Dravni Univerzitet State University

U Novom Pazaru of Novi Pazar

Departman Filozofske nauke
Smer: Obrazovanje uitelja
PRD!": Filozofija vaspitanja i obrazovanja
Seminarski ra#
Tema:Sokratov metod
Mentor: Student:
Prof.Mile Savi Ena Hodzi 824/201
! "ovom Pazaru
$%&'( )o#(
&
Uvo#:
Ro#jeni *tinjanin koji nika#a + osim vojni, po,o#a u kojima je sa uspe,om uestvovao + nije
napu-tao svoj )ra#.#ravu( Pore# Platonovi, #ijalo)a u kojima se Sokrat prikazuje na )otovo
i#ealizovan nain + #etaljnije po#atkle o tom filozofu koji namerno nika#a nije pisao nalazimo u
spisima #ru)o) uenika /senofonta( U nje)ovim 0 Uspomenama o Sokratu 0 ovaj je
pre#stavljen kao ovek o# krvi i mesa+ ratnik i mu#ra1 + filozof ali i praktiar koji se rukovo#i
jasnim + promi-ljenim i pre1iznim ivotnim prin1ipima( O Sokratu postoje i -turi po#a1i iz
antike kome#ije posebno u *ristofanovim 0Oblakinjama2(
. Sokratov ivot
Sokrat nije ostavio nikakve spise( Po#a1i o vojnoj slubi se mo)u na3i u "uki#i#ovoj 0 4storiji
Peloponesko) rata2( 5io je izvr)nut satiri u *ristofanovoj kome#iji 0Obla1i2 nastaloj ka# je
Sokrat bio u sre#njim etr#esetim )o#inama( Sokrat se pojavljivao u #ru)im *ristofanovim
pre#stavama poput 0Pti1a2 jer se smatralo #a je bio filo#oranin+ a tako6e i u pre#stavama /alija+
upolisa i "eleklai#esa+ i u svim ovim pre#stavama Sokrat i Sofisti su kritikovani zbo)
0moralni, opasnosti prisutni, u savremenoj misli i literaturi2( 4pak+ )lavni istorijski izvor o
Sokratu su spisi #voji1e nje)ovi, uenika+ /senofonta i Platona( Dru)i vaan izvor su razna
pozivanja na nje)a u *ristotelovim spisima(
Skulpture i biste Sokrata opisuju kao oveka ne ba- prijatne spolja-njosti( 5io je nizak+ #ebeo i
runo) li1a( Ovi portreti su ma,om bazirani na opisima koje je #ao nje)ov uenik Platon+ a ne na
#irektnom posmatranju filozofa o# strane skulptora(
Sokratov ota1 je bio Sofronisk+ vajar+ a majka Fenareta+ babi1a( Sam Sokrat je esto koristio
profesiju svoje majke kako bi opisao svoje nastavne meto#e: kako babi1a pomae enama #a se
poro#e+ tako i Sokrat pomae lju#ima #a ro#e istinu koja se krije u svakome o# nas( 5io je
oenjen /santipom koja je bila znatno mla6a o# nje)a i koja mu je ro#ila tri sina 78amprokle+
Sofronisk i !eneksen9( Po kulturnim stan#ar#ima ono) vremena+ nju su smatrali o-trokon#om(
$
Sam Sokrat je posve#oio #a je+ po-to je nauio #a ivi sa /santiopom+ sa#a sposoban #a se nosi
sa bilo kojim #ru)im lju#skim bi3em+ kao -to ja,a koji je navikao na #ivlje konje sa lako3om
ja-e manje #ivlje( Sokrat je voleo #a i#e na Simpozije+ partije pijenja i prianja( 8e)en#arna je
bila nje)ova sposobnost #a pije+ ostaju3i trezan ak i ka# bi se svi iz nje)ove #ruine te-ko
napili( "ako6e je iskusio vojnu ak1iju bore3i se u bitkama ko# Poti#ee+ *mfipolisa i Deliuma( 4z
platonovo) Simpozijuma znamo #a je Sokrat o#likovan za ,rabrost( U je#noj prili1i je ostao sa
ranjenim *lkibija#om i verovatno mu je spasao ivot(
"okom ratni, po,o#a je tako6e pokazao neobinu vrstinu+ ,o#aju3i zimi bez obu3e i
kaputa(Prema nekim istoriarima+ zara6ivao je za ivot pre#aju3i filozofiju svojim ueni1ima+
#ok #ru)i tvr#e #a je i-ao stopama svo)a o1a+ skulptora( Neki ak veruju #a su fi)urine "ri
)ra1ije koje su neka#a krasile *kropolj+ zapravo nje)ov ra#(
:
#$nam da ni%ta ne znam& ' ( ) *+ ,- ) * ( ) *+.
Sokrat 7)rki ;<=>?@AB+ 'C%( p(n(e( D :EE( p(n(e(9 je bio )rki 7atinski9 filozof+ verovatno sa
najve1Fim uti1ajem( Platon i *ristotel+ #ru)i poznati filozofi klasine *tine+ bili su zapravo
nje)ovi ueni1i i 1ela zapa#na filozofija je bila zasnovana na nji,ovom ra#u( 5iste ovo) veliko)
mislio1a se mo)u vi#eti na )otovo svim filozofskim fakultetima ime mu se svako#nevno o#aje
poast(

Sokratov meto#
Nje)ov najznaajniji #oprinos zapa#njakoj misli je nje)ova #ijalo-ka meto#a istraivanja+
poznata kao sokratski meto# ili meto# elen,os koji je -iroko primenjivao u ispitivanju kljuni,
moralni, kon1epata a prvi put je opisan u Platonovim Sokratskim #ijalozima( Gbo) ovo)a se
Sokrat obino smatra o1em etike ili moralistike filozofije i filozofije uop-te(
Skulptura Sokrata Muzej Luvr
'
Sokratski meto# je ne)ativni meto# ,ipotetske elimina1ije u kojem se bolje ,ipoteze pronalaze
stalnim i#entifikovanjem i eliminisanjem oni, koje vo#e u kontra#ik1ije( Ovaj Sokratov meto# je
tra)anje za su-tinskim ,ipotezama+ pretpostavkama ili aksiomima+ koje mo)u #a nesvesno
oblikuju ovekovo mi-ljenje i #a i, uine subjektom posmatranja kako bi se o#re#ila nji,ova
konzisten1ija sa ostalim verovanjima( Op-ta forma je serija pitanja formulisani, kao testovi
lo)ike i injeni1a usmereni, #a pomo)nu osobi ili )rupi #a otkriju svoja uverenja o istoj temi+
istrauju3i #efini1ije ili lo)oi 7lo)oi9 7je#nina lo)os9+ tee3i #a se karakteri-u )eneralne
karakteristike koje #ele razni poje#inani primeri(
Do )rani1e u kojoj je ovaj meto# #izajniran #a iznese na vi#elo #efini1ije impli1itne u
sabese#nikim verovanjima ili #a im pomo)ne #a pro#ube svoje razumevanje+ ovaj meto# se
naziva meto#om majeutike( *ristotel je Sokratu pripisao otkrivanje meto#a #efini1ije i in#uk1ije
koji se smatraju su-tinom nauno) meto#a( Hu#no je+ me6utim+ #a je *ristotel tako6e tvr#io #a
ovaj meto# nije primeren za etiku(
Ie-t uitelj moe #a naui uenike #a misle svojom )lavom putem ove meto#e( Ovo je je#ini
klasini meto# po#uavanja koji je poznat po tome -to moe #a stvori stvarno autonomne
mislio1e( Postoje neki kljuni prin1ipi za ovu formu po#uavanja:
J Uitelj i uenik se moraju sloiti o temi pre#avanjaK
J Uenik mora #a se sloi #a 3e poku-ati #a o#)ovori na uiteljeva pitanjaK
J Uitelj i uenik moraju biti voljni #a pri,vate svaki razuman o#)ovor( "o jest+ pro1es
rezonovanja se smatra vanijim o# injeni1aK
J Uiteljeva pitanja moraju #a razotkriju )re-ke u rezonovanju ili verovanjima uenika( "o jest+
uitelj mora #a razmi-lja bre i tanije o# uenika+ #a otkrije )re-ke u uenikovom razmi-ljanju+
a on#a #a formuli-e pitanje na koje uenik ne moe #a o#)ovori ako ne ispuni pro1es
razmi-ljanja( Da bi bio sposoban za ovo+ uitelj mora #a razmi-lja veoma brzo u vezi sa
klasinim )re-kama u razmi-ljanjuK
L
J *ko uitelj napravi )re-ku lo)ike ili injenine priro#e+ pri,vatljivo je #a uenik ispravi
uitelja(
/ako #iskusija nije #ijalo)+ ona nije po#esan me#ijum za sokratski meto#( 4pak+ o# pomo3i je
ako je uitelj sposoban #a vo#i )rupu uenika kroz #iskusiju( Ovo nije uvek mo)u3e u
situa1ijama koje trae o# uitelja #a o1enjuje uenike+ ali je pe#a)o-ki pri,vatljivije+ jer
o,rabruje uenike #a razmi-ljaju+ a ne #a se u)le#aju na autoritete(
Slobo#nije se svaki pro1es uzastopni, postavljanja pitanja u #ijalo)u moe smatrati sokratskim
meto#om(
Sokrat primenjuje svoj meto# u ispitivanju kljuni, moralni, kon1epata+ vrlina: pobonosti+
mu#rosti+ uz#ranosti+ ,rabrosti i pravinosti( "akvo istraivanje je stavljalo izazove pre#
impli1itna moralna ube6enja sa)ovornika+ istiu3i nea#ekvatnosti i nekonsistentnosti u nji,ovim
uverenjima i obino je #ovo#ilo #o stanja zbunjenosti poznato) kao aporia( U po)le#u takvi,
nea#ekvatnosti Sokrat je priznavao svoje neznanje+ ali su ostali i #alje tvr#ili #a imaju znanje(
Sokrat je verovao #a )a injeni1a #a je svestan svo) neznanja ini mu#rijim o# oni, koji+ iako ne
M
znaju+ ipak tvr#e #a pose#uju znanje( !a#a ovo ube6enje moe iz)le#ati para#oksalno na prvi
po)le#+ ono je u stvari Sokratu omo)u3avalo #a otkrije sopstvene )re-ke )#e bi ostali mo)li #a
pretpostave #a su u pravu( Ova tvr#nja je poznata po ane)#oti ka# je Delfsko proroi-te objavilo
#a je Sokrat najmu#riji o# svi, lju#i(
Sokrat je ove tvr#nje o mu#rosti koristio kao osnovu svoji, moralni, po#sti1aja( "ako je tvr#io
#a se )lavna #obrota sastoji u brizi #u-e u vezi sa moralnom istinom i moralnim s,vatanjem #a
0bo)atstvo ne #onosi #obrotu+ ali #obrota #onosi bo)atstvo i svaki #ru)i bla)oslov+ i poje#in1u i
#ravi2+ i #a 0ivot bez istraivanja 7#ijalo)a9 nije vre#an ivljenja2( Sokrat je tako6e tvr#io #a je
bolje biti tretiran lo-e+ ne)o sam se pona-ati lo-e(
C
Filozofska ube#jenja
Sokrat je esto )ovorio #a nje)ova mu#rost potie iz injeni1e #a 2on zna #a ni-ta ne znaN( Uz
ovo+ Sokrat je tako6e )ovorio #a se svi lo-i postup1i oveka mo)u pripisati nje)ovom ne#ostatku
znanja( Prostije reeno+ ako osoba po)re-i+ Sokrat je verovao #a je )re-ka uzrokovana nekom
vrstom neznanja( Ie3ina o# nje)ovi, briljantni, uoavanja poput ovi, je potekla iz
kontraprimera koje je iznosio u #ebatama sa #ru)im *tinjanima( Poneka# su )a nje)ova
ispitivanja #ru)i, #ovo#ila #o sti1anja neoekivani, znanja( !a#a se nika# nije fokusirao na
spe1ifine teme+ ve3ina Sokratovi, #ebata su bile usre#sre6ene oko karakteristika i#ealno)
oveka+ kao i koju formu i#ealna vla#a treba #a ima(
O
Sokrat je verovao #a svaki ovek u svom sr1u krije veliki broj istina i poku-ao je #a naui lju#e
kako #a i, otkriju( Nje)ova 1ela filozofska i#eolo)ija se sastoji o# par osnovni, prin1ipa( Prvo+
verovao je #a niko ne voli #a se pona-a nemoralno i ako se neko tako pona-a+ to je zato -to ne
zna -ta je moral(Ierovao je #a prave#nost #ovo#i #o znanja i #a je prav#a je#ini nosila1 lju#ske i
#ru-tvene sre1Fe(
Sokrat je verovao #a je najbolji nain #a ovek vo#i svoj ivot D ne #a se usre#sre#i na
akumuliranje bo)atstva+ ve3 #a se usre#sre#i na samorazvoj( On je uvek pozivao #ru)e #a
poku-aju #a se vi-e kon1entri-u na prijateljstva i ose3anje istinsko) zaje#ni-tva jer je verovao #a
je ovo najbolji nain #a lju#i rastu kao naro#( 4#eja #a lju#i pose#uju o#re6ene vrline je bila nit
Sokratovi, pre#avanja( Ove vrline pre#stavljaju najznaajnije kvalitete koje osoba moe #a ima+
a prve me6u njima su filozofske i intelektualne vrline( Sokrat je na)la-avao #a 2je vrlina
najvre#nija o# svi, bo)atstava+ istina lei ispo# senki postojanja+ i #a je posao filozofa #a pokae
ostalima koliko malo oni u stvari znaju(N
Sokrat je verovao #a 2i#eali spa#aju u svet koji samo mu#ri lju#i mo)u #a razumejuN -to ini
filozofe je#inim tipom lju#i po)o#ni, #a upravljaju 7vla#aju9 #ru)ima( Sokrat nipo-to nije bio
bla) u svojim spe1ifinim stavovima o vla#i( Otvoreno se protivio #emokratiji koja je vla#ala u
*tini kasnije tokom svo) ivota( *tinska #emokratija nije bila ekskluzivna( Sokrat se protivio
bilo kojoj formi vla#avine koja nije bila nje)ov i#eal savr-ene republike kojom bi upravljali
filozofi+ a atinska vla#a je bila #aleko o# to)a( "okom kasniji, sta#ijuma sokratovo) ivota+
*tina je bila u stalnim politikim prevratima( Demokratiju je prvo zba1ila frak1ija poznata kao
"iranija tri#esetori1e koju je pre#vo#io /ritijas koji je ranije bio Sokratov uenik( "irani su
vla#ali je#no kratko vreme pre ne)o -to je atinska #emokratija ponovo uspostavljena o# ka#a je
poku-avala #a u)u-i Sokratov )las(
E
Plavni problem Sokratove filozofije jeste kako treba iveti #a bi se bilo u skla#u sa istinom+
o#nosno onim 2 Qto je #obroN ( O#)ovor je pretpostavljao ovekovu bri)u o #u-i( Unutra-nji svet
lju#ske #u-e mno)o je znaajniji o# sveta spolja-nji, #obara( Ga razliku o# nji, + #u-a je
besmrtna 4 iz to)a je njena vre#nost nemerljiva( Da bismo na o#)ovaraju3i nain vo#ili rauna o
vlastitoj #u-i + moramo se koristiti onim -to je njoj najblie + a to je razum( Nje)a treba
upotrebljavati na ispravan nain( /a#a 4 ako to inimo + on#a nuno ivimo umereno + u
samosavla#avanju( Na taj nain postajemo prave#ni ime realizujemo su-tinski 1ilj svo)a ivota+
#elujemo na osnovu znanja o onome -to je #obro(
&%
Su6enje i po)ubljenje
Prka 1iviliza1ija
Su6enje Sokratu je po#i)lo veliku #ebatu+ ini1iraju3i nastanak itavo) anra u literaturi poznato)
kao sokratski lo)oi( Sokratov nain pre#avanja je ljutio uti1ajne fi)ure nje)ovo) #oba+ ija je
reputa1ija mu#rosti i vrline bila uru-ena nje)ovim pitanjima( "reba re3i #a je sam Sokrat bio
#ovoljno mu#ar #a ne vre6a svoje sabese#nike+ ali su #ru)i lju#i koristili nje)ovu retoriku #a bi
izvr)li ru)lu mo3ne lju#e( 4ritantna priro#a ovi, pitanja je Sokratu #onela na#imak Rkonjska
muva *tineR( 4ako se Sokrat lino borio za *tinu i za)ovarao poslu-nost zakonima+ on je u isto
vreme kritikovao #emokratiju+ posebno atinski izborni sistem( "aj kriti1izam je po#i)ao sumnje
me6u #emokratama+ posebno ka# su neki o# nje)ovi, bliski, sara#nika pro)la-eni neprijateljima
#emokratije( *lkibija# je iz#ao *tinu u korist Sparte+ a /ritija+ nje)ov neka#a-nji uenik je bio
vo6e "iranije tri#esetori1e 7pro.spartanske oli)ar,ije koja je vla#ala *tinom par )o#ina nakon
poraza9(
Uz to+ Sokrat je imao neuobiajene stavove o reli)iji( 4zneo je nekoliko pozivanja na svoj lini
#u,+ ili #aimonion+ ma#a je ekspli1itno tvr#io #a ovaj #u, nika#a nije upravljao njime+ ve3 )a je
samo upozoravao na razne bu#u3e #o)a6aje( !no)i o# nje)ovi, savremenika su sumnjali #a
sokratov #aimonion znai o#ba1ivanje #ravne reli)ije( Op-te je mi-ljenje #a je sokratov
#aimonion slian intui1iji( Qtavi-e+ Sokrat je tvr#io #a kon1ept vrline+ a ne o#re6ivanje -ta
bo)ovi ele+ u stvari pret,o#i njemu(
&&
Gakljuak:
Sokratski #ijalozi su serija #ijalo)a koje je napisao Platon u formi #iskusija izme6u Sokrata i
#ru)i, lju#i to) vremena( 4#eje koje Platon saop-tava ne iz)ovara nije#an poseban lik+ ve3 one
isplivavaju putem sokratsko) meto#a+ po# Sokratovim vo6stvom(
U platonovom filozofskom sistemu 7Sokrat nije ostavio nikakve spise tako #a stvaran sa#raj
nje)ovi, uenja moe biti osporavan9+ uenje je pro1es pam3enja( Du-a+ pre svoje inkarna1ije u
telu je bila u 1arstvu i#eja 7ili raju9( "amo je vi#ela stvari onakvim kakve stvarno jesu+ a ne ble#e
senke ili kopije koje mi vi#imo na Gemlji( /roz pro1es ispitivanja #u-a moe biti nave#ena #a se
seti i#eja i nji,ovim istim formama+ -to #onosi mu#rost(
Ie3ina #ijalo)a pre#stavljaju Sokrata kako primenjuje ovaj meto# u o#re6enoj meri+ ali ni)#e
toliko kao u utipru( U ovom #ijalo)u+ Sokrat i utipro prolaze kroz nekoliko faza proi-3avanja
o#)ovora na sokratovo pitanje 0Qta je pobonostSN
&$
8itaratura:
. 2FilozofijaN + !ile Savi3+ Ila#imir N( Tvetkovi3+ Nena# Teki3 (
. 2DravaN Platon(
. 2O#abrana po)lavlja iz Filozofije vaspitanja 4 obrazovanjaN !ile Savi3(
&:
Sa#raj:
. Uvo# UUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU(($
. Sokratov meto# UUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU('
. Filozofska ube#jenjaUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU((O
. Su#jenje 4 po)ubljenjeUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU((&&
. GakljuakUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU((&$
. 8iteraturaUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU((&:
&'