EDICIJA STRIPČINE

№4

PREVOD S HOLANDSKOG
Bojana Budimir

ZA IZDAVAČA
Predrag Mladenović

UREDNIK
Goran Lakićević

GRAFIČKI UREDNIK
Miloš Trajković

LEKTOR
Mirjana Paunović

ŠTAMPA
Offset Print, Novi Sad

IZDAVAČ
IP Besna kobila
Branka Pešića 20 – Zemun
Tel./Fax 011 261 50 60
info@besnakobila.co.rs

Naša izdanja možete naručiti i putem našeg sajta

www.besnakobila.co.rs

NASLOV ORIGINALA
H.P. Lovecraft – Het onzienbare, en andere verhalen
Bewerkt en geïllustreerd door Erik Kriek

Copyright © 2012 Erik Kriek

First published by Oog & Blikl De Bezige Bij, Amsterdam.
www.oogenblik.nl

ZA OVO IZDANJE
Copyright © 2014 Besna kobila

Deze uit­ga­ve is mede tot stand geko­men dank zij een sub­si­die
van het Neder­lands Let­te­ren­fond­s.
O­va knji­ga je izda­ta zahva­lju­ju­ći pomo­ći Holand­skog fon­da za knji­žev­nost.
 ˇ
SADRZAJ
7 Predgovor Herarda Sutemana
11 Otpadnik
19 Boja izvan ovog svemira
45 Dagon
53 S one strane
63 Senka nad Insmutom
107 Pogovor Milana Hulsinga
Erik Krik se odvažio na veoma smeo potez: da crtežima
dočara ono što bi bilo najbolje i najefektnije da se prepusti mašti čitalaca. Svako ko čita 7

priču H. F. Lavkrafta, majstora američkog horora sa Istočne obale, zamišlja sopstvene

slike čudovišta. Sâm sam se – još kao dečak – upoznao sa jednom Lavkraftovom
pričom kada mi je otac poklonio Pre i posle ponoći, debelu zbirku engleske i američke
horor proze. Ono malo ilustracija u njoj bile su delo Epa Duvea. Prošlo je šezdeset
godina kako sam je dobio na poklon, a ta knjiga se još uvek nalazi na mojoj polici,
priče iz nje u mom sećanju, a slike u mrežnjači. Čudni crteži, fragmentirani i svedeni,
i kao što priliči – crno-beli. Ova knjiga zaslužna je za moju doživotnu fascinaciju: još
uvek redovno kupujem horor priče. Kad god se pojavi ponovljeno izdanje Embrouza
Birsa ili Roalda Dala, moram da pogledam da li u njemu ima nečeg novog – makar to
bila i sitnica.

Lavkraftova priča Stvar pred vratima jedan veoma bitan savetnik novoizabranog
fascinirala me je, i još uvek me toliko fascinira predsednika Sjedinjenih Država igrom
da sam je adaptirao u filmski scenario kada slučaja dolazi u jedan tipično Lavkraftovski
me je jedna holivudska producentkinja gradić u Novoj Engleskoj. Vidimo ga kako,
zamolila da za nju napišem politički nabijen obuzet metempsihozom (seoba duša), počinje
triler. Kako bi tražena aktuelnost bila da veruje da je njegova dužnost da dovede
zadovoljena, smislio sam situaciju u kojoj do smaka sveta, ako već on sâm nije blizu.
h. f. lavkraft - s one strane i druge priče
8
Vraća se u Vašington kao krajnje mentalno
obolela osoba da bi tamo u svojstvu direktora
Nacionalnog bezbednosnog saveta davao
predsedniku pogubne savete... Producentkinja
nije prihvatila scenario: „Mentalni bolesnici
ne bi nikada mogli da dođu na takvu poziciju
u Vašingtonu.“ Međutim... Baš u to vreme
u Reganovu službu je došao Oliver Nort,
dok će nešto kasnije upravo Bušovi savetnici
dovesti do toga da Sjedinjene Države grcaju
u neizmernim dugovima kako bi se vodili i
plaćali pogubni ratovi... Tja.
Po mom mišljenju, Lavkraft je darvinista:
niko ne može da utekne vlastitoj sudbini,
niti da skrene sa životnog puta koji mu utiru
njegovi geni i nasleđe. Erik Krik je to izuzetno
lepo otelotvorio u Senci nad Insmutom. Već
od četvrtog kadra prve table, dole u sredini,
možete – veoma suptilno – da nazrete kuda
će vas odvesti, i tako je do samog kraja priče.
Ono što vam kao čitaocu možda promiče je
h. f. lavkraft - s one strane i druge priče
ambijent, epoha u kojoj se radnja odvija: sredina
dvadesetih godina prošlog veka. Ta odeća, taj
gradić, ti automobili, taj osećaj pustoši! Ako
zamislim slike Edvarda Hopera bez boja, Erik
Krik je veoma blizu ovom majstoru. I to već
od prvog kadra: usamljeni čovek na krevetu u
užasnoj hotelskoj sobi. Uprkos jasnoći svojih
veoma detaljno urađenih crteža, Krik uspeva u
tome da me svaki put podiđe jeza. Želim da se
sklonim od te stvarnosti! Želim da pobegnem!
Horor je usko povezan sa našim
praiskonskim nagonom za bekstvom. Jer samo
smo zahvaljujući bežanju uspeli da preživimo
kao homo sapiensi. Kada su naši preci sišli s
drveća, mogli su da prežive jedino tako što su
bežali od drugih životinja, koje su bile i veće
i agresivnije od njih. Da bežimo, danas više
ne moramo: ništa i niko nije tako agresivan,
niti je razvio tako efikasno oružje kao čovek.
Međutim, čak i nakon stotina generacija, nagon
za bekstvom još uvek je prisutan, a onome ko
 9
ga poseduje prija kada mu zagolicaju baš taj strah, to je jasno. Ali to je, na izvestan način,
centar za strah u mozgu. To prijatno golicanje i svest da smo iz nekakve prasupe izašli
objašnjava popularnost koju od pamtiveka na zemlju kako bismo napravili „ovo“. Ali
imaju horor priče, kao i popularnost horor dovoljno je da se „ono“, šta god to bilo, dogodi
filmova koja je skorijeg datuma a – nadamo se kako bismo, iznova, beznadežno potonuli
– i popularnost horora u stripovima. u ništavnost, besvešće nikad zaboravljenog,
Ipak: ima tu više od nagona za bekstvom. teskobnog, vlažnog porekla. Strah od povratka
Živimo u jednom – naizgled – saznatljivom u ono odakle smo došli.
svetu. Ipak: da li je stvarno tako? Da li je sve
jasno kao na dlanu? Zamislite, zamislite na Herard Suteman,
trenutak, da postoji drugi svet. Nepoznat! Roterdam, 30. decembar 2011.
Tajanstven i nejasan! Zamislite da se iz tog
drugog sveta večito pružaju pipci koji žele da
nas povuku u ludilo! Ili, ako ne u ludilo, onda u
dubine iz kojih smo potekli, iz kojih su potekle
sve životinje pre nekih milijardu godina. U
vodu, u njenu tamu, mrak, među njene preteće
alge i pipke. U teskobu u kojoj ne možemo da
dođemo do vazduha, teskobu sveobuhvatajuće
mekote, iz koje nema izlaza i u koju tonemo,
daveći se u sopstvenim strahovima. Horor je

h. f. lavkraft - s one strane i druge priče

10
Svog prijatelja Kroforda Ipak, kada mi je otvorio vrata,
Tilingasta nisam video još šokirao sam se kada sam
otkad smo završili studije, video koliko je bio mršav i
pre nekoliko godina... zapušten...

53

Znao sam da se poslednjih

godina zatvorio u svojoj
laboratoriji na tavanu u kojoj
je naporno radio i malo jeo...

Zdravo, stari
Ah,
prijatelju! Došao sam
ti si!
čim sam primio tvoje
Brzo
pismo.
uđi!
 Molim te, nemoj da Hej!
se razvlačiš pred Polako!
vratima!

Dođi. Idemo u
laboratoriju. verujem
da sam došao do
značajnog otkrića.
Zato sam te zvao da
dođeš...
Ali zašto
je ovde ovako
54 mračno i zagušljivo?
I te sveće... Zar
nema struje?

Niko još
nije video ono
Potrebna mi čemu ćeš sada
je sva struja za prisustvovati...
eksperiment!
Samo me prati i
shvatićeš...
 Bože!
Ipak je uspeo
da sagradi tu
paklenu mašinu...
Ne mogu da
verujem kolika
sprava.

Zar nije
predivna?

55

Količina električne
mislio energije koju
sam da je ta Sedi! Sada ću ti proizvodi mora da je
tvoja sprava demonstrirati. neverovatna...
samo zamisao. Ali kakav je to
Kako uopšte čudan sjaj?
radi?
 Šta znamo o svetu i Moći ćemo da
univerzumu? Naše predstave preskačemo vreme,
o onome što nas okružuje prostor i druge dimenzije
su veoma ograničene. i da spoznamo poreklo
Uvek sam verovao da u našoj stvaranja...!
neposrednoj blizini postoje Ova sprava
tuđi, nepristupačni svetovi. proizvodi talase
koji će otvoriti naša
Ali... ne
čula! Videćemo na
razumem...
šta psi zavijaju noću!
Videćemo stvari koje
nijedno stvorenje
nikada nije videlo!

56

Slušaj!
Talasi iz mašine
bude hiljadu usnulih
čula u tebi! Video sam
istinu. Pokazaću ti
šta se nalazi
s one strane! Zadubi se u
blistavi sjaj...
Pokušaj da se
Gulp... otvoriš.
Čitav tavan nestao je u izmaglici... Slika je zatim postepeno ustupala mesto
Uobrazio sam da se nalazim u još užasnijoj predstavi potpune
džinovskom hramu, okružen usamljenosti u beskrajnom, onostranom,
bezbrojnim stubovima. bezvučnom svemiru...

57

Osetio sam kako se u meni javlja detinji strah koji me je naveo da potegnem revolver
iz unutrašnjeg džepa.
 Ne mrdaj se! Ne zaboravi da imamo
U ovim zracima ne samo posla sa zastrašujućim
da možemo da vidimo već i da svetom u kome smo gotovo
budemo viđeni! Dokle god se bespomoćni.
ne mičemo, manje-više
smo bezbedni...

Združeni šok zbog ovog otkrića i iznenadne Krofordove naredbe me je paralisao.

58

Video sam neopisive oblike, mrtve i žive, koji su se stapali u gnusan haos...
tu su bila raznobojna, meduzasta čudovišta koja su blago
podrhtavala u harmoniji sa spravom.
Osetio sam kako živi stvorovi promiču tik kraj mene, a
ponekad bi čak plutali pravo kroz moje telo!
Vidiš li ih?

Vidiš li stvari koje

u svakom trenutku plutaju i lelujaju
oko tebe i kroz tebe?

Vidiš li stvorenja
koja čine ono što ljudi nazivaju
čistim vazduhom i plavim nebom?
59
Zar nisam uspeo da probijem tu granicu?
Zar ti nisam pokazao svetove koje nijedan
čovek nikada nije video..?!
Ti si taj koji
je pokušao da me
obeshrabri dok
smo studirali,
ti kukavice...!

Ali sada te imam! Reći ću ti:

Probio sam se do dubina koje tvoj ograničeni
mozak ne može ni da zamisli. Video sam iza granica
beskraja i srušio demone sa zvezda. Svemir pripada meni!!
Proždirači me love, moraju se nahraniti. Znam kako
da im uteknem... Ali njihova glad
je neutaživa...
 Ne plaši se,
neće te povrediti...
Dezintegracija je go-
tovo bezbolna,
to ti garantujem.
Ali želim da ih Pusti
vidiš!! me...

Gledaj,
prokletniče.
Gledaj...! Tik su iza
tebe!!

Ergh
Moram... Moram
da pucam. Do
đavola!

60

Naslepo ispraznih
šaržer revolvera.

Začu se snažan krik i

sve se zamrači u trenu...
Događaja koji su usledili sećam se kao kroz maglu.

Očigledno su komšije začule pucnje

i obavestile policiju...

Zatekli su nas tamo: Kroforda

mrtvog, a mene bez svesti...

Ispostavilo se da Kroforda nisu

pogodili meci već je umro usled šloga.

61

Meci su pogodili opasnu spravu

koja se nalazila smrskana na podu
laboratorije.

Lekari su mi rekli da me
je hipnotisao osvetoljubivi i
krvožedni ludak...

Želeo bih da mogu da im verujem.

Nikada se više neću osećati prijatno
kad pogledam u nebo svestan da
nismo sami...
62