiti ivotne sredine;
2) odrivim korienjem prirodnih resursa, dobara i energije;
3) uvoenjem energetski efikasnijih tehnologija i korienjem obnovljivih
prirodnih resursa;
4) upotrebom proizvoda, procesa, tehnologija i prakse koji manje ugroavaju ivotnu sredinu;
5) preduzimanjem mera prevencije ili otklanjanja posledica ugroavanja i
tete po ivotnu sredinu;
409

6) voenjem evidencije na propisani nain o potronji sirovina i energije,

isputanju zagaujuih materija i energije, klasifikaciji, karakteristikama i koliinama otpada, kao i o drugim podacima i njihovo dostavljanje nadlenim organima;
7) kontrolom aktivnosti i rada postrojenja koji mogu predstavljati rizik ili
prouzrokovati opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi;
8) drugim merama u skladu sa zakonom.
Zagaiva koji prouzrokuje zagaenje ivotne sredine odgovara za nastalu
tetu po naelu objektivne odgovornosti.
Za zagaivanje ivotne sredine odgovorno je i pravno i fiziko lice koje je
nezakonitim ili nepravilnim delovanjem omoguilo ili dopustilo zagaivanje
ivotne sredine.
Zagaiva koji svojim injenjem ili neinjenjem prouzrokuje zagaivanje
ivotne sredine duan je da, bez odlaganja, preduzme mere utvrene planom
zatite od udesa i sanacionim planom, odnosno da preduzme neophodne mere radi
smanjenja teta u ivotnoj sredini ili uklanjanja daljih rizika, opasnosti ili sanacije
tete u ivotnoj sredini.
Ako teta naneta ivotnoj sredini ne moe da se sanira odgovarajuim merama, lice koje je prouzrokovalo tetu odgovorno je za naknadu u visini vrednosti
unitenog dobra.
Zagaiva je odgovoran za tetu nanetu ivotnoj sredini i prostoru i snosi
trokove procene tete i njenog uklanjanja, a naroito:
1) trokove hitnih intervencija preduzetih u vreme nastanka tete, a neophodnih za ograniavanje i spreavanje efekata tete po ivotnu sredinu, prostor i
zdravlje stanovnitva;
2) direktne i indirektne trokove sanacije, ustanovljavanja novog stanja ili
obnavljanja prethodnog stanja ivotne sredine i prostora, kao i monitoring efekata
sanacije i efekata tete po ivotnu sredinu;
3) trokove spreavanja nastanka iste ili sline tete po ivotnu sredinu i
prostor;
4) trokove naknade licima direktno ugroenim tetom po ivotnu sredinu
i prostor.
Zagaiva je duan da prui finansijske ili druge vrste garancija za
obezbeenje plaanja naknade trokova u toku i posle obavljanja aktivnosti.
Zagaiva ije postrojenje ili aktivnost predstavlja visok stepen opasnosti
po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu mora se osigurati od odgovornosti za sluaj
tete priinjene treim licima usled udesa.
Naknada tete
Svako ko pretrpi tetu ima pravo na naknadu tete.

410

Zahtev za naknadu tete moe se podneti neposredno zagaivau ili osiguravau, odnosno finansijskom garantu zagaivaa kod koga je nastao udes, ako
takav osigurava, odnosno finansijski garant postoji.
Ako je vie zagaivaa odgovorno za tetu nanetu ivotnoj sredini, a udeo
pojedinih zagaivaa nije mogue odrediti, trokove snose solidarno i posebno.
Pokretanje postupka za naknadu tete zastareva za tri godine od kada je
oteenik saznao za tetu i uinioca tete. U svakom sluaju ovo potraivanje
zastareva za 20 godina od kada je teta nastala.
Postupak pred sudom za naknadu tete je hitan.
Republika zadrava pravo na naknadu tete ako nema drugih lica koja
imaju to pravo.
Na pitanja o odgovornosti za tete nanete ivotnoj sredini koja nisu posebno ureena ovim zakonom primenjuju se opta pravila Zakona o obligacionim
odnosima.
NADZOR
Nadzor pad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu
ovog zakona vri Ministarstvo, ako ovim zakonom nije drugaije propisano.
Inspekcijski nadzor vri Ministarstvo preko inspektora za zatitu ivotne
sredine (u daljem tekstu: inspektor) u okviru delokruga utvrenog ovim zakonom.
Autonomna pokrajina vri inspekcijski nadzor nad izvravanjem poslova
poverenih ovim zakonom i propisa donetih na osnovu ovog zakona.
Jedinica lokalne samouprave vri inspekcijski nadzor nad izvravanjem
poslova poverenih ovim zakonom i propisa donetih na osnovu ovog zakona.
U vrenju inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i dunost da utvruje:
1) da li se upravljanje, odnosno odrivo korienje i zatita prirodnih resursa i dobara vri prema stratekim dokumentima i uslovima i merama utvrenim
u skladu sa ovim zakonom;
2) da li se sakupljanje i stavljanje u promet divlje flore i faune, njihovih
razvojnih oblika i delova vri u skladu sa propisainm uslovima;
3) da li se uvoz, izvoz i tranzit ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i
faune, njihovih razvojnih oblika i delova vri u skladu sa propisanim uslovima;
4) da li se sprovode mere i uslovi zatite ivotne sredine u planiranju i izgradnji;
5) da li se primenjuju standardi kvaliteta ivotne sredine i standardi emisije;
6) da li su ispunjeni uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti;
7) da li su ispunjeni uslovi za ukljuivanje u sistem EMAS, odnosno postupanje pravnog i fizikog lica ukljuenog u sistem EMAS u skladu sa propisanim uslovima;
8) da li se znak EMAS koristi na propisan nain;
411

9) da li se domae ili uvezene tehnologije ili procesi primenjuju, odnosno

proizvodnja i stavljanje u promet proizvoda, poluproizvoda i sirovina vri u
skladu sa propisanim normama zatite ivotne sredine;
10) da li se primenjuju propisane zabrane proizvodnje i prometa odreenih
proizvoda i vrenja odreenih aktivnosti;
11) da li se ekoloki znak za proizvode, procese ili usluge koristi na propisan nain;
12) da li se uvoz i izvoz supstanci koje oteuju ozonski omota vri u
skladu sa ovim zakonom;
13) da li se uvoz, izvoz i tranzit otpada vri u skladu sa ovim zakonom;
14) da li se sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, preradi, skladitenju i odlaganju postupa u skladu sa propisanim merama;
15) da li se sprovode Nacionalni program, akcioni i sanacioni planovi;
16) da li se sprovodi monitoring stanja ivotne sredine;
17) da li se vodi informacioni sistem i integralni katastar zagaivaa;
18) da li se sredstva fonda namenski koriste;
19) da li se sprovode obaveze iz ratifikovanih meunarodnih ugovora u
oblasti zatite ivotne sredine;
20) da li se sprovode druge propisane mere i uslovi zatite ivotne sredine.
U vrenju poslova inspektor je ovlaen da:
1) naredi u odreenom roku otklanjanje nepravilnosti u sprovoenju mera
zatite, rekultivacije i sanacije ivotne sredine pri korienju prirodnih resursa i
dobara;
2) zabrapi korienje ili upotrebu prirodnih resursa i dobara bez odobrenja
ili protivno odobrenju i naloi sanaciju, odnosno preduzimanje drugih odgovarajuih mera zatite;
3) zabrani unoenje i gajenje flore i faune inostranog porekla radi slobodnog naseljavanja u prirodi, a koje bi mogle ugroziti autohtone vrste i njihovo rasprostranjenje;
4) zabrani unitavanje i oteivanje divlje flore i faune i njihovih stanita;
5) zabrani sakupljanje i stavljanje u promet divlje flore i faune, njihovih
razvojnih oblika i delova bez dozvole;
6) zabrani uvoz i izvoz ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune,
njihovih razvojnih oblika i delova iji je promet zabranjen meunarodnim ugovorima;
7) zabrani uvoz i izvoz ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova iji je promet dozvoljen ako se vri bez dozvole;
8) zabrani izgradnju i upotrebu postrojenja i obavljanje aktivnosti ako nisu
ispunjeni propisani standardi i normativi u pogledu emisije i imisije, ako nemaju
odgovarajuu i ispravnu opremu i ureaje kojima se smanjuje ili spreava emisija
zagaujuih materija ili energije ili ako nisu preduzete druge mere i uslovi zatite
ivotne sredine;
412

9) zabrani proizvodnju i promet prevoznih sredstava koja ne ispunjavaju

uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagaivanja;
10) zabrani isputanje zagaujuih i opasnih materija, otpadnih voda ili
energije u vazduh, vodu i zemljite na nain i u koliinama, odnosno koncentracijama ili nivoima iznad propisanih;
11) zabrani korienje znaka EMAS suprotno odredbama ovog zakona;
12) zabrani rad, upotrebu ili korienje tehnologije, tehnolokog procesa,
proizvoda, poluproizvoda ili sirovina koje po odredbama ovog zakona nisu
dozvoljene;
13) naloi da se u sluaju sumnje odreena tehnologija, tehnoloki proces,
proizvod, poluproizvod ili sirovina ispitaju u pogledu mogueg tetnog uticaja na
ivotnu sredinu i privremeno zabrani njihovu upotrebu ili korienje dok se
rezultati ispitivanja ne dostave na uvid;
14) obustavi rad dok se ne ispita efikasnost ureaja koji slue za uklanjanje ili preiavanje zagaujuih materija za koje nisu propisani standardi;
15) zabrani stavljanje u promet sirovina, poluproizvoda ili proizvoda koji
nemaju vidljivu oznaku o moguoj tetnosti po ivotnu sredinu;
16) zabrani korienje ekolokog znaka protivno odredbama ovog zakona;
17) zabrani uvoz i izvoz supstanci i proizvoda koji oteuju ozonski omota iji je promet zabranjen ratifikovanim meunarodnim ugovorima i naredi da se
vrati poiljaocu;
18) zabrani uvoz ili izvoz supstanci koje oteuju ozonski omota iji je
promet dozvoljen ako se vri bez propisane dozvole ili suprotno uslovima u
dozvoli;
19) naredi voenje propisane evidencije;
20) zabrani uvoz opasnog otpada inostranog porekla;
21) zabrani uvoz, izvoz i tranzit otpada suprotno odredbama ovog zakona
i naredi da se vrati poiljaocu;
22) zabrani postupanje sa opasnim materijama proivno odredbama ovog
zakona;
23) naredi izradu procene opasnosti od udesa, plana zatite od udesa i izradu izvetaja o stanju sigurnosti, kao i preduzimanje odgovarajuih preventivnih
i drugih mera zatite ivotne sredine od opasnih materija u skladu sa zakonom;
24) u sluaju udesa naredi preduzimanje interventnih mera i postupaka
reagovanja na udes, sprovoenje mera u skladu sa planom zatite od udesa, angaovanje ljudi, sredstava i preduzimanje mera sanacije i spreavanja irenja
zagaenja od udesa;
25) naredi obavljanje monitoringa na propisan nain;
26) naredi sprovoenje mera zatite ivotne sredine u skladu sa ovim zakonom;
27) naredi izvrenje drugih propisanih obaveza u odreenom roku.

413

Na reenja inspektora moe se izjaviti alba, ako ovim zakonom nije

drugaije propisano.
U vrenju poslova inspektor moe privremeno oduzeti predmete, robu ili
ureaje ija upotreba nije dozvoljena ili koji su nastali, odnosno kojima su
izvrene nedozvoljene radnje.
U vrenju nadzora nad primenom mera zatite ivotne sredine inspektor
ima i ovlaenja i dunosti utvrene posebnim zakonom.
Ako u toku vrenja inspekcijskog nadzora inspektor oceni da su pored
povrede ovog zakona povreeni i drugi zakoni i propisi kojima se ureuju pitanja
od znaaja za zatitu ivotne sredine ili pojedinog njenog dela, duan je, pored
preduzimanja mera za koje je ovlaen, da obavesti drugi nadleni organ.
Drugi nadleni inspekcijski organ o preduzetim merama izvetava inspektora.
U sluajevima kada inspektor utvrdi takve povrede zakona za koje su istovremeno propisane i nadlenosti drugih inspekcijskih organa, obavezan je da, bez
odlaganja, obavesti ministra kako bi se zajedniki izvrio nadzor i preduzele
odgovarajue mere.
Po albi protiv prvostepenog reenja nadlenog optinskog, odnosio gradskog organa donetog u vrelju poverepih poslova reava Ministarstvo, ako ovnm
zakonom pnje drugaije propisano.
Po albi protiv prvostepenog reenja nadlenog optinskog, odnosno gradskog organa sa teritorije autonomne pokrajine donetog u vrenju poverenih poslova reava nadleni organ autonomne pokrajine.
Po albi protiv prvostepenog reenja nadlenog optinskog organa sa
teritorije grada donetog u vrenju poverenih poslova, reava nadleni organ grada.
Po albi protiv prvostepenog reenja nadlenog pokrajinskog organa,
reava Ministarstvo.
Po albi protiv prvostepenog reenja Ministarstva, reava Vlada.
Inspektor ima slubenu legitimaciju, oznaku i odgovarajuu opremu.
Ministar propisuje obrazac slubene legitimacije, izgled i sadrinu oznake
i vrstu opreme.

414

ODABRANA LITERATURA

1.
2.
3.

Allaby, M. Dictionary of Ecology, London, 1977.

Attfield, R. The Ethics of Environmental Concern, Oxford, 1985
Ayers, U.: Nesigurna sutranjica, Zagreb,1981.

4.
5.
6.

, . ., , . . , , 1988.
, : , , 1991.
, . . . ,
, 1999.
Barboure, I. G.: Technology, Environment and Human Values, New York,
1980.
Barnes, James N., Brenet Blackwelder, Barbara J. Bramble, Ellen
Grossman, and Walter V. Reid, Bankrolling Successes: A Portfolio of
Sustainable Development Project, Washington, D.C.: Friend of Earth and
National Wildlife Federation, 1995.
Barnet, J. K. Mrave godine, Zagreb,1983.
, . , , 1995.
Beck, U. Risk society: towards a new modernity, London, 1992.
-, . .: , , 1998.
Bloch, E. Principi nade, Zagreb, 1981.
Bloch, E. Oprotaj od utopije, Zagreb,1986.
Bord, V., Dibo, R. Zemlja planeta naa, Beograd, 1977.
Bouek, K. Metodologick otazky ivotniho prostredy, Praha, 1982.
Boovi, R. R. Kultura potreba, Beograd, 1991.
Branowsky, J. Osjeaj budunosti, Zagreb, 1980.
Brown, R. L. State of the World 1992, New York, 1993.
Brown, R. L. Svijet bez granica, Zagreb, 1979.
, . . , , 1977.
, . . - , , 1979.
Bulat, V. Opti zakon dinamikog uravnoteenja, Kruevac, 2000.
Button, J. A Dictionary of Green Ideas, London, 1988.

7.
8.

9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.

Vanu, A.: Human Ecology, London, 1974.

, . . ,
, 1987.
, . .: , , 1977.
, . . , , 1991.
, . . , , 1978.
415

30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.

55.
56.
57.

, . . , , 1996.
Vig, J. N., Kpaft, E. M.: Environmental Policy in the 1990, Washington, 1990.
Vuksanovi, V. Zatita ovekove sredine, meunarodno-pravni aspekt,
Beograd, 1980.
Vujovi, S. Sociologija grada, Beograd, 1988.
, . . -, , 1974.
, . . (): , , 1998.
, . . , , 1980.
, . . --, , 1985.
, . , , 1982.
, . . ,
, 1991.
Gruhl, H.: Jedna planeta je opljakana, Beograd, 1985.
, . . , , , , 1987.
, . -
, , 1984.
Goli B., Ekologija i ekoloko pravo, Sarajevo, 2005.
Daly, Herman E. Beyond Growth: The Economics of Sustainable
Development, Boston: Beacon Press, 1996.
-, . ., .
: , , 1990.
, . , , 1979.
Despotovi, Lj.: Ekologija kao kritika modernosti, Novi Sad, 1993.
, .: , , 1991.
Dogan, M., Rokkan, S. Social Ecology, Cambridge, 1974.
Drakovi, B. (rad): Ekologija prirodnog kapitala, Vrednovanje i zatita
prirodnih resursa, Beograd, 1998.
Drucker, F. P. Postkapitalistiko drutvo, Beograd, 1995.
, . . - , . .:
, , 1976.
Duffek, P. Sociologie a ivotni posredi, Praha, 1986.
Durning, Alan, How Much Is Enough: The Consumer Society and the
Future of the Earth, Worldwatch Environmental Alert Series, urednik Linda
Starke, New York: Norton, 1992.
orevi, S: Humana ekologija, Beograd, 1977.
ukanovi, M.: Ekoloki izazov, Beograd, 1991.
uki, P. - Pavlovski, M.: Ekologija i drutvo, Beograd, 1999.

416

58.

61.

Eban S. Goodstein, Ekonomika i razvoj, drugo izdanje, prevod, Zagreb,

2003.
Ekins, Paul, et al. A Framework for the Practical Application of the
Concepts of Critical Natural Capital and Strong Sustainability, Ecological
Economics 44 (mart 2003): 165-185.
, . .: -
, , 1981.
hrlich, P. Human Ecology, New York, 1975.

62.
63.

, . . , , 1996.
, . , , 1983.

64.

, . . , , , , 1986.

65.
66.

Ili B., Makroekonomija, Beograd, 2006.

, . ., , . . -
, , 1988.
, . . , , 1980.

59.
60.

67.
68.
69.
70.
71.
72.
73.
74.
75.
76.
77.
78.
79.
80.
81.

, . . . , , 1998.
, . . , , 1987.
, . ,
, 1999.
Jones, G. Collins Dictionary of Environmental Science, Glasgow, 1990.
Young, J. Post Environmentalism, London, 1990.
Jovanovi, D. Vedrina, Beograd, 1970.
Jeroti, V. ovek i njegov identitet, Beograd, 1988.
, . . , ,
1983.
. . . . . ,
, 1989., . , ,
1980.
, . . , ,
1997.
Kitanovi, B. Planeta i civilizacija u opasnosti, Beograd, 1979.
, . . , , 1979.
Knowledge, and Institution, urednik Jonathan M. Harris, Ann Arbor, Mich.:
University of Michigan Press, 2000., . . :
, , , 1992.
, . . : ,
, , 1985.
417

82.
83.
84.

Kokovi, D. Sociologija obrazovanja, Novi Sad, 1994.

, . . , , , , 1976.
, . . - ,
, 1986.
85. , . . , , 1978.
86. , . . - ,
, 1990.
87. , . . - ,
, 1977.
88. , . . , , 1985.
89. , . .:
, , 1981.
90. Kenedi, P. Priprema za dvadestprvi vek, Beograd, 1997.
91. , . , , 1980.
92. Kudruce, K. Biosfra a ludstvo, Praha, 1988.
93. , . . :
, , 1985.
94. , . . , , 1991.
95. , . . (): , , 1993.
96. Kingston, D. Lambert, D. Velike svetske katastrofe i krize, Beograd,
1982.
97. , . . , , 1990.
98. , . . , ,
1990.
99. , . . : ,
, , 1990.
100. , . - , .: (
), , 1991.
101. , . . -
, , 1977.
102. , . . : -
, , 1982.
103. Large, M. Social Ecology, Exploring, Post-industrial Society, Glaucester
1981.
104. Laszho, E. Ciljevi ovjeanstva, Zagreb, 1979.
105. , . . , , 1991.
106. Lipovski, Z. Doba praznine, Novi Sad, 1987.
107. , . . , , 1995.
108. Ljeevi, M. ivotna sredina, teorija i metodologija, Beograd, 1980.

418

109.
110.
111.
112.
113.
114.
115.
116.
117.
118.
119.
120.
121.
122.
123.
124.
125.
126.
127.
128.
129.
130.
131.
132.
133.
134.

Major, F. Sutra je uvek kasno, Beograd, 1991.

Major, F. Seanje na budunost, Beograd, 1996.
Major, F. UNESKO: ideal i akcija, Beograd, 1997.
Markovi, . D. Sociologija bezbednog rada, Ni, 1998.
Markovi, . D. Sociologija i globalizacija, Beograd, 2000.
Markovi, . D. Drutvo i radna sredina, Beograd, 1978.
, . . , , 1986.
, . . - , . . ,
, 1992.
Matonikin, M. ovjek i njegova okolina, Zagreb, 1979.
Moren, E. Moderna drutva, Ni, 1992.
, . . , , 1993.
, . .
, , 1994.
, . . , , , , 1984.
, . . ,
, 1984.
, . . , , 1992.
Meadows, D. i dr. Granice rasta, Zagreb, 1973.
Mesarevi, M., Pestel, E. ovjeanstvo na raskru, Zagreb, 1978.
Milisavljevi, R. Drutvo na planeti zemlji, Beograd, 1982.
Milisavljevi, R. Prirodna sredina, ideologija i nauka, Beograd, 1987.
Milievi, G. Urbana ekologija, Beograd, 1990.
Milenovi, B. Ekoloka ekonomija, Ni, 1996.
, . , 1 2, , 1993.
Mii, D. Socijalna ekologija (praktikum), Novi Sad, 1993.
Mikovi, M. M. Ekoloka kriza i ekoloka svest, abac, 1997.
Milnar, Z., Tenne, H. Social Ecology of Change: From Equilibrium to
Development, London, 1978.
Ministarstvo za zatitu ivotne sredine Republike Srbije, Ekonomija
Ekologije i Ekologija Ekonomije, Beograd, 2008.

135. National Research Council, Board ond Sustainable Development, Our

Common Journey: A Transition Toward Sustainability, Washington, D.C.:
Natinal Academy Press, 1999, http://www.nap.edu/catalog/9690.html.
136. , . a , , 1981.
137. , . ., , . , ,
1986.
138. , . , , 1982.
139. , . . , , 1996.
140. , . , , 1994.
141. , . . , , 1991.
419

142. , . . , , 1987.
143. , . . - , . . , ,
1989.
144. , . - , , 1982.
145. , . . ,
, 1979.
146.
147.
148.
149.
150.
151.
152.
153.
154.
155.
156.
157.
158.
159.
160.

Panti, K. N. O jedinstvu prirodnog i duhovnog, Sremski Karlovci, 1996.

Pavlovi, V. Poredak i alternativa, Niki, 1987.
Peujli, M. Savremena soiiologija, Beograd, 1991.
Pearse, B. i sar. Sustianable development, London, 1990.
Pearse, B. i sar. Blueprint for Green Economy, London, 1991.
, . o , ,
1978.
Pero, F. Za filozofiju novog razvoja, Novi Sad, 1986.
, . . , , 1981.
, . , , 1980.
, . , , 1986.
Pinstrup-Andersen, Per, and Rajul Pandya-Lorch, Food Security und
Sustainable Use of Natural Resources: A 2020 Vision, Ecological
Economics 26, no. 1 (1998): 1-10.
Popovi, M., Rankovi, M. Teorije i problemi drutvenog razvoja, Beograd,
1981.
Porrit, J. Seeing Green: The Politics of Ecology Explained, Oxford, 1984.
Prodanovi, T. Ekoloki problemi i savremeno drutvo, aak, 1986.
Pretty, Jules, and Robert Chambers, Towards a Learning Paradigm: New
Professionalism and Instirutions for Agriculture, u Rethinking
Sustainability: Power.Pcihia, A. J. Sociologia a spoleensko proh uvod do
sociotechniky, Bratislava, 1989.

161. , . . , , 1995.
162. Radulovi, J. i dr. Koncept odrivog razvoja, Beograd, 1997.
163. , . . : , , ,
, , 1994.
164. , . .: ,
, , 1992.
165. , . . , , 1993.
166. Reed, David, ed. Structural Adjustement, the Environment, and Sustainable
Development, London, U.K.: Eurthscan, 1997.Rifkin, J. Posustajanje
budunosti, Zagreb, 1986.
167. Richard, Barnet, J. Mrave godine, Zagreb, 1983.
420

168.
169.
170.
171.

Rihta, R. i sar. Civilizacija na raskru, Beograd, 1972.

Rosenbaum, W. A. Environmental Politics and Policy, Washington, 1985.
Rougemont, de B. Budunost je naa stvar, Beograd, 1989.
Roca, Z. Demografsko-ekoloki slom, Zagreb, 1987.

172.
173.
174.
175.
176.
177.
178.
179.

Sandbach, F. Environment: Ideology and Policy, Oxford, 1980,

-, . , , 1977.
Simpson, S. Guide to Environment, London, 1990.
, . . , , 1982.
Stankovi, S. Okvir ivota, Beograd, 1954.
Suvan, A. J. (Ed.) Environmental Education, London, 1974.
Supek, R. Ova jedina zemlja, Zagreb, 1989.
Shiva, Vandana, Conflicts of Global Ecology: Environmental Ectivism in a
Period of Global Reach, Prvobitno objavljeno u Alternatives 19 (1994):
195-207; skraena verzija u Harris et al., ed., A Survey of Sustainable
Development, 2001.
180. Schaf, A. Kamo vodi taj put, Zagreb, 1989.
181. Scherer, D., Atigg, T. (Ed.) Ethic and the Environment, New Jersey, 1982.
182. Schnainberg, A. The Environment from Surplus to Scarcity, London, 1980.
183. Teymur, N. Environmental Discoursc, London, 1982.
184. , . . -
, , 1992.
185. , . .
, , 1981.
186. Tojnbi, A. Istraivanje istorije, I i II, Beograd, 1970.
187. Tadi, V. - Vuksanovi, V. Meunarodne organizacije i meunarodna
saradnja u oblas zatite ivotne sredine, Novi Sad, 1999.
188. Todorovi M. Mogua reenja u sistemu ovek - drutvo - ivotna sredina,
Beograd, 1983.
189. Toffler, A. ok budunosti, Beograd, 1983.
190. , . . , , , , 1978.
191. , . . , , , , 1987.
192. United Nations Department for Economic and Social Information and
Policy Analysis, Statistical Division, Integrated Environmental and
Economic Accounting, New York: United Nations, 1993.
193. , . . , ,
1977.
194. Fetscher, I. Uvjeti preivljavanja ovjeanstva, Zagreb, 1989,
195. Fourastie, J. Civilizacija sutranjice, Zagreb, 1986.
421

196. Frachler, O. A propos de la qualit de la vie, Paris, 1976.

197. Freeman, Ch. - Jahoda, M. Budunost svijeta, Zagreb, 1980.
198. French, Hilary, Coping with Ecological Globalization, 10. poglavlje u State
of the World 2000, urednici Brown et al. New York: Norton, 2000.
199. From, E. Revolucija nade, Beograd, 1987.
200. From, E. Imati ili biti, Zagreb, 1980.
201. , . . , , 1983.
202. , . ., , . , , 1982.
203. Hansruedi Mller, Turizam i ekologija, prevod, Zagreb, 2004.
204. Hamond, M. Jefr, Stephen J. DeCanio, Peggy Duxbury, Alan H. Sanstad,
and Christopher H. Stinson, Tay Waste, Not Work, Washington, D.C.:
Redefining Progress, 1997.
205. Harris, Jonathan M., and Scott Kennedy, Carrying Capacity in Agriculture:
Global and Reginonal Issues, Ecological Economics 29, no. 3 (1999): 443461.
206. Harris, Jonathan M., Timothy A. Wise, Kevin, P. Gallagher, and Neva R.
Goodwin, eds. A Survey of Sustainable Development: Social and Economic
Dimensions, Washington, D.C.: Island Press, 2001.
207. Harris M. Jonathan, Ekonomija ivotne sredine i prirodnih resursa savremeni pristup, drugo izdanje, prevod, Beograd, 2009.
208. Heler, A. Svakodnevni ivot, Beograd, 1987.
209. Heler, A. Vrednosti i potrebe, Beograd, 1981.
210. , . - , , 1991.
211. Cifri, I. Socijalna ekologija, Zagreb, 1989.
212. Crnobrnja, M. ovekova ivotna sredina i ekonomski razvoj, Beograd,
1984.
213. Capra, F. Vrijeme preokreta, Zagreb, 1986.
214. Cigri J. Socijalna ekologija, Zagreb, 1989.
215. Clarc, G. Elements of Ecology, London, 1954.
216. Cooper, E. Economic Evoluation and the Environment, London, 1981.
217. Crump, A. Dictionary of Environment and Development, London, 1991.
218. , . , 1985.
219. oli, D. Opta teorija ivotne sredine, Beograd, 1975.
220. , . X. , , 1985.
221. arnagal, V. Ugroena zemlja, Beograd, 1977.
222. , . . : -
, , 1990.
223. arevi, A. ovjek i moderni svijet, Sarajevo, 1988.
422

224. e1, D. Sudbina zemlje, Beograd,1982.

225. World Bank, Environment Matters: Annual Review, Washington, D.C.:
World Bank, 2004.
226. World Commission on Environment and Development, Our Common
Future, New York: Oxford University Press, 1987.
WEB-SAJTOVI
1.

2.

3.

4.

5.

http//www.gefweg.org/ - Poetna stranica Globalnog ekolokog fonda

(Global Environment Facility), agencija za finansiranje koja je osnovana
sa ciljem da stvori meunarodnu saradnju i poduhvati se finansiranja akcija
koje e biti usmerene na etiri kljune pretnje po globalnu ivotnu sredinu:
gubitak biodiverziteta, klimatske promene, degradaciju meunarodnih voda
i iscrpljenje ozona. Veb-sajt sadri publikacije i rezime projekata koje
finansira GEF.
http://www.panda.org/resources/programmes/mpo - Poetna stranica Programa za makroekonomiju odrivog razvoja Svetskog fonda za divlje ivotinje (World Wildlife Fund's Macroeconomics for Sustainable Development
Programme), koji je sastavljen da analizira uticaj makroekonomske prakse
i da podstie alternativne pristupe koji integriu zabrinutosti za drutvo i
ivotnu sredinu u makroekonomsko planiranje i primenu, Veb-sajt sadri
publikacije i studije sluaja.
http://www.unep.org/ - Veb-sajt Programa Ujedinjenih nacija za ivotnu
sredinu, koji sadri Godinjak za 2004/5. Globalnog ekolokog fonda,
usmerenog na razvoje i instrumente politika koje su znaajne za odrivi
razvoj.
http://www.iisd.org/ - Meunarodni institut za odrivi razvoj (International
Institute for Sustainable Development) doprinosi odrivom razvoju time to
izlae preporuke za politike o meunarodnoj trgovini i investicijama, ekonomskim politikama, klimatskim promenama, merilima i indikatorima i
upravljanju prirodnim resursima.
http://millenniumassessment.org - Izvetaji Milenijumske procene ekosistema (Millennium Ecosystem Assessment), projekta Ujedinjenih nacija ,,o
ojaavanju kapaciteta za upravljanje odrivou ekosistema za dobrobit
oveanstva, koji sadri i izvetaj iz 2005. godine Ecosystems and Human
Well- Being.

423