Professional Documents
Culture Documents
пропаганду, финансије које стоје иза њега, и фанатизам веганских активиста, данас постаје све
популарнији и све више се форсира на људе као некакав здрав (а уствари нездрав и
неприродан) начин живота.
Наш циљ је да подигнемо свест људи о овом надолазећем проблему и разбијемо митове који
га окружују.
Један од његових привих корака је изједначавање људи са животињама, што се управо док
читате ово дешава, а то ће постићи тако што ће се животињама дати „права“. Када јавно
животињама дају права, прећутно ће одузети наша. Дакле овде се не ради о давању права
животињама, већ о одузимању права и слободе човека. Наравно, ово не значи да психопате и
садисте који се иживљавају над животињама не треба казнити, али не сме се забранити
људима да користе животиње ради исхране – чему веганизам и вегани теже.
Нису сви вегани исти и не теже сви истом циљу, и унутар њихових кругова постоје поделе и
разлике. Две најчешће врсте вегана које срећемо и који су наизглед исти, али заправо се веома
разликују су:
Убити животињу ради исхране за њих је чин раван убиству човека и између та два не праве
никакву разлику. Да овакви вегани имају политичку или војну моћ, већ сутра би нам забранили
да једемо животињске производе.
2. Здравствени вегани
Овај тип вегана чини око свега 10% вегана и они у веганизам улазе преко књига, здравствене
литературе и семинара, углавном тражећи начин да здравије живе или побољшају своје
здравствено стање. Пошто се веганизам данас форсира као некакав здрав начин живота,
нормално је да људи који воде рачуна о здрављу залутају у њега. Овај тип вегана је умеренији,
јер када увиде да веганизам није толико здрав колико с епропагира, они га углавном
напуштају. Пошто их интересује здравље, не нападају људе на моралној основи што
конзумирају животињске производе и углавном се не мешају у приватност људи. Нису
агресивни и не маштају о свету у којем је забрањено конзумирање животињских производа,
где се једе синтетичко месо направљено од соје и разноразних хемикалија. Функционишу на
принципу логике и нису толико фанатични као етични вегани које покрећу емоције и који од
веганизма не одустају чак и када им је здравствено стање изузетно нарушено.
Да ли веганска исхрана здрав или нездрав начин живота, зависи од само једне ствари – да ли
веганску дијету примњујете краткорочно или дугорочно. Уколико је примањујете краткорочно,
одосно одређени временски период (типа месец дана максимум), ова исхрана ће имати
позитиван ефекат на ваше здравље, и чак се и препоручује. Али, уколико овај вид исхране
почнете да упражњавате дугорочно, пре или касније, нашкодићете себи и свом здрављу.
Укратко, уколико постите (храните се по веганским принципима) одговор је ДА, веганска
исхрана је здрава. Уколико планирате до краја живота да се овако храните, одговор је НЕ.
Веганизам је мач са две оштрице.
2. Да веганизам има моралну супериорност, не штети околини и тиме свет чини бољим местом
Веганизам није морално супериорнији
Ово не пише било ко, већ бивши веган, који је био део веган култа и из прве руке видео шта се
унутар њихових кругова дешава, видео вегане чије се здравље из године у годину све више и
више нарушава, али су услед свог фанатизма настављали и настављају да иду овим путем,
негирајући да њихов начин исхране има било шта са тим.
И то није никакав проблем, уколико неко жели да наруши своје здрављу из неких својих
личних убеђења и ставова, океј, али уколико неко жели да Вам наметне своје ставове, па ако
треба и силом и тоталитаризмом, а Ви знате да Вам они не одговарају, е онда улазимо у
озбиљан конфликт. Веганизам никада и не би био озбиљно сваћен да није агресиван и да не
угрожава људска права na слободу избора.