1

Pavao Pavličić

Salon za plakanje

Mozaik knjiga

2
 1
Pred vratima je stajao visok muškarac malo pogrbljena drţanja, u
kišnom ogrtaĉu zakopĉanom do grla. Lice mu se nije vidjelo, jer je toĉno iza
njegova zatiljka bliještala mlijeĉna kugla stubišne rasvjete. Djelovao je nekako
zlokobno, kao da je došao obaviti kakav neugodan posao, ili bar kao da mu je
zadaća priopćiti lošu vijest.
Dok se, napola rasanjen, pridizao na kauĉu, Remetin je znao da je kroz
san ĉuo kako je pojavi toga ĉovjeka prethodilo kucanje na vratima, i kako su
bila ĉetiri udarca u nejednakim razmacima. Ĉak se prisjetio da postoji i neka
slavna klasiĉna skladba, gdje ta ĉetiri udarca oznaĉavaju dolazak sudbine. Ali,
naravno, sve to bilo je krajnje apsurdno: zvono na vratima bilo je ispravno, pa
kakva bi onda razloga taj ĉovjek mogao imati da kuca? Remetin zakljuĉi da
mu se sve to priĉinjava jer se još nije dovoljno razbudio, pa je utoliko
paţljivije sad zurio prema vratima, gdje je njegova ţena stajala na pragu i
upravo se suoĉavala s posjetiteljem.
I, nekako mu se ĉinilo da je i ona impresionirana tom iznenadnom
pojavom stasitoga neznanca, jer ostala je posve bez teksta, a to je za nju bilo
netipiĉno. Otvorila je vrata te stala zuriti u dolaznika, nesposobna da mu se
obrati i da ga upita što ţeli. Zato je stranac morao progovoriti, pa je to i
uĉinio.
— Dobar dan — rekao je. — Ili dobra veĉer. Oprostite što kucam,
mogao sam i zvoniti, ali u posljednje vrijeme stekao sam naviku, da vam sad
ne objašnjavam...
Tada je gospoĊa Remetin rekla nešto vrlo ĉudno, nešto što je njezina
muţa natjeralo da se još jaĉe ispravi na kauĉu i da napne uši. Rekla je:
— Znam, znam, jasno mi je. Naime, ja pratim...
I, tu se prekinula. Što to ona prati? I kako to da joj je ponovno
ponestalo rijeĉi, njoj, koja je bila tako ponosna na svoju govorljivost, a i na
gramatiĉku ispravnost vlastitih reĉenica, koju je izbrusila kroz tolike godine u
razredu? Što se zapravo dogaĊa? Remetin se već spremao da intervenira,

3
manje zato što bi mu pojava toga posjetitelja doista smetala, a više zato što mu
je išlo na ţivce vlastito nerazumijevanje situacije.
Ali, tada je gospoĊa Remetin samo malo jaĉe raskrilila vrata, te je
pokretom ruke pozvala gosta da uĊe. Ovaj je poziv prihvatio, pa je ĉak i
pruţio ruku, te se pozdravio s gospoĊom Remetin. Mora biti da je tada rekao i
svoje prezime, ali Remetin to, dakako, nije ĉuo. Ali je zato opazio kako
njegova ţena usrdno kima glavom, kao da zapravo znade tko je taj ĉovjek, ili
kao da njegov dolazak njoj, kao predstavnici ovoga obiteljskog doma, ĉini
osobitu ĉast.
Ĉovjek je napravio tri - ĉetiri koraka i našao se na pragu dnevne sobe,
ali kao da još nije bio svjestan Remetinove prisutnosti na kauĉu. Remetin se
nije ni javljao ni micao, nadajući se da će ga neznanac iznenada opaziti i tada
se lecnuti, a onda će domaćin, dakako, imati dva poteza prednosti. Umjesto
toga, gost je iznenadio njega, jer Remetin je bio taj koji se morao trgnuti i
uvidjeti da opet skoro ništa ne razumije.
Jer, ĉovjek je sad raskrilio svoj ogrtaĉ (a taj je do toga trenutka doista
bio zakopĉan do posljednjeg gumba), pa ga je svukao, a onda se stao osvrtati
kamo da ga stavi. Prihvatila ga je gospoĊa Remetin i objesila na vješalicu u
predsoblju. Ispod ogrtaĉa ukazala se sivomaslinasta tkanina.
Ĉovjek je nosio uniformu oficira JNA.
Na trenutak, Remetin je pomislio da sanja, da se još nije ni probudio iz
svojega kratkog poslijepodnevnog drijemeţa. Najviše od svega zbunjivalo ga
je to što je odora bila razmjerno nova i što na njoj ništa nije nedostajalo: ni
prikladni gumbi, ni zlatni obrub na epoletama, a ni dvije zvjezdice unutar
toga obruba, koje su upozoravale na to da ĉovjek ima ĉin potpukovnika.
Ma, koji je to vrag? Premda je sve skupa trajalo vrlo kratko, Remetin je
imao dovoljno vremena da se ĉudi i snebiva. Otkud potpukovnik JNA u
njegovu stanu? I to sada, 2015.? Zar mu se priviĊa, tko je tu lud?
A onda je još zapazio da se posjetitelj i gospoĊa Remetin neĉemu smiju,
i to glasno i srdaĉno. Nisu se mogli smijati Remetinu i njegovu zbunjenom
izrazu, jer bili su okrenuti na posve drugu stranu. Bili su okrenuti prema
televizoru, koji je bio smješten tako da Remetin nije mogao dobro vidjeti
njegov ekran. Zato se sad malo nagnuo da utvrdi o ĉemu se radi, sve se
pitajući koliko tih iznenaĊenja još moţe biti. Jer, ona su se dosad samo nizala:
najprije njegova ţena zanijemi kad ugleda toga ĉovjeka na vratima, onda se

4
pokaţe da je on potpukovnik JNA, a na kraju se njih dvoje stanu tome — ili
neĉemu drugom — glasno smijati, kao da se radi o tko zna kako uspjeloj
dosjetki. Napokon je dovoljno istegnuo vrat da vidi što se prikazuje na
televiziji.
A ondje je ugledao toga istog ĉovjeka koji sad stoji nasred njegove
dnevne sobe: sjedio je za pisaćim stolom, opet u odori potpukovnika, i strogo
nešto govorio vojniku koji se ukoĉio pred njim uplašen i jadan. Zaĉulo se
kucanje na vratima i ušao je drugi vojnik. Bila je to valjda nekakva komanda i
bio je to...
Tada se Remetin pljesnuo dlanom po ĉelu i to je odjeknulo u prostoriji,
tako da su se njegova ţena i neznanac trgnuli, pa se okrenuli prema njemu.
On je ustao i krenuo da i sam pozdravi posjetitelja. Sve je odjednom bilo
jasno.
Odnosno, ne baš sve, nego tek ponešto. Onako bunovan, Remetin je
razabrao da je to na programu serija Zanimljivo doba, koja ide svako
poslijepodne, a u njoj se nudi freska hrvatskog društva od sredine
osamdesetih do sredine devedesetih godina (upravo se tako sapunica
reklamirala), dok je naslov zacijelo aluzija na onu poznatu kletvu Dao ti Bog
da ţiviš u zanimljivo doba. I, sjetio se Remetin da je ĉovjek koji se sad pojavio
na njegovim vratima jedan od protagonista te serije. Istoga ĉasa spomenuo se i
kako se zove lik što ga gost tumaĉi, ali se njegova graĊanskog imena nije
mogao sjetiti. Lik se zvao Potpukovnik Mirković, a glumac... U svakom
sluĉaju, ustao je Remetin s kauĉa, pa pruţio ĉovjeku ruku, pogledavajući pri
tome prema svojoj ţeni upitno i bojaţljivo. Za to je imao dva razloga.
Prvi je bio u tome što je ţelio da ona, u skladu sa svojom ulogom
gazdarice, odluĉi gdje će se sjediti, te da posjetniku ponudi stolac. A drugi
razlog bio je u tome što je po supruginu licu ţelio doznati je li se ona
oporavila od šoka.
UviĊao je, naime, da je pojava toga glumca pred njihovim vratima
morala biti golemo iznenaĊenje za njegovu ţenu. Jer gospoĊa Remetin vrlo je
paţljivo pratila seriju Zanimljivo doba, koja se bavila sudbinama nekolicine
obiteljski povezanih ljudi u teškim vremenima otprije ĉetiri desetljeća. S
pravom je smatrala da je to i njezina vlastita povijest, te da joj je i duţnost
seriju gledati i stvoriti o njoj sud. A onda joj se dogodilo da je postala ovisna o
toj priĉi (jer priĉa je imala stotine nastavaka i bezbroj uzbudljivih obrata), te
da su je jako zainteresirali i likovi i njihovi tumaĉi. Zato je pojava toga glumca

5
na njezinu pragu — a zvao se on Fedor Stanišić, sad se Remetin sjetio — za
nju bila posve nevjerojatna i jednako uzbudljiva kao da se ondje ukazao
glavni tajnik Ujedinjenih naroda. Remetin se zato nadao da se njegova
supruga u tom uzbuĊenju neće ni sjetiti kako bi se trebala i na muţa barem
malo naljutiti. I doista, ona je sad ponudila neznancu sjedalo, nabrojila izbor
pića, a kad je glumac rekao da ne smije ni kap alkohola, poţurila se da skuha
kavu. Remetin je zabrinuto gledao za njom i usput pratio kako osjećaj krivnje
u njemu sve više raste.
Jer, ako je njegova ţena doţivjela šok, onda je za to kriv samo on,
Remetin, i nitko drugi. Ovaj je posjet zapravo bio najavljen, a on je zaboravio
na to kao na smrt, pa tako nije ni svoju suprugu pripremio na ono što će se
dogoditi. Moţda je glavna nevolja bila u tome što je taj Fedor Stanišić bio
odviše uljudan, a Remetin na tu mjeru pristojnosti nije bio na navikao, pa je
zato sve ispalo krivo.
Glumac je, naime, svoj posjet najavio još juĉer, kao civiliziran ĉovjek,
dajući domaćinu mogućnost da se pripremi, a zapravo mu — barem u
Remetinovu sluĉaju — nudeći priliku da na tu najavu zaboravi. Stanišić je
poslao poruku preko Remetinova pomoćnika Luje Katića zvanog Luka, a to je
dodatno pridonijelo da Remetin — više nesvjesno nego svjesno — olako
shvati cijelu stvar i da o njoj ne kaţe svojoj ţeni ni rijeĉi. Ukratko, bio je to
nepovoljan stjecaj okolnosti: tako bi to Remetin objasnio nekome manje
strogom nego što je bila njegova supruga, ali je dobro znao da takva
argumentacija kod nje neće upaliti.
Lujo Katić, Remetinov pomoćnik u Crnoj kronici, bio je po svojoj
formalnoj naobrazbi glumac: završio je kazališnu akademiju i nastupio je u
nekoliko filmova i televizijskih drama. Ali, ĉinio je to uzgred i više u šali, jer
nikad nije bio na angaţmanu i nikad nije ni pokušavao ţivjeti od glume. Još
dok je bio student, proradila je u njemu novinarska ţica, i tako je posve
odlutao na tu stranu. S vremenom je, doduše, uoĉio da mu glumaĉko iskustvo
moţe dobro doći u tzv. istraţivaĉkom novinarstvu, ali inaĉe nije volio da mu
se njegova histrionska prošlost odviše spominje. A ipak, zadrţao je vrlo
intenzivan dodir s kazališnim i filmskim svijetom, ĉesto se s tim ljudima
susretao, pa je poznavao i mlaĊe glumce, glumice, reţisere i kamermane, a ne
samo one iz svoje generacije. A i oni su njega raĉunali kao svoga, pa su mu
slali pozivnice za sve premijere, a on je usrdno na te premijere odlazio,
premda nije volio da ga se poslije pita kako ocjenjuje predstavu ili film. U

6
svakom sluĉaju, Luka je bio glavni krivac što se ovaj Fedor Stanišić — koji sad
sjedi nasuprot Remetinu i demonstrativno okreće leĊa vlastitoj slici na
ekranu — našao na pragu trešnjevaĉkog stana i time silno uznemirio gospoĊu
Remetin.
Ona se, uostalom, upravo vratila s kavom, pa je znatiţeljno pogledala
dvojicu muškaraca, kao da se pita jesu li oni govorili o ĉemu vaţnom dok nje
nije bilo i nije li se u meĊuvremenu otkrio razlog ovoga iznenadnog posjeta.
Remetin se tada sjeti kako je gospoĊa Remetin, komentirajući Stanišićevu
ulogu u seriji, uvijek isticala kako je glumac neobiĉno zgodan, te je to
koristila da istakne njegovo glumaĉko umijeće: lako je igrati negativca kad si
ruţan i antipatiĉan, a mnogo teţe onda kad si naoĉit, uglaĊen, kad imaš
ugodan glas i inteligentne oĉi. A sve je to imao ovaj Fedor Stanišić. Uostalom,
urednik nije mogao a da ne opazi kako je njegova ţena sad porumenjela i
nekako zablistala, kao i uvijek kad bi joj netko bio osobito vaţan. Bilo je
krajnje vrijeme da nešto poduzme.
— A vi ste ravno sa snimanja? — upitao je glumca.
— Pa da, vidite da imam i kostim... Sad nam je pauza, pa sam mislio da
bi bilo najzgodnije...
Remetin se maglovito sjećao da u blizini njegova stana postoji nekakva
hala što je zaostala od nekadašnjih industrijskih pogona, a sada se njome
koristi televizija kad joj treba oveći studio, za sapunice ili za štogod drugo.
Time se onda objašnjavalo mnogo toga u vezi s ovim neobiĉnim posjetom:
Fedor Stanišić zacijelo upravo u toj hali snima nove nastavke serije
Zanimljivo doba, pa je tako u stanci skoknuo ovamo. Otuda i njegova
uniforma, a i onaj kišni ogrtaĉ zakopĉan do grla: moralo je glumcu u tome
ogrtaĉu biti vruće, jer bila je tek prva polovica listopada i vrijeme je bilo
toplo, ali nije valjda mogao sebi dopustiti da ga vide na ulici u uniformi
potpukovnika JNA. Remetin je bio spreman kladiti se da Stanišić ima u dţepu
i velike sunĉane naoĉale, koje je skinuo kad je ušao u njegovo stubište.
— Gospodin Stanišić nije samo glumac — objasni Remetin svojoj ţeni.
— Nego je i ravnatelj kazališta.
— E, da, naţalost — naĉinio je Stanišić grimasu. — I, upravo u tom
svojstvu, bio sam tako slobodan...
Da je Remetinu u tome ĉasu ţivot ovisio o tome da kaţe što to zapravo
glumac od njega treba, on na to pitanje ne bi bio kadar odgovoriti. A opet,

7
nije za to mogao kriviti nikoga drugog osim sebe. Samo, ovaj put nije bila
posrijedi njegova posloviĉna zaboravnost, nego njegova isto tako posloviĉna
komocija. Jer, Luka je njemu potanko objasnio što zapravo Fedor Stanišić
hoće, ali je to uĉinio na svoj naĉin, uzgred i uz mnogo neuspjelih dosjetaka
Što ih je posijao po svome ionako kratkom izlaganju. A Remetin je tu bio kriv
zato što je — premda je dobro poznavao svojega pomoćnika i premda je imao
naĉina da ga opomene i stavi u red — pustio da sve to samo tako proĊe, te se
zadovoljio Katićevim migoljenjem, umjesto da zatraţi punu i jasnu istinu. A
što je najbolje, bilo je oĉito da je Luka kazao Stanišiću kako će Remetin biti
unaprijed pripremljen, kako će, dakle, znati o ĉemu se radi, te glumcu neće
preostati ništa nego samo da kaţe ono glavno što ima reći. Remetin se sada
pitao kako da iz gosta izvuĉe pravi razlog njegova posjeta, a da pri tome ne
ispadne nepristojan.
— Koliko sam razumio — rekao je sad, jer poneĉega se ipak maglovito
sjećao — vama je osobito stalo do diskrecije?
— Toĉno — rekao je Fedor Stanišić s olakšanjem. — Tako su zamolili
mene, pa tako ja molim vas... Osoba u ĉije ime dolazim višekratno je naglasila
da zasad policiju treba ostaviti sasvim postrani...
Na tu rijeĉ gospoĊa Remetin malo se lecnula. Oĉito, ona je povjerovala
kako se Stanišićev posjet tiĉe Remetinove novinarske profesije: glumcu (i
ujedno direktoru) potrebno je da se njegov teatar malo ĉešće spomene u
novinama, ili ţeli da se napravi reportaţa o seriji Zanimljivo doba. A sad, kad
je spomenuta policija, postalo je oĉito da će stvari krenuti sasvim drugim
smjerom, i to baš onim koji se gospoĊi Remetin nimalo ne sviĊa.
— Dobro, a u kojoj ulozi onda ja tu nastupam? — upitao je Remetin, a
onda pomislio da to moţda zvuĉi odviše ciniĉno, s obzirom na to da razgovara
s glumcem. — Mislim, zašto me trebate?
— E, pa o tome se baš i radi — kazao je glumac. — Vi ste iskusan
ĉovjek i znate mnogo o... Luka mi je govorio o vašoj suradnji s policijom... Pa
bismo htjeli da vi to malo pogledate, pa da nam kaţete...
— Da pogledam što?
— A, nisam vam još rekao? — digne Fedor Stanišić obrve. — Eto,
vidite, uhvatila me trema. Tu vam se radi o sluĉaju nestale osobe.

8
 2

Po drugi put u vrlo kratkom vremenu, Remetin se pljesnuo rukom po

ĉelu.
Jer, samo što je Fedor Stanišić otišao, nazvao ga je Luka. Kao da se
nalazi negdje u blizini, kao da nadzire ulaz u Remetinovu zgradu, Katić je
toĉno osjetio kad je zrak ĉist i kad smije telefonirati. A zvao je zato što je bio
znatiţeljan kao baba i nije mogao ţivjeti dok ne ĉuje kako je prošao posjet
slavnoga glumca Remetinovoj obitelji. Remetin je pri tome dobro znao da
Luka zapravo ima tremu, jer se boji da se Fedor Stanišić neće svidjeti njegovu
šefu i da će ovaj biti prema njemu osoran. Ali, na telefonu je Katić, dakako,
taj svoj strah pokušao zabašuriti uobiĉajenim preseravanjem. — Je li otišao
visoki gost? — upitao je najprije.
— Jest — zabrundao je Remetin.
— I, je li ti izloţio problem? Nisi baš mnogo razumio, je li tako?
Kako je Luka mogao znati da se glavni Remetinov problem i sastoji
upravo u tome što nije mnogo razumio od onoga što mu je Fedor Stanišić
govorio? Jer, ostali su mu zagonetni i glumĉevi razlozi, i okolnosti samoga
sluĉaja, a napokon i uzrok zbog kojega upravo on, Remetin, treba da se tim
sluĉajem bavi. Zato je sad oprezno rekao:
— Donekle.
— E, ali zato ti imaš mene! — nastavljao se Luka benaviti. — U onim
papirima što sam ti ili dao sve lijepo piše i sve se moţe do u detalje
rekonstruirati, pa prema tome...
Na tome mjestu Remetin se opet lupio šakom po ĉelu, to je bilo već
drugi put toga poslijepodneva. Pa da, Luka ga je opskrbio obilatim
materijalom, a on je trebao samo letimice... A ni toliko nije uradio, nego je na
cijelu stvar zaboravio, kao što je zaboravio i na najavljeni Stanišićev posjet, te
je tako, kad se uzme jedno s drugim, ispao ne samo neotesanac, nego i budala.
Jedina dobra stvar bilo je to što njegove supruge nije bilo u prostoriji dok je

9
on telefonirao, te zato nije vidjela znakove njegove sramote i nije došla u
priliku da se upita nije li sve to predznak neĉega još mnogo goreg.
— Što prema tome? — iskosio se sad osorno na svoga poboĉnika. — Što
ti zapravo hoćeš?
— Htio sam reći — malo se uozbiljio Katić — da je Fedor Stanišić i
inaĉe takav: poĉne reĉenicu, pa je ne dovrši, priĉa priĉu od kraja prema
poĉetku, raĉuna da znaš nešto što ne znaš, i sve tako... No, kad ĉovjek ima uza
se dobra terenskog radnika, kao što imaš ti, onda...
— Znaš što, terenski radniĉe — kazao je Remetin. — Idi ti meni lijepo
na teren, ili kamo hoćeš, a mene pusti na miru.
— Samo još reci jesi li prihvatio posao?
— A što sam drugo mogao? Ti si me tako lijepo i terenski uvalio, da mi
nije bilo drugog izlaza. Ali, ĉekaj, još ćemo mi razgovarati o tome...
— Dobro, dobro — rekao je Luka. — Neću više smetati.
A osjećalo se da mu je kamen pao sa srca. Kao da mu je osobito stalo da
se pokaţe pred tim tamo svojim glumcima. Ali, sve u svemu, Remetin nije bio
ljut na Luku, pa mu nije ĉak smetalo ni to što je ovaj sad nazvao. Jer,
pomoćnik mu je barem u neĉemu olakšao: otklonio je sve sumnje u pogledu
Stanišićeva izlaganja. Doista, kad je glumac otišao, Remetin je bio uvjeren
kako je ĉovjeka slabo razumio zbog toga što sam postaje sve stariji i sve
gluplji, kao što se jasno vidi po rastućoj zaboravnosti. A sad je Luka ustvrdio
kako Fedor Stanišić i inaĉe smušeno govori, pa je to bilo nekakva utjeha.
A u drugu ruku, ne bi se moglo reći ni da je Remetin baš jako paţljivo
slušao glumĉevo izvješće. Više je promatrao ĉovjeka nego što je pratio
njegove rijeĉi. A promatrao ga je iz znatiţelje koja nije bila sasvim lišena
osobnih motiva. Zapazio je, naime kako njegova supruga staklasto zuri u
glumca, pa se zato stao pitati što to ima na tome ĉovjeku što tako privlaĉi
ţene.
Jer, ako je Fedor Stanišić bio po neĉemu doista poznat, onda su to bili
njegovi ljubavni podvizi. Imao je iza sebe ĉetiri braka i sad je opet bio
slobodan, a u kazališnom svijetu — u što treba ukljuĉiti još i radio, televiziju i
estradu — praktiĉki nije bilo naoĉitije ţene za koju se ne bi priĉalo da je
nekada s njim mutila. Naravno, kod mnogih se ţena radilo tek o znatiţelji, pa
je Stanišićeva zavodniĉka karijera uglavnom bila niz kratkih veza i površnih

10
avantura, ali bilo je tu i ozbiljnijih priĉa koje su ukljuĉivale razvode, tuĉnjave,
rezanje ţila i muĉne podjele braĉne steĉevine.
A kad bi ĉovjek dobro pogledao toga Stanišića — doista, Remetin je za
vrijeme razgovora donekle nepristojno zurio u nj — ne bi se mogao naĉuditi
toj glumĉevoj slavi: jer, bio je on, doduše, visok, donekle i plećat, ali to je bilo
sve. Oĉi su mu bile sive i pomalo bezizraţajne (a ne inteligentne, kao što je
tvrdila gospoĊa Remetin), nos krupan, ovješen, bore na obrazima duboke, a
obrve već sada staraĉki ĉupave, premda se ĉovjek nalazio tek u ĉetrdesetim
godinama. Kretao se i gestikulirao mlako i škrto, i ni po ĉemu ga ĉovjek ne bi
zapazio i izdvojio meĊu drugim ljudima. Pa što to onda ţene vide na njemu?
A što se tiĉe govora, u tome se Fedor Stanišić nalazio ĉak i ispod
prosjeka. Jest da je imao dubok i sonoran glas, jest da je lijepo oblikovao rijeĉi,
jest da je raspolagao razliĉitim modulacijama, ali kad bi slušatelj obratio
pozornost na sadrţaj, mogao bi biti samo razoĉaran. Jer, kao što je Luka s
pravom upozorio, Fedor Stanišić je govorio uvijek tako kao da pretpostavlja
kako sugovornik ionako sve zna, pa se zato gubio u sitnicama, a zanemarivo
kljuĉne podatke. Remetin se i sad pitao — dok je njegova ţena dolazila da
skupi posuĊe od kave što su je popili s glumcem — što je zapravo doznao. I,
zakljuĉio je da je to vrlo malo.
Doista, Fedor Stanišić je rekao kako se radi o jednoj kolegici, i tek je na
poseban upit precizirao da je u pitanju glumica. Ta kolegica nestala je prije
dva dana i od tada se o njoj ne zna ništa. U kazalište se javila glumiĉina sestra,
koja skupa s njom stanuje, pa je zamolila ravnatelja — to jest osobno Stanišića
— za pomoć. Pri tome je inzistirala na tome da se u cijelu stvar zasad ne
miješa policija, kao što ni ona sama policiju nije pozvala, premda je već bio
prošao i zakonski rok nakon kojega se nestanak mogao prijaviti. Nije imala
ništa protiv toga da se preko veza na policiji ispita imaju li predstavnici
zakona kakve spoznaje o ubijenim ili silovanim ţenama. Tvrdila je kako je
sama nazivala bolnice i Hitnu pomoć, te kako to nije dalo nikakve rezultate.
Od Remetina se, dakle, oĉekivalo da se diskretno raspita na nadleţnim
mjestima, te da, ako mu to nije problem, na temelju iskustva pretpostavi što
se moglo dogoditi.
I, to je bilo uglavnom sve, više se od Stanišića nije moglo izvuci. Ili
moţda ipak još nešto: Remetin je upitao za ime nestale glumice, i tada je
ravnatelj rekao:
— Zrinka Vrbanac, svakako ste ĉuli.

11
 Remetin je, dakako, tada zaklimao glavom, premda je bio sto posto
siguran da mu je ime posve nepoznato. U svakom sluĉaju, Fedor Stanišić nije
smatrao potrebnim da mu išta dalje tumaĉi, a Remetin je na licu svoje
supruge, kad je ime izgovoreno, uoĉio znak prepoznavanja, premda ni ona
nije rekla ništa, nego je nastavila zuriti u glumca. Zato urednik nije dalje
zapitkivao.
A tada se već pribliţio i trenutak da Fedor Stanišić krene. Uzeo je,
dakle, svoj ogrtaĉ i opet ga zakopĉao do vrata, onda se s oboma rukovao, a
gospoĊi Remetin je ĉak i ruku poljubio, što je njoj natjeralo krv u obraze kao
da je tinejdţericu, tako ti boga. Potom je otišao, ostavivši Remetina priliĉno
zlovoljnoga, dok se njegova supruga odmah latila kućnih poslova.
Urednik nije znao odrediti je li više ljubomoran zbog ponašanja svoje
ţene, ili je više zabrinut zbog vlastitoga nerazumijevanja situacije. Ili je
naprosto nezainteresiran da se sad bavi nekakvim nestalim glumicama? I to
još takvima koje bi mu morale biti poznate, a nisu.
Ustao je s kauĉa i otišao do predsoblja, pa ondje otvorio torbu koju je
svakoga dana nosio na posao, premda u njoj niĉega nije bilo i zapravo mu nije
trebala. Sad se ta torba, nakon duga vremena, pokazala korisnom: Remetin je
posegnuo u nju i izvadio sveţanj fotokopiranih izrezaka iz novina kojima ga
je bio opskrbio Luka. Vratio se na kauĉ, pa razastro papire pred sobom na
niskom stoliću na kojemu više nije bilo ni šalica ni dţezve.
Izresci su bili uglavnom iz njegova vlastitog lista, ali su isto tako mogli
biti i iz nekoga novozelandskog ili korejskog dnevnika: bile su to one rubrike
koje on nikada ne ĉita, niti se na njima uopće zaustavlja, poput Estrade,
Ţivota, Scene, a djelomiĉno i Kulture. Nije, dakle, bilo ĉudo što se niĉega ne
sjeĉa, pa mu je ĉak i ime protagonistice cijele stvari potpuno nepoznato. A iz
izrezaka je shvatio da je to ime ipak morao nekad ĉuti, ako nikako drugaĉije,
onda od svoje ţene, koja je redovito pratila kulturni ţivot. Sva je sreća bila u
tome što se Luka potrudio da izreske sloţi kronološki, tako da se sad urednik
nije morao muĉiti da cijelu stvar rekonstruira, nego se ona pred njim odvijala
kao priĉa. A dok je sve to ĉitao, poĉelo mu se javljati neko mutno prisjećanje
kako mu ipak nije prvi put što se s tom priĉom susreće.
Izresci što mu ih je Luka servirao odreda su bili iz vrlo davnih vremena,
što se vidjelo i po prijelomu stranica i po kvaliteti fotografija. Doduše, bila su
to vrlo davna vremena samo po novinskim mjerilima: najstariji ĉlanak bio je
otprije sedamnaest godina, a ostali su uslijedili koji mjesec za njim. Potom je

12
dolazila golema vremenska rupa, da bi se onda opet javile vijesti o Zrinki
Vrbanac. Posljednje su bile iz vremena otprije dvije godine.
Kad je tako uspostavio kronologiju dokumenata, Remetin je poĉeo
ĉituckati ĉlanke, tek toliko da stekne nekakvu prvu sliku. A dok je to radio,
njegova ţena je došla, sjela do njega na kauĉ i stala i sama virkati u izreske, ne
pitajući ni odakle oni dolaze ni zašto ih Remetin sad prevrće. Samo je rekla:
— Sjećam se kao da je juĉer bilo.
A što je to bilo, Remetin još nije imao pojma. Ali, pomalo je razabirao.
Zrinka Vrbanac bila je prije sedamnaest godina glumaĉka zvijezda u usponu.
Bila je nešto starija od svoje generacije na akademiji, jer je prije akademije
završila Filozofski fakultet. Bilo joj je, dakle, otprilike dvadeset i osam godina
kad je postala medijima zanimljiva zbog neĉega što se nije neposredno ticalo
glume. A kao glumica je do toga trenutka privlaĉila veliku paţnju, jer
dobivala je glavne uloge, slikala se na mnogo naslovnica, osvojila ĉak i jedu
zlatnu arenu u Puli, prelazila iz HNK u Gavellu i natrag, što je sve redovito
popraćano velikom galamom.
—Ja se ne sjećam — kazao je Remetin mrko.
— Jadno dijete — rekla je njegova ţena motreći jednu Zrinkinu sliku.
A uredniku je brzo postalo jasno zašto ona to tako kaţe. Jer, u prvome
velikom ĉlanku govorilo se o tome kako Zrinka Vrbanac odustaje od glume i
povlaĉi se. I to ne simboliĉno, nego doslovno: ne samo da prestaje glumiti,
nego se kani zarediti. Već tu se tvrdilo kako je primljena u nekakav samostan
na Siciliji i kako je pitanje dana kad će se ondje zatvoriti, da bi potom ostala
zauvijek nevidljiva za svijet, jer radilo se o nekome jako strogom redu.
Ĉlanci su razmatrali o razlozima tog glumiĉina ĉina, i svi su se vrtjeli
oko istoga glavnog motiva: oko nesretne ljubavi. Ali zaĉudo, premda su se svi
slagali da je upravo ljubav najvjerojatniji razlog Zrinkina odlaska u samostan,
nitko nije imao ĉak ni najpribliţnije nagaĊanje o tome tko bi mogao biti
ĉovjek u kojega je glumica bila zaljubljena. Ĉinilo se da o njegovu identitetu
nitko i ne sluti, ili pak da se radi o nekome jako utjecajnom, koga se ne smije
spomenuti u takvom kontekstu.
— I što — upitao je sad Remetin. — Ona se samo tako presaldumila i
rekla: ja odoh u samostan, a vi kako znate?

13
 — Da, ali bilo je u javnosti nevjerice, bilo je nagaĊanja da je sve to
reklamni trik — rekla je gospoĊa Remetin. — Ipak, vrlo brzo se pokazalo da
je sve istina. Jer, Zrinka je u roku od samo dva tjedna i objavila svoju odluku i
provela tu odluku u djelo.
— Pa da — progunĊao je urednik. — Vidim da se novine nisu imale
priliku dugo naslaĊivati. Nego, hajde, da se tu ne muĉim, ispriĉaj mi što je
bilo dalje?
GospoĊa Remetin se malo zamislila, a onda stala grickati nokat na
malom prstu lijeve ruke. Bila je nekako sentimentalno raspoloţena, a njezin
suprug je slutio da je to posljedica susreta s onim smiješnim donţuanom koji
je do prije koji trenutak tu sjedio. Ali, smirivao je sam sebe i paţljivo slušao
suprugine rijeĉi.
— Zrinka je bila jako ozbiljna cura — kazala je gospoĊa Remetin. — 1,
sigurna sam da je sve što je radila, radila ĉista srca, a nipošto radi reklame, a
ni zbog lakomislenosti. Zato i ono što se poslije dogodilo...
— A što se poslije dogodilo?
— Ma, nije vrag da se baš niĉega ne sjećaš? — išĉuĊavala se gospoĊa
Remetin. — Pa nije se o tome priĉalo samo po frizerajima, bilo je i nekoliko
emisija, radijskih i televizijskih... No, dobro. U svakom sluĉaju, nakon malo
više od dvije godine, ona je napustila samostan.
— Napustila? — izvalio je Remetin oĉi na nju. — A ozbiljna, a
odgovorna, a ĉisto srce, drţ -ne - daj... I, što je uradila, vratila se na
pozornicu?
— Nemoj ironizirati, kad ne znaš sve okolnosti — rekla je supruga tiho
i pomalo ljutito, kao da je Remetin nju osobno neĉim uvrijedio. — Ne, nije se
vratila na pozornicu, i nije promijenila svoju odluku da prekine s ovom
sredinom...
— Nego?
— Nastavila je ţivjeti na Siciliji. Zaposlila se kao administratorica kod
nekog uzgajivaĉa naranaĉa, taj ju je navodno i prosio, ali ga je odbila... Kaţem
ti, dosljedna cura.
Sad Remetin više nije mogao izdrţati, nego se stao pjeniti Nekako je
slutio da to iz njega govori bijes zbog ljubomore, ali nije mogao sebi pomoći.

14
 — Ma, što dosljedna, kako dosljedna, daj, molim te! — povikao je. —
Ako je tako dosljedna, zašto nije ostala u samostanu? Ili, zašto nije ostala
barem na Siciliji? Nego je lijepo i nedosljedno nestala u Zagrebu, što znaĉi da
se vratila, i zato se ja sad moram...
Prekinuo se, jer je vidio da njegova supruga saţaljivo kima glavom. A
nije ţelio još jednom ĉuti kako ne treba suditi prije nego što ĉovjek znade sve
pojedinosti.
— Prije dvije godine vratila se u Hrvatsku iz obiteljskih razloga —
kazala je ona pouĉno. — I to ĉak u dvostrukom smislu. Prvo i prvo, sestra joj
je oboljela, a nije imala ni obitelji ni ikoga drugoga, i trebala joj je pomoć. A
drugo, njih su dvije dobile nekakvo veliko nasljeĊe, i tako je ispalo da sad
imaju osiguranu egzistenciju...
— I sve to ti znaš samo na temelju ĉitanja ovakvih brljotina? —
Remetin je nervozno lupnuo kaţiprstom po novinskim izrescima na stolu.
— Pa što, zar je to sramota? — upitala je ona. — Ako jest, kako to da
ljudima koji plove kroz više sfere, kao ti, odjednom trebaju informacije iz
tako trivijalnih izvora?
To je već bilo opako, i iza toga se slutila oluja. Trebalo je biti oprezan. A
ipak, Remetin je i dalje u sebi osjećao zrno svadljivosti. Malo se smirio i
upitao:
— Dobro, dobro, nisam mislio ništa loše... Znaš li moţda kako je ta
Zrinka ţivjela u Zagrebu otkako se vratila?
— Ţivjela je dosljedno — rekla je supruga i pogledala ga mrko.
— U kom smislu?
— U tom smislu što nije uspostavila vezu ni s kazalištem, ni s
kazališnim ljudima, ni s televizijom, filmom, radijom, ni s kim. Nije se javljala
onima koji su je zvali, odbijala je sve ponude. Ĉak su tvrdili da se i jako fiziĉki
promijenila, pa je obiĉan svijet nije prepoznavao na ulici. Vratila se u Zagreb,
ali kao da se i nije vratila.
Remetin je još nekoliko trenutaka oklijevao, ali u toj stanci nije smislio
ništa pametno, nego je bubnuo prvo što mu je palo na um:
— Sve je to lijepo — rekao je — ali, što je njoj Zagreb kriv? Mislim, ja
razumijem nesretnu ljubav i takve stvari, ali zašto se treba osvećivati... Što joj

15
je kriva vlastita profesija? Ili se radi o tome da je mogla sebi dopustiti da više
ne igra, jer ima rentu?
— Ma, ti ništa ne razumiješ — kazala je gospoĊa Remetin.
Gnjevno je ustala s kauĉa i otišla prema kuhinji. Bila je ljuta. U tom
ĉasu Remetin se umalo i po treći put pljesnuo rukom po ĉelu.

16
 3
Ĉim je stigao u redakciju, Remetin je nazvao Vladu Šoštara.
Nije to uĉinio od kuće, jer nije ţelio da njegova supruga znade za taj
poziv. obećao je onome Stanišiću da neće u cijelu stvar uvlaĉiti policiju, pa bi
se gospoĊa Remetin zacijelo uţasnula kad bi doznala kako je prvo što je
njezin muţ uĉinio nakon toga obećanja, bilo upravo to da nazove policiju.
Njoj bi se to ĉinilo ne samo nekorektnim, nego i moralno skandaloznim, pa je
Remetinu bilo jasno da će i nadalje morati paziti što u vezi s tom stvari radi i
što govori.
— E, to sam ja — rekao je u slušalicu. — Trebam tvoju pomoć.
— Vidi, vidi, to je novo — oglasio se inspektor na drugoj strani. —
Inaĉe je obiĉno obratno.
— Stvar je komplicirana — rekao je Remetin. — Moram ti najprije
objasniti...
— Moţeš li mi objasniti uz pivo? — upitao je inspektor.
— Moţda kasnije, sad ne, a stalo mi je da što prije...
— U redu — uzdahnuo je Šoštar. — Raspali.
Luka je sjedio za stolom nasuprot Remetinu i nepristojno zurio u svoga
šefa, kao da uţiva što je ovome neugodno. Sva sreća što su dvoje mladih
novinara iz njihove Crne kronike — Nikolina i Marko — bili na terenu, pa
tako urednik nije morao misliti još i na njih. Okrenuo je Luki leĊa i zapoĉeo
priĉu.
— Ovako ti je to... — rekao je.
A dok je govorio, imao je dojam da ne postupa posve pošteno. Nije to
bilo zbog eventualnih supruginih zamjerki, jer to je on u sebi već prelomio:
Šoštar radi u Odjelu za krvne delikte, dok je ovdje u pitanju nestala osoba, te,
prema tome, Remetin i ne treba Šoštara kao policajca, nego kao prijatelja koji
ima odreĊeno iskustvo. Nego, nešto je drugo muĉilo urednika: nije znao kako
da zapoĉne svoje njuškanje (tako je to u sebi zvao, ne usuĊujući se, ĉak ni

17
pred sobom, upotrijebiti tešku rijeĉ istraga), kamo da krene i što da radi. A
pogotovo nije znao kako da to radi.
Jer, on je ĉesto pomagao Vladi Šoštaru u njegovim istragama, ali se
uvijek toĉno znalo koje mu je mjesto: istragu je vodio policajac, a Remetin je
tu bio samo podrška (a koji put i smetnja), i svagda se ponašao onako kako je
Šoštar traţio. Kad je trebalo razgovarati sa svjedocima, uvijek je Šoštar bio
glavni, on je mahao svojom znaĉkom i koristio se policijskim ovlastima, dok
je Remetin samo statirao. A kako da sad urednik krene u istraţivanje ovako
goloruk? Niti ima znaĉku, niti se smije predstaviti kao policajac, niti uopće
ima ikakva autoriteta. A kao vrhunac svega, istrage u kojima je Remetin
sudjelovao redovito su se ticale ubojstava, dok o potrazi za nestalim osobama
nije znao savršeno ništa. Tek sad, kad je krenuo objašnjavati Šoštaru svoju
situaciju, shvatio je koliko je bio lakomislen kad je pristao na nagovore onoga
ĉovjeka u uniformi potpukovnika JNA. Nije, zapravo, mogao ni zamisliti da bi
uĉinio makar i samo jedan korak, a da se prethodno ne posavjetuje s Vladom.
Tako je sad ukratko ispriĉao inspektoru sve ĉega se mogao sjetiti o
sinoćnjem posjetu stasitoga Fedora Stanišića, a onda i o onome što je zajedno
sa svojom ţenom uspio iskopati iz onih Lukinih materijala. A Luka je još bio
toliko nepristojan da ga je iz prikrajka dopunjavao i ubacivao primjedbe, tako
da ga je Remetin morao nekoliko puta mrko pogledati. Kad je urednik završio
svoj razmjerno kratki izvještaj, Šoštar upita:
— I što ti sad trebaš od mene? Savjet odakle da poĉneš?
— Tako nekako — potvrdi urednik. — A osim toga i da mi objasniš
kako treba da se pri tome drţim.
— Ma, to ti je lako — uzvratio je Šoštar na drugoj strani. — Što se tiĉe
poĉetka, to se samo po sebi nameće. Jesi li rekao da je tvoju pomoć zatraţila
sestra nestale osobe?
—Jesam.
— E, pa onda kreni od nje. Razgovaraj sa ţenskom, ona će ti svakako
nešto reći, pa ćeš onda odmah znati što treba dalje. Majka mu stara, nisi ti
nikakav poĉetnik u ovom poslu nakon svih ovih godina.
— Lako je to reći — uzdahne Remetin.
— A što se tiĉe pitanja kako da nastupiš... — nastavljao je policajac. —
Ĉuj, i to se nameće samo po sebi. Ona je traţila upravo tebe, je li tako?

18
 — Pa, ne znam, zapravo, moţda se samo obratila u kazalište, a oni su
onda, preko Luke...
— Bilo kako bilo — smijuckao se Šoštar — ti si tu u svojstvu nekakvog
eksperta, nemojmo se zezati. A ako si ekspert, onda se tako i ponašaj:
pretvaraj se da o tim nestancima i sliĉnim stvarima znaš daleko više nego onaj
s kim razgovaraš, pravi pametnu facu i nipošto ne otkrivaj vlastite zakljuĉke. I
tako dalje, u tom smislu, nemoj me tjerati da ti sad otkrivam sve trikove svoga
zanata.
— Ne bih htio ispasti nekakav nadri detektiv, ili ne znam što — kazao
je još Remetin.
— Ma, nećeš ispasti — tješio ga je Šoštar. — Vjerojatno će se stvar sama
od sebe riješiti još danas u toku dana. Kladio bih se da je Zrinka Vrbanac
našla kakvog frajera, moţda baš onoga zbog kojega je otišla u samostan, pa se
s njim zadrţala u duţem srdaĉnom razgovoru i popratnim djelatnostima.
Uostalom, ĉini mi se da se sjećam njezina sluĉaja, još iz onoga doba. Siguran si
da ne ţeliš da ja doĊem s tobom, sasvim inkognito i bez znaĉke?
— Neka, neka, moram pokušati sam — kazao je Remetin. — Hvala ti
na ovome.
Kad je spustio slušalicu, vidio je da se Luka cereka. Trebalo mu je
nekoliko trenutaka da shvati kako se pomoćnik ne smije njemu — toliko
hrabrosti ipak nije imao — nego Šoštaru. Doista, Katić reĉe:
— Sjetio se stari maĉak, a? I sjetio se da je Zrinka neobiĉno lijepa ţena,
i odmah mu je proradilo...
Remetin je na to samo odmahnuo rukom, najviše zato što je Luka dobro
zapazio o ĉemu se radi, a on nije volio svome pomoćniku odviše ĉesto davati
za pravo. Vlado Šoštar bio je veliki ţenskar (malo veći ili malo manji od
onoga Stanišića, tko bi to sad znao) i zanimalo ga je sve što ima veze s lijepim
damama. Zato urednik zaviri u zaslon svojega raĉunala, te upita:
— Kako stojimo?
— Tako - tako — uzvrati Luka. — Ako uzmeš da je oboje djece na
terenu, što se rijetko dogaĊa, ĉovjek bi pomislio da stojimo dobro. Ali,
zapravo... Marko je otišao uslikati poţar što je izbio u Zaprešiću, navodno je u
blizini nekakva nafta, ili plin, ili ne znam što, kaţu da se diţe strašan crni
dim... A Nikolinu sam morao poslati u ZapruĊe, ondje neka ţena prijeti da će

19
skoĉiti s balkona na dvanaestom katu zajedno s malim djetetom, pa je sad
odgovaraju od toga i skupilo se ne znam koliko svijeta... Ali, ako mene pitaš,
nijedno ni drugo ne obećava mnogo. Ţena neće skoĉiti, a poţar će se
lokalizirati.
— Kako znaš? — izbeĉi se Remetin na njega.
— Nekako slutim da nam ovo nije sretan dan — uzvrati Katić ciniĉno.
Remetin nije volio da ga se podsjeća na lešinarski karakter njegova
posla, pa je zabio nos u monitor i stao pregledavati dopisniĉke vijesti. Vani je
bio lijep listopadski dan i kroz staklene zidove vidjele su se šarene krošnje na
šetalištu, bijeli oblaĉić i — izmeĊu dva nebodera — dio obronka Sljemena,
gdje je već sve lišće bilo crveno ili ţuto. Remetin je osjećao da ga hvata trema
zbog onoga što treba da obavi, i zato se ljutio na sebe.
A ljutio se i na druge, osobito na Luku, pogotovo onda kad se pokazalo
da je Katić u svojim predviĊanjima imao pravo. Dvoje mladih novinara ubrzo
se vratilo s terena i tada je ispalo da je sve teklo po Lukinu scenariju: ona ţena
uistinu nije skoĉila s nebodera i poţar u Zaprešiću doista je zaĉas stavljen pod
kontrolu. Djeca su, doduše, donijela atraktivne slike, ali to je bilo sve. A to je
znaĉilo samo jedno: ako se ubrzo još nešto ne dogodi, trebat će te beznaĉajne
dogaĊaje napuhavati do bezumlja, i trebat će od dopisniĉkih vijesti — gdje se
govori kako je netko traktorskom prikolicom srušio biciklista i pri tome ga
lakše ozlijedio, a oba su vozaĉa bila pijana — praviti prave ĉlanke s mnogo
pojedinosti, da bi se nekako napunio prostor. A to je zapravo bilo najmuĉnije
u tome poslu: ĉovjek se mogao suoĉiti sa zlom kad bi se ono doista dogaĊalo,
ali bilo mu je teško od maloga zla praviti veliko, jer je pri tome imao osjećaj
da povećava koliĉinu opaĉine u svijetu.
Kad se pribliţilo podne, Remetin je ustao i prebacio preko ruke svoj
demodirani baloner. Onda je stao pred Luku dok je ovaj energiĉno udarao po
tipkovnici, pa mu je rekao:
— Što ĉekaš?
— Molim? — prestravio se Katić.
— Ne pravi se lud! — podigao je Remetin glas. — Sastanak je u podne,
ti si ga dogovorio, i zašto ti sad moram posebno objašnjavati...

20
 Luka je nato skoĉio na noge, pa sa stola pokupio kljuĉeve i cigarete. On
je silno volio nekamo ići i ovo je za njega bilo ugodno iznenaĊenje, premda se
to po njegovu drţanju moţda nije moglo pogoditi.
— Oprosti — rekao je svome šefu. — Nije mi bilo ni nakraj pameti da i
ja...
Remetin je dobro znao što Katić hoće reći: prema prvotnom dogovoru,
Remetin je na sastanak trebao ići sam. Tako je uglavljeno još prethodne
veĉeri, kad se urednikova supruga jako zaloţila za to da se on prihvati zadaće
koju mu je ponudio Fedor Stanišić. Ona je predloţila i dalji slijed koraka:
neka Luka dogovori Remetinu sastanak sa sestrom nestale glumice, pa će se
već vidjeti. Remetin je tada oklijevao, ali je na kraju ipak prihvatio taj
prijedlog i nazvao Luku. Nije mu bilo drago išta poduzimati dok se ne
posavjetuje sa Šoštarom, pa mu je zato danas silno laknulo kad mu je policajac
na telefonu rekao kako je najbolje zapoĉeti potragu upravo od sestre nestale
Zrinke, baš kao što je i gospoĊa Remetin sugerirala. A ipak, nije imao snage
da onamo krene bez nekakve podrške. I tako, premda je obećao da će
glumiĉinu sestru — po imenu Eta Vrbanac — posjetiti sam, sad se stao
ponašati tako kao da je od poĉetka bilo dogovoreno da s njim krene i Luka. I,
znao je da će Katić biti time zadovoljan.
Kao što je i bio. Nije prestajao brbljati dok su silazili u prizemlje i sjedali
u Remetinov stari auto. Mljeo je Katić o novostima u redakciji, o tome kako
poguban utjecaj imaju mladi menadţeri u listu, kako je naklada pala i kako ti
balavci ne razumiju da novine ĉitaju iskljuĉivo stariji ljudi, pa da njima treba i
ugaĊati. I još je dodao kako, ĉini se, u upravi spremaju raţanj Glavnome, jer je
ovaj, kao pripadnik starije, Remetinove generacije, još jedina prepreka da se
list posve pretvori u tabloid za budale. Remetin jedva da je i slušao.
Ali, zato je, kad je stigao na Trešnjevku, i kad je u jednoj od popreĉnih
ulica u blizini plivališta ugledao prazno parkirališno mjesto, brzo zaustavio
auto ondje, ugasio motor i prekinuo Lukin solilokvij:
— Kad već toliko divaniš — rekao mu je osorno — kaţi mi bar nešto
korisno. Jesi li ti poznavao tu Zrinku Vrbanac?
— Naravno da sam je poznavao — rekao je Katić praveći zaĉuĊeno lice.
— Nju je svatko poznavao. Pa ĉak i onaj tko je nije poznavao, imao je osjećaj
da je poznaje.

21
 — Znaš šta, ostavi ti ta literarna sranja za svoje genijalne ĉlanke, a meni
odgovaraj ono što te pitam, lijepo i jasno, seljaĉki. Jesi li je poznavao osobno?
— Jesam. — Luka je malo poniknuo glavom. — Kao što znaš, ja nisam
nikad bio u angaţmanu, ali sam se motao... Ma, ĉuj, sram me je priznati, ali
bio sam neko vrijeme i zaljubljen u nju.
Remetin je dobro pazio da mu na licu i u glasu ne bude ironije. Upitao
je:
— Zar nije ona starija od tebe?
— Pa jest, ali što to smeta... Kod takve ţene naprosto ne moţeš... Nisam
bio jedini, da se razumijemo, trĉali smo za njom kao cucki, u ĉoporu, a svima
jezik ispao ovoliki...
— Tako je lijepa bila?
— Da, bila je i lijepa, premda ima i ljepših. Ali, imala je nešto u sebi, u
naĉinu kako je govorila, hodala, sjedila, kako se smijala. .. Ne znam — sjetio
se sad Luka odjednom svoje obaveze da se ludira — sjećaš li se ti još uopće
kako je to biti zaljubljen?
— To tvoja briga nije — uzvrati Remetin. — A kakva je glumica bila?
— E, pa upravo to je ono ĉudno... Mislim, one za kojima muškarci trĉe
obiĉno nisu i najbolje glumice. Ali, u ovom sluĉaju...
— Bila je dobra?
— Kad se odluĉila povući, netko je napisao da je to nenadoknadiv
gubitak za naše kazalište, film i televiziju. Zvuĉalo je kao da je umrla, ali
zapravo je to bilo istina. Imala je nevjerojatnu sposobnost transformacije,
igrala je s lakoćom groficu i seljanku, staru i mladu, iz Ĉakovca ili iz Komiţe,
a pri tome se i nekako fiziĉki preobraţavala, ne znam kako da ti kaţem...
Onaj Strassberg bi prste lizao.
— Tko ti je taj?
— Profesor glume — objasni Luka. Kod njega su uĉili Marlon Brando i
Marylin Monroe. To valjda znaš tko su?
Ĉak i da je Remetin imao još koje pitanje, ne bi ga mogao postaviti, jer
bilo je već dvanaest i sedam minuta, a trebalo je još da pronaĊu kuću. Ali, kad
su izašli iz auta, pokazalo se da tu neće biti nikakvoga lutanja, zagledanja

22
kućnih brojeva niti raspitivanja. Jer, Luka se uputio brzim korakom ravno
prema uglu ulice, gdje su se dizala tri stambena tornja od valjda dvadesetak
katova: bili su vitki, visoki i svjeţe obojeni. Katić je zastao na uglu.
— To je to? — upita Remetin. — A odakle ti to znaš?
— To vam se, striĉek, danas zove istraţivaĉko novinarstvo — naceri se
Katić. — Skraćeno GPS.

23
 4

Kad su se vrata otvorila, Remetin je bio potpuno uvjeren da je došlo

do nekakve pogreške. I, odmah je sebi objasnio: velika je to kuća, ne bi bilo
nikakvo ĉudo da ima više stanara s istim prezimenom i bilo bi posve
oĉekivano da on — kakve je sreće — izabere krivog prezimenjaka, pa da,
umjesto Zrinkinoj sestri, pozvoni nekome drugom. Da pozvoni ovoj gospoĊi
što sad stoji na vratima i ispitljivo gleda u dvojicu muškaraca na pragu: mora
joj biti negdje oko šezdeset godina, zacijelo je udovica (i to svjeţa, jer
odjevena je sasvim u crno), a osim toga, reklo bi se da je i jako zaĉuĊena što
joj je uopće netko pozvonio. Gledala je tako nekoliko trenutaka u dvojicu
novinara, i baš kad se Remetin htio upustiti u objašnjavanje kako je zacijelo
došlo do zabune, ţena je kazala:
— Gospodin Remetin?
— Jesam — poţurio se urednik odgovoriti. — Dakle, na dobroj smo
adresi?
Ali, ţena je sad zurila u Luku i Remetinu je postalo jasno zašto je u prvi
mah bila zaĉuĊena: oĉekivala je jednoga posjetitelja, a dobila je dvojicu. I
doista, sad se obratila Katiću:
— A vi ste...?
Remetin se osjetio obaveznim objasniti, a Ĉinilo mu se i da shvaća od
ĉega ţena zazire. Rekao je:
— Ne bojte se, nije iz policije, to je moj pomoćnik, gospodin Lujo Katić,
i on je završio kazališnu akademiju, poznaje i vašu sestru... On je s vama
telefonski dogovorio ovaj posjet.
Remetin nije nikada ni u snu sanjao da će se jednom hvalisati time što
je njegov pomoćnik zapravo glumac, kao što nije nikad mislio ni da će Luku
predstaviti punim imenom i prezimenom, nazivajući ga pri tome još i
gospodinom. Ali, eto, ĉovjek nikad ne zna gdje ga ĉeka sreća.
— UĊite, uĊite — rekla je ţena i širom raskrilila vrata.

24
 Vrata je raskrilila, ali šaku s kvake nije skinula. Sad su novinari vidjeli
da se ţena drţi malo nakrivo, kao da joj je jedan kuk otišao uvis, a drugi se
spustio niţe, pa joj je potrebno da se pridrţava za vrata kako bi uopće mogla
stajati. I doista, desno od ulaza sad su ugledali i hodalicu, od onih finih,
aluminijskih, s gumom na vršcima nogu. Sliĉnu je koristila i Lukina majka,
koja se nalazila u staraĉkom domu u Ĉrnomercu. A kad ţena u kasnim
ĉetrdesetim godinama (takva je bila Lukina procjena za Zrinkinu sestru)
izgleda kao da joj je šezdeset i kad hoda s hodalicom, onda tu više nema šale:
mora to biti neka ozbiljna bolest. A svemu je tome pridonosila još i ona tamna
odjeća. Na trenutak, Remetinu proĊe kroz glavu da ova ţena već nosi crninu
zbog svoje sestre, kao da je sigurna kako te sestre više nema meĊu ţivima.
Osjetio je blagu jezu, a ujedno i ţelju da ne ispadne indiskretan, te se poţurio
reći:
— Nećemo mi dugo. Samo da nam kaţete neke osnovne...
— Reći ću vam sve što znam — kazala je ţena preko ramena dok je
kroĉila ispred njih uz pomoć one svoje hodalice. — Mene je, evo, uhvatio
lumbago, pa nisam baš u formi...
Eto, to je objasnilo barem hodalicu i svelo stvari na neku razumniju
mjeru. A ipak, još ostaje crnina i ostaje ţalosni izgled te ţene. Jer, kad je došla
do kraja predsoblja, odakle se išlo na jednu stranu u sobe, a na drugu u
kuhinju i kupaonicu, ona se okrenula prema njima, pa im se zagledala u lica.
Tako su i oni mogli bolje vidjeti njezino, a ono nije bilo osobito privlaĉno.
Prije svega, bilo je mlohavo, ţena je doista izgledala mnogo starija od svojih
stvarnih godina. S druge strane, bilo je naborano, a bore kao da su svojim
smjerom i duljinom svjedoĉile da im je uzrok gnjev ili ogorĉenje. Napokon,
lice je u te ţene bilo i rošavo, tek što su mnogobrojne rupe bile nevjesto
kamuflirane debelim slojem šminke. A imala je ta Eta i debele naoĉale,
priliĉno staromodne, jer su povećavale njezine oĉi, a oĉi su joj pak bile
izrazito crne, kao i kosa. U kosi nije bilo nijedne sijede vlasi, i to je svjedoĉilo
da glavni razlog Etina izgleda nisu godine, nego ono što se u tim godinama
dogodilo. Remetin je bio impresioniran njezinim izgledom: zar nije Luka
rekao da je Zrinka ljepotica? A na ovoj se Eti jasno vidjelo da nije bila lijepa
ni kad je bila u dvadesetima, a valjda ni kad je bila beba. Kakav odnos takva
ţena moţe imati prema slavnoj sestri za kojom muškarci trĉe? Je li se ikad
udavala, je li imala kakvu ozbiljnu ljubav?

25
 Stajali su na trenutak u predsoblju, i ĉinilo se kao da njihova domaćica
oklijeva na koju stranu da ih povede. Oslanjala se na svoju hodalicu objema
rukama i oĉima je lutala od Remetinova lica do Lukina i natrag. A Luka, koji
je do toga ĉasa bio iznimno tih za svoje standarde, upita:
— Trebate li pomoć?
— Ne — reĉe ţena malo se trgnuvši. — Nego razmišljam što da vam
prvo pokaţem. Moţda je najbolje da prvo zavirite u naše sobe? Stan je
trosobni, imamo dnevni boravak, i svaka od nas ima svoju sobu... Mislim,
vidjela sam u filmovima da istraţitelji uvijek traţe da vide sobu nestale
osobe...
To je bilo toĉno, ali je Remetinu svejedno bilo ĉudno što Eta to
spominje. Jer, njoj kao da nije ni nakraj pameti da bi Zrinkino izbivanje
moglo biti posljedica nekakva nesporazuma, a ne odmah pravi nestanak.
— Pa, moţemo — reĉe urednik sada, a i to tek nakon što ga je Luka
gurnuo laktom. — Zašto ne?
Umjesto ikakva drugog objašnjenja, Eta im rukom pokaţe mali
pokrajnji hodnik, u znak da uĊu onamo, a ona sama ostade stajati u
predsoblju. Novinari je poslušaše i jedan za drugim naĉiniše ta dva— tri
koraka, a onda ostadoše u hodniku, gotovo oslonjeni leĊima na zid.
Jer, sobe su bile relativno malene, a nalazile su se jedna pokraj druge.
Na objema su vrata bila otvorena, tako da je ĉovjek, kad bi zastao u hodniku,
otprilike u visini zida koji je dijelio dvije prostorije, mogao u njih zaviriti
istovremeno. Mogao je, dakle, vidjeti gotovo tri ĉetvrtine Zrinkine sobe i
gotovo tri ĉetvrtine Etine. Remetin i Luka stajali su i gledali.
A imali su što i vidjeti. Zurili su tako nekoliko trenutaka, ne skrećući
pogled, ne gledajući se meĊusobno, ne osvrćući se prema Eti. Luka samo
promrmlja:
— Svaka ĉast, svaka ĉast.
Remetin je osjećao potrebu da i sam bubne neku sliĉnu besmislicu.
Sobe ne samo da nisu bile meĊusobno sliĉne, nego su bile toliko razliĉite
koliko uopće dva prostora to mogu biti. I, svjedoĉile su o svojim stanarkama
koliko uopće sobe mogu o stanarima svjedoĉiti.
Jer, jedna je bila namještena posve asketski: u njoj je bio samo leţaj,
ormarić uz njega i jednostavan ormar, vjerojatno naruĉen kod kakvoga

26
trešnjevaĉkog stolara. Sve je bilo obojeno bijelo, pa je pomalo liĉilo na
bolnicu, dok je prekrivaĉ na krevetu bio ĉvrsto zategnut, i on bijel, ali sasvim
oĉito od nekakva grubog i jednostavnog materijala. Na zidovima nije bilo
slika, na podu nije bilo saga, na jastuku nije bilo ĉipke, na prozoru nije bilo
zastora. I uopće, ta je soba ostavljala dojam na promatraĉa više po onome ĉega
u njoj nema, nego po onome ĉega ima.
Druga je soba bila sasvim drugaĉija, i Remetinova prva misao bila je da
taj prostor pripada nekoj vrlo mladoj osobi. Jer, već je na vratima bio maleni
znak STOP, već lijevo od vrata vidio se bicikl, a dalje se sve nastavljalo u
istom stilu: na zidu su bili posteri (na jednome košarkaš, na drugome pjevaĉ,
ali njihova lica nisu Remetinu govorila ništa), preko kreveta prekrivaĉ u
bojama britanske zastave, sa stropa je visio model nekakve jedrilice, a u kutu
se vidjela velika lopta za pilates. Ispod kreveta virili su vršci para tenisica, ne
osobito ĉistih.
Ĉinilo se da dvije sestre odrţavaju ĉistoću svaka u svojoj sobi, pa je zato
i laiĉko oko poput Remetinova moglo zapaziti da se na površini svih
predmeta u ovoj drugoj, veseloj sobi nazire prašina, dok se u onoj prvoj,
asketskoj, ne bi moglo naći ni zrnce. Na trenutak je oklijevao, a onda je ipak
upitao ono što je tu bilo najvaţnije, premda je domaćica moţda oĉekivala da
oni pogode odgovor:
— Koja je ĉija?
— Ona tamo desna — rekla je Eta iz predsoblja, to je Zrinkina soba, a
ova bliţe je moja.
Drugim rijeĉima, ona stroga, ozbiljna i pomalo prazna soba pripadala je
nestaloj sestri. To je bilo donekle i logiĉno, jer Zrinka je godinama boravila u
samostanu, pa se moţda i navikla na takvu jednostavnost. A ona druga,
mladenaĉka soba pripadala je Eti, što je već bilo mnogo manje logiĉno, jer Eta
ne samo da je bila starija od Zrinke (to je Remetin pamtio iz Lukina izvještaja,
premda se nije sjećao kolika je razlika), nego je izgledala dosta starije i od
svoje stvarne dobi, pa je tako soba s posterima i biciklom izgledala prije kao
kakav okrutan vic nego kao prostor u kojemu se ta ţena moţe osjećati dobro i
prirodno.
Novinari se vratiše u predsoblje, a Eta onda zaokrene svoju hodalicu i
povede ih prema dnevnoj sobi. Ondje je već na stolu stajao pladanj s nekoliko
boca, kao i mali aparat za espresso. Njima dvojici domaćica je namijenila dvije

27
duboke fotelje, dok je za sebe zadrţala klasiĉnu stolicu s naslonom, koji je u
odnosu na sjedalo ĉinio pravi kut. Ali, Eta nije sjela, nego je ĉekala da joj kaţu
što ţele popiti.
— Hoćete li dopustiti da ja serviram? — ponudi se sad Luka. — Nema
smisla da se vi muĉite.
Eta se sloţila s tim, i tako je Luka, ne pitajući nikoga ništa, pred
Remetina stavio dupli espresso, isto je uzeo i sebi, a potom je još Remetinu i
Eti natoĉio viskija, a sam je ostao pri obiĉnoj vodi. Dok je on radio, Remetin
upita ţenu:
— Ĉesto vas hvata lumbago? Pitam zato što i sam od njega patim, pa
znam kako vam je. Ja, doduše, nikad nisam stigao do hodalice, ali mogu
zamisliti….
— Stvar je u tome — rekla je ţena — što se kod mene lumbago
kombinira s išijasom, a to vam je... Svaki put kad me to uhvati, a hvata me
dvaput godišnje, imam osjećaj da sam ostarjela za deset godina.
Pri tome se malo nasmiješila, kao da time ironiĉno objašnjava razloge
svoga ţalosnog izgleda. Vidjelo se da je pametna, da sve vidi i sve razumije, ali
Remetin ipak nije mogao da ne osjeti nekakvu jezu kad se sjetio one njezine
sobe. Zato mu se uĉinilo da mu je duţnost promijeniti temu. Rekao je:
— Znam da vam nije lako o tome govoriti, moţda se svega i ne sjećate,
jer ĉovjek obiĉno ne pamti svakodnevne sitnice... Ali, morali bismo znati
nešto podrobnije o okolnostima Zrinkina nestanka. Kad se to dogodilo, kako
se dogodilo, kad ste vi posumnjali...
Ţena je uzdahnula i progutala malo viskija, koji je pila naizmjence s
kavom, gutljaj jednoga, pa gutljaj drugoga. Oĉi su joj stalno bjeţale prema
Luki, moţda zato što joj je on bio generacijski bliţi od Remetina, a moţda i
zato što je pripadao glumaĉkom svijetu kao i njezina sestra. Onda je rekla:
— Sve se to dogodilo priliĉno jednostavno, i upravo to me najviše i
brine. Prije dva dana, dakle, u nedjelju, negdje oko pola osam naveĉer, Zrinka
mi je rekla da se ide malo prošetati tu po kvartu.
— Je li to bilo neobiĉno?
— Nije. Ĉesto je tako odlazila — uzvrati Eta. — Ĉak je poznavala neke
ljude koji predveĉer šeću pse, pa bi s njima malo razgovarala. .. Mislim da je

28
planirala i sama kupiti cucka jednoga dana, pa je ţeljela prvo vidjeti kako to
izgleda...
— Koliko bi ostala u toj šetnji? — upita sad Luka.
— Sat vremena — uzvrati Eta pripravno. — Najviše sat i pol, ako bi
nekoga susrela i otišla s njim na kavu. Kavu je samo i pila, znate, a ne i
alkohol, kao ja...
— Taj danje ostala duţe? — upita Remetin.
— Izašla je oko pola osam — odgovori Eta. — A kad se nije vratila ni
do pola jedanaest, ja sam se poĉela brinuti. Bilo je to krajnje neobiĉno, uvijek
bi mi javila kamo ide i što radi. Nazvala sam njezin mobitel, on je zvonio, ali
ona nije odgovorila.
— Zvoni li još i sad? — upita Remetin brzo.
— Ne — zavrti Eta glavom. — Od jutros mi daje odgovor da je ureĊaj
iskljuĉen.
— I, što ste uradili u nedjelju naveĉer? — upita sad Luka kao da ţeli
podsjetiti na sebe.
— A, ništa — uzdahne ţena. — Ĉekala sam još neko vrijeme, a onda
sam je pošla traţiti... Obišla sam sva mjesta gdje je mogla biti, ĉak sam
razgovarala s jednim od tih šetaĉa pasa koji se s njome poznaje. Ali, nitko nije
znao ništa: kruţila sam po kvartu neko vrijeme, stigla i do Trešnjevaĉkog
placa, zavirivala u kafiće. .. Od toga me je sutradan uhvatio lumbago... U
svakom sluĉaju, ništa. Na kraju sam se vratila kući.
— I nastavili ste ĉekati — kimne Remetin s razumijevanjem. —
Pretpostavljam da niste mnogo spavali te noći.
— Nisam ni legla — uzvrati Eta. — A kad se Zrinka nije cijele noći
pojavila, nazivala sam bolnice, ali nitko ništa nije o njoj znao. Na kraju sam
nazvala Fedora Stanišića i zamolila ga da me primi i da...
— Zamolili ste ga takoĊer da ne obavještava policiju — sloţi se
Remetin. — Kao što je ni sami niste obavijestili. Smijem li pitati zašto vam je
toliko stalo da se policiji ništa na govori?
Eta se malo premjestila na onoj svojoj stolici i pri tome je imala bolan
izraz na licu. Ali, ĉinilo se da je uzrok toj grimasi prije svega fiziĉki, jer
Remetinovo pitanje nije nju nimalo zateklo. Rekla je:

29
 — Imam za to dva razloga. Jedan je taj što vjerujem da bi Zrinka ţeljela
da uradim upravo tako. Moţda znate kakav je bio njezin ţivot i moţda znate
da je ona donijela neke vrlo radikalne odluke... Nije ţeljela ni na koji naĉin
imati posla s javnošću, pa ĉak ni s javnim ustanovama kao što je policija...
Ukratko, mislim da na ovaj naĉin poštujem njezinu volju, premda sam svjesna
da je policija mnogo efikasnija nego vi, jer vi ste ipak amateri.
— A drugi razlog? — upita Remetin.
— A drugi razlog još je osobniji — uzdahne Eta. — Vidite, dok je
Zrinka boravila na Siciliji, mislim, nakon samostana, kad je radila kod onoga
uzgajivaĉa naranaĉa, onda je ondje bio nekakav Gaetano koji joj je mahnito
udvarao. Ona ga je odbijala, jasno i nedvosmisleno, ali ništa nije vrijedilo. Na
kraju, kad je odluĉila vratiti se u Zagreb, vjerojatno je pomalo bjeţala i od
njega, jer je bio napastan. E, vidite, toga sam ĉovjeka ja prije tri dana susrela
na ulici, ovdje, na Trešnjevki.
— Sigurni ste da je bio upravo on?—upita Luka iz svoje fotelje.
— Sigurna sam — uzvrati Eta ĉvrsto. — Posjećivala sam sestru na
Siciliji, pa sam upoznala toga Gaetana i bila više puta s njim u društvu.
— Je li on vas vidio kad ste se susreli? — upita Remetin.
— Nije — uzvrati ţena. — Ali, jedno sam sigurna: apsolutno je
nemoguće da bi on došao u Zagreb, a da se ne bi javio Zrinki. Dapaĉe,
vjerujem da je on upravo radi nje i došao.
— Ona vam nije ništa o tome rekla?
— Ni rijeĉi. Znaĉi da je imala neke razloge, i znaĉi da ne bi bilo dobro
da sad policija...
Dalje je bilo lako zamisliti. Zato su šutjeli.

30
 5

Ispratila ih je do vrata nabadajući onom svojom hodalicom, a kad je

trebalo da ili propusti preko praga, pokazalo se da nema dovoljno mjesta, te je
nastalo gurkanje i omuhavanje dok se dvojica muškaraca nisu napokon
nekako uspjela izvući na stubište. Tu su se okrenuli, pa su se porukovali sa
svojom domaćicom, a ona ih je gledala s nekakvom simpatijom, kao da su na
nju ostavili dobar dojam ili kao da od njih mnogo oĉekuje.
— Javit ću vam se ja što prije — kazao je Remetin. — Moj mobitel
imate, kao i ja vaš, pa ćemo biti u kontaktu. Ĉim netko nešto dozna...
— E, to vas molim — rekla je ona. — Da mi, ĉim uzmognete... U tom
trenutku otvorila su se vrata susjednoga stana i kroz njih je izašla mlada ţena
od moţda kojih trideset godina. Bila je obuĉena u poslovnom stilu, nosila je
kostimić i visoke pete, bila je priliĉno jako našminkana, a njezin ugodni ali
agresivni miris mogao se osjetiti na tri metra. Lecnula se kad je ugledala
grupicu na stubištu, a onda se javila Eti, bez ikakva uvoda, kao da nastavlja
razgovor koji se već prije vodio:
— Još je nema?
— Nema — slegla je ramenima Eta. — Evo, baš smo pokušali….
— Ma, vratit će se — rekla je mlada ţena. — Sigurno postoji nekakvo
objašnjenje.
Eta se nije potrudila da svoje posjetitelje upozna sa susjedom, misleći
valjda da to nije vaţno, nego se povukla u svoj stan. A pokazalo se da bi bolje
uĉinila da ih je ipak upoznala, jer sad su se novinari i ta susjeda našli pred
vratima dizala, pa su ondje zajedno ĉekali. To ĉekanje moglo je potrajati tko
zna koliko dugo, a ni voţnja neće biti kratka, u tako visokoj zgradi. Remetin
se donekle snebivao, jer je zapazio da Luka otvoreno i bezoĉno zuri u mladu
ţenu, te je ćutio ţelju da ga opomene. A u isto vrijeme, imao je i potrebu da
ne obraća paţnju na ono što se zbiva oko njega, kako bi mogao stvoriti
nekakav zakljuĉak o onome što je doţivio u stanu dviju sestara i kako bi
mogao razdvojiti one pojedinosti koje kani zapamtiti od onih koje smije

31
zaboraviti. A osim toga, postojale su još i stvari za koje se nije ni morao truditi
da ih saĉuva u sjećanju, jer su bile toliko neobiĉne da je bio siguran kako ih
još dugo neće otjerati iz glave.
Odnosilo se to prije svega na razliĉitost onih dviju soba, a onda i na
razliĉitost samih sestara: meĊu posterima što su visjeli u Etinoj sobi bio je i
jedan golemi Zrinkin portret što ga je Eta, oĉito, ĉuvala poput kakve
oboţavateljice. Portret je bio u prirodnoj veliĉini, pa kad je Eta stala ispod
njega, nekako se ĉinilo kao da dvije sestre stoje jedna iza druge. I, tada se tek
vidjelo kako su dramatiĉno razliĉite. Odnosno, što je još ĉudnije, vidjelo se
kako su sliĉne u razliĉitosti. A najtoĉnije, ĉovjek je imao dojam da su Zrinka i
Eta dvije varijacije istoga lika, samo s tim što je jedna od tih varijacija lijepa, a
druga ruţna.
Jer, Eta je bila crnomanjasta, a Zrinka crvenokosa, Eta je imala tamne
oĉi, a Zrinka zelene, Eta je imala nisko ĉelo, a Zrinka visoko. Eta je imala
tanke usne, a Zrinka pune, Eta je imala nešto podbratka, a Zrinka nije. Ali,
što je najvaţnije, Etino lice je, u cjelini gledajući, djelovalo odbojno, a
Zrinkino privlaĉno. Ĉovjek je mogao pristati na to da su sestre, ali mu je to
izazivalo ĉuĊenje.
I, ĉinilo se Remetinu sad da postoje dvije toĉke oko kojih mora
organizirati podatke koji bi mu poslije još mogli zatrebati. Dok su skupa s
onom mladom ţenom ulazili u dizalo (a Luka je u meĊuvremenu uspio s njom
stupiti u razgovor, premda se nije razabiralo o ĉemu), urednik je sve to
pomalo rezimirao u glavi.
Jedno je bilo pitanje Zrinkina odlaska u samostan. Otvoreno je upitao
Etu što je prava istina: da se Zrinka zaredila zbog nesretne ljubavi, ili da je
postala ĉasna sestra zato što je doista osjetila poziv. Jer, oni novinski izresci
što ih je pregledavao sa svojom ţenom vrtjeli su se iskljuĉivo oko te dvije
pretpostavke s tim što je prva bila mnogo ĉešća od druge. Eta mu je
odgovorila da su istinite obje. Stavila je toj svojoj tvrdnji i nekakvu ogradu,
naglasivši kako su ona i njezina sestra, doduše, uvijek bile sloţne, ali nikada
nisu bile osobito bliske, pa se i nisu meĊusobno povjeravale. Potom je dodala
kako je Zrinka — koliko ona zna — doista osjetila poziv, ali da je taj poziv
vrlo vjerojatno bio posljedica nesretne ljubavi. Kad joj je ta ljubav propala,
Zrinka se poĉela pitati o smislu vlastitoga ţivota i tako je onda došla na to da
se zaredi. Dodala je Eta još kako su njihovi roditelji — koji su tada još bili ţivi
— bili zgranuti tom odlukom, jer obitelj nije bila osobito religiozna, a ni

32
Zrinka nije prije pokazivala takva nagnuća. Za sebe je pak Eta tvrdila kako je
oduvijek znala da će Zrinka jednom upasti u nekakvu krajnost, samo nije
znala što će to biti.
Što se pak tiĉe nesretne ljubavi koja se tako ĉesto spominjala, Eta je
odluĉno rekla kako nema pojma tko je muškarac o kojem se radi i kako ne
vjeruje da to zna bilo tko drugi. Moţda se ĉak radilo o ljubavi koja nije bila
realizirana, moţda nije bila ni uzvraćena, a nije posve iskljuĉeno ni da je bila
rijeĉ o oţenjenu ĉovjeku, pa da je zato sve to bilo toliko tajnovito. Nakon još
nekoliko pitanja, Remetin je uvidio da ta staza više ne vodi nikamo i da na
njoj neće ništa novo doznati.
Sad su stigli u prizemlje i Luka je mladoj ţeni pridrţao vrata od dizala
da izaĊe. A onda je odjednom rekao nešto što je Remetina osupnulo, ali je
pretpostavljao da to pitanje moţda proizlazi iz razgovora što su ga njih dvoje
do tada vodili. Luka se nasmiješio mladoj ţeni:
— Imate li vremena da s nama popijete kavu?
Ona je pogledala na sat i rekla:
— Zašto ne!
Remetin je bio spreman kladiti se da taj glatki pristanak nije posljedica
Lukina šarma (a dakako ni njegova), nego plod puke znatiţelje. Mlada je ţena
naslutila da se njih dvojica bave Zrinkinim nestankom, pa premda ne zna tko
su, nada se da će od njih doznati nešto više. Jer, to sa Zrinkom nije, dakako,
samo soĉna kvartovska priĉa, nego nešto mnogo veće, što bi moglo dospjeti i
na naslovne stranice. A tko im garantira da ova mlada ţena nije kakva
novinarka, da ne radi na nekom manjem radiju ili televiziji, i da se ne nalazi u
potrazi za dobrom priĉom? Remetin je osjetio potrebu da upozori Luku, ali za
to nije bilo prilike.
A nije je bilo meĊu ostalim i zato što je on, dok su hodali prema
obliţnjem kafiću, rezimirao drugu toĉku koju je valjalo zapamtiti iz razgovora
s Etom. Bilo je to pitanje Zrinkina izlaska iz samostana, a pogotovo njezina
povratka u Zagreb.
Jer, kad je upitao Etu zna li moţda što je njezinu sestru nagnalo da se
već nakon dvije i pol godine redovništva vrati u svijet, Eta je izjavila kako je
to jedna od rijetkih stvari o kojima je Zrinka ipak i njoj govorila. Dodala je još
kako se njezina sestra tada otvorila vjerojatno zato što nije ţeljela da je Eta

33
smatra lakomislenom i hirovitom, pa je tako otkrila svoje razloge. A oni su
bili razmjerno jednostavni. U samostanu Zrinka nije bila izloţena nikakvim
osobitim iskušenjima, niti joj je ondje bilo jako teško, ali je zato imala
vremena za razmišljanje. I upravo od vremena sve je i poĉelo. Zapazila je,
naime, da vrijeme za razmišljanje mora krasti od vremena koje je bilo
predviĊeno za molitvu, i to ju je već pokolebalo. Ali, u tim trenucima
kontemplacije pojavila se i jedna nova misao: Zrinka je priznala sebi da je
otišla u samostan radi pokore, vjerujući da se mora neĉega odreći, kako bi
povratila duhovnu ravnoteţu i kako bi zalijeĉila rane od nesretne ljubavi. I,
sad joj je palo na pamet da je time što se odrekla karijere uĉinila posve
dovoljno: to je bila njezina najveća ţrtva, a boravak u samostanu bio je ĉisti
suvišak. Drugim rijeĉima, ona jest imala potrebu da se nekamo makne, ali
ţelja da se posveti samostanskom ţivotu pomalo je nestala. Tako je odluĉila
izaći. Ali, odluĉila je isto tako ostati u Italiji (ili bilo gdje drugdje u
inozemstvu), jer znala je: ako se vrati u Zagreb, ponovno će biti u iskušenju, a
moţda će joj i karijera ponovno zapoĉeti, a time će se obezvrijediti svi napori
što ih je do tada uĉinila.
Sve je to za Remetina bilo malo odviše sloţeno i tankoćutno, ali je
nekako uspijevao pratiti Etino izlaganje. Ipak, ţeleći to izlaganje vratiti na
konkretan teren, postavio je jedno praktiĉno pitanje: zašto se Zrinka na kraju
ipak odluĉila vratiti u Zagreb?
Tu je Eta poniknula glavom i rekla kako je ona za to glavni krivac.
Pojavilo se, naime, nasljeĊe — a radilo se o dva velika stana u Rijeci — i bilo
je nuţno potrebno da Zrinka dade nekakve izjave i potpiše nekakve papire,
jer bez toga ni ona, Eta, neće moći dobiti svoj dio. Tako je onda poĉela
nagovarati sestru da se vrati, da se skupa negdje smjeste, te da se posvete
tihom i anonimnom ţivotu, jer da će i Eta dati otkaz na svome poslu (bila je
nastavnica) i tako će njih dvije biti jedna drugoj podrška. A Zrinka kao da se i
sama bila već pomalo zaţeljela Zagreba, i tako se dala nagovoriti. Eta je
boravila kod nje na Siciliji svake godine najmanje po mjesec dana, i tako je
malo pomalo nagovorila sestru da joj se pridruţi. I, to je bila cijela priĉa. Sve
je izgledalo ĉisto i razumljivo, tako je urednik sad zakljuĉio.
Kad su se u kafiću rasporedili oko niskoga stola (a kafić je imao dio koji
se nalazio u zgradi i dio koji se nalazio na ploĉniku), Remetin je napokon
shvatio da Lukino ponašanje zapravo i nije posve besmisleno: ako je ova
mlada ţena susjeda dviju sestara, onda će moţda nešto o njima i znati.

34
Pokazalo se da se ona zove Lana i da radi u firmi koja opskrbljuje ljekarne
diljem Hrvatske. Naruĉila je neku vrstu kave za koju Remetin nikad nije bio
ni ĉuo, razumio je tek da u njoj nema kofeina. U tome joj se pridruţio i Luka,
a na to je Remetin, boreći se za dostojanstvo puĉana kakav je i sam, naruĉio
pivo. Trebalo je mladoj ţeni dati nekakvo objašnjenje: trebalo joj je reći
barem tko su njih dvojica i zašto se bave nestankom Zrinke Vrbanac. Ali,
Luka kao da je i za to imao već gotov recept, pa je rekao :
— Nas je gospoĊa Eta zamolila da diskretno... Shvaćate, ja sam glumac,
a moj prijatelj je novinar, svaki od nas ima nekakve veze i poznanstva, pa je
ona mislila...
— Logiĉno — kazala je mlada ţena. — I, jeste li uspjeli što doznati?
—Još smo u fazi prikupljanja prvih podataka — kazao je Remetin. —
Zato nas zanima što biste nam vi mogli reći... Vaţne su nam i sitnice, znate,
jer ne dogaĊa se svaki dan da netko samo tako nestane...
Mlada ţena po imenu Lana kao da je već i prije razmišljala o
mogućnosti da je netko nešto sliĉno upita, jer sad je spremno uzvratila:
— Ja o njima dvjema mogu reći samo najbolje. Mislim, kao susjede su
zapravo savršene, ne ĉuje se od njih nikad buka, ne otvaraju haustor
neznancima, ne dolaze im gosti, ne kuhaju smrdljiva jela... Nadam se da me
razumijete.
— Razumijemo — kazao je Remetin, pa dodao: — Dobro, to kao
susjede. A kakve vam se ĉine kao osobe?
— Pa, ni tu nemam baš nekakvih zamjerki — uzvratila je Lana. —
Zapravo, ja sam se s obadvjema sprijateljila, pila sam s njima povremeno
kavu.
— Onda ste tom prilikom moţda mogli ĉuti nešto što bi nama moglo
pomoći? — ubacio se Luka.
— Zapravo i ne — malo se zbunila Lana. — Ipak, moram vam reći
nešto što... Kad već pitate za dojmove.
— Dajte, dajte — potakne je Remetin.
— Pa, eto, ja sam se s obadvjema sprijateljila, ali na dva posve razliĉita
naĉina...
— Moţete li biti malo precizniji?

35
 — Ne znam kako da vam to objasnim — otezala je sad mlada ţena. —
Ma, najjednostavnije je ovako. Sa Zrinkom sam razgovarala o ţenskim
stvarima, znate, o odjeći, kuhanju, ĉak sam joj ispovjedila neke svoje
intimne...
— As Etom?
— S Etom sam razgovarala o politici, o emisijama na televiziji, o
problemima moje struke, o zdravstvu...
— Ĉekajte — kazao je sad Remetin. — Onda to znaĉi da ste vi s njima
odvojeno pili kavu?
— Tako je — potvrdi Lana. — Nije to bilo namjerno, tako se dogodilo.
Ali, kad sad mislim o tome...
Bio je lijep listopadski dan, terasa je bila puna i dobro su dolazili šareni
suncobrani. Puhao je lagan zapadni vjetar, nebo je bilo svijetloplavo kao
usred ljeta. Bio je to dan koji je pogodovao radu, ali je pogodovao i
ljenĉarenju. Ĉovjek je imao dojam da bi mu se svašta moglo dogoditi, i u
smislu dobra i u smislu zla.
Remetin je u tome ĉasu postao svjestan da bi onim dvjema toĉkama u
istrazi o kojima je do tada razmišljao morao pridruţiti i treću. Ta bi se morala
ticati Etine biografije. Kako je ona ţivjela i gdje je bila dok joj je sestra
boravila u Italiji? Je li se udavala, kako je napredovala u poslu, jesu li roditelji
pali njoj na brigu kad se sestra zaredila, je li bila ogorĉena, je li u njezinu
ţivotu bilo kakvih velikih ljubavi? Ali, ništa od toga nije Remetin još znao i
sve je to istom trebalo istraţiti.
I, upravo u tome ĉasu, kao da je osjetila da misli na nju, javila mu se
Eta. Remetin, dakako, nije prepoznao njezin broj na displeju mobitela, pa se
utoliko više iznenadio kad joj je zaĉuo glas. A ona je govorila tako kao da se
svaki ĉas ĉuju, pa jedva da se i predstavila.
— Zaboravila sam vam reći najvaţnije — kazala je. — Moţete li
vjerovati?
— Mogu — kazao je Remetin iskreno, jer to se i njemu ĉesto dogaĊalo.
— O ĉemu se radi?
— Imamo nas dvije jednu malu vikendicu u okolici Zlatara. Pa sam
mislila...

36
— Da je Zrinka mogla onamo otići?
— Moţda bi trebalo provjeriti.

37
 6
Dok su se u Remetinovoj krntiji vozili po Novoj cesti, zazvonio je
urednikov mobitel, a kad je pogledao na displej, vidio je da to zove njegova
supruga. Ona pak nipošto nije imala obiĉaj zivkati radi sitnica, nego se javljala
samo onda kad je bilo nešto doista vaţno. I zato bi Remetin, ĉim bi ugledao
njezin broj, osjetio kako ga prolaze trnci i kako mu ruke poĉinju drhtati, jer
vaţna vijest moţe biti samo loša vijest: sigurno mu supruga ne javlja o
dobitku na lutriji niti o iznenadnom nasljeĊu. Pritisnuo je tipku i javio se.
— Oprosti što ti smetam — rekla je gospoĊa Remetin na drugoj strani
— ali naprosto nisam znala što bih... On hoće tebe pa tebe, misli da mu ti
jedini moţeš pomoći i nije moguće s njim ništa dogovoriti, ni jelo, ni
spavanje, ni šetnju, dotle dok...
Po kontekstu, Remetin je lako razabrao da je rijeĉ o njegovu unuku.
Prisjetio se da mali ima kao nekakvu malu virozu, pa toga dana nije išao u
vrtić, a budući da mu oboje roditelja mora na posao, uskoĉila je baka da ga
priĉuva. I sad, eto, ispada da baka ne moţe s njim nakraj. A to je bilo više
nego neobiĉno, jer baku je malac najviše volio i najusrdnije slušao. Pa ako ona
ne moţe ništa, kako će onda djed...
— Plaĉe? — upita Remetin.
— Kao ljuta godina.
Nije vrijedilo ni da pita o ĉemu se radi, to će se vidjeti na licu mjesta. A
donekle je Remetinu i imponiralo što se sad u unukovim oĉima odjednom on
pokazao kao onaj ĉlan obitelji koji moţe riješiti nekakav problem: inaĉe je
djed sluţio samo za zabavu i za to da mu se postavljaju pitanja na koja ne
postoji odgovor. Baš su nailazili na kruţni tok na Novoj cesti, pa je Remetin
zavrtio auto oko njega i zaputio se prema sjeveru, da bi prošao ispod
podvoţnjaka i stigao u blizinu Arhitektonskog fakulteta, gdje stanuje sinova
obitelj. Uredniku je bilo i drago i krivo što je Luka s njim. U jednu ruku, unuk
se odliĉno slaţe s Katićem, pa je to dobro, a u drugu ruku, ako Remetin ne
uspije umiriti dijete, tu će sramotu vidjeti i Luka.

38
 Kad su se popeli na drugi kat i ušli u stan (a bila je to stara kuća i
stubište je bilo široko i pompozno), vidjeli su da gospoĊa Remetin nije
pretjerala u svome opisu situacije. Jer, djeĉaĉić je sjedio na kauĉu sav zarozan
od plaĉa, a baka je stajala pred njim vrteći glavom, i toĉno se vidjelo da joj je
ponestalo i argumenata i ţivaca. U kako je lošem raspoloţenju bio malac,
vidjelo se i po tome što se tek preko volje pozdravio s Lukom. Lupili su
dlanom o dlan, pa je Luka rekao:
— Di si, zemljak!
A mali:
— Di si, prika.
Ali, na tome je i ostalo. Deĉku su oĉi i dalje bile pune suza. GospoĊa
Remetin dala je svome suprugu znak oĉima, pa su njih dvoje otišli u kuhinju
ostavivši Katića da se bakće s djetetom kako zna i umije. Kad su ostali
nasamo, Remetin je upitao: — Zašto toliko plaĉe? Nikad ga još nisam vidio
takvoga... Da nije to od te viroze?
A i sam je slutio da stvar nipošto nije tako jednostavna i da se ne da
svesti na banalnu zarazu. I doista, supruga mu je kazala:
— Ĉekaj, sad ću ti reći. Nije viroza, nego se on prvi put suoĉio s neĉim
što je nepovratno i trajno, takoreći zauvijek.
— Ĉuj — uzdahnuo je Remetin. — Znaš dobro da sam ja primitivac i
da meni tako suptilne misli stvaraju svrbeţ... Daj mi to objasni puĉki, ako
moţeš.
— Mali plaĉe — kazala je gospoĊa Remetin — zato što je prvi put
osjetio posljedice vlastitih odluka.
Ona je bila po zvanju profesorica hrvatskoga, dakle pedagog, i imala je
vrlo izgraĊena mišljenja o djeci i njihovu odgoju, a i o tome što pojedine
pojave u djeĉjem ţivotu znaĉe. Remetin je, moţda iz komocije, bio sklon
misliti kako djeca od odraslih trebaju jedino ljubav, a sve ostalo da dolazi
samo po sebi, ukljuĉujući tu i odgoj. Ali, dakako, nije se usuĊivao tu tvrdnju
izreći pred svojom ţenom. Sad je pak mogao barem prosvjedovati, pa je
zakolutao oĉima:
— Ne razumijem, pa da me ubiješ!

39
 Ali, razumio je ĉim mu je supruga ukratko ispriĉala što je izravan povod
unukovu plaĉu. Djeĉaĉić je prethodne veĉeri, kad je s roditeljima bio u
nekom šoping-centru, dobio novoga medu. Jer, stari medo bio je takoreći
toksiĉan: po njemu se štošta prolijevalo, bezbroj puta je padao po tlu, ĉak i na
ulici, jednom se mali pobljuvao na njega, pa igraĉku više nije bilo moguće
ĉestito oprati. A novi medo bio je posve nalik na staroga, te su se roditelji
nadali da će zamjena biti primjerena, i da će dijete s vremenom zaboraviti da
je do promjene uopće došlo. Tako su onda sugerirali da se stari medo baci u
smeće, i dijete je na to pristalo. Nekoliko puta su ponovili pitanje, i svaki put
je malac kazao kako nema ništa protiv toga da se stara igraĉka baci. Ali jutros,
nakon prve noći s novim medom (a uvijek je spavao s igraĉkom), balavac se
odjednom sjetio starog mede i izjavio da hoće njega, a ne ovoga novog. Nije
pri tome imao nikakva drugog argumenta osim svoje ţelje. No, nevolja je bila
u tome što je medo sinoć doista otišao u smeće, a smeće je završilo u kamionu
još negdje prije ponoći; tako je stari medo bio definitivno izgubljen, ĉak i da
je bilo nekoga tko bi ga htio traţiti po kantama. Sad je Remetin shvatio zašto
njegova supruga kaţe da se mali suoĉio s posljedicama vlastitih odluka.
Suoĉio se jest, ali razumio nije, jer bile su mu tek tri godine i bilo mu je
teško objasniti da nešto moţe biti nepovratno, te da je to s tim medom posve
isto kao da mu je igraĉka pala u vulkansko grotlo. Ostalo je još samo da se
utvrdi zašto dijete misli da bi upravo djed mogao riješiti taj nerješivi problem.
To su ga i upitali kad su se Remetin i njegova supruga vratili u sobu i
ustanovili da je Luka uspio donekle umiriti djeĉaka, pa mu ĉak izmamiti i
osmijeh na lice. Ali, ĉim je ugledao Remetina, mali se odmah uozbiljio i
upitao ga:
— Deda, hoćeš li mi pomoći?
— Hoću, rodijaĉe—kazao je Remetin.—Koliko god mogu. Reci ti meni
samo što zapravo hoćeš da uradim. I zašto misliš da ja.. •
— Tata kaţe — rekao je unuk ozbiljno — da si ti sudjelovao u mnogim
istragama i da si zajedno sa striĉekom Vladom uhvatio lopove i ubojice.
— To je drugo — rekla je gospoĊa Remetin. — Ĉuj me, zlato...
Ali, Remetin joj je dao znak neka pusti dijete govoriti. Tko zna što će se
još tu od njega ĉuti.

40
 — A svi ti zloĉesti ljudi — nastavljao je mali svoj logiĉki izvod —
sigurno se skrivaju, je li tako? — pogledao je u djeda upitno, pa prenio pogled
na Luku.
— Toĉno, skrivaju se — kazao je Remetin, jer je Katić ionako već
usrdno kimao glavom. — I dalje?
— Oni se skrivaju, a ti ih nalaziš — rekao je deĉko. — A to nije lako.
Pa sam mislio, moţda onda moţeš naći i moga medu?
Remetin je osjećao da je matiran, a jasno je vidio da je ista stvar i s
njegovom suprugom i pomoćnikom. Tu nije preostajalo apsolutno ništa
drugo, nego samo obećati djetetu barem nešto. A obećati mu bilo što, znaĉilo
je lagati unaprijed. Urednik je jasno vidio da je upao u nevolju, a da sam tome
nije nimalo pridonio. A k tome se još morao i poţuriti, kako bi preduhitrio
svoju suprugu, koja bi prije pristala na nove unukove suze, nego na to da
obeća nešto ludo i fantastiĉno.
— Mogu pokušati — kazao je Remetin. — Ne kaţem da ću uspjeti, ali,
dat ću sve od sebe. Evo, i Luka će mi pomoći.
— Hoću, hoću — kimao je Katić glavom.
Tako su se novinari pokupili, ostavljajući gospoĊu Remetin u nešto
boljoj situaciji od one u kojoj su je bili zatekli, jer dijete se sad smirilo, moglo
se s njim razgovarati, pa je bilo nade i da mu se uvali ruĉak i da ga se potom
strpa u postelju. A bilo je jasno da su sva ta postignuća posljedica ĉinjenice da
su malome dali laţno obećanje.
A kad su stigli u redakciju, našli su djecu u vrlo ţivahnom razgovoru,
gdje je odmah bilo jasno da im se mišljenja razilaze. Nikolina i Marko oko
neĉega su se sporili, a dvojica starijih novinara smjesta su zapazila da to nije
neka njihova privatna razmirica (jer bili su u priliĉno burnoj vezi), nego da je
u pitanju nešto što se tiĉe posla. Osim toga, tako su naglo zamuknuli kad su se
Remetin i Luka pojavili na vratima, da je bilo oĉito kako su razgovarali
upravo o njima dvojici. Razmijenivši kratak pogled s Lukom, Remetin je
odluĉio zasad se pretvarati da ništa ne zamjećuje, a Katić je postupio isto.
Nekoliko trenutaka vladala je tišina, ali samo dotle dok se dvojica starijih nisu
smjestila svaki za svoj stol. Onda je Nikolina progovorila bojaţljivo:
— Šefe...
— Reci, mala — odazvao se Remetin.

41
 A pri tome je pogledavao u Luku, koji je sjedio za svojim stolom
nasuprot njemu i vrtio glavom, zureći u svoj mobitel koji je leţao na
uglaĉanoj površini, tik do tipkovnice kompjutora.
— Nismo znali kako da postupimo — javio se sad i Marko. — Ima
nekakvih novosti, a tiĉu se baš onoga kvarta gdje ste vi bili, to jest
Trešnjevke, pa smo pomislih, kad ste već tamo... A Luka je zaboravio svoj
mobitel...
— Jesam, jesam — uzdahnuo je Katić. — To su prvi simptomi, tako to
ide...
— I onda — nastavljala je sad Nikolina — nismo se mogli javiti Luki, i
ja sam mislila da moramo nazvati vas. A Marko je rekao da se vas ni inaĉe ne
smije zvati na mobitel, a osim toga, da ste sad išli na Trešnjevku po nekom
privatnom poslu, i da vam nikako ne bi bilo drago...
Remetin ih je gledao i kimao. Bilo mu je pomalo ţao djece zbog straha
koji su pretrpjela, a bilo ga je i sram što ga se mladi novinari toliko boje. A
opet, nije mogao a da i ovaj put ne odglumi ulogu staroga zagriţljivca. Zato je
podigao ruku i prekinuo njihovu polemiku, pa kazao:
— Recite vi meni kakvi ste vas dvoje novinari? I, jeste li uopće
novinari?
— Zašto? — upitalo je ono dvoje gotovo uglas.
— Evo, Luka će vam reći — pokazao je Remetin palcem iza svojih leĊa.
— Ionako je on vaš mentor, što se vidi i po ovom sluĉaju poĉetniĉkog
nesnalaţenja.
Luka se poţurio da reagira. Bio je toliko ponosan što ga je Remetin
nazvao mentorom, da je jednostavno preĉuo sve drugo što mu je šef stavljao
na teret.
— Pa zato — rekao je sad Katić — što ste tu ispleli cijelu epopeju oko
svoga javljanja i nejavljanja, nazivanja i nenazivanja, a još niste kazali ni rijeĉ
o tome kakva je vijest u pitanju.
Dvoje mladih novinara pogledalo se meĊusobno, a onda su oboje
poniknuli oĉima. Kao da je svako od njih oĉekivalo da ono drugo progovori.
Napokon se javio Marko.

42
 — Ĉuo sam se s Hrastinskim — rekao je. — Pa je tu iskrsnula
informacija...
Hrastinski je bio pomoćnik Vlade Šoštara i Remetin ga je dobro
poznavao, a gajio je prema njemu i velike simpatije, jer je Hrastinski bio
godište njegova sina. Već se davno uspostavio obiĉaj da se Hrastinski i Luka (a
u sluĉaju njegove odsutnosti Marko) jednom dnevno ĉuju i da razmijene
vijesti. Nije tu Luka dobivao nikakve povlaštene informacije, nego je ĉesto i
sam o poneĉemu informirao Hrastinskoga.
— I, što kaţe? — upitao je sad Katić.
— Kaţe da je sinoć bio pokušaj otmice na Trešnjevki.
— Gdje na Trešnjevki? — lecne se Remetin.
— U Kuĉerinoj, ja i ne znam toĉno gdje je to... — otezao je Marko. —
Ali, kaţe Hrastinski da je bilo dosta kasno i da baš i nema oĉevidaca, a sama
ţrtva odviše je uplašena i šokirana da bi mogla... Znaju se samo osnovni
podaci...
— Pa, reci nam ih onda, ĉovjeĉe! — podvikne Luka sa svojega mjesta.
— Pretpostavljam da to ne istraţuju ni Hrastinski ni Šoštar?
— Ne, to nije posao Odjela za krvne delikte — poţuri se Marko. — Ali
Hrastinski je to našao na njihovim internim stranicama. .. U svakom sluĉaju,
ţena je hodala po toj Kuĉerinoj, navodno ondje nema mjesta na ploĉniku, jer
su sve zauzeli automobili, pa je išla kolnikom...
— To je toĉno — potvrdio je Remetin, jer on je dobro znao tu ulicu. —
Ulica vodi od Trakošćanske, preko Nove ceste, pa prema onom malom parku
kod bivšega Samoborskog kolodvora. Tjeraj dalje.
— Hodala je po kolniku — nastavi Marko — i kraj nje se iznenada
zaustavio auto. Iz auta je izašao tip sa skijaškom kapom preko glave, u crnoj
odjeći, pa je otvorio straţnja vrata i pokušao ugurati ţenu onamo. Ona se
trgnula, vrisnula, uspjela mu se oteti, potrĉala nekoliko koraka meĊu
parkirane automobile...
— A on? — upita Luka.
— On se vratio u auto i odvezao se.
— A ona, naravno — kimao je Remetin glavom — nije zapamtila ni
registraciju ni marku automobila...

43
 — Pa da, uglavnom... — potvrdi Marko. — S tim što se u marke i ne
razumije, ali je dobro vidjela da registracijska ploĉica nije imala hrvatski grb.
— I to je nešto — kimne Remetin. — Reci mi još samo: je li ti
Hrastinski išta rekao o dobi te ţene?
— Trideset i dvije — reĉe Marko. — Nije nosila torbicu, pa se moţe
pretpostaviti da cilj i nije bila pljaĉka, nego...
— Eto, i oko toga smo se sporili — ubacila se sad Nikolina koja je sve
vrijeme šutjela. — Danas se sve svodi na silovanje i općenito na nekakvu
seksualnu pozadinu... A tko zna koji su zapravo razlozi, moţda ju je
poznavao, moţda je meĊu njima neĉega bilo već prije...
— Zašto bi se onda maskirao? — upita Luka s neduţnim izrazom na
licu, ali se vidjelo da je matirao djecu. — Što ste još poduzeli?
— Pa, ništa — reĉe Nikolina. — Htjeli smo pitati treba li... A mislili
smo da ti i snimiš, kad si već ondje, ali ti nisi ponio mobitel...
Remetin ili je slušao kako razgovaraju, i znao je da se tu oĉekuje njegov
pravorijek. Zato je podigao ruku, a kad su se umirili, kazao je:
— Samo bez panike. Nećemo zasad ništa ni slikati, ni pisati. Da vidimo
najprije kako će postupiti drugi. Gotovo da sam siguran da će netko dobiti
ekskluzivu od napadnute ţene...
— Da — sloţi se Nikolina okrznuvši pogledom Marka. — Imaju i drugi
veze na policiji.
— Pa ćemo vidjeti kao će se stvar razvijati — zakljuĉi Remetin.
Tako je sad trebalo da se posvete svojem poslu. Ispalo je opet jednom da
će morati napuhavati sitnice, jer niĉega velikog i ozbiljnog zapravo nisu
imali. A to je traţilo mnogo vise napora i trošilo mnogo više ţivaca nego
prave vijesti. Takvi dani obiĉno su završavali u turobnom raspoloţenju. Ali,
prije nego što je Remetin stigao prionuti poslu, zazvonio mu je mobitel. Opet
je to bio suprugin broj. Nije vrag da se stvari ondje i dalje kompliciraju?
Uĉinilo mu se da je upravo tako. Jer, nije se javila supruga, nego unuk.
Mora biti da se domogao mobitela, a odavno je znao koja tipka za brzo biranje
poziva Remetinov telefon.
— Deda? — oglasio se sad.

44
 — Molim, komšija? Što te muĉi?
— Znaš li ti gdje je Jakuševac?
— Znam. A zašto?
— Baka kaţe da se onamo vozi smeće i da su onamo odnijeli i moga
medu.
Remetin je zakolutao oĉima, a onda je odjednom došao na spasonosnu
ideju. Ta ideja bila je dopola briljantna, a otpola podla. Rekao je:
— Ĉuj, ja sad imam strašno puno posla, ali, evo, Luka će ti sve objasniti.
Dodao je Katiću svoj mobitel, a potom odmah izašao iz male
redakcijske sobe.

45
 7

Mjesto se zvalo Borovnjakov breg i nije ga bilo ni na jednoj karti, ni

papirnatoj, ni elektronskoj, a Remetin je bio spreman kladiti se da ga nema ni
na vojnim specijalkama. Takva je njegova sreća. A nije imao ni snage ni volje
da sam samcat luta po Zagorju traţeći taj Borovnjakov breg, uz dobre izglede
da ništa ne naĊe, odnosno da, ako i naĊe, ustanovi kako to mjesto ne donosi
nikakve nove spoznaje. A nešto mu je govorilo da ipak mora onamo otići,
premda je postojala i mogućnost da taj osjećaj dolazi otuda što prvi put
samostalno vodi istragu (ako je to uopće istraga), pa nije kadar ocijeniti što je
vaţno, a što nevaţno. Nije to mogao sam i morao je naći ţrtvu. A nje nije bilo
na vidiku.
Jer, pokazalo se da je ono napuhavanje kojemu su morali podvrgnuti
pristigli materijal ispalo i dobro i brzo: probudio se Lukin beletristiĉki talent,
pripomogla su i djeca, sam je Remetin dao nekoliko savjeta, i tako je sve
završilo mnogo ranije nego što su se nadali. Sad je još samo ostajalo da se što
prije razbjeţe, kako ne bi u meĊuvremenu pristigla kakva prava vijest i
prisilila ih da na njoj rade. Djecu su otpustili, i upravo kad se Remetin
spremao da upita Luku ne bi li pošao s njim na kratku voţnju autom, Katić je
izjavio kako mu je sve ovo baš dobro došlo, jer da ima nekakav posao koji sad
ne mora ostavljati za sutra. Remetin ga, naravno, nije upitao kakav je to
posao, ali već i sama ĉinjenica da Luka to nije i sam rekao svjedoĉila je da se
radi o neĉemu mutnom: vjerojatno je opet petljao s kakvom ţenom, i
vjerojatno će to opet završiti krahom, kao što kod njega uvijek završava.
Remetinu je bilo Luke ţao, ali nije mogao drugo nego da slegne ramenima.
Tako je onda nazvao svoju ţenu. Ona se zacijelo već vratila kući, a on
se opet sjetio unukova plaĉa i zapravo nije ţelio znati što se ondje dalje
zbivalo. Upitao je suprugu:
— Što si skuhala?
— Nešto što moţe stajati — rekla je. — Znam da zato pitaš. Što je, imaš
posla?

46
 — Ovisi — kazao je Remetin. — Ĉuj, uvijek se ţališ da te nikamo ne
vodim... Jesi li zainteresirana za mali izlet u Zagorje?
— Gdje u Zagorje? — upitala je ona.
— Okolica Zlatara. Trajat će moţda dva sata.
Remetin je znao da laţe, jer sigurno će biti lutanja, pa će sve skupa
trajati duţe. Ali, bio mu je potreban suputnik i drţao je da ne ĉini prevelik
grijeh.
— Onda moţemo svratiti i u Zlatar — rekla je gospoĊa Remetin. — To
mi odgovara, kad dolaziš po mene?
Remetin je bio silno iznenaĊen tim odgovorom, jer nije imao pojma
zašto bi njegovoj ţeni moglo odgovarati da svrati u Zlatar, i nije se ĉak mogao
prisjetiti ni da je ikada ĉuo da ona sa Zlatarom ima kakve veze. Ali, nije pitao
ništa, da ne bi štogod pokvario. Dogovorili su se da doĊe po nju za dvadeset
minuta.
Doba dana nije bilo baš idealno za izlazak iz grada, jer na sve strane su
vrvjeli automobili koji su se ţeljeli što prije domoći istoĉne ili zapadne
obilaznice, pa pobjeći iz guţve. A to je guţvu samo povećavalo, semafori nisu
bili dobro sinkronizirani, i uopće, bilo je sve skupa priliĉno uobiĉajeno. Ali,
Remetin je sam sebi obećao da se neće nervirati. Odluĉio se za mali trik:
otišao je na novozagrebaĉki rotor, vozio kratko prema Karlovcu, a onda se
popeo na petlju i odatle se otputio prema istoku. To se pokazalo kao dobra
taktika: vrlo brzo dohvatili su se varaţdinske ceste i uskoro su se vozili kroz
ubave krajolike zagrebaĉke okolice. Svuda je bilo crveno i ţuto lišće, crkvice
su se bijelile po vrhovima breţuljaka, a sunce kao da je milovalo po licu kad
bi ĉovjek malo otvorio prozor. GospoĊa Remetin gledala je oko sebe i neko
vrijeme nije govorila ništa, nego je uţivala u vidiku. Tek kad su se pribliţili
Svetoj Heleni, upitala je:
— Kamo mi zapravo idemo?
— Idemo vidjeti jednu vikendicu — uzdahne Remetin.
Neka druga supruga moţda bi pomislila kako njezin muţ, kojemu je
mirovina već na vidiku, ima ţelju kupiti grunt u Zagorju, da bi imao gdje
provoditi dane kad bude slobodan. Ali, gospoĊa Remetin dobro je znala da bi
se njezin muţ prije upisao u crkveni zbor nego kupio vikendicu, pa je zato
upitala:

47
 — To ima veze s nestankom Zrinke Vrbanac?
— To i jest ono — kazao je Remetin. — Moţda ima, a moţda i nema.
Naime, Eta, njezina sestra, rekla mi je da njih dvije posjeduju tu kuću i da je
Zrinka znala povremeno onamo otići, sama, jer Etu to nije zanimalo. U
svakom sluĉaju, vidio sam da Etu to muĉi, a sama se ne moţe kretati, pa sam
pomislio kako mi je duţnost...
— Pa i jest, duţnost ti je — uzvratila je gospoĊa Remetin.— Ali, to što
si poveo mene, nekako mi daje naslutiti da ti nemaš pojma gdje se ta
vikendica nalazi.
— Morat ćemo pitati — napravio je Remetin neodreĊenu gestu. A onda
se sjetio, pa je još dodao: — Zašto si rekla da ti bas odgovara što idemo u
Zlatar?
— Ma, ne mora to biti baš Zlatar — kazala je njegova supruga. — Moţe
biti i Krapina ili Trakošćan, vaţno je samo... Ukratko, svi smo mi iz moga
razreda preuzeli obavezu da potraţimo mjesto za proslavu godišnjice mature,
pa sam i ja pomislila...
Remetin se, doduše, priliĉno dobro sjećao da se njegova supruga sa
svojom gimnazijskom generacijom sprema proslaviti tu obljetnicu. Ali, sjećao
se takoĊer i da jubilej nije okrugao, nego nekako ćoškast, budući da se radi o
trideset i šestoj godišnjici, a zapamtio je i da će se proslava odrţati u posve
netipiĉno doba godine, jer inaĉe se takve stvari prireĊuju ili u lipnju ili u
rujnu, a ne u studenome kao što će ovdje biti sluĉaj. I, još je znao da za sve to
postoji i neki poseban razlog, ali u ĉemu se on sastoji, nije se mogao sjetiti,
premda mu je supruga zacijelo i to nekad rekla. Zato se sad morao raspitivati
oprezno i diplomatski, da ne bude ulovljen u nebrizi.
— Znaĉi, odluĉili ste se za Zagorje? — upitao je.
— Zapravo, nismo se još odluĉili — rekla je gospoĊa Remetin. — Moţe
to biti i Istra, ili Gorski kotar, samo što dalje od Karlovca. .. Da on ne dozna.
GospoĊa Remetin bila je iz Primorja, ali je gimnaziju završila u
Karlovcu. Sad se Remetinu stalo javljati prisjećanje o nekom njezinu kolegi
kojega cijeli razred mrzi, pa zato po svaku cijenu ţele izbjeći da im on doĊe
na proslavu. A za nevolju, taj ĉovjek radi na nekoj lokalnoj televiziji (ili je ĉak
i njezin vlasnik?) i sve vaţne i nevaţne lokalne novosti prolaze kroz njegove
ruke, pa bi tako prošla i vijest o visokoj obljetnici mature karlovaĉkih

48
gimnazijalaca. Trebalo je, dakle, naći mjesto do kojega signal njegove
televizije ne dopire i kamo on sam nije pruţio svoje informativne pipke.
— Zar je doista tako nepodnošljiv? — upitao je Remetin dok su se
vozili izmeĊu pitomih zagorskih breţuljaka.
— Što da ti kaţem? — uzvratila je njegova supruga. — Znaš li što je
tablo?
— To je onaj neki karton na kojem su poslagane fotografije svih
uĉenika nekog razreda? — prisjećao se Remetin. — Nekad se to stavljalo u
izloge na korzu u malim gradovima.
— E, pa eto! Ja ne znam nikoga iz našeg razreda tko iz svoga primjerka
tabloa ne bi izrezao sliku toga ĉovjeka.
— I ti si izrezala?
— I pokazala sam ti to — osjećalo se kako se gospoĊa Remetin sve više
gnjevi, malo na mrskoga kolegu, a malo na muţa. — Dobro što nam je
pokvario maturalno putovanje i maturalni ples, nego nam je pokvario i svaku
proslavu do sada. A sastajemo se svakih pet godina!
Sad se Remetin već bolje sjećao. Posljedice tih propalih proslava i sam
je katkada imao priliku osjetiti, pa ĉak i raditi na njihovoj sanaciji. Sjetio se da
se nepopularni kolega zove Ratko, a sjetio se i nekih njegovih podviga: na
maturalnom putovanju krao je u venecijanskoj samoposluzi, pa je uhvaćen,
na maturalnom plesu se napio i onesvijestio nasred plesnog podija u
najsveĉanijem trenutku, a na svakoj obljetnici s nekim bi se posvaĊao i svima
pokvario raspoloţenje.
— Razumijem te — rekao je sada svojoj supruzi.
— Znaš što, dogovorili smo se da priuštimo sebi barem jednu godišnjicu
koja će proteći lijepo i ljudski i koju on neće zasvinjiti... Da se ponašamo kao
da njega nema i kao da ga nikad nije ni bilo...
— Pokušavate ispraviti vlastitu prošlost? — upitao je Remetin i odmah
se ugrizao za jezik. — Mislim reći...
Ali, uto su se već našli na ulazu u Zlatar i on je ugledao nekakvu ţenu s
rupcem na glavi kako odluĉno gazi pedale staromodnoga bicikla. Zaustavio se
pokraj nje, pa ju je upitao:
— GospoĊo, molim vas, znate li gdje je Borovnjakov breg?

49
 — Je, kak ne bi znala — rekla je ona. — To vam tu zna saki.
I, tu je zašutjela, ĉekajući da joj se postavi sljedeće pitanje.
Jednom se nogom oslanjala na tlo, a drugu je i dalje drţala na pedali.
Imala je izrazito plave oĉi, a na licu su joj se vidjele crvene kapilare, kao da ne
zazire od gemišta, a moţda i od ĉega malo jaĉeg. Bila je raspoloţena za
konverzaciju.
— A gdje bi to bilo? — upita novinar.
— Ĉujte, morate projti kroz Zlatar, pak na lijeve, a onda prek asfalta.
— Kako, kako?
— Na lijeve, pak prek asfalta.
— Hvala vam.
Potjerao je auto dalje. Kad su se malo odmakli, Remetin upita svoju
ţenu:
—Jesi li ti išta razumjela?
— Ništa — rekla je ona.
Na izlazu iz gradića stali su još jednom. Uz rub ceste nalazio se maleni
traktor, a na njemu je sjedio ĉovjek koji kao da je bio brat one ţene od
maloprije: plavokos, plavook, s vidljivim kapilarama po licu i pomalo krvavih
oĉiju. Upitali su ga za Borovnjakov breg, a on je pokazao rukom:
— Tam, na lijeve, pa prek asfalta.
Ugledali su sporedni put koji se ulijevo odvajao od ceste. Taj sporedni
put bio je asfaltiran moţda tridesetak metara, a onda je poĉinjao makadam. To
je vjerojatno znaĉilo ono prek asfalta. Nastavili su, dakle, makadamom, a on
ih je odveo u šumu. Šuma je bila široka moţda pola kilometra, a onda je naglo
završila i pred njima se ukazala ĉistina. Na tome mjestu opet se pojavio i
asfalt, jer ukljuĉili su se s makadama — koji je bio tek preĉica — na neku
malo vaţniju cestu. Kraj ceste se uzdizalo priliĉno strmo brdo obraslo rijetkim
i tankim stablima. Cesta je zaobilazila brijeg i gubila se meĊu drvećem, ali su
se iza obronka u daljini nazirali drugi breţuljci, dosta niţi i obrasli
vinogradima. Ali, Remetin je odmah znao da su stigli.
Jer, to brdo moralo je biti taj Borovnjakov breg, naprosto je moralo. A
da je upravo tako, urednika je još vise uvjerilo ono što je potom ugledao: na

50
malom zaravanku iznad ceste, otprilike na polovici visine brda, stajala je neka
ĉudna kombinacija stare zagorske klijeti i modernistiĉke intervencije u
ovome pitomom krajoliku. Dizala se ta kuća na strmini, tako da joj je prednja
strana imala jedan i pol kat, a straţnja vjerojatno samo prizemlje. Donji dio
bio je od kamena i cigle, a gornji od drva. Vidjelo se da je tu nekada netko
ţivio, a da sad ne ţivi nitko, nego da se onamo dolazi samo povremeno. Do
kuće je vodio pošljunĉani puteljak kojim je mogao proći automobil. Remetin
uputi vozilo onamo, a zatim ga zaustavi pred kućom.
Drvene stube vodile su do trijema, a u prizemlju se vidio veliki
zastakljeni zid. Zapravo, morao je to nekada biti izlog, a iza njega je svakako
bio lokal. To se nije moglo provjeriti, jer su stakla bila s unutarnje strane
zaklonjena nekakvim drvenim sanducima. Ali, zato je iznad vrata još i sad bio
natpis na drvenoj ploĉi: FRIZERSKE KREACIJE ELIZABETA. Stakla su bila
prašna, drvo ispucalo, kvake potamnjele.
Remetin se popne do trijema, njime stigne do ulaznih vrata, pa ondje
pritisne kvaku. Bilo je zakljuĉano. Dapaĉe, tek tada opazi i ovelik lokot što je
visio na gornjem dijelu vrata. Njegova supruga dotle je prišla jednome od
prozora (bila su po dva sa svake strane ulaza), pa zaklonila oĉi dlanovima da
bi mogla zaviriti u unutrašnjost. Baš kad se Remetin poĉeo kolebati treba li
provjeriti je li to doista mjesto koje su traţili, javi se njegova supruga:
— Na dobrom smo mjestu.
— Kako znaš?
— Pogledaj sam.
Remetin priĊe bliţe, pa i sam zakloni oĉi te stane viriti u unutrašnjost
kuće. I doista, vidjela se tu lijepo namještena soba, sa stolom, kauĉem i
televizorom, sa starinskim kredencem i s komodom u samome kutu. A zidovi
sobe bili su oblijepljeni posterima: bili su to plakati predstava i filmova u
kojima je Zrinka Vrbanac igrala glavnu ulogu. Na svima odreda vidjelo se
njezino lijepo lice, s velikim oĉima i s bujnom kosom koja je padala na
ramena. Dok je to motrio, Remetina je obuzimao nekakav ĉudan osjećaj
prepoznavanja. Napokon se trgnuo, pa otišao do drugoga prozora, koji se
nalazio s lijeve strane vrata i oĉito je pripadao drugoj sobi. I ondje je zavirio
unutra. Onda je zazvao svoju ţenu:
— DoĊi da vidiš — rekao je.

51
 Ona je prišla i zavirila. Onda je pogledala u muţa, pa opet stala piljiti u
sobu. Napokon je rekla:
— Nevjerojatno. Kao da ne pripada istoj kući.
Jer, prostorija u koju su sada virili imala je gol dašĉani pod, jednostavan
seljaĉki ormar u kutu i ţeljeznu postelju koja kao da je upravo pristigla iz
neke bolnice ili ĉak uboţnice. Zidovi su bili potpuno bijeli i na njima nije bilo
slika. Dvije sobe izgledale su tako kao da ne pripadaju samo razliĉitim
kućama, nego i razliĉitim vremenima.

52
 8
Na povratku su svratili do stana sinove obitelji u blizini
Arhitektonskog fakulteta. Ni da su htjeli, nisu to mogli izbjeći. Jer, dok su se
vozili po Zagorju, unuk je u dva navrata zvao (potpuno je već ovladao
upotrebom tipke za brzo biranje) i raspitivao se kako napreduje djedova
potraga za medvjedićem koji je otpremljen na zagonetni i zlokobni Jakuševac.
O Jakuševcu se unuk raspitivao i podrobnije, kod roditelja, pa je tako ĉuo da
se onamo odvozi smeće iz cijeloga grada i da ondje postoje cijele planine toga
smeća. A Remetin je sve vrijeme osjećao tremu: bilo je to prvi put što unuk
upravo od njega traţi pomoć, a on nije bio kadar da mu tu pomoć pruţi.
Morao je, dakle, smisliti kakvu dobru laţ, a lagati je mrzio. Sa suprugom nije
putem razgovarao o sluĉaju nestalog medvjedića, ĉak ni onda kad je unuk
nazvao, ne ţeleći joj kvariti uţivanje u zagorskim jesenskim krajolicima i
razmišljanje o godišnjici mature (našla je dva lokala koji su joj se ĉinili
prikladni). A ni ona nije njega ništa pitala, puštajući ga da sam odigra do kraja
svoju ulogu: neka malo i on vidi kako je njoj svaki dan.
U sinovu stanu zatekli su ĉudnu atmosferu: snahe nije bilo, pa su sin i
unuk bili sami, sjedili su pred televizorom i gledali košarkašku utakmicu, i pri
tome glasno navijah. Unuk je, naravno, i slavio i ţalio na posve krivim
mjestima, ali to ništa nije smetalo: vaţno je bilo što mu se raspoloţenje ipak
popravilo. Ili je moţda tek na trenutak zaboravio na svoju nevolju? Jer, ĉim je
ugledao djeda, skoĉio je s kauĉa i poletio mu u naruĉaj, a onda je upitao:
— Deda, jesi li ga našao, jesi li ga našao?
Pitanje se, dakako, odnosilo na medvjedića, ali se Remetin morao
pretvarati da nije razumio, kako bi dobio na vremenu i kako bi pripremio
teren za ono što ima doći. Njegova je supruga otišla u kuhinju skuhati kavu, a
na televiziji je poluvrijeme završilo i sin je izašao na balkon da popuši
cigaretu. Tako je Remetin ostao sam s unukom. Rekao je:
— Našao sam ĉovjeka koji je odvezao tvoga medvjedića.
— I, jesi li traţio da ti ga vrati?

53
 — U prvi mah jesam, ali sam onda od toga odustao — kazao je Remetin
gotovo zaboravljajući da razgovara s trogodišnjakom. — Ti ćeš svakako
razumjeti.
— A zašto ga nisi traţio natrag? — pitao je unuk.
— Nisam imao srca, kad sam ĉuo ono što mi je taj ĉovjek rekao.
— A što ti je rekao?
Remetin je uzeo unuka i posjeo ga sebi na krilo, kao pravi djed, a onda
je gledao dijete u oĉi i lagao mu. Ali, lagao je vrlo uţivljeno i s uvjerenjem da
ĉini nešto dobro. Rekao je:
— Taj ĉovjek koji je uzeo medvjedića radi u Ĉistoći. Jesi li vidio nekad
onaj kamion kad kasno naveĉer prolazi ulicom i kupi smeće?
— Jesam — potvrdio je unuk. — I oni striĉeki istresaju kante u kamion.
— E, vidiš, striĉek o kojem ti govorim radi taj posao.
— A kako se on zove? — upitao je iznenada unuk.
— Zove se Jura — bubne Remetin, jer se takvom pitanju nije nadao. —
U svakom sluĉaju, taj Jura ima malu kćer, a njoj su otprilike tri godine.
— Kao meni.
— Kao tebi. E, vidiš, oni su ti priliĉno siromašni, i Jura nema novaca da
svojoj kćeri kupuje igraĉke. I, kad je ugledao tvog medvjedića u kanti,
pomislio je da bi on baš bio dobar za njegovu kćer. Ako se malo opere i
uredi... Jer, netko ga je ionako bacio, to jest ti.
Remetin je završio priĉu a onda se zagledao u unukovo lice u napetom
išĉekivanju. Što će sad biti? Djed je odigrao svoju posljednju i najjaĉu kartu, a
kako će unuk na to reagirati, to se ne zna. Mali je rekao:
— To je kao da sam dao medvjedića toj curici.
— Tako je — potvrdio je Remetin.
— A što se jednom da, to se više ne vraća — verglao je dalje malac
lekciju nauĉenu u vrtiću.
— I to je toĉno.
— Onda dobro — zakljuĉio je balavac. — Meni će biti dobar i ovaj novi
medo.

54
 Remetin je pazio da dijete ne zamijeti kako ga je veliko olakšanje
obuzelo. A za to nije bilo ni mnogo prilike, jer na vratima se pojavila snaha i
djeĉaĉić joj je potrĉao u susret.
Sin se vratio s balkona, gospoĊa Remetin se vratila iz kuhinje noseći
pladanj s dţezvom i šalicama. Ugasili su televizor i tako se popila kava, u
ugodnom razgovoru i u odgovaranju na unukovo zapitkivanje koje je po
tematici imalo enciklopedijske dimenzije.
Napokon su Remetin i njegova supruga ustali da idu. Nastalo je
uobiĉajeno dugotrajno opraštanje, dogovaranje o planovima za sutrašnji dan i
udovoljavanje unukovu zahtjevu da još jednom poljubi baku. Djed se i sam
pokušao ponuditi za poljubac, ali bez uspjeha. U svakom sluĉaju, Remetinovi
su sjeli u auto i odvezli se na Trešnjevku.
Kad su onamo stigli, urednik je obavijestio svoju suprugu da kani još
malo protegnuti noge. Cijeloga dana uglavnom je sjedio i bilo mu je potrebno
da se prošeće, a glad ga je već odavno prošla, pa je tako odluĉio da će ono što
mu je supruga pripremila za ruĉak pojesti kao veĉeru, kad je ionako rekla da
jelo moţe stajati. Ona se kratko nasmiješila kad su se rastajali pred haustorom,
a Remetin je toĉno znao što taj osmijeh znaĉi: supruga je prozrela da njegova
šetnja nipošto nema rekreativni karakter, nego da iza nje stoje neki drugi
razlozi. Ti su se razlozi pak mogli ticati samo istrage što ju je odnedavno
vodio. Nije ţelio da se razabere koliko ga je cijela stvar zaokupila, pa je svoj
angaţman pokušavao skriti ĉak i pred suprugom, premda je dobro znao da ga
ona ĉita kao knjigu.
A ipak, kad je prošao nekih dvjestotinjak metara niz ulicu, postalo mu
je jasno koliko je dobro što je u tom trenutku sam, pa će barem nešto moći
skriti od suprugine pomalo ironiĉne paţnje. Jer, zazvonio mu je mobitel i
javio se nepoznat, priliĉno dubok ţenski glas.
— Gospodin Remetin?
— Ja sam, molim.
— Ovdje Mila Borić — rekla je ţena.
Potom je zašutjela. Ĉinilo se kao da vjeruje kako njezino ime sve govori
i kako nije potrebno da govori ni tko je ni zašto zove. A Remetin se zbunio:
inaĉe bi se u takvoj situaciji naljutio, a sad se osjećao krivim, jer doista mu se

55
ĉinilo da bi to ime i prezime — Mila Borić — trebalo i njemu nešto znaĉiti, a
on, eto, nema ni najbljeĊega pojma o kome se radi. Zato je rekao:
— Da, izvolite.
— Moţemo li se sastati? — upitala je ţena izravno.
Nije u njezinu glasu bilo koketerije, prije se ĉuo nekakav naredbodavni
prizvuk, što je Remetina uĉinilo opreznim. Prošlo mu je kroz glavu kako se ta
ţena ne ponaša pristojno, pa to i njega oslobaĊa obaveze da postupa s njom u
rukavicama.
— A u vezi s ĉim? — upitao je.
— Kako u vezi s ĉim? — zgranula se ţena na drugoj strani. — Pa, u vezi
s nestankom Zrinke Vrbanac!
Sad je Remetin već bio siguran da je ipak nekada ĉuo ime i prezime
Mila Borić i da ta ţena nešto znaĉi u javnosti. A budući da ţeli razgovarati o
Zrinkinu nestanku, onda je moguće...
— A vi imate neke informacije?
— Imam, da — rekla je ţena, sad već malo nervozno. — Inaĉe vas ne
bih zvala. Poznavala sam je dobro.
Tek ta reĉenica uĉinila je da Remetinu pukne pred oĉima. Jasno se
sjetio da je Mila Borić glumica, i to priliĉno poznata, ĉak mu se u pamćenju
javio i njezin lik, jer imala je vranu kosu i bujno poprsje koje je rado
pokazivala, a uvijek je igrala nekakve zavodnice, ali takve koje pomalo vuku
na prostakuše. Zapazio je takoĊer da ta Mila govori o Zrinki Vrbanac u
prošlom vremenu, kao da vjeruje kako je ova nestala zauvijek. Naravno, bilo
mu je zanimljivo ĉuti što glumica ima reći o svojoj kolegici, ali nije sad više
mogao napustiti ulogu u kojoj se zatekao, to jest ulogu ĉovjeka malo sporije
pameti. Zato je upitao:
— Recite, molim vas, o ĉemu vi to imate spoznaje? Baš o Zrinkinu
nestanku, ili moţda o njezinu prijašnjem ţivotu?
Sad kao da je ţena bila zateĉena tim pitanjem, pa je na trenutak
oklijevala. Onda reĉe:
— Zapravo, više ovo drugo. Prije nego što je otišla u samostan, nas
dvije smo bile prijateljice. A otkako se vratila, vidjele smo se samo jednom, i

56
sad više, naravno, nema meĊu nama više onoga... Ali sam svejedno jednu
stvar razumjela.
— A to je?
— A to je da nju muĉe iste stvari koje su je muĉile i kad se zaredila. Tu
se ništa nije promijenilo.
To je bilo zgodno zapaţanje i toga ĉasa Remetin je pouzdano znao da se
ţeli sastati s tom Milom Borić. A da bi nekako ojaĉao njezinu ţelju da mu
kaţe ono što ima, odluĉio je malo poljuljati predodţbu o sebi kao o starome
tupanu. Zato je poĉeo izokola, znajući ipak toĉno kamo ţeli stići:
— Kako ste vi došli do moga broja?
— Pa, tako... — ţena kao da je bila zateĉena tim pitanjem. — Imam ja
svoje izvore... Samo, molim vas, nemojte kriviti Luku, jer on nema ništa s
tim...
Remetinu nije ni pao na um njegov pomoćnik, jer je znao da se ovaj na
takvu drskost ne bi usudio. Tako je sad mogao prijeći na potez kojim će
impresionirati glumicu.
— Znate što — rekao je — nekako imam osjećaj da vi i ja u ovom ĉasu
nismo daleko jedno od drugoga.
— Kako to mislite? — glumica je malo podigla glas.
— Pa, eto, ja sam na Trešnjevki, a smio bih se kladiti da ste i vi.
Nastala je kratka šutnja: bilo je jasno da je ţena zateĉena. Napokon je
upitala:
— Kako znate?
— Imam i ja svoje izvore — uzvratio je Remetin.
A bilo je više nego oĉito: kao što onaj Fedor Stanišić snima na
Trešnjevki, tako snima i Mila Borić: Remetin se, dapaĉe, sjetio da ih je i vidio
zajedno u istome kadru serije Zanimljivo doba. Tako je sad imao korak
prednosti. Lako se s glumicom dogovorio da se naĊu kasnije te veĉeri, u
kafiću odmah preko puta nekadašnje tvorniĉke hale u kojoj se sad nalazi
televizijski studio.
Potom se otputio dalje. Nije bilo jako daleko, ali je tih kilometar i pol
ipak bilo priliĉan napor za njegove ne istrenirane noge i za olabavljele mišiće

57
trbuha, ramena i leĊa. Osjećao je kako se sve više umara. Ali brzo se domogao
Kuĉerine ulice, pa je tako znao da je sad na cilju. Koliko je taj cilj dobro
izabran, bilo je drugo pitanje, i uredniku se ĉinilo da će prije promašiti nego
pogoditi. Ali, ne bi sebi nikad oprostio da nije uĉinio ono što mu je prvi
refleks sugerirao da mora uĉiniti. Tako je sad hodao Kuĉerinom.
Kuĉerina ulica proteţe se od parkirališta iza hotela Panorama, pa
prelazi preko Nove ceste i produţuje još nekih tristotinjak metara, gdje
završava pred vratima velikog dvorišta u kojemu Hrvatska elektroprivreda
ima neka svoja skladišta i urede. Onuda se sada Remetin šetao: došao je do
kraja ulice, pa se opet vratio.
Znao je da se onaj napad, zapravo pokušaj otmice — o kojem je Marku
javio Hrastinski — morao prethodne veĉeri dogoditi upravo tu negdje,
premda nije bilo nikakvih tragova. Ali, bilo mu je lako zamisliti kako se to
zbilo: kolnik je bio stisnut izmeĊu parkirališta i ploĉnika na kojem su takoĊer
bili automobili, a u Kuĉerinu su se ulijevale i sporedne ulice. Napadaĉ je,
razumije se, izvršio otmicu na jednome od tih kriţanja, da poslije bude teško
utvrditi kojim je smjerom otišao. Stvar je samo u tome što mu je ţrtva
izmakla.
A onda Remetin opazi da nije jedini koji se besciljno mota ulicom, pa
zaviruje lijevo i desno. Sliĉno je postupao i neki krupni ĉovjek u crnoj
vjetrovci i crnim hlaĉama i s bejzbolskom kapicom na glavi. Po pokretima se
moglo reći da je taj ĉovjek mlad, ali to je bilo sve, jer urednik ga je vidio samo
s leĊa. Ipak, u njegovu drţanju bilo je neĉega što je Remetinu bilo poznato.
On priĊe bliţe. Napokon je shvatio.
— Hej, kume, pa što ti tu radiš?
Ĉovjek se trgne, osvrne, pa se malo zbuni, a onda prihvati Remetinovu
pruţenu ruku.
— A, to ste vi — rekao je. — Ma, eto, ja tu nešto malo onako, za svoj
raĉun...
Bio je to Hrastinski, pomoćnik Vlade Šoštara. Remetinu je on oduvijek
bio simpatiĉan, jer je bio odliĉan policajac, brze pameti, a u isto vrijeme vrlo
pristojan i pomalo melankoliĉan mlad ĉovjek, upravo kao i Remetinov sin.
Inaĉe ga je urednik viĊao iskljuĉivo u tamnom odijelu i s kravatom, a sad ga je
prvi put ugledao u sportskom izdanju. A to je vjerojatno znaĉilo da Hrastinski
doista nije na Trešnjevki sluţbeno, nego privatno. To ga i upita:

58
 — Kako misliš za svoj raĉun?
— Spomenuo sam Marku, moţda vam je rekao — uzdahne Hrastinski.
— U ovoj ulici dogodio se pokušaj otmice sinoć...
— Znam — kimne Remetin. — I ja sam zato tu.
— Tako sam i mislio — kimne Hrastinski diskretno. — To, dakako, nije
velika stvar, ali, s druge strane... Mislim, nitko nije stradao, i tako, a naši
jedva da su i otvorili nekakvu istragu... Ali, meni se ĉini...
— Ti si Šoštarov Ċak — zakljuĉi Remetin. — Išĉeprkao si nešto što
nitko drugi nije.
— Ma, više sluĉajno — slegne Hrastinski ramenima. — Malo sam vrtio
po našim stranicama, internim, znate... I, pokazalo se da su prije ovoga bila
još dva ovakva napada...
— Na ţene? — provjeri Remetin.
— Na ţene — kimne Hrastinski. — Pokušaji otmice. Samo što je jedno
bilo na Remizi, a drugo kod Cibone, pa nitko nije povezao...
— I oba puta neuspješno?
— Tako je — kimne Hrastinski.
Remetin je dobro razumio policajĉevu logiku: postoji nekakav otmiĉar
koji to radi serijski. Doduše, pomalo je nespretan, ili neiskusan, pa mu ne
uspijeva svaki put (dapaĉe, ĉešće promaši nego što pogodi), ali jednom mu je
ipak uspjelo: oteo je Zrinku Vrbanac. Ovo što se dogodilo sinoć u Kuĉerinoj
povezano je s onim što se dogodilo koju veĉer prije, kad je nestala bivša
slavna glumica, i to takoĊer tu negdje u blizini.
Samo je jedna stvar prijeĉila Remetina da potpuno prihvati zakljuĉke
Šoštarova pomoćnika: on sam, koji se u taj sluĉaj već duboko upustio, imao je
osjećaj da je Zrinka nestala iz nekih svojih privatnih razloga. Ili je pobjegla
sama, ili ju je netko oteo, ali ni taj to nije uĉinio sluĉajno, nego je htio baš nju.
Ipak, nije sad o tome kazao ništa. Samo je upitao Hrastinskoga:
— Ima li i kakvih drugih podudarnosti izmeĊu tih napada?
— Ima jedna — kimne Hrastinski. — Ali, ta je toliko smiješna, da se
jedva usuĊujem...
— Reci — potakne ga Remetin.

59
 — Sve tri ţrtve tvrde da je napadaĉ mirisao.
— Mirisao? Kako mirisao? — zgrane se novinar.
— Pa tako — hukne Hrastinski. — Bio je obuĉen u crno, maska preko
lica, to sve štima, ali kad bi zgrabio neku od tih ţena, onda bi se osjetilo...
— Hoćeš reći da je smrdio?
— Ne, baš obratno — vrtio je glavom Hrastinki. — Sve se ţene slaţu da
je to bio neki fini miris i da je morao biti priliĉno skup.

60
 9

Kad se rastao od Hrastinskoga, Remetin je ustanovio da mu je ostalo

još gotovo sat vremena do sastanka s glumicom Milom Borić, pa je zato
odluĉio okušati sreću. Jer, iz iskustva je znao da postoje sretni trenuci, ali da
oni zapravo ne traju samo trenutak, nego koji put pola sata, koji put pola
dana, a koji put i cijeli dan: tada ĉovjeku sve ide od ruke i sve mu uspijeva.
Onaj tko takve trenutke znade prepoznati, moţe se otresti svih svojih nevolja,
pod uvjetom da se lati posla ĉim trenutak naiĊe. Tako je Remetina sad sluĉaj
namjerio na Hrastinskoga, a kad se rastao s njim, imao je dojam da je nešto
vaţno doznao, premda nije imao ni najpribliţnijega pojma o ĉemu se radi. A
budući da je na Šoštarova pomoćnika nabasao sluĉajno, to je moglo znaĉiti
samo jedno: da se njegova dobra sreća probudila i da sad brzo treba od nje
isprositi još nešto.
Ali, naravno, ona nikada ne otkriva izravno što treba da radimo, nego
moramo i sami pridonijeti vlastitom uspjehu izabirući put kojim ćemo
udariti. A Remetinu se sad ĉinilo da mu to i neće biti osobito teško: nalazio se
u kvartu u kojem je stanovala— i iz kojega je nestala — Zrinka Vrbanac, pa
to moţe znaĉiti samo jedno: sreća mu poruĉuje neka još malko tuda pronjuška
i neka dobro otvori oĉi. I doista, Kuĉerina ulica nalazila se moţda dvjesta ili
trista metara daleko od visokoga stambenog tornja u kojemu su stanovale
nestala glumica i njezina sestra. Ovo je, dakle, njihov kvart, tuda su se svaki
dan kretale, pa je moţda ostao i neki trag o tom njihovu kretanju, prije svega
u sjećanju drugih stanovnika ove ĉetvrti. Zato se Remetin ponovno zaputio
prema neboderu preko puta plivališta, nadajući se da će mu ondje doći kakva
ideja.
U prizemlju zgrade u kojoj su stanovale sestre Vrbanac nalazio se
trgovaĉki centar. Bili su to pusti kvadrati nakrcani policama na kojima se
moglo naći praktiĉki sve što ĉovjeku padne na pamet, a svijetleći natpis
obavještavao je da trgovina radi do deset sati. U podrumu je bila garaţa, i
vidjelo se kako automobili stalno ulaze i izlaze. Remetin je nekoliko
trenutaka stajao na suprotnoj strani kolnika i zamišljao kako jedna od sestara
odlazi u taj supermarket po kruh, mlijeko, jogurt, zobene pahuljice i dijetalnu

61
marmeladu. Jedan dan ide jedna, drugi dan ide druga, a za vikend — ili svaki
drugi vikend — odu obje, da obave krupnije nabavke. Ali, nešto mu u toj slici
nije štimalo: Zrinku, doduše, nije upoznao, ali Etu nije nikako mogao
zamisliti kako gura pred sobom kolica za kupnju i obilazi one police što se
struĉnim terminom zovu gondole. Nije mu odgovarala Eta u toj ulozi, ne zbog
njezine hodalice niti zbog lumbaga, nego mu ona jednostavno nije bila tip za
supermarket. A ako su dvije sestre — kao što se do sada vidjelo — sušta
suprotnost jedna drugoj, onda je moţda u supermarket odlazila Zrinka? Ako
jest, kamo je onda išla Eta kad bi na nju došao red da donese špeceraj?
Remetin odluĉi prošetati se malo po okolnim ulicama.
I, tada je vidio da je njegova dobra sreća i dalje uz njega. Na nekih
stotinu i pedeset metara od velike trgovine ugledao je mali kvartovski dućan
kakvih je bilo mnogo devedesetih godina, a kakvi se danas gase jedan za
drugim. Nevelika prostorija, gusto nagurane police, starinska tezga i
prodavaĉica koja dvori kupce. I ovdje se radilo do deset naveĉer, ali kupaca
sad nije bilo. Kao što ih vjerojatno nije bilo ni inaĉe. Remetin je ušao i
pozdravio mladu prodavaĉicu što je upravo ĉitala nekakav enigmatski ĉasopis
i pri tome grickala vršak olovke. Skoĉila je na noge.
— Nisam mislio ništa kupiti — kazao je novinar. — Nego samo nešto
pitati, ako nije problem?
— Recite — prodavaĉica se do tada oĉito dosaĊivala, pa joj je svaki
razgovor dobro dolazio. — Ako mogu...
— Poznajete li vi moţda gospoĊu Etu Vrbanac, znate, to je sestra one
slavne glumice...
— One što je nestala? — ţivnula je sad prodavaĉica. — Ĉula sam danas
nešto o tome, ali, navodno je to još velika tajna... A vi ste iz policije?
— Ne, ja se za to zanimam više onako, privatno...
— Privatni detektiv? — djevojka je oĉito ĉitala i gledala krimiće. —
Netko vas je unajmio?
— Tako nekako — odgovori Remetin. — Onda, moţete li mi nešto reći
o njima dvjema? Ĉujem da su dolazile u vaš dućan? — dodade napamet.
— Jesu, jesu — kimala je djevojka usrdno glavom. — Jedan dan jedna,
drugi dan druga... Ali, to i nije bilo vaţno...

62
 Prodavaĉica je bila plavokosa, sklona debljanju, imala je već i mali
podbradak, oĉi su joj bile svijetle, a izraz lica svjedoĉio o dobroti ili o
naivnosti. Pomalo je podsjećala Remetina na ono dvoje ljudi koje je pitao za
put u Zlataru.
— Što nije bilo vaţno? — upita on sad.
— Pa to, koja je od njih dvije dolazila... — objasni djevojka. — Jer,
uvijek su kupovale isto, i ja sam već znala... Alpski kruh, jogurt bio-aktiv,
posni sir, mrkvica, celer...
— Jesu li razgovarale s vama, onako, privatno, osim o robi koju ţele
kupiti?
— Kako da ne — zaklima djevojka. — Ja sam odmah prepoznala
gospoĊu Zrinku, ĉim se pojavila, po slikama, premda sam još bila klinka kad
je ona... Ali, imam zbirku postera... One su obje vrlo ljubazne i pristojne,
mislim, razgovaraju sa mnom kao sa sebi ravnom... Meni je to drago, to
svatko moţe razumjeti... A još mi se više svidjelo kad sam opazila da one,
izgleda, i meĊusobno razgovaraju o onome što priĉaju ovdje sa mnom...
— Kako to mislite?
— Pa tako, doĊe, recimo, gospoĊa Zrinka, i nas dvije razgovaramo o
predsjedniĉkim izborima, a sutradan doĊe gospoĊa Eta, i ona zna sadrţaj toga
razgovora... Što znaĉi da su razmjenjivale. .. Mora biti da im je bilo dosadno...
Remetin je ĉekao hoće li prodavaĉica reći još štogod, ali nije rekla. A u
isto je vrijeme imao osjećaj da ga sreća još nije napustila i da je sad on na
potezu. Zato je upitao djevojku:
— A recite, jesu li se one poznavale sa susjedima? Recimo, s drugim
kupcima koji dolaze u vaš dućan?
— Koliko sam ja mogla opaziti — rekla je djevojka — ništa više od
dobar dan i dobro jutro. Uostalom, i nema više mnogo kupaca koji ovamo
zalaze. Nije daleko dan kad ćemo i mi... Aha, ĉekajte — prekinula se
odjednom. — Ako ste detektiv, onda vas zanimaju i sitnice, znam ja, ĉitala
sam o tome i gledala na televiziji... Sad sam se baš neĉega sjetila... U dva
navrata, pred dućanom je gospoĊu Zrinku ĉekao nekakav muškarac.
Remetin je sad bio posve siguran da nije uzalud lutao po kvartu, niti je
utaman potrošio vrijeme na razgledanje ovoga tuţnog mjesta koje uskoro

63
neće više postojati. Jer, ĉinjenica da je Zrinku ĉekao nekakav muškarac bila je
više nego vaţna, a moţda je nekamo i vodila.
— Kad je to bilo? — upitao je prodavaĉicu.
— Oba puta u zadnjih desetak dana — uzvrati prodavaĉica.
— Mislim da bi on tu negdje parkirao, jer doĉekao bi gospoĊu Zrinku
nasuprot dućana, onda bi joj prišao kad bi izašla odavde... Moţda se nudio da
joj ponese vrećice, vidjela sam kako je posezao za njima... Ali, ona mu to nije
dopuštala, neko vrijeme bi tako razgovarali...
— Koliko dugo?
— Minutu, najviše dvije... — rekla je djevojka zamišljeno. — A onda bi
otišli svako na svoju stranu... GospoĊa Zrinka sa svojim vrećicama prema
kući, a on ovamo, gdje mu je valjda bio auto...
— To se dogodilo dvaput? — provjeri Remetin, a kad djevojka potvrdi
glavom, on upita: — Moţete li opisati toga muškarca?
— Teško — rekla je djevojka grickajući opet olovku koju nije puštala iz
ruke. — Oba puta je padala kiša, i on je imao nekakav zeleni ogrtaĉ s
dignutom kragnom, i kapu natuĉenu na oĉi, mislim da je ĉak imao naoĉale,
moţda i bradu... Ukratko, ništa.
— Visok ili nizak?
— E, to znam sigurno — rekla je djevojka. — Priliĉno visok. Mnogo
viši od vas.
To nije mnogo znaĉilo, jer Remetin je, prema standardima svoga
vremena, bio ĉovjek srednjega rasta, dok je prema sadašnjim mjerilima bio
nizak. Bilo mu je jasno da neće još mnogo doznati u tom dućanu. Za svaki
sluĉaj je upitao:
— GospoĊa Zrinka nije vam rekla ništa o tome?
— Ma, ne — uzvratila je djevojka. — Pa, ja sam ipak samo prodavaĉica,
ne bi se ona meni povjeravala.
Tako je Remetin otišao. Ostao mu je ugodan dojam nakon razgovora s
prodavaĉicom. Ne zato što bi mnogo doznao, nego zato što mu je djevojka
bila simpatiĉna. Dapaĉe, nekako mu se ĉinilo da i ona osjeća prisutnost
sretnoga trenutka, pa da je to veseli, te se i sama u skladu s tim ponaša.

64
Urednik se nadao da će taj sretni trenutak potrajati još barem malo, još toliko
dok ne obavi razgovor s Milom Borić.
A ona mu je hladnokrvno zakazala sastanak u pola jedanaest naveĉer.
Za to je mogla imati razliĉite razloge. Prvo, glumci mnogo ţive noću i za Milu
svakako dvadeset dva i trideset nije nekakav kasni sat, i njoj je valjda teško i
zamisliti da novinar poput Remetina nerado izlazi iz kuće pošto sunce zaĊe.
Drugo, mogla ga je naruĉiti u to doba zato što je znala da on treba nju a ne
ona njega. Treće, razlog je mogao biti i u diskreciji: moţda snimanje traje do
deset, pa Mila ţeli biti sigurna da će se njezini kolege razići i da joj nitko neće
smetati dok bude razgovarala s novinarom.
A kad je stigao na lice mjesta, Remetin je vidio da postoji i ĉetvrti
razlog, a taj je bio najvaţniji: upravo kad je on pristigao, glumica se za svojim
stolom opraštala od nekoga visokog muškarca koji je potom prošao pokraj
Remetina i izašao iz lokala. Mila Borić je, dakle, svoje sastanke poslagala tako
da se nastavljaju jedan na drugi. Ili je bila vrlo zaposlena, ili vrlo dobro
organizirana.
U svakom sluĉaju, meĊutim, nije pripadala meĊu ţene koje bi ĉovjek
mogao previdjeti, bez obzira na to o kakvoj se situaciji radi i koliko je ljudi
prisutno. Imala je crnu kosu, za koju je Remetin nagaĊao da je prirodna. Lice
joj je bilo vrlo lijepo, sa zelenim oĉima i širokim senzualnim ustima, pri ĉemu
je sve to bilo sasvim diskretno namazano. Mila Borić se probijala kroz ţivot
ponajviše zahvaljujući svojoj tjelesnoj privlaĉnosti, to se po svemu vidjelo: ne
samo da je uvijek igrala nekakve vampove, nego je ĉak i sad, u civilu, imala
duboko izrezanu haljinu, tako da su se njezine lijepe sise sasvim dobro
nazirale. Remetin osjeti zlovolju: i u mladosti se pomalo pribojavao takvih
ţena, a sad je, u zrelosti (ili u starosti) osjećao prema njima nekakvo
saţaljenje, uviĊajući pri tome da je taj osjećaj glup kao noć. Bilo kako bilo,
poĉelo mu se ĉiniti da ga sreća pomalo napušta.
— Drago mi je, drago mi je — rekla je Mila kad je on prišao njezinu
stolu i predstavio se. — Nadam se da vam nije nezgodno, a ja bih ţeljela
pomoći...
Pri tome je promatrala Remetina ispitljivo i zainteresirano, kao da se
pita zar je moguće da se od toga neuglednog ĉovjeka oĉekuje da riješi tako
veliku zagonetku kao što je nestanak Zrinke Vrbanac. To za Remetina nije
bilo loše: što bude imala nepovoljnije mišljenje o njemu, to će mu lakše reći i
ono što inaĉe ne bi.

65
 — Nema problema — rekao je. — Ne stanujem daleko. I, jako cijenim
vašu pomoć, zahvalan sam vam što ste odvojili vremena...
A pri tome je znao (kao što je znala i glumica) da se tu ne radi ni o
kakvom odvajanju vremena niti o ţelji da se pomogne, nego da je u pitanju to
što Mila Borić u cijeloj stvari ima nekakav interes. Pitanje je samo koji i
kakav.
— Znate šta — rekla je ona sad. — Ono što vam ja mogu reći, to vam je
mogao kazati i netko drugi. Radi se samo o tome da ja moţda imam jaĉi
osjećaj duţnosti, dok se moji kolege ne ţele miješati, znate taj stav... Da ne
duljim, pitali ste me na telefonu odakle mi vaš broj... Pa, eto, svi u kazalištu
znaju da je Fedor Stanišić traţio vašu pomoć...
— A tako? — digne Remetin obrve, premda nije bio odviše iznenaĊen.
— Znaĉi, proĉulo se?
— Ĉula je najprije Stanišićeva tajnica, kad je Zrinkina sestra došla u
kazalište, a ta je tajnica manje tajnica, a više javnica. Osim toga, nisu dobro
zatvorili vrata, pa su ĉuli još neki... Tako da je odmah cijela kuća bila
upoznata s tim da je Zrinka nestala i odmah su krenule priĉe...
To što je glumica upravo rekla o priĉama moglo je biti tek standardna
formulacija i nije u sebi moralo sadrţavati nikakav skriveni smisao. Ali,
Remetin je ipak osjetio da nije rijeĉ tek o poštapalici i da garavuša ţeli nešto
osobito reći. Zato je upitao:
— Priĉe o ĉemu?
Glumica je slegla ramenima i nasmiješila se, a onda je potegnula pivo
ravno iz boce, a to joj je moralo biti najmanje drugo po redu, ako ne i treće.
Rekla je:
— Najprije o tome kako je Zrinkina sestra našla baš pravoga ĉovjeka
kojem će se obratiti za pomoć...
— Stanišića? Zašto? Pa zar nije on ravnatelj teatra?
— Jest — potvrdi Mila. — Ali, on je svojedobno bio jedan od najţešćih
Zrinkinih udvaraĉa, pa i više od toga.
— Više?
— Ako je nju netko uspio obrlatiti i odvući u krevet, pa makar samo na
jednu noć, onda je to bio Fedor. Ne znam što se vama ĉini, ali po mojoj logici,

66
gospodin ravnatelj ima putra na glavi. Prema tome, nije ĉudo ako vam nije
rekao sve što vam je trebao reći...
Vidjelo se da se glumica dobro pripremila za razgovor. Vidjelo se
takoĊer da toĉno zna što ţeli priopćiti Remetinu, a što ne ţeli. A on tu nije
mogao ništa, nego je morao igrati po njezinim reţijskim uputama. Upitao je:
— A što bi to bilo?
— Prvo i prvo — rekla je sad glumica, a zelene su joj oĉi sinule —
morao vam je reci da u našem kazalištu postoji ĉovjek koji je do dana
današnjega zaljubljen u Zrinku, kao što je bio i prije sedamnaest godina kad je
ona otišla u samostan. A taj se ĉovjek ponaša kao luĊak otkako se ĉulo da se
Zrinka vratila. Izostaje s posla, loše radi, pije...
— Glumac? — upita Remetin.
— Ne, reţiser — zavrti crnka svojom lijepom glavom. — Moţda ste i
ĉuli za njega: Mislav Raspopović.
— Znam, kako da ne — uzvrati Remetin, premda je prvi put u ţivotu
ĉuo to ime. — Vi mislite da bi on...
— Ništa ja ne mislim — rekla je glumica. —Ja vam samo prenosim
ĉinjenice. A meĊu ĉinjenice pripada i to da postoji još jedna osoba koja se
silno uzbudila zbog Zrinkina povratka.
— A to je?
— A to je moja kolegica Klaudija Janić.
Remetiti je slutio da je to takoĊer glumica, a po Milinu izrazu jasno je
razabrao da ona baš i ne voli tu Klaudiju. Kao što, ĉini se, nije voljela ni
Zrinku. No, tko je Klaudija zapravo, kakva je glumica i koliko istaknuta, to
nije znao. Nije o tome pitao, nego se uzdao da će ga Luka o svemu
informirati.
— Zašto ona? — upitao je oprezno.
— Zato što je pomalo paranoiĉna — reĉe Mila Borić, gotovo s
nekakvom nasladom. — Ona i Zrinka bile su ista generacija na akademiji (ja
sam bila dvije godine iza njih) i stalno je izmeĊu njih bilo neko natjecanje. A
kad su došle u angaţman, obje u isto kazalište, poĉela je bitka na ţivot i smrt.
Da vam ne duljim, Zrinka je dobila sve uloge koje je Klaudija ţeljela, i tu se

67
razvila nekakva... One su i dalje razgovarale, nisu se javno svadile, ali ispod
toga je tinjalo...
— Pa dobro — kazao je Remetin — onda je ta Klaudija valjda bila
sretna kad je Zrinka otišla u samostan?
— Jest — kimnula je crnokosa Mila. — I, petnaest godina je sretno
ţivjela, bile su to za nju dobre godine, sve vrijeme se uspinjala. .. A moţete
misliti kako joj je sad, koji to strah mora biti...
— Zašto strah?
— Ĉujte, ona se boji da će joj Zrinka sad uništiti karijeru. Da će ponovo
poĉeti igrati i da će joj opet uzeti sve uloge.

68
 10

Stigao je pred svoju kuću u jedanaest i deset. U njegovu stanu gorjelo

je svjetlo, ali supruge nije bilo na balkonu. Kad se već uputio prema haustoru,
odjednom je zaĉuo psikanje. Na lijevoj strani, na samom kraju parkirališta,
bili su posaĊeni nekakvi crnogoriĉni grmovi koji su se sad priliĉno raširili, a
ispod njih nalazile su se dvije klupe bez naslona. Pogledavši onamo, Remetin
je ugledao ljudsku priliku i ţar cigarete. Odande se ĉulo:
— Ks, ks! Gospon ţurnalist!
Da i nije prepoznao glas, sadrţaj tih rijeĉi nedvojbeno bi mu
signalizirao da se ondje, u onom mraku, krije njegov pomoćnik Lujo Katić
zvan Luka. Od njega se moglo svašta oĉekivati, pa i to da luta naokolo noću,
jer je patio od nesanice otkako se — prije dosta godina — skinuo s alkohola.
Ali, bilo je neobiĉno što on Remetina saĉekuje pred haustorom i to još u
ovako konspirativnoj atmosferi, umjesto da nazove. Remetin je podlegao
svome prvom refleksu, pa se gotovo izderao na Luku:
— A što ti tu radiš, besposliĉaru?
— Znam ja — reĉe Luka ne diţući se s klupe — da se kod svakog gurua
ĉeka na red, pa tako i kod tebe. Nisam te htio uznemiravati preko mobitela...
— Pa si me onda još više uznemirio osobno — uzvrati Remetin
sjedajući do pomoćnika na klupu. — Što je, ima nekih novosti? Ili je stvar
privatna?
Remetin se zapravo pribojavao ove druge mogućnosti. Jer, kad god bi
Luka imao neki osobni problem, onda je to uvijek bilo nešto teško i muĉno:
nije imao sreće u ljubavi, a zaljubljivao se jako i bolno, a k tome je imao iza
sebe i jedan propali brak. Remetina je uvijek hvatala trema kad bi Luka naĉeo
neku privatnu temu.
— Ne boj se — rekao je Katić sad. — Nije u pitanju još jedan ljubić.
— Nego?

69
 — Ali je u pitanju nešto moţda još i teţe — uzdahne Katić. — Trebam
tvoj savjet.
— O ĉemu?
— Zovu me da opet igram. Moram odgovoriti do sutra u osam.
To je bilo ozbiljno i to se nije moglo preko koljena. Remetin se sjeti da
malo dalje niz ulicu postoji kafić koji radi do ponoći. On osobno nije nikad u
njemu bio, ali je ĉuo da je sasvim pristojan. Zato sad ustane s klupe i uzme
Luku ispod ruke.
— Ne otvaraj usta dok ne stignemo na lice mjesta — reĉe mu.
Uputili su se, dakle, niz ulicu, a Remetin je, osvrnuvši se na trenutak,
opazio da njegova supruga sad stoji na balkonu i promatra ili. Odmah je ona
uoĉila da je to s njim Luka i odmah je, dakako, shvatila da je posrijedi nešto
ozbiljno. To je bilo dobro: ne mora joj on ništa objašnjavati, jer objašnjenja
uvijek zvuĉe nedostatno, dok ono što se razabere bez objašnjenja djeluje
uvjerljivo i samorazumljivo. Poveo je Luku do onoga kafića, koji je imao malu
terasu sa šest stolova. Bio je radni dan i ondje u taj sat više nije bilo nikoga,
osim jednoga zaljubljenog para srednjih godina koji se drţao za ruke i gledao
u oĉi, pa je Remetin zakljuĉio da su to nekakvi tajni ljubavnici s drugog kraja
grada. Posjeo je Luku za stol u kutu terase, a onda saĉekao da doĊe konobar
pa naruĉio pivo za sebe i beskofeinsku kavu za Luku. Traţio je beskofeinsku
zato što je znao da je Katić toga dana popio najmanje deset kofeinskih. Kad je
piće stiglo, Luka je upitao:
— Mogu sad?
— Moţeš.
Katić je nato posegnuo za Remetinovim cigaretama, pa uzeo jednu i
zapalio je. Onda je rekao:
— Kao što sam imao ĉast izvijestiti, zovu me da se reaktiviram kao
glumac.
— Gdje? U kazalištu?
— Ne, nego na televiziji. U sapunici. Ili što je već to, ne znam ni sam.
Uloga nije osobito velika, ali je vaţna, ne mogu se poţaliti... Ukratko, to ti je
ona ista serija za koju si već ĉuo...

70
 — Ĉuo sam ja za mnoge serije — zabrunda Remetin. — Ne znam na
koju misliš.
— Pa, mislim na ono isto Zanimljivo doba, gdje igra i tvoj prijatelj
Fedor Stanišić i još pola zagrebaĉkih glumaca...
Remetin je na trenutak šutio. Ispadalo je nekako da je sve isprepleteno i
da se sve jedno na drugo nadovezuje. A s druge strane, nije to ni ĉudo, Zagreb
nije tako velik grad, a kazališni je i filmski svijet unutar toga malog grada kao
neko zasebno selo u kojemu se svi poznaju i svi su povezani milijunima koje
kakvih veza. Ne treba u tome odmah vidjeti...
— Kako su se onda tebe sjetili? — upita on sad Luku.
Na to je Katić otvorio pipu, kao da se unaprijed pripremio, kao da je to
što govori nekakav kazališni monolog koji je on savršeno savladao, a
unaprijed zna da na kraju slijedi pljesak od kojega otpada pozlata na loţama.
Rekao je:
— Nije sad vaţno kako su me se sjetili, vaţnije je pitanje što ja trebam
uĉiniti. Znam, znam, podsjetit ćeš me da sam davno odustao od glume i da
sam tebi bezbroj puta rekao kako joj se ne mislim vraćati... To je sve istina.
Ali, ovo je ipak osobita situacija i zato i jesam u dilemi. Jer, meni bi ta uloga
dala priliku da preispitam neke svoje odluke, pa i odluku da se ostavim
glume, da rekapituliram cijeli svoj ţivot... Kao da mi je sama sudbina upravo
sad poslala tu ponudu...
Tu ga je Remetin prekinuo. Podigao je ruku, a onda pogledao prema
svome pomoćniku kroz namrštene obrve.
— Polako — rekao je. — To je malo previše teških rijeĉi za moje uši. Ti
znaš da sam ja obiĉan ĉovjek i da ne razumijem te vaše literarne kerefeke. Još
da je tu moja ţena, hajde — de, ali ovako... Reci mi, brate, jednostavno o
ĉemu se radi.
— Pa, to i hoću — Luka sad kao da se malo oslobodio — a ti mi ne daš!
Dobro, oprosti za ove uvode i za nepreciznost... Ti znaš da se serija
Zanimljivo doba bavi onim što se u našem društvu zbivalo u onih kritiĉnih
deset godina izmeĊu osamdeset i pete i devedeset i pete. Imaš tu još
Jugoslaviju, ali imaš već i Hrvatsku, imaš poĉetak rata, ali i njegov kraj, i tako,
da ti ne duljim...
— Nemoj duljiti, nemoj — prisnaţi Remetin.

71
 — E, vidiš, upravo u to vrijeme ja sam odustao od glume — zausti
Luka. — Nije sad vaţna toĉna godina, vaţno je samo da se to zbilo u osobitim
povijesnim okolnostima i u vezi s toĉno odreĊenim komadom... Ne volim se
toga ni sjećati.
— Znam da ne voliš — prekine ga Remetin. — Zato mi valjda nikad i
nisi govorio o tome.
— Zato, da — uzdahne Luka zamišljeno. — U svakom sluĉaju, mi smo
tada pripremali komad po Kleistovoj priĉi Michael Kohlhaas... Govori li tebi
nešto taj naslov?
— Ništa — uzvrati Remetin. — Nikad ĉuo.
— Evo, reći ću ti na brzinu — poţuri se Luka. — Nemoj se mrštiti, jer
sadrţaj je vaţan, pa ti zato moram... Radi se tu o ĉovjeku koji se u nekom
trenutku sluĉajno sukobi s feudalnom vlašću, i dok traţi pravdu (a bio je u
pravu), zapada u sve veće i veće nevolje, dok se na kraju ne pretvori u
revolucionara, pa i u zloĉinca. Bio je to delikatan sadrţaj za ona vremena, i svi
su se pitali kako će to ispasti i kako će vlast na to gledati...
— Ĉekaj — prekine ga Remetin. — To su osamdesete ili devedesete?
— To su devedesete — reĉe Luka. — Još traje rat i sve je još neizvjesno.
.. U kazalištu su se pitali treba li baš to postavljati... U svakom sluĉaju, ja sam
trebao igrati glavnu ulogu.
— Ali nisi?
— I jesam i nisam — zavrti Luka glavom. — Ne znam kako da ti to
objasnim... Uloga mi nije oduzeta, nego sam je se ja sam odrekao. A odrekao
sam se uloge zato što sam dobio nesumnjive znakove...
— Od koga? Od vlasti?
— Ne, nego od sudbine — hukne Luka. — Znam, sad ćeš se ti smijati i
ja ću biti jako zadovoljan ako ovoga ĉasa ne ustaneš i ne odeš. Ali, bilo je
upravo tako.
— A kako ti se to sudbina objavila? — škiljio je Remetin kroz dim
cigarete. — Poslala ti poruku na mobitel?
— Nije onda još bilo mobitela — naceri se Luka. — Barem ne u široj
upotrebi. Sudbina mi se javila tako što mi je poslala upalu grla.

72
 — Kako si znao da je to baš od sudbine, a ne od streptokoka?
— Sudbina upravlja i streptokokima — Luka je poniknuo glavom da ne
mora gledati Remetinu u lice. — Triput je zakazivana premijera i triput sam
ja dobivao takvu upalu grla da nisam mogao ne samo govoriti, nego uopće
glasa ispustiti. A što je najbolje, nikada prije nisam patio od upale grla.
Uostalom, nisam ni poslije. Tako sam vidio da je vrag odnio šalu, pa sam
vratio ulogu.
— I komad je odigran s drugim glumcem?
— Jest. Priliĉno uspješno — potvrdi Luka.
— A vlast?
— Vlast ništa — slegne Katić ramenima. — Imala je tada pametnijega
posla. Mi smo se napuhavali da će to biti nekakva provokacija i šta ti ja znam,
a kad tamo...
Na trenutak je zašutio paleći još jednu Remetinovu cigaretu. Urednik je
gledao kako pomoćnikovi prsti trepere i nije znao je li to od previše kava li
moţda od potrebe za neĉim ţešćim od kave. Jasno je vidio da se radi o
ozbiljnoj stvari, ali je isto tako znao da s Lukom mora igrati grubo: prvo, zato
što je ovaj od njega tako navikao, a drugo zato da ne bi obojica zapali u
sentimentalnost. Zato upita:
— Dobro, sad znam nešto više o tebi. Ostalo je lako zamisliti: kao
student si se bavio novinarstvom i tako si onda završio kod mene... Mora biti
da je to bila ona ista sudbina, samo što meni kao kaznu nije poslala upalu grla,
nego tebe... No, dobro, sve je to lijepo, samo mi jedno nije jasno: kakve sve to
veze ima s tim što te zovu da glumiš u toj sapunici?
— Pa, ima, kako da nema — raširi Luka ruje. — Samo što mi ne daš da
ti sve objasnim... Ja bih u seriji trebao igrati sam sebe.
Remetin se izbeĉio na svoga pomoćnika nastojeći izgledati opasno:
trebalo je Luku uplašiti i natjerati da govori suvislo i po redu.
— Kako sam sebe? — upita.
— Tako, ima u priĉi te serije jedna linija koja se zbiva u kazalištu...
Neki od glavnih likova su glumci, pa zato... Ima tu i filma i televizije i
svaĉega... U svakom sluĉaju, ja bih trebao igrati glumca koji se sprema
odigrati tog Michaela Kohlhaasa...

73
 — I kojem otkaţe glas? Zar su oni odluĉili iskoristiti tvoj sluĉaj?
— Ma, nisu — zavrti Luka glavom. — Ili bar nisu sasvim... U seriji ne
bi bilo nikakve upale grla, nego bi se cijela stvar normalno odigrala. A bilo bi
drugaĉije i s odjekom predstave, znaš. Jer, bilo bi i nekih intervencija odozgo,
i to gadnih... E, da, zaboravio sam ti reći... U zbilji se to dogodilo devedesetih
godina, ali bi se u seriji trebalo dogaĊati osamdesetih... Pa bi tako onda bilo
nekakvih odjeka iz partijskih komiteta i šta ti ja znam...
— Dobro — hukne Remetin. — Ali, još ne razumijem zašto su se sjetili
tebe?
— Ne razumijem ni ja — slegne Katić ramenima. — Moţda netko još
pamti da sam ja jednom pripremao tu ulogu... Tada su me svi tapšali po
ramenima i govorili da će to biti velika predstava. .. Osim toga, kaţu i da sam
sad u pravoj ţivotnoj dobi za tu ulogu... Ali, sve to nije vaţno, a ponajmanje
uspjeh. Vaţno je to što bih ja dobio priliku...
— Da još jednom odigraš tu rolu?
— Ne samo to, nego da još jednom odigram svoj ţivot — Luka je
srameţljivo skrivao oĉi. — Shvaćaš, tako bih vidio što bi se dogodilo da nisam
dobio tu upalu grla i kako bi izgledala moja biografija da sam ostao glumac...
Remetin je opet podigao ruku i prekinuo svojega pomoćnika. Jasno je
vidio da je Luka o svemu mnogo mozgao i da je u glavi već stvorio nekakvu
priĉu, koja je zasnovana više na slutnjama i pretpostavkama nego na
ĉinjenicama. Bilo je oĉito da će Katić odluku i donijeti po intuiciji, a ne nakon
logiĉna razmišljanja u kojemu bi mu i Remetin trebao pomoći. Urednik reĉe:
— Ĉekaj. Imam dvije zamjerke tom tvom umovanju.
— Nisam ni sumnjao — uzdahne Luka.
— Prvo i prvo, to ne bi bila tvoja alternativna biografija, naprosto zato
što se ne bi zbivala u vrijeme kad si ti bio glumac, dakle poĉetkom
devedesetih, nego deset ili dvanaest godina prije, u posve drugaĉijim
društvenim okolnostima.
— Znam, znam — uzvrati Luka. — Ali, tu se i ne radi o društvenim
okolnostima, nego o tome kako ću ja...
— A druga je moja zamjerka — tjerao je Remetin nepokolebljivo dalje
— u tome što je to što ćeš ti vidjeti, taj tvoj drugi ţivot, zapravo nešto što je

74
netko napisao. Neće to biti ni izbliza spontano kao ţivot. Serija ima
scenarista, je li tako?
— Tako je.
— A scenarist piše onako kako mu odgovara. Odnosno, drţi se nekih
dramaturških pravila, da bi priĉa ispala dobro i da bi gledatelji to gledali... A u
ţivotu nije tako. U ţivotu nema dramaturgije, a nema ni publike kojoj se
komad mora dopasti. Prema tome, kakav bi bio tvoj ţivot da si ostao glumac,
to ti nećeš doznati ako budeš igrao tu ulogu.
Tu je Remetin stao, a jasno je vidio da u mnogo ĉemu nije u pravu, da
su stvari mnogo tananije i sloţenije nego što ih je on sad prikazao. Ali, nije
mogao sebi pomoći, jer je nekako imao osjećaj da je Luka već odluĉio da će
prihvatiti ulogu, a to je za Remetina znaĉilo da će izgubiti pomoćnika, barem
na neko vrijeme. A nije ţelio ni sam sebi priznati koliko mu Luka znaĉi. Luka
je gledao na drugu stranu i vukao dimove iz cigarete. Napokon je rekao:
— Mislim da bi bila grehota propustiti tu priliku. A nadao sam se da ćeš
me podrţati, utoliko više što...
Remetin je gledao kako sitne mušice u oblacima plešu oko ţivine
svjetiljke na terasi. U zraku je bio miris suhoga lišća i miris vlage, a njemu se
ĉinilo da odnekud dopire i slabašan vonj peĉenih kukuruza. Bila je to blaga
zagrebaĉka jesen.
— Utoliko više što...? — potakne on Luku.
— Što bih tako moţda dobio priliku da... Vidiš, u toj seriji skupili su se,
moţda sluĉajno, a moţda opet igrom sudbine, ljudi koji su sa mnom skupa u
ono vrijeme radili toga Michael Kohlhaasa...
— Koji ljudi?
— Pa, bio je tu Fedor Stanišić...
— I on je bio?
— Jest. Pa onda reţiser Mislav Raspopović...
Remetin se lecnuo. Toga reţisera spomenula mu je glumica Mila Borić,
i on je od toga trenutka u Remetinovu tajnom katalogu igrao ulogu
sumnjivca.
— I on, dakle — provjeri urednik.

75
 — I on, da — potvrdi Katić. — Pa onda Mila Borić...
E, tu je sad i Remetin jasno osjetio kako ga Luka uspijeva uvući u svoje
fantazije o sudbini i o njezinu poigravanju glumcima i njihovim ulogama.
Kako se sve to sloţilo i podudarilo? A ipak, još nije htio vjerovati, nego je
upitao Luku:
— Siguran si?
— Siguran — potvrdi Katić. — A kao vrhunac, glavnu ţensku ulogu
trebala je u alternaciji s Milom igrati... Pogodi tko?
— Nije valjda Zrinka Vrbanac?
— Upravo ona.

76
 11

Za doruĉkom je bilo lijepo. Vrata balkona bila su napola otvorena,

kroz njih je strujao svjeţ zrak donoseći onaj osobiti miris zagrebaĉke jeseni
koji valjda dolazi odatle što se jutarnja maglica naglo isparava na suncu, pa se
oslobaĊa mnogo ozona. Tako je barem Remetin to sebi laiĉki tumaĉio dok je
gledao kako se zastor lagano njiše, pa ĉas otkriva, a ĉas skriva cvijeće na
balkonu, pridonoseći tako ugoĊaju obiteljske idile. Sjalo je sunce i krošnje su
bile šarene, balkonska vrata nalikovala su na veliki ekran i ĉinilo se da su
Remetin i njegova supruga ukljuĉeni u izravni prijenos najljepšeg dijela
listopada.
A Remetinu je upravo to razvezalo jezik. Kad se prethodne veĉeri tek
oko ponoći vratio kući, bio je napola zbunjen onim što je doţivio, a napola
ljut što je sebi dopustio da sve to doţivi. Prethodno jutro ĉinilo mu se
neizmjerno daleko, a dan koji je upravo bio za njim izgledao je prekrcan
svakovrsnim dogaĊajima, pa je unaprijed znao da neće moći zaspati, jer će mu
se sve to kovitlati po glavi. Tako nije svojoj ţeni ništa pripovijedao, jer je znao
da bi mu to još više razbilo san, a supruga pak nije ništa ni pitala, nego se
samo pobrinula da on napokon nešto pojede, i još mu dobacila da je star i da
mora paziti kako se hrani. Ali, zato su sad oboje, nakon što su se koliko -
toliko naspavali, bili voljni za razgovor.
Sjedili su, dakle, za okruglim kuhinjskim stolom, nalakćeni svako sa
svoje strane, pili su kavu, a Remetin je pušio svoju prvu jutarnju cigaretu i
ispraćao pogledom dim sto se je provlaĉio izmeĊu zastora i dovratka i nestajao
na balkonu, u sve toplijem trešnjevaĉkom zraku. Znao je da svojoj supruzi
duguje izvještaj, a znao je i da će njemu samome dobro doći da sve što je do
toga trenutka doznao nekako rezimira.
Ispriĉao joj je, dakle, sve ĉega se mogao sjetiti, pazeći pri tome da
preskoĉi ono što je ona sama doţivjela i ono o ĉemu joj je već govorio. Nije
zato ni spomenuo izlet u Zagorje, a nije ništa rekao ni o razliĉitosti karaktera
dviju sestara, niti o tome kako se ti njihovi karakteri zrcale u izgledu njihovih
soba, kako u stanu na Trešnjevki, tako i u vikendici. Ali, zato je naširoko
progovorio o sluĉajnom susretu s Hrastinskim i o tome kako je ovaj utvrdio

77
(manje - više na svoju ruku) da se u Zagrebu pojavio serijski otmiĉar. Doduše,
oteo je do sada samo jednu ţenu, naime Zrinsku Vrbanac, ako je ona doista
njegova ţrtva; ali, napao je najmanje triput, i to svakako nije bilo ni sluĉajno
ni nevaţno. GospoĊa Remetin osobito se zainteresirala za tvrdnju mladoga
policajca kako otmiĉar ima neki karakteristiĉni miris i kako su to ţrtve
zapazile. Upitala je ĉak je li moţda policija testirala te ţene, je li im nudila da
onjuše razne parfeme, pa da eventualno prepoznaju koji je pravi. Ali,
Remetin je na to morao odgovoriti negativno, objašnjavajući kako policija
nema ni sredstava ni ljudstava za takve eksperimente, a k tome je veliko
pitanje i bi li od toga bilo ikakve koristi: da i utvrde koji miris napadaĉ stavlja
na sebe (a moţda ga stavlja samo onda kad napada), svakako nije on jedini
koji taj parfem koristi, nego se mora raditi o industrijskom proizvodu koji je
dostupan i drugima.
Nadalje, prepriĉao je supruzi i svoj razgovor s Milom Borić, i tu je
gospoĊa Remetin osobito naćulila uši. A Remetin je tek nakon nekoga
vremena shvatio da to nije zato što bi joj bila zanimljiva sama Mila Borić ili
rivalstvo Zrinke Vrbanac s drugim glumicama, nego zato što se u priĉi
spominje i onaj nemogući Fedor Stanišić, a za njega je gospoĊa Remetin
pokazivala upravo napadno visok interes. Nije Remetin bio ljubomoran, nego
nekako zaĉuĊen: smatrao je da njegova ţena nije kao druge, da je razumnija i
da ima osobit ukus (zato je i izabrala njega), a sad se odjednom pokazuje da ni
ona nije imuna na ono što i druge ţene uzbuĊuje. Bilo mu je kao da ju je
ugledao kako vrišti na rok — koncertu. A ona je ipak postavila nekoliko
potpitanja u vezi s mrţnjom izmeĊu Zrinke Vrbanac i Klaudije Janić, a
osobito ju je zanimala narav Zrinkine veze s reţiserom Mislavom
Raspopovićem, kao i pitanje što je taj ĉovjek sve kadar uĉiniti za ţenu koju,
oĉito, nije prestao voljeti. I, naravno, nekoliko je puta provjeravala je li baš
sigurno da je Zrinka nekada ljubovala s Fedorom Stanišićem i da je ta veza
bila uistinu konzumirana. Gotovo da bi ĉovjek rekao kako je gospoĊa
Remetin zavidna. Urednik gotovo da je slegao ramenima, objašnjavajući sebi
da su to valjda te godine i da to moţda i mora tako biti u ţivotu.
Napokon ju je izvijestio i o onome što je bio ĉuo od Luke. Manje se pri
tome zadrţavao na Lukinim intimnim pomutnjama i na njegovoj dilemi oko
toga treba li ili ne treba prihvatiti ulogu u sapunici, a vise je inzistirao na
onome što je od Katića bio ĉuo na kraju, to jest na ulozi jedne davne
predstave u ţivotu ljudi koji danas moţda imaju neke veze s nestankom
Zrinke Vrbanac. Naglasio je kako su svi oni meĊusobno povezani, kako su im

78
isprepletene karijere, a donekle i ţivoti, pa je sve to moglo imati i te kakva
utjecaja na Zrinkin nestanak. A osobito je Remetin istaknuo kako se sam
nalazi u teškoj nedoumici, jer ne zna što bi Luki savjetovao: nekako mu se
ĉini da će, ako utjeĉe na dogaĊaje, poslije biti odgovoran za njihov razvoj, pri
ĉemu bi taj razvoj mogao otići i u sasvim tragiĉnom smjeru, pa će ga poslije
muĉiti do kraja ţivota.
Ali, njegova supruga nije obratila mnogo paţnje na te njegove rijeĉi,
donekle valjda i zato što se i inaĉe tako odnosila prema muţevim moralnim
dilemama: za većinu tih dilema ona je tvrdila da su zapravo izmišljene kako
se ne bi moralo djelovati; a što je najgore, u najvećem broju sluĉajeva imala je
i pravo. Ali, sada kao da i nije to bilo posrijedi, nego se ona zakvaĉila za
ĉinjenicu da u pozadini svega stoji nekakva davna predstava i neki odnosi
meĊu ljudima, jer su ti odnosi svojedobno bili vrlo intenzivni i nikad nisu
posve prestali. I doista, rekla je:
— Kad bi to bio krimić...
— Kao što nije — zabrundao je Remetin. — Što imam ja traţiti u
krimiću?
GospoĊa Remetin bila je velika ĉitaĉica kriminalistiĉkih romana, a
njezin je muţ prezirao tu vrstu literature. Ona je krimiće voljela — kako je
otvoreno priznavala — zato što u njima pravda uvijek pobjeĊuje, pa, dakle,
postoji i sretan kraj, a ona sretne krajeve oboţava, dok je on tvrdio da ta vrsta
knjiţevnosti nema nikakve veze sa ţivotom, da pisci u romanima nateţu i
naštimavaju ĉinjenice, a novi se podaci pojavljuju uvijek baš onda kad to
pripovjedaĉu najviše odgovara.
— Kad bi to bio krimić, sve bi bilo na svome mjestu — bila je uporna
gospoĊa Remetin.
— Kako to misliš?
— Lijepo. U krimiću je uvijek uzrok zloĉina skriven u bliţoj ili daljoj
prošlosti. Ubojica i ţrtva redovito se već dugo poznaju, meĊu njima se nešto
dogaĊalo, a to nešto rezultiralo je zloĉinom. A isto to imaš i ovdje: Zrinka
Vrbanac dugo je izbivala iz Zagreba, i to zato što je otišla u samostan zbog
nesretne ljubavi. Sad se pak vratila, jer oĉito su se stvari opet aktivirale. A
kako ne znamo tko je muškarac u kojega je bila zaljubljena, onda ne znamo ni
je li ga sad susrela, da li on nju još voli, što se u meĊuvremenu dogaĊalo... A
sad mi ti još dolaziš s podatkom da je bila i ta predstava u kojoj...

79
 — Ne dolazim ja tebi ni s kakvim podatkom — malo se nervirao
Remetin. — Nego ti samo pripovijedam ono što sam doznao. Nigdje ne piše
da ta njihova prošlost nuţno mora biti uzrok Zrinkina nestanka. Zamislive su
stotine drugih razloga...
GospoĊa Remetin nekako se ĉudno smješkala, kao da ĉuva još nekoga
asa u rukavu. A Remetina je upravo to najviše ljutilo: kad bi se ozbiljno
zamislio nad onim ĉinjenicama koje je do toga trenutka prikupio, morao bi
sebi priznati da je i sam najskloniji mišljenju da je uzrok Zrinkina nestanka
upravo neki dogaĊaj iz njezine prošlosti. A ipak, nije to mogao svojoj ţeni tek
tako priznati. A ona je kazala:
— Dobro, idemo onda ovako. Koliko ti zapravo znaš o Zrinkinu ţivotu?
Kako moţeš biti siguran da ona nije nestala svojom voljom? A slaţeš se valjda
da netko tko odluĉi nestati, neće to uĉiniti zato što je na ulici izgubio sto
kuna ili zato što ima ţulj na peti, nego će promotriti cijeli svoj ţivot, pa tek
onda...
— Štima — kazao je Remetin nevoljko. — Tu imaš pravo. Ja ne znam
kakve je ona razloge mogla imati da nestane. Imam neku predodţbu o onome
što se s njom dogaĊalo prije samostana, onda slijedi velika stanka, koja
ukljuĉuje i civilni boravak u Italiji, a dalje slijedi ovo što se dogaĊalo potom.
— Mislim da se nisi dovoljno potrudio — rekla je njegova supruga
zagonetno.
— Oko ĉega se nisam dovoljno potrudio? — graknuo je on. — Pa, ja
ovo radim iz usluge i nisam ni na koji naĉin obavezan... Osim toga, ja i nisam
nikakav istraţitelj, nego... A što se opet smijuckaš?
— Ne mogu se naĉuditi kako ti još uvijek ţiviš u nekom drugom
vremenu i ne shvaćaš koliko se sve promijenilo. — A kad se on izbeĉio na nju
kao da će je pojesti, dodala je: — Imaš li ti pojma koliko si toga mogao o
Zrinki naći na internetu?
— Internet! — frknuo je urednik. — Pa, to su samo opći podaci i
nekakvi traĉevi, mogu misliti. A kad se radi o Zrinki, onda su to ulomci iz
predstava i filmova, nastupi u zabavnim i kulturnjaĉkim emisijama i takve
stvari. — Prekinuo se na pola rijeĉi. — A što, ti nešto imaš?
GospoĊa Remetin tu je slegla ramenima. Smješkala se i dalje, a to je
Remetinu osobito išlo na jetra. Rekla je:

80
 — Ja sam se potrudila... Pa sam i našla nešto što ti... Znaš li ti, na
primjer, da je Zrinka u jednom razdoblju bila medijska junakinja?
— Kakvo je to pitanje? Pa bila je to sve dok nije otišla u samostan, a i
neko vrijeme nakon toga.
— Ne mislim na to. Mislim da je bila junakinja zbog sasvim drugih
stvari, a ne zbog glume.
— Kojih drugih stvari?
Tu se gospoĊa Remetin naslonila na stolcu i poĉela praviti kuglice od
mrvica što ih je skupila po stolnjaku. Došao je njezin trenutak.
— Zbog humanosti.
— Kakve humanosti? Budi jasnija!
— Pa, eto, prije nekih dvadeset godina, njezina sestra je teško oboljela.
— Eta?
— Tako je, Eta, sve lijepo piše na onim internetskim stranicama. Tada
je to bila senzacija — kimala je gospoĊa Remetin. — Trebala je Eti
transplantacija koštane srţi.
— I tu je uskoĉila Zrinka?
— Toĉno. A nije to bilo baš ni lako, prijetila je i njoj nekakva opasnost,
ne razumijem ja dobro tu medicinsku problematiku...
U svakom sluĉaju, bilo je riziĉno, ali se ona ipak odluĉila na taj potez, i
tako je to...
— Gdje se sve to zbivalo?
— Na Rijeci. Zrinka je tada bila pri kraju studija, Eta je bila dvije
godine starija, i tako, jedno se vrijeme mnogo o tome pisalo... Neki ĉak tvrde,
tamo, na internetu, da je taj publicitet mnogo pomogao Zrinkinoj karijeri...
Remetin je morao priznati sam sebi da ga je supruga impresionirala.
Doduše, nije još uviĊao kakve bi veze ta dvadeset godina stara priĉa mogla
imati sa Zrinkinim sadašnjim nestankom, ali je uviĊao da ona znatno
pridonosi plastiĉnosti Zrinkina portreta. Osobito kad se uzme u obzir do koje
su mjere sestre razliĉite i kako su poslije tekli njihovi ţivoti. Sjetio se ĉak i
one Etine hodalice, te pomislio da ono što tu ţenu muĉi moţda i nije
lumbago, nego nešto mnogo opakije.

81
 — I dalje? — upitao je svoju suprugu. — Kako je sve to završilo?
— Pa, ništa, operacija je uspjela i Etin ţivot je spašen — slegne gospoĊa
Remetin ramenima. — Ali, priznaj i sam...
— Priznajem ti sve što hoćeš — rekao je on na to. — Jedan nula za
tebe.
— Nisam znala da je ovo utakmica — ona kao da se malko nadurila. —
Mislila sam da smo na istoj strani.
Remetin je na trenutak bio u iskušenju da joj nabije na nos nezdravu
simpatiju prema onoj glumaĉkoj spodobi, ali onda je shvatio da za to nije
pravi trenutak. Osim toga, zakljuĉio je da se i sam ponaša pomalo iracionalno
i zbog toga se zasramio.
— Oprosti — rekao je. — Ali, znaš i sama što sam mislio. Hoću reći,
ovo je vrlo vaţan podatak. Ispada da je Eta nekakav Zrinkin vjeĉni duţnik, a
ako još uzmeš da je Zrinka mlaĊa, da je ljepša, da je slavna (ili je bila), da ima
udvaraĉa na bacanje, onda sve to...
Kako je to govorio, tako se lice njegove ţene sve više razvedravalo. A
bilo je jasno i zašto: ona je bila uvjerena da je došla s neĉim vaţnim, a sad joj
je i muţ potvrdio da je to njezino uvjerenje bilo posve utemeljeno. Moglo se,
dakle, smatrati da je mir sklopljen, a i da je tema uglavnom iscrpljena.
Remetin, doduše, nije bio siguran da njegova ţena neće odnekud potegnuti
još kakav internetski adut, pa je nekoliko trenutaka ĉekao, ali nije se dogodilo
ništa.
Toĉnije, nešto se ipak dogodilo: on je ukljuĉio svoj mobitel i vidio da ga
je već dvaput toga jutra zvao Vlado Šoštar. Remetinovi su imali obiĉaj noću
iskljuĉivati i urednikov mobitel i fiksni telefon, a ostajao je upaljen samo
mobitel gospoĊe Remetin: taj broj znala je samo sinova obitelj, pa je to sluţilo
za sluĉaj izvanredne situacije. Ostale ureĊaje trebalo je svakoga jutra
ukljuĉivati. Sad se pokazalo da je Vlado zvao najprije u osam i deset, a onda u
osam i pedeset. Sad je već bilo devet i pet. Remetin je slutio kako Šoštar ne
zove zato da bi ga upitao kako je spavao, pa ĉak ni zato da bi ga pozvao na
pivo. Morao mu se što prije javiti.
Policajĉev mobitel zvonio je dugo prije nego što je ovaj odgovorio na
poziv. A i kad se javio, ĉula se karakteristiĉna buka po kojoj se razabiralo da
se Šoštar nalazi na ulici.

82
 — E, stari — rekao je. — Evo, ukljuĉio sam se i ja.
U prvi mah, Remetin je pomislio da policajac govori o ukljuĉivanju
mobitela, ali onda je shvatio da je ipak posrijedi nešto drugo.
— U što si se ukljuĉio? — upita.
— Pa, u sluĉaj — rekao je. — U ovo ĉime se ti baviš.
— Nestanak Zrinke Vrbanac?
— Toĉno.
— Kako to?
— Pa tako — nasmije se Šoštar na drugoj strani. — Pokazalo se da se tu
ne radi samo o Zrinki Vrbanac, niti samo o nestanku.
— Nego?
— Noćas je oteta jedna ţena u MeĊimurskoj ulici.
— Baš oteta?
— Baš oteta — potvrdi Šoštar. — Napadaĉ s kukuljicom iskoĉio je iz
auta, nekako ju je onesposobio, bacio je na straţnje sjedalo...
— Pa to je onda... — otegne Remetin.
— Da — Šoštar mu nije dao vremena za mozganje. — Pa sam pomislio:
ako ţeliš doći...
— Naravno da ţelim.
Remetin je ustanovio da njegova ţena zamišljeno kima glavom. On je
bio malo odmaknuo slušalicu od uha i ona je sve ĉula. I, vjerojatno se pitala
koliko će vijesti što su upravo pristigle potvrditi njezinu verziju priĉe.

83
 12

Provukao se ispod spuštene brklje i zagazio na prugu. Na desnoj strani,

oko tristo metara daleko, vidio je šinobus kako stoji uz peron Zapadnog
kolodvora, dok na lijevoj strani nije bilo niĉega, samo puste traĉnice. A
naprijed, iza rampe, stajala je grupica pješaka što su disciplinirano ĉekali na
prolazak vlaka: sve su to bili mlaĊi ljudi i prijekorno su zurili u njega,
graĊanina treće dobi, kako krši propise. Ali, Remetin se nije jako posramio,
jer znao je da je to generacijsko pitanje: danas se ljudi mnogo ĉvršće drţe
pravila nego u doba kad se on formirao kao sudionik u prometu. Upitao se je
li tako i na drugim podruĉjima ţivota, ali je znao da nije pravi trenutak za
takve misli.
Prva ulica na desnoj strani bila je MeĊimurska. Remetin je stao da je
promotri, jer nije mislio ulaziti u nju: Šoštar je zakazao svjedoke za deset sati,
a do tada je ostalo još petnaest minuta, pa je Remetin mogao prošvrljati po
kvartu. Ulica je bila duga oko dvjesta metara i bila je u nekom smislu tipiĉna
za taj dio grada, a i zajedno povijesno razdoblje. Jer, većinu kuća u njoj ĉinile
su nove zgrade, ĉetverokatnice s lokalima u prizemlju i garaţama, s tim što su
se iza njih slutili još i dvorišni aneksi. Ali, na desnoj su strani još preostala
nekakva dvorišta u kojima je Ţeljeznica imala svoja skladišta, malo niţe
vidjele su se i barake, a na lijevoj strani bio je veliki, zapušteni plac obrastao u
korov, gdje će se valjda uskoro nešto graditi. Ulica je bila pusta, jer njezini su
stanari bili na poslu, a prolaznici tu jedva da su imali što traţiti. Bila je to
zapravo dobra ulica: tiha, a ipak blizu Ilici i gradskome centru. Remetin je
produţio dalje.
Osjećao je kako mu se u glavi kovitlaju razliĉite misli, dok mu se u srcu
miješa nada s razoĉaranjem. Dobro je u cijeloj stvari bilo prije svega to što se
Vlado uopće javio, a potom što je na Remetinovo izravno pitanje potvrdio
kako se sad on osobno sluţbeno ukljuĉuje u sluĉaj. To je novinaru donijelo
golemo olakšanje: ako ništa drugo, imat će se na koga osloniti, a odgovornost
više neće leţati na njemu, nego na struĉnim osobama. To je sve pripadalo u
prednosti te situacije.

84
 Ali, s druge strane, Šoštarov je poziv srušio Remetinovu konstrukciju,
koju je urednik, uz pomoć svoje ţene, uspio izgraditi u proteklih dan i pol, pri
ĉemu se njima oboma ĉinilo da je konstrukcija i lijepa i solidna te da se od nje
moţe nešto oĉekivati. Bili su sigurni da je uzrok nestanka Zrinke Vrbanac
negdje u njezinu burnom i neobiĉnom ţivotu, ili, još toĉnije, u njezinoj
prošlosti. Ĉinilo im se da postoje dvije mogućnosti. Prva, da se Zrinka sama
nekamo maknula, bilo zato da se skrije od neke osobe, bilo zato da se skrije
od cijeloga svijeta. Druga, da ju je netko doista oteo, ali u tome sluĉaju, taj je
znao da otima upravo nju i znao je zašto to radi. Ukratko, trebalo je dobro
prouĉiti Zrinkin ţivot — prošli i sadašnji — pa će iz toga postati jasno i gdje
glumicu treba traţiti. Tu nije bilo mjesta ni za kakve fantomske otmiĉare sa
skijaškim kapama.
A Šoštarov je poziv otkrio da toga mjesta ne samo da moţe biti, nego ga
moţda i mora biti. Jer, ako se pokaţe da je ova ţena u MeĊimurskoj doista
oteta, onda je logiĉno pomisliti kako je to uĉinio isti ĉovjek koji je napao one
ţene u prethodna dva - tri sluĉaja, pri ĉemu je i Zrinka Vrbanac dio toga niza.
A ako je tako, onda je oĉito da taj tip napada sluĉajno, kad ugleda kakvu
osamljenu ţenu na ulici. U tom pak sluĉaju otpada Remetinova teorija o tome
da uzroke Zrinkina nestanka treba traţiti u njezinoj slikovitoj biografiji:
naprosto se našla u krivo vrijeme na krivome mjestu. A to za istraţitelja ĉini
cijelu stvar neizmjerno teţom. Tu su onda potrebni profesionalci i cijela
mreţa suradnika. Na trenutak je urednik pomislio kako će ĉinjenica da se u
Zagrebu pojavio serijski otmiĉar zacijelo biti silno zanimljiva za medije, a on
se, eto, kao urednik Crne kronike, prvi našao na licu mjesta, pa ĉak raspolaţe
i znatno većim brojem informacija nego bilo tko drugi. Ali, brzo je odbacio te
misli, otresao glavom i produţio prema Ulici grada Mainza.
Na samom uglu nalazila se zgrada od nekih dvanaestak katova, gdje je u
prizemlju bila knjiţnica. Remetin skrene desno i stane pratiti brojeve na
kućama. Ubrzo je ustanovio da se nalazi na neparnoj strani, pa je zato, kad se
pruţila prilika, prešao na parnu, naravno, ne ĉekajući na zeleno svjetlo.
Prošao je nekih sedam — osam kuća, a onda je došla velika ĉistina. Na njoj se
nalazilo parkiralište, a malo dalje stajala su dva visoka nebodera od po
petnaestak katova. Bili su malo uvuĉeni od ceste i posve jednaki. Remetin im
priĊe.
Onda izvadi iz dţepa papirić na kojemu je zapisao adresu koju mu je
Šoštar izdiktirao preko telefona. Odgovarala je, bio je to broj 26. On priĊe

85
vratima i stane razgledati imena na zvonima. I, ubrzo je našao ime koje je
traţio: pisalo je: PRAVDIĆ. Rimskim brojevima bili su obiljeţeni katovi, pa je
vidio da ta Nataša (tako se zvala nestala ţena) stanuje na osmom katu.
Okrenuo se, zapalio cigaretu, a onda se polako poĉeo vraćati.
Dok je tako hodao, malo je istezao vrat i dizao se na prste, jer mu je
iznenada pala na um apsurdna misao kako bi se s toga mjesta, moţda, kroz
prorez izmeĊu kuća, mogao vidjeti i onaj neboder u kojem je stanovala
Zrinka Vrbanac. Doista, ako bi se gledala zraĉna linija, kuće dviju ţena bile su
udaljene manje od kilometra. Kako se to dogodilo da obje stanuju u
neboderima? Slegao je ramenima i produţio dalje, pogledavajući usput na sat.
Kad je ponovo stigao do MeĊimurske ulice — samo sad s njezine
suprotne strane — shvatio je da predstava uskoro poĉinje. Jer, nasred ceste
stajao je Šoštarov veliki crni auto, nemarno ostavljen pred nekakvim
haustorom. Kraj njega se, doduše, moglo proći osobnim vozilom, ali za to je
bilo potrebno mnogo truda i okretan vozaĉ. Remetin pomisli kako se ne bi
volio naći u koţi onoga tko bi ogrebao Šoštarov auto. Ubrzo je shvatio i zašto
crna mrcina stoji baš ondje: policajac je udario svoj štab u kafiću, do kojega je
od auta bilo jedva tri koraka.
Remetin uĊe onamo. Kafić je bio ugodan, a što je najvaţnije, u njemu
nije bilo nikakve glazbe, pa su jedini zvuk proizvodili ljudski glasovi i
zveckanje posuĊa. Šoštar je sjedio za stolićem tik uz prozor, pred njim je bilo
pivo i pušio je cigaru. Drugo pivo i druga cigara ĉekali su Remetina na
suprotnoj strani stola.
— E, stari — rekao je policajac. — Ĉuj, ne bih ja tebe gnjavio, nego si ti
već razgovarao s nekim svjedocima, pa sam htio da ĉuješ i ove, da vidimo ima
li kakvih sliĉnosti.
— A što, ti imaš više svjedoka? — upita Remetin. — To je ĉudno, ova je
ulica, kao što vidiš, pusta i danju, a kamoli...
— Tu si u pravu, ali, eto, tako se dogodilo, valjda smo imali sreće —
uzvrati Šoštar. — Ĉim popiješ i popušiš, moţemo poĉeti.
— Oni su već tu? — digne Remetin obrve.
— Pa, znaš moje metode — raširi Šoštar ruke. — Malo se krĉkaju, da
budu mekši.

86
 Potom je oĉima pokazao najprije u jedan, a potom u drugi kut kafića.
Potrudio se Šoštar, dakle, i da razdvoji svjedoke, premda su se oni moţda i
poznavali. U jednom kutu, sasvim uz prozor, sjedio je muškarac od moţda
pedesetak godina i nervozno listao dnevne novine. Bio je pravi primjerak
jedne vrste Zagrepĉana: traperice, tenisice, vjetrovka, sve to priliĉno otrcano,
oko vrata vise na lanĉiću naoĉale, kosa malo duţa, poveliki brkovi ţuti od
duhana, vodenaste oĉi. Jedan od onih tipova koji o svemu imaju svoje
mišljenje i spremni su ga iznijeti, pa ĉak i nazvati radiostanicu ili televizijsku
kontakt-emisiju i ukljuĉiti se u raspravu. U drugom kutu sjedila je podebela
ţena okrugla lica, vjerojatno negdje u ĉetrdesetima, prirodno plave kose
navijene u trajnicu, plavih, neduţnih oĉiju i stupastih nogu. Nosila je suknju a
ne hlaĉe i po svemu se vidjelo da je priliĉno tradicionalna. Bojaţljivo je
pogledavala ovamo prema njima.
— Kojim ćeš redom? — upita Remetin.
— Prvo muškarac — reĉe Šoštar odluĉno. — On je promatrao stvar
izdaleka.
Prošlo je još nekoliko trenutaka dok je Remetin otpio malo piva i malko
pušio finu Šoštarovu cigaru (a policajac se potrudio da se utabori baš u kafiću
u kojem se smije pušiti), a za to vrijeme dvojica starih prijatelja razmijenila su
tek nekoliko rijeĉi o obitelji i svakodnevnom ţivotu. Remetin je došao u
iskušenje da upita Šoštara je li mu Hrastinski govorio o rezultatima svoje male
privatne istrage u Kuĉerinoj ulici, ali je onda od toga odustao. Kroz staklo je
dopiralo sunce, bilo je ugodno u tome kafiću.
Onda je Šoštar, ne ustajući od stola, rukom dao znak onome muškarcu
da priĊe. Ovaj je došao do njihova stola, a onda je, prije nego što se smjestio,
pruţio Remetinu ruku i rekao:
— Ţeleznjak.
Remetin je izgovorio svoje prezime, a onda se okrenuo prema Šoštaru,
ĉekajući da ovaj postavi svoje prvo pitanje. Dobro je znao da postoji barem
dvadeset razliĉitih naĉina na koje je Šoštar u stanju razgovarati s ispitanicima,
od sasvim njeţnog, do opakog, pa se pitao što će inspektor izabrati za ovoga
Ţeleznjaka. Izabrao je pristup što je Remetin u sebi zvao glupi policajac: ta
metoda imala je zadaću da uvjeri ispitanika kako je intelektualno superioran
istraţitelju i da mu tako razveţe jezik. Šoštar upita:

87
 — Onda, gospon Ţeleznjak, pripovedajte kak je to bilo — ĉak je ţbir
prešao i na kajkavski.
— Je, ĉujte — rekao je Ţeleznjak slijeţući ramenima — u ovom gradu
je danas sve moguće. Kad se sam setim kak je to nekad išlo... Al, ak je tak u
celoj u drţavi, nemre ni u gradu bit, me razmete... Kad vidite one u Saboru...
— Je, je — kimao je Šoštar prijetvorno.
— No, dobro — nastavio je Ţeleznjak. — Evo kaj je bilo. Ja sam izišel
na balkon da popušim pljugu, ne, jer su moju ţenu izludili oni maheri s
nekim zdravstvenim glupostima, ona niš normalno ne jede, pa ne mrem ni ja,
nego nekakve trave, da vam ne priĉam, a o pušenju... U svakom sluĉaju, videl
sam...
— Oko koliko sati je to bilo?
— Oko trifrtalj jedanaest — uzvrati Ţeleznjak uvjereno. — Znam po
tome kaj je uprav završila ona emisija, kak se zove... Pa je tam bil onaj
ministar za upravu, ili za kaj... A osim toga, znam da sam tu istu ţenu, mislim,
tu kaj je napadnuta, već prije viĊal baš u to vreme.
— Kako to?
— Pa tak, ona šeće cucka, pa joj je valjda zgodno navek u istu vuru...
Navodno stanuje tu gore, na Grada Mainza...
— I, kaj ste vidli?
— A niš, ĉujte, sve je izgledalo normalno, ne... Ona je polako hodala i
pušila pljugu, cucak je njuškal naokolo po stupovima i po haustorima, i tak,
nije se moglo znati...
— I što, došao je auto, ili kaj?
— Tako je — potvrdi Ţeleznjak. — Došel je odavde, od Grahorove, a
posle je odjuril prema Vodovodnoj... Ja mislim da je to tak bilo unapred
isplanirano, jer se u Vodovodnu lakše uĊe i moţe se na razne strane...
— I dalje? — potakne ga Šoštar.
— Pogleĉte, najemput je zabremzal kad je bil tik kraj ţene, tip je iskoĉil
van, prišel joj u dva koraka, nekaj je imal v ruki, i to joj je nabil na nos... Ja
mislim da je to bil onaj kloroform, ili kak se to zove... Ona se opustila kak
vreća, i on ju je onda bacil na straţnje sjedalo...

88
 — Kako vam je izgledao ĉovjek? Visok, nizak, debeo, mršav?
— Srednje graĊe — reĉe Ţeleznjak zamišljeno. — U svakom sluĉaju,
kretal se brzo, kak da je istreniran... Sav u crnom, skijašku kapu je imal...
— A auto? — upita Šoštar.
Ali, sad je Ţeleznjaku sinulo da bi morao nekako opravdati svoje
pasivno ponašanje, pa je rekao:
— Razmete, ja, da sam i štel, nis mogel niš... Ja sam na drugom katu,
dok bi ja sišel dole, dok bi otprl haustor... A sve se to odigralo u deset
sekundi, shvaćate, tu ni bilo vremena ni za...
— Ma, u redu je, gospon Ţeleznjak — mirio ga je Šoštar. — Nego, za
auto vas pitam, to me zanima.
— E, tu vam ne mrem puno... — uzdahne ispitanik. — Ja vam se u aute
baš ne kuţim, al mislim da je ovaj bil nekakav japanski, ili koreanski, premda
su danas svi isti, vrag to više ne razlikuje, ja ne znam kak oni misle... No, u
svakom sluĉaju, neka tamna boja, na tom mestu nije svetlo baš neko, ja bi
rekel da je bil plavi ili crni, premda sad ima i tamno - sivih, pa ne bih mogel
niš tvrditi...
— Registracija?
— E, to... — vrtio je glavom Ţeleznjak. — Ja sam se u zadnji ĉas setil...
Ĉujte, jedno sam siguran: registracija nije bila zagrebaĉka. A rekel bi da nije
ni hrvatska. Kao da je ploĉica imala neki drugi oblik, nije bila ovak izduţena
kao naše, neg malo šira...
— Ali bijele boje?
— Bele, da, i bila su tam neka slova i brojke, al kojim redom... Ĉujte, da
je bila registracija nekog poznatog grada, kaj ja znam, Ljubljane ili Beĉa, to bi
prepoznal, al ovo... Jasno se seĉam da auto nije imal oznaku drţave.
Bilo je oĉito da od ovoga Ţeleznjaka neće više ništa izvući. Remetin
nije bio siguran da je verzija koju su upravo ĉuli posve istinita. Bilo je isto
tako moguće da Ţeleznjak i nije bio na balkonu, nego dolje, na ulici, ali sad to
skriva, jer nije imao hrabrosti da se umiješa u dogaĊaj. Šoštar mu je priliĉno
neljubazno rekao da moţe ići.
Ali, hrabrosti je imala ţena koja je sad prilazila njihovu stolu. Jako je
pocrvenjela dok je sjedala k njima, plaho se rukovala s Remetinom,

89
srameţljivo je pogledavala u lica dvojice muškaraca. Za nju je Šoštar kazao
Remetinu da je pokušala pomoći Nataši Pravdić, ali da u tome nije uspjela.
Kavu je ţena već popila, a sad je pristala da je policija ĉasti još i sokom. S
gospoĊom je Šoštar razgovarao posve drugaĉije nego sa Ţeleznjakom: drţao se
malo stroţe, ali je Remetin jasno vidio da ţeni odgovara upravo takav ton i da
ona ima povjerenja u policajca.
— Ovako, gospoĊo Kunštek — obratio joj se Šoštar štokavski — ispriĉat
ćete nam sve po redu.
— Budem — rekla je ona, a onda i sama pokušala prijeći na štokavicu:
— Hoću. Ja vam ĉistim tu prek rampe, na carini, znate...
— Urede ĉistite?
— Je, tam odmah na desno — potvrdi ona. — I vraćam se uvijek po
ovoj ulici, jer stanujem u Grahorovoj, gore, pri Ilici, u onim starim kućama, u
suterenu... I, tak sam i juĉer na veĉer...
— I, što ste vidjeli?
— To vam je sve bilo u sekundi — vrtjela je ona glavom u nevjerici. —
Vidjela sam tu ţenu sa psom, na ovoj desnoj strani, odmah tu, moţda deset
metri od ulaza u ovaj kafić gdje mi sad sjedimo. Ţena je pušila i nešto je
prĉkala po mobitelu, nije ni obraćala paţnju kaj se zbiva oko nje... Kad sam ja
bila na nekih desetak metara od nje, naišao je taj auto.
— Kakve je boje bio? — zaskoĉi je Šoštar.
— Crni ili tamnoplavi, ja vam to baš ne bih mogla sigurno reći, jer na
veĉer i inaĉe slabije vidim, kaţu da se to zove kokošje sljepilo... Ja to imam u
nekom blagom obliku, al opet...
— I dalje? — potakne je Šoštar. — Auto je stao?
— Auto je naglo zabremzal pokaj nje, vozaĉ je otprl vrata, i odmah ju je
zgrabil...
— Kako? U zagrljaj?
— Ne, nego ovak, jednom rukom oko ramena, a drugom joj je nekaj
stavil na usta...
Ţena je pokazivala sve to na Šoštaru, ali izdaleka, ne dodirujući
inspektora. Iskaz se savršeno poklapao s onim što je bio rekao Ţeleznjak.

90
 — A vi? — potakne je Šoštar.
— Ĉujte, cucak je poĉel lajati kak stekli, a ja sam zakriĉala, više ni ne
znam kaj sam vikala, al znam da sam potrĉala...
— I stigli ste prije nego što je napadaĉ ugurao ţenu u auto?
— Nekak u isto vreme — reĉe zamišljeno gospoĊa Kunštek. — Kad sam
ja došla blizu, on je već imal slobodnu desnu ruku, i tak me je onda gurnul, ja
sam opala, s oproštenjem, na rit, a cucak mi je kraj vuha lajal, i tak, bilo je
grozno...
— Jeste li se ozlijedili? — upita Šoštar.
— Nisam jako — vrtjela je ţena glavom. — Samo mi je ţao kaj nisam
uspela niš...
— Registraciju niste vidjeli? — upita Šoštar za svaki sluĉaj, premda je
bilo oĉito da tu više ništa ne oĉekuje.
— Ma, kaj god — vrtjela je glavom gospoĊa Kunštek. — Samo me je
bilo sram da me netko ne vidi onak, da leţim nasred ceste, pa sam se brzo
podigla...
Ţeleznjak nije bio rekao ni rijeĉi o junaštvu gospoĊe Kunštek. Valjda je
mislio da će tako umanjiti vlastiti kukaviĉluk.
— I, što je bilo sa psom? — upita Remetin, prvi put otvorivši usta u
tome razgovoru. — Ostao je tamo?
— Išel je za menom — rekla je gospoĊa Kunštek pogledavši novinara.
— Pa sam ga povela. Ali, moram ga vratiti... Ne znam koga gospoĊa ima od
familije...
Još su nekoliko trenutaka tako sjedili, a Remetin je oklijevao treba li
upitati ono što mu je na umu. Na kraju se pak odluĉi:
— Jeste li osjetili kakav miris?
Šoštar se izbeĉio na urednika kao da je ovaj iznenada sišao s uma.
Remetin je osjećao njegov pogled, ali se nije na to obazirao. Jer, znao je, uz
malo sreće... I doista, gospoĊa Kunštek reĉe:
— Sad, kad pitate... Bilje i miris. To ni bil ĉovek koji jede grah i poriluk
i ne kupa se. Ja ne znam je li to sapun ili parfem, al fakat je fino mirisalo.
Šoštar je zurio u Remetina i vrtio glavom.

91
92
 13

Kuća je bila katnica, ali nije bila ni velika ni razmetljiva: bila je to

lijepa mala vila kakve su se nekada gradile na obroncima Medvednice, neke
kao ladanjske kuće, a neke kao kuće za stanovanje. Ova je morala potjecati iz
tridesetih godina, tako je procijenio Remetin, kojega je njegova ţena nauĉila
da se zanima za takve stvari i pruţila mu temeljna znanja iz povijesti
arhitekture. Vila je imala balkon, na katu je moglo biti otprilike sedamdeset
kvadratnih metara korisnoga prostora, a isto je bilo i u prizemlju. Razlika je
bila samo u tome što prizemlje, dakako, nije imalo balkona i u njemu se, po
svemu sudeći, nije stanovalo. Ondje je, meĊutim, i sad gorjelo svjetlo.
Dok je gledao besprijekorno ureĊeni vrt oko kuće (nije bilo na tratini
nijednoga suhog lista, premda je bila jesen), Remetin se pitao kako se našao
na tom mjestu. Jer, imao je sasvim druge planove i bilo mu je i vrijeme da
pomalo krene u redakciju, a sad je stajao tu, na Vrhovcu, buljio u tu lijepu
kuću i osvrtao se na panoramu zapadnoga Zagreba što se pruţala na desnoj
strani. A kriv je za to bio, naravno, Šoštar, kojemu je Remetin i inaĉe malo što
mogao odbiti, a sad se još osjećao i obaveznim da sluša policajca, kad se već
nepromišljeno upleo u sluĉaj nestale glumice.
I doista, kad su završili s gospoĊom Kunštek, Vlado Šoštar jednostavno
je izjavio kako će njih dvojica sad ĉaskom skoknuti na Vrhovec, a onda da će
se rastati. Objasnio je potom da na Vrhovcu stanuje brat otete Nataše Pravdić,
a da se kod njega nalazi i Natašina petogodišnja kći, na koju u novonastalim
okolnostima nema tko paziti. Taj brat — po imenu Predrag — najbliţi je i
jedini rod i nestaloj ţeni i njezinoj kćeri. Sad je pak Šoštar kazao, podboĉivši
se i kimajući glavom, kao da misli kupiti kuću pred kojom stoji:
— Nije loše, nije loše. Gore stanuješ, dolje radiš. Kud ćeš bolje.
— I još radiš za takvog poslodavca — dodao je Remetin.
I doista, iznad ulaznih vrata koĉila se staklena, dobro izvedena firma
neke strane farmaceutske tvrtke.

93
 Motrili su tako još neko vrijeme, a Remetin je pokušao naslutiti kako se
u toj kući ţivi. Onda su pozvonili na vrata.
Zazujala je automatska brava i oni su se po nekoliko stuba uspeli na
podest u prizemlju. Ondje su, na lijevoj strani, velika, dopola staklena
starinska vrata bila već otvorena i na njima je stajala ţena koja je morala biti
tajnica. Bila je mlada, ali izrazito ruţna: nezgrapna, debelog tijela, golema
nosa, malih i naškubljenih usta, oĉiju utonulih u salo i s dva jasno vidljiva
podbratka. Smiješila se i bila je ljubazna, ali to je slabo pomagalo.
— Toĉno na vrijeme — kazala je. — Gospodin Pravdić vas ĉeka,
izvolite naprijed.
Prošli su kroz tajniĉinu sobu i našli se u povećem uredu. Taj je pak bio
ĉudna kombinacija staroga i posve suvremenog ambijenta. Jer, bile su tu, osim
masivnoga pisaćeg stola, dvije vitrine i dva naslonjaĉa te jedan okrugli stolić,
a sve je to moralo biti starije od stotinu godina. Ali, u isto vrijeme, stajali su
ondje i stakleni ormari najsuvremenijega dizajna, pa dvije iste takve fotelje, a
na kraju, u kutu, ultramoderna vitrina u kojoj su se vidjele boĉice i kutijice s
lijekovima. Od stola je ustao domaćin da ih doĉeka.
— Gospodo, drago mi je — rekao je. — Bit ću sretan ako vam budem u
stanju pomoći.
Predrag Pravdić izgledao je kao da je stigao iz nekoga drugog vremena.
Nije mu još moglo biti ni pedeset, a bio je potpuna suprotnost predodţbi koju
je Remetin imao o današnjem poslovnom ĉovjeku. Bio je ne visok, sklon
debljanju, kratkih nogu i ruku, prorijeĊene plave kose zaĉešljane unatrag
kako to više nitko ne radi, a na sebi je imao sivo odijelo s prslukom. Bilo je
neobiĉno zamišljati kako se on svakoga jutra, tu gore na katu, oblaĉi u
reprezentativno odijelo, samo zato da bi potom sišao niz nekoliko stuba i ušao
u ovaj ured. Nosio je naoĉale bez okvira, a oĉi su mu bile sivkaste i bile su u
nekoj suprotnosti s cjelinom osobe, jer su bile prodorne i brze.
— Lijepa vam je kuća — rekao je Šoštar ĉim su sjeli.
— Naslijedili smo je od roditelja — objasnio je sad Pravdić, pa brzo
dodao: — Odmah ću vam reći, gospodo, da ja nisam u osobito srdaĉnim
odnosima sa svojom sestrom. Jedva da se ikad viĊamo, a ja sam sad njezinu
kćerkicu preuzeo zato što je to bila moja duţnost, da je ne strpaju u neki
dom... A sve to ima veze s ovom kućom, zato vam i govorim...

94
 U prvi mah, Remetin je pomislio kako je Pravdić nešto uplašen, ili kako
se osobito pripremio za ovaj razgovor, a sad je uvidio da ima posla s ĉovjekom
koji voli temeljitost: ĉega god se lati, on objasni do najsitnije pojedinosti. A to
bi moglo i ovaj razgovor uĉiniti vrlo dugim.
— Pograbili ste se oko podjele kuće? — upita Šoštar grubo.
— Zapravo i nismo, nego... — Pravdić kao da se dvoumio na koji naĉin
da najpotpunije prikaţe cijelu stvar. — Naš otac bio je lijeĉnik, pa je mnogo
radio po Africi i drugdje, za UN, a to se dobro plaćalo, pa je tako mogao... A
nas dvoje smo ostali nekako na njegovoj liniji, ja sam postao farmaceut, jer je
tata bio doktor, a moja sestra je studirala geografiju, jer je tata puno putovao...
— A kuća? — podsjeti ga Šoštar.
— Kuća... Naslijedili smo je, kao što sam rekao, i podijelili pravedno, ali
onda je moja sestra odmah prodala svoj dio, ne pitajući mene ništa... Tako da
sam poslije imao muke da isplatim toga kupca, kako bi kuća u cjelini ostala
meni... Ona je za taj novac kupila onaj stan dolje, u onom neboderu, nikad
nisam najbolje razumio njezin ukus...
— To je stvorilo trajni problem meĊu vama? — upita Remetin.
— Na neki naĉin jest — prizna Pravdić. — Nismo mi prekinuli veze,
razgovarali smo kad je trebalo, ali, znate kako to ide: nismo se posjećivali, niti
nazivali, ĉak ni na groblje ne idemo zajedno kad su godišnjice smrti naših
roditelja...
Šoštar je sjedio zavaljen u fotelji, pruţio je svoje duge noge ne baš
pristojno, a iz dţepa je izvadio usku kutiju s finim tankim cigarama, pa se
njome igrao, ali se ipak nije odluĉio da zapali. Oĉito, imao je on i za Pravdića
specijalni igrokaz, kao i za sve ispitanike, a i specijalni ton razgovora.
— Hoćete reći — kazao je — da vi zapravo i ne znate mnogo o ţivotu
svoje sestre, pa ne znate ni ima li ona kakvih neprijatelja, niti zašto bi je
netko...
— Tako, otprilike — brzo se sloţi Predrag Pravdić.
Šoštar nije pitao ništa, nego je pogledao u Remetina. Policajac je imao
neku ĉudnu sposobnost da osjeti tajanstvene energije što lebde u zraku meĊu
ljudima i da se u skladu s tim energijama ponaša. Tako je i sad pogodio da
Remetin ima pitanje, pa mu je dao priliku da to pitanje postavi. Zato novinar
zausti:

95
 — Dobro, ali osnovne ĉinjenice valjda ipak znate... Kako je to s tim
njezinim stanom? Kupila ga je samo za sebe?
— Tako je — kimne Pravdić.
— Muţa nema?
— Nema ga i nikad ga nije ni imala — uzdahne farmaceut. — Sad smo
došli na podruĉje na kojem ja znam o ţivotu svoje sestre još manje nego
inaĉe... Nije se udavala, eto, to znam.
— A kći?
— Znate kako je — kazao je Pravdić s kiselim smiješkom. — Danas to i
nije neki problem. Rodila ju je izvan braka.
— A otac nije priznao dijete? — inzistirao je Remetin.
— Nije — vrtio je glavom ĉovjek u sivom odijelu. — A znate li što je u
svemu tome najbolje? Ja ni do dan-danas ne znam tko je taj ĉovjek. Moja
sestra ga je krila dok je bila s njim, a i poslije.
— Znaĉi da je jedno vrijeme bila s njim, a poslije više nije bila? —
potakne Šoštar Pravdića da bude malo jasniji. — To mi recite.
— Zapravo, ne znam ni to — u neprilici je širio ruke njihov domaćin.
— U posljednje sam vrijeme imao osjećaj da se više ne sastaje s tim ĉovjekom,
ali to su bile više slutnje, a manje nekakvo znanje... I, nemojte misliti da je
ona to krila samo od mene: nitko nije znao tko je taj njezin tajanstveni
ljubavnik... Moja ţena oduvijek je tvrdila da se mora raditi o oţenjenu
ĉovjeku i da odatle sve i dolazi...
Remetin je pokušavao zamisliti taj ţivot. Samohrana ţena s djetetom,
koja je vlastitom voljom izabrala svoj put. Oĉito je Nataša i ponosna i odluĉna,
ĉim je brata drţala podalje od svojih intimnih stvari... Moţda je sklona
nekakvim naglim potezima i nepromišljenim odlukama? Urednik još upita:
— Recite mi samo još ovo... Kakvo vam se ĉinilo raspoloţenje vaše
sestre? Mislim, onako, općenito... Je li bila zadovoljna svojim ţivotom?
— Zadovoljna? — uzdahne Pravdić. — To je posljednja rijeĉ koju bih ja
upotrijebio. Pazila je ona da se to ne primijeti, ali ja sam je ipak znao, brat
sam joj... Bila je sve prije nego zadovoljna. Bila je ogorĉena, ljuta na sve i
svakoga, osvetoljubiva, ĉak i zla...

96
 — Takva je bila oduvijek, ili... ?
— Ne — vrtio je ĉovjek glavom. — Ja je pamtim kao veselu i otvorenu
osobu, iz mladosti... Ali poslije... Već i kad je prodala svoj dio kuće, i to je već
bilo... A nakon toga... No, još vam jedno moram reći: ni na tome nije ostalo.
— Kako to mislite? — uspravi se sad Šoštar na fotelji.
— U posljednje vrijeme kao da ju je i to ogorĉenje prošlo... — objasni
farmaceut. — Ali, to ne znaĉi da joj je bilo bolje, nego je zapala u nekakvu
melankoliju, tupost, šta ja znam, sve joj je bilo svejedno... Pa mislim: da je bila
prisebnija, manje apatiĉna, moţda je ni taj tip ne bi bio uspio oteti. Ali, ona je
hodala ulicama kao drogirana, vjerujte mi, vidio sam je par puta...
— Dobro — zaustio je sad opet Šoštar. — Je li moguće da je vaša sestra
u tim svojim raspoloţenjima uradila nešto što bi moglo... Mislim, je li se
nekome zamjerila, je li nekome uĉinila naţao...
— Konkretno ne znam ništa — uzvrati Pravdić spremno. — Ali, da
vam pravo kaţem, ne bih se ĉudio.
Policajac i novinar se pogledaše. Nije im zapravo padalo na pamet
nijedno pitanje koje bi još mogli uputiti ovom ĉudnom dobavljaĉu lijekova.
Imali su, doduše, u glavi razne kombinacije u vezi s nestankom Nataše
Pravdić, pa i takve koje su ukljuĉivale njihova trenutaĉnog domaćina kao
sumnjivca, ali to su bile prije svega slutnje i to se nije moglo uobliĉiti u
suvisla pitanja. Zato je Šoštar kazao:
— Moţemo li sad vidjeti dijete?
— Svakako — ustao je Pravdić od stola, pa je dodao: — Ne znam u
kakvom je mala raspoloţenju... Jedva da se i poznajemo, a ona je priliĉno
uplašena... Mi nemamo svoje djece, pa nismo baš iskusni — objasnio je.
A kad su se poĉeli uspinjati stubama, Remetinu je postalo jasno kako
Natašin brat nije sve ono govorio zato da bi opravdao djevojĉicu, nego zato da
bi opravdao svoju ţenu. Jer, iz stana se ĉulo:
— Nemoj stalno mijenjati programe! Prestani s tim, jesi li me ĉula?
Gledaj u mene kad ti govorim!
Pravdić se poţurio naprijed da pripremi teren, pa kad su novinar i
policajac ušli u veliku dnevnu sobu na prvom katu, Pravdićeva se supruga

97
upravo nešto uzradila oko zastora, a nasred sobe je stajala djevojĉica od pet
godina s daljinskim upravljaĉem u ruci i zurila u njih znatiţeljno i otvoreno.
— Bog, mala — rekao je Šoštar. — Kako si?
— Dobro — rekla je djevojĉica, pa je od svoje volje pruţila ruku
policajcu.
Remetin je i otprije znao da su sve ţene slabe prema Šoštaru, ali nije ni
slutio da to vrijedi i za ţene koje još nisu postale ţene. Usto se i Pravdićeva
supruga okrenula pa prišla da ili pozdravi. Bila je blijeda, napetih ĉeljusti,
nelijepa, s dubokim borama oko usta, mršava i ţilava, namrštenih obrva.
Odmah je bilo jasno da je upravo ona izabrala svome muţu onakvu tajnicu, a
bilo je jasno i to da ni Pravdićev ţivot nije lak. I da on, opisujući svoju sestru,
moţda dodaje i poneku crtu svoje ţene. Zamršeno, zamršeno. I, doista, prvo
što je gospoĊa Pravdić rekla, bilo je:
— Ţelite li moţda da mi izaĊemo?
Time je, toboţe, davala policiji priliku da radi, a zapravo se ţeljela
maknuti od djeteta: bilo je po svemu oĉito da izmeĊu nje i djevojĉice nikada
neće doći do sklada. Trebalo je što prije naći Natašu Pravdić, ako ni zbog ĉega
drugoga, onda zato da se dijete makne iz blizine ove šiljaste i kisele ţene.
— Nema potrebe — rekao je Šoštar. — Brzo ćemo mi.
Onda je pogledao Remetina i novinar je toĉno razumio što taj pogled
znaĉi: Šoštar je po navici glumio leţernost, a zapravo nije imao pojma što bi s
djetetom, pa se okrenuo Remetinu, jer ovaj ima unuka, što znaĉi da raspolaţe
nekakvim iskustvom o postupanju s balavadijom. A Remetin je bio ponosan
na svoj djedovski status, pa je spremno prihvatio poziv. Djevojĉica je bila
moţda dvije godine starija od njegova unuka, pa tu ne moţe biti neke
dramatiĉne razlike. Upitao je:
— Reci mi, dušo, kako se ti zoveš?
— Lea — kazala je djevojĉica.
— Drago mi je — kazao je Remetin. — Ja sam Ivo. I, imam unuka koji
je malo mlaĊi od tebe.
— A je li ga volite? — upitala je djevojĉica ozbiljno.
— Jako ga volim — kazao je Remetin. — Ĉuj, Lea, hoćeš li mi ispriĉati
što se sinoć dogodilo? Mislim, ono što se sjećaš?

98
 Djevojĉica je na trenutak oklijevala, lice joj je zadobilo zamišljen izraz i
Remetin se uplašio da ne krenu suze, jer to bi bilo najgore što se moţe
dogoditi. Ali, nije bilo suza, nego je djevojĉica progovorila jasno i suvislo:
— Mama je otišla šetati Reksija. Striĉek, a moţda vi znate gdje je sad
Reksi? Ja se jako brinem.
— Nemoj se brinuti — kazao je Remetin. — Reksi je na sigurnom. On
je kod jedne tete koja se zove gospoĊa Kunštek, ona ĉuva Reksija i hrani ga, i
vratit će ti ga kad ti budeš htjela. U redu?
— U redu — kazala je Lea.
— Onda, kako je to bilo sinoć? — potakne je Remetin.
— Mama je otišla prošetati Reksija, a ja sam već bila u krevetu i zaspala
sam — kazala je djevojĉica. — Ali, onda sam se probudila, jer sam bila ţedna,
i tako sam vidjela da nema ni mame ni Reksija. A bilo je već pola jedan.
— Ti znaš na sat? — digne Remetin obrve. — Pa da, oprosti, ti si velika
djevojĉica, kako ne bi znala. I što si onda?
— Onda sam pozvonila kod tete Banković.
— To je susjeda?
— Da. Ona je došla sa mnom u naš stan, pa smo zvale mamin mobitel,
ali se ona nije javljala. Onda je teta Banković zvala još neke brojeve i svuda je
pitala znaju li nešto o mami. A kad nitko nije znao, onda smo zvale policiju.
— Ti si spavala kod tete Banković?
— Je — rekla je curica. — Ali, ona jako hrĉe, pa nisam spavala baš
dobro. A ujutro se javio ujo Predrag i tako sam došla ovamo.
Remetin i Lea bili su kao glumaĉki par na pozornici, a ostali su zurili u
njih. Toga je Remetin postao tek sada svjestan, pa je osjetio kako mu
ponestaje pitanja. Ipak, sjetio se još neĉega:
— Je li tebi mama govorila da se neĉega boji?
— Je — zaklimala je mala glavom kao da je to najprirodnija stvar na
svijetu.
— A ĉega?

99
 — Rekla mi je — prisjećala se Lea — da moram, ako se njoj nešto
dogodi, prvo ići kod tete Bankoviĉ, a ona će znati dalje.
— A ne znaš zašto je to govorila?
— Rekla mi je, ali ja nisam baš razumjela — odgovorila je Lea
zamišljeno. — Priĉala mi je da svake veĉeri, kad šeće Reksija, kraj nje uvijek
proĊe isti auto. Išla je na razne strane i u razne ulice, ali bi taj auto uvijek
naišao.
— Nije ti rekla kakav je bio?
— Nije.
Remetin bi bio najradije još malo razgovarao s djetetom, ali dobro je
znao da je priĉi kraj.

100
 14

Kad je pivo stiglo, Šoštar je posegnuo najprije u lijevi, pa potom u

desni unutrašnji dţep svojega dobro skrojenog sakoa. Iz lijevog dţepa izvadio
je dugu i usku kutiju s finim cigarama, dok je iz desnoga izvukao fotografiju. I
jedno i drugo gurnuo je preko stola prema Remetinu. Sjedili su u Pivovari,
pod kestenima koji su šuškali svojim već suhim lišćem, a pokraj njih je tekao
ţivahni prijepodnevni donjoiliĉki promet. Remetin je na trenutak oklijevao, a
onda je posegnuo za cigarama, ostavljajući fotografiju za poslije. Zapalili su i
plavkasti dim stao se polako dizati u toplom listopadskom zraku.
Remetin je jasno osjećao kako ne bi trebao biti tu gdje jest i kako ne bi
trebao raditi to što radi. Ali, nije sebi mogao pomoći: u jednu ruku, Šoštar je
imao na njega silan utjecaj, a u drugu ruku, i sam je bio svjestan da postoji
samo jedan naĉin da se riješi znatiţelje koja ga je morila već neko vrijeme. A
taj naĉin bio je u tome da još malo bude s Vladom i da još malo s njim
razgovara.
Kad su gore, na Vrhovcu, završili razgovor s braĉnim parom Pravdić i s
njihovom nećakinjom, kad su već bih pripravni krenuti, Šoštar se odjednom
neĉega sjetio, ili se moţda samo pretvarao da se prisjeća tek tada. U svakom
sluĉaju, rekao je:
— Imate li neku njezinu fotografiju?
— Natašinu? — zaĉuĊeno je upitala gospoĊa Pravdić.
— Mogli bismo mi uzeti iz kartoteke — kazao je Šoštar. — Ali, te slike
nisu baš kvalitetne... Ja bih radije neku privatnu, gdje je osoba opuštena i
najviše liĉi na sebe...
Predrag Pravdić vrtio je glavom u neprilici. Jasno se vidjelo da mu je
teško reći ono što reći svakako mora. Napokon je izustio:
— Mislim da sam vam već rekao... Naši odnosi s mojom sestrom nisu
bili baš osobiti, i to već godinama... Tako da nemamo ni nekih zajedniĉkih
fotografija, pogotovo ne novijih, a o portretima da se i ne govori...

101
 Remetin je pomišljao da se Šoštar moţda i nadao takvom ishodu, ali je
ţelio od ovo dvoje ljudi ĉuti jasno i glasno kako stvari što je. Dok su oni
razgovarali — a bili su već kod izlaznih vrata, u hodniku — djevojĉica je sve
paţljivo slušala, i sad je digla dva prsta, kao da je u vrtiću.
— Reci, Lea — obratio joj se Remetin.
— Ako traţite maminu sliku — rekla je mala — ja mogu pomoći. Imam
je u mobitelu.
Naravno, toliko dijete već nosa okolo mobitel, a u mobitelu je i
materina slika, moţda ĉak i kao podloga na poĉetnoj stranici displeja. Ništa
logiĉnije.
Zaĉas su to riješili: Pravdić je, dakako, u uredu imao kolor-printer, pa
su tako sliku iz mobitela prenijeli u stolno raĉunalo, a odatle je isprintali u
najfinijoj rezoluciji. Ĉak je i format bio nešto malo veći, kao da kane Natašinu
sliku objesiti na zid. Jedva je stala u Šoštarov dţep.
Potom su otišli do Šoštarova automobila, pa se njime stuštili niz
Vrhovec, pri ĉemu je Vlado svaki ĉas trzao volanom, jer je na ploĉniku bilo
mnogo parkiranih automobila, pa su pješaci morali hodati po kolniku, a oni se
i nisu previše obazirali dolazi li kakvo vozilo. Pri manjoj brzini, to moţda i ne
bi bio problem, ali pri ovoj kojom su se vozili, stvar je izgledala priliĉno
pustolovno. Ne pitajući ništa, Šoštar se ukljuĉio u promet u Ilici, pojurio po
tramvajskoj pruzi još stotinjak metara, a onda naglo okrenuo volan i zabio se
u dvorište Pivovare. Pola toga dvorišta zauzimalo je parkiralište, a u drugoj
polovici bili su stolovi, koji su izgledali privlaĉno pod kestenovim krošnjama.
Sad su novinar i policajac pušili i pratili pogledom plavkasti dim kako se vije
iznad njihovih glava.
— Znaš li zašto sam te doveo ovamo? — upitao je Šoštar odjednom.
— Neki si razlog sigurno imao — kazao je Remetin. — Ali, koji bi to
razlog bio...
— Pogledaj fotografiju — reĉe policajac. — Dobro je pogledaj.
Remetin posegne za slikom i okrene je prema sebi. Bio je to portret
ţene od otprilike ĉetrdeset i pet godina, svijetlih oĉiju i crvenkaste kose, s
debelim lanĉićem oko vrata, što je donekle odudaralo od njezine inaĉe
sportske odjeće. Izraz lica bio joj je takav da bi se moglo reći kako se ţena
trudila ostaviti dojam smirene i ljubazne osobe. Ali, to joj nije pošlo za

102
rukom: bila je neka bora oko usta, bilo je nešto u oĉima, u obrazima i bradi,
što je svjedoĉilo da tom ţenom vladaju negativne emocije. Je li to
nezadovoljstvo, zavist, osjećaj nepravde i zakinutosti, je li moţda ĉak i
mrţnja, to se nije moglo pogoditi. I, takvu je sliku Nataša Pravdić stavila u
kćerkin mobitel. A to je moglo znaĉiti samo jedno: da nije imala bolju.
— Što oĉekuješ od mene? — upita sad urednik policajca. — Nešto
odreĊeno, ili...?
— Oĉekujem tvoj dojam — digne Šoštar kaţiprst. — Ono što ti je prvo
palo na pamet kad si pogledao tu fotografiju.
— Na to ti mogu lako odgovoriti — uzvrati Remetin bez oklijevanja. —
Moţda je ovo što ću reci samo laiĉko lupetanje, ali... Meni se ĉini da ima
stanovite sliĉnosti izmeĊu ove Nataše i Zrinke Vrbanac.
Šoštar je nato lagano lupio dlanom po stolu. Jasno se vidjelo da je
upravo takav odgovor i oĉekivao. No, Remetin se nije mogao nadati da se sad
riješio zla: ţbir će ga i dalje podvrgavati ispitivanju, sve dok ne izvuĉe sve što
je nakanio izvuci. I doista, Vlado upita:
— Znaš li što to znaĉi?
— Pa sad — oklijevao je Remetin neko vrijeme. — Gore smo ĉuli da
Nataša nije dosad tako nestajala, a da je po karakteru takva osoba da nikad ne
bi ostavila dijete bez nadzora. Iz toga slijedi da je doista odvedena nasilno, a ja
bih rekao i planski.
— Planski, da — sloţi se Šoštar. — No, kako ti zamišljaš tipa koji je to
planirao? Jer, meni se ĉini ovako: o tome kako ćemo mi njega zamisliti, ovisi i
kako ćemo voditi istragu.
— Ništa manje?
— Ništa manje — kuckao je sad inspektor ĉlankom srednjeg prsta po
stolu. — Što tebi govori ĉinjenica da su Nataša i Zrinka sliĉne po tipu? I ne
samo da su sliĉne, nego se ta sliĉnost ne moţe previdjeti, pa smo je mi obojica
zapazili. O ĉemu to svjedoĉi?
— Da otmiĉar voli crvenokose?
— Ili nešto u tom smislu. On ima tip ţene koji ga privlaĉi. To dokazuje
i ono što smo ĉuli od male... Naime, da je Natašu pratio neki auto više veĉeri

103
zaredom. A to znaĉi da je stvar paţljivo isplanirana, a da je otmiĉar Natašu
zapazio već i mnogo prije, pa odluĉio da će upravo nju oteti.
— A iz toga onda slijedi — pućkao je Remetin svoju cigaru — da
imamo posla s nekakvim psihopatom koji...
— Pa sad, dobro — kazao je Šoštar pomirljivo. — To što se nekome
sviĊaju crvenokose, ne znaĉi automatski... Svatko ima svoj tip ţene... Ali,
naravno, imaš ti pravo: da bi ĉovjek organizirao otmicu, a potom i tko zna što
još drugo, mora imati u glavi nešto što ga tjera...
A ako stvari stoje tako kako se njima obojici ĉini da stoje — tako je
umovao Remetin — onda tu zacijelo imaju posla sa seksualno motiviranim
zloĉinom. Od te pomisli urednik se strese. Njegova je ţena rado gledala serije
u kojima razni forenziĉari i profajleri love takve nekakve manijake, a
Remetin je ponekad gledao s njom. I, redovito se pokazivalo kako su ti
manijaci visoko organizirani tipovi, pakleno inteligentni, uĉeni i vješti. A sad
mu se odjednom uĉinilo da bi ovdje, u sluĉaju ovih nestalih ţena, moglo biti
rijeĉi upravo o takvom nekom luĊaku. Zar ne govori dovoljno ĉinjenica da se
taj otmiĉar nije javio? Da je htio otkupninu, bio bi to već dao na znanje. A to
znaĉi da njega ne zanima novac, nego osobe — ţenske osobe — koje je oteo.
Tu je Remetin shvatio da je razgovor sa Šoštarom zapravo završen:
policajac je htio da mu urednik potvrdi dojam o sliĉnosti izmeĊu dviju otetih
ţena, a dalje je mogao i sam. A Remetin se, dok su dovršavali drugu cigaru i
drugo pivo, sjetio da su ĉak dvije od triju Šoštarovih bivših ţena bile
crvenokose.
Upravo u trenutku kad je Vlado plaćao raĉun, zazvonio je Remetinov
mobitel. Bio je to Luka.
— Reci, štitonošo — javio mu se urednik.
— Gazda, htio sam ti reći — petljao je Luka, a onda je krenuo
ispoĉetka: — Ma, nije vrag da si zaboravio ono što sam ti govorio juĉer?
Remetin je mrzio kad bi ga tkogod podsjetio kako ĉesto zaboravlja
stvari, pa i neke posve vaţne. A znao je da se Luka ne bi usudio ovako
govoriti, da nema neki ozbiljan razlog za to. Tako je samo zamrmljao:
— O ĉemu?

104
 — O onoj ulozi koju mi nude u seriji Zanimljivo doba — tumaĉio je
Katić nestrpljivo. — I, rekao sam ti da moram dati odgovor do jutros, a ti si
elegantno izbjegao da mi bilo što savjetuješ...
— Pa, kad sam vidio da si već odluĉio — presijeĉe ga Remetin, jer sad
se svega sjetio. — Prihvatio si, je li tako? I, sad me zoveš da mi kaţeš da zbog
nepredviĊenih okolnosti nećeš moći raditi novinarski posao za koji si plaćen.
Imam li pravo? Koliko dugo?
— Ovaj tjedan samo tri puta po pola dana — mrsio je Katić. —
Zapravo, moja uloga je samo epizoda, ali meni vaţna... I, doista, ne bih mogao
danas... Ali, zato imam jedan bombonĉić koji će ti moţda biti zanimljiv... Ja
sam se, znaš, malo raspitao, pa sam doznao da si ti negdje po gradu s poznatim
redarstvenikom...
— Gdje si se raspitao? — grakne Remetin, bojeći se da je Katić išao
uznemiravati njegovu ţenu. — Govori!
— Ma, djeca su mi rekla, ne uzbuĊuj se, još će te srce... — umirivao ga
je Luka. — Sam si ih obavijestio da ćeš...
Naravno, Remetin je i na to zaboravio. A to mu je stvorilo takvu
nelagodu, da se morao negdje iskaliti. Pa je se proderao na Luku:
— Dobro, i što ti sad hoćeš?
— Mislio sam — bio je sad Katić slaĊi od meda — ako si negdje u gradu
i ako ti je zgodno... Da svratiš pokraj HNK, ja bih te ĉekao kod Zdenca ţivota,
jutros sam napisao nešto što će te zanimati, pa bi se to moglo uzeti kao
polazište za sutrašnje stranice...
— A o ĉemu se radi?
— O financijskim poslovima Zrinke Vrbanac — reĉe Luka kratko i
ĉvrsto.
— O kakvim financijskim poslovima? — Remetin je morao priznati
sam sebi da je zateĉen. — Da nisi ti nešto krivo shvatio?
— Ja ĉesto krivo shvaćam stvari — sloţi se Luka. — Ali, ovaj put, imat
ću ĉast uvjeriti visoku uredniĉku instancu...
Remetin mu je jednostavno zaklopio telefon. Dotle su bili već ustali od
stola i stigli i do Šoštarova auta. Tu je urednik zamolio prijatelja da ga prebaci
do HNK. Ni sam nije imao pojma zašto Luka traţi da se naĊu baš ondje, pa to

105
nije mogao ni Šoštaru reći. Šoštar se samo smijuckao kad je ĉuo Remetinovu
ţelju, a onda je potjerao onu svoju mrcinu od automobila, te je urednik imao
dojam ne samo da pretjeĉu druga vozila, nego i da ta druga vozila frcaju
naokolo kao šljunak ispod kotaĉa. Zaĉas su stigli do Kazališnog trga i tu je
Remetin napustio Šoštarov auto, a policajac mu se zahvalio na pomoći. Tek
kad je napravio nekoliko koraka po ploĉniku, Remetin shvati da se nisu
dogovorili što će i kako će dalje, sad, kad je i Šoštar sluţbeno ukljuĉen u
istragu.
Luka je, naravno, bio na Zdencu ţivota, premda mu Remetin nije
potvrdio da će onamo doći. Kad je ugledao svojega pomoćnika, urednik je
napokon shvatio i zašto se nalaze upravo na tome mjestu i zašto je to mjesto
sad odjednom toliko vaţno. Jer, Luka je imao na sebi kišni ogrtaĉ zakopĉan do
grla, baš kao što je imao i Fedor Stanišić kad je one veĉeri banuo na
Remetinova vrata: svakako je ispod ogrtaĉa bio kostim. A ni to nije bilo sve,
nego je Remetin razabrao da je Luka jako našminkan: bile su mu nacrtane
bore na ĉelu i oko usta, obrve su mu bile ĉupavije nego u prirodi, a nos je
dobio kvrgu na hrptu.
— Ja sam mislio da vi sve snimate na Trešnjevki — rekao je Remetin
umjesto pozdrava.
— E, ovo je osobita situacija, a ja sam donekle i pristao upravo zato što
je osobita — objašnjavao je Luka. — Ja igram toga Michaela Kohlhaasa, to jest
igram glumca koji igra taj lik. A on, dakako, igra u kazalištu, i sad se tu
pojavljuju nekakve analogije izmeĊu njegove uloge i njegova ţivota... I tako
dalje, i tako dalje — napravio je Luka neodreĊenu gestu.
— Slaţem se — potvrdi Remetin. — I tako dalje. A što si mi ono rekao
na telefonu? Financijski poslovi Zrinke Vrbanac?
Nato je Luka posegnuo u dţep onoga svog kišnog ogrtaĉa, pa izvadio
mali USB — stik i pruţio ga Remetinu:
— Tu je sve — rekao je.
— Što je to sve?
— Ukratko — nervozno je gestikulirao Katić — otkako se vratila,
Zrinka je nekolicini svojih bivših kolega pozajmila novac.
— Premda nije s njima htjela imati posla?

106
 — Komplicirana priĉa — nasmiješi se Luka. — Ali, sve ti je u tekstu. A
sad, ako dopustiš, mene je već ćopila trema i ja moram...
— Hajde, hajde — kazao je Remetin i otpustio ga.
Potom se uputio prema tramvajskoj stanici ispred muzeja. Kad je
onamo stigao, zazvonio mu je mobitel.
— Gospon Remetin?
— Jesam. — Glas mu je bio poznat, ali nije ga mogao identificirati.
— Ovdje Eta.
Tako, dakle. Zrinkina sestra. Na nju je urednik već pomalo i zaboravio,
jer je bio zaokupljen nestankom Nataše Pravdić.
— Dobar dan — rekao je. — Kojim dobrom?
— Moţemo li se vidjeti?
— Nešto hitno?
— Dobila sam poruku od otmiĉara.

107
 15

Kao i obiĉno, televizor je u maloj sobi Crne kronike bio upaljen i, kao
i obiĉno, ton je na njemu bio sasvim pritišan. Remetin je odavno stekao
naviku da uopće ne gleda na ekran, ali je znao da u njihovu poslu televizor
naprosto mora biti pri ruci. A u situaciji poput ove morao je biti pri ruci još i
više, pa je zato urednik sad, ĉim je ušao u sobicu, zirnuo prema zaslonu, da
vidi što se ondje zbiva.
I, ugledao je poznato lice. U prvi mah nije se mogao sjetiti ĉija je to
faca, ali je bio siguran da je još nedavno tu facu gledao uţivo: malo duţa kosa,
brada od pet dana, naoĉale na lanĉiću oko vrata, oštri pogled ĉovjeka koji
nešto vaţno misli, ili se samo pretvara da to ĉini. Onda se sjetio: bio je to onaj
isti Ţeleznjak s kojim je imao ĉast razgovarati toga jutra, onaj što je s balkona
promatrao otmicu Nataše Pravdić i uvjeravao sebe i sve oko sebe kako ništa
drugo i nije mogao uĉiniti. Nešto je sad govorio, naoĉale su mu bile na nosu,
ali na samom vrhu, i preko njih je zirkao malo u novinarku koja mu je drţala
mikrofon pred licem, a malo u kameru. Remetin se osvrne oko sebe, a
Nikolina odmah shvati što on to traţi, pa dohvati daljinski upravljaĉ i pojaĉa
ton.
— Ĉujte, ovo je nekad bio miran kvart — govorio je Ţeleznjak. — Ali,
u zadnje vreme, otkako su došli ovi nekakvi ljudi... Više ne mrete proć
ulicom, a da vam se ne dogodi nekaj grdoga. I onda oni još pripovedaju o
kvartovskim policajcima i takvim stvarima. Sve je to magla, sve to sluţi samo
za to da nam zemeju nofce!
— Sve on zna — rekao je Remetin mrko.
Djeca su ga pratila pogledom, sjedeći svako na svome mjestu, dok je
prilazio svome stolu, ostavljao stvari i palio raĉunalo. Taj dio sobe bio je —
ako se moţe tako reći — obiljeţen Lukinom odsutnošću, a najgore je bilo to
što se znalo da njega neće biti sve do kasnog popodneva.
— Onda, što ćemo mi, šefe? — napokon je progovorio Marko, kad mu
se uĉinilo da ga je Remetin spreman saslušati. — Mi smo mislili...

108
 — Što ćemo mi u vezi s ĉim? — upitao je Remetin.
— Pa, u vezi s ovom situacijom — poţurila se Nikolina da odgovori. —
Vidite i sami.
Pri tome je pokazala rukom prema televizoru, na kojem je još uvijek
bio onaj isti Ţeleznjak. Ti ljudi na tim komercijalnim televizijama zbilja imaju
vremena na bacanje! Ali, mala je bila u pravu. Problem je bio jedino u tome
što Remetin ni sam nije bio na ĉistu što treba poduzeti.
— Da — rekao je. — Stvar je izašla u medije. A to bitno mijenja
situaciju.
Još jutros, kad je sa Šoštarom obraĊivao svjedoke, Remetin je bio
uvjeren da će policija u sluĉaju nestanka Nataše Pravdić postupati isto kao i u
sluĉaju nestanka Zrinke Vrbanac: da će sluĉaj drţati podalje od javnosti, u
nadi da će se problem razriješiti u roku od jednoga ili dva dana. A sad je vidio
da već i televizije o tome izvještavaju i tu sad više nije bilo šale. A zapravo,
drugaĉije nije moglo ni biti: u ovom najnovijem sluĉaju postoje svjedoci s
imenom i prezimenom, i oni su voljni govoriti o onome što su vidjeli. Osim
toga, ovaj put je sigurno da je ţena doista oteta, a nije otišla vlastitom voljom,
što se u sluĉaju Zrinke Vrbanac još i moglo pomišljati.
— Izbori su daleko — rekao je Marko zamišljeno. — Nema ni nekih
velikih suĊenja, a ni Sabor ne zasjeda. Prema tome, mediji će na ovo skoĉiti
kao gladni vukovi. Svuda će se samo o tome govoriti, svi će se zainteresirati,
jer, kad bolje pogledaš, svaka je ţena potencijalna ţrtva...
— A to će stvoriti paniku — nastavila je Nikolina njegove rijeĉi. —
Policija će biti izloţena pritisku, pa će joj biti mnogo teţe...
Remetin je shvaćao što ga djeca ţele pitati i jasno je vidio da mu
novonastala situacija nameće neke obaveze. Jer, ako je sad dopušteno pisati o
otmici, onda to moţe ĉiniti i on, a on se nalazi korak ili dva ispred
konkurencije, jer je izravno razgovarao sa svjedocima i zna štošta što drugi ne
znaju. To bi, meĊutim, podrazumijevalo da bi on sad trebao o svemu tome
sastaviti Ĉlanak, a ta mu se perspektiva nikakvo nije sviĊala: još da je Luka tu,
to bi nekako i išlo, ali ovako...
Koliko je do sada vidio, još se nije govorilo o tome da bi nestanak
Nataše Pravdić (koja je sasvim sigurno bila oteta) imao veze s nestankom
Zrinke Vrbanac, o ĉemu, uostalom, javnost još i nije bila obaviještena. A

109
ĉinilo mu se da on sam moţe nešto reći o sluĉaju Nataše Pravdić jedino ako
mu bude dopušteno da to poveţe sa sluĉajem Zrinke Vrbanac. No, nije bio
siguran da bi mu Šoštar to dopustio. Zato je rekao djeci:
— Priĉekajmo malo. Pola sata, sat. Pa ćemo vidjeti. Jedno od vas neka
stalno prati televiziju i radio. Ovisno o tome što oni imaju, mi ćemo onda
zauzeti stav i tako ćemo pisati.
A onda je došao kraj razgovora s onim Ţeleznjakom, i baš kad je
Remetin pomislio da će sad ugledati gospoĊu Kunštek, novinarka je završila
prilog ovim rijeĉima:
— Ukratko, poštovani gledatelji, u Zagrebu se dogodila otmica. Njezini
se razlozi ne znaju, ali upućeni ne iskljuĉuju ni mogućnost da je rijeĉ o
serijskome otmiĉaru. Naime, doznali smo iz dobro obaviještenih izvora da su
se u posljednjih mjesec dana dogodila ĉak ĉetiri pokušaja otmice, i da su svi
izvedeni na isti naĉin. Isto tako, govori se da je, osim otmice Nataše Pravdić,
moţda još jedan od tih napada završio uspjehom za otmiĉara. Ali, o tome
ćemo vas izvještavati u našim idućim emisijama. Pozdravljamo vas iz
MeĊimurske ulice u Zagrebu.
I doista, iza novinarkinih leĊa vidjela se panorama mirnoga kvarta u
kojem je Remetin još do prije koji sat boravio. Gotovo da je pomislio kako će
ugledati sebe i Šoštara gdje odlaze niz ulicu.
Onda mu je zazvonio telefon, i on se lecnuo, jer je vidio da to zove
njegova ţena. To je moralo biti nešto vaţno; a ako je vaţno, onda je svakako i
loše. Nevoljko se javio. I doista, djelomiĉno je bio u pravu: njegova supruga
izrekla je dvije poruke, od kojih je jedna bila sasvim loša, a druga je imala i
svoju dobru stranu.
— Htjela sam te samo podsjetiti — kazala je — premda smo o tome već
jutros... Dakle, ako bi ti sluĉajno danas završio ranije, Mene neće biti kod
kuće kad doĊeš...
— Zašto?
— Pa, u vezi s onom godišnjicom mature, govorila sam ti — ona kao da
se malo i naljutila. — A i tu ima nekih novih momenata koji...
Sad se sjećao. Trebalo je proslaviti godišnjicu mature i pri tome izbjeći
napasnoga kolegu; dapaĉe, trebalo je izbjeći da kolega uopće dozna da su
ostali slavili. A sad ima još nešto...

110
 — Kakvih novih momenata?
— Izgleda da ga ipak nećemo moći izbjeći — rekla je gospoĊa Remetin
s uzdahom. — Ali, to ti ne mogu ovako... I sama sam tek maloprije saznala, pa
mi je sve još mutno... U svakom sluĉaju, ja se moram naći s nekim ljudima, a
tebi ću ostaviti u mikrovalnoj...
Uslijedile su upute o pripremi jela, koje Remetin nije ni slušao, jer jelo
nije kanio podgrijavati: ili će ga jesti onakvo kakvo ga zatekne, ili ga neće jesti
uopće. Jedva je doĉekao kraj toga izlaganja da upita:
— Zar nisi rekla da imaš još nešto?
— Jesam, rekla sam — potvrdi gospoĊa Remetin. — Ti moraš popodne
preuzeti maloga.
Eto, to je bila ta vijest koja je bila loša, ali je imala i dobru stranu. Loše
je bilo to što je Remetin posve zaboravio na tu obavezu, premda mu je — sad
se prisjećao — juĉer višekratno ponovljeno da obaveza postoji. A dobra je
strana bila u tome što će neko vrijeme provesti s unukom, a to je uvijek volio.
Na trenutak se upitao kako će bez Luke uspjeti skupusiti rubriku, ali sad nije
bio trenutak za razmišljanje o tome. Uvjerio je suprugu da će postupiti onako
kako mu je reĉeno.
Posegnuo je u dţep i izvadio USB što ga je bio dobio od svoga
pomoćnika na Zdencu ţivota. Utaknuo ga je u raĉunalo i ĉekao što će se
pojaviti. Nije se nimalo iznenadio kad je shvatio da na cijelom stiku postoji
samo jedan fajl, i to vrlo malen. Danas ima memorije na bacanje, pa ljudi
mogu sebi dopustiti ovakvu rastrošnost. Otvorio je dakle fajl koji se, posve u
Lukinu stilu, zvao GLUMIŠTE. Odmah je vidio da je tu nešto neobiĉno.
Urednik je, doduše, bio navikao da od Luke doţivljava iznenaĊenja, ali mu se
ovo ipak ĉinilo malo previše.
Jer, sadrţaj fajla sastojao se iz dva dijela. Prvi dio obuhvaćao je samo
nekoliko redaka i zapravo je bio pismo upućeno njemu osobno. Drugi dio bio
je standardan novinski ĉlanak, kojemu je samo trebalo pridodati opremu,
eventualno koju fotografiju, pa da se pretvori u odliĉan materijal za cijelu
stranicu lista. U onom privatnom dijelu stajalo je:
Oboţavani gazda,
nemamo vremena za velika objašnjenja, pa ti samo ţelim u dvije rijeci
predoĉiti situaciju. Nešto mi govori da će još danas sluĉaj serijskog otmiĉara

111
prodrijeti u javnost, pa bi bilo potrebno da i mi budemo za to pripravni. U
ovu drugu otmicu nisam, doduše, upućen, ali zato o prvoj znam dosta. Da, da,
dobro si proĉitao, uvjeren sam da je i ono sa Zrinkom Vrbanac takoĊer
otmica. Ali, vaţno je ovo: ja mogu nešto pridonijeti samo ako Vlado dopusti
da se o oba nestanka piše zajedno: tek u tom sluĉaju i ove moje informacije
imaju nekoga smisla. Uostalom, siguran sam da ćeš ti već naći naĉina da iz
njih izvuĉeš neku korist ĉak i ako ili ne mogneš staviti u list. Klanjam ti se do
zemljice crne.
Shvatio je Remetin da Luka razmišlja posve isto kao i on sam: tek ako se
dva nestanka poveţu, to postaje materijal, a bez toga... Potom je slijedio
ĉlanak. Bio je pisan nadaleko ĉuvenim Lukinim stilom, s dosta teških rijeĉi, s
mnogo uskliĉnika i mnogo prelaţenja u novi redak, ali je bio i nabijen
ĉinjenicama, pa je sve skupa djelovalo priliĉno uvjerljivo. A stvar se svodila
otprilike na ono što je Luka i usmeno bio kazao Remetinu: Zrinka Vrbanac je
kolegama posuĊivala novac.
Ipak, nije to bilo ni toliko jednostavno. Luka je metodiĉno izlagao
kronologiju cijeloga sluĉaja, a Remetin se ĉudio i divio gdje se to njegov
pomoćnik domogao svih tih podataka. A podatci su govorili da se Zrinka
Vrbanac vratila u Zagreb baš nekako u vrijeme kad je krenula inicijativa da se
u predvorju Velikoga kazališta podigne bista Nikole Batušića. Ondje tih
poprsja i inaĉe ima, ali je ovo — premda su se svi slagali o Batušićevim
zaslugama — došlo u pitanje: s obzirom na to da Batušić nije bio namještenik
kazališta, nego teatrolog i kazališni kritiĉar, neki su smatrali da njegovu
poprsju ondje nije mjesto. I, baš kad je izgledalo da će cijela inicijativa biti
obustavljena uz obrazloţenje da nema sredstava, javila se Zrinka i dala znatan
novĉani prilog, tako da se podizanje biste nije više moglo izbjeći. Uĉinila je to
preko svoje sestre, dakle uglavnom anonimno, ali se, naravno, ubrzo doznalo
tko je donator.
I, ljudi su zakljuĉili da Zrinka Vrbanac ima love, pa su oni koji su se
nalazili u novĉanim neprilikama pomislili da bi ih ona mogla spasiti. Opet
preko sestre — jer sama Zrinka nije kontaktirala ni s kim iz toga svijeta —
glumica je dala dvije pozajmice svojim bivšim kolegama. Jedan od tih kolega
bio je glumac, a drugi reţiser. Luka u tekstu nije navodio njihova imena, ali je
davao naslutiti da ta imena znade i da ih moţe iznijeti ako zatreba.
Ipak, najzanimljiviji je u Lukinu uratku bio njegov zakljuĉak: vrlo
oprezno, ali ipak i sasvim jasno, on je ukazivao na mogućnost da je Zrinku

112
oteo netko tko joj je bio duţan novaca (a nije se iskljuĉivala ni mogućnost da
takvih ljudi ima više): kad bi nestala Zrinka, nestao bi i dug. Treba, naime,
znati da su posudbe obavljene na rijeĉ, bez ikakva pisanog traga, a radilo se
bar u jednom sluĉaju o popriliĉnom iznosu.
Dok je ĉitao taj napis, Remetina su manje pogaĊale ĉinjenice koje se u
njemu iznose, a više okolnost da je Luka te ĉinjenice već unaprijed prikupio:
shvatio je da će mu to jednom trebati kao dobra novinska graĊa. A to je
moglo znaĉiti samo jedno: da Katić bolje od Remetina pogaĊa što će se
dogoditi dalje. Ako je, dakle, on već sada napisao ĉlanak, to znaĉi da vjeruje
kako će sutra ĉlanak moći biti i objavljen, jer policija naprosto neće biti kadra
izbjeći povezivanje nestanka Nataše Pravdić s nestankom Zrinke Vrbanac. A
moglo se samo nagaĊati kakvu će lavinu pokrenuti medijski spomen
glumiĉina imena: lako je moguće da javnost, zaokupljena neobiĉnošću
Zrinkine pojave, posve zaboravi na neuglednu profesoricu geografije i
njezinu kćer. A to bi bila silna nepravda. Toga je ĉasa Remetin pomislio kako
bi i u njegovoj Crnoj kronici trebalo napisati nešto o ţivotu Nataše Pravdić.
Uostalom, valjat će o tome još vidjeti s Vladom.
Kao da je osjetio kako Remetin upravo na njega misli, policajac se javio
telefonom. Zvuĉao je priliĉno uţurbano, a to je moglo znaĉiti dvoje: ili da se u
sluĉaju serijskog otmiĉara nešto pomaklo naprijed, ili da su Šoštaru uvalili još
koje ubojstvo ili pljaĉku da ih istraţuje usporedo s otmicama, pa mu treba
pomoć. U svakom sluĉaju, ţbir je upitao:
— Ĉuj, starkelja, bi li ti imao nešto protiv jednoga malog policijskog
zadatka?
— Kakvog? — upitao je Remetin. — I kada?
— Stvar je jednostavna, a moţe biti i vaţna — mljeo je Šoštar. —
Trebalo bi otići u školu u kojoj Nataša radi, pa vidjeti kako ona ondje stoji,
ima li kakvih prijatelja, neprijatelja, problema... Znaš već i sam... Imam ti ja
ovdje i ime ravnateljice, adresu, broj i sve. A ja ne stignem.
Remetin na trenutak razmisli. Zapravo bi mu dobro došlo da se malo
makne iz redakcije, i da pusti djecu neka se koprcaju kako znaju. Uostalom,
upitao je odmah Vladu smije li se nestanak Nataše Pravdić javno povezati s
nestankom Zrinke Vrbanac, a Šoštar mu je na to odgovorio da mu daje
odriješene ruke. Ili mu, dakle, to nije vaţno, ili se našao u slijepoj ulici, pa

113
pristaje na sve samo da nekako krene s mrtve toĉke. Urednik je zapisao
podatke Natašine ravnateljice. Zvala se Magdalena Blaţević.

114
 16

Upravo u ĉasu kad je Remetin izašao iz auta, nasipom je stao tutnjati

vlak: bila je to ne osobito duga kompozicija srebrnasto sivih vagona koje je
vukla elektriĉna lokomotiva. Urednik je zastao drţeći u ruci nezapaljenu
cigaretu i motrio, jer ĉinilo mu se to kao nekakvo pitanje pristojnosti: kad već
iz vlaka putnici gledaju ovamo prema njemu, u redu je valjda i da on gleda
njih. Sjetio se onih vremena kad su putnici iz vlaka i prolaznici s ceste
obiĉavali mahati jedni drugima. Saĉekao je da vlak proĊe, a onda je zapalio
cigaretu i osvrnuo se oko sebe.
Škola je bila smještena na zapadnoj strani nasipa, zaklonjena njime kao
nekakvim bedemom i okruţena uskim uliĉicama u kojima su se nizale
prizemnice nekadašnjega sela koje je u meĊuvremenu postalo gradski kvart.
U blizini se vidjela pista za karting, potom prostorije nekoga sportskog kluba,
a malo dalje bljeskale su svojim prozorima kocke stambenih zgrada na
Kneţiji. Bilo je tiho i mirno u taj podnevni sat, ĉak se ni iz škole nije ĉula
nikakva graja, moţda zato što je nastava bila u toku. Remetin se uputi prema
ulazu, a onda u posljednji ĉas zastane: nije mogao u školu s upaljenom
cigaretom, a osim toga, vrijeme koje će mu trebati da je dopuši mogao je
upotrijebiti na neki koristan naĉin. Nazvao je Vladu Šoštara.
— Ja ulazim u školu — rekao je kad se inspektor javio. — Ovo ti je
posljednja prilika da mi daš kakvu korisnu uputu.
— Ti znaš — uzvratio je Šoštar iznimno strpljivo za svoje standarde —
da ja u takvim prilikama ne volim imati posla ni s kakvim duţnosnicima. Više
volim razgovor s obiĉnim ljudima, jer od njih se uvijek... Ali, ovaj put to neće
ići.
— Kako to? — upita Remetin.
— Kad sam se malo raspitao — objasni Šoštar — vrlo brzo sam se
uvjerio da naša Nataša Pravdić nije baš najpopularnija osoba u svojoj školi.
Moţeš misliti, nitko od njezinih kolegica i kolega ne ţeli govoriti o njoj. A
znaš što to znaĉi? Svaka zbornica je...

115
 — Znam što je zbornica — prekine ga Remetin. — O tome slušam
cijeli ţivot. Ali, zar nemaš ti naĉina da od tih ljudi sluţbeno zatraţiš izjavu?
— Imam, naravno da imam — uzvrati Šoštar. — Ali neću. Od njih ne
bih mnogo doznao, a glavnu informaciju već sam dobio.
— To da Natašu nitko ne voli?
— Otprilike tako.
— Znaĉi, ja onda ipak razgovaram s duţnosnicima? — provjeri
urednik.
— S ravnateljicom — potvrdi Šoštar. — Ali, mislim da ti neće biti ţao.
Na telefonu sam stekao dojam da je to vrlo ugodna osoba.
Tako je razgovor završio i Remetin je odbacio opušak daleko na cestu,
izvan granica školskoga dvorišta, a onda se otputio do ulaza i otvorio vrata.
Ondje ga je presrela deţurna uĉenica i upitala ga koga treba, a on ju je
zamolio da mu pokaţe gdje je ravnateljiĉin ured. Uputila ga je na prvi kat.
Poĉeo se uspinjati.
Davno već nije bio ni u kakvoj školi, zapravo, još od vremena kad je
njegov sin bio Ċak. Sad mu se ĉinilo da se od onoga doba nije mnogo
promijenilo. Po zidovima su visjeli uĉeniĉki likovni radovi na razne teme,
bilo je nešto kaligrafiranih stihova pjesnika po kojemu je škola dobila ime,
vidjele su se i prigodne ilustracije za nadolazeći Mjesec knjige. A pri tome,
sve je mirisalo po kuhinji, po mlijeku i pašteti, po dezinfekcijskim sredstvima
i po laštilu za pod. Pokušavao je zamisliti kako to izgleda dolaziti svaki dan na
takvo mjesto, pa tu raditi i promatrati kako jedna djeca rastu, a dolaze druga.
Odjednom je osjetio navalu poštovanja prema vlastitoj supruzi: ona je radila
upravo u ovakvoj školi sve dok nije otišla u mirovinu, a on o tome nije nikad
ozbiljnije razmislio.
Ravnateljiĉin ured nalazio se u samom dnu i moglo se pretpostaviti da
njegovi prozori gledaju prema zapadu, suprotno od nasipa i tutnjave vlakova.
Pokucao je, i kad je zaĉuo glas iznutra, otvorio je vrata.
— Dobar dan — ustala je od stola naoĉita tamnokosa ţena. — Izvolite?
— U vezi s Natašom Pravdić — reĉe on.
— Vi ste predstavnik roditelja?

116
 — Ne — uzvrati Remetin zbunjeno, jer se niĉemu sliĉnom nije nadao.
— Mene šalje inspektor Šoštar.
— A, tako — nasmijala se široko ravnateljica kojoj je, kako se Remetin
još sjećao, ime bilo Magdalena. — Oprostite na zabuni. Treba mi doći
predstavnik roditelja, ali nije rekao toĉno vrijeme, pa sam pomislila... Molim,
evo, izvolite, ovdje ćemo, ako vam odgovara... Ako sam dobro shvatila, vi
imate neka pitanja...
Povela je Remetina u drugu prostoriju, koja se nastavljala na onu u
kojoj je bio pisaći stol i polica s registratorima. A u toj drugoj sobi, znatno
manjoj, nalazio se niski stakleni stolić i tri udobna naslonjaĉa, kao i dva
golema zatvorena ormara. Prozor je gledao na zapad i u daljini su se vidjeli
neboderi Srednjaka. Ravnateljica je pokazala Remetinu neka sam izabere
naslonjaĉ u koji će sjesti.
A on se ušeprtljio kao balavac, i pri tome je bio ĉak dvostruko zbunjen.
Prvo, shvatio je da njegovo nesnalaţenje ima uzrok u fiziĉkoj prisutnosti te
ţene koju, eto, susreće prvi put. Drugo, nije s takvim situacijama imao
nikakva iskustva, pa se ĉudio vlastitoj reakciji i nije znao što još moţe dalje
oĉekivati. A bilo je tu i nešto treće: odavno je već i zaboravio neke ţivotne
ĉinjenice, i nije se više ni nadao da bi mogao na taj naĉin reagirati na
prisutnost neke ţene.
Ravnateljica Magdalena Blaţević mogla je biti u sredini ĉetrdesetih
godina, ali je isto tako bilo moguće da ima i više, ali da se dobro drţi.
Crvenkasto-smeĊa kosa bila joj je skupljena u pletenicu i spuštena niz leĊa.
Obrve su joj bile tanke i lijepo izvijene, a ispod njih su se krijesile duboke
tamne oĉi koje su Remetinu napokon otkrile što znaĉi izraz koji je bezbroj
puta ĉuo, ali mu nije vjerovao, tvrdnja, naime, da postoje ljudi koji se smiju
oĉima. A smijala se ravnateljica i usnama, koje su bile pune, pravilno
oblikovane, i fino su se isticale na uskom licu. Figura je u te ravnateljice bila
skladna, moţda malo krupnija, ali to ništa nije smetalo, jer pokreti su joj bih
gipki i energiĉni kao u djevojĉice.
Ali, sve to, naravno, nije moralo mnogo znaĉiti, da nije bilo i neĉega
drugog, vaţnijeg, ali potpuno neobjašnjivog. Remetin je, dakako, u ţivotu
vidio i ljepših ţena, ali nijedna nije na njega djelovala kao ova. Bila je to kao
nekakva aura, nekakav magnetizam, koji je ĉinio da urednik zaţeli ostati
trajno u blizini te ţene, pa ĉak i da zaţeli — s uţasom je opazio tu sliku u

117
svojoj svijesti — kleknuti pred nju i staviti joj glavu u krilo. Kad mu se ta
slika posve izoštrila, malo je nedostajalo pa da pobjegne glavom bez obzira.
Ali, bio je ipak dovoljno priseban da prihvati ponuĊenu kavu i da
potom, dok je ravnateljica tu kavu kuhala u malom espresso-aparatu, izabere
put kojim će krenuti u ispitivanje. A ĉinilo mu se da mu je stjecaj okolnosti
već i sam ponudio rješenje, pa je pomislio kako bi bio grijeh ne drţati se
onoga što ti sudbina daje.
I zato je, kad je ravnateljica servirala kavu, jednostavno upitao:
— Ako sam dobro razumio, predstavnik roditelja dolazi k vama takoĊer
zbog Nataše Pravdić?
— Da, naţalost — rekla je ravnateljica pa se vratila do svoje fotelje.
Kad se nagnula da mu servira kavu, on je udahnuo njezin miris i taj ga
je miris još više opio. Bio je siguran da ga nikad prije nije osjetio i da je to
nešto jedinstveno. Ravnateljica je imala na sebi crnu haljinu s naramenicama,
a ispod nje crvenu majicu koja se lijepo slagala s istobojnim ukrasima na
haljini. Ĉarape su joj takoĊer bile crne, a Remetin je uspio uoĉiti da su joj
noge vrlo skladne. A pri tome se ĉudio vlastitoj reakciji i osjećao kako ga
zbunjenost sve više obuzima. Zato se poţurio da vrati razgovor na poznati
teren.
— Zašto naţalost? — upitao je.
— Zato što roditelji imaju prituţaba — rekla je ravnateljica s uzdahom.
— A moţete misliti o kako se velikoj stvari radi, kad su se ĉak i organizirali,
pa odluĉili poduzeti nešto preko školskih vlasti, a spominju ĉak i
ministarstvo... Moţda to i ne bih smjela govoriti vama, kao ĉovjeku sa strane,
ali, eto, kad je tako ispalo...
— Bolje je da mi kaţete — Remetin se drţao vrlo ozbiljno. — Jer, ako
se Nataša Pravdić tolikima zamjerila, onda nikad ne znate... Ljudi su svašta u
stanju... A u ĉemu se sastoje prituţbe?
Ravnateljica je zapazila njegovo vrpoljenje i odmah je pogodila bar
jedan od njegovih uzroka: posegnula je na donju policu stolića, pa odande
izvukla kristalnu pepeljaru i stavila je pred Remetina. Sama nije zapalila, nego
je gledala njega kako puši. Pri tome je govorila:
— Nataša traţi od djece previše, eto, najjednostavnije reĉeno. Ona
predaje zemljopis, a u sedmom razredu, da uzmem samo taj primjer, uĉi se

118
Europa. I sad, kod Nataše se za prolaznu ocjenu mora znati daleko više nego
što stoji u udţbeniku, a i u programu. Traţi strukturu privrede u svakom
gradu, broj doseljenika, povijest svake regije, hidrografske karakteristike
rijeka, geološki sastav brda... Sve to ona odnekud izvlaĉi i onda diktira djeci
na satu, a ona moraju...
— Je li oduvijek bila takva? — upita Remetin prvo što mu je palo na
um.
— Pa sad, koliko ja znam — reĉe ravnateljica — stroga je ona bila i
prije. Ali, ovo sad, što ima karakter incidenta, to je novije... Mislim da traje
godinu i pol ili dvije.
— Ne znate što se u tom razdoblju dogodilo u njezinu ţivotu?
— Ne bih znala — zavrti svojom lijepom glavom ravnateljica. — Ali,
kad se ĉovjek toliko promijeni, hoću reći, kad zarati protiv cijeloga svijeta,
onda... Ne znam kako vi na to gledate, ali moje iskustvo govori da to moraju
biti neki jako intimni razlozi.
Otkako je zapalio cigaretu, Remetin se osjećao bolje. Ne u tom smislu
da bi sad prestalo magiĉno djelovanje ravnateljiĉine blizine, nego u tom
smislu da on više zbog toga djelovanja nije osjećao ni strah, ni krivnju, ni
nelagodu: jednostavno mu se prepustio. Dapaĉe, priţeljkivao je da razgovor
potraje unedogled i da se vodi o bilo ĉemu, samo da on što duţe ostane u
društvu te ţene, da je mogne gledati i slušati. Zato je otvorio temu za koju mu
se ĉinilo da da je materijala za opširnu raspravu.
— Od njezina brata — rekao je sad — doznali smo da je imala
dramatiĉan ljubavni ţivot, ali da nitko ne zna tko je zapravo ĉovjek koji... Ima
ona, je li tako, i tu kćerkicu, a mala nosi njezino prezime... Pa sam mislio,
moţda vi nešto znate o tome?
Ravnateljica mu se opet nasmiješila. Sad je jasno naslućivao u ĉemu se
sastoji tajna njezina šarma: ona je stvarala povjerenje. S jedne strane, imala je
povjerenja u druge ljude, a s druge strane, budila je u tim drugim ljudima
povjerenje. Zato ni sad nije mnogo isticala da od Remetina oĉekuje diskreciju,
nego je tu diskreciju podrazumijevala. Pouzdala se u njega, a on je sa svoje
strane osjetio da joj sasvim vjeruje i da drţi kako ona naprosto ne moţe reći
ništa što bi bilo koristoljubivo, ili zlobno, ili nepromišljeno.

119
 — Koliko znam — rekla je sad Magdalena Blaţević — sve se u Natašinu
ţivotu i vrti oko te ljubavne priĉe. Ali, kakva je to priĉa i koje su pojedinosti,
to vam ne bih mogla... Mogu vam reći što se govori, eto, a vi ćete već... U
svakom sluĉaju, kaţu da je Nataša tu malu, a zove se Lea, dobila s nekim
oţenjenim ĉovjekom. On se nije htio rastati od ţene, a nije, izgleda, htio ni
dijete priznati, ali Nataša svejedno nije odustajala od njega... U braku on nije
imao djece, pa je ona mislila da to preteţe na njezinu stranu...
— To je onda trajalo dugo? — ubaci Remetin svoje pitanje.
— Pa da, poĉelo je, naravno, dosta prije nego što se mala rodila, a što se
tiĉe sadašnjega stanja... — prekinula se ravnateljica zamišljeno. — Ali, sve su
to pretpostavke i slutnje, Nataša nije u ovoj školi imala nikoga tko bi joj bio
prijatelj i kome bi se povjeravala. .. A koliko ja znam, ona prijatelja nema ni
inaĉe...
— Onda joj nije lak ţivot — zakljuĉi Remetin. — To moţda i
objašnjava zašto je postala zla.
— Moţda je to malo preteška rijeĉ — bila je oprezna Magdalena
Blaţević. — Ali, eto, neki to i tako tumaĉe...
Remetin je jasno osjećao kako u njemu sazrijeva odluka kojoj se mogao
samo ĉuditi, ali za koju je znao da je jaĉa i od njegove pameti i od njegovih
navika. Nakon ovoga razgovora pozvat će ravnateljicu u neki restoran na
ruĉak, ili barem na piće, ili u šetnju, uĉinit će sve što moţe, samo da još malo
ostane u njezinu društvu. I, traţit će njezin broj telefona, svakako će
inzistirati da se s njom barem još jednom vidi. Sad je upitao:
— Rekli ste da se Natašin odnos prema uĉenicima pogoršao u
posljednjih godinu i pol dana? Imate li kakvo tumaĉenje za to?
— Znate što, nerado se ja upuštam u takva nagaĊanja — kazala je
ravnateljica. — Ali, eto, kad već pitate... Govori se da je upravo prije godinu i
pol nastupila i neka promjena u njezinu intimnom ţivotu.
— U kom smislu?
— Navodno je izgubila kontakt s ĉovjekom kojega voli i koji je otac
njezine djevojĉice. Postoje tu sad razne verzije. Jedni govore da se odselio,
drugi da je umro, treći da je ishodio sudsku zabranu pristupa... U svakom
sluĉaju, umjesto da se sve sretno završi, završilo se, izgleda, najnesretnije što
moţe biti, i to je nju slomilo...

120
 Sad je već Remetin imao nekakvu predodţbu o cijeloj stvari. Ali, za
predodţbu ga nije bilo briga. Osjećao je kako se sve manje zanima za Natašu
Pravdić, ali da ipak sve više zahvaljuje sudbini što ga je namjerila na tu
nesretnicu: preko Nataše je došao do Magdalene Blaţević, a s nje sad više nije
mogao skinuti oĉi. Osjećao se kao hipnotiziran, kao da sama sebe gleda sa
strane gdje radi nešto što ne bi trebao raditi, a ipak to radi, i to s velikim
zadovoljstvom. Sad je već bio posve siguran kako će pozvati tu ţenu da izaĊe
s njim, i samo je vrebao trenutak za to. Ali, tada mu je zazvonio mobitel.
Kad je pogledao na displej, vidio je da je to broj njegove ţene. Zar je
vještica? Zar je osjetila kako je druga ţenska ruka posegnula za njegovim
srcem?
— Halo?
— Deda, to sam ja — javio se unuk. — Nemoj reći baki da sam te zvao.
— Neću. A zašto zoveš?
— Baka mi je rekla da će mi ostaviti svoj mobitel kad ti budeš popodne
dolazio da me ĉuvaš. Ali da te ne smijem zvati. A ja sam htio provjeriti je li
sve u redu, dok je baka u kuhinji.
— Eto, vidiš, u redu je — kazao je Remetin. — Hajde sad. Vidimo se.
Osjećao se kao da ga je netko polio kantom hladne vode. Ali, zbog
neĉega je mislio da je to dobro, premda je znao da nipošto nije sve gotovo.

121
 17

Iz jednoga nestvarnog svijeta ušao je u drugi, još nestvarniji.

Sliĉilo je to na onu situaciju kad ĉovjek ima vrućicu, pa sanja kojekakve
fantastiĉne gluposti, a onda se trgne iz tih snomorica i na trenutak se vrati u
zbilju, da bi potom opet zaronio u tko zna kakve izbezumljene slike i vizije.
Jer, već i ono u onoj školi bilo je dovoljno da poremeti Remetinovu
ravnoteţu, pa i da ga posve izbaci iz kolosijeka: on nikad prije nije tako
izgubio glavu u prisutnosti neke ţene, a u godinama u kojima je bio, nije ni
pomišljao da mu se nešto sliĉno još moţe dogoditi. A pogotovo ga je zabrinula
ĉinjenica da u toj situaciji sam sebe ne prepoznaje: postao je pustolovan, na
sve spreman, pa da ga je ona Magdalena Blaţević pozvala da toga ĉasa poĊe s
njom i preseli se na Novi Zeland, on bi bio pristao i ne bi se moţda ni sjetio
da telefonira obitelji. U tom smislu, onaj unukov poziv došao je kao nekakav
spas, kao da je izvukao Remetina iz noćne more i vratio ga na sigurno tlo
stvarnosti.
Ali, to nije potrajalo dugo, moţda nešto više od pola sata. Jer, potom se
opet našao u posve nepoznatom i nerazumljivom svijetu. Pa premda je znao
da je taj svijet umjetan, te i treba da djeluje zaĉudno i fantastiĉno, Remetin je
svejedno ćutio kako mu ponestaje zraka i ţelio je pobjeći, ţudio je izaći na
dnevno svjetlo, meĊu ljude, u okolnosti koje poznaje i u kojima se snalazi. Jer,
pred njim je bilo jarko svjetlo, vidjele su se kulise, micali su se kostimirani
ljudi, a ti ljudi govorili su u stihovima (barem je njemu to nalikovalo na
stihove) i recitirali su na naĉin neprirodan i afektiran, baveći se pri tome
temama koje su njemu bile strane i daleke. Kao malo kad, imao je snaţan
osjećaj da ne pripada tu gdje se nalazi, i da bi morao biti negdje drugdje.
Kad je pobjegao iz one Škole glavom bez obzira — oprostivši se od
Magdalene Blaţević brzo, sluţbeno i pomalo nepristojno, jedva joj se i
zahvalivši za informacije koje mu je pruţila — on je odjurio u redakciju. Od
dva oslonca što ih je u ţivotu imao — posla i obitelji — sad mu je bio na
raspolaganju samo jedan, jer ĉlanovi obitelji bili su u tome ĉasu odviše
zaokupljeni svojim brigama, a da bi s njim dijelili njegove. Okrenuo se, dakle,

122
poslu, jer posao je njemu bio zbilja, što znaĉi njegov ţivot. Kad je stigao u
redakciju, djeca su marljivo radila, jer pojavila su se dva nova dogaĊaja: poţar
na Lašĉini i eksplozija plina u Dubravi. S tim se moglo nešto poĉeti, ali bilo je
oĉito da se ono najvaţnije tek oĉekuje. Zato je urednik sjeo i na brzu ruku
otipkao kratak plan akcija, da djeca znaju što treba raditi dok njega nema i
dok se Luka ne vrati.
Ukratko, odluĉio je izravno povezati otmicu Nataše Pravdić i nestanak
Zrinke Vrbanac: tretirat će oba dogaĊaja kao jedinstven sluĉaj, kad mu je već
Šoštar to dopustio. A to mu je bio i najbolji naĉin da iskoristi sve one podatke
što ih je do toga trenutka bio prikupio. I, još će imati ekskluzivu, jer će u
tome biti prvi. Javila mu se, doduše, opet misao o opasnosti da slavna glumica
posve zasjeni neuglednu profesoricu zemljopisa, ali s tim se morao pomiriti.
Dao je, dakle, djeci instrukcije i nakon toga je bio malo mirniji.
Ali, taj mir nije trajao dugo, jer on se odmah potom otisnuo iz redakcije
i otišao do kazališta. Premda nije bilo baš blizu, išao je pješice, da malo
razbistri um i da pokuša nešto zakljuĉiti. Ali, kao što se i bojao, od toga nije
bilo ništa: stalno mu je pred oĉima titrao lik Magdalene Blaţević, stalno je
ĉuo njezin ugodni glas, grijao ga je njezin lijepi osmijeh, stalno je mislio o
njezinu hodu i o tome kako bi dobro bilo sjesti s njome na neku od prepunih
terasa kraj kojih je prolazio. Tako je u kazalište stigao smušen i prazne glave,
u raspoloţenju koje je bilo kao stvoreno da ga baci u naruĉaj nekoj novoj
hipnozi, ili magiji, ili vrag već zna ĉega sve u takvoj kući ima.
A ta ĉarolija zapoĉela je već vani, pred velikom ţutom zgradom. Ondje
su na suncu bila parkirana dvoja reportaţna kola i vidjeli su se agregati i
kabeli, i uopće, sve ono što je uobiĉajeno kad se nešto veliko snima. Na
reportaţnim kolima bio je znak nekakve tvrtke koja je Remetinu bila posve
nepoznata. On se uputio prema glavnim vratima, gdje su se vidjela dvojica
zaštitara obrijanih glava koji su prijeĉili prilaz svakome tko nije u zgradi imao
kakva jasno utvrĊivog posla. A baš kad je Remetin naišao, ta dvojica su se
zabavila oko dviju starijih gospoĊa, s lijepim trajnicama i u demodiranim
balonerima, koje su objašnjavale kako one svakako moraju ući u teatar, jer da
im je slavna glumica, gospoĊa Mila Borić, obećala dati autogram kad bude u
pauzi snimanja. Ćelavci nisu reagirali na takve argumente, a stare gospoĊe
nisu htjele odustati, pa je tako trajalo natezanje, što je Remetinu omogućilo
da mirno proĊe iza njihovih leĊa i uĊe u sjenovitu zgradu.

123
 Na trenutak je oklijevao kod stubišta što vodi u dvoranu, a onda se
uputio lijevim hodnikom i povremeno zastajao pred vratima da oslušne. Ĉuo
je glasni scenski govor, onda viku, zveket, ţagor, pa opet povike koji su traţili
tišinu. Sve se to zbivalo, tako mu se ĉinilo, neposredno iza vrata iza kojih je
osluškivao. Zato se vratio, pa se popeo na prvi kat. Ondje je ušao u isti onakav
hodnik i naĉinio nekoliko koraka po njemu. Onda je otvorio vrata jedne od
loţa i s olakšanjem ustanovio da je prazna. Ušuljao se u nju i brzo sjeo na
stolac uz ogradu.
Dolje je pozornica bila jarko osvijetljena, a gledalište je bilo prazno, kao
i sve ostale loţe. Na pozornici je bilo dvoje ljudi u kostimima, muškarac i
ţena. Muškarac je bio Luka, a ţena ona ista Mila Borić što ju je Remetin
nedavno bio upoznao na Trešnjevki. U gledalištu su bile postavljene dvije
kamere, vidio se golemi štap s mikrofonom, sjenila u obliku kišobrana i ekipa
od petnaestak ljudi što se naĉetila u mraku iza kamera i reflektora. U središtu
te skupine bio je ĉovjek koji je oĉito bio reţiser. Sad je on vikao:
— Stop, stop! Nije loše, ovako treba, samo još malko intenzivnije.
Idemo, djeco, sad smo na dobrom putu. Kamera!
— Ide — viknuo je netko.
— Ton!
— Ide!
— Klapa!
Netko je lupio klapu i krenulo je snimanje prizora. Remetin je
postupno shvatio o ĉemu se tu zapravo radi. Snimala se sekvenca kazališne
probe, pri ĉemu je scenarij predviĊao i da se proba povremeno prekine, te da
glumci iz uloga preskoĉe u svoje prave identitete (naime, u one identitete
koje im je davao taj isti scenarij), a potom da se opet vrate u uloge. Doista,
nakon što su Luka i Mila Borić izmijenili nekoliko replika, zaĉuo se glas sa
strane i u kadar se ušetao ĉovjek koji je oĉito bio glumac koji igra reţisera te
fiktivne kazališne predstave, pa je poĉeo tumaĉiti kako bi prizor zapravo
trebalo odigrati. Pri tome je upotrijebio praktiĉki iste one rijeĉi koje je
maloprije bio upotrijebio i reţiser sapunice što je stajao iza kamere. Ovoga je
ta parodija razljutila, pa je prekinuo kadar, nastala je opća graja, smijeh,
dovikivanje i nered.

124
 Remetin je promatrao Luku kako stoji nasred pozornice, blijed, kako
ĉupka okrajak kostima ne govoreći ništa, nego samo povremeno pogledava po
praznom gledalištu. Zato se urednik skutrio na svome mjestu, da ga pomoćnik
ne opazi. Gdje je samo nestala ona Lukina potreba da stalno izvodi nekakve
štosove i doskoĉice? Gdje je njegovo dobro raspoloţenje?
Na trenutak, Remetin se pitao je li snimanje toga prizora pri kraju, ili će
moţda još potrajati. Nije mogao zakljuĉiti ništa: moglo je sve završiti za dvije
minute, a moglo je i trajati još dva sata. A on je došao u kazalište zato da
pokupi Luku: Katiću je reĉeno da će biti slobodan do jedan, a Remetin je već
imao plan za što će nakon toga upotrijebiti svoga pomoćnika. A sad nije znao
kako da dalje planira vrijeme. I, što mu je osobito smetalo, imao je dojam da
Katić tamo dolje strašno pati, a da mu on nikako ne moţe pomoći. Tako to
valjda ide kod tih velikih ţivotnih inventura kakvu je, oĉito, sad Luka
provodio.
A onda, dok je dolje reţiser sapunice postupno uspostavljao red i
pozivao da se krene u ponovljeno snimanje prizora kazališne probe, Remetin
je osjetio da su se vrata iza njegovih leĊa otvorila i zatvorila. Na trenutak je
pomislio da su oni zaštitari ipak opazili njegovo šuljanje i da su ga sad
napokon ukebali. To se mišljenje nije promijenilo ni kad je, u onom
polumraku, okrenuo glavu i promotrio ljudsku figuru iznad sebe: visoka,
oĉito mlada pojava, bez mnogo kose, širokih ramena i nevidljiva lica. Onda se
zaĉuo tih glas:
— I mislio sam da ste to vi.
Sad je tek shvatio da je to Šoštarov pomoćnik Hrastinski. Mora biti da
se on skrivao negdje u velikoj dvorani, a onda opazio Remetina, pa sad
odluĉio da mu se pridruţi.
— Otkud ti? — pruţi mu Remetin ruku.
Hrastinski sjedne pokraj njega, pa izvadi rupĉić i obriše znoj s ĉela. Bio
je sklon debljanju, te se mnogo znojio, premda je inaĉe bio mišićav i u
odliĉnoj fiziĉkoj kondiciji. Bio je vršnjak Remetinova sina, pa ga je urednik
uvijek doţivljavao kao neku vrstu nećaka i uvijek je bio pomalo zabrinut za
njega.
— Poslao me šef— reĉe sad Hrastinski — da nešto pronjuškam, tu, u
kazalištu, pa sam mislio, kad sam već tu, hajde da pogledam kako se Luka
snalazi u onome što je izuĉio.

125
 To je bila zanimljiva formulacija. Luka je izuĉio za glumca, ali to nikad
nije profesionalno radio, a nije izuĉio za novinara, ali to jest profesionalno
radio cijeli ţivot. Ali, Remetin sad nije mogao razmišljati o tome: bio je
zahvalan Hrastinskome što se pojavio i tako ga vratio u zbilju, kao što ga je
prije vratio u zbilju unukov telefonski poziv. I, morao je iskoristiti priliku da
nešto dozna, kad mu je već Hrastinski takvu priliku ponudio, oĉito namjerno.
— A što si to trebao pronjuškati? — upita urednik sad. — Mislim, ako
nije tajna.
— Ma, nije — odmahne Hrastinski rukom. — Ionako je šef rekao da
ćemo to poslije s vama... Nego, moram vam najprije reći što je tome
prethodilo... A kad vam to kaţem, lako ćete već... Dakle, ovako, šef i ja
imamo svaki svoju teoriju o tim otmicama.
— I, teorije se, dakako, razlikuju? — provjeri Remetin. — Pa dobro,
koliko ja znam, Vlado nema ništa protiv toga da ti... A u ĉemu je razlika?
— Priliĉno je velika, imate pravo — Hrastinski skine naoĉale i stane ili
brisati rupĉićem, ali nekim drugim, koji je izvadio iz gornjeg dţepa na sakou.
— Tiĉe se kljuĉne stvari.
— A to je?
— Ja sam uvjeren — reĉe Hrastinski mirno — da je taj otmiĉar zapravo
nekakav perverznjak, što se vidi po tome da otima uvijek isti tip ţene...
Prema tome, njega nije mnogo briga tko su te osobe, nego samo kako
izgledaju... Sluĉajan izbor, shvaćate.
— A Vlado?
— A šef obratno — slegne Hrastinski ramenima. — On vjeruje da
meĊu ţrtvama mora postojati nekakva veza, samo što je mi ne vidimo... On
vjeruje da odabir nije sluĉajan, nego da se u ţivotu tih ţena krije odgovor...
— Sad mi je jasno — kimne Remetin, pomislivši kako su se Šoštar i
Hrastinski suĉelili posve isto kao što su se u jednom ĉasu bili suĉelili on i
njegova ţena, naime, oko pitanja zna li otmiĉar koga otima ili ne zna. — A
zašto je Vlado tebe poslao u kazalište? Zato da traţiš dokaze za njegovu
teoriju?
— Tako nekako — kimne Hrastinski. — To vam je njegova
pedagogija... Trebao sam utvrditi ima li ovdje nekoga tko poznaje, ili tko je

126
nekada poznavao Natašu Pravdić. To vrijedi i za zaposlenike kazališta i za
televizijsku ekipu.
— Pa, jesi li što utvrdio?
— Ne mogu vam opisati — nastavljao je Hrastinski zamišljeno kao da je
preĉuo pitanje — kako se ljudi ukoĉe kad ĉuju da ste od policije... A opet, ne
moţete ispitivati a da se ne predstavite... Svi vam oni imaju putra na glavi,
ako mene pitate.
— Tko ima putra na glavi?
— Pa ovi frajeri koji financiraju seriju Zanimljivo doba — tumaĉio je
Hrastinski. — To vam je, znate, ono što se zove vanjska produkcija: neka
privatna kuća snimi seriju, i onda je proda televiziji. .. E, tu vam ima koliko
god hoćete pranja novca, i utaje poreza, i pogodovanja, i svakog vraga. I,
naravno, s obzirom na to da im gaće nisu ĉiste, bjeţe glavom bez obzira ĉim
ih nešto upitate. Nikoga ne poznaju, ni za što nisu ĉuli, ne znaju više ni kako
se zovu, ni koji broj cipela nose, ni koliko im mama ima godina, ni koliko je
sati. Ĉudo jedno.
— Znaĉi, nisi doznao ništa?
— Ma, ne baš sasvim ništa — odvrati Hrastinski sa smiješkom.
Ali, nije stigao objasniti dalje. Jer, dolje je opet nastala larma, samo ovaj
put ne zbog pomanjkanja organizacije ili radi šale, nego, takoreći, iz
kreativnih razloga. Jer, sad se reţiser stao derati na Luku, i to sasvim ozbiljno,
bez trunke humora, nervozno i mrzovoljno.
— Pa dobro, Luka, jebemti, jel' ja govorim turski, ili kaj? Ak ti lepo
velim jaĉe i intenzivnije, onda valda razmeš kaj hoću, ne? Preglumljuj, sinko,
radi ono kaj su ti na akademiji branili da radiš! Kak ne kuţiš, hoću da gledaoci
vide da je to gluma za pozornicu, i to još pretjerana, patetiĉna, staromodna,
kaj ja znam... A ti mi tu igraš prirodno i uvjerljivo, još bu ispal taj Kohlhaas
obiĉan ĉovek kak ti i ja!
— Ali, kako mogu lomatati i vikati — javio se sad Luka bojaţljivo —
ako je potrebno da se vidi kako postoji neka sliĉnost izmeĊu lika koji igram i
mene kao glumca, odnosno kao stvarnog ĉovjeka u seriji? Tko će onda
vjerovati da su to isti problemi i da se glumcu dogaĊa ono što je glumio?
— Ĉuj, stari — zagrajao je sad reţiser — pusti ti tu filozofiju! Nije ovo
nikakvo intelektualistiĉko preseravanje ni eurokaz ni ne znam ti ja kaj! Ja

127
samo hoću da Štef i Bara doma vide kak se u kazalištu igra i da shvate da
dobro postupaju kaj ne idu u kazalište. A ove analogije izmeĊu drame i ţivota,
ĉuj, to je bilo aktualno prije ĉetrdeset godina, to je još Ţiro Radić delal s
Timonom, nemoj mi s tim dolazit, ko boga te molim!
Remetina je uhvatio iznenadan strah da bi Luka mogao pogledati gore i
spaziti njegovo lice u loţi. A nije ţelio da Katić znade kako je njegov Šef bio
svjedok ove sramote. Pognut, odmaknuo se od ograde i krenuo prema
vratima.
— Idemo — dobacio je Hrastinskome.
Ovaj je poslušno krenuo za njim. Bio je malo crven u licu, nije bilo
jasno je li to zbog sagibanja ili zato što se postidio zbog Lukina poniţenja: onaj
reţiser derao se na Luku kao na balavca.
Kad su se našli u hodniku, Remetin je izbjegavao pogledati u mladoga
policajca. Gotovo da je i zaboravio o ĉemu su prije razgovarali. Ali, Hrastinski
nije zaboravio. Dok su polako odlazili prema izlazu, kazao je:
— Ustanovio sam da od svih ljudi ovdje samo jedna osoba poznaje
Natašu Pravdić.
— A to je?
— A to je ovaj reţiser što se dolje onako dere... I ne samo da on poznaje
Natašu Pravdić, nego je neko vrijeme i hodao s njom... Zove se Mislav
Raspopović.
— Ĉekaj — zastane Remetin. — Pa zar nije to onaj što je udvarao i
Zrinki Vrbanac?
— Ja bih rekao da jest — uzvrati Hrastinski jednostavno.

128
 18

Po zidovima su se nizala lica hrvatskih knjiţevnika. Ili su to moţda

bili i glumci i reţiseri, kad je već ovo Kazališna kavana? Ili i slikari, novinari, i
svi oni koji su u davna vremena glancali sjedala na tome slavnom mjestu? U
svakom sluĉaju, Remetin je prepoznao samo trojicu: Krleţu po podbratku,
Ujevića po šeširu i Matoša po brkovima, dok o ostalima, da ga je tko upitao,
ne bi znao ni beknuti. I, bio je sretan što s njim nije njegova supruga, jer ona
bi ga sigurno podvrgla testu, a onda se uţasnula nad njegovim neznanjem.
Ipak, utješio se time da mnogo više od njega ne bi znala ni većina
gostiju što u tom podnevnom trenutku sjedi u sjenovitom prostoru, pa jedni
ĉitaju novine, a drugi naprosto zure pred sebe, van, na osunĉani plato
Kazališnog trga, na gust promet i na jesensko nebo što izgleda gotovo bijelo
iza nove zgrade Muziĉke akademije. Bilo je dobro što su sjeli unutra: terasa je
bila puna, kao i većina drugih terasa u gradu. Bili su to posljednji ugodni
jesenski dani, kad sunce nije prejako, a već je i dovoljno nisko da upozori
kako će uskoro sasvim nestati. Zato su svi hrlili van, a u unutrašnjosti kavane
moglo se fino razgovarati, bez potrebe da se diţe glas i bez obaveze da se
pozdravljaju znanci koji naiĊu tom inaĉe vrlo prometnom ulicom. Sjeli su u
kut i Remetin je uzeo pivo, a Hrastinski kavu.
Uredniku se odjednom uĉinilo kako je Hrastinski za njega ugodna
promjena: mladi policajac bio je nekakva pristojna i ozbiljna verzija Luje
Katića zvanog Luka. Jer, imao je brzu pamet, moglo se s njim o svemu
razgovarati na ravnoj nozi, a pri tome je bio staloţen i nije, kao Luka,
nametao razgovoru laţno šaljivi ton. Doduše, Hrastinski je moţda općenito
bio malo odviše turoban za Remetinov ukus, ali to je uredniku u tome ĉasu
godilo. Sjedili su, dakle, u kutu kavane, gledali one portrete, Remetin je i
pušio, i tiho su razgovarali.
— Sad kad si spomenuo toga reţisera — kazao je urednik. — Kako
kaţeš da se zove?
— Mislav Raspopović.

129
 — E, taj. Sjetio sam se da sam ĉuo podatak koji vama nisam ni prenio,
mislim, tebi i Vladi — objašnjavao je Remetin. — Još kad je ovo poĉelo,
koliko tome ima, dva-tri dana, a ĉini se da već traje...
— Od ponedjeljka — reĉe Hrastinski.
— Tako je. U svakom sluĉaju, ja sam ti se sastao s glumicom koja je
sama izrazila ţelju da sa mnom razgovara... Zove se Mila Borić. To je ova što
je sad bila s Lukom u istoj sceni.
— Znam je — potvrdi Hrastinski. — Ĉak sam danas s njom i
razgovarao.
— I što ti kaţe?
— Ništa što bi bilo korisno. A vama je nešto rekla?
— Ma da, spomenula mi je — otezao je Remetin pitajući se zašto je
glumica odluĉila da se povjeri njemu, a policiji nije htjela kazati ništa. —
Govorila mi je o tom reţiseru, da je on silno udvarao Zrinki Vrbanac... Ali,
što je u ovom kontekstu još vaţnije, priĉala mi je tada i o jednoj glumici, koju
sam ja poslije posve smetnuo s uma, ne znam zašto... Zove se Klaudija Janić...
— Znam i za nju — kimne Hrastinski. — Ali, nje danas nije bilo u
kazalištu. Navodno, druga ekipa paralelno snima na Trešnjevki, moţda ću
morati onamo, ovisi kako šef procijeni... I, što je bilo s tom Klaudijom?
— E, pa eto — uzdahne Remetin. — Mila Borić tvrdi kako se ta
Klaudija jako uznemirila otkako se Zrinka Vrbanac vratila u Zagreb.
Naravno, ne moţeš ti sasvim jasno procijeniti koliko Mila Borić to govori u
interesu istine, a koliko opet ţeli nešto spletkariti, kako već to ide u tom
njihovom svijetu... Ali, ako je i pola toga što tvrdi istinito...
— A što tvrdi? — pristojno je pitao Hrastinski, izvadivši notes i
olovĉicu. — Neće vas smetati da ja...
— Dapaĉe, dapaĉe, kad već ja nisam ništa zabiljeţio — mrštio se
Remetin. — Pa, evo, kaţe otprilike da su ta Klaudija Janić i ova naša Zrinka
povijesni neprijatelji.
— A to bi toĉno znaĉilo? — zastao je Hrastinski s olovkom iznad
papira.
— Još od akademije one su bile konkurencija jedna drugoj. I uvijek je
Zrinka izlazila kao pobjednik, a Klaudija je uvijek imala osjećaj kako bi, da

130
Zrinke nema, njezina karijera išla sasvim drugim putem... Ispada da joj je
Zrinka sve glavne uloge uzela ispred nosa.
— I sad, kad se Zrinka vratila...
— Da, da — kimao je Remetin zamišljeno. — Premda je Zrinka
proglasila da se više ne misli vraćati glumi, Klaudija u to ne vjeruje i misli da
će joj Zrinka opet pomrsiti raĉune. I samo ĉeka...
— Dobro — kazao je Hrastinski strpljivo. — A Mislav Raspopović?
Mislim, taj reţiser? Rekli ste da vas je njegovo ime podsjetilo...
— Pa da, pa da — potvrĊivao je Remetin. — Upravo tako. Mila Borić
kaţe da je taj Mislav udvarao i jednoj i drugoj, i Zrinki i Klaudiji, s tim što je
kod Klaudije, izgleda, imao nešto više uspjeha, pa su jedno vrijeme i ţivjeli
zajedno. Ne znam kako je to završilo... Zato ti sve to i govorim, lako je
moguće da se tu krije nekakav razlog...
Hrastinski je svojim sitnim rukopisom briţljivo zapisao sve što mu je
Remetin kazao — a urednik se već u prijašnjim prilikama uvjerio kako taj
zapis redovito ide od rijeĉi do rijeĉi, poput magnetofonske snimke — te je
potom odloţio blokić i olovku, pa se nalaktio na stol.
— Dakle — rekao je mladi policajac — vi ste onda skloniji teoriji moga
šefa.
Remetinu je trebao trenutak ili dva da shvati o ĉemu je rijeĉ. Onda mu
je sinulo: Hrastinski misli da otimaĉ hvata ţenske po ulici sluĉajnim
odabirom, a Vlado drţi da u tome ima nekakvoga reda i da se uzrok otmica
nalazi u prijašnjem ţivotu ţrtava. Zato reĉe Hrastinskom:
— Da ti pravo kaţem, zasad se i meni ĉini...
— Znate li zašto to pitam? — odgovori Hrastinski. — Ne radi se o tome
tko je u pravu, nego... Ja sam ovu svoju liniju već priliĉno potkrijepio
argumentima, neke sam vam i iznio... A ĉini mi se da je ovo što tvrdite vi i
moj šef više zasnovano na slutnji, nego...
Toga ĉasa Remetinu se uĉinilo da ga je sama sudbina namjerila na
Hrastinskoga, kao što mu je priredila i neke druge, mnogo uzbudljivije
susrete. Jer, moglo se dogoditi i da se njih dvojica ne susretnu u kazalištu, a
tada on ne bi od mladoga policajca ĉuo poticajne rijeĉi što ih je ovaj upravo
izgovorio. Imao je Hrastinski pravo: trebalo je naĉiniti nekakav rezime,

131
trebalo je vidjeti što govori u prilog onome što je Šoštarov pomoćnik uporno
nazivao slutnjom. Zato urednik reĉe:
— Znaš što, meni odgovara da pokušamo napraviti malu inventuru, pa
da vidimo što će ispasti. Dapaĉe, draţe mi je da to radim s tobom, nego s
Vladom, jer ti imaš drugaĉije mišljenje nego on i ja, pa ćeš moći objektivnije...
— Dobro — kimne Hrastinski i dohvati opet svoj notesić i olovku. —
Tko će poĉeti, vi ili ja?
— Mogu i ja — uzdahne Remetin. — Što, dakle, traţimo? Ako ja dobro
vidim, traţimo podudarnosti izmeĊu Zrinkina i Natašina nestanka, odnosno,
traţimo ĉinjenice koje su u oba sluĉaja identiĉne.
— Tako je — potvrdi Hrastinski.
— E, u tom sluĉaju — podigne Remetin palac lijeve ruke i upre u njega
kaţiprstom desne spremivši se za nabrajanje — idemo najprije od izgleda.
Obje su crvenokose i obje imaju svijetle oĉi. Kad se to ovako kaţe, zvuĉi
pomalo blesavo, ali taj podatak moţe podrţati tvoje mišljenje da otimaĉ hvata
odreĊeni tip ţena.
— Slaţem se — reĉe Hrastinski kratko.
— Nadalje — ispruţio je sad Remetin i lijevi kaţiprst — obje su istih
godina.
— Godina— dvije razlike, tu smo negdje — potvrdi Hrastinski.
— Onda, obje su neudane — nizao je dalje Remetin. — I to ne
sluĉajno, nego namjerno, ako razumiješ što ţelim reći.
— Razumijem, kako da ne — kazao je Hrastinski. — To je njihov izbor.
— E, taj izbor — sve se više zagrijavao Remetin — oĉito je sliĉan kod
obje ţene. Jer, obje su u nekom ĉasu imale veliku ljubav, ta im je ljubav
propala, ne zna se u kojim okolnostima.
— Nataša ima ĉak i dijete kao uspomenu na to — kratko ubaci
Hrastinski, sveudilj zapisujući, pa zakljuĉi: — To je lijep niz podudarnosti.
— Ono što je slaba strana te teorije — tjerao je dalje Remetin, jer mu je
to što je govorio i samome bilo novo — to je okolnost da mi ne znamo kad se
to sve zbivalo. Kod Nataše znamo još koliko-toliko: ljubav je kulminirala u
vrijeme kad je zaĉeta djevojĉica, dakle, otprilike prije šest godina, a nastavilo

132
se i dalje. A kod Zrinke... Pa, valjda je sve propalo neposredno prije nego što
je odluĉila otići u samostan, što znaĉi prije mnogo godina. A što se tiĉe
podudarnosti... Mislim da postoji još jedna.
— To što one svoju ljubav nisu preboljele, nego se i dalje nose s
njezinim posljedicama — ubaci Hrastinski.
— Upravo tako.
— Da — hukne Hrastinski. — Mogu vam reći da ste me gotovo
uvjerili.
Remetin je sjedio zavaljen u stolcu i gledao na osunĉanu ulicu. Osjećao
je kako mu nedostaje ona Šoštarova cigara da bi mogao bolje misliti, pa je
zakljuĉio da se mora zadovoljiti i cigaretom. A jasno je osjećao kako mu
nadolazi nekakva misao: bilo je to kao da je prošao kroz vruću kupku, pa je
sad jako ĉist i jako osjetljiv, te svaki dodir ćuti bolje nego inaĉe. Znao je da je
sve to posljedica susreta s onom zagonetnom ţenom u školi kod pruge, znao
je i da će to ostaviti trajne posljedice, ali sad o tome nije mislio: ţelio je
iskoristiti trenutak nadahnuća. Onda mu je bljesnulo i odjednom je znao što
mu to nadahnuće govori.
— A što misliš — kazao je ne okrećući glavu prema sugovorniku, nego
i dalje zureći na ulicu — što misliš kako bi bilo da je to isti ĉovjek?
— Koji ĉovjek?
— Pa taj, u kojega su i Zrinka i Nataša bile zaljubljene.
— A on nijednu nije htio?
— Nešto u tom smislu.
— Nego ili je obje unesrećio?
Na to je Remetin samo kimnuo glavom i nastavio gledati na obasjani
trg. Osjećao je da je stigao do nekakva kraja i da više ništa novo neće smisliti.
Nije bio nezadovoljan ishodom. Moţda zakljuĉak nije bio ni mudar ni
plodonosan, ali je davao materijala za dalje razmišljanje.
Dok je Hrastinski grozniĉavo biljeţio u svoj notesić, Remetin je postao
svjestan da u daljini, ĉak tamo ispod kestena pred Sveuĉilištem, razabire
poznatu figuru: visok, svjetlokos muškarac, duga koraka i uspravna drţanja,
mladenaĉkih kretnji, sa sunĉanim naoĉalama na oĉima. Na njemu je bio
odliĉno skrojen sako, traperice, svijetla košulja i lagane sportske cipele.

133
Naravno, bio je to Vlado Šoštar. Izgledao je barem dvadeset godina mlaĊi od
Remetina, premda su bili vršnjaci. Sad se Remetin sjetio da je Hrastinski, dok
su se kretali od Kazališta prema kavani, poslao svome šefu poruku o
rezultatima potrage i o svome daljem kretanju. A Šoštar, dakako, neće
propustiti priliku za piće i razgovor, ako mu to posao ikako dopusti. Ovaj put
je dopustio. Uskoro se policajac ušetao u dvoranu kavane: nije ljude na terasi
poĉastio ni jednim jedinim pogledom, kao da unaprijed znade gdje će
Remetin izabrati mjesto. Kad je on pristupio stolu, Hrastinski je upravo
sklapao svoj notes i spremao ga u dţep.
— Vidim da se ovdje radi — kazao je inspektor. — Izriĉem vam javnu
pohvalu. Sigurno ste nešto pametno smislili.
— Moţeš se ti i zezati — uzvratio je Remetin. — Ali, ovaj dijalog nije
bio neplodan.
— U to ne sumnjam — uzvrati Šoštar vedro. — Ali, mislim da nije bio
neplodan ni moj unutarnji monolog.
Ako se Remetin dobro sjećao, unutarnji monolog bio je nešto iz
domene njegove supruge, profesorice hrvatskoga: to je, puĉki reĉeno, bilo
ono kad tip sam sa sobom razgovara, samo ne glasno, nego u sebi. Otkad
Šoštar rabi takve izraze? Kao da se i sam pomalo posramio zbog toga, policajac
izvadi usku crvenu kutiju s finim cigarama i gurne je preko stola prema
Remetinu. Remetin brzo izvadi jednu i zapali, a onda reĉe:
— Pretvorio sam se u uho.
— I ja — dodade Hrastinski, a onda odmah pocrveni.
— E, pa, djeĉaci — rekao je Šoštar pušeći slasno i toĉeći u ĉašu pivo
koje mu je upravo stiglo — mislim da smo propustili uoĉiti jednu vaţnu stvar.
Biografije dviju ţrtava upadljivo su sliĉne.
— Baš smo o tome razgovarali maloprije — ubaci Remetin.
— E, pa kad ste razgovarali, je li vam pala na pamet mogućnost da te
biografije nisu samo sliĉne, nego da su i povezane?
— Dodirnuli smo i tu mogućnost — razmijenio je Remetin kratak
pogled s Hrastinskim. — A ti imaš o tome nešto više?

134
 — Samo ideju — zavrtio je Šoštar rukom u kojoj je bila cigara. — Obje
ţene imale su nesretnu ljubav koja im je obiljeţila ţivot. Što ako su bile
zaljubljene u istoga ĉovjeka?
Šoštar je oĉito oĉekivao posve drugaĉiju reakciju od one koja je
uslijedila. Mislio je valjda da će razgovor ţivnuti, da će sugovornici zatraţiti
dodatne pojedinosti, da će se cijela stvar na licu mjesta razraditi. A umjesto
toga, Remetin i Hrastinski gledali su šutke svaki na svoju stranu, Šoštarov
pomoćnik ĉak je opet pocrvenio, pa je posegnuo za svojim notesom i stao ga
vrtjeti u ruci. Remetinu je u prvi mah bilo smiješno, ali mu je onda postalo
neugodno, jer bilo je to valjda prvi put da Vlado Šoštar nije bio dva koraka
ispred njega.
— Znaš šta — poĉeo je urednik. — Ima jedna stvar koja...
— Stoj — prekinuo ga je Šoštar. — Došli ste na to da je bio isti ĉovjek,
je li tako? O tome ste razgovarali?
— Jesmo — kimne Remetin.
— Svaka ĉast — digne Šoštar kaţiprst. — Svaka ĉast.
A vidjelo se da je ipak priliĉno razoĉaran. Sad, naravno, nije više imao
volje da cijelu stvar dalje razjašnjava, pa je povukao iz cigare i nagnuo iz ĉaše.
Hrastinski se ipak poţurio da ga nekako utješi.
— Zakljuĉili smo — rekao je tiho, virkajući u svoj notes — da nam je
sad prva briga utvrditi ime toga ĉovjeka.
— Ili tih ljudi, ako su ipak dvojica — ubaci Remetin. — Nije ni to
iskljuĉeno.
— Gotovo sam siguran da je jedan — uzvrati Šoštar mirno. — Imaš
pravo, mali, to će nam biti prvi posao.
Remetin se divio taktiĉnosti mladoga policajca. On je zagledao u notes
prije nego što je rekao kako treba naći ime ĉovjeka u kojega su dvije otete
ţene bile zaljubljene, premda u notesu nije bilo o tome ništa. Tako je
sugerirao kako na tu ideju nije došao on sam, nego da mu je to Remetin
ponudio. Na taj će naĉin Šoštaru biti lakše.
Nisu još stigli ni pošutjeti prije nego što prijeĊu na novu temu, a na
vratima se pojavio Luka. Stao se obazirati po dvorani, i gotovo da je otišao, pa
da mu Hrastinski nije mahnuo, ne bi ni našao društvo koje je traţio. Oĉito,

135
bio je još uvijek sav izbezumljen od novih iskustava koja su se na njega tako
okrutno sruĉila. Remetin nije odobravao što se Luka u to upustio, ali je morao
sam sebi priznati da ne bi odobravao ni da je odbio. Bila je to situacija u kojoj
moraš izgubiti.
Katić je preletio pogledom po njihovim licima, koja su se sva okrenula
prema njemu, a Remetin je toĉno znao što je sad najveći Lukin problem: on
se boji da mu prijatelji ne poĉnu postavljati pitanja o tome kako je bilo pred
kamerama i kako se osjećao u kazalištu. Zato se urednik nije nimalo zaĉudio
kad je ĉuo svoga pomoćnika gdje govori:
— Pala mi je na pamet jedna stvar u vezi sa sluĉajem.
— Hajde? — rekao je Šoštar. — U ovoj situaciji? Ĉujmo, ĉujmo!
— Sluĉajno sam došao na to — sjeo je Luka i stao kruţiti pogledom po
njihovim licima — Što mislite, je li moguće da su one obje, Zrinka i Nataša,
bile zaljubljene u istog ĉovjeka?
Zaprepašten i zbunjen, Luka je zurio u njih i nije se mogao naĉudi zašto
se sva trojica grohotom smiju.

136
 19

Do ušiju im je dopiralo pljuskanje vode i veseli glasovi, a do nosnica

miris klora pomiješan s mirisom kave. Kraj njih su prolazila djeca školske
dobi noseći naprtnjaĉe s opremom, pa su otvarala vrata i izlazila u sunĉani
dan kao da su upravo puštena iz zatvora. A njih dvojica stajali su u kutu
predvorja, povremeno zirkajući prema ulazu i bacajući ĉeţnjive poglede
prema kafiću, u koji, meĊutim, nisu smjeli sjesti, jer tako im je bilo reĉeno.
Bilo je ĉudno ponašati se konspirativno i slutiti opasnost u svakoj rijeĉi i
svakom koraku, dok se ĉovjek nalazi na tako banalnom mjestu kao što je
trešnjevaĉko plivalište, i to još usred bijela dana, dok vani topli vjetar nosi
ţuto lišće s breza. Remetin se sjetio kako njegova supruga — velika
ljubiteljica priĉa — voli citirati nekoga filmskog reţisera koji je, navodno,
rekao da nije pravi horor kad se nešto strašno zbiva u pola noći na groblju,
nego onda kad se taj isti uţas dogaĊa usred bijela dana na prepunoj gradskoj
ulici. A pri tome je urednik bio svjestan da ta izreka zapravo nije primjenljiva
na njegovu i Lukinu situaciju: ta situacija daleko je od horora, premda ima
neku crtu tajanstvenosti. Ali, ne moţe se znati je li ta tajanstvenost stvarna,
izmišljena, ili ĉak i namjerno proizvedena.
Jer, kad su napustili Kazališnu kavanu — nakon što su Luki objasnili
kako je njegova briljantna ideja kojom je kanio impresionirati društvo u
meĊuvremenu postala opće dobro — Remetin je ponovo nazvao Etu
Vrbanac, da potvrdi sastanak i da utanaĉi pojedinosti, a Eta je izjavila kako će
najbolje biti da se naĊu na plivalištu. Urednik je, dakako, bio time zaĉuĊen,
pa je upitao za razlog. Nato je sestra nestale Zrinke Vrbanac objasnila kako
već neko vrijeme ima osjećaj da je netko prati i kako pretpostavlja da je taj
prati zato da bi se uvjerio kako se ona nikome, a najmanje policiji, nije
obratila za pomoć. Ona se, dakle, mora drţati svoje dnevne rutine i mora se s
novinarima naći na mjestu na koje i inaĉe ide, a to je u ovom sluĉaju
plivalište, na koje ona odlazi zbog svojih problema s lumbagom. Tom
prilikom Remetin se sjetio kako odnekud znade (ili sluti) da taj Etin lumbago
moţda i nije samo lumbago nego nešto mnogo gore. Sestra nestale glumice još
je zatraţila da njih dvojica doĊu malo prije, za sluĉaj da netko motri ulaz na

137
bazen: onuda prolazi mnogo ljudi, pa tako onaj tko Etu prati neće moći
povezati njezin i njihov dolazak. I, tako su sad stajali ondje ĉekajući i
osjećajući se pomalo blesavo.
A opet, znali su da ĉekati moraju, i to iz najmanje dva razloga. Jedan je
bio taj što je Eta jasno i glasno rekla — i ponovila u drugom razgovoru — da
joj se javio otmiĉar i da o tome ţeli izvijestiti Remetina. A drugi, i vaţniji
razlog bio je u tome što nikakva drugog traga nisu imali, nego su se već dugo
vrtjeli u krugu. Upravo zbog toga, nije Remetin ni Šoštaru rekao da se ide
naći s Etom, niti mu je spomenuo da se Eti javio otmiĉar s nekakvim
zahtjevima, prijetnjama ili tko zna ĉime. Nije, naime, bilo iskljuĉeno da se sve
to pokaţe kao nesporazum, pa zašto onda time opterećivati policiju?
U tri ĉetvrt dva, toĉno petnaest minuta nakon što su Remetin i Luka
onamo stigli (a uredniku je bilo najteţe to što ne smije zapaliti), na ulazu se
pojavila Eta Vrbanac. S mukom je gurnula staklena vrata, onda je kroz prorez
nekako pro manevrirala vukući jednu nogu, i napokon se našla u predvorju.
Više nije imala hodalicu, nego štaku, i to aluminijsku, od onih koje
obujmljuju ruku iznad lakta, malo niţe pruţaju oslonac za dlan, a na dnu im
se nalazi masivni gumeni ĉep, kako ne bi bilo klizanja. Znaĉi li ta promjena
ortopedskog pomagala da je došlo do poboljšanja u Etinu zdravlju? Po općem
dojmu to se baš i nije moglo zakljuĉiti: uredniku se ĉinilo da se ţena kreće još
teţe nego kad ju je posljednji put vidio, jer bila je izrazito usporena, a pri
svakom koraku vidio joj se izraz boli na licu.
— Hvala vam što ste došli — rekla je umjesto pozdrava, pa je obojici
pruţila ruku. — Znate šta, ima tu jedan pokrajnji hodnik, sklonimo se onamo,
da nas ne bi netko...
Remetin i Luka kratko su se pogledali, a onda poslušali što im Eta
govori. Pratili su je do toga malog hodnika koji je valjda vodio prema nekim
administrativnim prostorijama ili tko zna kamo, i u koji doista nitko nije
ulazio. Eta je dobro poznavala teren.
— Hoćete li vi moći...? — upitao je Remetin. — Moţda da vam
nabavimo stolicu?
Eta je na trenutak oklijevala, pogledala njihova lica, pa štaku, i na kraju
je slegla ramenima.
— Nećemo dugo — rekla je. — Ali, moţda ipak... Imaju u kafiću...
Samo recite da je za mene...

138
 Luka je odbrzao prema predvorju, a Remetin je upitno pogledao u Etu,
kao da joj da je priliku da mu kaţe, ako ima, nešto što je osobito povjerljivo i
što ni njegov pomoćnik ne smije ĉuti. Ali, ona nije rekla ništa, pa je on upita:
— Koliko puta vam se javio otmiĉar?
— Dvaput — rekla je ona pripravno. — Prvi put sinoć... Koliko je
moglo biti, moţda negdje oko pola jedanaest...
Remetin je brzo raĉunao u glavi. Bilo je to toĉno nekakvo graniĉno
vrijeme, siva zona. Jer, negdje oko pola jedanaest izvršen je i napad na Natašu
Pravdić, pa je samo o sekundama ovisilo kako će se stvar interpretirati. U
jednu ruku, ta podudarnost mogla je znaĉiti da otmiĉar nije isti, jer, naravno,
nije mogao telefonirati Eti, ako je u isto vrijeme otimao Natašu. No, u drugu
ruku, ako se stvar pomakne za samo nekoliko minuta, ispada drugaĉije:
moţda je on zvao Etu upravo zato što je nekoliko trenutaka prije uspješno
oteo Natašu i utvrdio da se njegovi planovi odvijaju glatko i uspješno?
— I, što je traţio? — upita urednik.
Ali, toga ĉasa vratio se Luka sa stolcem i Eta je na stolac sjela s golemim
naporom, ali i s uzdahom olakšanja. Njih dvojica ostala su stajati svaki s jedne
njezine strane, i mogli su samo konstatirati da se zvukovi s bazena jedva ĉuju,
a miris klora praktiĉki se i ne osjeća. Ali, nit razgovora bila je prekinuta, te je
valjalo poĉeti ispoĉetka. A tu kao da se Luka osjećao osobito pozvanim:
moţda je svoje pitanje smislio dok je nosio onaj stolac, a moţda mu je
naprosto trebalo da se vrati u svoju svakodnevnu ulogu nakon svih onih
glumaĉkih pustolovina. Upitao je:
— Ako vam nije nezgodno... Po ĉemu znate da vas prate?
— Znate što — rekla je Eta s uzdahom — ja vam nemam mnogo posla,
a imam i ograniĉen radijus kretanja, pa sam tako navikla...
Pogotovo otkako se ovo dogaĊa. Mnogo zurim kroz prozor, imam i
priliĉno dobar dalekozor, a naš stan, kao što znate, gleda na dvije strane, na
zapadnu i na juţnu, jer se nalazi na uglu... Pa sam tako onda uoĉila... Ĉesto na
ovoj strani prema plivalištu stoji neki veliki tamni auto, a kraj njega muškarac
koji puši i gleda gore prema našem balkonu...
— Biste li ga prepoznali da ga vidite? — upita Remetin.

139
 — Jasno da bih — uzvrati ona pripravno. — Nikad ga prije nisam
vidjela, ali sad ga dobro pamtim... Ne znam ni sama kad sam ga zapazila, ali,
eto... Vidim ga i kad idem u dućan, i kad idem ovamo na plivanje...
—I danas je bio tamo? — digne Luka obrve.
— Danas nije. Kao da je znao... — vrtjela je Eta glavom u nevjerici. —
A ne bih se ni ĉudila... Imam osjećaj da netko dira naš sanduĉić za poštu,
ponekad noću ĉujem korake pred vratima stana... Vi ćete pomisliti da sam
paranoiĉna, ali ja vas uvjeravam...
— Ma, kakvi — zavrti Remetin glavom. — Zašto bismo to mislili? I, vi
to povezujete s nestankom vaše sestre?
— A s ĉime bih drugim? — raširi Eta ruke. — Nema u našem ţivotu
niĉega drugog što...
— Nastavite — potakne je urednik.
— A sad, otkako mi se otmiĉar i javio — preuzme Eta — sad sam
sasvim sigurna. Prije ste mi vi ulili nekakvu sumnju... Bila sam spremna
pristati na pretpostavku da je Zrinka otišla vlastitom voljom, premda nisam
vidjela razlog... Ali, sad je sasvim jasno da...
Zašutjela je i stala gledati jednoga pa drugoga novinara kao da na
njihovim licima provjerava uĉinak svojih rijeĉi. Njih dvojica kratko su se
pogledali, a onda Remetin ponovi pitanje Što ga je jednom već bio postavio:
— I, što je traţio?
— Dvije stvari — uzvrati Eta. — Sinoć jedno, a jutros još i drugo.
— Kao da nije odmah znao što zapravo ţeli? — pomogne joj Luka.
— Upravo tako — rekla je ţena. — Kad je sinoć zvao, onda je samo
prijetio... Rekao je da se nikako ne smijem obratiti policiji, a ako me netko
pita, da moram reći kako je moja sestra otputovala nekamo na kratko,
najbolje na Siciliju, da bi ondje obavila nekakve poslove... I, dodao je da te
njegove rijeĉi moram uzeti jako ozbiljno, jer da on moţe, ako treba, oteti i
mene, da mu neće biti nikakav problem doći mi i u stan. I još je rekao da će
prema meni biti mnogo okrutniji nego prema mojoj sestri.
— Zašto to? — upita Remetin.

140
 — I ja sam se zaĉudila — uzdahne Eta, a onda produţi: — Ali, objasnio
mi je. Rekao je da je to zato što mu ja nisam zanimljiva, sa mnom nema
nikakvih raĉuna, pa mu samo smetam. Prema tome, mene moţe odmah ubiti,
dok s mojom sestrom ima drugaĉije planove.
— Naravno, nije rekao kakve — ubaci Luka.
— Nije — sloţi se Eta turobno.
— I baš vam je zaprijetio smrću? — upita Remetin. — Do sada, naime,
nismo pomišljali da otmiĉar ide tako daleko.
— Da — uzdahne Eta. — Dobro sam ga ĉula. Tu ne moţe biti zabune.
Šutjeli su nekoliko trenutaka, a Remetin je pokušavao usustaviti ono što
je do tada doznao i razumio. Ali, jasno je osjećao da mu to ne polazi za
rukom, jer mu se u misli neprestano vraća jedan osmijeh, jedno lice, jedne
oĉi, jedna ramena i jedan neodoljivi hod. Otresao je glavom: nije mu ostajalo
ništa drugo nego samo srljati za novim podacima.
— A što je rekao jutros? — upita.
— Jutros je traţio novac — rekla je Eta kratko.
Remetin se lecnuo i namrštio, a sliĉno je bilo i s Lukom. Kad se upitao
zašto mu se sad javlja otpor, urednik je zakljuĉio kako to zacijelo dolazi odatle
što je i nesvjesno već bio u glavi stvorio nekakvu priĉu koja objašnjava
dosadašnje dogaĊaje. A ta priĉa bila je zasnovana na emocionalnim
zapletajima i nesretnim ljubavima, te se zato ĉinilo da tu nikakav novac nema
što traţiti. A sad je odjednom ispadalo da je stvar moţda i mnogo prizemnija:
netko je oteo Zrinku Vrbanac i sad traţi novac od njezine sestre, koja joj je
jedini rod.
— Novac? — upitao je Luka zaĉuĊeno. — Jeste li baš sasvim sigurni?
— Euri su novac, je li tako? — upita Eta pomalo ironiĉno, a kad je Luka
kimnuo, doda: — Traţio je eure.
— Koliko? — upita Remetin kratko.
— Milijun — reĉe Eta.
— Milijun? — zine Remetin. — Eura? Pa, je li on lud? Pretpostavljam
da vi nemate taj novac?

141
 — Naravno da nemam — uzvrati Eta. — Ali, zna on dobro kako stoje
stvari... Imam ovaj stan u kojem ţivim, pa vikendicu, pa dva poslovna
prostora u Rijeci... Kad bi se sve to prodalo...
— I na ĉemu ste ostali?
— Rekao je da je voljan priĉekati jedan dan, ali da će se javiti veĉeras,
da mi kaţe gdje ţeli da mu se ostavi ta otkupnina.
To je na cijelu stvar bacalo posve novo svjetlo. Ali Remetin je jasno
osjećao da sad jednostavno ne moţe slijediti dalje tu nit, jer niti ima vremena,
niti ima snage. A nekako mu se ĉinilo da ni s Lukom nije drugaĉije. Naprosto,
trebalo je sve to prezentirati Šoštaru, pa će on valjda, sa svojim iskustvom i
svojom intuicijom, a i sa svojom logistikom, bolje znati što i kako treba. Nije
bilo druge nego pokušati izvući iz Zrinkine sestre još koji podatak, a onda se s
njom rastati, jer bilo je već prošlo dva. Zato Remetin upita:
— Kad već govorimo o novcu... Ima li Zrinka kakvu ušteĊevinu?
Mislim, ne zanima nas iznos, nego samo pitanje da li nešto sliĉno postoji?
Eta kao da se malo zamislila, ali njezina dvojba zacijelo se nije ticala
podatka koji od nje traţe, nego razloga zbog kojega to ĉine. Rekla je:
— Pa da, ima nešto, još iz Italije...
— A vi ste opunomoćeni... ? — otegao je Remetin.
Sad se Eta vidljivo nakostriješila. Napravila je uvrijeĊeno lice, kao osoba
koja je do sada vjerovala da ima status suradnika, a sad je odjednom netko
poĉinje sumnjiĉiti.
— Što hoćete reći? — upita.
— Doznali smo da je Zrinka pozajmila novac nekolicini ljudi iz
kazališta — objasni Remetin. — A budući da ona s njima nije izravno
kontaktirala, to je mogla uĉiniti samo preko vas...
— Ah, to — Eta kao da je osjetila iznenadno olakšanje. — To je istina.
Ali, nije se radilo o nekim velikim iznosima, po dvije-tri tisuće eura... Zrinka
je govorila kako se time sveti kolegama za sve što su joj uĉinili.
— Da se sveti? — digne Katić obrve.

142
 — Da, da — nasmiješi se Eta. — Ima ona tu neku dijaboliĉnu crtu,
znate... Kad pozajmljuju od nje, onda je moraju moliti, pred njom se ponizuju,
priznaju da su manje vrijedni od nje...
Eta je sve to govorila s mnogo uţivljavanja i Remetinu se nikako nije
sviĊalo to što vidi i ĉuje. Imao je dojam da se u posljednje vrijeme bavi sve
nekakvim zloĉestim ţenama što izjedaju sebe i druge. S jednom iznimkom. S
jednom velikom i privlaĉnom iznimkom. Otresao je opet glavom, a onda
upitao Etu :
— Recite, jeste li se moţda sjetili da ponesete fotografije, kao što sam
vas molio?
— Jesam, svakako — rekla je Eta i posegnula u sportsku torbu što joj je
sve vrijeme visjela preko ramena. Izvukla je ţutu plastiĉnu futrolu za
fotografije i pruţila je uredniku. — Evo, to je sve što sam...
Doista, on ju je zamolio da mu ustupi nešto fotografija, svojih i
Zrinkinih, ali da budu privatne, obiteljske, ne one na kojima se Zrinka
pojavljuje u kazalištu ili na filmu. Sad je zavirio i vidio da je Eta postupila
upravo onako kako je traţio. Bile su to slike na kojima su se dvije sestre
pojavljivale u društvu nekih drugih ljudi, obiĉno starijih, a to su moţda mogli
biti njihovi roditelji ili drugi ĉlanovi obitelji, ali isto tako i susjedi ili znanci.
Zrinka i Eta dolazile su na slikama zajedno u neka tri-ĉetiri sluĉaja, a sve je to
bilo iz djetinjstva, otprilike do kraja tinejdţerske dobi. Inaĉe su uvijek bile s
nekim drugim.
— Nigdje niste samo vas dvije skupa — kazao je urednik.
— Tako se dogodilo — slegla je Eta ramenima.

143
 20

Na kraju je ispalo sasvim drugaĉije nego što su se nadali. Remetin i

Luka ţurili su se u redakciju jer su bili uvjereni da ih ĉeka nimalo lak posao:
trebalo je napraviti veliku temu o otmiĉaru koji se pojavio u Zagrebu, vodeći
pri tome raĉuna o nekoliko vrsta ravnoteţe. Ponajprije, odluĉili su bili spojiti
sluĉaj Zrinke Vrbanac sa sluĉajem Nataše Pravdić, te pisati tako kao da je
dokazano da ih je obje oteo isti ĉovjek. Nadalje, bili su ĉvrsto sebi obećali da
će o objema ţenama pisati podjednako, i s obzirom na prostor, i s obzirom na
ton, te da neće dopustiti da Zrinkina slava nametne dojam kako je njezin
nestanak vaţniji od Natašina nestanka. Napokon, namjerili su ponešto reći i o
sliĉnostima izmeĊu dviju ţena, pazeći ipak da u tome ne pretjeraju: godine,
boja kose, braĉni status, naobrazba i sve ostalo. Sve im je to i Šoštar dopustio,
tvrdeći da to neće utjecati na razvoj istrage. Ali, problem je bio sve to dobro
izbalansirati i stilski dotjerati, a to nikako nije išlo bez Luke. Luka je pak bio
umoran od svojih jutrošnjih angaţmana — to se smjesta vidjelo po tome što
se šalio i kreveljio daleko više nego inaĉe — pa se Remetin pribojavao kako će
cijela stvar ispasti. Nadao se samo da su djeca priredila materijal kao što ih je
bio zaduţio, te se pouzdavao da bi uz dva sata oštroga klanfanja (tako se
nekada, u Remetinovoj mladosti, zvao novinarski rutinski posao) moglo nešto
i biti. A ispalo je da neće biti tako, nego drugaĉije i da je ta nova situacija za
njih dobra.
Jer, pokazalo se da je toga jutra u Svetoj Klari nekakav tip, kojega je
ţena ostavila i odvela sa sobom i djecu, s puškom u ruci upao u kuću njezinih
roditelja, te ondje stao pucati po svemu i svakome: djeca, srećom, nisu bila
ondje, ali je zato uspio ukokati tasta i šogora, a punicu raniti, dok je ţena
spasila glavu skoĉivši kroz zatvoren prozor, kojom se prilikom sva izrezala
staklom i jedva su je spasili da ne iskrvari. Na kraju je frajer još i sebe pokušao
ubiti, no to je uĉinio traljavo, tako da je metkom odvalio pola donje ĉeljusti,
ali je ostao ţiv i pri svijesti, pa je urlao od bolova tako da ga je cijela ulica
ĉula. A kao kruna svega, sve se to dogodilo u kući koja se nalazi petnaestak
metara od škole, a u školi je bio odmor i djeca su bila u dvorištu, pa su ĉula
pucnjavu, te su ih onda nastavnici tjerali natrag u razrede napravivši takvu

144
paniku da je nekoliko klinaca zadobilo ozljede u općoj jurnjavi i stampedu.
Strĉala se onamo sva zagrebaĉka policija, sva kola hitne pomoći, ĉak i
vatrogasci, došlo je do zastoja u prometu i stale su se širiti svakojake vijesti.
Ukratko, bila je to takva tarapana da se naprosto nametnula kao glavna vijest,
i tu više nije bilo ni uredniĉkog kriterija ni izdavaĉke politike, nego je to
moralo ići na prvu stranicu, a u unutrašnjosti lista dobiti još najmanje
stranicu i pol, s fotografijama, podnaslovima i s mnogo uskliĉnika. Djeca su
ispravno reagirala, jer Marko je odjurio na teren, a Nikolina je odmah poĉela
pisati tekst ispomaţući se onim što je ĉula na radiju. Kad su dvojica starijih
pristigla u redakciju, već su se nazirali obrisi situacije: Luka će pomoći
Nikolini, Marko će donijeti fotografije, a Remetin će se pobrinuti oko
komentara u vezi s drţanjem oruţja u kući i s obiteljskim nasiljem kao
fenomenom koji se nipošto ne da svesti samo na to da muţevi tuku ţene,
nego ima mnogo dublje korijene.
U svakom sluĉaju, sluĉaj dviju nestalih ţena tu je naglo izgubio na
vaţnosti, ako ni zbog ĉega drugoga, onda zbog pomanjkanja prostora. A takav
se sluĉaj opet nije mogao tretirati uzgred, nego je morao dobiti prikladnu
paţnju, što u ovoj situaciji neće biti moguće. Nije se, doduše, taj sluĉaj mogao
ni posve zanemariti, nego je ipak trebalo i o njemu nešto napisati, ali tako da
ĉitatelj i sutra kupi novine. A rješenje se tu nudilo samo po sebi: trebalo je
samo izvijestiti da je oteta još jedna ţena — Nataša Pravdić — naglasiti da to
ima veze s nestankom Zrinke Vrbanac, te obećati da će se sutradan o svemu
tome govoriti podrobnije. A do sutra se stvar moţe i sasvim pristojno
izglancati.
A Remetinu je još zbog jednoga razloga bilo po volji što se tako
dogodilo: ĉinilo mu se da se u toku dana nakupilo toliko novih spoznaja, da ih
neće biti moguće obraditi ni na onako općenit naĉin kako su oni bili
namislili, nego da će trebati izvidjeti što sve to znaĉi, pa tek onda nešto
napisati. A da bi se razabralo što sve to znaĉi, trebalo je najprije temeljito
razmisliti, moţda i porazgovarati, trebalo se malo odmaknuti. Tu će, dakle,
dvadeset i ĉetiri sata poĉeka doći kao pravi dar s neba.
Sam posao oko pokolja u Svetoj Klari nije, meĊutim, bio osobito teţak:
kad su jednom ĉinjenice bile na stolu, sve je išlo rutinski. Pokazalo se da je
ubojica prokušani nasilnik s dvije godine zatvorskog staţa, da ga je ţena više
puta pokušala ostaviti, a on ju je uvijek iznova s puškom u ruci tjerao natrag
kući, pa je ĉak po susjedstvu prijetio kako će pokokati i nju i cijelu njezinu

145
obitelj. Ukratko, sve to nije bilo teško pretvoriti u priĉu i nekako zaokruţiti,
pa je ostalo i vremena za druge razgovore.
Ali, oni baš i nisu tekli glatko. Remetin je, naime, po Lukinu stalnom
benavljenju nepogrešivo zakljuĉio da mu je pomoćnik u usranom
raspoloţenju, da je ţalostan, moţda i uplašen, i da mu treba pomoć. Zato je u
dva navrata pokušao pokrenuti razgovor, oba puta u trenutku kad djece nije
bilo u sobi. Prvi put je pitao Luku kako mu se sviĊa vratiti se starom poslu, to
jest glumi, ali je Katić na to samo odmahnuo rukom i nastavio mlatiti po
tipkovnici. Drugi put je Remetin izravno upitao Luku treba li mu kakva
pomoć, a ovaj je na to uzvratio pitanjem treba li moţda Remetinu pomoć,
pogotovo kad se uzme u obzir da je on ĉovjek na pragu treće dobi. Tako je
urednik na kraju digao ruke od svega, ali je znao da na tome neće ostati. Više
je puta on već svjedoĉio Lukinim emocionalnim krizama i dobro je znao da je
ova gora od većine dosadašnjih. I, premda je to uvijek završavalo manje ili
više sretno, on se nije mogao otresti svojega tajnog straha koji ga je uvijek
pratio: da će Luka negdje potegnuti neku ĉašicu i da će se tako opet strovaliti
u alkohol, što bi, dakako, bilo katastrofa.
Zato mu je bilo i donekle teško kad je morao otići iz redakcije,
ostavljajući svoju posadu da radi sama. Sve je, doduše, bilo jasno, nazirao se i
kraj posla, ali bi urednik svejedno rado bio ostao ondje dok stranice ne odu u
prijelom. Ali, nije mogao sebi to dopustiti: ĉekao ga je vaţan posao od kojega
ga je obiĉno hvatala trema, a sad se, od silne jurnjave i velikih briga, nije
stigao ni uplašiti. Trebao je uzeti unuka iz vrtića, dati mu nešto prezalogajiti i
da potom ga odvesti u šetnju. Nije to bilo nešto veliko, ali on je bio navikao
da te poslove radi njegova ţena, i tek kad bi ih morao obaviti sam, shvatio bi
koliko su odgovorni. I zato mu se trema nije s vremenom smanjivala, nego
povećavala.
U svakom sluĉaju, odvezao se do Klaićeve ulice i ondje parkirao
nasuprot bivše tvornice duhana koja je i sad stajala prazna, a onda se pješice
uputio u Krajišku, gdje je bio vrtić. Dok je tako hodao, pred oĉi mu se opet
vratio ured u onoj školi, vratila mu se slika Magdalene Blaţević kako sjedi za
stolom u slapu svjetla dok joj sunce prolazi kroz kosu, vratila mu se slika
njezina gleţnja što je virio ispod suknje u lakoj sandali. I, osjetio je strah, i to
posve osobite vrste. Nije se bojao da bi mogao uĉiniti kakvu glupost, nego mu
je bilo ĉudno što više sebe ne prepoznaje i ne moţe predvidjeti vlastite
reakcije. Normalno bi bilo da on, nakon ovakvoga dana, razmišlja o svemu

146
onome što je doznao, da se pita kamo su nestale dvije ţene, jer time se sve
vrijeme i bavio. Umjesto toga, on je fantazirao o Magdaleni i jasno osjećao
kako bi spremno digao ruke od sluĉaja serijskog otmiĉara, samo kad bi dobio
priliku da još neko vrijeme s tom ţenom razgovara. I, gotovo da je poţelio da
se pojave kakvi praktiĉni problemi, kako bi mu odvukli paţnju.
Ali, nisu se pojavili. Doĉekao je unuka, pomogao mu da se odjene i
obuje, a potom su skupa krenuli niz ulicu, drţeći se za ruke, sve do stana u
blizini Arhitektonskog fakulteta. Ondje je već ĉekalo ono što je unuk trebao
konzumirati, jer je tako inzistirala njegova majka: energetska ploĉica od
jeĉma i meda i pro-biotiĉki jogurt s voćem. Remetin se uvijek mrštio na sve
to, vjerujući da ne treba djecu od poĉetka navikavati na kojekakve vitamine i
dodatke prehrani, ali, tko je njega slušao! Ĉak se i njegova supruga, koja nije
osobito voljela snahu, dala uvuci u te nutricionistiĉke fantazije, pa su
Remetin i sin tu bih posve nemoćni. Nakon toga ţalosnog obroka, djed i unuk
krenuli su u šetnju.
Ni tu nije trebalo biti nikakvih iznenaĊenja, jer ruta je bila uvijek ista.
Trebali su Kaĉićevom spustiti do Zelenog vala, potom ondje prijeći cestu i
produţiti lijevo, gotovo do zgrade gimnazije, to jest do mjesta gdje se moglo
ući (doduše, ilegalno) u Srednjoškolsko igralište. Unuk je silno volio onamo
odlaziti, jer ondje se uvijek nešto dogaĊalo: ili je netko igrao košarku, ili se
skakalo u dalj, ili je barem kakav razred imao sat tjelesnog odgoja na
otvorenom. Tako se Remetinu uĉinilo da je najteţi dio njegove misije već iza
njega.
Najteţi moţda, ali ne i najzanimljiviji. Jer, kad su trebah provući kroz
ogradu i ući u prostor igrališta — a odmah malo dalje, kroz grmlje, vidjela se
atletska staza — odjednom se pokazalo da malac ima nekakav svoj plan.
Rekao je, kao i uvijek:
— Deda, znaš šta?
— Šta, kume?
— Danas oni ovdje trĉe štafetu.
— Tko trĉi štafetu? — lecnuo se Remetin.
Naravno, on je zbog svojega ţivotnog iskustva smjesta pomislio na
Titovu štafetu, pa se upitao kakvo je sad to ĉudo. A stvar je bila mnogo
jednostavnija, i djeĉaĉić mu je to objasnio:

147
 — Ĉetiri puta sto — rekao je struĉno. — Ĉuo sam juĉer kad su
najavljivali. Koliko je sad sati?
— Prošlo je ĉetiri — uzvrati Remetin.
— E, pa onda su moţda već... — kazao je deĉko. — Moramo se
poţuriti.
Doista, tek je sad Remetin postao svjestan da se na igralištu nešto
dogaĊa, da radi i razglas i da ondje netko nešto najavljuje. Njemu je to bilo po
volji: nekako se pribojavao da bi se njegov unuk mogao opet sjetiti onoga
medvjedića i poĉeti zapitkivati o njemu, a ta je tema Remetinu teško padala.
Ovako, balavca će zaokupiti ta štafeta (ili što već) i stvar će se riješiti sama po
sebi.
Deĉko je već potrĉao ispred djeda da se provuĉe kroz ogradu, ali onda
mu je odjednom nešto drugo odvuklo paţnju: ulicom je naišao silno šareni
kombi, koji je na sebi imao razglas i zaglušno je svirao, dok se kroz prozorĉić
vidjela glava klauna koji je mahao i dovikivao prolaznicima. Jasno se
razabiralo da se kombi sprema zavesti na parkiralište ispred hotela.
Remetinov unuk bio je na trenutak neodluĉan: zanimao ga je taj kombi,
a iza njegovih leĊa već su naveliko najavljivali štafetu.
— Onda, što ćemo? — upitao je djed gledajući djeĉaka kako se ne
uspijeva odluĉiti.
Napokon se mali okrenuo na peti i zaputio se kroz ogradu na igralište.
Remetin je išao za njim, i stigao je toĉno na vrijeme da vidi kako je njihovo
oklijevanje bilo fatalno: na stazi, lijevo od njih, upravo je obavljena posljednja
izmjena i ĉetiri su trkaća jurila prema cilju. A ĉini se da je maloga upravo
primopredaja palice najviše privlaĉila: Remetin se sjetio da je deĉko to pratio i
na televiziji, a sad je valjda ţelio vidjeti stvar uţivo. Ali, nije vidio: trkaĉi su
projurili pokraj njih i stigli na cilj. Djeĉak je zastao na trenutak, a onda
razoĉarano rekao:
— Gotovo.
Potom se trgnuo, pa je pojurio natrag prema ulici, dok ga je djed jedva
sustizao. Oĉito, klinac je nakanio spašavati što se spasiti dade: kad već nije
vidio štafetu, da barem vidi onaj kombi i klauna. Ali, ispalo je da su i na to
zakasnili, jer kombi je nekoga iskrcao pred hotelom, a potom se vratio na
cestu i vidjelo se kako nestaje prema Savskoj, svirajući u sav glas.

148
 Remetinov unuk je stajao nekoliko trenutaka ne znajući što da poĉne.
Onda se opet vratio prema igralištu, ne govoreći djedu ništa. Došao je do staze
i stao na njezin rub, pa se podboĉio kao da nešto ĉeka. Gledao je niz stazu.
— Što ćemo sad? — upitao je djed.
— Zašto ne ponove? — upitao je mali.
— Što da ponove?
— Pa utrku. Kao na televiziji.
Remetin uzdahne. Kako malome objasniti da u zbilji nema ripleja?
Kako mu reći da se prošlost, pa ni sasvim nedavna, ne moţe promijeniti, kao
što se ni onaj medo više nikad ne moţe vratiti iz smeća?
— Zato — rekao je djed sjetno — što ovo nije televizija. U ţivotu nema
ponavljanja.
Mali je paţljivo slušao i vidjelo se kako mu treba neko vrijeme da cijelu
stvar uzme na znanje. A onda je rekao:
— A moţda je ipak netko snimao?
To je bilo moguće, ali to Remetinu nikad ne bi palo na pamet. Danas svi
imaju kamere i sve se snima, pa valjda i ovakvi dogaĊaji. Moţda njegov unuk
ipak ima pravo, moţda ni ta štafeta nije zauvijek izgubljena? Moţda će,
uostalom, unuk ţivjeti u svijetu u kojem će se sve snimati, pa će se sve moći i
ponoviti? Moţda će se ĉovjek moći vratiti unatrag u vlastitom ţivotu, pa neke
stvari uĉiniti drugaĉije?
A kad je pomislio da bi se on osobno najradije vratio u prijepodne toga
dana i u onu školu u kojoj je razgovarao s Magdalenom Blaţević, znao je da je
dosta takvih misli. Okrenuo se i uzeo djeĉaĉića za ruku. Moţda dolje niz ulicu
ima još kakvih zanimljivih zbivanja.
I baš kad su krenuli, zazvonio je Remetinov mobitel. Bio je to Luka.
Aha, eto, dakle, ipak mu treba pomoć. Remetin gotovo da je bilo pomalo
zlurad.
— E, gazda — rekao je Katić. — Mi smo sve ono uspješno priveli kraju.
Ja sam priredio takav stilski vatromet da ćeš se ĉak i ti ĉuditi, a kad sutra...

149
 — Ĉekaj — prekinuo ga je Remetin. — Imaš li ti meni nešto reći, ili
samo ţeliš ĉuti moj glas? — htio je natjerati pomoćnika da prizna kako mu
treba pomoć.
— I jedno i drugo — kazao je Luka. — Izlaţem ti po redu, kako bi priĉa
imala glavu i rep, takav sam ja pisac. Dakle, završili smo, i ja sam odnio na
prijelom, tako da znaš, a onda mi je ostalo nešto vremena za druge poslove i
druge misli...
Tu je zastao. Remetin je poznavao taj ton: on se javljao uvijek kad bi
Katić imao kakav adut u rukavu. Remetin je teško sebi priznavao kako je
pomalo razoĉaran: mislio je da će mu Luka plakati na ramenu, a ovaj sad
trijumfira...
— Brojim do tri — kazao je urednik. — A onda prekidam.
— Nećeš prekinuti kad ti kaţem što imam — hihotao je Luka na drugoj
strani. — Našao sam poveznicu izmeĊu Zrinke i Nataše.
— Našao si poveznicu? — snebivao se urednik. — Pa gdje si je našao?
— U prošlosti, gdje drugdje — reĉe Katić vedro. — Još otkako sam ĉuo
za ime te Nataše Pravdić, nešto mi se vrtjelo po glavi, poznato mi je to ime, a
opet, i nije mi poznato, znaš taj osjećaj... Pa sam se onda malo napregnuo...
Znaš, svi mi koji se motamo oko kazališta...
— Svi vi? — nije Remetin odolio da ga ne prekine.
— Ma, razumiješ što hoću reći — Luka je oĉito bio posramljen. — Svi ti
ljudi poĉinju kao amateri, u studentskim kazalištima i tako... Neki s tim
nastave i kad su već na akademiji... Pa sam tako ja obavio nekoliko poziva i
malo se raspitao... Ukratko, gazda, njih dvije su ti skupa bile u amaterskom
kazalištu prije dvadesetak godina.
— Zrinka i Nataša? Siguran si u to?
— Jesam — potvrdi Luka. — Ima ĉak i na internetu.

150
 21

Dok se uspinjao stubištem, osjećao je veliku tremu i potpunu nemoć.

Trema je bila gora nego kad je kao student išao na teţak ispit, gora nego kad
je u vojsci išao na raport, gora nego kad je u redakciji išao na sastanak s
Upravnim odborom kako bi ondje priopćio da — po tko zna koji put — ne
ţeli prihvatiti mjesto pomoćnika glavnoga urednika. A nemoć se ticala
odnosa prema toj tremi: niti ju je mogao savladati, niti se mogao pripremiti za
ono što ga ĉeka, a zbog ĉega ga je trema i uhvatila. A kao vrhunac svega, sve
mu je to bilo posve nepoznato i odavno je već mislio da je prošlo ono
razdoblje ţivota kad bi se on mogao bilo ĉega bojati: dopuštao je da moţe
strahovati za zdravlje i dobrobit svojih bliţnjih, ali nije vjerovao da bi se
mogao bojati za sebe. A sad se upravo to dogaĊalo. Nije se u toj situaciji
snalazio, a od toga je i trema bila veća, a i nemoć u odnosu na tu tremu.
Trebao se je, naime, suoĉiti sa svojom suprugom. Sad će se s njom
susresti lice u lice prvi put otkako je upoznao Magdalenu Blaţević i otkako ga
je zavitlala ona emocionalna oluja od koje se ni do toga ĉasa — a bilo je već
prošlo sedam — nije sasvim oporavio. A znao je dobro iz iskustva da je
gospoĊa Remetin nevjerojatno dobro prikopĉana na njega: nepogrešivo osjeća
svaku i najmanju promjenu njegova raspoloţenja, naslućuje njegove bolesti
dva dana prije nego što se pojave simptomi, znade uzrok njegove zlovolje i
onda kad ga on sam ne zna. Bilo je, dakle, iluzorno i pomišljati da bi on sad
od nje mogao sakriti da se s njim nešto dogaĊa. Dapaĉe, bilo je vrlo vjerojatno
i da će gospoĊa Remetin pogoditi kako se nešto zbilo s njegovim srcem, i to u
sasvim literarnom smislu te rijeĉi. Zato je pitanje bilo kako će to ona primiti,
kako će joj on cijelu stvar obrazloţiti, kako će je uvjeriti da se radi o
beznaĉajnoj epizodi, koja je sasvim sigurno prva, a vrlo vjerojatno i
posljednja? Kako će joj sugerirati da se zacijelo radi o prvim znacima Andro
pauze, za koju ga je njegova supruga ionako uvjeravala da će ga prije ili poslije
zaskoĉiti? A što je najgore: kako će sprijeĉiti da ona sve to ne uzme previše k
srcu, da ne zapadne u sumnje i nedoumice? A slutio je da ga je zapravo strah
za sebe: bojao se da će se njegova supruga poĉeti od njega udaljavati i da će to
uĉiniti njegov ţivot ne samo teškim, nego i nepodnošljivim. Penjao se, dakle,

151
stubištem i pri tome se sjećao naslova nekog starog filma koji je glasio Lift za
gubilište: ovdje, srećom, nema dizala, pa on sam odreĊuje kojom će se
brzinom kretati, ali da ide prema stratištu, o tome nema nikakve dvojbe.
Ali, koliko god sporo da se uspinjao, na kraju je ipak stigao do svojega
stana. Gurnuo je kljuĉ u bravu i otvorio vrata. Njegova mu supruga nije došla
u susret, što je moralo znaĉiti da još i nije stigla kući, jer inaĉe bi ga uvijek
doĉekivala na vratima, znajući unaprijed da on dolazi. Ali, onda je opazio da
njezina torbica visi u predsoblju, a da ni njezine kućne obuće nema ondje
gdje obiĉno stoji. Naĉinio je korak-dva i povirio prema kuhinji.
Ona je sjedila za okruglim stolom, nalakćena i podboĉene glave i zurila
u stolnjak pred sobom. Bilo je to ne samo neobiĉno, nego i alarmantno
ponašanje, jer njegova je ţena inaĉe bila vrlo pribrana i racionalna osoba.
Lecnuo se. Nije vrag da je već nešto doznala? Ili, još gore, da je naslutila kako
je on susreo ţenu koja ga je zainteresirala i privukla? Digla je glavu i kratko ga
pogledala, a onda opet spustila pogled pred sebe. Po izrazu njezina lica nije se
moglo ništa pogoditi.
Remetin je svukao vjetrovku i ostavio torbu u predsoblju, potom je
ušao u kuhinju, odmakao stolac i sjeo nasuprot svoje ţene. Ona je opet digla
oĉi i pogledala ga, i ovaj put posve bezizraţajno.
— Što se dogaĊa? — upitao je on muklo.
— A, eto, sad sam se vratila — rekla je ona. — Vijesti nisu dobre.
— Kakve vijesti?
— Sjedim tu i pitam se da li moţda na ovom svijetu ipak postoji neka
viša pravda, koja uvijek na kraju nagradi one koji su zasluţni, a kazni one koji
su krivi.
Istina jest da je Remetinova supruga bila profesorica hrvatskoga, pa je,
u skladu s tim, voljela efektne formulacije i aforistiĉne iskaze, ali ovo je bilo
malo previše i za nju. Kad je udarila u ovako teške rijeĉi, onda mora biti da je
nešto ozbiljno muĉi. Moţda to ona svome muţu okolišno govori da će biti
kaţnjen zbog nevjere koju je poĉinio, koliko god da je to bila nevjera samo u
mislima?
— Oprosti — nakašljao se. — O ĉemu govoriš?

152
 — Pa, o onome zbog ĉega sam i išla na taj sastanak — rekla je ona
pogledavši ga sumnjiĉavo, kao da joj se ĉini da je on i to posve zaboravio. —
Proslava godišnjice mature.
Remetinu je srce brţe zalupalo i na trenutak je pomislio kako će se u
prostoriji po nekim vibracijama svakako osjetiti da je njemu pao kamen sa
srca. Dakle, ono zbog ĉega njegova supruga sjedi tu i bulji u stol ne tiĉe se
njega, nego neĉega što se njoj samoj toga dana dogodilo. A to što se dogodilo,
moralo je biti vrlo ozbiljno, Ĉim ju je toliko zaokupilo i ĉim je blokiralo
njezine vidovnjaĉke sposobnosti, uz pomoć kojih bi ona inaĉe već odavno bila
pogodila da se s njezinim muţem nešto dogaĊa. Na trenutak je urednik
pomislio da je sudbina na njegovoj strani i od toga ga je uhvatila mala
euforija. Poţurio se da pokaţe kako se svega sjeća.
— Ĉekaj — rekao je. — To je u vezi s onim kolegom, je li tako? Onim
što vam je pokvario i maturalno putovanje, i svaki sastanak do sada, pa ste mu
htjeli zatajiti proslavu i sve napraviti mimo njega? Zbog njega smo i u
Zlataru...
— Da — rekla je ona mraĉno. — To je u vezi s njim.
— I, što se sad dogodilo? Ne nalazite prikladno mjesto za tulum?
— Ma, to je najmanji problem — kazala je supruga vrteći glavom. —
Nego je ispalo tako da se sad svi mi moramo osjećati kao budale, a osobito ja,
koja sam sve to i inicirala i prva se sjetila da organiziramo cijelu stvar bez
njega.
— Zašto baš ti?
— Kako zašto? Pa, zato što... Osjećam se kao zloĉinka, što da ti kaţem,
kao da sam slijepcu ukrala milostinju iz šešira, eto, i još gore, kao da sam
djetetu...
— U redu, u redu — zaustavio je Remetin tu bujicu usporedaba. —
Razumijem što govoriš. Ali, zašto? Što se dogodilo?
Ona raširi ruke i tek se sad zagleda u njega, a vidjelo se da su joj oĉi
pune suza.
— Dogodilo se to — rekla je ona — da se doznalo kako taj ĉovjek nije
zasluţio ono što smo mu namijenili. Javili su mi da je prije dva mjeseca ostao
udovac, a sad se još pokazalo da i on sam ima rak, i to na gušteraĉi, moţeš

153
misliti, dani su mu odbrojani... A ja sam sve ovo vrijeme smišljala i planirala
kako da njega prevarimo i nasamarimo...
Remetin je razumio: njegova ţena osjećala je krivnju. Premda je taj
njezin kolega bio dokazani daveţ i premda ona nikako nije mogla znati što se
s njim dogaĊa, sad je imala dojam da je sve vrijeme radila protiv ĉovjeka na
umoru, kojemu je trebalo pomoći i iskazati mu sućut, a ne iza njegovih leĊa
komplotirati.
— Drugim rijeĉima — nije Remetin odolio a da ne kaţe — on vam je i
ovaj put pokvario proslavu godišnjice.
Njegova ţena poniknula je glavom nakon što ga je kratko pogledala.
Rekla je:
— Ti neki put zbilja moţeš biti tako ciniĉan, da je to...
— Mogu, hvala na pitanju — uzvratio je Remetin. — Ali, ja zbilja ne
vidim razloga da se tu sad poteţe neka teška verbalna artiljerija i da se govori
o kozmiĉkoj pravdi i ne znam ĉemu još... Premda tu neke pravde ipak ima.
— Kakve pravde? — narogušila se njegova supruga, iako je morala biti
svjesna da on sad samo ponavlja ono što je prije bila rekla ona sama. — Kakve
pravde?
— Pa, eto — rekao je urednik — da se niste toliko trudili da
promijenite prošlost, ne bi vas u sadašnjosti zatekla ta krivnja.
— Ne razumijem — rekla je ona, premda je on bio siguran da razumije.
— Objasni!
— Iskljuĉujući toga kolegu iz proslave, htjeli ste ispraviti sve ono što
vam je on prije napravio — uzdahne Remetin. — Ali, to tako ne ide. A da
niste to pokušavali, nego da ste se pomirili s tim da će vam on opet sve
zasrati, ne bi vas sad ni ova vijest toliko zatekla.
GospoĊa Remetin nije na to rekla više ništa. Samo je otišla do štednjaka
i odande donijela već podgrijanu juhu (ipak je njezina intuicija bar donekle
radila), a potom hladnu salatu i domaću kobasicu. Onda je izjavila da je boli
glava i otišla u sobu malo leći.
Remetin je navalio na jelo, ne samo zato što je cijeli dan gladovao, nego
još više zato što mu je sretan ishod cijele priĉe otvorio tek. Nije, doduše, bilo
iskljuĉeno da njegova ţena nešto naknadno osjeti, opasnost nije sasvim

154
minula, ali najteţi trenutak ipak je prošao sretno. Do sutra će već i on sam
cijelu stvar prespavati i moţda će znati bolje izaći na kraj s neugodnim
pitanjima. Sudbina mu je pomogla, pa makar i u obliku neĉije skore smrti.
Osjećao je zbog te misli maglovitu krivnju, ali to mu nije smanjilo apetit.
Kad je završio s jelom i kad je iz hladnjaka uzeo pivo, pa se spremio da
zasjedne na kauĉ i pogleda nešto na televiziji (za popodnevni drijemeţ bilo je
već prekasno), sjetio se da njegova ţena nije upitala kako je prošlo njegovo
ĉuvanje unuka, a to je bilo siguran znak da je ona ozbiljno potresena. Otpio je
gutljaj piva i upalio televizor daljinskim upravljaĉem. Još prije nego što se
slika pojavila, zazvonio je njegov mobitel koji se nalazio u prsnom dţepu
košulje. Od toga se malo trgnuo.
— Hej, starac — javio se iz ureĊaja Šoštarov glas. — Imaš li moţda pola
sata za mene?
— Je li nešto vaţno? — upitao je novinar, premda je osjećao da bi mu
dobro došlo (usprkos napornom danu) da izaĊe i malo se rastrese. Ali, morao
je pitati je li vaţno, da ga ne bi grizla savjest što suprugu ostavlja samu u
onakvom raspoloţenju. — Gdje si ti uopće?
— Ma, tu sam blizu tebe, zato i zovem — Šoštar je zvuĉao vedro i
poletno, premda je njegov dan svakako bio još naporniji od Remetinova. —
Tu, gdje ovi snimaju...
Mislio je zacijelo na onaj studio iz kojega je još prve veĉeri stigao
glumac Fedor Stanišić na Remetinova vrata, onaj isti studio u blizini kojega je
sam Remetin razgovarao s Milom Borić.
— Znaĉi — rekao je urednik — opet se motaš oko glumaca. I, imaš
nešto novo?
— Imam — rekao je Šoštar. — Ĉim si mi ti prenio onu Lukinu
informaciju o amaterskom kazalištu u kojem su i Zrinka i Nataša bile ĉlanice,
ja sam odmah... Ukratko, bio sam efikasan.
— Pa, reci mi onda barem nešto.
— E, to ne bih — uzvrati Šoštar obješenjaĉki. — Nego, vjerujem da bi
tebi prijala jedna cigara, s obzirom na to da si upravo ruĉao, odnosno veĉerao.
— Kako ti to znaš?
— Ja sam, da prostiš, policajac — uzvrati inspektor. — Onda?

155
 Zaĉas su se dogovorili. Remetin se kratko javio svojoj ţeni u sobu i
rekao da se ide naći s Vladom, a ona je samo odmahnula rukom ne otvarajući
oĉi. Remetin se prepao da joj je došla glavobolja, koja je, doduše, bila vrlo
rijetka, ali bi, kad bi se javila, znala potrajati i po dva-tri dana. Uzeo je
vjetrovku i odbrzao niza stube.
Šoštar ga je ĉekao u malom parku nasuprot kafiću u kojem se Remetin
bio našao s onom crnokosom glumicom. Sjedio je inspektor na jednoj od tri
klupe koliko ih je ondje bilo, udobno zavaljen i pušeći cigaru koju je drţao
meĊu zubima posve isto kao Clint Eastwood. Remetin je prišao i sjeo pokraj
njega. Parkić je bio u sjeni, slabo osvijetljen, pa su njih dvojica nekome sa
strane mogli izgledati kao ljudi koji nemaju baš posve ĉiste namjere. Ali,
urednik je znao da je Šoštar izabrao tu poziciju zato što odatle moţe vidjeti
terasu kafića, a da pri tome sam ne bude viĊen. Prihvatio je usku crvenu
kutiju, te iz nje izvukao cigaru, a onda ju je slasno pripalio.
— Samo promatramo, ili imaš sastanak? — upita Remetin.
— Imam i sastanak — kimne Šoštar. — Ĉuj, sad te podmićujem tom
cigarom, a dat ću ti još jednu, jer si ti obavio ono što sam morao obaviti ja.
— A to je?
— Našao si vezu izmeĊu dviju otetih ţena — uzvrati policajac, a onda
se odmah poţuri da doda: — Znam, znam da to nisi ti nego Luka, ali to je ista
stvar... Tako me je onda malo grizla savjest, pa sam se poţurio... I, imao sam
sreće. O tom njihovom amaterskom kazalištu, a zvalo se Klokan, ima neka
mala bilješka na internetu, ali to nije ništa... No, onda se Hrastinski sjetio da
poznaje nekakvoga tipa koji se bavi poviješću tih kojekakvih alternativnih
skupina i takvih sranja... Pa sam išao razgovarati s njim.
— I on ti je onda...
— On je od onih tipova koji nikad ne odrastu — govorio je Šoštar
zamišljeno. — Bavi se tim glupostima, igra se po cijele dane, pa mu još ni to
nije dosta, nego se i ponaša kao da mu je sedamnaest godina, a ima najmanje
ĉetrdeset pet... Ukratko, on ĉuva i plakate iz onoga vremena, i letke, i šta ti ja
znam, sve to smeće...
— Onda to znaĉi — provjeri Remetin — da si dobio i dokumentarnu
potvrdu da su Zrinka i Nataša bile skupa u tom kazalištu? Moţda su skupa
igrale i u kojoj predstavi?

156
 — To ne, ali zato... — zapoĉne Šoštar, a onda prekine sam sebe: — Eno,
gledaj, stiţu moje mušterije.
— Kakve mušterije? — upita Remetin, ali je ubrzo uvidio da je pitanje
suvišno, pa samo dodade: — Aha, aha. Dakle, tako!
Na terasu onoga kafića sada su stupila dvojica muškaraca. Osvrnuli su
se oko sebe, kao da nekoga traţe, onda su našli prazan stol, pa sjeli za njega.
Jedan od njih bio je znameniti glumac Fedor Stanišić (ovaj puta u graĊanskoj
odjeći, bez uniforme i kišnog ogrtaĉa), a drugi reţiser Mislav Raspopović koji
se toga jutra onako nemilo derao na Luku.
— Eto — rekao je Šoštar — to i cigara, zar nije sve skupa bilo vrijedno
male veĉernje šetnje?
Pri tome je opet pruţio Remetinu onu kutiju i ovaj se opet posluţio iz
nje. Za svaki sluĉaj urednik još upita:
— A njih dvojica bih su takoĊer u tome Klokanu?
— Oh, da! — rekne Šoštar s glumaĉkom intonacijom.
Kao da je uĉio od Luke.

157
 22

Zraka sunca probila se kroz roletu i tukla ravno Remetinu u oĉi.

Pomaknuo je glavu, ali nije pomoglo, okrenuo se na drugu stranu, ali to ga je
rasanilo. Malo je razmaknuo kapke i toga trenutka poĉela su iznenaĊenja.
Najprije je ustanovio da je već pola devet, a davno mu se već nije
dogodilo da tako dugo spava. Onda se prisjetio da je i spavao priliĉno dobro,
te da je u toku noći samo jednom ustajao, što je bilo svojevrstan rekord.
Napokon je utvrdio da nije nimalo oznojen, premda su mu noćna znojenja u
posljednje vrijeme bila posve uobiĉajena.
A sve to bilo je ĉudno. Nakon onakvoga dana, ĉovjek bi oĉekivao da će
mu po glavi ići svakojaki filmovi. Nakon susreta s Magdalenom Blaţević, bilo
bi normalno da se u noći trzao i da mu je ta ţena dolazila u san, ali to se nije
dogodilo. Nakon vijesti što ih je sinoć kasno dobio od Šostara, bilo bi sasvim
oĉekivano da su mu se javile svakojake kombinacije u vezi s prošlošću
slikovitih protagonista neobiĉne priĉe o nestanku dviju ţena. Ali, ni to se nije
dogodilo.
A kad je ustao i odvukao se do kuhinje, ustanovio je da iznenaĊenjima
nipošto nije kraj. Jer, ondje je zatekao već skuhanu kavu i servirano pecivo, a
nasred stola bila je bilješka koja je obavještavala da je njegova supruga otišla
tamo i na trţnicu. Ići tamo, znaĉilo je u kućnom ţargonu ići u sinov stan, i to
je bilo normalno, ali bilo je neoĉekivano to što je gospoĊa Remetin krenula na
Trešnjevaĉki plac, jer bilo je to već drugi put toga tjedna. Urednik je dobro
znao da ona ni kod sina ni na trţnici nema nekoga osobitog posla: oĉito je bila
pod dojmom onoga što joj se dogodilo prethodnoga dana, pa je imala potrebu
malo se izluftati. Njemu je pak to sasvim odgovaralo.
No, ubrzo je morao konstatirati da iznenaĊenja ne prestaju i ni na
ĉinjenici da on mora sam sjediti za kuhinjskim stolom, piti mlaku kavu i
ţvakati kiflu s maslacem, a da preko puta njega nema baš nikoga s kime bi
razmijenio rijeĉ. Jer, kad je ukljuĉio mobitel, utvrdio je da ga je Šoštar toga
jutra već dvaput zvao (prvi puta u pola sedam, drugi put u sedam i dvadeset),
te da mu je poslao i jednu poruku. Toga ĉasa je znao da sve ono što je do tada

158
smislio i iskombinirao moţe slobodno baciti kroz prozor. Zbilo se nešto novo,
a on se nije ni usuĊivao nagaĊati što bi to moglo biti.
Otvorio je, dakle, onu poruku i proĉitao što u njoj piše. A pisalo je:
DoĊi u pp na remizi sto prije.
Nije bilo potpisa, ali to je bilo uobiĉajeno, kao što je bilo uobiĉajeno i to
što se Vlado ne obazire na velika i mala slova niti na interpunkciju. Ali,
muĉilo je Remetina pitanje što znaĉi ono pp. Trebale su mu dobre dvije
minute da, mozgajući od svake ruke, napokon zakljuĉi kako to mora biti
policijska postaja. Prisjetio se da ondje, na Remizi, takva postaja doista postoji
i da on otprilike znade gdje se nalazi.
Tako je sad imao cilj, imao je što oĉekivati i ĉemu se nadati, te je zato
krenuo u kupaonicu. Zaĉas je ondje obavio sve poslove, a onda na trenutak
oklijevao što da obuĉe, jer nije bilo supruge da ga savjetuje, a maglovito mu se
ĉinilo da je na radiju ĉuo kako će toga dana vrijeme okrenuti na kišu. Na
kraju je samo uzeo svjeţe rublje i košulju, zakljuĉivši kako će mu biti dobre i
juĉerašnje hlaĉe i cipele. Spustio se u prizemlje, pa nekoliko trenutaka
oklijevao, a onda izraĉunao kako mu se ne isplati uzimati auto: Vlado sigurno
ima svoj, a Remiza je daleko taman toliko koliko treba za ugodnu jutarnju
šetnju. Otputio se, dakle, oštrim korakom onamo.
Šoštar ga je ĉekao pred policijskom postajom. Na trenutke se Remetinu
ĉinilo da policajac ima sliĉne sposobnosti kao i njegova ţena: kao što je
gospoĊa Remetin uvijek toĉno znala kad on dolazi, pa bi izašla na balkon,
tako bi i Šoštar prilikom svakog sastanka naruĉio pivo jednu minutu prije
urednikova dolaska, ili bi, kao u ovom sluĉaju, izašao pred vrata. Ondje su
nekoliko trenutaka stajali i pušili cigarete.
— Nije vrag — kazao je Remetin — da imamo još jedan sluĉaj?
— Imamo, imamo — potvrdi policajac s nekakvom zluradošću, kao da
je on dosad sve oko sebe uvjeravao da će tako biti, a nitko ga nije slušao. —
Eno, tamo — pokazao je prstom visoku zgradu što je stajala stotinjak metara
daleko.
— Opet neboder? — zaĉudi se Remetin. — Pa zar je taj tip fiksiran na
nebodere? I dosadašnje ţrtve stanovale su … — tu se prekinuo, jer mu se
takvo razmišljanje uĉinilo sumanuto. — Ili ipak trza samo na crvenokose? Je
li i ova...?

159
 — Nije — smješkao se Šoštar kao da se i ne ĉudi mnogo Remetinovu
naĉinu razmišljanja. — Plavuša. Doduše, ofarbana, pa se ne moţe znati...
Zove se Stela Repuš, lijeĉnica.
Obojica su osjećala da su zapoĉeli razgovor s krive strane. Jer, bilo je tu
zacijelo još mnogo toga što je Šoštar htio Remetinu kazati, i još više onoga što
je Remetin htio Šoštara pitati, a za to je trebalo i vremena i koncentracije. A
ovako, na ulici... Zašto je, uostalom, Šoštar ţelio da se naĊu na ulici? I zašto je
uopće pozvao Remetina u policijsku postaju, ako ga u tu postaju sad ne ţeli ni
uvesti? Urednik je slutio da na sva ta pitanja postoje odgovori, ali da na njih
treba priĉekati. Zato je pokušao malo usmjeriti razgovor, pa je upitao:
— Što je bilo sinoć?
— Misliš s onom dvojicom seronja?
— Da, sa Stanišićem i Raspopovićem.
— A ništa — slegne Šoštar ramenima. — Klasiĉna priĉa. Potvrdili su da
su obojica bili u tom kazalištu Klokan, priznali su da su obojica udvarali i
Zrinki i Nataši, priznali su da su bili odbijeni, odmah ili malo poslije, i tako...
Jedina ĉvrsta stvar je to...
— Što nijedan od njih nema alibi? — prekine ga Remetin.
— Vidiš, to je druga ĉvrsta stvar — kimne Šoštar. — Obojica tvrde da
su bili kod kuće sami i u vrijeme kad je oteta Zrinka i u vrijeme kad je oteta
Nataša.
— A prva ĉvrsta stvar?
— Prva je to da je Raspopović priznao, i to na vlastitu inicijativu, da je
u dva-tri navrata presreo Zrinku u kvartu, kad je išla u nabavu pa je pokušao
stupiti s njom u razgovor.
— Ali bez uspjeha? — Remetin se sjeti kako je od mlade prodavaĉice
ĉuo da je neki muškarac doĉekivao glumicu ispred dućana. — Nekako mi se
ĉini...
— Bez uspjeha — uzdahne Šoštar.
— A tvoja procjena? — upita sad novinar.
— Misliš o tome jesu li njih dvojica sposobni...? — provjeri Šoštar. —
A, što da ti kaţem? Sve ovisi o tome kako ćemo definirati te otmice. Je li to

160
nešto smišljeno, dobro organizirano i logiĉki utemeljeno, ili je gesta oĉajnika
ili manijaka? Ako je u pitanju ono prvo, onda nijedan od te dvojice ne bi bio
kandidat. Ali, ako je u pitanju ovo drugo, onda bi i oni to mogli.
— Kao i svatko drugi — dopuni ga Remetin. — Ako bi se, recimo,
radilo o novcu... Mislim na one posudbe.
— Palo mi je i to na um — potvrdi Šoštar.
A onda, kao da mu je taj razgovor iznenada dosadio, predloţio je da uĊu
u policijsku postaju. Ondje se bez rijeĉi uputio niz hodnik, do posljednje sobe
na desnoj strani, te je otvorio vrata, a da — u to je Remetin bio siguran —
nije ni pokucao. A da ĉovjek tako postupi, mora imati nekakav razlog, jer
kuca se gotovo automatski, pa se treba prisiliti da ne pokucaš. Ušli su.
Soba je vonjala tako kao da u njoj ljudi jedu jela kupljena na kiosku i
spavaju odjeveni. Bila je ondje jedna klupa, pisaći stol sa zelenim ultrapasom i
jedan stolac. Sve kao da je vremeplovom prenijeto iz nekih vrlo davnih
vremena.
Na stolcu je sjedio policajac u uniformi, okrenut leĊima prema ulazu, a
licem prema prozoru. Remetin odmah opazi da mu je jedna ruka u zavojima, i
da je ovješena o vrat osobitim drţaĉem koji je obavijao cijelu podlakticu.
Ĉovjek je pokušao ustati kad su ušli, ali ga je Šoštar samo potapšao po ramenu,
i ovaj je opet sjeo. Spazivši Remetina, pruţio mu je ruku i promrmljao svoje
prezime:
— Prpić.
Šoštar je sjeo za stol, a Remetin se smjestio na klupu. Mladi policajac
bio je blijed i imao je modre podoĉnjake. Moglo mu je biti oko trideset
godina.
— Ĉuj, momak — rekao mu je Šoštar. — Oprosti što te tu zadrţavamo,
znam da bi trebao leţati...
— Ma, nema problema — rekao je policajac blago pocrvenjevši. —
Samo recite.
— Znam da si sve već izjavio u zapisnik — preo je dalje Šoštar — ali mi
bismo ipak htjeli od tebe, neposredno... Kad se dogodilo, kako se dogodilo i
kako si ti... — napravio je neodreĊenu gestu i pokazao na policajĉevu ruku.

161
 — Bilo je upravo prošlo jedanaest — kazao je policajac malo se
namrštivši. — Ja sam malo prije toga predao smjenu i krenuo sam kući. Auto
mi je bio parkiran dolje, toĉno ispod ovog tu nebodera, jer kad sam došao na
posao, na našem parkiralištu nije bilo mjesta. Tako sam krenuo prema autu, i
bio sam već i stigao do njega, i otkljuĉao, a onda sam zaĉuo neku neobiĉnu
buku. Vidio sam da dolje, toĉno kod ulaza u neboder, stoji vozilo i da su na
njemu vrata otvorena. Kad sam išao prema svojem autu, ja sam prošao pokraj
toga vozila, ali nisam vidio da itko u njemu sjedi. U svakom sluĉaju, sad sam
shvatio da ona buka dolazi od borbe: netko je nekoga pokušavao ugurati kroz
otvorena vrata. Jedno je bila ţena s priliĉno visokim potpeticama, a drugo
valjda muškarac, u crnoj odjeći i sa skijaškom kapom na glavi, s tenisicama na
nogama. Shvatio sam da se moram umiješati.
— Što misliš da se dogodilo? — potakne ga Šoštar.
— Pa, meni se ĉini da je moguće samo jedno. Auto je stajao ondje
parkiran uz ploĉnik, kao, uostalom, i deseci drugih auta u toj ulici, a netko je
u njemu sjedio i ĉekao da se ona ţena pojavi. Ona je vjerojatno izašla kroz
vrata nebodera, i tada joj je taj tip priskoĉio. Ali, ona kao da je imala dobre
reflekse, pa se nije dala, i tu je došlo do natezanja...
— I, što si ti...?
— Ja sam postupio po protokolu. Povikao sam stoj i potrĉao onamo.
Nisam u tom ĉasu više imao kod sebe sluţbeni pištolj, jer sam ga bio bacio na
sjedalo svojega auta. U svakom sluĉaju, onaj napadaĉ me je opazio i okrenuo
se prema meni. Dok sam ja shvatio što se dogaĊa, on je već pripucao: ispalio je
dva hica i jedan od njih pogodio me je u nadlakticu, a drugi je probio šajbu na
jednome od parkiranih automobila.
— Je li rana teška? — upita Remetin prvi put otvorivši usta.
— Ništa, samo mišić — nasmiješi se policajac. — Imao sam sreću. U
svakom sluĉaju, morao sam uzeti zaklon i vratiti se po pištolj. A dotle je on
već uspio savladati onu ţenu. Ja mislim da joj je nešto stavio na nos, jer vidio
sam da se odjednom srušila kao vreća... I, dok sam se ja snašao...
Nastao je trenutak tišine. Dalje je bilo lako naslutiti: auto se odvezao
prema Okićkoj, a odatle ga više nitko nije mogao slijediti. Ali, Šoštar sad nije
pitao o autu, nego nešto posve drugo:

162
 — Nisi mogao procijeniti koje je oruţje? — obrati se mladome
policajcu.
—Ja mislim da je to nešto sliĉno onome što mi koristimo — reĉe ovaj
zamišljeno. — Moţda hrvatski samokres.
— Auto?
— Auto je bio talijanski.
— Kako to misliš?
— Mislim na marku i na registraciju.
Šoštar je ustao od stola i prišao mladome policajcu, malko škiljeći, kao
da ţeli podsjetiti ĉovjeka o kako se ozbiljnim izjavama tu radi i o kako vaţnim
podacima.
— Siguran si? — upita inspektor.
— Siguran sam — potvrdi mladi ĉovjek ĉvrsto. — Bio je to fiat,
tamnoplavi, o tome nema sumnje.
— A registracija?
— E, što se tiĉe registracije... — otegne pozornik — tu je malo teţe, ali
opet nema sumnje... Prva dva slova bila su PE, to sam siguran, a poslije su bile
dvije osmice i jedinica, samo ne znam toĉno u kojem rasporedu... I, bila je
oznaka drţave, to sam dobro vidio. Uostalom, i oblik tablica i tip slova bio je
talijanski, dajem ruku u vatru...
Šoštar i Remetin kratko se pogledaše, u znak da su se obojica sjetili
istoga: onoga Gaetana o kojemu je govorila Eta Vrbanac, tvrdeći kako ga je
vidjela u Zagrebu i kako je on ovamo zacijelo došao zbog Zrinke. U redu, ali
ako je tako, zašto onda toga Gaetana zanima i ova ţena koja je sad oteta?
Kakva je veza meĊu njima i kakva je njihova veza s Natašom Pravdić?
Sad je Šoštar, koji se do tada šetkao gore-dolje, opet prišao mladome
policajcu, pa mu stavio ruku na rame. Rekao je:
— Ti si svoj posao obavio kako treba. Hajde sad lijepo kući, pa se
naspavaj... Koliko ti je doktor dao?
— Sedam dana — uzvrati policajac.
— Dobro je, drţi se.

163
 Šoštar se s rukovao pozornikom, a potom je isto uĉinio i Remetin.
Mladi policajac je izašao i ostavio dvojicu starijih muškaraca same u onoj
turobnoj prostoriji. Ali, Šoštaru sve to kao da nije osobito smetalo, nego se
razvagnio za onim stolom, digao noge na njegovu zelenu površinu i izvukao
iz dţepa kutiju s cigarama, pa ponudio i Remetina. Urednik se smjestio na
stolicu za ispitanika na kojoj je do maloprije sjedio pozornik, pa su tako
zapalili. U prostoriji nije bilo pepeljare, ali su zato postojale dvije ĉaše što su
stajale uz bocu mineralne vode na prozorskoj dasci. Šoštar je jednu od tih ĉaša
pretvorio u posudu za opuške. Kad su im se nad glavama zavijorili prvi
oblaĉići plavoga dima, Remetin progovori.
— Jedna mi stvar nije jasna.
— Znam već i koja — nasmiješi se Šoštar. — Spomenuo sam ti ime i
prezime otete ţene, pa se ti sad pitaš...
— Tako je. Odakle znamo tko je ona?
— Nije bilo teško utvrditi — slegne ramenima Šoštar. — Prvo smo na
licu mjesta, ondje gdje je bio parkiran otmiĉarev auto, našli identifikacijsku
karticu.
— Kakvu karticu?
— Ma, onu, znaš, s imenom i prezimenom, kakvu ljudi nose u velikim
firmama, ili kad idu na kakve simpozije i na takva mjesta...
— Kako znamo da je ta kartica upravo njezina? — upita Remetin.
— Skupio ju je ovaj mali pozornik još sinoć, ĉim je otmiĉar odjurio...
Ĉak je pomislio i da je ţena moţda tu karticu namjerno odbacila, da nekako
upozori... Ali, inaĉe, naravno, nismo mogli biti sigurni. Zato smo pregledali
automobile koji su bili parkirani ondje u blizini.
— I?
— I, evo: na kartici je pisalo Stela Repuš, a malo dalje našli smo auto
koji je registriran na tu istu Stelu Repuš, pa smo iz toga zakljuĉili da je ona
namjeravala otići do toga auta i odvesti se.
— Znaĉi da onda ona ne stanuje u kući iz koje je upravo izašla, u tom
neboderu? — Remetinu je i samome bilo smiješno što mu je to toliko vaţno.
— Ne — vrtio je Šoštar glavom. — Ona stanuje u Sigetu. Ali, opet u
neboderu, kad si ti već toliko zapeo za taj podatak.

164
 Bilo je to sasvim oĉito peckanje, a Remetin je znao da ga je i zasluţio. U
ovome razgovoru pripala mu je uloga ĉovjeka koji sporo kopĉa, a k tome još
ima i neke svoje opsesije, drugima posve nerazumljive. Morao je, dakle, tu
ulogu igrati do kraja. Rekao je kao da provjerava:
— Onda to znaĉi da je ta Stela bila kod nekoga u posjetu u tom
neboderu?
— Tako ispada — potvrdi Šoštar.
— Samo, kod koga? — razmišljao je Remetin glasno. — Koliko moţe
biti stanova u toj zgradi? Stotinjak? Ili više? I, kako ćemo mi utvrditi...
— Utvrdit ćemo nekako — smješkao se Šoštar. — Jer, ako mene pitaš,
to je kljuĉan podatak.

165
 23

To je bio takav dan: kako god da je Remetin planirao svoje dalje

kretanje i poslove, okolnosti su uporno odreĊivale drugaĉije, pa njemu nije
ostajalo ništa drugo nego da im se prikloni i da im se prilagodi. A iz iskustva
je znao da je tako i najbolje: većinu vremena ĉovjek koliko-toliko upravlja
svojim ţivotom, pa moţe i planirati što da dalje s njim uradi, ali dolaze
trenuci kad to više nije moguće i kad prilike i situacije odluĉuju sve, do
najmanje sitnice.
Ĉak i do takve sitnice koja se tiĉe pitanja hoće li ĉovjek hodati, voziti se
tramvajem ili sjesti u vlastiti automobil. Budući da je bilo još priliĉno rano,
Remetin je nakanio vratiti se do svoje kuće, eventualno doĉekati suprugu i
popiti s njom kavu, a onda sjesti u auto i otići u redakciju. Ali, upravo u ĉasu
kad je napuštao policijsku stanicu, zazvonio mu je mobitel, i on je iz toga
razgovora doznao da neće ići kući, kao što je bio planirao, nego u centar
grada, gdje je mislio da nema nikakva posla. A budući da je centar bio daleko,
pokazalo se najlogiĉnijim da sjedne na tramvaj, pa je tako i uĉinio. A da mora
poslušati ono što mu okolnosti nalaţu, o tome nije ni trenutka sumnjao. Jer,
kad se javio na mobitel, zaĉuo je mlad muški glas.
— Gospodin Remetin? — upitao je taj. — Ovdje Patrik Soljaĉić. Potom
je zašutio. Iz toga je Remetin zakljuĉio kako ĉovjek oĉekuje da njegovo ime
uredniku nešto znaĉi, pa zato nije obavezan ni objašnjavati tko je ni zašto
zove. I, smjesta se Remetinu javila griţnja savjesti, jer je pretpostavio da je
sugovornika nekada upoznao i da bi doista morao znati tko je on, a, eto,
zaboravio je kao na smrt.
— Da, izvolite — rekao je što je mogao uljudnije.
Sad je ĉovjek, izgleda, ipak uvidio da njegovo ime nije dovoljno kao
lozinka, pa je zato objasnio:
— Ja sam producent serije Zanimljivo doba.
Zanimljivo doba? Aha, to je ono u ĉemu igra onaj Fedor Stanišić, pa
Mila Borić, a od novijega vremena i Luka. Sad je Remetinu bilo jasnije zašto

166
ĉovjek oĉekuje od njega da zna tko je on; to je takav svijet, a sliĉno je,
uostalom, bilo i s crnokosom glumicom, koja je mislila da njezino ime otvara
sva vrata. Zašto li taj producent treba Remetina? Ako se nije iznenada sjetio
neĉega što bi moglo pomoći u istrazi oko nestanka Zrinke Vrbanac, onda
ostaje samo... Remetin osjeti kako ga poĉinje ţariti u zatiljku, a to je uvijek
bila sigurna najava nevolje.
— Kako vam mogu pomoći? — upita on Soljaĉića.
— Moţemo li se naći? — upita ovaj donekle oklijevajući, a onda
iznenada odvrne pipu: — Zapravo, trebali bismo se susresti što prije, nama
stoji proizvodnja, termin curi, cijela ekipa je na okupu, i mi sad moramo... A
meni je reĉeno da jedino vi moţete na njega utjecati...
— Na Luku?
— Da.
Dalje Remetin nije pitao. Kao prvo, nije to bila stvar za telefon, a kao
drugo, ako se radi o tolikoj ţurbi, onda i ne treba gubiti vrijeme na duga
objašnjenja. Popeo se u prvi tramvaj koji je naišao i njime se odvezao do
Kazališnog trga. Usput se nije pitao ni što ga ĉeka na odredištu, ni kako će
postupiti, niti hoće li u svojim akcijama uspjeti. Znao je samo da mora raditi
upravo to što radi, a to ga je ĉinilo mirnim i bistrim.
Patrik Soljaĉić ĉekao ga je na terasi Kazališne kavane, te ga iznenadio i
izgledom i naĉinom govora, a i sadrţajem svojih rijeĉi. Remetin je mislio da
će to biti nekakav grmalj u tijesnom sakou ĉija će svaka gesta signalizirati
kako ĉovjek ima mnogo novca i kako neće prezati ni pred ĉim da ga stekne
još; a doĉekao ga je krhki i blijedi momak s naoĉalama bez okvira, dugih i
pomalo drhtavih prstiju, pristojna drţanja i simpatiĉna osmijeha.
Doduše, pokušao je i on u prvim minutama susreta igrati oštro, ali onda
je uvidio da to kod Remetina ne pali, pa je okrenuo ploĉu. Jer, ĉim su se
rukovali i ĉim je urednik zatraţio pivo, razgovor je uletio u samu bit stvari.
Remetin je kazao:
— Pustite me da pogaĊam. Luka ţeli izaći iz projekta, je li tako?
— Tako je — uznemireno je Soljaĉić istezao vrat. — A znate li vi
koliko to košta? Već smo snimili s njim pusti materijal, i sad bi sve te scene
trebalo s drugim glumcem... U ugovoru jasno stoji da, ako glumac vlastitom
krivnjom... I tako dalje i tako dalje. Ja sam vas zapravo htio zamoliti da ga

167
upozorite kako bi on sve ovo mogao jako skupo platiti... Ako doĊe do suda, to
će njega financijski upropastiti. A on se ne da krstiti, ne znam što da vam
kaţem...
— Je li on dobar u toj ulozi? — upita Remetin.
—Jest, kaţu mi da je dobar, pa je utoliko ĉudnije... Zamislite, jutros je,
nakon deset minuta snimanja, naprosto skinuo periku, strgnuo brkove i
izjurio van. I nestao, nitko ne zna gdje je. Ja mislim da bi ga trebalo, makar
silom...
Remetin je sa strahom pomislio da Luka moţda u tom ĉasu negdje loĉe,
što bi bila najgora od svih mogućnosti. Ipak, uspio je odagnati iz glave tu sliku
i vratiti se razgovoru.
— Znate što, gospodine Soljaĉiću — rekao je staloţeno. — Meni ne
moţete prodavati te fore. Ja ne znam što je Luka potpisao ili što nije potpisao,
ali znam vrlo dobro ovo: to što vi priĉate o nekoj ne znam kakvoj šteti, to je
sve blef i to moţete objesiti maĉku o rep. Ja nisam posve neupućen, znate.
Ako je Luka imao tri puta po pola dana snimanja, onda ja znam što to znaĉi i
koliko to otprilike košta. Toliko koliko se na to potrošilo, toliko obiĉno ode
na repeticije i sliĉne stvari. Prema tome, nećete vi biti ni na kakvoj velikoj
šteti. Pa mi zato recite koji je pravi razlog tolikoga vašeg uzbuĊenja.
Tu se Soljaĉić naglo opustio, kao da je odjednom odluĉio da više neće
igrati ulogu u koju je bio uskoĉio. Baš kao i Luka. Pogledao je Remetina
iskreno i rekao:
—Ja sam i jedan od scenarista serije. Zapravo, i glavna ideja je moja. U
svakom sluĉaju, meni je silno stalo do toga da tu ulogu igra baš Luka... Njega
neki ljudi još pamte, i znaju da više ne glumi. I sad se on vraća... Vraća se u
ĉasu kad kao novinar ima ime, da bi glumio sebe kakav je nekada bio... Da bi
glumio da je glumac, koji glumi ulogu, a u ţivotu zapravo...
Remetin je osjećao kako se u njegovoj glavi nešto dogaĊa. Bilo je to kao
ono kad ĉovjek iz velike daljine, pa još i kroz dalekozor, promatra neki objekt
koji se kreće jako brzo, pa mu taj objekt stalno bjeţi i izmiĉe, a on ga ne
uspijeva identificirati, ali zna da se radi o neĉemu vaţnom. I, zna da mu štošta
ovisi o tome što gleda, premda mu nije posve jasno zašto je tako.
— Mislim da vas razumijem — kazao je Soljaĉiću. — Nastavite.

168
 — Pa, eto, ja sam u scenariju zapravo htio dobiti to neko prepletanje
zbilje i fikcije, shvaćate... Luka je i inaĉe zanimljiva osoba, nije jasno je li on
glumac koji glumi novinara, ili novinar koji u sebi krije glumca, ili je malo
jedno, a malo drugo... A u svim je tim ulogama i stvaran...
Remetin nije imao volje slušati dalje. Bila je to malo previše kićena
pohvala Lukine vaţnosti, a osim toga, onaj objekt što ga je u glavi motrio kroz
dalekozor sad je nestao. Urednik se stao pitati kako da na uljudan naĉin kaţe
ovome Soljaĉiću da mu se fućka za njegove umjetniĉke pretenzije i da ne
misli Luku nagovarati da se vrati, i to zato što mu je Luka odviše vaţan. Bi li
vrijedilo da Soljaĉiću objašnjava kako se tu radi o tome da je Luka pokušao
rekonstruirati vlastitu prošlost i nekako je popraviti, pa je to, eto, završilo
tako kako je završilo? Oklijevao je nekoliko trenutaka.
I, tada ga je spasio mobitel. Ĉim je pogledao na displej, znao je će se
opet morati prepustiti zbivanjima i da neće biti gospodar vlastitoga kretanja.
Doista, bio je to Šoštar. Rekao je:
— Bi li tebi bila prevelika tlaka vraćati se opet na Remizu?
— Pa, ne znam — kazao je Remetin, premda je već bio odluĉio. — Uz
dobar razlog i dobro obrazloţenje...
— Ustanovili smo kod koga je Stela išla u posjet u onom neboderu. Pa
sam mislio da ti i ja...
— Kad ste prije to ustanovili? — išĉuĊavao se Remetin. — A kod koga
je išla?
— Mi stari pokvarenjaci — kazao je Šoštar uz cerek — odmah smo
pomislili da je išla kod ljubavnika. Barem ja jesam. Ali, nije to posrijedi. Išla je
kod jedne ţene. Onda, dolaziš ili ne dolaziš?
— Dolazim.
I, doista je došao. Napreĉac se oprostio od Soljaĉića, dajući mu na
znanje da ovaj, što se Remetina tiĉe, moţe Luku i tuţiti, ali da urednik neće
ni prstom mrdnuti da svoga pomoćnika vrati pred kamere. Tramvaj mu je
naišao ĉim je prispio na stanicu, i bio je to tramvaj koji je vozio ravno na
Remizu. Tako se onda truckao sve do posljednje stanice, razmišljajući o tome
hoće li toga dana uspjeti napraviti veliku temu o otmicama ţena u Zagrebu.
Radio i televizija već su naveliko larmali o nestanku Stele Repuš i pozivali
policiju da što prije nešto uĉini. A jasno se vidjelo kako ţele stvoriti psihozu

169
koja će tjerati konzumente da što više slušaju i gledaju, a to će pak poskupjeti
reklame što se emitiraju u pauzama. Jako se Remetin ĉudio što se njegov
Glavni još nije oglasio, jer taj je ţivio u stalnom strahu da će ga konkurencija
preteći, pa ga je ova sad situacija sigurno posve izbezumila. Onda je urednik
sebe podsjetio na staru mudrost da se nikad ne treba pitati zašto se ne
dogaĊaju loše stvari, nego da samo treba uvući glavu u ramena i nadati se da
se neće ni dogoditi.
Šoštar ga je, kao što su se bili i dogovorili, ĉekao pred ulazom u onaj
neboder, zapravo gotovo toĉno na mjestu gdje se otmica odigrala. Sjeo je
policajac na stube kao kakav dripac, u svojim dobro krojenim hlaĉama, u
svojim mekanim cipelama: našao je mjestašce u hladu pa je ondje slasno pušio
cigaru, te je izgledao kao frajer koji ĉeka djevojku, a ne kao striĉek kojemu
šezdeseta kuca na vrata. Ustao je kad je Remetin naišao, pa je rekao:
— Moramo se poţuriti. Pustio sam je da se krĉka sat vremena, i sad je,
mislim, u pravom raspoloţenju. Ali, više od toga imalo bi suprotan uĉinak.
— A tko je ţena? — upita urednik.
— Sad ćeš vidjeti — uzvrati Šoštar i otvori vrata dizala koje se vrlo brzo
odazvalo njihovu pozivu. — Samo gledaj i slušaj.
Pritisnuo je gumb devetoga kata. Dizalo je jurnulo uvis i zaĉas ih
dovelo na odredište. Ondje se Šoštar malo osvrnuo oko sebe, a onda je prstom
pokazao na jedna vrata. Vrata su se od drugih razlikovala po tome što je na
njih bila nalijepljena velika plava zvijezda, nejednakih krakova, ali zato
svjetlucava. Na vratima je pisalo MIMA SENĈAR. I, ništa drugo.
A ipak, Remetinu se nekako ĉinilo da mu to ime nije posve nepoznato.
Naravno, nije se ni za ţivu glavu mogao sjetiti gdje je to ime ĉuo ili vidio, ali
već mu je i to bilo dovoljno upozorenje. Stajao je iza Šoštara dok je ovaj
zvonio.
— Tko je? — zaĉulo se iza vrata.
— Ja sam mislio da ste vi vidoviti, gospoĊo — zareţao je Šoštar. — I da
unaprijed znate...
Stvar je poĉela loše, to je Remetinu bilo odmah jasno. Vrata su se
otvorila i na njima se pojavila odeblja ţena otprilike njihovih godina, dakle, u
drugoj polovici pedesetih, u nekakvom širokom kaftanu, penjoaru, negliţeu,
hausklajdu ili vrag bi znao ĉemu. A pri tome se vidjelo da to nipošto nije

170
nekakva kućna odjeća, nego dio ţenina kostima, ili radnoga kombinezona,
ako se moţe tako reći. Iza njezinih leĊa nazirao se dio stana i Remetin shvati
da je i to što gleda već nekada vidio. Tada mu je puklo pred oĉima.
Vidio je tu ţenu na nekoj od lokalnih televizija kako baca karte, skida
uroke i izvodi sliĉne bijesne gliste u kasnim noćnim satima. Tada bi imala na
sebi istu ovu haljinu, dok bi kamera bila postavljena u prostoriji koju on sad
gleda s praga, a koja mora biti neka vrsta studija, ili ordinacije, ili kako se to
već zove.
Mirna Senĉar povela ih je prema unutrašnjosti stana i odvela ih do
kuhinje. Stan je bio dvosoban, pa je jedna soba oĉito bila radna, druga
spavaća, i vidovnjakinja je privatne goste mogla primiti samo ondje gdje je i
njih dvojicu primila: u tijesnoj kuhinjici s tri hoklice, izmeĊu radne plohe,
hladnjaka i perilice za posuĊe.
— Ja sam vam na raspolaganju, gospodo — rekla je ona sjedajući. — Ali
bih vas htjela upozoriti da u mome poslu postoje stanovite profesionalne
tajne, baš kao kod lijeĉnika i kod svećenika...
— A ja bih vas htio upozoriti, draga gospoĊo — kazao je Šoštar, pri
ĉemu se otrov cijedio iz njegovih rijeĉi — da i policija ima stanovite
profesionalne tajne. Glavna meĊu njima sastoji se u tome da se moţe nagoditi
s razumnim ljudima, a priĉepiti nerazumne. Ako se, na primjer, netko bavi
poslom koji se moţe tumaĉiti kao prijevara, i ako još pri tome ne prijavljuje
poreznoj upravi ni peti dio svojih prihoda, onda policija moţe takvu osobu
poslati na sud, a moţe je i pustiti na miru, ovisno o okolnostima...
Ţena ga je slušala i kimala glavom. Vidjelo se da sve dobro razumije i da
joj nije prvi put što sklapa tu vrstu sporazuma. Što bi Šoštar rekao, bila je
pripravna za obradu.
— Što ţelite znati o gospoĊi Repuš? — upita Mirna Senĉar poslovno.
— Prije svega, zašto je dolazila k vama — uzvrati Šoštar brzo. — I
uopće, kakav je bio njezin ţivot. Mislim, onoliko koliko vi znate i koliko nam
smijete reći. — Inspektor se nasmiješio slatko i prijetvorno, a Remetin se nije
mogao naĉuditi njegovoj glumi. — Slušamo vas. Kao što vidite, nema ni
snimanja ni zapisivanja.
— Cijenim to — rekla je ona. — Ovako, dakle. GospoĊa Repuš je
udovica.

171
 — Koliko dugo? — uskoĉi Remetin iznenadivši i samoga sebe.
— Oko godinu i pol dana — uzvrati vraĉara bez oklijevanja. — Muţeva
smrt teško joj je pala i upravo zbog toga ona i dolazi k meni...
— Ţeli stupiti s muţem u vezu? Prizvati njegov duh? — upita Šoštar
pomalo grubo.
— Pa da, i to, ali zapravo još više, ţeli znati što je ĉeka... Hoće li ikad
izaći iz ovoga stanja u kojem se sad nalazi.
— A to je stanje, kakvo? — potakne je policajac.
— Depresija, tuga, bezizlaznost... A osim toga, ĉini mi se da ona vjeruje
i kako joj prijeti nekakva opasnost...
— Od ĉega?
— To kao da ni ona ne zna — slegne vidovnjakinja ramenima. — Ali,
ipak se boji. Teško je to objasniti.
— Od ĉega joj je umro muţ? — upita Remetin sad.
— Od raka — uzvrati Mirna Senĉar. — A znate kako je s rakom, uvijek
se govori o psihološkim uzrocima... I, to gospoĊu Repuš najviše i muĉi... Ona
kao da se osjeća donekle krivom...
Šoštar se nagne naprijed i podboĉi se laktovima o stol. Bila je to u isto
vrijeme i kretnja koja povećava prisnost sa sugovornikom, ali i kretnja koja
znaĉi prijetnju. Rekao je tiho, ali nekako siktavo:
— Objasnite.
— Pa, njezin muţ imao je ljubavnicu — rekla je sad vraĉara
gestikulirajući rukama prepunim prstenja. — GospoĊa Repuš nije ga htjela
pustiti, a nije ga htjela pustiti ni ta druga ţena... A on se, izgleda, nije mogao
odluĉiti, jadnik, pa ga je to ţderalo...
— I od toga je umro? — upita Remetin.
— To se dogaĊa, nemojte se ĉuditi — uzvrati ţena ozbiljno.
— Ţivot se za njih troje pretvorio u niz napetosti, inata, mrţnji, ne
znam što da vam kaţem... A nijedna od njih dvije nije popuštala, obje su
traţile od njega da se odluĉi...
— Sve vam je to gospoĊa Repuš ispriĉala? — upita policajac.

172
 — Priliĉno je iskrena.
— To je zato što je grize savjest — odgovori vidovnjakinja.
— To je nju najviše i zanimalo, hoće li ta griţnja savjesti ikada
prestati...
I, na tom mjestu kao da je odjednom ponestalo pitanja. Ţivotna situacija
Stele Repuš postala je malo jasnija, ali se ni po ĉemu nije vidjelo kako je ta
situacija mogla dovesti do njezine otmice. A ni inaĉe nije bilo jasno zašto bi
onaj otmiĉar (ako je doista uvijek jedan te isti) pridruţio tu nesretnu lijeĉnicu
(koja, gle ĉuda, vjeruje u vidovnjaštvo) ostalim dvjema ţenama. Šoštar upita:
— A sinoć?
— Sinoć je bilo sve kao obiĉno — reĉe vraĉara zamišljeno. — Zapravo,
ona dolazi k meni jednom tjedno, više po utjehu i na razgovor, nego radi
nekoga proroĉanstva. Zato je uvijek i primam kao posljednju stranku, pa onda
malo dulje razgovaramo...
— Niste sinoć stekli dojam da se neĉega boji?
— Ne više nego inaĉe.
Tako je razgovor završio. Remetin je znao da sad slijede sve one
formule o obavezama graĊana u suradnji s policijom, pa formule o uzajamnoj
diskreciji, pa prikrivene prijetnje i sve ostalo što uz ovakve posjete ide.
Napokon su se oprostili od Mirne Senĉar.
A kad su se našli u dizalu, Šoštar je izvadio svoj mobitel, koji je bio
pritišan, ali ga je valjda on osjetio u dţepu gdje vibrira još dok su bili gore u
stanu. Bacio je oko na poruke, a onda pogledao u Remetina.
— To je Hrastinski. Poslao sam ga da istraţi je li Stela Repuš bila
ĉlanica one amaterske kazališne druţine Klokan.
— I?
— Ispada da nije.
— Je li Hrastinski vodio raĉuna o njezinu djevojaĉkom prezimenu?
— Ne znam — slegne Šoštar ramenima. — Sad ćemo se naći s njim, pa
ćemo... Imaš li ti vremena zajedno pivo?
— I da nemam, našao bih.

173
 24

Sastali su se s Hrastinskim kod Šostarova auta, koji je bio parkiran

nasred ceste, kako se inaĉe ne parkira, a prozori su na njemu bili s obje strane
dopola otvoreni: inspektor kao da je raĉunao da svi policajci u gradu, a i svi
kriminalci, znaju ĉije je to vozilo, pa se neće usuditi da naplate kaznu ili da
nešto iz auta drpe. Remetinu je bilo smiješno to Šoštarovo bahaćenje, a ovaj
nije ni poricao da se upravo o tome radi: kakva smisla ima biti policajac, ako
ne smiješ kršiti zakone? U svakom sluĉaju, Hrastinski je već stajao pokraj
automobila kao da ga ĉuva i pomalo je brisao znoj s ĉela.
— E, mali — obratio mu se Šoštar. — Jesi li se umorio? Kako ti stojiš s
vremenom?
— Pa, dobro — odgovorio je Hrastinski zbunjeno. — Htio sam vas
izvijestiti o ovome, a onda sam mislio još skoknuti u taj studio gdje snimaju.
— Znaĉi, imaš vremena — zapeĉatio je inspektor, a onda pogledao
svoga pomoćnika, pa Remetina, pa opet svoga pomoćnika. — Znate šta, ljudi
— kazao je — doći na Trešnjevku, a ne svratiti do Ferida, bilo bi isto kao i
otići u Rim, a ne vidjeti papu.
Remetin je na licima dvojice policajaca nastojao ustanoviti tko je taj
Ferid, ali nije utvrdio ništa: Hrastinski je stvar primio sasvim mirno, a Šoštar
kao da je bio i osobito zadovoljan. A opet, urednik je bio siguran da za Ferida
nikad prije nije ĉuo, pa je po tome zakljuĉio da se radi o nekom inspektorovu
novom znancu. Ali, kod Šoštara je to tako i inaĉe išlo: on bi zaĉas stvorio
novo poznanstvo, novu naviku, nova pravila, ali bi sve to nakon nekog
vremena isto tako brzo napustio. Tako se Remetin sad utješio da je i taj Ferid
tek odnedavna za Šoštara trešnjevaĉka znamenitost.
Posjedali su u auto, a Šoštar je krenuo na svoj uobiĉajeni naĉin: punom
brzinom, uz škripu guma, i uguravši se pred tramvaj koji je upravo dolazio iz
smjera Remize, te je sad paniĉno zvonio. Prešao je Šoštar potom Selsku,
naravno, pod crvenim svjetlom, pa je vozio nekoliko stotina metara, sve do
ulice koja se, ako je Remetin dobro vidio, zvala Dobojska. Bila je vijugava,
puna parkiranih automobila i izgledala je šašavo jer su se u njoj u

174
nepredvidljivom ritmu smjenjivale male, gotovo seoske prizemnice i nove
zgrade, što poslovne, što stambene. Tom ulicom stigao je Šoštar do straţnje
strane Trešnjevaĉkoga placa, a onda je auto nagurao na ploĉnik, gdje se nitko
drugi ne bi usudio. Potom je izašao iz auta i protegnuo se.
Hrastinski je krenuo nalijevo još prije nego što je Šoštar išta rekao, po
ĉemu Remetin zakljuĉi da mladi policajac znade kamo idu. A išli su u smjeru
u kojem je bila trţnica, samo što su se tu, gdje su oni sad stajali, još nizali
prazni štandovi, napušteni kiosci i nekakve zgradice neodreĊene namjene,
moţda priruĉna skladišta. Tu, usred svega tog meteţa, ugledali su odjednom
ljude kako stoje u repu.
Rep je bio dug nekih desetak metara jer bilo je u njemu moţda
petnaestak osoba. Po njihovu izgledu nije se moglo zakljuĉiti što ĉekaju, jer
bilo je tu nekih momaka crvenih u licu koji su zacijelo bili šverceri, pa dvije
kumice s maramama, pa jedna gospoĊa u kostimu, jedan mlaĊi ĉovjek u
skupom ogrtaĉu i s modernim naoĉalama, pa onda dvoje umirovljenika, oĉito
slaba imovnog stanja. Publika, dakle, nije otkrivala ništa. Ali, otkrivao je
miris.
Remetin je opazio da ljudi u repu vrlo malo razgovaraju, a da svi
duboko dišu. To je dolazilo otuda što se od kioska pred kojim su stajali širio
doista primamljiv miris mesa, i to mesa koje se peĉe na roštilju. Sad je već
Remetinu Štošta bilo jasnije. Iznad kioska pisalo je jednostavno FERID. I ništa
drugo.
Napokon je urednik sve razumio. Za razliku od njega, koji je ţivio
uredno i takoreći po voznom redu, kod Šoštara se nikad nije znalo kad jede,
kad spava, kad se odmara, a kad se prepušta svojem hobiju, snimanju
starinskim fotoaparatima. Jer, sve je to on bio kadar raditi i ujutro i u podne i
naveĉer, te se nije moglo razabrati što je kad na redu. Tako mu je i sad, u pola
jedanaest prijepodne, došla volja za ćevapĉiće, i nije bilo te sile koja bi ga od
ćevapĉića odvratila.
Samo, kako će do njih doći? Onaj red je bio popriliĉan, a Remetin je iz
iskustva znao da za pripremu dobrih ćevapa ipak treba stanovito vrijeme. Ali,
onda mu se i to otkrilo. U kiosku je radilo dvoje ljudi, postariji muškarac i
mlada ţena; muškarac je moţda bio osobno Ferid, a ţena njegova kći (ili
snaha, ili supruga). Šoštar se namjestio pokraj onoga repa tako da ga gazda
mogne vidjeti, i gazda ga je opazio. Stao je ljubazno gestikulirati i smješkati
se, a onda je prstima pokazao broj tri, jer je vidio da su sa Šoštarom još

175
dvojica; inspektor je nato zakimao glavom. Ferid je dao znak da će sve biti za
sekundu.
A tako je i bilo: nisu još Šoštar i Remetin uspjeli ni dopušiti svoje
cigarete — namjestili su se malo sa strane, gdje nitko nije prolazio — a
pojavio se Ferid, noseći tri somuna prepuna krupnih i oĉito slasnih ćevapĉića.
Podijelio je to svojim gostima, i nije htio uzeti novac, ali mu ga je Šoštar ipak
silom ugurao u dţep. Rukovali su se i Ferid je otišao sjajeći od sreće, a oni su
zagrizli u svoje somune.
Remetin je morao priznati da su ćevapi izvrsni, premda nije uopće bio
gladan. Ubrzo im se mast cijedila niz prste i niz bradu, ali oni nisu na to
obraćali paţnju, nego su uţivali u jelu. Kad su već bili pri kraju, Šoštar je
upitno pogledao svojega pomoćnika, a ovaj je odmah znao što to znaĉi i poĉeo
je govoriti.
— Pouzdano sam utvrdio da Stela Repuš nije bila ĉlanica kazališne
grupe Klokan — kazao je. — A utvrdio sam takoĊer, premda nešto manje
pouzdano, da se ni inaĉe nije bavila kazališnim amaterizmom.
— Tako, dakle, a? — zamumljao je Šoštar preko zalogaja. — Ali,
nekako mi se ĉini da još nisi rekao sve.
— To je toĉno — uzvratio je Hrastnski, koji je sad odnekud izvadio
paket vlaţnih maramica i stao ih dijeliti naokolo. — Stela Repuš je, kao što
znate, bila udana, ali je zadrţala svoje djevojaĉko prezime, i nije uzela
muţevo. A to je meni donekle olakšalo posao, jer nisam morao najprije
utvrĊivati...
— Ali si ipak provjerio i kako se zvao muţ?
— Jesam — potvrdi mladi policajac. — On je umro, ĉekajte, imam
negdje i datum...
— Pusti sad datum — potakne ga Šoštar. — Što nam imaš reći o njemu?
— E, on se zvao Vjeko Sertić i po zanimanju je bio arhitekt... To je
vaţno zato što...
— Mali — prekinuo ga je Šoštar — nemoj mi tu izvoditi bijesne gliste.
Sam ću procijeniti je li vaţno i zašto. Tvoje je samo da naniţeš ĉinjenice. Što,
dakle, znaš o muţu Stele Repuš?

176
 — Upravo na to dolazim — Hrastinski je sad opet brisao ĉelo. —Jedno
vrijeme se bavio scenografijom, i tako je onda, kao student...
— Bio ĉlan toga Klokana?
— Upravo tako — ponikne Hrastinski skromno.
Šoštar je sad pruţio ruku i potapšao pomoćnika po ramenu. U prvi mah
to je izgledalo kao pohvala, ali kad je Hrastinski digao pogled, Šoštar mu samo
prstom pokaţe prema obliţnjem dućanu: to je bio znak mladiću da donese
nešto ĉime će se zaliti oni ćevapĉići.
— Moţda on ima još nešto? — stao je nagaĊati Remetin kad je
Hrastinski otišao.
— Ne vjerujem — uzvrati Šoštar. — Da ima, već bi rekao. Dobar je to
deĉko.
Takve su pohvale bile kod njega rijetke, a nikad ih nije mogao ĉuti onaj
na koga su se odnosile. Ubrzo se Hrastinski vratio s pivom za njih dvojicu i s
mineralnom vodom za sebe, pa su polako pili gledajući naokolo i osjećajući se
kao da su i sami zaposleni negdje na trţnici. Remetin je, uostalom trţnicu
oduvijek volio, zbog veseloga raspoloţenja koje ondje vlada i zbog osjećaja
obilja što su ga davale prepune klupe. Urednik i policajac popušili su po
cigaru i Remetin je zahvalio Šoštaru što mu je otkrio gdje se mogu pojesti
dobri ćevapĉići.
Onda je došlo vrijeme da se rastanu. Policajci su ponudili Remetinu da
ga prevezu kamo ţeli, ali on je imao drugaĉiji plan: kad je već u blizini kuće,
otići će onamo, uzet će svoj auto i tako se odvesti u redakciju. Nekako je imao
osjećaj da će mu auto toga dana trebati, jer će se dogaĊati vaţne stvari, a
moţda bude i kakve jurnjave. Tako se rastao s inspektorom i njegovim
pomoćnikom, te se preko poluprazne trţnice poprijeko uputio prema svome
kvartu.
A onda je odjednom zastao. Na juţnoj strani trţnice, tamo gdje su se
nalazile vage, skladišta, a i neke od prodavaonica, nalazio se maleni kafić.
Imao je usku terasu, na koju jedva da je stalo tri ili ĉetiri stola, dok se
glavnina lokala nalazila u neuglednoj montaţnoj zgradici, gdje takoĊer nije
bilo mnogo više mjesta. Naravno, uvijek je ondje netko sjedio, i publika je
bila vrlo šarolika, baš kao i trţnica. Urednik je pogledom okrznuo tu publiku,

177
a onda se lecnuo: meĊu glavama što su se ondje nazirale ugledao je i svjeţe
friziranu glavu svoje ţene.
U prvi mah je mislio da se zabunio. Ta, što bi ona radila u kafiću? On je
imao problema da je nagovori i da s njim uĊe u takav lokal, a sad odjednom
ondje sjedi sama, i to u po bijela dana? Ili moţda nije sama? Remetin pogleda
bolje. Doista, nije bila sama. S njom je sjedio nekakav muškarac.
Remetin se nalazio na desetak metara od njih i bio je okruţen kupcima,
tako da je postojala mala vjerojatnost da oni njega opaze. Zato je napravio
nekoliko koraka kako bi uhvatio bolji vidik. Sad ih je oboje gledao iz profila.
Ono je doista bila njegova ţena. A muškarac s kojim je sjedila bio je glumac
Fedor Stanišić.
Remetin je nekoliko trenutaka razmišljao. Što se tu moglo dogoditi?
Njegova je ţena jutros poruĉila da misli svratiti na trţnicu i to se lijepo slagalo
s onim što on sad gleda. Hodala je, dakle, trţnicom, a onda je naišla na
Stanišića, koji je moţda išao na svoj posao, na snimanje serije Zanimljivo
doba. Je li i on nju prepoznao, ili je samo ona prepoznala njega? Je li ga
zaustavila? U svakom sluĉaju, susreli su se nekako, i sad ondje na onoj terasi
srdaĉno razgovaraju.
Remetin je nekoliko trenutaka motrio taj razgovor. Nije, naravno,
mogao ĉuti ni rijeĉ, ali je zato mogao još bolje pratiti gestikulaciju. A ona je
mnogo govorila. Jer, Fedor Stanišić ĉesto se naginjao prema gospoĊi Remetin
i nešto joj dugo govorio, ĉak je u jednom ĉasu pruţio ruku i dodirnuo joj
nadlakticu, sve se vrijeme smješkajući i šepireći kao puran. A ona je treptala
kao balavica, slušala ga zaneseno, koketno mu se smiješila, i uopće, ponašala
se tako kao da je taj glumac jako zanima.
Remetin se na trenutak upitao što osjeća. I, ustanovio je da osjeća
olakšanje: griţnja savjesti zbog juĉerašnje epizode s Magdalenom Blaţević
naglo je popustila. A ljubomora? Jedva da ju je i naslutio: predobro je znao da
sve ovo zapravo ne znaĉi ništa. GospoĊa na izmaku ţenske karijere došla je
još jednom u priliku da osjeti kako nekoga zanima, i to je sve.
Pitao se što treba uĉiniti. Nekako je slutio da bi bilo najbolje povući se
neopaţen, ali je isto tako osjećao da to neće biti u stanju: imao je ipak potrebu
da prekine tu idilu na listopadskom suncu. A sam je sebi tu potrebu
objašnjavao time što svakako mora Stanišića još nešto upitati, kad mu se već
pruţila prilika. Otići će onamo, naravno da će otići.

178
 I odluĉio je nešto nauĉiti od Šoštara. Upitao se kako bi inspektor u tom
sluĉaju postupio, i zakljuĉio je da bi ovaj odigrao malu predstavu koja će, ako i
ne upali sama po sebi, ipak otkriti ponešto o cijeloj situaciji i o naravi odnosa
koji tu vladaju. Zaobišao je, dakle, u polukrugu onu terasu, a onda joj se stao
pribliţavati iz drugoga smjera, samo sad hodajući tako da mora proći tik uz
stolove što su stajali pred kafićem. A pri tome je gledao na drugu stranu, kao
da ga zanimaju gljive i orasi što su se ondje prodavali. Ono dvoje morat će ga
vidjeti. Pa, ako ga zovnu, ĉista im je savjest, a ako ga ne zovnu...
— Ivo! — zaĉuo je glas svoje ţene.
Osvrnuo se, a onda im prišao. Rukovao se s glumcem i saslušao
objašnjenje kako su se njih dvoje sluĉajno susreli. GospoĊa Remetin drţala se
ponešto zbunjeno, što nipošto nije bio njezin obiĉaj; a to je znaĉilo da joj
savjest ipak nije posve ĉista. Ili joj je ovaj komedijaš odviše napasno udvarao,
pa je ona muţev nailazak doţivjela kao spas? Bilo kako bilo, sve je to
Remetina ispunjavalo tjeskobom, jer je bio posve nevješt takvim situacijama i
posve nespreman da preispituje emocionalne odnose sa svojom ţenom.
Razgovor je stao teći teško, uz zastoje, kao da se nekakva nit prekinula i više
se ne moţe nadovezati.
Zato je Remetin odluĉio postaviti ono pitanje koje mu se vrzlo po glavi
i zbog kojega se i odluĉio umiješati u tu scenu. Nije pravio nikakve uvode, niti
je objašnjavao zašto pita to što pita: Fedor Stanišić valjda se već navikao da on
svašta zapitkuje, ĉim ima veze s policijom. Dapaĉe, tu vezuje Remetin sad
odluĉio i naglasiti, jer je stao govoriti ţandarskim tonom. Zaustio je:
— Recite, vi ste poznavali ĉovjeka po imenu Vjeko Sertić?
— Scenografa? — uzvrati Fedor Stanišić spremno. — Odnosno, on je
bio sceograf neko vrijeme, a onda je od toga odustao... Umro je, jadan, prije
valjda godinu i pol dana... Zašto pitate?
— Kako ste ga upoznali? — nije se Remetin obazirao na glumĉevo
pitanje, nego je dodao, ne bi li ĉovjeka još više impresionirao: — U kazališnoj
druţini Klokan?
— A, i to znate? — nasmiješio se Fedor Stanišić i pogledom dodirnuo
gospoĊu Remetin, kao da se ponosi podatkom koji je upravo iskrsnuo. — Da,
tamo smo se susreli... Ali, poslije... Vjeko je otišao za svojim poslovima, ja sam
bio na akademiji... Ne znam jesmo li se u meĊuvremenu susreli još dva ili tri
puta, uvijek letimiĉno...

179
 — Dobro — preo je dalje Remetin dok ga je njegova ţena zaprepašteno
gledala. — Nas i zanima — namjerno je govorio u prvom licu mnoţine —
upravo to studentsko razdoblje. Što nam moţete reci o tome vremenu?
Glumac kao da nije bio osobito iznenaĊen tim pitanjima, ili se, kao
glumac, dobro pretvarao. U svakom sluĉaju, malo je oklijevao:
— Pa sad, ništa osobito, Vjeko je bio ugodan suradnik, ljudi su ga
voljeli... — Onda je odjednom zastao, oĉi su mu sinule, pa je dodao: — Sad
znam zašto pitate! Sigurno ste doznali... Pa da, to je! Vjeko je hodao sa
Zrinkom Vrbanac!
Remetin ne samo da to nije znao, nego nije ni slutio, ali sad zapravo
nije bio jako iznenaĊen. PotvrĊivalo se ono što su i on i Šoštar od poĉetka
slutili, premda nisu imali dokaza: korijeni otmica nalaze se negdje u prošlosti.
— Ozbiljna veza? — upita sad novinar.
— Ozbiljna, da — potvrdi Stanišić. — Trajala je valjda i dvije godine...
U meĊuvremenu se Klokan i raspao, a njih dvoje još su bili skupa... Poslije
sam ĉuo da su se rastali...
— Ne znate zašto?
— Navodno se pojavila druga ţena — slegne glumac ramenima. —
Znate već kako to ide.
Remetin, dakako, nije znao kako to ide, ali se pretvarao da zna. I, po
glavi mu je kljucalo kako je ovaj isti Fedor Stanišić takoĊer udvarao Zrinki
Vrbanac, pa je ĉak moţda i hodao s njom. Trebalo je privoditi razgovor kraju.
— Vi ne znate tko je bila ta druga ţena? — upita novinar još.
— Nemam pojma — uzvrati Fedor Stanišić. — Ali, mogu se raspitati.
Ali, Remetinu to više i nije bilo tako vaţno, jer imao je dojam da već
gotovo sve razumije, te da bi ga svaki novi podatak samo zbunio.

180
 25
Bilo je krajnje vrijeme da naĊe Luku. Kad bi nazvao pomoćnikov
mobitel, metalni ţenski glas rekao bi mu da je ureĊaj iskljuĉen; a Katić inaĉe
nikad nije iskljuĉivao, i već je to bilo dovoljan znak za uzbunu. A ako se još
uzme u obzir da je toga jutra Luka doţivio neku vrstu profesionalnog sloma,
bilo je jasno da treba pokrenuti sve sirene i zvoniti u sva zvona. Remetin je
sebi silno zamjerao što je i do sada gubio vrijeme na ćevapĉiće, na ljubomoru i
na sliĉne gluposti, umjesto da ĉini ono što je u tom ĉasu jedino normalno
ĉiniti: da spašava svojega pomoćnika, kojem se moţda i o ţivotu radi.
Odjednom ga je uhvatila ţurba i silna nestrpljivost, pa mu se ĉinilo: ako se
bude kretao, ako bude nešto poduzimao, iz toga mora uslijediti nekakav
rezultat.
Otpratio je, dakle, svoju ţenu kući (Fedor Stanišić je popreĉnim
ulicama otpirio prema onom svom studiju), a onda se s njom rastao pred
haustorom. Malo su govorili, oprostili su se na brzinu, jer oboje su bili svjesni
da se dogodilo nešto na što nisu navikli, a da bi se najradije pretvarali kako se
nije dogodilo ništa. Postojali su, doduše, izgledi da se sve to kamuflira
dnevnim rasporedom i obiteljskom rutinom, ali to se još nije znalo, trebalo je
biti strpljiv. Remetin je sjeo u auto i odvezao se. Pitao se kamo najprije da
poĊe.
Imao je na umu tri mjesta na kojima bi mogao potraţiti Luku. O
kojekakvim zamusanim šankovima i o parkićima gdje se pivo iz samoposluge
pije na klupi (a bilo je svojedobno i toga u Lukinu ţivotu) nije htio ni misliti.
Morao je pretpostaviti da se radi o jednoj od manje ili više redovitih Katićevih
kriza i da se zato treba ponašati onako kako je takvim krizama primjereno.
Urednik je znao da se Luka u sliĉnoj situaciji najviše voli osamiti, a znao je i
mjesta na koja on tada odlazi. Sad je odluĉio ta mjesta obići.
Najprije je otišao do zgrade Drţavnog arhiva na Marulićevu trgu, pa
ondje s mukom parkirao i ušao u predvorje velebnoga zdanja. Nikad nije
doznao zašto Luka odlazi u tu zgradu, ali je nakon boravka u njoj uvijek bio
nekako ĉudno osvjeţen i oporavljen. Tvrdio je Katić, doduše, da se bavi
nekim temama iz povijesti zagrebaĉkog novinarstva, ali mu Remetin nije
odviše vjerovao. Sumnjao je, zapravo, da Luku na to mjesto vuku neke
sentimentalne uspomene, vjerojatno ljubavne, i da on odlazi onamo kako bi

181
razmišljao o svome ţivotu. Zato je sad urednik ušao u predvorje, gdje je
svjetlo dopiralo kroz staklenu kupolu, udahnuo je miris staroga drva i knjiţne
prašine, a potom zavirio u sve prostorije u koje stranke imaju pristup. Luke
nigdje nije bilo.
Potom se odvezao na Medvešćak, do parka Ribnjak. Ondje je Luka znao
ponekad sjediti na klupi i pušiti, drţeći pred sobom raskriljene novine, a
zapravo promatrajući ljude koji imaju tu sreću da mogu boraviti u parku, radi
djece, radi pasa ili radi vlastitoga zadovoljstva, kao da nemaju nikakve veće
brige u ţivotu. Remetin je pomišljao da su Luku roditelji onamo vodili kad je
bio dijete i da mu park takoĊer budi davne uspomene. Ili moţda naprosto
tuguje zato što nikad neće imati svoje djece da ih vodi u Ribnjak? Bilo kako
bilo, urednik je sad dvaput obišao cijeli park (a bila je to priliĉna površina),
zavirio je na svaku klupu i na svaku stazu, ali Luku nije ni ondje našao.
Napokon je otišao na Savski most. Znao je da Katić i onamo ponekad
odlazi, da dugo stoji pokraj ograde i gleda vodu kako teĉe, ili zuri u daleke
krajolike: planine u izmaglici na zapadu, a nebodere Novoga Zagreba na
istoku. Netko drugi moţda bi pomislio kako Luku na most gone samoubilaĉke
misli, ali Remetin je znao da je to mjesto najmanje opasno: naprosto, Luka je
nekada bio veslaĉ, pa se na Savi prisjeća mladosti.
Ondje ga je i našao. Katić je stajao s rukama i dţepovima i zurio u vodu
pod svojim nogama. Sava je, nakon iznimno dugoga sušnog razdoblja, koje je
bilo neuobiĉajeno za to doba godine, bila plitka i vidjelo se dno, vidjele su se
ribice i zrake sunca kako se prelamaju u brzacima. Luka nije ni osjetio kad
mu je Remetin prišao.
— Ti tu kradeš bogu dane — rekao je urednik — a ja neka sam pravim
novine?
Luka se trgnuo, zbunio, ušeprtljio. Jer, naravno, odmah je znao zašto je
Remetin ondje: zabrinut je i stalo mu je do pomoćnika.
— Oprosti, gazda — rekao je Katić. — Evo, sad sam mislio ukljuĉiti
mobitel.
Remetin ga je lagano lupio po zatiljku, pa izvadio cigarete i ponudio ga.
— Ukljuĉit ću ja tebe u visoki napon, ako nastaviš ovako — rekao je.
Luka se uspravio, protresao glavom, pljesnuo rukama, a onda je rekao:
— Spreman sam za akciju.

182
 — O tome ću ja odluĉiti — obrecne se Remetin. — Najprije mi nešto
reci i budi od nekakve koristi. Pitao bih te za ĉovjeka iz tih tamo tvojih
krugova, kazališnih.
— Joj, nemoj mi, molim te, opet s tim! Nisu to moji krugovi —
uzdahnuo je Katić.
— Dosta je bilo cmizdrenja, ovo je posao — odreţe Remetin. — Jesi li
nekad ĉuo za scenogarafa po imenu Vjeko Sertić?
Katić je trenutak razmišljao, ali se već od prvoga ĉasa vidjelo da njegov
odgovor mora biti pozitivan. Trebalo mu je samo da prizove pojedinosti.
— Ĉuo jesam — uzvrati on sad. — I, nešto mi zvoni da taj ĉovjek ima
veze s kazališnim amaterizmom, a da je poslije digao ruke od tih stvari.
Morao bih se malo prisjetiti.
— A ti se prisjećaj — zapeĉati Remetin. — Idemo.
Odveo ga je prema svome automobilu, a Luka nije ni pitao kamo to idu.
Pretpostavljao je vjerojatno da će se sad odvesti u redakciju, jer ĉekao ih je
velik posao: imali su tri otmice, a te tri otmice oĉito su povezane. Trebalo je
od svega toga napraviti koliko-toliko suvislu sliku i malo poraditi na širenju
panike meĊu zagrebaĉkim općinstvom, a samim tim i na podizanju naklade
novina. Da nešto nije u redu, Luka je shvatio tek onda kad je vidio da se voze
prema Trešnjevki.
— Pozivaš me doma na piće? — upitao je.
— Da, baš si zasluţio — odvrati Remetin, a onda se odluĉi malko
iskaliti na Luki i tako mu se osvetiti za svu brigu koju mu je štitonoša
priredio. — Ti si, vidim, od te tvoje holivudske izbezumljenosti sasvim
zaboravio što ti je posao. I, ne sjećaš se onoga što je neka naša ekskluziva, pa
ĉak ni Vlado ne zna o tome ništa?
To nije bila istina, ali Remetin je smatrao da tu malu laţ moţe sebi
dopustiti iz pedagoških razloga: Šoštar je upućen u sve pojedinosti, ali neka se
Luka malo prepadne, dobro će mu doći.
— Što sam propustio? — pitao je Luka uplašeno. — Ja inaĉe ne
zaboravljam, kao što je poznato... — prekinuo se. — Oprosti, slušam.

183
 Oĉito je imao namjeru aludirati na Remetinovu zaboravljivost, ali je
onda zakljuĉio da nije trenutak za to. I, sad je ĉekao što će mu šef reći. A
urednik izusti:
— Sjećaš li se da smo razgovarali s Etom?
— Sjećam se.
— I, sjećaš li se da je rekla kako će je otmiĉar nazvati da joj kaţe gdje da
ostavi novac?
— Sjećam se i toga.
— E, pa onda, što iz toga slijedi? — podigao je Remetin glas i odmah
odgovorio na pitanje: — Slijedi to da se to moralo dogoditi još sinoć. A ona se
nije javila ni nama ni Šoštaru. Prema tome...
Luka je malo ţivnuo, kao da mu se i krv vratila u obraze, i poĉeo je
shvaćati. Podigao je kaţiprst i dopunio Remetinovu reĉenicu:
— Prema tome, moramo se mi obratiti njoj, kad već neće ona nama. A
to što se ne javlja, to je loš znak.
— I ja kaţem — zabrunda Remetin.
— Ili joj se otmiĉar nije javio, a to znaĉi da je nešto krenulo po zlu, ili
se moţda i njoj nešto dogodilo.
— Što bi se njoj dogodilo? — iskosi se Remetin. — Ništa joj se nije
dogodilo.
— Samo kaţem — uvuĉe Katić glavu u ramena.
Odvezli su se do onih nebodera u blizini Doma sportova i ondje je
Remetin nekako našao mjesto za parkiranje. Potom su otišli do ulaza u zgradu
i pozvali dizalo. Zaĉas su se našli na jedanaestom katu.
Ondje je Remetin pritisnuo na zvono kraj vrata na kojima je pisalo
VRBANAC. Nije bilo odgovora. Urednik nasloni uho na vrata ne bi li iz stana
zaĉuo kakav šum. Ništa. Potom izvadi mobitel iz dţepa te nazove broj Etina
fiksnog telefona. Ĉuli su ga kako zvoni negdje u dubini stana, ali nitko se nije
javio. Potom on nazove broj Etina mobitela. Ni tu nije bilo odgovora, kao
uostalom, ni inaĉe toga jutra.
— Da nam je bar sad tu Vlado — uzdahne Remetin. — On bi, ako
treba, i provalio, a ovako ne moţemo znati nije li moţda...

184
 Prekinuo se namjerno, i jako se namrštio kad je Katić opet umjesto
njega završio njegovu reĉenicu, to jest dao konkretan oblik slutnji u
urednikovoj glavi:
— Tako bismo barem znali — izusti Luka tiho — da ona ne leţi mrtva
u stanu.
— Ma, daj, okani me se s takvim budalaštinama — zareţi Remetin.
— Imaš pravo — i dalje je glasno razmišljao Luka. — To nije osobito
vjerojatno. Menije mnogo vjerojatnije da je frajer i nju oteo.
Stajali su na hodniku pod umjetnom rasvjetom i gledali se. Luka je
upravo izgovorio nešto što Remetinu nije palo na pamet, a sama ideja nije mu
se uĉinila glupa. Upitao je:
— Kako misliš i nju?
— Tako, sjećaš se valjda da je spominjala kako joj je prijetio. Moţda je
sad traţila odgodu, moţda se zato ĉak sastala s njim, a on ju je onda odluĉio
prisiliti da ipak pljune tu lovu...
Remetin je vrtio glavom dok su hodali natrag prema dizalu. Nije znao
kako da Katiću objasni zašto moţda ima pravo kad je rijeĉ o otmici, a nikako
nema pravo kad je rijeĉ o njezinim razlozima.
— Zaboravljaš — rekao je — da mi uopće ne znamo zašto on otima te
ţene.
— Pa, zbog nekog razloga iz prošlosti — raširi Luka ruke.
— To je toĉno, ali zašto onda nije već prije oteo i Etu? Ona, naime, ili
pripada u tu prošlost, ili ne pripada. Ako pripada, trebao ju je oteti odmah,
ĉim je oteo Zrinku. A ako ne pripada, zašto bi je otimao sad?
Katić nije imao odgovora na to. Pritisnuli su gumb i pozvali lift, ali on
nikako nije dolazio. Kad god je Remetin poslije razmišljao o tome sluĉaju,
zakljuĉio bi da je upravo to bio presudan trenutak. Jer, da im je dizalo tada
naišlo, oni bi ušli u njega i odvezli se, te tako ne bi uĉinili ono što su odluĉili
uĉiniti dok su ĉekali. A tada bi i njihovo zakljuĉivanje išlo drugim putem i sve
bi moţda posve drugaĉije završilo.
Odozdo se ĉulo nekakvo rondanje i glasovi koji se dovikuju. Netko je
nešto krupno prevozio u dizalu, a to nešto trebalo je utovariti i istovariti, pa
je to izazvalo zastoj.

185
 Luka je bio voljan debatirati, kad je već Remetin pristao da s njim
raspravlja o pojedinostima. A bio je i upoznat s najnovijim razvojem dogaĊaja,
jer se zacijelo u toku jutra ĉuo s Hrastinskim. Oprezno je rekao:
— Još jednu stvar mi reci. Taj tip je oteo dosad već tri ţene. Ali samo je
za jednu traţio novac, je li tako? Ili sam krivo razumio?
— Zaĉudo, dobro si razumio — uzvrati Remetin. — Novac je traţio
samo za Zrinku. A to nije logiĉno. Brat Nataše Pravdić bogat je ĉovjek, i bilo
bi normalno... Za ovu sinoćnju doktoricu još ne znamo kako stoji financijski
niti koga ima od familije, ali za Natašu znamo. Po ĉemu je ona drugaĉija od
Zrinke?
— Po neĉemu svakako jest — kimao je Luka zamišljeno. — A ĉuj,
moţda tip njih i nije sve oteo iz istih razloga?
— Kako to misliš?
— Pa, ne znam... Moţda je jednu oteo radi novca, to bi bila Zrinka, jer
je, recimo, znao da ona ima neku ušteĊevinu iz Italije... A ostale dvije... Ĉuj,
ne znam, moţda je neka osveta, a moţda su i seksualni razlozi...
— Daj, molim te, nemoj mi opet dolaziti sa seksualnim razlozima! —
grakne Remetin. — Uostalom, i da jesu seksualni razlozi, kako ti se to uklapa
s ovim traţenjem love od Zrinkine sestre? Seksualni manijaci pripadaju
sasvim drugaĉijem tipu zloĉinaca nego ucjenjivaĉi, toliko si već mogao nauĉiti
radeći puste godine posao koji radiš.
To je bilo zamišljeno kao prijekor, ali je Luka Remetinove rijeĉi doţivio
kao kompliment. Spominjući posao koji Luka radi, urednik ga je priznao za
novinara, što je, uz malo natege, moglo znaĉiti da ga više ne smatra propalim
glumcem.
— U redu — pogne Katić glavu. — Ti si u pravu, kao i obiĉno. Stvar je
neobiĉna i od toga treba krenuti... A u takvim sluĉajevima, kao što sam ĉesto
imao ĉast ĉuti od našeg gospodina redarstvenika, ĉesto i najmanje sitnice
mogu pomoći. Pa je i meni pala na pamet jedna sitnica.
— Reci.
— Sjetio sam se neĉega u vezi s onim Vjekom Sertićem, za kojega si me
pitao.
— Ĉega si se sjetio?

186
 — On je hodao sa Zrinkom Vrbanac neke dvije godine dok su bili u
tom amaterskom kazalištu.
— To znam — uzvrati Remetin mrko. — Nešto drugo?
— To znaš? — išĉuĊavao se Luka. — Tebe je zbilja teško iznenaditi.
Ali, sjetio sam se još neĉega... Oni su bili priliĉno poznat par, njih dvoje, a
onda se pojavila neka druga cura i naprosto digla Zrinki frajera ispred nosa.
Svi su se ĉudili, jer Zrinka je već nastupala na televiziji i bila priliĉno
poznata... A ova druga bila je obiĉna ţenska. Mislim, ja je nikad nisam vidio,
ali su govorili…
— Znaš li tko je bila, ime, bilo što?
— Znam samo da su se svi pitali zašto je Vjeko pretpostavio Zrinki
anonimnu djevojku. Bila je apsolventica geografije.

187
 26

Kad su se vrata otvorila, Remetin je — baš kao i u jednoj ranijoj prilici

— pomislio da je došlo do nekakve pogreške. Jer, pred njima je stajala ţena od
kojih ĉetrdeset godina, s ruĉnikom na glavi, u šlafroku, bez šminke i priliĉno
nervozna. A to nikako nije mogla biti ona ista ţena koju je urednik upoznao
prije koji dan i od koje je dobio prve informacije o sestrama Vrbanac. On je
bio uvjeren da je ta Etina i Zrinkina susjeda — po imenu Lana — nekakva
menadţerica i da ţivi sama, a sad je njezina vrata otvorio netko drugi. Da nije
i ovdje ista situacija kao u susjednom stanu? Moţda i ovdje ţive dvije sestre?
Ili sestriĉne? Ili majka i kći? Ili obiĉne cimerice? U svakom sluĉaju, sad je
trebalo objasniti zašto su zvonili.
A ipak, Remetin je bio uvjeren kako nisu pogriješili što zvone. Jer,
dizala dugo nije bilo, a da se spuštaju stubama bilo je daleko. Zakljuĉio je tako
da bi mogao još ponešto upitati mladu susjedu koja se, prema vlastitoj izjavi,
sprijateljila s objema sestrama Vrbanac. I, sad je stajao pred vratima, zajedno s
Lukom, i pitao se što da kaţe.
Ali, spasila ga je sama ţena. Njezino se lice odjednom razvedrilo, kao da
je oĉekivala nekoga posve drugog, a novinari joj znaĉe ugodno iznenaĊenje.
Rekla je:
— O, to ste vi! Ima li kakvih novih vijesti?
Remetin se odjednom posramio. Jer, bila je to ona ista Lana s kojom su
već jednom razgovarali, samo što se sad pokazalo da bas i nije tako mlada, a
da nije ni onoliko privlaĉna kao što se ĉinilo dok je na sebi imala svu onu
kozmetiĉku, frizersku i krojaĉku opremu. I, upitao se urednik kako on to ţivi,
gdje su mu oĉi, kad do kasnih pedesetih godina svoga vijeka nije nauĉio
zamjećivati takve trikove, nego se svaki put dade prevariti. Mogao je to,
doduše, sebi i dopustiti, jer njega ţene uglavnom i nisu zanimale kao ţene (s
izuzetkom Magdalene Blaţević, koja se i sad smiješila u njegovoj glavi), a ni
on njih nije zanimao kao muškarac. Ali, kad netko izgleda toliko razliĉito kod
kuće i na ulici kao ova Lana, onda to svakako govori i o njezinu karakteru. U
svakom sluĉaju urednik odgovori:

188
 — Pa, moglo bi se reći da se nešto pomaklo. Htjeli smo vas još nešto
upitati.
— UĊite — rekla je ţena jednostavno.
Stanje bio priliĉno velik, veći od onoga u kojem su stanovale sestre
Vrbanac i bio je ureĊen posve suvremeno, sa svim onim staklenim stolovima
metalnih nogu, s ĉudnim lusterima, s još ĉudnijim sagovima i s nerazumno
niskim kauĉem u dnevnoj sobi. U tu ih je sobu domaćica i uvela, a Remetin je
pomalo zlobno pomislio na staru mudrost kako je svaki stan slika i prilika
onoga tko u njemu ţivi: kad je već vlasnica stana tako razliĉita u razliĉitim
prilikama, onda bi moţda zanimljivo bilo i u stanu vidjeti kuhinju i
kupaonicu, pa da se dozna prava istina. Uostalom, na staklenom stolu pred
njima jasno se vidjela debela naslaga prašine.
Lana ih je ponudila viskijem i Remetin je prihvatio, dok je Luka
zamolio samo ĉašu vode. Kad je sve to bilo servirano i kad su se otpili prvi
gutljaji, domaćica ih je upitno pogledala. Tada Remetin zausti:
— Recite, kakva je izolacija u ovim stanovima? Mislim, zvuĉna? Ĉujete
li vi susjede do vas?
Iz iskustva je znao da je najbolje postaviti kakvo apsurdno pitanje, jer to
ispitanika zbuni, te ga je poslije lakše obraditi. Doista, mlada ţena se smela, pa
je rekla:
— Pa, ne znam, ne prisluškujem ja baš... Ĉujem više ove gore, jer oni
imaju malo dijete koje trĉi, a ostalo...
— Pitam zato — objasni Remetin — što me nešto zanima. Otvoreno ću
to postaviti: jeste li ikad ĉuli Zrinku i Etu da se svaĊaju?
— Ne — zavrtjela je Lana odluĉno glavom. — Ĉak nisam ĉula ni da
malo diţu glas. Ništa. Kao da nisu ni razgovarale, potpuna tišina.
Luka je pomalo zaĉuĊeno gledao u Remetina, jer nije shvaćao kamo sve
to vodi, a opet je znao da njegov šef ima nekakav plan. I doista, Remetin je
sad kazao:
— Znaĉi, tamo kod njih moglo bi se dogoditi tko zna što, a da vi i ne
ĉujete?
— Zapravo da — rekla je njihova domaćica namještajući pojas svojega
šlafroka. — Znate, ja sam jako malo kod kuĉe, pa tako...

189
 — Kad ste posljednji put vidjeli Etu? — upita urednik. — Mi smo sad
zvonili, u stanu nema nikoga, a na mobitel nam se ne javlja...
Tu je ţena podigla kaţiprst kao da joj je istom toga ĉasa nešto sinulo,
nešto za što nije ni znala da je vaţno, pa joj se znaĉenje dogaĊaja tek sad
otkriva.
— Znate što — rekla je. — Ja mislim da je ona moţda nekamo
otputovala.
— Otputovala? — sad više Luka nije mogao izdrţati da se ne umiješa.
— U onakvom stanju, s hodalicom ili sa štakom? Pa, tu bi joj trebala ozbiljna
pomoć.
— To sam i ja rekla — uzvrati Lana. — Ĉak sam i ponudila, ali ona,
znate...
— Osim toga — Remetin je dopunio svoga pomoćnika — i policija joj
je zabranila da se miĉe, pa kamo bi onda... — Potom se prekinuo, jer su mu
tek toga ĉasa Lanine rijeĉi došle do svijesti. — Rekli ste da ste se ponudili?
— Jesam — zatrese ona glavom na kojoj se klatio golemi turban od
ruĉnika, jer su je valjda izvukli ravno ispod tuša. — Bilo je to jutros oko pola
osam, ja se nisam bila još ni probudila... Nešto je lupilo o moja vrata, i ja sam
pomislila da netko kuca, da će moţda iskljuĉiti vodu, ili sliĉno... Ustala sam i
otišla do vrata, a ondje sam ugledala Etu.
— Što je radila?
— Upravo je zakljuĉavala svoja vrata. Onaj zvuk koji sam ĉula bio je od
njezine hodalice kojom je nekako zakvaĉila moja vrata dok se micala u onom
tijesnom prostoru. Imala je, naime, dvije velike torbe...
Novinari razmijeniše pogled. Remetinu nije trebala Lukina pomoć oko
dramaturgije razgovora, ali je pomišljao da moţda Katić ima ideju za kakvo
pitanje. No, Luka je šutio i zurio u ĉašu vode što je stajala pred njim.
— Dvije velike torbe i hodalicu — ponovi Remetin Lanine rijeĉi. —
Pretpostavljam da je s tim onda produţila prema liftu?
— Jest — potvrdi njihova domaćica. — Ja sam joj ponudila pomoć, da
joj nešto ponesem barem do izlaza, ali ona je rekla da je dolje ĉeka taksi i da
će sve biti u redu...
— Je li vam to bilo ĉudno? — upita urednik.

190
 — Jest, naravno — uzvrati Lana. — Ja mislim da Eta zapravo nije htjela
da ja gledam izbliza njezine torbe, a ni da vidim je li po nju doista došao taksi,
ili moţda netko drugi, privatnim autom. .. A ako se uzme u obzir da ona
inaĉe nikamo ne putuje...
Zašutjela je, kao da joj se uĉinilo kako je rekla previše: iznijela je mnogo
pojedinosti i istresla vlastite pretpostavke, koje moţda drugima i nisu vaţne.
— I tako, niste je vidjeli otkako je ušla u lift? — provjeri Remetin.
— Nisam. A moglo se dogoditi da je ne vidim ni tada, jer inaĉe sam u to
doba dana na poslu, ali danas imam virozu, pa tako...
— Nemate nikakvu pretpostavku o tome kamo je mogla otići? — upita
Luka, oĉito tek toliko da nešto pita.
— Nikakvu — uzvrati Lana.
Ĉinilo se da su od mlade ţene ĉuli sve što su mogli ĉuti. Zato je
posljednje pitanje što ga je Remetin postavio baĉeno na stol tek reda radi,
premda ni sam nije znao zašto to pita, niti kakav odgovor oĉekuje. Zaustio je:
— Recite mi još jednu stvar. Vjerujem da Eta, s obzirom na svoje stanje,
nije baš ĉesto izlazila sama?
— Kako to mislite?
— Tako, trebala joj je pomoć pri hodu, pa još ako bi nešto nosila... —
objašnjavao je Remetin. — Pretpostavljam da ju je Zrinka pratila?
Mlada ţena je nekoliko trenutaka razmišljala, a onda kao da je došla do
nekakva malog otkrića. Jer, rekla je:
— Vidite, na to nikad nisam pomislila. A to je moţda i vaţno, osobito
vama, jer vi istraţujete... Ma, ukratko, stvari vam stoje sasvim obratno.
— Kako obratno?
— Ĉovjek bi oĉekivao da bude onako kako ste vi opisali, to jest da
Zrinka prati Etu kad ova izlazi van... Ali, to se nije dogaĊalo.
— Nije?
— Nikad. Ja ih ni jedan jedini put nisam vidjela da izlaze skupa. Mi se
nismo posjećivale, znate, premda smo bile u srdaĉnim odnosima. Tako smo se
samo susretale na stubištu. I, ja bih jednom srela Zrinku, drugi put Etu, ali
nikad obje zajedno.

191
 — Nisu skupa izlazile?
— Nisu — reĉe ţena. — Barem koliko ja znam.
To što se ĉulo moţda je bilo vaţno, a moţda i nije, ali je bilo sasvim
oĉito da je to sve. Bio je trenutak da posjetitelji odu, utoliko više što su
obojica bili i nemirni i nervozni: imali su jak osjećaj da ih negdje ĉeka njihov
novinarski posao za koji su plaćeni. Ustali su i iz rukovali se sa svojom
domaćicom, a ona ili je otpratila do vrata.
Ovaj put dizalo im je odmah došlo. Kad su ušli u njega, Luka je
odjednom rekao:
— Dvije torbe... Što misliš, je li u njima mogla biti lova za ucjenu?
— Ti gledaš previše onih blesavih filmova na televiziji — presjekao ga
je Remetin. — Kolika bi to otkupnina morala biti da za nju trebaju dvije
torbe?
— Ĉuj, moţda je traţio sitne novĉanice — raširi ruke Luka. — Ili je
odozgo stavila neko rublje kao kamuflaţu...
— Kao kamuflaţu zbog ĉega? — namršti se Remetin.
Tako je Luka uvidio da taj razgovor ne vodi nikamo, pa je zašutio. A
Remetin je slutio da njegov pomoćnik zna da ih ĉeka razgovor. I slutio je isto
tako da se Luka pribojava da će se taj razgovor ticati propasti njegove
glumaĉke karijere i njegova bijega iz velikoga televizijskog projekta. Nije
uredniku nimalo smetao taj pomoćnikov strah: strah će Luku natjerati da
bistrije razmišlja kad se upuste u ono u što se u najkraćem roku moraju
upustiti.
Na samom kriţanju Nove ceste i Tratinske ulice ugledao je Remetin
jedno prazno parkirališno mjesto i brzo se zavezao onamo. Na upitni
pomoćnikov pogled, samo je izašao iz auta, te Luki nije ostalo ništa drugo
nego da ga slijedi. Dok su prelazili preko zebre, Remetin je mobitelom platio
parkiranje, a onda poveo svojega štitonošu nadesno.
Ondje se, u nekakvoj udubini koja je nastala gradnjama i pregradnjama,
urbanistiĉkim zabunama i arhitektonskim promašajima, nalazio mali park
ograĊen ţivicom. Zvao se Park Zvonimira Milĉeca i u njemu je bilo nešto
klupa i nešto njihaljki, tobogana i klackalica za djecu. Jedna klupa u kutu bila
je slobodna. Ondje su sjeli, a Remetin je ponudio Luku cigaretom jer je znao
da će ovaj ionako posegnuti za njegovom kutijom: Luka je pušio nekakve fine

192
i tanke, s malo nikotina, ali je svako malo traţio spas u Remetinovim ljutim i
jakim puĉkim cigaretama. Urednik je pogledao svoga pomoćnika upitno.
— Što? — upitao je ovaj.
— Kako što? Slušam te — a onda, sjetivši se da se Luka boji jednoga
drugog razgovora, odluĉi mu pomoći: — Što do sada znamo?
— Ah, to — reĉe Katić s olakšanjem. — Pa, ako se mene pita, ja bih
rekao da je sve to priliĉna melodrama. Nisam siguran baš za sve pojedinosti,
ali u glavnim crtama...
— Daj onda te glavne crte.
— Priĉa iz prošlosti — hukne Katić teatralno. — Dakle, taj je Vjeko
Sertić oĉito volio petljati sa ţenama... Ili se moţda on njima sviĊao, vrag će
znati... U svakom sluĉaju, još kao mlad momak hodao je najprije sa Zrinkom, i
to oko dvije godine, a onda ga je Zrinki preotela Nataša Pravdić. Ako, naime,
pretpostavimo da je ona bila ta apsolventica geografije.
— Ona je — nastavi sad Remetin — priliĉno dugo bila s njim, ĉak mu
je rodila i dijete...
— Ali on je nije htio oţeniti, ne zna se zašto — potvrdi Luka. — I,
izgleda da se to vuklo...
— To je prava rijeĉ — potvrdi urednik. — Vuklo se. Jer, u
meĊuvremenu se pojavila i treća ţena, ova Stela Repuš koja je sad nestala.
Njoj je pošlo za rukom udati se za Vjeku i osnovati obitelj...
— Ali, meni se ĉini da ga nije uspjela odvojiti od prijašnjih ţena — raĉe
Katić zamišljeno.
— Toĉnije, od jedne ţene — ispravi ga Remetin. — Od Nataše Pravdić.
Ona ga nije puštala na miru.
— Taj dio nije mi baš najjasniji — rekao je Luka. — Kako je Nataša
mogla... Mislim, ako je ĉovjek u braku, i ako mu je Nataša dosaĊivala, postoje
valjda naĉini...
— Nije to tako jednostavno — uzvrati Remetin. — A nisi pomislio na
mogućnost da je i njemu bilo do nje stalo?

193
 — Do Nataše? — digne Luka obrve. — Aaa, misliš, nije ni nju prestao
voljeti, ili mu je bilo lijepo s njom spavati, ili već... A nije mogao ostaviti ni
zakonitu ţenu... To je onda morala biti priliĉna muka...
— Nemoj zaboraviti — ubaci Remetin — da je Vjeko Sertić umro od
raka. — A rak ĉesto dolazi upravo iz glave, od takve nekakve sekiracije...
Luka je slušao i kimao glavom. Nekako je sad izgledao vedriji nego kad
ga je Remetin našao na Savskom mostu. Razlog je vjerojatno bio u tome što se
Katić neposredno osvjedoĉio kako u ljudskom ţivotu postoje mnogo teţe i
ozbiljnije nevolje od one koja je njega zadesila kad se pokušao vratiti glumi, a
onda u tome propao. A s druge strane, bio je još uvijek i dovoljno osjetljiv da
se mogne uţivjeti u tuĊe nevolje. Zato je bio dobar sugovornik. Tako je i sad
postavio pitanje koje je imalo smisla:
— A kako se u sve to uklapa Zrinka Vrbanac?
— Pa sad, po neĉemu se uklapa, a po neĉemu i ne — kazao je Remetin.
— Sjedne strane, i ona je prva hodala s tim Vjekom, pa prema tome... — A
zapravo ni sam nije znao što prema tome. — A s druge strane, ona je za Vjeku
bila davna prošlost, a i on za nju, iz ĉega slijedi...
Nije znao ni što iz toga slijedi. Općenito, ĉinilo mu se da mnogo toga
razumije, ali da još uvijek ne shvaća ono glavno.
— A kao vrhunac — rekao je sad Luka kao da mu ĉita misli — mi
nemamo pojma o kljuĉnoj stvari: tko bi mogao biti taj tko bi imao interesa da
otima te ţene? I što time ţeli postići?
— Postići? — uzvrati Remetin. — Meni to zvuĉi kao nekakva strast,
osveta, a tu obiĉno i nema nekih razumnih ciljeva...
— Dobro — kazao je Luka. — Ali, ako je osveta, onda tko se osvećuje
kome? Ĉuj, kad taj Vjeko ne bi bio mrtav, onda bi meni bilo najlogiĉnije da to
ĉini on. Bile su tri ţene, sve ih je volio, ali su mu one upropastile ţivot boreći
se oko njega. I sad on...
— Ĉovjek je umro prije godinu i pol — podsjeti Remetin Katića.
— Moţda se netko s njim identificirao — govorio je Luka zamišljeno.
— Moţda taj netko obavlja poslove za koje misli da bi ih Vjeko rado obavio...
Moţda se tu vrši nekakva pravda...

194
 Naglo je zamuknuo jer je osjetio na sebi pomalo ironiĉan i saţalan
Remetinov pogled. Jer, to što je Katić govorio, zapravo je bio opis njegove
uloge u Michelu Kohlhaasu, a onda i opis naĉina na koji je on s tom ulogom
izlazio nakraj.

195
 27

Da je postojao promatraĉ koji bi ih vidio kako ustaju s klupe i upućuju

se prema mjestu gdje je im je ostao auto, svakako bi se morao zaĉuditi. Ako ih
ne bi poznavao, zacijelo bi se pitao što dva odrasla muškarca, obojica još u
aktivnim godinama, rade usred bijela dana u parku, meĊu bakicama sa psima
i majkama s djecom, ako nisu kakvi ĉudaci ili šverceri droge. A ako bi ih
poznavao, taj bi se promatraĉ zaĉudio još i više, jer bi svakako pomislio da je
krajnje neodgovorno od njih što gube vrijeme po takvim mjestima, dok se u
gradu zbivaju zanimljive, pa i opasne stvari, a njihova bi duţnost bila da o tim
stvarima obavještavaju javnost. Remetin je odjednom postao svjestan
neobiĉnosti njihova poloţaja, pa se poţurio da — barem pred sobom, ako ne
moţe i pred drugima — opravda svoje i Lukino ponašanje. Osvrnuo se oko
sebe na krasan listopadski dan, na miran promet i svijetlo nebo — koje kao da
je, poput dobra trgovca, otvorilo sezonsku rasprodaju topline što je preostala
od ljeta — a onda se latio telefona. Nazvao je Šoštara.
— Evo mene — rekao je. — Tako smo se dogovorili.
— Ja nemam nikakvih novosti — kao da se malo zbunio policajac, jer
doista je bio dogovor da ga Remetin nazove. — Ali, radim nešto po ovim
našim bazama podataka, pa ćemo vidjeti.
— Ja sam samo htio podnijeti izvještaj — kazao je urednik.
— Slušam te.
— Ovako je — zapoĉne Remetin. — Mi smo otišli do Etina i Zrinkina
stana, Luka i ja, zvonili smo i lupali, nazivali telefonom, ali nema nikakva
odgovora.
— Na mobitel se ne javlja?
— Ne. Ali, razgovarali smo sa susjedom koju smo upoznali već prije, ne
znam jesam li ti o tome govorio...
— Nisi.

196
 — U svakom sluĉaju, vrata do vrata... I, ona kaţe da je jutros vidjela Etu
kako izlazi iz stana s dva velika kofera, ili torbe, ne znam više, i da je sve to
izgledalo kao da kreće na put...
— Pa zar nije ona teško pokretna?
— Jest, i menije to bilo neobiĉno — odgovori Remetin. — Zato sam i
mislio... Trebalo bi nekako provjeriti... Da si ti sad ovdje, ne sumnjam da bi
znao kako da... Ali mi, kao civili...
— Misliš na moje neortodoksne metode?
— Na to mislim, da — potvrdi Remetin.
Obojica su dobro znali o ĉemu je rijeĉ. Već se više puta Remetin bio
zatekao u prilici da promatra Šoštara kako ulazi — da se ne kaţe provaljuje —
u neĉiji stan u ĉasu kad nije mogao ĉekati na nalog za pretres i na druge
birokratske zavrzlame. Zato je urednik sad gotovo vidio pred sobom mali etui
što ga je Šoštar uvijek nosio u dţepu: podsjećalo je to na pribor za njegovanje
noktiju, a zapravo je bilo provalniĉki alat. S druge strane, novinar se nadao da
će Šoštar povjerovati njegovoj procjeni kako je provalniĉka akcija doista
potrebna.
I zbilja, Šoštar je neko vrijeme razmišljao, a onda je zakljuĉio ĉvrstim i
gotovo veselim glasom:
— Imamo Hrastinskoga. On je u tome još bolji od mene.
— Onda se ĉujemo? — provjeri Remetin.
— Najdalje za sat vremena.
Bilo je još relativno rano, i još im nije gorjelo pod nogama što se tiĉe
ureĊivanja rubrike. Uostalom, Remetin je imao jak osjećaj da će se uskoro
nešto vaţno dogoditi, a taj ga osjećaj nikad nije varao. Ispadalo je, dakle, da je
ĉak i dobro malo priĉekati, jer to što će se dogoditi, donijet će i nekakav
materijal o kojemu će se moći pisati. I zato je urednik, ĉim je sjeo za volan,
potjerao auto prema središtu grada.
— Gazda — kazao je Luka — ako smijem primijetiti, redakcija je na
drugoj strani.
— Znam i ja gdje je redakcija! I, nikad nećeš doĉekati ĉas da to moram
tebe pitati — napravio je Remetin grimasu. — Po svemu sudeći, prije ćeš ti
pitati mene.

197
 — Po ĉemu sudeći? — pokušao je Katić, premda je morao znati da
Remetin aludira na njegovo jutrošnje oĉajniĉko lutanje po gradu. — Nisam
mislio ništa loše.
— Nisi mislio ništa uopće — zapeĉati Remetin. — Moram još nešto
obaviti za svoga unuka.
— E, to je već druga stvar — kazao je Luka i stao se vrpoljiti po
suvozaĉkom sjedalu u radosnom išĉekivanju.
On i Remetinov unuk, naime, bili su veliki prijatelji. Remetin nikad
nije uspio razabrati kako Luka to postiţe, ali već više puta se uvjerio: kad bi
djeĉak bio loše volje, kad bi bio umoran ili imao temperaturu, Katić je uvijek
nalazio naĉina da ga oraspoloţi, ĉak i nasmije, i uvijek su njih dvojica imala
neke svoje štosove u koje drugi ljudi nisu bili posvećeni. Ni otac ni majka, ni
djed ni baka, nisu djetetu znaĉili onoliko koliko mu je u tim trenucima znaĉio
Luka. Moţda zato što su se viĊali razmjerno rijetko? Ili zato što je Luka i sam
bio donekle djetinjast? Nije se vrijedilo pitati, pa se Remetin nije ni pitao.
Mislio je samo o tome kako se ovdje radi o misiji koju nikako ne smije
propustiti i kako je velika stvar što na nju nije zaboravio. Kad je, naime, ranije
toga jutra pratio svoju ţenu kući nakon susreta s Fedorom Stanišićem, jedino
o ĉemu su razgovarali, bilo je upravo to da bi Remetin morao doći u sinov
stan, jer će baka toga dana ĉuvati unuka, a svakako je potrebno popraviti
bicikl, budući da je dripac izjavio kako danas opet ţeli malo uĉiti kako se
vozi.
To s tim popravljanjem bicikla bilo je jedno od ĉudnijih iskustava što ih
je urednik stekao otkako ima unuka. Bicikl je dijete dobilo na dar od
nekakvih susjeda i bio je dobro ušĉuvan, tek što mu je povremeno spadao
lanac. A kad bi jednom taj lanac spao, onda ga nije znao popraviti nitko drugi
nego samo Remetin: nije to uspijevalo ni Remetinovu sinu, koji je ipak bio od
tehniĉke struke, a o baki i majci da se i ne govori. Remetin se i sam ĉudio
kako je došlo do toga da on ispadne struĉnjak za taj bicikl: inaĉe jedva da je
znao zamijeniti ţarulju, a majstore je pozivao i zbog najmanjeg kvara u kući.
Ali, dogodilo se jednom da je lanac spao kad je on bio u šetnji s djetetom i on
ga je popravio u tren oka. Bio je siguran da to moţe i svatko drugi, ali kad je
lanac spao ponovo, morao ga je opet popravljati on, jer ostali nisu znali, a
tako se zbilo i treći put. Na kraju se urednik pretvorio u ekskluzivnog
popravljaĉa lanca, a da pri tome ni sam nije znao što zapravo radi dok obavlja
taj posao, pa kad su od njega traţili da objasni, on nije umio reći, nego je

198
mogao samo pokazati. Ali, dakako, ni to nije pomoglo. I tako je sad, kao
ekspert koga svi uvaţavaju, išao na lice mjesta da još jednom pokaţe svoje
sposobnosti.
U stanu u blizini Arhitektonskog fakulteta već su bili gospoĊa Remetin
i malac: ona ga je uzela iz vrtića nešto ranije i nahranila, i tako su sad samo
ĉekali da doĊe djed i da se popravak obavi, pa da krenu u obliţnji park. Unuk
i Luka su se pozdravili na uobiĉajeni naĉin:
— Di si, prika!
— Di si, zemljak!
Potom je gospoĊa Remetin otišla skuhati kavu, a unuk i Luka sjeli su za
stol, te je mali stao objašnjavati Katiću kako se igra djeĉja kartaška igra Crni
Petar, dok se Remetin latio onoga lanca. Odmah je uoĉio da mu taj posao ide
slabije nego inaĉe, jer obiĉno bi to bilo gotovo za pola minute, a sad su stvari
nekako zapinjale.
A zapinjale su moţda i zato što je on samo polovicu svoje paţnje
posvetio popravljanju, a drugu je polovicu usmjerio na ono što su radili unuk
i Luka. Ubrzo je, naime, malome dosadilo objašnjavati Luki kako se igra Crni
Petar, jer Katić se uporno pretvarao da ne razumije. Zato je sad stariji igraĉ
poĉeo mlaĊemu pokazivati trikove s kartama. Remetin se nije mogao naĉuditi
kako je njegova unuka to zaokupilo.
A Luka jer organizirao cijelu predstavu, tako da balavca što više
impresionira. Rekao je:
— Ovako ćemo. Najprije mi daj s vrha špila zeku. Ali, ne smiješ gledati
što mi daješ.
— Dobro — rekao je mali i dao Luki kartu.
— Sad mi daj iz sredine sunce, i opet nemoj gledati — kazao je Katić.
— Evo — pruţio mu je djeĉak kartu.
— Fino — rekao je Luka. — A sad mi daj s dna pticu.
— Evo — ponovio je djeĉak ozbiljno.
— E, sad, što sam traţio? — pitao je Luka.
— Zeku, sunce i pticu — spremno je ispalio deĉko.
Luka je pokazao tri karte u ruci. Bili su to zeko, sunce i ptica.

199
 Malac je bio uistinu zadivljen. Gledao je karte, pa Luku, pa opet karte, a
onda je povikao:
— Kako to radiš? Hajde još jednom!
Katić je uzeo špil, pomiješao karte i cijelu stvar izveo još jednom. Ovaj
put su to bili brod, lopta i jabuka, ali opet je dobio sve što je traţio.
U meĊuvremenu se pridruţila i gospoĊa Remetin, pa je stajala na
vratima i promatrala scenu smiješeći se. Remetin je pak imao osjećaj da se
dogaĊa nešto silno vaţno. U prvi mah je pomislio da taj osjećaj dolazi otuda
što prisustvuje ĉasu kad se njegov unuk prvi put u ţivotu susreće s neĉim što
izgleda kao ĉarolija, a zapravo je varka. Ali, onda je shvatio da nije to, pa je
gledao dalje. Luka je izveo štos i po treći put.
Već kod drugog izvoĊenja trika, Remetin je razumio u ĉemu se trik
sastoji, a zacijelo je isto bilo i s njegovom ţenom. Stvar je bila samo u tome da
maĊioniĉar, prije nego što preda špil gledatelju i poĉne traţiti karte, krišom
pogleda koja je karta donja. Ako je donja karta, recimo, zeko, onda on traţi da
mu se da zeko s vrha špila. Potom dobije sunce i traţi sunce iz sredine špila.
Ondje dobije pticu, pa traţi da mu se dade ptica s dna špila. I tako ima sve što
je traţio: zeku, sunce i pticu.
Štos je bio jednostavan, toliko jednostavan da Remetin nije izdrţao a da
ne kaţe:
— To doista moţe zabaviti samo nekoga tko ima tri godine. Ali, dobro
je znao da nije pravedan. Dapaĉe, osjećao je kako se u njegovoj glavi nešto
zbiva, a on ne zna toĉno što je to. Shvaćao je tek da mora ĉekati. GospoĊa
Remetin je kazala:
— Zabavilo je i mene.
A unuk je stao zanovijetati oko Luke, ĉak mu se uvukao u krilo i poĉeo
ga ĉupkati za kosu na sljepooĉnici:
— Reci mi kako to radiš, reci mi kako to radiš! Nauĉi me, nauĉi me!
— E, našao si uĉitelja u ţivotu — kazao je Remetin.
— Slušaj vamo — rekao je Luka malome. — Pokazat ću ti kako se radi
taj trik, ali kad nauĉiš voziti bicikl. Moţe?
— Moţe — povikao je balavac. — Nauĉit ću još danas.

200
 — Samo polako — kazala je baka. — Kad nauĉiš, nauĉit ćeš.
Remetin je napokon uspio namjestiti lanac. Ovaj put je isprljao ruke
znatno više nego inaĉe, a priliĉno se i namuĉio, ali je zato imao osjećaj da
lanac sad stoji bolje nego što je prije stajao. Moţda će i on na neko vrijeme
biti pošteĊen te pokore.
Otišao je u kupaonicu da opere ruke. I, dok je to radio, dok je gledao
kako crna i masna neĉist polako nestaje s njegovih prstiju pod utjecajem
sapuna, odjednom mu je postalo jasno što se to zbilo ondje u sobi dok se on
muĉio s lancem, a Luka izvodio onaj trik: sudbina je uredniku poslala
nekakvu poruku. On tu poruku, doduše, nije potpuno razumio, ali bio je
siguran da ju je dobio. Postojale su samo dvije mogućnosti: ili je vaţan bio
lanac na biciklu, ili onaj Lukin trik. I, dok je oprao ruke, shvatio je da u
idućim trenucima — a moţda i u idućim satima, ili ĉak i danima — mora
otkriti o ĉemu se radi i nastojati da poruku dešifrira.
Vratio se u sobu i dao Luki znak da treba krenuti. Oprostili su se s
bakom i unukom koji su jedva ĉekali da izaĊu u taj lijepi dan, a onda su otišli.
Hitali su prema Remetinovu autu, jer sad im se odjednom ĉinilo da im
ponestaje vremena: prije im je izgledalo da ga imaju na bacanje, a sad su
poĉeli osjećati da se zbivanja ubrzavaju, pa da se i sami moraju poţuriti ako s
tim zbivanjima ţele drţati korak. Sve je to, dakako, bilo zasnovano na pukim
slutnjama, ali nije bilo ništa manje stvarno: naprosto se nisu mogli ponašati
nikako drugaĉije.
A onda kao da su im i dogaĊaji odluĉili potvrditi kako su u pravu. Jer,
nisu bili još ni stigli do Remetinova automobila (koji je bio parkiran ĉak dolje,
skoro kod pruge), a zazvonio je urednikov mobitel. Bio je to Hrastinski.
— Upravo sam se javio šefu — rekao je. — A on je traţio da se javim i
vama.
— Reci.
— Pa, evo, ja sam obišao ono mjesto o kojem ste govorili sa šefom —
mrsio je mladi policajac, tako da Remetin na trenutak pomisli kako i sama
policija vjeruje da policija prisluškuje telefone. Jer, aludirao je Hrastinski,
dakako, na stan sestara Vrbanac. — Sve sam pregledao...
— I, što ima?

201
 — Ovako — uzdahne Hrastinski. — GospoĊe doista ondje nema i sve
izgleda kao da je otputovala. PosuĊe od doruĉka oprano je i osušeno, štednjak
i televizor iskopĉani su iz zida, ĉak je zavrnuta i ruĉica od plina...
— To je zanimljivo — kazao je Remetin, premda nije znao u ĉemu se ta
zanimljivost sastoji. — Još nešto?
— Ona susjeda govorila je o dvije torbe, je li tako? — provjeri mladi
policajac.
— Tako je.
— E, pa onda su dvije sestre i inaĉe imale vrlo malo odjeće — reĉe
Hrastinski. — Jer, ormari su prazni.
— Kako prazni? — grakne Remetin. — Pa, bile su to dvije ţene, svaka
od njih oblaĉila se drugaĉije, ĉak su im i sobe posve razliĉite. .. — Urednik je
malo podigao glas kao da se misli svaĊati s Hrastinskim. — Kako je to
moguće?
— Ne znam — uzvrati mladi policajac. — Ista je stvar i u kupaonici. Ni
ondje nema praktiĉki više niĉega. Kao da niĉega nikad nije ni bilo.
Tada je Remetin osjetio da je odjednom sve došlo na svoje mjesto. Nije
znao zašto je to osjetio niti kako, znao je samo da mu je Luka silno pomogao
izvodeći onaj trik s kartama. Pogledao je Katića i osjetio ţelju da ga poljubi u
pametno ĉelo.
— Hvala ti — rekao je Hrastinskome i oprostio se s njim.
Kad su sjeli u auto, Remetinu je bilo jasno da ne zna mnogo više nego
prije, ali mu je isto tako bilo jasno da će uskoro znati.

202
 28

Na Remetinovu stolu u redakciji leţale su fotografije sestara Vrbanac:

ostavio ih je ondje u namjeri da ih još jednom razgleda, ali i za sluĉaj da ih
bude potrebno staviti u novine. Sad, kad je ušao u malu sobu Crne kronike,
pomislio je kako bi te slike trebao uzeti u ruke i njima se malo pozabaviti, ali
je u isto vrijeme osjećao kako ga ta pomisao odbija. Nekako mu se ĉinilo da bi
drţati u ruci te fotografije bilo isto kao dodirivati kakvu nesimpatiĉnu
ţivotinju, guštera, recimo, ili ţabu. Nije znao odakle taj osjećaj dolazi, ali mu
se pokorio, te se pravio da slike i ne vidi: sjeo je za stol, zapalio cigaretu i
nekoliko trenutaka zurio kroz prozor.
Umjesto njega, slike je dograbio Luka i stao piljiti u njih kao da će tko
zna što vidjeti. A Remetinu je to zbog neĉega išlo na ţivce, te se obrecnuo na
pomoćnika.
— Ostavi sad to, imamo pametnijega posla!
— Molim, molim — Luka je odbacio slike kao da su vruće, a onda se
namjestio da sluša. — Evo, izvoli, reci.
— I vi slušajte, djeco — kazao je Remetin. — Danas ćemo imati malo
drugaĉiji reţim nego inaĉe. Prije svega, pripremite se na to da ostanete u
redakciji do veĉeri. Je li to u redu?
— Jest — odgovorili su Marko i Nikolina uglas.
— Drugo — nastavio je urednik — koncepcija naših stranica bit će
moţda podloţna velikim promjenama, i to u posljednji ĉas. Jasno?
— To smo već imali — dodao je Luka kao objašnjenje Remetinovih
rijeĉi. — Znaĉi, nitko ne moţe ni u zahod bez prethodnog odobrenja.
— Ovako stoje stvari — nastavio je Remetin sad. — Pojavili su se neki
novi momenti u sluĉaju nestalih ţena. A ta će nam tema, shvatili ste i sami,
biti okosnica rubrike. E sad, što se tiĉe tih novih momenata, slušajte me
dobro. Osnovna je pretpostavka da su sve tri otmice povezane. Sve tri otete
ţene hodale su u mladosti s istim ĉovjekom, a jedna je od njih bila za njega i
udana, sve dok on nije umro prije godinu i pol dana. Pratite me?

203
 — Pratimo — rekoše opet uglas djeca.
— Prema tome — nastavio je urednik — mi moţemo do mile volje
pisati o naravi njihove meĊusobne povezanosti, moţemo nagaĊati, moţemo
praviti kojekakve kombinacije... To je uglavnom Lukin posao.
— Kao i obiĉno — oglasio se Katić. — Ja sam oslonac i vertikala, pa bez
mene...
— Uz nešto fotografija — pretvarao se Remetin da ga ne ĉuje —
moţemo sasvim lijepo napuniti svoje stranice, i još ćemo imati i nešto što
nitko drugi nema. Ja ću vam sada ovdje nanizati ĉinjenice na jednoj kartici
teksta, i vi po tome moţete... Ma, ne moram vam tumaĉiti.
— Razumjeli smo — rekla je Nikolina u svoje i Markovo ime, a onda se
latila kompjutora da odmah poĉne nešto raditi.
— Nisam još gotov — upozori Remetin. — To što sam vam izloţio, to
je jedna varijanta i ta je zapravo rezervna. Ali, postoji i druga varijanta, koja
će ovisiti o daljem razvoju dogaĊaja.
— Moţda bismo mi onda trebali pratiti taj razvoj — usudi se Marko
zucnuti.
— To bi bilo dobro — uzvrati Remetin. — Ali to neće biti moguće. To
jest, neće biti sasvim nemoguće, jer se nadam da ću ja ipak pratiti. To vam i
ţelim reći: ostavljam vam same, Luka je šef, kao što znate, i vi morate raditi
sve kako vam on kaţe. A ja ću biti u kontaktu s njim. Razvoj dogaĊaja mogao
bi od nas zahtijevati da posve promijenimo koncepciju i da pišemo iz temelja
drugaĉije. Zato je vaţno da svi budu na raspolaganju.
Nastao je trenutak tišine. Remetinu je bilo jasno da su djeca silno
znatiţeljna, ali da se ne usuĊuju tu znatiţelju pokazati. Jer, o nestanku triju
ţena naveliko su brujale sve televizijske i radijske stanice, neki su imali i
specijalne emisije, a o sluĉaju se vjerojatno govorilo i na ulici, a i u
redakcijskim kuloarima. Zato su Nikolina i Marko valjda smatrali kako imaju
pravo biti obaviješteni makar malo bolje od obiĉnih graĊana kojima je
ostajalo samo da nagaĊaju. I doista, Nikolina se sad odvaţila:
— A moţemo li se mi nekako pripremiti za taj dalji razvoj dogaĊaja?
Mislim, zna li se u kojem bi smjeru on mogao teći?
— Ne zna se pouzdano, ali se sluti — uzvrati Remetin. — Mogao bi teći
u tome smjeru da poĉinitelj još danas bude uhvaćen.

204
 Svi su ostali otvorenih usta, a osobito Luka. On je, naime, od troje
Remetinovih slušatelja bio najbolje upućen, a bio je, oĉito, daleko od pomisli
da bi rasplet mogao doći tako brzo. Doista, Katić je sad i najburnije reagirao,
na što mu je opet davao pravo njegov status Remetinova dugogodišnjeg
suradnika, a kad se malo bolje pogleda i najboljeg prijatelja. Rekao je:
— Onda ti znaš tko je...?
— Ne znam ja ništa — odreţe Remetin nabusito. — I, nemoj me tu
zapitkivati. Ovakve stvari imaju svoj logiĉni tok, pa kad sve skupa jednom
krene, onda je to kao kad se feder otpusti do kraja ako ga jednom otkvaĉiš.
— Moţeš li malo razraditi tu metaforu? — upita Luka.
— Slikaj se ti s tim tvojim metaforama — uzvrati Remetin ustajući. —
Ja i ne znam što je to. To je za vas umjetnike.
Tako je Luki zaĉepio usta i napustio prostoriju u trenutku koji je bio
dramaturški savršen: njih troje ostali su gledati za njim. Nije njemu bilo do
efekata, ali je bio silno napet i oĉekivao je da ga puste na miru dok sve ovo ne
proĊe. Jer, bio je siguran da postupa pošteno prema svojoj ekipi: nije im rekao
samo ono što je htio, nego sve ono što je mogao. Valjda se podvrgavati logici
dogaĊaja i nije dobro kad ljudi to ne razumiju.
Spustio se u prizemlje, pa se otputio do drugog, zapadnog krila zgrade.
U tom krilu nalazila se uprava i još dvije-tri redakcije šminkerskih listova za
traĉeve, glazbu, jedrenje, hranu i sliĉne stvari. Prava novinska proizvodnja
odvijala se u istoĉnom krilu, koje je bilo zapušteno i ruţno kao da u njemu još
vlada socijalizam, a ovdje je sve izgledalo kao na filmu. Misija u koju se
Remetin sad uputio bila mu je mrska iz dvaju razloga: nije mu bilo drago što
mora traţiti da ga Glavni primi, a još mu je teţe bilo što Glavnoga mora nešto
moljakati. Nadao se samo da će sve proći što brţe i što bezbolnije.
I, tu su mu dogaĊaji išli na ruku: tajnica Glavnoga (podeblja gospoĊa u
poodmaklim godinama koja je uvijek nešto ţvakala) zaustavila ga je već i
svojim izrazom lica, a onda i podignutom rukom.
— Glavni ima stranke — rekla je.
To je bilo ĉudno. Jer, nakon što bi ujutro prošao kolegij, Glavni je
ponajviše sjedio u svojoj sobi i dosaĊivao se, ako ne bi nekome telefonirao ili
igrao pasijans na raĉunalu. Danas je, dakle, drugaĉije.
— Ja ga trebam samo na minutu — kazao je Remetin.

205
 — Vidjet ću — rekla je tajnica uputivši mu urotniĉki pogled. — Ali, da
se radi o bilo kome drugome, a ne o vama...
Potom je na svome telefonu pritisnula jednu tipku i priĉekala. Onda je
u slušalicu stala mrsiti nešto što Remetin apsolutno nije razumio, ali je valjda
razumio Glavni na drugom kraju linije. Jer, ubrzo se on pojavio na vratima
svoga ureda.
— E, Ivo — rekao je. — Kojim dobrom?
A znao je kako nerado Remetin dolazi k njemu, pa se sad jasno vidjelo
da se pomalo pribojava loših vijesti. A loše vijesti za njega su uvijek imale isti
oblik: konkurencija se prva domogla nekoga materijala ili je plasirala kakvu
ekskluzivu. Glavni je valjda i pakao zamišljao kao mjesto u kojem
konkurencija uvijek ima ekskluzivu.
— Htio sam te zamoliti — ispali Remetin — da mi danas dopustiš
odgodu prijeloma.
— Za koliko?
— Za dva sata.
— To je mnogo, Ivo — uzdahne Glavni. — To je jako mnogo.
Jasno se vidjelo kako su mu po ĉelu izbile kapljice znoja i kako je uzrok
tome napetost i strah. Glavni je nekada bio silno debeo, ali su ga onda doktori
uplašili, pa je naglo smršavio i od toga postao nekako spor, bezvoljan i
nikakav, kao da je za njega prirodno samo da bude debeo i kao da mu je
gubitak na teţini promijenio osobnost. A sad se Remetinu ĉinilo da se Glavni
opet poĉeo debljati, pa je pomišljao da to moţda i nije loše; zdravlje mu, ako
bude umjeren, neće odviše stradati, a vratit će mu se stara brzina, energiĉnost
i spremnost na rizik.
— Tema je vaţna — kazao je Remetin sad.
— Ne radi se valjda o onim otmicama? — digne Glavni obrve. — Ako
bismo tu bar malo pretekli ostale...
— Upravo ti o tome i govorim — uzvrati Remetin spremno. — Ja već
sada imam o tome sluĉaju materijal koji nitko drugi nema. Ali uskoro bi se
moglo dogoditi da dobijem još više.
— Kad bi se to moglo dogoditi?

206
 — Danas popodne.
— Onda ti traţiš odgodu prijeloma zato što obećavaš ekskluzivu?
Remetin je jasno osjećao kako nije u situaciji da bilo što obećava. Sve
što je znao, ili mislio da zna, zasnivalo se na slutnjama, a sve što je oĉekivao
da će se dogoditi, oĉekivao je zato što je vjerovao da sluĉajevi poput ovoga
imaju svoju unutrašnju logiku. Niĉim opipljivim nije raspolagao. Ali, znao je:
ako je ikad bio trenutak da blefira, onda je to sad. Zato je ĉvrsto pogledao
Glavnoga u oĉi i rekao :
— Naravno da je zato. Inaĉe ne bih ni dolazio.
Glavni je pljesnuo dlanom o dlan, a onda potapšao Remetina po
ramenu.
— Dobro — rekao je. — Imaš odgodu. Dalje te neću ništa pitati, jer
znam da tvoje metode nisu uvijek...
— Ortodoksne — dopuni ga Remetin Šoštarovim izrazom. — Ma, ĉuj,
nisu ni tvoje.
Tako su se rukovali, a Glavni je još na rastanku dobacio kako ga
Remetin mora pravodobno obavijestiti o svemu. Remetin je nato kimnuo i
naklonio se ceremonijalno tajnici, liĉeći sam sebi na Luku. Ali, tako mu je
došlo, jer uhvatila ga je euforija nakon što se riješio Glavnoga. Glavni je
nestao za vratima svojega ureda, a Remetin je otišao do predvorja, pa do
dizala, da bi se vratio na svoj ĉetvrti kat.
A ondje je zatekao poznatu sliku, jer svatko se bavio onim ĉime se i
inaĉe bavi: Nikolina je vrtjela po internetu u potrazi za podacima o osobama
koje su bile ukljuĉene u otmice, Marko je s mukom sastavljao nekakav tekst
(on je najviše volio uzeti fotoaparat i otići na teren), dok je Luka sjedio
zavaljen za svojim stolom, pušio Remetinovu cigaretu i razgledao one
fotografije sestara Vrbanac. Kad je Remetin ušao, on je rekao kao da se
ispriĉava:
— Sve one ĉinjenice što si rekao da ćeš ih nanizati na kartici teksta, već
sam nanizao ja, pa su djeca poĉela...
— Hajde-de — kazao je Remetin sjedajući. — Neka bude nekakva
korist i od tebe.

207
 Sad je i on zapalio cigaretu pitajući se je li već trenutak da uĉini ono što
je svakako morao uĉiniti. Ali, nekako je imao osjećaj da je bolje još priĉekati: s
jedne strane, morao je vidjeti kako djeca i Luka napreduju s poslom, a s druge
strane, slutio je da će se ubrzo nešto dogoditi. Odakle će taj dogaĊaj doći i
kakav će biti, o tome nije imao ni najpribliţnijega pojma. Pokazalo se da će
doći od Luke.
— Znaš li što se ja pitam? — rekao je Katić ne diţući pogled s onih
fotografija. — Pitam se da nije ona moţda na kemoterapiji. — Tko?
— Eta Vrbanac — odgovori pomoćnik. — A u tome sluĉaju, moţda ni
to njezino šepanje i toboţnji lumbago... Znaš što hoću reći.
Remetin je zurio u njega. Imao je dojam da Luka vjeruje kako on zna
nešto što zapravo ne zna, i imao je dojam da će ispasti blesav ako pokaţe da to
doista ne zna. Zato je mrko upitao:
— Što ti je to sad palo na pamet?
— A, ĉuj — rekao je Katić. — To se nekako samo od sebe nameće. ..
Kad netko nosi periku, onda odmah pomišljaš…
— Eta Vrbanac nosi periku? — zine Remetin.
— A nisi opazio? — nasmije se Luka nekako slavodobitno. — Doduše,
jako je dobra, i treba iskusno oko... Ali mi, glumci i ostali cirkusanti, mi
odmah vidimo...
Remetin je osjetio kako ga preplavljuje val topline i kako drhtavica koja
ga je drţala zbog nestrpljenja pomalo nestaje. Izbeĉio se na svojega
pomoćnika:
— Jesi li ti baš siguran u to što govoriš?
— Sto posto — uzvrati Luka. — Evo, ako pogledaš ovdje rub ĉela...
— Onda mi i ne znamo — provjeri Remetin još jednom — kakvu boju
kose ima Eta?
— Po ovim slikama nikako — uzvrati Luka. — Jedino kad bi se našle
neke starije fotografije...
Ali, Remetin ga više nije slušao. Latio se telefona i brzo nazvao Šoštarov
broj. Policajac ga nije ni upitao zašto zove, nego je odmah rekao:
— Baš sam se ja tebi htio javiti.

208
 U normalnim prilikama Remetin bi prepustio inspektoru rijeĉ, jer ovaj
je jasno stavio do znanja da ima nekakvih novosti. Ali, sad urednik nije imao
vremena za takve delikatnosti. Kazao je:
— Ĉuj, ĉini mi se da moramo krenuti.
— Kamo?
— Mislim da znam gdje ćemo naći ono što traţimo.
— A gdje?
— U okolici Zlatara.

209
 29

Sve je teklo mnogo brţe nego onda kad je Remetin vozio sam. Bilo je
dovoljno Šoštaru reći da se mjesto zove Borovnjakov breg, i on je već potjerao
onu svoju veliku crnu zvijer brzinom većom od stotinu na sat i kao da je
toĉno znao kamo ide i kojim putem. Remetin se ĉesto ĉudio kako inspektor
dobro poznaje zagrebaĉke ulice, a sad se pokazalo da nije drugaĉije ni s
okolicom: Šoštar je zaobišao Medvednicu sa zapadne strane (a ne s istoĉne
kao Remetin), a onda se zaputio po nekakvim preĉacima i sporednim
cestama, kroz zabaĉena sela i izmeĊu vinograda, i zaĉas je urednik ugledao
ploĉu na kojoj je pisalo da do Zlatara ima još pet kilometara. Nije tu trebalo
nikoga ništa pitati niti razbijati glavu oko toga što znaĉi prek asfalta, jer
ĉovjek je imao dojam da se nalazi u sigurnim rukama i da će najkraćim putem
dospjeti kamo je nakanio.
U prvi mah, Remetin se nije ni usuĊivao išta govoriti, kad su već i
inspektor i njegov pomoćnik šutjeli. Šoštar je zurio u cestu, dok se Hrastinski,
na straţnjem sjedalu, sasvim posvetio svome mobitelu, na kojem je, oĉito,
pretraţivao nešto po internetu. A ipak, u jednom trenutku, urednik više nije
mogao izdrţati, pa se, po cijenu da pokvari misaonu tišinu i vozaĉku
koncentraciju, obratio Šoštaru:
— Rekao si da imaš neke vijesti?
— Rekao sam, i ostajem kod toga — kimnuo je zbir. — Evo, samo još
da Hrastinski tu nešto provjeri, pa ćeš odmah ĉuti.
— Gotov sam — javi se u tom ĉasu sa straţnjeg sjedala Šoštarov
pomoćnik.
— Onda pucaj — dobaci mu njegov šef. — I to lijepo po redu, da ne
moram ja.
— Dobro — Hrastinski se namjesti tako da moţe gledati Remetinu u
lice, jer on mu je sad bio glavni slušatelj. — Prvo smo utvrdili da je Eta
Vrbanac umrla prije dvije godine.

210
 — Umrla? — digne Remetin obrve, a jasno je osjećao da nije nimalo
iznenaĊen. — Od ĉega je umrla?
— Od raka — uzvrati Hrastinski. — Zapravo je i ĉudno što nismo to
već prije... Ali, s obzirom na to da je taj sluĉaj od poĉetka išao nesluţbeno,
onda smo i mi... U svakom sluĉaju, ona je umrla još u vrijeme dok je Zrinka
bila u Italiji.
— Dobro — kimne Remetin. — To mi je jasno. A tko je prijavljen u
stanu na Trešnjevki?
— Zrinka — reĉe Hrastinski kao da je samo to pitanje ĉekao. — Nitko
drugi. Ona je samo glumila Etu, za susjede, a i za ove njezine u kazalištu kad
je išla traţiti pomoć.
— Glumila je pomalo i za sebe — zamišljeno promrmlja Remetin,
sjetivši se onih dviju tako razliĉitih soba u trešnjevaĉkom stanu. — U svakom
sluĉaju, sad je jasno zašto njih dvije nikad nitko nije vidio skupa: zato što su
one ista osoba. A sestra je Zrinki trebala zato da bi mogla... Mora biti da je to
godinama planirala.
— Evo — reĉe još Hrastinski okrećući prema Remetinu svoj mobitel.
Ondje je bila fotografija Ete Vrbanac. Potjecala je moţda iz vremena
otprije sedam ili osam godina, ali bilo ju je lako prepoznati.
— Tko je to? — upita Remetin. — Eta ili maskirana Zrinka?
— To je prava Eta — uzvrati Šoštarov pomoćnik.
Sad se javi i Šoštar. Bilo je u njegovu glasu i nekoga pravog divljenja kad
je rekao zamišljeno:
— Vidiš li ti koja je to majstorica šminke, ta Zrinka! Umjetnica, nema
što! Vlasulja, leće u boji, pa oni zahvati na licu, da izgleda rošava...
Ovaj put nisu morali prolaziti kroz Zlatar jer su mu prišli s druge
strane. Ubrzo je Remetin prepoznao kriţanje na kojem su se raĉvale dvije
ceste, i htio je naputiti Šoštara kamo da vozi. Ali, ovaj kao da je to znao i sam:
naprosto je odabrao lijevu cestu i pojurio njome još nekih pola kilometra.
Tada su ugledali strmo brdo obraslo šumom, pod kojim se skutrila jedna
jedina kuća, kao pile koje se sakrilo pod kokoš.
— To je to — kazao je Remetin.

211
 Ne pitajući opet ništa, Šoštar se zavezao pred kuću. Remetin se pitao ne
bi li, s obzirom na okolnosti, bilo bolje parkirati malo niţe, pa se pješice
vratiti i oprezno se pribliţiti kući. Ali, Šoštar je izabrao drugaĉiju taktiku i
mora biti da je i ona imala neke svoje prednosti.
Izašli su iz auta i stali gledati svaki na svoju stranu. Kuća se doimala
pusta i prazna kao i prvi put: nikakva pokreta iza prozora, nikakva zvuka,
nikakvih domaćih ţivotinja, nikakvih predmeta ostavljenih na trijemu ili u
dnu stubišta. Remetin je odmah, i ne misleći, pogledao prema glavnim
vratima na kojima je, kad je on onamo dolazio sa svojom ţenom, visio golemi
ţuti lokot. Lokot je još i sad bio na svome mjestu.
Popeli su se na trijem, pa stali zavirivati u kuću. One dvije razliĉite
sobe — koje kao da su bile kopija onih soba na Trešnjevki — izgledale su
posve isto kao i prilikom prethodnoga posjeta. Kvake su bile jednako
prašnjave, otiraĉ za obuću jednako netaknut, kućica za ptice na trijemu
jednako prazna.
— Da vidimo, da vidimo — kazao je Šoštar obilazeći po trijemu. — Tu,
dakle, imamo dvije sobe, otraga mora biti kuhinja i špajza, moţda i
kupaonica... I, to je uglavnom sve.
— A donji dio? — upita Hrastinski.
Pri tome je mislio na prizemlje kuće, koje je bilo sazidano od opeke ali
je bilo nešto uţe i kraće od gornjega dijela, kao da i nema nikakve druge
svrhe osim da se u njemu smjesti frizerski salon, koji, uostalom, već odavno
ne radi.
Pregledali su i taj donji dio, i tu takoĊer naišli na lokote ili na
zakljuĉana vrata.
— Tko zna otkad je to zatvoreno — reĉe Šoštar.
Sišli su opet na mali zaravanak izmeĊu kuće i ceste i stali promatrati.
Naokolo je bila velika tišina, samo su se ĉule ptice iz šume, a inaĉe nijednoga
motora, nijednoga ljudskog glasa, nikakve pile ili bata, potpuni muk. Osim
toga, nalazeći se pod brdom, kuća je bila u sjeni, pa se ondje, usprkos toplom
danu, osjećala vlaga i hladnoća.
— Moţda sam se ipak prevario — kazao je Remetin muklo. — A bio
sam potpuno siguran... Ona je mene poslala ovamo kad tu još nije niĉega bilo,
da mi odvrati paţnju... Ali sad...

212
 — Samo polako — kazao je Šoštar zagonetno. — Još nije gotovo.
Dvojica starijih stajali su još neko vrijeme tako i pušili, dok se
Hrastinski motao naokolo, premda se nije moglo pogoditi ni što gleda ni što
misli da će naći. Ali, u jednom ĉasu je rekao:
— Šefe, a što kaţete na ovo!
Stajao je nekih pet-šest metara daleko od Šoštara i Remetina i zurio u
tlo. Tlo je ondje bilo prekriveno opalim lišćem, vlaţno i blatno jer se zemlja
nije mogla osušiti zbog stalne sjene. Hrastinski je pokazivao prstom. Prišli su
mu.
Na tlu su bili tragovi automobilskih guma. Sasvim sigurno nisu to bili
ni tragovi automobila kojim su se njih trojica dovezli (jer on se kretao
drugaĉijom putanjom i iz drugoga smjera), a nisu to mogli biti ni tragovi
Remetinova auta otprije nekoliko dana, jer on se toĉno sjećao da je svoje
vozilo bio ostavio na asfaltiranom dijelu ceste. A što je bilo najbolje, tragovi
su se pruţali tako da su vodili prema kući, odnosno malo udesno od njezina
ulaza.
Trojica ljudi stadoše ih slijediti. Nakon tri ili ĉetiri metra, tragovi su se
gubili, jer je ondje nailazio pošljunĉani dio platoa pred kućom, pa se zato
Hrastinski poţuri naprijed i stane ondje razgledati tlo. Dao im je znak, i oni
priĊoše. Tu je takoĊer bio trag.
— Eto ga opet — podigne Šoštar kaţiprst kao da je to i oĉekivao. —
Idemo dalje.
Sad se vidjelo da trag vodi prema istoĉnom dijelu kuće i prema brijegu
na koji se kuća naslanjala svojim sjevernim krajem. Krenuli su onamo.
I, tek su sad vidjeli da se kuća zapravo ne naslanja na brdo, nego da se
sa sjeverne njezine strane nalazi nekakav improvizirani dodatak, poput
trijema zavuĉenog izmeĊu zida kuće i obronka brijega. Ali, taj je trijem bio
zatvoren daskama i imao je vrata. Na vratima je bio lokot.
Šoštar kratko pogleda Hrastinskoga i dade mu znak oĉima. Ovaj iz
dţepa izvuĉe etui koji je nalikovao na pribor za manikuru, te odande izvadi
što mu je trebalo. Stane dvjema šiljastim spravicama ĉaĉkati po lokotu, i u
roku od dvadeset sekundi lokot se otvori. Zašto se Šoštar odluĉio da provali
baš taj lokot, a ne neki drugi — recimo, onaj na glavnom ulazu u kuću —

213
Remetin nije razumijevao. Ali, slagao se s mišlju da nešto svakako treba
provaliti.
Hrastinski skine lokot. Onda povuĉe vrata, koja su bila posve
primitivna i na škripavim šarkama. Sad se vidjelo da je to garaţa, jer unutra se
nalazio automobil. Bio je tamnoplav, priliĉno prljav i hauba mu je bila
hladna.
— Talijanska registracija — zamijeti Remetin. — A bilo je govora. ..
— Da — reĉe Šoštar. — To je već nešto.
Ploĉica je imala po jedno plavo polje sa svake strane. Na jednome su
bile zvjezdice koje simboliziraju Europsku uniju, a na drugome je pisalo PL,
što je valjda bila oznaka za Palermo.
Prije nego što su zatvorili vrata, Hrastinski se zavukao izmeĊu
automobila i zida, pa razgledao tamniji dio garaţe koji je izvana bio gotovo
nevidljiv.
— Tu su jedna vrata — rekao je.
Vrata su vodila u kuću, i zacijelo se odande — moţda upravo iz onoga
ozidanog, donjeg dijela — moglo stupiti u garaţu.
— Zakljuĉana? — upita Šoštar.
— Da.
— IzaĊi, onda — reĉe inspektor svome pomoćniku. — Kad smo već
poĉeli, idemo redom. Otvorit ćemo glavni ulaz.
Hrastinski se izvukao iz onoga prolaza, zatvorio vrata garaţe i nataknuo
na njih lokot, ali ga nije zakljuĉao. Potom su zaobišli kuću i došli joj opet s
prednje strane. Dok su tako hodali, suho granje pucketalo im je pod nogama,
šljunak je škripao, i uopće, dizali su priliĉnu buku. A ipak, Remetin je bio
siguran da je ĉuo zvuk koji nije dolazio od njihovih koraka.
U ĉasu kad su zaobišli kuću i zakoraĉili na plato ispred njezina proĉelja,
javio se taj zvuk. Bio je rezak, kratak, zvuĉao je kao da je nešto ţeljezno
udarilo o betonsko tlo. Kao da je nešto palo.
Remetin je zastao, a zastala su i ostala dvojica, jer oĉito su i oni ĉuli ono
što je ĉuo i urednik. Pogledali su se, a onda je Hrastinski prošaptao:
— Šefe, ja bih rekao da mi ovdje nismo sami.

214
 Šoštar je nato samo kimnuo, a onda je oĉima pokazao Hrastinskome
prema prašnjavim vratima što su s prednje strane vodila u donji, ozidani dio
kuće, to jest u nekadašnji frizerski salon. Vrata su bila drvena, priliĉno nova,
a ne staklena, kao što bi ĉovjek oĉekivao. Ĉinilo se da je zvuk došao iz toga
smjera. Hrastinski je izvadio pribor iz dţepa, a Šoštar je nato nijeĉno zavrtio
glavom. Hrastinski je kimnuo. Remetin je stajao sa strane i nastojao razabrati
znaĉenje cijele te pantomime. Onda je Hrastinski uĉinio korak natrag i
novinar je razumio.
Mladi policajac bio je visok i jak ĉovjek, ĉak sklon debljanju, a pri tome
u dobroj fiziĉkoj kondiciji. Naĉinio je, dakle, korak natrag, a onda se zaletio
prema vratima. Udario je u njih ramenom.
Vrata se nisu otvorila, ali se izmeĊu njih i dovratka ukazao prostor od
valjda tri centimetra. Oĉito, vrata su se drţala još samo na ostacima brave.
Hrastinski uĉini opet korak natrag, a onda potplatom cipele udari u visini
kvake. Vrata se otvoriše, lupiše o suprotni zid i vratiše se natrag. Hrastinski
stupi unutra, a dvojica starijih za njim.
Iz hodnika se moglo na dvije strane. Lijevo su vrata bila otvorena i
ondje se vidio ovelik prostor u kojem se nalazila drvarnica. Ondje je bilo
narezanih drva, bilo je cjepanica, bio je panj sa sjekirom, a sve je to bilo
priliĉno uredno sloţeno. Desni dio — podjednako velik kao i onaj na lijevoj
strani — zacijelo je krio u sebi ostatke nekadašnjeg frizerskog salona. Ali,
vrata su ondje bila zakljuĉana.
Ne govoreći više nikome ništa (jer i njega je valjda savladalo
nestrpljenje) Šoštar uĊe u drvarnicu, pa išĉupa sjekiru iz panja. Onda se vrati
do onih zakljuĉanih vrata, pa ušicom sjekire opali svom snagom u visini
brave. I tu se ukaţe pukotina, a Šoštar odmah u nju uvali oštricu sjekire.
Prodrma malo njome, pa se ĉulo kako nešto šrkipi dok su se metalni dijelovi
vrata odvajali od drvenih. U svakom sluĉaju, vrata su u roku od pola minute
popustila.
Salon je bio u mraku, nešto svjetla dopiralo je tek kroz mali prozor pod
stropom. Ali, i toliko je bilo dovoljno da se vidi što se u prostoriji nalazi. A
prvo što su ugledah bila je hauba na starinskom stalku što je leţala nasred
prostorije: imala je oblik napola presjeĉenog jajeta i bila je vrlo prašna, a isto
tako i stalak. Nije bilo teško zakljuĉiti da je upravo njezin pad proizveo onaj
metalni zvuk i tako privukao njihovu paţnju. Tko je tu haubu mogao
prevrnuti?

215
 Bila su dva kandidata, jer u prostoriji su se nalazile dvije ţene. Sjedile su
uz dva suprotna zida, jedna na lijevoj, a druga na desnoj strani. Bile su
zavaljene u frizerske stolce, iza leĊa su im se nalazili bazeni za pranje kose, a
ispred njih prašna zrcala. Bile su okrenute jedna drugoj leĊima i vezane
lancima svaka za svoj stolac. Kao u srednjovjekovnoj tamnici.
Obje su ţene bile relativno mlade i obje su bile prestravljene. Objema
su lica bila umrljana od šminke koju su suze razmazale i pokvarile, odjeća im
je bila u neredu, a pogled unezvijeren. Imale su puna usta neĉega što im je
prijeĉilo da ispuste zvuk i još im je preko usana bio nalijepljen flaster.
Kad se muškarci uputiše prema njima, ţenama u isti ĉas krenuše suze
niz lice. Oni zastadoše. Suze su dolazile od sramote, jer obje su ţene izgledale
grozno, ali zacijelo i od ganuća, sreće, olakšanja. Vidjelo se da su njih dvije i
do sada mnogo plakale.
Jer, bio je to salon za plakanje.

216
 30

Nakon nekoliko trenutaka skamenjene tišine, nastalo je grozniĉavo

micanje i buka. Šoštar i Hrastinski priskoĉili su svaki po jednoj od ţena, te
izvukli svoje provalniĉke alate i stali se baviti lokotima, zveckajući pri tome
lancima i pogledavajući jedan u drugoga. A Remetin je ostao na sredini
prostorije, gledajući što se zbiva i pomalo se ĉudeći ponašanju dvojice
policajaca. Upravo on je upitao:
— A gdje je ona?
Obje zarobljenice skrenule su pogled prema njemu, ali mu nisu mogle
ništa odgovoriti, jer su im usta bila i puna i zalijepljena. A policajci nisu
marili da im oslobode usta, nego su se prvo latili ruku i nogu. Zato obje ţene
— a bile su to, oĉito, Nataša Pravdić i Stela Repuš — stadoše Remetinu
signalizirati nešto oĉima, miĉući pri tome i glave ustranu, prema straţnjem
zidu kuće, kao da se ondje nalazi odgovor na pitanje koje je urednik upravo
postavio. I, bilo je oĉito: samo je njemu palo na pamet da je osoba koju traţe i
sad negdje u blizini, dok su Šoštar i Hrastinski vjerovali da se ona pravodobno
udaljila. Onda se odjednom pokazalo koliko je Remetin bio u pravu.
Jer, zaĉulo se najprije startanje motora: netko je u blizini okrenuo kljuĉ
u kontakt-bravi, poĉelo je kratko verglanje, a onda je motor prihvatio i vrlo
brzo dosegao velik broj okretaja, jer je netko jako nagazio na papuĉicu gasa.
Sve je to trajalo sekundu ili dvije, a onda se zaĉulo kršenje i lomljava iz
straţnjega, sjevernog dijela kuĉe.
Remetin je sad razumio o ĉemu se radi: netko je sjeo u auto koji je bio
ondje pod strehom, ali se nije zadrţavao oko otvaranja vrata i ostalih sliĉnih
radnji, nego se vozilom zaletio ravno u one trule daske koje su se pod
udarcem slomile, i sad je taj netko oĉito već bio vani, na padini što od
straţnjeg dijela kuće vodi prema malom zaravanku ispred nje, a otuda prema
cesti, koja je za bjegunca moţda znaĉila i slobodu.
— Mali! — proderao se tada Šoštar.

217
 Hrastinskome nije trebalo dvaput reći: u dva skoka izletio je kroz vrata
kroz koja su bili i ušli, a odatle ispao na zaravanak pred kućom. Remetin je
nagnuo za njim, dok je Šoštar — moţda iz kavalirštine, a moţda iz nekih
svojih policijskih razloga — nastavio petljati oko lokota i oslobaĊati dvije
ţene. I doista, vidjelo se kako onaj auto talijanskih registracija zamiĉe prema
cesti.
Tada je došao trenutak da Hrastinski pokaţe koliko je u formi i u kojoj
mu mjeri svako tjedne vjeţbe gaĊanja doista neĉemu sluţe. Dok je Remetin
izašao kroz vrata, mladi je policajac već izvukao pištolj i brzo ga otkoĉio.
Onda se raskoraĉio i lijevom rukom podupro desnu u kojoj je bio pištolj. Stao
je pucati.
Ispalio je šest metaka jedan za drugim i Remetin je jasno vidio kako
zrna stvaraju iskre pogaĊajući automobilsku karoseriju. Ali, isto je tako vidio i
da je najmanje ĉetiri od šest hitaca pogodilo svoj cilj.
Hrastinski je, naime, pucao u gume, i sad se pokazalo da je uspio
probušiti obje straţnje, svaku s po dva metka. Probušio je najprije desnu i
auto se od toga naglo zanio ustranu, potom je pogodio i lijevu, i auto se vratio
na ravan smjer, samo što tada već više nije bio na cesti nego izvan nje. Potom
ga je pravocrtno gibanje odvelo ravno do ne osobito debele, ali zato ĉvrste
bukve koja je uz tresak zaustavila njegovo kretanje.
— Svaka ĉast — uzviknuo je Remetin.
Ali, Šoštar nije bio raspoloţen za takve pohvale. Urednik je osjetio kako
je inspektor prohujao pokraj njega, a potom ga je i ugledao, s leĊa, kako trĉi
prema autu. I Hrastinski je gledao svojega šefa, a gledale su i dvije ţene, koje
su sad stajale na pragu i skidale one flastere svaka sa svojih usta, a potom
vadile krpe i stale kašljati i pljuvati.
Šoštar je dotle jurio prema autu, koji je bio udaljen moţda pedesetak
metara. Ubrzo se pokazalo da je dobro postupio što trĉi: s vozaĉkoga sjedala
sunula je tamna prilika i stala bjeţati uzbrdo kroz šumu. Ali, Šoštar je sad bio
u prednosti: već je imao brzinu, noge su mu bile duţe, a i nalazio se na
ravnom, dok se bjegunac morao penjati uz priliĉno strm obronak. Zaĉas mu je
Šoštar bio za petama.
I ne samo da ga je sustigao, nego ga je uspio i oboriti na suho lišće,
kleknuti mu za vrat i zavrnuti mu ruke. Jasno se vidjelo da je u jednoj od

218
ruku nekakvo oruţje. Uto je priskoĉio i Hrastinski, te je bjeguncu sapeo ruke
lisiĉinama. U troje su se stali vraćati prema kući.
Sad se tek vidjelo da je bjegunac sav u crnome i da na glavi ima crnu
skijašku kapu. A to kao da je Šoštaru osobito odgovaralo, jer tako je mogao
izvesti malu predstavu. Doveo je bjegunca do platoa pred kućom, a potom mu
skinuo kapu. Ukazala se crna kosa, tamne oĉi, šiljasta brada i mršave ĉeljusti.
Bila je to Eta Vrbanac. Prkosno je gledala oko sebe.
Ali, Šoštar tu nije stao. Pruţio je ruku, te uhvatio ţenu za kosu. Potom
je tu kosu povukao i strgnuo. U ruci mu je ostala vlasulja, a ispod nje se
ukazala crvenkasta kosa. Sad se dobro vidjelo da su istraţitelji bili u pravu kad
su zakljuĉivali onako kako su zakljuĉivali. Pred njima je stajala osoba kojoj je
trebalo samo još skinuti tamne leće, pa da poĉne opet sasvim nalikovati na
sebe.
— Ja sam inspektor Šoštar — pruţio je policajac ţeni ruku koju ona,
naravno, nije prihvatila. — Drago mi je što smo se napokon upoznali. Vi ste
sigurno Zrinka Vrbanac.
Ţena nije kazala ništa, a nije ništa rekao ni Remetin. Samo je prišao
korak bliţe, a onda duboko udahnuo: doista, Zrinka Vrbanac i sad je mirisala,
i taj miris bio je izvrstan. Ta je ţena drţala do svoga stila ĉak i onda kad se
posve predala ludilu.
Remetinu je toga ĉasa pala na um sasvim sporedna i besmislena misao:
da je pokojni Vjeko imao vrlo dosljedan ukus: volio je crvenokose i uvijek se
samo oko njih motao; gotovo je sigurno da je i Stela Repuš nekad bila
crvenokosa.
Onda se urednik trgnuo i stao se pitati kako bi mogao pomoći dvjema
nesretnim zarobljenicama. Kad je Šoštaru rekao što ga muĉi, ovaj se bez rijeĉi
popeo na trijem te svojim provalniĉkim alatom otkljuĉao ulazna vrata kuće.
— Misliš li da će biti neĉega u hladnjaku? — ušao je Remetin za njim.
Doista, našli su nešto sokova i vode, a i nešto slanih štapića, pa su to
odnijeli dolje Nataši Pravdić i Steli Repuš. Hrastinski je dotle ĉuvao Zrinku
Vrbanac, koja je šutjela i drţala se uspravno, kao da je toga ĉasa vode na
smaknuće, pa ţeli da svi vide njezin odluĉan stav prema neprijatelju. Remetin
je osjetio potrebu da je upita kako se nosi s lumbagom, ali je onda shvatio da

219
bi to bilo neukusno: ţenska je glumila toliko dobro da joj se to usprkos svemu
moralo priznati, i nije zasluţila sprdnju.
Dok je Šoštar nutkao one dvije ţene jelom i pićem (a one su navalile
prije svega na obiĉnu vodu), Hrastinski je obavio telefonske razgovore.
Pokazalo se da moţda i neće morati osobito dugo ĉekati, jer će im poslati
kombi i ĉovjeka iz Zlatara, pa ako s njima poĊe i Hrastinski, kombi moţe
zaĉas odvesti Zrinku Vrbanac onamo gdje joj je mjesto. A u Šoštarovu
golemom autu ima dovoljno mjesta za dvije zarobljenice. Tako su se ubrzo
ukrcali i krenuli, zakljuĉavši opet vikendicu. Uputili su se prema Zagrebu, pri
ĉemu je Šoštar vozio tako vratolomno da su u tren oka ostavili kombi daleko
za sobom, pa ga ĉak i izgubili iz vida.
Putem je Remetin, sjedeći na suvozaĉkom sjedalu, stao objašnjavati
preko telefona Luki što treba uĉiniti. U prvi mah bilo mu je malo neugodno
ĉiniti to tako javno, osobito zbog dviju ţena kojih se sve to ticalo. Ali, onda je
shvatio da ta situacija ima i stanovite prednosti. Jer, Nataša i Stela svakako će
traţiti neka objašnjenja, budući da njima cijela slika nije jasna, pa će zato sad
Remetin, tumaĉeći Luki, ujedno protumaĉiti stvar i njima.
Obavijestio je, dakle, Katića da je otmiĉar uhvaćen i da je on zapravo
otmiĉarka, rekao je dvije-tri rijeĉi o mjestu gdje se obraĉun odigrao, opisao
ambijent u kući i oko nje, tako da Luka mogne iskititi ĉlanak uvjerljivim
podacima iz zbilje. Onda je naglasio kako je nuţno potrebno naĉiniti — i to u
osobitom okviru — kronologiju dogaĊaja, kako bi ĉitatelju sve bilo jasno i
pregledno. Neka, dakle, Katić zapoĉne od one veĉeri kad je nestala Zrinka
Vrbanac — odnosno, kad je inscenirala vlastitu otmicu — potom neka
izvijesti kako je ta ista Zrinka sutradan otišla u kazalište prerušena u Etu i
zatraţila pomoć. A onda neka Katić ispriĉa sve lijepo i po redu, sve do
današnjega poslijepodneva. Pomoćnik je na drugoj strani slušao i potvrĊivao,
a Remetin je znao kako nije iskljuĉeno da on cijeli razgovor i snima, tako da
mu svi podaci budu i dalje pri ruci.
Inaĉe, Luka nije imao mnogo pitanja, i sve se svelo na dva. Jedno je bilo
sasvim tehniĉke naravi i na njega je Remetin odgovorio lako. Katić je upitao:
— Dobro, reci mi još nešto: što je s onim neuspjelim otmicama? Bilo ih
je dvije, ako se ne varam, ili tri?

220
 — To je takoĊer Zrinka izvela — potvrdi Remetin. — A neuspjeh je tu,
naravno, bio namjeran. Ţeljela je stvoriti dojam da je to neki serijski otmiĉar
kojemu nije previše vaţno koga otima.
— A bilo je sasvim suprotno — sloţi se Luka, a onda postavi i drugo
pitanje: — Još me nešto zanima. Što je ona zapravo htjela? Kakvu je sudbinu
namijenila svojim ţrtvama?
Sad je Remetin shvatio da situacija u kojoj se nalazi ipak ima i neke
svoje nedostatke: morao je govoriti o otetim ţenama i o njihovoj ulozi u
cijeloj priĉi, a pri tome su ga one sve vrijeme slušale. Nadao se samo da Luka
ima dovoljno intuicije da većinu toga shvati sam.
— Ona je mislila da vrši pravdu — rekao je kratko.
— Tako sam i mislio — potvrĊivao je Luka. — Raĉunala je da su Nataša
i Stela ubile Vjeku svojim otimanjem oko njega, da su ga otjerale u smrt. A
ona sama nikad ga nije prestala voljeti i mislila je da je on zapravo morao biti
njezin. Jesam li na dobrom putu?
—Jesi — potvrdi Remetin. — Premda se ĉovjek ne bi tome od tebe
nadao.
— Eto — cvao je Luka na drugoj strani. — I ćorava koka... Znaĉi, ona
ih je mislila neko vrijeme muĉiti, a onda...?
— Ne znam.
— Moţda i ubiti?
— Ni to ne znam.
— Ali, ja u tekstu smijem nagaĊati?
— NagaĊaj koliko te je volja.
Tako je razgovor završio, i to priliĉno bezbolno, ako se uzme u obzir
kakvih je sve neugodnosti moglo biti s obzirom na situaciju. Remetin je na
kraju rekao da će on još iste veĉeri doći u redakciju, da vidi što je njegova
posada uĉinila, ali dobro je znao da to kaţe samo zato da im ulije malo straha,
a zapravo se nije brinuo, jer je bio siguran da će sve završiti dobro. Ĉak će i
Glavni biti zadovoljan zbog ekskluzive.
Šoštar je, dakako, morao od dviju ţena uzeti izjave, prije nego što ih
pusti kući, a Remetin nije tome morao prisustvovati. Zato je zamolio da

221
Šoštar zaustavi auto u Jagićevoj, i tu je izašao, izjavivši kako će dalje pješice.
Rastali su se uz obećanje da će se još iste veĉeri ĉuti, a Remetin se i rukovao s
dvjema ţenama koje su, sad kad je napetost popustila, opet plakale kao ljuta
godina. Prije su bile neprijatelji, a sad su bile kao sestre.
Pješice se urednik otputio do stana u blizini Arhitektonskog fakulteta.
Znao je da je njegova ţena još ondje, a i da su se unukovi roditelji već vratili s
posla. Mogao je, doduše, otići ravno kući, jer bio je umoran i imao je na to
pravo, ali je stalno imao osjećaj da ga upravo tu, u tome dijelu grada, još nešto
ĉeka. Nije znao o ĉemu se radi, ali je vjerovao da je u pitanju neka obiteljska
stvar.
A onda je odjednom shvatio: dok je prolazio pokraj Arhitektonskoga
fakulteta, opazio je kako se stubama penje Magdalena Blaţević. Bio je siguran
da je to ona, prepoznao je te noge, taj hod, to micanje bokova, a ugledao joj je
i profil i nije moglo biti zabune. Što ona traţi ondje? Da nema kakvoga
arhitekta? Ili ima dijete koje ondje studira? Bilo kako bilo, Remetin je sad
znao da je s njegovim mirom gotovo, koliko god da je raĉunao kako će
vrijeme uĉiniti svoje.
A u sinovu stanu doĉekala ga je sveĉana atmosfera. Svi su bili rumeni,
veseli i raspriĉani, ĉak su na stolu bih i kolaĉi, a njega je ĉekalo pivo, jer
njegova je ţena, naravno, naslutila da on dolazi. Kad je upitao koja je prilika,
unuk je stao pred njega i rekao:
— Nauĉio sam voziti bicikl!
— Sam?
— Sam! Isprva me baka drţala, ali onda me pustila, a ja nisam ni osjetio,
nego sam dalje vozio sam... I sad znam! — mali je pucao od ponosa.
— Eh — uzdahnuo je Remetin. — Zašto nisam bio tu da to vidim!
Tada je unuk podigao kaţiprst i stao djedu tuviti njegove rijeĉi:
— To ti je tako — rekao je. — Kad jednom nešto propustiš, onda je
gotovo...
— Znam — kazao je Remetin s uzdahom. — Kumašine moj, ti, kao i
obiĉno, vrlo mudro zboriš.

222
SVRŠETAK

223