Naslov originala: Die Box

Copyright: O Steidl Verlag, Gottingen 2008

 GINTE,R GRAS

Kutija
Pride iz mradne komore
Prevela: Ana Ignjatovi6

2. TZDANJE

IPS
 PREOSTALO

Bio jednom jedan otac koji je, buduii vei ostareo, pozvao k sebi
svoje sinove i kieri - njih detvoro, petoro, iesroro, osmoro na
broju - a oni su se, posle duieg oklevanja, povinovali njegovoj
i.elji.I evo ih sada kako sede za istim stolom i smesta otpodinju
pridu: svako za sebe, svi uglas; izmiSlla je, doduie, njihov otac
i priia je sopswenim redima; ali opet - pripovedaju po svome
nahodenju i, uprkos najboljoj volji, ipak ga ne Stededi. JoI se po-
igravaju pitanjem: ko ie prvi?
Najpre su se rodili dvojajdani blizanci, koje iemo ovde zvati
Patrik i Georg, ili od milja Pat i Jor5, a koji se u stvarnom iivotu
drugadije zovu. Zatim su se roditelji obradovali devojdici, koju
6emo odsad zvati Lara. Sva tri deteta su obogatila nai prenase-
ljeni svet pre nego se pilula pojavila u prodaji, zaitita postala
pravilo, a porodica podela da se planira. Thko im se nezvan - vo-
ljom sudbine - pridruiio joi neko, neko ko bi zapravo trebalo da
se odaziva na ime Tadeus, ali ga svi za ovim stolom zovu Tadel:
,,Prestani da se izmotavai, tdell" - ,,N. gazi pertle, Th'del!" -
,,Hajde, tdel, izvedi opet numeru 'Rudi Rarlos'r..."
Premda odrasli i zauzeti porodicom, poslom, kieri i sinovi
govore kao da bi ieleli da se doslovce vrate nazad, kao da bi se
ono 5to se samo pomalja u obrisima ipak moglo dosegnuti, kao
da ie vreme prestati da tede, kao da se detinjswo nikada neie
zavrSiti.
Sto gleda ka prozoru, pejzai. bi mogao da im odvude paZnju:
breiuljkasti predeo sa obe strane kanala Laba-Tiava, omeden ro-
polama, koje bi trebalo, buduii da se vlastima dine dudnovatim,
uskoro da budu posedene.

1) U originalnoj verziji pod nazivom Rudi l?aadhs - Rudi Ratlos; red je o pe-
smi iz 1978. godine koju izvodi Udo Lindcnberg i koja se nalazi na albumu
Geen Paniek (prim. prev.).

5
 lz velikog lonca puli se papazjanija, paprikai od sodiva, koji
je zajedno sa ovdjim rebarcima otac skuvao na tihoj vatrici i za
kraj ga zadinio majoranom. Oduvek je tako: otac rado kuva za
dopor. Staranje - tako on naziva svoju sklonost ka epskoj razno'
likosti. Kutladom podjednako sipa u svaki tanjir i uz to obave-
zno dodaje neku od svojih izreka, kao: ,Joi se i biblijski Isav za-
rad sodiva odrekao prava prvorodenog." Posle jela 6e se povuii,
da se u svom ateljeu izgubi niz padine vremena ili da posedi sa
ienom na baltenskoj klupi.
Napolju je proleie. Unutra se joI greje. Poito su pojeli sodi-
vo, bra6a i sestre mogu da biraju izmedu flaIe piva i mutnog soka
odjabuke. Laraje ponela fotografije, pokuiava da ih razvrsta. JoI
neito nedostaje: Georg, koji se odaziva na nadimak JorS i koji
1e zbog prirode svog posla nadleZan u ovom sludajr.r, podeiava
mikrofone na stolu, jer otac insistira na zvudnoj tehnici, moli
za tonske probe, konadno saopltava da je zadovoljan. Odsad pa
nadalje ret imaju deca.

Podni ti, PatlTi si najstariji.

Za celih deset minuta si pretek6 Jorla.
Dobro de! Dugo vremena bili srno samo nas detvoro. Sto t"
mene tide, detvoro je dosta, narodito }to nas niko nije ni pitao
da li ielimo da nas bude viJe od dvoje, troje, a onda i detvoro
dece. Ve6 smo se i mi blizanci naizmenidno jedan drugom dinili
vilkom.
A ti si, Lara, kasnije najvi5e na svetu Zelela da dobijei itene,
sigurno bi ti bilo drago da si ostala najmlada k6erka.
I bila sam godinama, mada sam ponekad, pored iteneta, de-
znula i za sestricom. Tako se i dogodilo, jer medu mamom i
taticom skoro viie nidega nije bilo, te je on - pretpostavljam -
poieleo drugu, kao Ito je i ona sebi nalla drugoga"
I poito su on i njegova nova delili istu ielju, a oboje su sma-
trali da im pilula nije potrebna, pojavila si se ti, jod jedna de-
vojdica, kojr-r su nazrali po otevoj majci, ali kojoj 6emo se ovde

6
- - obraiati kro Leni.
itaviSe, po njenoj i.elji
Jok, ne turite. Prvo vi. Mogu da pridekam. Navikla sam.
Doii iu i ja na red.
Pat i Jori su imali skoro iesnaest, ja rrinaest, a Thdel otprilike
devet godina kada smo morali da se naviknemo na malu sestru.
A i na tvoju majku, koja je, sem toga, sa sobom dovela i de-
cu, dve devojdice naime...
Ali poito tatica nije mogao da se smiri, pobegao je i toj no-
voj, posle dega nije znao kuda bi sa svojom zapodetom knjigom,
sa kojom se selio tamo-vamo da bi mogao da kuca na svojoj pi-
saioj malini marke ,,Oliveti".
A pre nego ito se ta njegova potraga zavrlila, joI jedna Zena
mu je poklonila devojdicu...
NaIu voljenu Nanu.
Koju smo, naialost, tek kasnije, mnogo kasnije, dobili prili-
ku da upoznamo.
Najmladu carevu kier...
Samo se vi smejte! Ali, umesto mojim pravim imenom ovde
6e me zvati kao onu lutku, o dijoj je svakodnevnici papa ranije
spevao.iednu dugu dedju pesmicu, koja ovako podinje...
U svakom sludaju, ostala si najmlada. A nedugo zatim orac
se, sa jednom novom ienom, konadno smirio. Ona je u brak do-
vela dedake, mlade od'fadela, a koje 6emo ovde - to smo Pat i ja
smislili - zvatiJasper i Paul.
Ne6ete ni da pitate da li im uopite odgovaraju takva ime-
na?
Dobra su vei.
Jeste da se sasvim drugadije zovemo...
... ali isti slutajje i s vama.
Bili ste stariji od Lene i znatno stariji od Nane, ali ste se od-
mah uklopili u porodicu, tako da nas je otad bilo osmoro dece
na broju, i moy'ei nas, na primer ovde, pogledaj fotografije - na-
merno sam ih ponela - vicleti tas pojedinadno, das svakojako
izmeiane, a.ovde, ovo je bikr l<:rsnije, dak i sve zajedno...

7
 ...kako rastemo i rastemo, ovde sam ja, ovo je Jori, das sa
kratkom das sa dugom kosom, kako se na ovoj slici kreveljimo...
...ili kako ja iz dosade pravim }ou.
Na ovoj se Lara mazi sa svojim morskim prasetom...
Ovde Thdel zuji rasperltlan pred kuiom...
A na ovoj Lena tuino gleda.
Da se kladimo da se sliini prizori mogu naii u svim fotoal-
bumima, a njih ima skoro svaka porodica. To su samo spontani
snimci, niSta vi5e od toga.
Moie biti, tdel. Ali, naialost, vremenom su s€ izgubile
mnoge fotografije od onih koje, kao 5to znate, zacelo nisu bile
normalne fotografije; iteta za to, jer...
Na primer, one sa l,arinim psom.
Ili svi oni brzopotezni snimci na kojima se ia, mama i papa
vozimo na ringiSpilu, ito mi je desto bila tajna i.elja, ja izmedu
njih, letimo kroz vazduh... Lepo je to bilo... Ah...
Ili ona fotografija sa Tadelovim andelom duvarom.
Ili serija sa malim Paulom na itakama...
Ostaje tinjenica: sve ih le - i one obiine i one netragom ne-
stale - sve ih je nadinila Stara Mari, jer je ona, samo ona...
Dakle, o Mari je ova prida. Podinje kao bajka, ovako nekako:
Bila jednom jedna foto-umetnica, koju su neki zvali Stara Mari,
dok ju je Thdel ponekada zvao Matora Mari, a ja pak Marom.
Od podetka je bila deo naie porodice, ionako skupljene sa konca
i konopca. Mara je uvek bila tu, prvo kod nas u gradu, a potom
kod vas u ravnici, das ovde das tamo u vreme praznika, jer se -
pa, tako je bilo - prilepila zaoca k6 didak i moida...
Ali i za nas, jer kad bismo nelto ieleli...
Lepo kaiem - od podetka; kada samo imali prvo dve, pa tri,
pa detiri godine, fotografisala nas je u nameitenim pozama, ili
spontanim, kada bi otac rekao: ,,Deder ikljocni jednu, Marol"
A kada bi je uhvatilo neraspoloZenje - umela je da bude
stvarno 6udljiva, wrdila bi za sebe: ,,Ja vam trebam samo za sli-
kanjel"

8
 Medutim, nije slikala samo nils dccu. Sa taticinim ienama
redom se hvatala u koltac, gledajte: prvo ide naia mama, koja
na svakoj fotografiji izgledakao da ie da napravi baletski korak,
onda Lenina majka, vedito ranjivog pogleda, zatim sledeia Na-
-
nina mama, koja se na skoro svim snimcima smeje oko bogtepi-
ta dega, a onda jod i poslednja od detiri lene, Jasperova i Paulova
majka, kojoj bi se kovrdie desto zalepriale na verru...
I uz koju se nai tata konaino smirio.
Ali, i da je zatraLio grupnu fotografiju sebe i svoje detiri jake
iene - slaiem se sa Joriom da mu je jedna od najveiih Zella bila
da se slika okruien njima kao paia, Mara bi oper forografisala
svaku Zenu ponaosob. Pogledajte ih samo * idu lepo sve po re-
du.
No nas je slikala bez pravila, k6 da smo iz bubnja ispadali.
Zato sada na stolu leii gomila fotografija, moiemo da ih doda-
jemo levo-desno, pri demu bih zamolio Nanu da se ne igra mi-
krofonom, inade...
Ali i izgubljenih slika, svega ito je Mara napravila od nas ka-
da bi sa rolfilmovima nestajala u svoioj mr.adnoj komori, treba
sada da se prisetimo, samo zato }to otac tako Zeli...
To vei moral bolle da objasnii, Pat: profesionalne fotografi-
je pravila je aparatom marke ,,l,ajka", a ponekad i ,,Haselblad",
spontane trenurke ul-rvatila bi kutijom. Sa njom bi, samo sa ku-
tijom bi i5la da ocu traii morive za svaku ideju koja bi mu na-
dolla kad ga obuzmu njegove br-rbice. A ra kutija bila je neJto
posebno, mada se zaprayo radilo samo o jednoj starinskoj foto-
grafskoj kameri u obliku kutije, proizvodu kompanije ,,Agfa",
koja je takode isporudivala i odgovarajuii rolfilm za niu naime
-
,,Izohrom B2".2
2) Ovde jc rcd o f<rtoapararu Agfu-Box, koji je u raz-lititim moc{elima, najie-
iie za izradu slika u formaru 6x9 cm uz pomot filmova tipa 120 (,emaika
oznaka za o\ru vrsru filma bila jc tacla I)2), proizvodila ilrma Agfa-Geraert
od 1930. do 1957. godinc. Borna tnglcskom i ncmaikom znadi kutila, a
Agfn-Box bila je, zapravoj samo jcrlrr:r rr niz.u ,,ktrrija" * popularnih lakil-r Fo-

9
 No, bilo da je u pitanju ,,Haselbladov" lli ,,Lajkin" fotoapa-
rat ili kutija, neki od njih uvek bi joj visio oko vrata.
,,Nekada sr.r pripadali mom F{ansu", rekla bi Stara Mari sva-
kom ko bi se divio nienim aparatima. ,,Mom Hansu bolji nisu
trebali."
Ali samo Pat i Jori znaju kako ie izgledao njen Hans. Ti si
uvek govorio da je on bio ,,miiiiav iedan tip, sa diombastim de-
lom". A ti: ,,Pljuga mu je vedito bila zalepljena za doniu usnu."
Na Kudamur, na potezu izmedu Blajbtrojeve i Ulandove
ulice, njih dvoje su imali atelje na mansardi. Specijalizovali su
se za izradu fotoportreta glumica i dugonogih balerina. Ali i de-
belih ,,Simensovih" direktora i njihovih supruga sa skupocenim
kamenjem o vratLr. A i bogataike dedurlije iz Dalema i Celen-
dorfa.a Blago okrenuti u stranu, sedeli su pred platnom u svojim
skupim krpicama i cerili se ili se, pak, driali ozbilino.
Stara Mari bila je zaduizena za sve Ito se ticalo tehnike, za
osvetljavanje specijalnim lampama i sve ito sledi: za razviianle
filmova, za kopiranje, uvedavanje i pedantno retuiiranje brada-
vica, gnusnih bubuljica, bora i borica, prevelikog podvaljka, pe-
gica i dlaka na noslr.
Sve to u crno-beloj tehnici.
Boja nif e postojala za njenog Hansa.
Za njega su postojali samo sivi tonovi.
Ma koliko da smo bili mali, dini mi se da je ioi uvek mogu
duti kako prida, kad bi bila raspoloiena: ,,Ali jedino sam ja to
temeljno izudila. Pa ipak je samo moj Hans, silom prilika samo-
uk, sve ljude kako bi doIli... Ja sam radila u mradnoj komori. O
tome moj Hans nije imao pojma."

toaparrrta, kojim:r ie raj nadimak dalo arneridko stanovniitvo zbog njihovog

ictvrtastog oblika. Nadimak se ubrz.o prcnco i u Evropu (prim. prcv.).
3) Kudam (nem" Ktrddnzm) lokalni Zargonizam za Kurfirstendam (nem.
-
Kurfiirstendamn), duvcnu aveniiu u Bcrlinu (prim. prer'.).
4) Dalcm i Cclcndorf (ncn. Dahlem' Zellendorfl - detvrti u Berlinu (prirn.
prcv.).

10
 Ponekad bi, i to kao da je prisilicne da itedi redi, pridala o
godinama kad je pekla zanat u Alenltajnr-r...
...5to je varoiica u maztirskom delu Istodne Pruske - kako
nam je otac objasnio.
Sada se na poljskom zove OIItin.
,,Nah.zi se u 'ladnu domouinw", uvek bi kazala Mari. ,,Tam'
daleko na istok. Sve 'e to sad sam' voda ispod mosta."
Otac i majka su bili veliki prijatelji sa Hansom i Marom.
eesto bi zajedno poprilidno popili i pritom se glasno smejali,
obidno do kasno u noi, priiama odranije, kacla su bili loi mla-
di...
Hans je izradio i fotografije naieg oca i majke u pozama pred
belim platnom. Uvek ih jc snimao ,,Haselbladorn" ili,,[.ajkom",
nikada ,,Agfinom" ,,kutijom", modeiom 54, koja se takode zva-
la i,,kutija I" iza kojom je, kad se pojavila u prodaji, zavladala
opita pomama - sve dok ,,Agfa" nijc izbacila nove modele na
trZiite, na primer ,,agfi-specijal" sa mcni,skusom i...
Nakon ito je Hans iznenada preminuo, sahranjen je na gro-
blju Valdfridhof u Celendorfr-r.
Joi uvek okvirno pamtim kako je sahrana protckla. Sveiteni-
ka nisu zvali, ali je mnogo ptica pevalo.
Sijalo je sunce i sve nas zaslepilo. Ja i Jori smo stajali majci
s leve strane, a ona je stajala do Mare. Precl otvoretrinr groborl
samo je otac odrZao posmrtni govol svonr prijateljtr Harrsu, maj-
storu crno-bele tehnike, kome je dvrsto obedao da ie se otad
brinuti o Mari, ne samo finansijski, ve6 i onako.
Isprva je govorio tiho, a zatim 91asno...
A za kraj je otac nabrojao sve vrste rakije koje sr-r prijale nje-
govom prijateljr,r Hansu.
Budite sigurni da su mulkarci, koji sr-r od kapele kovdeg prvo
gurali na todkovima, zatim ga, detvorica mislim, nosili c1o groba,
zatim skinuli konopce sa njega, silno oZedneli dok je otac pobro-
.jao sve te rakije i pri tome, poslc sv,rke vrste, pravio pauzu.
Mora da je zvuialo sasvinr svr:trrtro.
11
 K6 prizivanje duhova.
Naravno, bilo nam je neprijatno, jer nije hteo da prestane sa
nabrajanjem.
Zvale su se, jo', kako li su se ono zvale: flimli5, malinovada,
rakija od mirabele, mozelska prepedenica, ili tako nekako'
Jedna se vrsta rakije zvala cibertle6, te ima u mom kraju,
Svarcvaldu.
I treinjevadu
je pomenuo.
Ne znam tadno kad je to bilo, u svakom sludaju posle izgrad-
nje 7.ida. Mi smo imali po pet godina. Ti Lara - tek dve. Sigur-
no se nidega ne moiei setiti.
A ti, Tadel, joi zadugo ne6ei do6i na svet.
Mora da je bilo u jesen. Posvuda su rasle pedurke. Ispod
drve6a na groblju. U ibunju. Iza spomenika. Pojedinadno i u
grupama. Otac, koji je oduvek bio lud za pedurkama i uveren
da poznaje svaku sortu, u Povratku s groblja je poneo svaku koja
mu s€ udinila jestivom.
Pun mu bio ie5ir, joI pamtim.
A od maramice je napravio kesu.
Pojeli smo ih kod ku6e. S kajganom.
,,Kao da6u", dini mi se da je rekao.
Tada, kada je Hans sahranjen, iiveli smo jo5 uvek u Karls-
badskoj ulici, u jednoj polurulevini, reliktu rata.
A Mara, polto je od tada iivela sasvim sama u onom velikom
ateljeu, nile znala ita bi sa sobom. Tek kad ju je otac nagovorio
(ume on to), podela je prvo ,,Lajkinim", onda ,,Haselbladovim"
aparatom, a onda i kutijom, skoro iskljudivo kutijom, da slika
za oca- i neke narodite stvari i sve lto bi iskrslo: ikoljke koje bi
on donosio sa svojih putovanja, polomljene lutke, krive eksere,
jedan nemalterisan zid, puLeve ku6ice, paukove u mreii, prega'
iene iabe, dak i mrwe golubove koje bi JorI pronaiao...

5) Ftimli (nern. P/liimli) - Svaicarska 5[jivovica (prim. prev.).

6) Clibertle (nem. Zibrirtle) - vrsta rakiie od di-anarike (prim. prev.)

12
 Kasnije i ribe na zelenoj pijaci u Fridenauu.T
Takode prepolovljene glave kupusa...
Ali da slika sve ito mu je bilo vaLno poiela je vei u Karls-
badskoj ulici...
Dabome! Podela je s tim Skljocanjem dok otac jo5 nije bio ni
blizu kraja one knjige na kojoj je tada radio, one o psima i stra-
Silima, kojom je posle stvarno namak6 lovu pa je mog6 da nam
kupi onu ku6u od cigle u Fridenauu...
Posle je Stara Mari dolazila i tamo, u Nidsku ulicu, da slika
sve i svaita za niega...
... a i nas decu, buduii da smo sve vile i vi5e rasli, stavljala je
pred svoju kutiju, koja je ispunjavala sve ielje. A za mene, samo
su za mene, onda kad je moje morsko prase podelo da se sve viie
zaokrugljuje...
To je bilo kasnije, Lara. Prvo smo Jori i ja na redu, jer smo
mi naime...
Vidi je samo kako stoji zgrdenih ramena pred polumrtvim
Hansom, sa aparatom na stomaku, spustivli glavu kao da se
uistinu koncentri5e na traiilo ,,Agfine" kutije.
Uvek je slikala prema ose6aju i pri tom desto gledala u sa-
svim drugom smeru.
A kosa joj je bila ba5 dudno oliiana. Na bubikopf frizuru,
kako ju je otac zvao.
Izgledala je k6 zgureni devojdurak, onako tanka i ravna na-
pred. A kutija koja je visila o vratu i kojom je...
Prekini, Pat!To se mora lepie objasniti. Za podetak samo di-
njenice: ,Agfina" kutija se pojavila ve( 1930. godine na triiitu,
ali nile bila prvi fotoaparat kockastog oblika. Thkve fotoaparate
su izumeli, naravno, Amerikanci pre dvadesetog veka. Thda se
nije ni zvala kutija, ve6 ,,brauni" i masovno ju je proizvodila ,,Ist-
men kodak kompani". No, zapodela je sa upotrebom formata
iest puta devet, koji su kasnif e koristili i kompaniia ,,Cais-Ikon"

7) Fridenau - detvrt u lJcrlirrrr (prim. prev.)

i3
 :: 5

za svoj model kutije, tzv. ,,tengor", i firma ,,Eho" za svoju ,,folk-

skameru". Ali tek je ,,Agfin" model kutiie zaista naiao Put do
narodnih masa, naime poito su sa reklamnim sloganom: ,,Ko
fotografiie, imaie vile od iivota..."
B"5 s"- to hteo da kaiem. Jer je upravo takvu jednu kutiju
naia Mara dobila na poklon od svog ujaka, ili neke tetke, jo5 kad
je bila mlada i tek podinjala da udi taj zanat, ili beie bai polto je
zavrlila obukr.r. To ie bilo joi u Alenitajnu...
I ta ,,Agfina" kutija je koitala - proverila sam - zajedno sa
dva rolfilma tipa ,,izohrom" i prirudnikom za podetnike, tadno
iesnaest rajhsmaraka.
takvom jednom kutijom Mara je kasnije i tebe, naieg ma-
I
log Tadela, slikala kako zakopavai u pesak Jorlov aLrti6, a i moje
morsko prase, koje je u to doba...
No uglavnom nas, kada smo u dvoriitu veZbali na gimna-
stidkoj predki...
Ali i taticu ie ovekovedila na tom vratilu, koji je svaki put
kada bismo imali goste obavezno morao da im dokazuje da joi
uvek moZe da pravilno izvede kovrtljaj unazad, a ponekad dak i
kovrtljaj oko popredne ose tela.
Ipak, kad .ie dosta kasnije, mada naialost samo nekolicinu
puta, slikala mene, nikada pritom vala Mara nije upadala u odi'
Ur.k ," driala po strani i delovala, onako tanka kao }to je bila,
nekako izgubljeno. Izgledala je usamljeno, ne baI tuino, 5to bi u
principu bilo razumljivo, vei vi3e odsutno. ,,Naprosto sam pre-
trt"l";, rekla mi je jednom kad smo ona, Papa, mama i ja otilli
zajedno na nemadko-francuski narodni festival, koii se odriavao
na otvorenom r-r Tegelu i gde smo se vozili na ringiSpilu, visoko
kroz vazduh... Ah, kako je bilo lepo, kako smo...
Tadno tako, Nana! Jer bi o svojoj ,,Agfinoj" kutiji, koja je
izgledala spolja pohabana i na ivicama izlizana, uvek isto kazala:
,,Ona j. jedina preostala od svega 6to smo moj Hans i ja nekada
imaii, zato se i driim nie."
A dim bismo pitali: ,,A od dega si to preostala, Maro?" podela
bi da priia o ratlr.

t4
 Ali ne o onome ito je njen Hans doZiveo i radio u raru, ve6
samo o onome ito je njoj bilo bitno. ,,N4oj Hans", pridala je na-
iem ocu, ,,dolazio bi sa fronta samo kada bi mu dali odsuswo ili
kada bi ga poslali na sluibeni put. Mogu6e da je usput video lole
stvari. Znai, na Isroku, i svuda. Nemam redi. E meni."
Njihov fotografski studio mora da je u to vreme bio negde
sasvim drugamo, dodule isro na Kudamu, ali viie u pravcu Ha-
lenskog jezera.
O tome je ocu govorila nadugo i na5iroko, a i Pat i ja smo se,
deli i slu$ali je: ,,Pogodila nas je bomba pred kraj. Sreia da je moj
Hans bio na frontu i da su ,,Lajkin" i ,,Haselbladov" fotoaparat
bili kod njega. Inaie nam niita ne bi ostalo. Sve je izgubljeno
i spaljeno, dok sam ja dole u podrumu... eit",, arhiv izgoreo.
Od lampi samo gvoidurija. A preostala samo kutija, zalto ne
-
znam. Bila je maldice nagorela, narodito koina firtrola u kojoj se
nalazila."
A onda je dodala: ,,Moja kutija pravi slike kakvih nerna. A
vidi i stvari kojih ranije nije bilo. Ili pokazuje ito vam ni u snu
ne bi doIlo. Svevideia je moja kutija. Mora da ju je to zadesilo u
poiaru. Otad je poialavila."
Ponekad bi rekla: ,,tko je to, deco, kada preostanei. MuvaI
se naokolo i ne dukai viie baI najbolje."
Nismo tadno saznali ko to viie ne iuka baI najbolje. Ona ili
ili obe.
kuti.f a
St" r" zbilo sa ,,Lajkinim" i ,,Haselbladovim" apararom sa-
znao sam od oca, kome je Mari to nekoliko puta ispridala: ,,Nf ih
je moj Hans uspeo da spase u raru, jer kao vojnik nikada nije
pucao, vec je posvuda po frontr-r sluiio kao fotograf. M-atio se
kuii sa njima. Imao je i neiskoriitene filmove, pun ruksak njih.
Oni su nam bili podetni kapital nakon zavrletka rata. S niima
smo mogli da obnovimo posao tim su proglasili da je konadno
dodao mir."
U podetku je njen Hans fotografisao samo okuparore , najde-
i6e Amere, ali i jednog engleskog pukovnikrr.

15
 Zatirn je dolao 6ak i jedan francuski general. T^l i, platio
fla5om konjaka.
A pre okr-rpacije do(le su tri Ruje. Naravno, poneli su votku.
Ameri su donosili cigarete.
A tomis je uvek pla6ao dajem i konzervisanom govedinom.
A jednom je u naiem prisustvu Mara kazala: ,,Ma ne, deco,
kutijom nikada nismo slikali okupatore. Moj Hans ih je foto-
grafisao samo ,,Lajkinim" i tek ponekad ,,Haselbladovim" apa-
ratom. Za njegaje kutija bila preostala kao uspomena na ranija
vremena, dok smo nas dvoje jo3 uvek provodili svoje dane u
veselju, moj Hans i ja. Uostalom - ali to ve6 znate - viie ne duka
kako treba, ta kutija." Samo kada bi moj brale, mislim na Jor5a
- jo5 uvek ga zovem brale - insistirao...
I-ogidno! Hteo da znam u demu je stvar...
_sam
...na pitanju, ,,St, to znadi kad kaZe$ da kutija viie ne duka
kako treba?" ona bi obeiala: ,,Jednom iu vam pokazati ita pro-
izade iz toga kad neko preostane, ne duka vi5e baI najispravnije
i vidi stvari kojih nema, ili kojih jo} uvek nema. lJostalom, za
to ste jo5 previSe mali, a i previle drski, i svejedno ne biste po-
verovali 5ta sve moja kutija moie da izbljuje kad ima dobar dan.
lJ svakom sludaju, ona sve unapred zna otkako je preiivela onaj
pozar.
Kada bismojoj odlazili s ocem u pos€tu, ona i otac bi podeli
da se doiaptavaju dim bi Mara izaila iz mradne komore.
A nas bi poslala na balkon ili nam dala prazne rolne filma
da se igramo.
Nikada nisu odavali u demu je swar, uvek su govorili sa-
mo u naznakama, ponaiali se tajansweno. Uprkos tome bisino
ukopdali da se vedito radilo o onoj odevoj debeloj knjizi u kojoj
se, valjda, pojavljuju neka mehanidka straiila. Posle, kad je bila
gotova, imala je na koricama neku kao siluetu 5ake, koja je viSe
licila na psccu glavu.

8) lbmi (engl. Tommy) - popularni naziv z,a britanske vojnike (prim' prer'.)

l6
 Ali nama bi otac, kada bismo sc laspitivali o Marinim sli-
kama, kazao samo ovo: ,,Tu ioi netnrr nilta za vas." A majci bi
rekao: ,,Moguie da sve to ima vezc srl njenim mazurskim pore-
klom. Sto nala Mari vidi mnogo je viie nego 5to normalni smrt-
nici mogu da opaze."
I tek tada, ali opet pre nego 5to je iskucao zavrlnu verziju
svof ih ,,Pseiih godina", do5la si ti, Lara, na svet...
Staviie, u jednu nedelju...
E,, konadno da dujemo tu pridu o morskom prasetu...
Evo odma', Nana, jo5 smo nas dvojica na redu.
Naime, naia sestrica nam se dinila nekako neobidnim swo-
renjem.
I pre nego 5to je prohodala, f.ara se smelkala samo, kako je
orac govorio, ,,u pokulaju".
I danes rako radi.
A kad je prohodala - je l' da, Jori? - uvek ie illa par koraka
Po strani.
Ili si iSla iza nas, al' nikad ispred...
eim bi majka ili otac pokuiali da te uzmu za ruku, na pri-
mer kad bisrno nedeljorn ipacirali od Rozeneka do Grunevalda,
ti bi odma' skrstila ruke na ledima.
A izistinski si se smejala samo kad si kasnije dobila morsko
prase na poklon, ali i tada samo onda kad bi tvoje morsko prase
skviknulo.
Stavi3e, umela si to i da imitirai - skvidanje.
Joi uvek to umem. Ho6ete da dujete?
A poito naia Lara nikada nije slagala face kakve pristoje fb-
tografijama, Stara Mari je morala da je slika neograniieni broj
puta.
Prvo u Karlsbadskoj ulici, onda u Fridenauu, te na ljuljaici,
te u dvori5tu, te za stolom pred skoro olizanim tanjirom...
I daj uvek iznova jednu sa nje nim morskim pras€tom...
Ali kad je jedanput to Zivinde, poito sc radilo o ienki, dospe-
lo medu morske prasiie koje su dr:zala konriiiska deca, i od koj ih
je bar jedno bilo mtrZjak, desilo se, itaviic vt'I,, [',r'2.o...
,,rT
 Pritom sam ja to i ielela, ali stvarno stvarno. Jer kad se ro-
dio joi i Tadel, koji je ubrzo, ma tek 5to je prohodao, postao
vrlo drzak, a ja se na5la medu trojicom braie - uostalom, sve se
uvek vrtelo oko tdela, jer si bio taaako sssladak i taaako maji,
a i 5ta si ti kriv kad se neito pokvari -ne progovaraj, Thdel, sad
sam ja na redu! - onda se Stara Mari starala o meni i ekstra za
mene slikala moje morsko pras€nce, koje se sve viie i vile zao-
krugljivalo. Tioieii frlm za filmom. I samo bi meni, a ne i vama,
pokazivala te slike. Da, ipak sam se tada morala smejati, bai
na sav glas. Ali niko * niti vas dvojica niti ti, pogotovo ne ti,
Thdel - nije hteo da mi veruje 5ta se sve moglo videti na svim
tim slidicama, koje je Stara Mari pravila kao darolijom u svojoj
mradnoj komori. err.r, red, na svakoj su se lepo mogla videti tri
ljupka, tek rodena morska praseta. Kako su slatko izgledali dok
ih je majka dojila! Naime, kutija je to tadno predskazala - da ie
ih biti upravo troje. A kad je doilo vreme da se okote, svi su, ne
samo vas dvojica vei i ti, Tadel, samo stajali u dudu, jer su bile
bai trojke. Jedno slade od drugoga. Pardon, svi su bili podjed-
nako slatki. Fotografije sam pak sakrila. Sad sam bila vlasnica
detiri morska praseta. Naravno, to je bilo mnogo. Zbog toga sam
morala da poklonim dvoje mladih. Zapravo, ve6 sam tada, jer su
morski prasi6i priliino dosadni i ne umeju niSta drugo sem da
se ponalaju kao morski prasi6i, to jest jedino da jedu i kvikiu,
5to je samo ponekad bilo smeino, zaLelela Stene psa. No, svi su
bili protiv toga. ,,Pas u gradu, gde nema ni gde destito da se is-
trdi, na 5ta bi to lidilo?" rekla je mama. Na5 tatica nije, u stvari,
imao niita protiv, ali .je bez obzira odrecitovao jednu od svojih
poslovica: ,,(Jostalom, diukela u Berlinu ima dovoljno." Samo.ie
Stara Mari bila za. Zato me je jednog dana, dok su svi bili zauzeti
negde nedim u kuii, slikala pod jabukom i pri tome mrmljala
neke stvarno staromodne redi, kao 5to su: balsam, okrepa, med.
A onda je prodaptala: ,,PoZeli ne6to, dete, poieli neito lepo." A
kada mi je nekoliko dana posle toga pokazala te fotografije (bilo
ih je osam), na svakoj je slici - iasna red! - bilo jedno dupavo
18
kude, koje je sedelo das levo ias desno od mene, das ie skakalo na
mene, tas ienilo, lizalo mi ruku, pruialo mi 5apu, l;ubilo se sa
mnom; imalo je sladak ufr6kani repi6 i delovalo je kao melanac,
ba$ isto kao ito 6e biti moi Jogi, godinama kasnije. ,,Ali, to da
ostane naia tajna iz mradne komore", rekla mi je Stara Mari, a
onda je zadrtala sve fotografije za sebe, jer kako ie kazala ,,Iona-
ko nam to nijedna Suia ne bi verovala."
Nije tadnol Svi su tada...
Samo ti, Thdel, spodetka nisi.
Smatrao si to potpunom besmislicom.
A onda si ipak...
Kao i kasnije Jasper, koji r.r prvo vreme takode nije...
...a onda je morao da poverr-rje , ier ie sve bilo apsolutno do-
kazano kad si sa svojim drugom...
Ma prekini, Paull
Ali Lena i ja, jako zadocnele pridoilice, nismo ni najmanje
sumniale kad bi vaia Mara ponekad i nama kao i vama ispunila
poneku potajnu Zelju, narodito da konadno nas dve i papa i to
sasvim desto...
Okej, okej!Ali dokaze nema niko...
Ista stvar sa mnom, Jasper. Ni do danas mi ne ide u glavu u
3ta sam to kao dete verovala, a bogami i verovala da sam videla.
Ali otkako je moja mala kier, kao i ja nekadir, podela iarko da
iudizaltenetom, bilo bi mi drago da imam jednu onakvu kutiju
koja ispunjava sve ielje, onakvr.r kao 5to ju je imala Stara Mari,
koja bi radila skroz Saiavo kad bi se oko nje sve odvijalo kako
zdrav razum nalaie, a u stvari ne bi bilo niSta drugo do konstan-
tan stres. No, ipak, kada je prvo na onim fotografijama, a onda
i uistinu, mojJogi...
. taj je bio sve osim rasnog psa.
...obidna domaia diukela, bolje redeno.
...uz' to i ruian k6 grob.
...no, uprkos tome, bio je sasvim narodito kudence. To su svi
mislili, dak i vi momci ponckacl. Stalno ste se svadali. A tu si bio
t9
i ti, tdel. Nije ni dudo 5to sam desto, buduii zgnjedena izmedu
vas, kukala. Zbog toga ste me prozvali pi5talica, samo zato 5to
je tata jednom, moZda da bi me utelio, navodno kazao:,,Moia
mala piStalice." Ali stvarno me je mogao uteliti samo moj Jogi.
tdno, bio je melanac, pola Spic - pola bogtepita, ali je zato bio
lukav i swarno zabavan. Jogi je umeo dak i da me nasmeje, kada
bi nakrivio glavu i pritom se maldice nasmeiio. Osim toga, bio
je nauden da nuidu iskljudivo obavlja napolju i da gleda levo i
desno da li dolaze kola kad prelazi ulicu. To sam ga ja naudila, da
bi se ponalao shodno saobraia.inim propisima. Jer - Jogi me je
slulao. Jedino ito bi ponekad izbivao satima, ,,odlazio u skitnju"
- kako biste vi momci to rekli; od toga ga nisam mogla odvi6i.
Strugnuo bi ne bai svakodnevno, ali otprilike dvaput nedeljno.
Ponekad dak i nedeljom. I niko nije znao kuda se to devao, sve
dok Stara Mari nije prozrela njegovu smicalicu. ,,Dozna6emo
mi to, Larice!" kazalaje. I polto se moj Jogi vratio iz jedne od
svojih skitnji, iskosivli glavicu, napravivii neduino lice, nasme-
Ien, stala je pred njega i slikala ga svoiom kutijom. Uglavnom
stoje6i, nekoliko puta iz dudnja. Neke brzo jedne za drugima.
,,Tebe 6u sad da zakljuiam u mradnu komoru", viknula bi svaki
put kada bi ispucala film do kraja. I zaista, vei narednog dana
stara Mari mi je pokazala, samo meni je pokazala, pozitive: osam
malih fotografija na kojima se lepo moglo videti kako moj Jogi
trdi niz Nidsku ulicu, kako se na Tigu Fridriha Vilhelma penje
stepenicama do stanice metroa, onda ga opet eto - pryo na pe-
ronu kako sasvim mirno sedi izmedu jedne bake i nekog tipa, te
kako maiudi repi6em uskade kroz oworena vrata vagona, potom
kako medu samim nepoznatim lludima mrda repiiem, pruia 5a-
picu, dopuita da ga maze i pritom se, na dasnu red, dak pomalo
i smeii. Osim tog, mog6 se joi videti i kako izlazi na stanici na
Tigu Hanze, penje se jednim pa silazi drugim stepenicama, a
onda kako na suprotnom peronu strpljivo otaljava minute, gle-
da ulevo i deka da dode voz za Stegii., u koji se zatim ukrcava
skokom i putuje natrag ku6i. Naposletku, cto mogJogija opet Lt
20
Nidskoj. Medutim, uopite se nije iurio da stigne ku6i, trdkarao
je od ograde do ograde, pronjuikao svako drvo, podigao zadnju
nogu. Naravno, nikome nisam pokazala te fotografije, pogoto-
vo ih ne bih pokazala vama dedacima. Ipak, kada bi tatica ili
mama upitali: ,,Th kuda se deo tvoj Jogi? Je l' opet strugnuo?"
nisam niita lagala: ,,MojJogi voli da se vozi metroom. Nedavno
je presedao kod zooloikog vrta. Sigurno je iSao na izlet u Noj-
keln. Moida tamo ima neka keruia koja mu se svida. Bio je i u
Tbgelu. e.rto uzima rutu sa presedanjem, do Tlga Zidltern, da
bi naiao razonodu u parku Hazenhajde - sigurno zato 5to tamo
ima puno pasa. Ko zna ita sve moj Jogi usput doiivi. Sve same
,,rrrri.,r.. Th on je tipidno gradsko psetol Staviie, prolle nedelje
mogao se videti kako u Krojcbergu trdkara dui.Zida, k6 da traii
rupu, moida bi nakratko pre}6 na drugu stranu... I ja se dudim
k6 I vi kud se sve skita. Al' uvek nade put kuii." No, ponovo ni-
ko nije hteo da mi veruje, a pogotovo ne vi dedaci.
Ve6 smo upoznati sa tom storijom...
JoI uvek zvudi bleskasto.
Thtica mi je tada rekao: ,,Moguie je kad se uzme u obzir Iok
koji je kutija pretrpela tokom rata, onda kada je preostala, kada
je samo ona preostala..."
A meni je papa doviknuo, onda kada smo se oboje vozili na
ringilpilu: ,,Vide6e3, Nana, sve ie biti dobro, kasnije kada bude-
mo zajedno..."
Nai otac itolta prida!
A posle niko ne zna koliko je od toga istina.
Pustite onda Paula da objasni 5ta su u vezi s kutijom bile di-
njenice, a 5ra samo mir.
Sigurno si joi kraj nje u mradnoj komori pokapirao sve tri-
kove.
Moj asistent, govorila je.
I to do kraja.
Samo ovol'ko znam: ito bi se kroz objektiv Marine kutije
prenelo na film, to bi taino tako i izlazilo napolje. Nije tu bilo
nikakve smicalice, ma k,rlik,, to irriavo izgledalo.

21
 Lepo ja kaiem, isto k6 i Paul: delovalo je sasvim normalno
kako se moj Jogi vozio metroom. Najdeiie je i5ao daleko, prese-
dajudi na druge linije. Samo jednom je si5ao na obliinjoj stanici,
u pitanju je bila stanica u ulici Spihern, zato 5to je hteo da krene
za jednom keru5om - pudlom, dini mi se. Ali pudla nije bila
raspoloy'ena...

Jr4a ita da je Jogi sve joI umeo - ovo je dovoljno za podetak.

Nakon 5to je otac nekoliko redi preZvrljao, ublaiio ili pooitrio,
opet bi mu palo na pamet ponelto o Mari i preostalojjoj kutiji.
Kako bi desto smrknuta stajala po strani. U 5ta bi zurila odsutna.
Zaitobi, dak i u dru5wu, ostajala izdvojena. Sta bi prosiktala pre
nego 5to bi nestala u mradnoj komori: nanizane kratke klewe,
duge redenice kojima je prizivala svog mrtvog Hansa, mazurske
redi od milja.
Otac vidi i prizore koji se brzo smenjuju, a na kojima ona
ili stoje6i, priljubljenih nogu, ili iz dudnja, u seri.iama slika svoje
vanvremenske fotografije: ded.ie ielje, uporne strahove, ali i do-
datke i predvidanja o bradnom Zivotu njihovih roditelja.
Ali o tome k6erke, sinovi neie pridati, takvih su prizora bili
poitedeni. Kako bi im bilo muino da vide da je ceo jedan film
ispucan na daie, koje je majka, dok ju je otac gledao u uiasu, jed-
nu za drugom besno razbrjala krhotine iza slavljenidkog iatora,
odmah posle prvog plesa, jer je naime i tada vei, kao i mnogo
godina kasnije... Thko svevideia bila je kutija.

-LZ
 BEZ BLICA

Ovog puta se, u odevoj reLiji, zbralo samo detvoro prvorodenih.

Na podrudju negdalnje kasarne, koje naseljavaju, valjda, pripad-
nici pokreta zelenih, Pat, koji na njemu vodi manje ili viSe al-
ternativan nadin iivota, naiavli tu sebi skromno utodi5te, udinio
je slede6u ponudu svojoj sestri i bra6i: ,,Skuvajte sebi }pagete, to
brzo stiie, sa sosom od paradajza i narezanim sirom. Posluiite se
crvenim vinom, ili ve6 dime vam volja. Tesno je ovde. Al' nema
vezel"
Oba deteta su mu danas, kao 5to je najdelie i sludaj radnim
danima, kod iene, sa kojom se rastavio. JorI, koji ionako u blizi-
ni sa svojom filmskom ekipom udeswuje u snimanju serije slidne
,,Klinici Svarcvald" - radi kao tonac, imao je da prede najkradi
put do Frajburga od svih njih. Ista stvar i sa Tadelom, koji .je u
toj ekipi pomoinik reiisera. Na flaIama koje Pat iznosi na sto
moie se proiitati da je vino iz te oblasti. Lara se na nekoliko
dana uspela osloboditi svoje porodice. Za nju je odmor da se
jednom odvoji od dece.
Sp"g.t. su dobile pohvalu. Pat, koji je, nakon 5to je prestao
da se bavi proizvodnjom ekoloiki ispravnih poljoprivrednih pro-
izvoda, izudio stolarski zanat, ishoblovao je, sastavio, zalepio sto,
za kojim braia sede sa sestrom i u dijoj je sredini ugradena ploia
od Jkriljca, namenjena da deca po njoj crtaju kredom. Svi su se
dudili poretku u njegovom ispregradivanom boraviStu, u kome je
od drveta napravio medusprat za ierdicu, sindida i u diji je najma-
nji boks sabio svoju kancelariju, koja je vi5e lidila na neki privatni
arhiv. Na regalima su bili gusto poredani dnevnici, koje je vodio
godinama: .Tja, o svemu }to mi se dogadalo. Kako sam uvek iz-
nova morao da se menjam, da otpodinjem neSto novo..."
Lara se sugestivno smeika. Ovog puta ie se uzdrtati. ReZiser
iz senke moie samo da se sloii s time. Blizanci su ionako zamo-
ljeni da se poiure s nastavkom pride o svom detinjstvu.

23
 Uop5te nije tadno da si ti, Lara, bila jedina osim oca koja
je imala uvid u fotografiie napravljene Marinom poialavelom
kutijom.
U pravu si, brale! Skopdali smo mi to ve6 sa detiri ili pet go-
dina, a ti Lara tek 5to si se bila rodila.
Z^o ,^*je, Tadel. O tebi jo} nije bilo ni govora.
Inade su mi seianja ili nedostatna ili samo maglovita, kao
kroz mletno staklo, ali te fotografije pamtim do detalja, zato Ito,
naime, gore u potkrovlju...
U to doba smo joi iiveli u kuii u Karlsbadskoj ulici, u koioj
su se stanovi ispod nas iznajmljivali samo s desne strane stepe-
niita: tu je Livela jedna stara dama sa sinom, koji je na nekom
radiju - ne znam da l' beie na RIAS-u ili na SFB-u - bio krupna
zverka. A ispod, praktidno u podrumu, nalazila se velernica.
Levo od stepenilta pa uvis sve do krovnih greda - ni5ta do
rulevina. f)va-tri izgorela stana. A pod propalim krovom samo
ugljenisani balvani, i r-rpozoravaju6i natpis na njima. Na njemu
je izvesno pisalo ,,Zabranjen ulazl" ili nelto tome slidno.
AIi sasvim dole, gde niita nije bilo iz-gorelo, smestio se je-
dan hromi stolar. L.iubazan jedan dovek. Od njega sam nabavljao
opiljke, duge i uvijene kao ito 6e kasnije, kad je to uilo u modu,
biti kosa iezdesetosmala, a joi kasnije i naia, jer smo i mi rado...
A stolar 6opave noge se vedito prepirao sa Zenom iz velerni-
ce, koja ne samo da je bila svadljiva, vei je bila prava veltica. eak
je i majka kazala ,,Th ima urokljiv pogled, duvajte se, deco!"
Joi pamtim kako nas je stara veltica psovala ito si .ioj mrtve
golubove, dva-tri komada, koji su se skroz gore pod krovom po-
vladili naokolo sa starudijom, stavio pred vrata veiernice . Vei su
bili napoia istruleli, i ucrvljani.
Zamislite to - i ti Lara - provu6i 6e nas, drala se, kroz vreli
valjak za peglanje. Obojicu.
Ali je zato nai stan, koji tokom rata nije stradao od poiara,
bio dosta veii nego ona.i r-r Parizu, gde smo iiveli u samo dve so-
be, jer su otac i majka uvek bili knap sa novcem i morali da Stede

24
na svemlr. Nc, sada je otac, koji je naime namlatio silnu lovu svo-
jim ,,Limenim doboiem", mogao da za nas i svo.fe mnogobrojne
goste kupuje niSta manje nego ovdje butove, takode i da se vozi
taksijem u grad kad mu bi mu zarad na onoj njegovoj knjizi o
psima, kojLr je pisao bai u to doba, presr-riila inspiracija...
Ponekad bi vei posle podne otiiao Lr bioskop.".
,,L)a skrenem misli", kazao bi.
Sigurno i zato 5to ie nrorao s vremena n.r vrcme da se distan-
cira od onoga dime se bavio.
U svakom sludaju, sada smo imali dak i tistadicu, koja nas
je duvala dok je majka udila decu francuskih okupatora teikim
plesnim koracima i stajaniLr na vrhovima prstiju.
Ne seiam se viIe. Ali nai ie stan bio svetao i veliki.
Imao je pet soba, propisno kuparilo i jedan dr"rgadak hodnik,
u kome smo se...
A gore pod krovom, u oduvanoj polovini, otac je udesio svoj
atelje, koli je unutra imao i stepcniite - do galerije, kako ie on
zvao taj deo.
U naiem kraju bilo je joi puno ku6a koje su bile napola iz-
gorele, a ipak nastanjene . A ti bi, bralc, kada bismo nedeljom iili
u porodidnu ietnju i videli negde ncku ruievinu koja je ranije
bila luksuzna vila sa stubovima i posvuda nadidkanim tornji6i-
ma, uvek kazao: ,,To i" Jori polomio", ha, zato ito bi kod tebe
sve iivo, svaka nova igr:rdka, nema veze da l' je u pitanju ar.rtii,
brodi6 ili aviondii, tek 3to bi stavili tai poklon pred tebe na sto,
ma dok si rek6 keks - br.rml * otillo u parampardad.
Normalno, jer sam oduvek morao da znam kako iznutra iz-
gledaju i fr-rnkcioniJu.
,,lnspektor materijala" - tako te je nala mama zvala.
Neko vreme potom Staroj Mari je r-rmro Hans; on:r je, izra-
dunaj brale, deset ili viSe goclina starija od naieg oca. On je tada
imao oko trideset pet, ali vci je bio toliko poznat da sr-r se ljudi,
kada bismo iSli da kupr.rjerno po pijaci, okretali za njim i doiap-
tavali se.

25
 Potrajalo je dok smo se navikli.
U svakom sludaju, njen Hans se nije ni ohladio, a Stara Mari
je do5la sa svojom SaIavom kutijom u Karlsbadsku ulicu i slikala
naiu kuiu spreda i otpozadi, a onda i unutralniost svih pogore-
lih stanova...
Radila je Ita je otac hteo. Oduvek je bilo tako. Kada bi on
rekao: ,,f)eder ikljocni jednu, Maro!" ona bi Skljocnula.
Njegove specijalne ielje: riblje kosti, oglodane kosti, ma ita
sve ne...
Kasnije sam i ja vidala kako je , kad je tatica podeo da puii joi
samo na lulu, njegove dogorele iibice, posvuda razbacane...
Ma, fiksirala se dak i na trolice koje je n.iegova gumica zabri-
san.ie ostavila za sobom, naime zato ito se u svakoj troiici, rekla
je, krije poneka tajna.
A pre toga, se6ai li se joi, Lara, slikala je opuike njegovih
cigareta, koje je sam motao i diji su opuici, svaki iskrivljen na
svoj nadin, izmelani sa dogorelim Sibicama, po pepeljarama ili
ko jekuda...
Uslikala bi apsolutno sve.
Moida potajno dak i njegovu kaku.
Lepo kaiem: isto tako bilo je i sa lipsalim Hansom, oko koga
je raslo drve6e, prilitno visoko, verovatno borovi.
Ali Tadel joi uvek neie da poveruje dta smo ja i JorI, kada
smo...
...a 5to je, pak, bila dinjenica. Jer ito bi Stara Mari uikljo-
cala svojom kutijom marke ,Agf^", ispalo bi, tek 5to bi razvila
rolfilmove u svojoj mradnoj komori, sasvim drugadije nego u
srvarnom iivotu.
Ispodetka je bilo pomalo jezivo.
U svakom sludaju, nismo nikome, dak ni majci, ispridali kako
smo se potajno u odev atelje... Ali ne do njegove radne plode pred
velikim prozorom, od koga se iirio pogled nadaleko, ne, gore do
galerije, gde su sa greda visile njegove mnogobroine ceduljice , po
kojima sr-r, nidim do flomasterom, bila ispisana pseia imena...
26
 I upravo tamo je po redu kadio fbtografrje iz Marine mradne
komore.
Ono 5to smo mi mogli videti na pozitivima bilo je kao iz
nekog drugog filma. Mi smo pak znali kako zaista izgleda uni-
Stena poiovina kr-r6e. Levo od stepeni5ta, doduie, vrata na ulazu
u svaki stan bila su zakljudana i na njima su visili teiki katanci,
ali nam je otac, nagovorivii domara da mu da kljudeve, obojici
dozvolio da i mi udemo unutra kada je Stara Mari za njega foto-
grafisala unutralnjost kuie.
IJnutra je sve od pre, bilo da je leialo naokolo razbacano ili
visilo na zidovima, bilo puka stareZ i smeie. Naokolo su visile
par.rkove mrei.e sa odvratnim paucima na njima.
Rupe na tavanici...
Proki3njavalo je, kapalo...
Utinilo nam se zlokobno, tako da se Pat prvo poplaiio. Nije
htco da krodi dublje u te mradne 6umeze. Posvuda jc bio golu-
blji izmet.
I posvuda su se ljultile iadave tapete sa zidova, tako da su
se ispod njih videle novine koje su ranije, mnogo ranije itirkom
zalepljene na zidove pre tapaciran.ia.
Joi nismo umeli da ditamo, ali nam je otac ispridao ita je
pisalo u tim novinama, ovaj, Ita se mnogo pre rata deiavalo u
gradu i gde jo} sve ne: svako protiv svakog. Masa ubistava i tuda.
Bitke po politldkim skupovima - tako je on to nazvao.,,A ovde ,
deco", rekao je, ,,piJe lta se davalo u bioskopima. A ovde koja je
vlada upravo bila oborena. A ovde, u vidu podebljanog natpisa,
stoji kako su desnidarske barabe opet ubile nekog politidara."
I to ste obojica odmah skapirali, takve pametnice kakvi ste
oduvek?
-lakode
Logidno. i da je valuti padala vrednost, i to nam je
otac proditao - bilo je to vreme inflacije.
U pravu si, Tadel. Tada nismo mogli da to tako skapiramo.
Bili smo premali za to.
Ali, kasnije, ito se mene tidc mu()go kasnije, postalo nam je
iasno ita znadi inflacija.

27
 No, ve6 slede6eg dana otac nam je u aleji Kening pokazao
tadno mesto gde se odigralo ono ito smo proditali ispod oljuite-
nih tapeta. ,,Ovde", kazao je,,,ovde su te barabe ucmekale Rate-
naua, dok se vozio svojim sluibenim kabrioletom, koji bi ovde,
u ovoj krivini, uvek usporio..."
I joI mnogo swari pisalo je na tim aracima novina: rekla-
ma za imalin, neke smeine ieiire, za kiiobrane, za ,,Persil" - u
ogromnom formatu...
Otac je za sebe nekoliko listova, koji su se jo$ samo ovlai
dri-ali za malter. . .
...zato ito je vei tada sakupljao sve iivo 5to je poticalo iz pro-
ilih vremena...
I zamisli, Lara - u stanu tadno nasuprot naiem stajao je
-
ostatak jednog klavira.
Neie biti, bralel Radilo se o pravom-pravcatom lliglue, k6
ito je onaj koji danas stoji u muzidkoj sobi Jasperove i Paulove
majke, a na kome ona svira samo onda kada je niko ne moie du-
ti, ma ni distadica, a kamoli otac.
U svakom sludaju, taj je figl bio vi5e nego uni5ten. Svud
ukrug pogoreo. Staj6 krivo. Lak se skroz skinuo. Izgubio po-
klopac. A sa dirki si mogao ono nekoliko preostalih prevlaka od
slonove kosti da odignei k6 od 5ale...
Sto tt. vi besumnje udinili.
Moie5 da se kladii u to, Tadel.
Nisu bile za nas.
Za oievu zbirku.
Bili su to veliki stanovi, petosobni kao i nai. No, poito su svi
prozori iznutra bili zakovani daskama ili ivericom, sad ie svetlost
ulazila samo kroz pukotine tako da je svuda bilo pomalo mrad-
no, a u ponekim kutovima i sasvim tmurno.

9) Fligl ili pijanofbrtc (nem. F[iigel; ita,l" pianoforte; engl- grand piano) - vr'
stir konccrtnog klavira sa tri nogc, sa vodoravno postavljcnim strunama' dije
ku6iite sa otvorcnim poklopcem podseia na krilo ptice (krilo - ncm. Fliige[)
(plim. prer'.).

28
 Uprkos tome, Mara je slikala svojom kutijom sve, pa dak i
ono ito je zaostalo po kuhinjama i ktrpatilima: napukle toaletne
iolje , ulubljene kofe, ostatke jednog ogledala, nekoliko iskrivlje-
nih kaiika, krhotine kaljevih plodica.
Veiina stvari je bila ili izgorela ili odneta posle poiara, jer bi
joi moida mogla da se upotrebi...
...ili su ih neposredno po zavr(etku rata iscepkali u drva za
potpalu, polto za loienje ni5ta drugo nije preostalo.
Rek6 si da je bio apsolutni mrak. A Matora Mari je uprkos
tome svojom prostom kutijom?
Nego ita je, Tadel. Slikala je iak i bez blica. Kao i uvek - i.d-
nostavno dri.eii fotoaparat na stomaku, a ponekad i dudeii.
Naravno, da smo bili ne(to n-ralo srariji, pomislili bismo:
premradno je za fotografisanje.
Thko nelto kutija ne6e mo6i da izvede.
St.t, ," filmove.
No, kada smo se potom kriiom uiunjali u odev atelje, dok je
on dole u stanu opet imao goste, sa kojima je pio vina i rakije i
pritom sigurno bistrio politiku, videli smo da su te slike ve6 bile
po redu okadene na krovne grede iznad njegovog radnog mesta,
na kojima se, osim toga, nalaz-ila i hrpa njegovil-r cedr-rljica sa
pse6im imenima...
eovede, bilo je strava kako su ispale.
Isprva niko nije verovao: svaka fotografija osvetljena dnev-
nim svetlom.
Ni3ta zamu6eno.
Svaki komad nameitaja verno prikazan.
Premda, sada sr-r se videli stanovi, koji su delovaii svetlo i na-
stanjeno, bez obzira lto po sobama nijednog jedinog doveka...
Sigurno me uii varaju: svi oni mradni 6umezi - neoite6eni?
Tako je bilo, Tadel: Staviie propisno po.spremljeni.
Nema viie odvratne par.riinc, nema golubljeg izmeta. A je-
dan od stanova r'ak kraj njc prii,rtrrn.

29
 Fligl je stajao maldice oiteien na sredini sobe. Na njemu
se nalazila dak i notna sveska, raiirena iznad dirki, koje su sve
odreda imale prevlaku od slonove kosti- A na jednoj sofi, koju
smo pre nekoliko dana, kad ju je lr4ara slikala, videli tako istru-
lelu da se videli razderana presvlaka tapacirunga i federi, sada su
stajali jastudidi. Jako popunjeni, okruglog i dewrtastog oblika.
A na jednom kraju sofe sedela je, uglavljena medu tim punim
jastucima, crne kose i krupnih okruglih odiju, jedna lutka, koja
je pomalo lidila na naiu sestricu. Stvarno, ista k6 5to si ti kasnije
bila, Lara, kad si tek prohodala.
A u jednoj kuhinji se nalazio, postavljen k6 za dorudak za
detvoro, sto sa maslacem, kobasicom, sirom i jajima u dalicama
za ji1a. JoI su mi pred odima: slike oltre i kristalno jasne. Sva-
ka sitnica. Slanik, kaiidice, itd, nema veze 5to je Stara Mari bez
blica...
Na Sporetu, koji je ekstra slikala, puiilo se londe, kao da je
neko, ko se nije mogao videti na toj slici, moida domaiica te
kute, mislio da sipa kafu ili daj.
Uopite, svi su stanovi izgledali nastanjeno. Pokoji sa debe-
lim tepisima, tapaciranim naslonjadama, stolicom za ljul.ianje i
slikama na zidovima, na kojima su visoke planine sa sneZnim
vrhovima...
I posvuda su se nalazili dasovnici. Mogli smo da vidimo ko-
liko 1e raino bilo sati...
...samo da smo bili nelto malo stariji.
A u jednoj sobi je na jednom niskom stodiiu stajao jedan vi-
telki zamak sa tornjem i pokretnim mostom. Uz to gomila kalaj-
nih ili olovnih vojnika. Konjanika i peiadinaca. Izgledali su kao
da su spremni za boj. Bilo je i ran.ienika, sa zavojima na glavi' A
na podu jelei.ala dedja ieleznica, postavljena u obliku osmice,
sa skretnicom ispred stanice. Na Sinama ie dekao putnidki voz sa
parnom lokomotivom. Izgledao je kao da ie krenuti svakog dasa,
dokle je na skretnici jedna druga iokomotiva sa nekoliko vagona
pred znakom stop...

30
 To je bila Merklinovaro elektridna lokomotiva. Joi uvek se
seiam transformatora.
lJ svakom sludaju deca - sigurno se radilo o dedacima, mo-
gu6e blizancima kao 5to smo mi - mogla su se igrati jcdan, si-
gurno ja, viteikim zamkom, a drugi, recimo ti, Merklinovorn
ieleznicom.
Ali Stara Mari je samo igradku, nameitaj, nekoliko podnih
satova sa klatnom, jednu Sivadu maiinu...
Sad 6eI morati da kaZei: to je sigurno bila ,,singerica"...
Sasvim moguie, tdel, Singerovih Iivaiih maiina bilo je ta-
da u svakom domadinstvu. Svuda na svetu. A onda, kao ito hte-
doh reii, bez blica je iz prollosti dovukla obilatu jutarnju rrpezu,
lutku medu jastucima na sofi, dak i notnu svesku i bogtepita ita
joi. Samo stvari, ne i Ziva biia.
Ne6e biti, bralel U jednom od stanova, koji su zapravo bili
propali i sasvim mradni i u koje se nikada ne bih r-rsudio da udem
sam, ali koji su sada na ovim fotografijama izgledali supersvetli,
jer su bele zavese propuitale dosta sundeve sverlosri a prozori bili
oworeni, mogao se medu sobnim cve6em videti jedan poprilid,
no veliki kavez za ptice. A u kavez.u su na dve predke razlitite
visine sedele dve ptidice, moguie da su bili u pitaniu kanarinci,
ali to se nije moglo tadno utvrditi, zato 5to je kod Mare sve bilo
u crno-beloj tehnici. A u trpezarijskom delu jedne druge kr-rhi-
nje visila je dugadka lepljiva traka za hvatan.je muva, na kojoj su
se, kako ju je Mara slikala iz neposredne blizine, videle poluiive
zunzare. Sto je izgledalo odvratno, zato ito je tih nekoliko mu-
va koje su se joJ driale, zacelo jo5 svim noiicama... A u jednom
drugom stanu, u kome se nalazio masivan nameitaj, videla se
jedna madka, prvo usnula u fotelli, onda na tepihu izvijenih leda
kao da se sprema dazafrkie. Na drugim fotkama se isra ra madka

10) Tcodor FridrihVilhelm Mcrklin je 1859. u Svabiji osnovao Fabriku igra-

daka, koja se danas zove Gebr. tltiirUin 6 Cie. GmblT i duvcna je po svojim
detjim ielez.nicama (prim. prcv.).

31
malo: ta madka je imala iareno krzno. Covede, sad se sedam: na
jednoj se fotki dak igrala nekim klupkom vune, ili ja to samo
umiiljam? Zato lto ia k6 i otac...
Ostaje dinjenica da su, prema Patovom miSljenju, neka mad-
ka ili neki madak itrapacirali po iednom od stanova'
Tada nismo znali z.a 5ta su mu te slike bile potrebne'
Tek rni je kasnije proradio kliker: bile su mu vaine za ,,Mat-
ku i mi5a", gde se radi o ratu, iednom potopljenom poljskom
minolovcu, par deiaka i jednoj curici, kao i jednom ordenu za
hrabrost...
...a koju je pisao usput, dok ie radio na onoj debeloj knjizi o
psima, ali je nemam poima zaito nelto s njom zapeo'
- -
^
U.rrtriom, ostaje i dinjenica da su kod njega iivotinje uvek
imale vainu ulogtt, kasnije dak i neke koie su umele da govore '
nama je, dok je Mara za nlega fotogra{isala stanove, ka-
Ali
zao samo: ,,Ovde su nekad iiveli doktori, pa tak i jedan sudija'
Da mi je znati 5ta je bilo s njima."
Bilo kako bilo, narna je jedno postalo iasno - ako nam je to
uoplte ikada postalo jasno, onda je to bilo veoma postepeno -
da su mu t. fot,rgr"file bile potrebne da bi uspeo sebi tadno da
predodi kakva su bila minula vremena.
f ako ti je to sa nalirn raricorn: iivi sasvim okrenut proSlosti,
joi uvek. Ne mote toga da se oslobodi. Mora uvek da jo} jedan-
Put...
A stara Mari mu je u tome pomagala svojom dudesnom ku-
tijom...
Naime, i mi smo verovaii u sve, kao ito si i ti, Lara, kasni-
je verovala u sve 5to realno nije postojalo ali bl onda izlaztlo iz
mradne komore kao da je autentiano.
I svaki put kada bi Mara stavila novi film u svojr-r kutiju mar-
ke ,,Kodak"...
Marke ,,Ag[a"! Lepo ie pisalo napred na njoj' Direktno ispod
sodiva. Koliko 6u joi Puta morati to da ti objainiavam? I joi jc

32
njena kutija - marke
"Agfa" - bila godine devetsto
iz tridesete.
A pre toga postojao je samo model ,,tengor" firme ,,Cajs-Ikon".
'lek potom su se, nakon ito su posle rata bili prisiljeni da napra-
ve dugadku pauzu> ponovo na triiStu po.iavili Ameri sa svojim
modelom kutije - ,,brauni dZuniorom". Ali trku je onda dobila
firma ,,Caj.s-Ikon" jednim svojim jeftinim modelom kutije, taj
se zvao ,,baldur", hm, kao i najveii baja Flitlerjugenda, kojima je
pripadao i nai otac dok je joI nosio kratke pantalone. Koitao je
samo osam rajirsmaraka, taj ,,baldur". Rasprodao se u stotinama
hiljada primeraka. Osim toga, jedan je model izvezen u Italiju.
Zvao se,,balila" i bio je specijalno napravljen za dedake-faIiste.
No, Stara Mari nije fotografisala nekom dudesnom ili magidnom
kutijom, kao 6to f.ara kaie, ve6 samo dobrom starom ,,Agfinom"
,,kutijom I". Joi uvek vidim kako joj visi na kaiSu do pupka.
Dobro de , brale , pobedio si.
Samo pridam kako je swarno bilol
U sr.akom sludaju, Mara je svojom kutijom mogla da zavi-
ri ne samo u proilost, ve6 i u buduinost. f)ok smo joi Ziveli u
onoj polusruienoj ku6i, ispucala je ceo jedan film na slike na
kojima se moglo videti 5ta 6e se tadno zbiti na politidkoj sceni
onog dana u kom iei ti, naia Lara, do6i na svet, naime u jednu
nedelju. JoJ uvek vidim kako se majka smejala dri.eii te fotke,
jednu za drugom, pred svojim zaokrugljenim stomakom, koji
bi nam ponekad dozvolila da osluinemo, poito joj je Mara po-
kazala 5ta je kutija isfabrikovala. Mo'i verovati, Lara -- i ti isto,
Tadel - videlo se jedno nepregledno stado ovaca. Ma, sigurno
par stotina komada, koji su se sporo kretali zdesna nalevo, nai-
me - sa Istoka naZapad. Napred - pastir. Uz njegaje iSao jedan
rogati jarac. Onda, slika za slikom, ostale ovce. Pozadi - kude.
Svi istim pravcem. A kada si se ti rodila, pisalo je u nedeljnorn
izdanju novina, koje je Jori morao da donese ocu sa kioska na
'Irgu Rozenek, kako je na oboclrr gracla r-reki pastir preko polja
u ataru sela Libars preko granicc prcvco iz. .sovjetske okr,rpacione
zone petsto ovaca - naroclntr irrrovirrrr r.r zapadnu zonu, a da na
p'
njega nije ispaljen ni jedan jedini metak, baI kao 3to je Marina
kutija i predskazala.
Pored toga, otac nam je iz novina proditao i da niko nije
znao kuda bi sa tolikim ovcama koje su iz komunistidkog tabora
prebegle u kapitalistidki. Da ih sve pokolju ili neko ima neku
drugu ideju?
Tome se slatko nasmejao, a onda se, zacelo dok je motao sebi
cigaretu, joi i pohvalio da bi i jedan slavni pesnik, jedan Englez
naime, slavio svoj rodendan dvadeset tre6eg aprila, isto kao i na-
5e novorodende Lara, samo da nije vei odavno mrtav i beo'11
Dobro de, brale. U pravu si za te ovce. Ta ivaka o tom pe-
sniku: nebitno. Ali kada .ie nekoliko meseci kasnije, malo pred
na5 rodendan, posred grada sagraden zid, tako da niko vi3e nije
mogao preko, o tome Stara Mari, uprkos svojoj kutiji, niSta nije
predskazala.
A mi ionako nismo mogli da razumemo zalto je odjednom
svuda izbila panika i zalto je naia majka brzo spakovala-kofere,
jer je, naime, trebalo da pobegnemo s tobom , Lara, u Svajcar-
sku, odakle potide naSa majka.
Zaito,Thdel? Pretpostavlj am zato }to ju je uhvatio strah. Vi-
Ie za nas nego za sebe. Ponovo je moglo da dode do rata' (J
neposrednoj blizini, u Klejevoj aleji' ve6 su se poredali Ameri sa
svojim tenkovima.
U svakom sludaju, otac je ostao sam u onom velikom stanu i
napisao je, 5to smo tek kasnije doznali, par oltrih pisama Protiv
gradnje Zida, toliko je bio ljut.
Niita nije vredelo, to pisanje pisama.
Ipak, da se - da pretpostavimo disto z.abave radi - tokom
ondalnjih zbivanja, jednog odredenog dana, zajedno sa Marom
postavio ispred kontrolnog punkta ,,e"tli" u ameridkom sektoru

11 ) Ovdese verovarno misli na Sekspira, diji se rodendan tradicionalno sla-

vi 23. aprrla, premda je taian dan niegovog rodenja istorijska nepoznanica
(prim. prev.).

34
i strpljivo dekao hm, tadno tamo gde je bio graniini prelaz za
-
strance - i da je onda rekao: ,,Sad! Skljocni jednu, Maro!", sigur-
no bi pred nju i pred objektiv njene kutije iza$ao jedan elegantan
automobil sa rimskim tablicama, u kome...
U pravu si, brale! A u automobilu - da pretpostavimo da bi
se radilo o dvosedu, mogude o ,,alfa romeu" - da je bio jedan Ita-
lijan, po profesiji, recimo, zubar, koji bi iz Rirna specijalno zato
doputovao u Berlin, i da se zvao Emilio...
I da je pored njega sedela jedna mlada i.ena - visoka, tanka -
koja bi nosila naoiare za sunce i skrila lokne pod maramom...
I da je taj Emilio odvaZno preuzeo rizik na sebe, da se nije
uprpio vei da je tu mladu ienu, koja ne samo da je bila mlada
nego i plava, poveo sa sobom sa Istoka i doveo je direktno do
kontrolnog punkta, iako je znao daje ivedski pasod koji je ta
mlada Zena morala da pokaZe granidarima bio fal.sifikat...
I da pretpostavimo -'ladel, to .ie samo pretpostavka - da ka-
da je Mara, jer je naI otac tako Zeleo, njih oboje, pravog Italijana
i lainu Svedanku, slikala sa poprilidne daljine upravo u rrenutku
kada su im vra6ali pasoie te opet kada su prolazili proveru Na-
rodne policije te opet kada su stigli na Zapad, a onda i izbliza
kada su izalli iz svojih elegantnih kola, na ita je ta mlada iena
iznenada skinula naodare za sunce, smakla maramu tako da se
tek sada mogla videti njena kosa, koja ne samo da je imala du-
ge lokne nego je bila i Zute boje slame, a koja je na fotografiji u
lainom Svedskom pasoiu izgledala skoro crna - glatka i znatno
kra6a, onda.je Mara kasnije, poito je sa pozitivima izaila iz mrat-
ne kontore, mogla da kaZe ocu: ,,Pogledaj je lepo. Ova je neito
posebno. Ova bi bila ba3 za tebe, znaJ, ako bi zatrebalo, ako
sffari krenu naopako."
I dalje da pretpostavimo - da, Tadell s:rmo da pretpostavi-
mo, zabave radi - da se naiem ocu, kada jc na koncu ostao sam
u tom velikom stanu, jer je ma.ika svc nrls oclvela na sigurno,
ukazala na tih osam fotografija razmcre icst prrtrr clevet njegova
druga Zena kao vizlja', jer je stara Mari orlrnrrh po izgradn ji Z.ida

35
na jednom odredenom mestu i jednog odredenog dana Skljocala
iSkliocala, fer je to bila njegova bezusiovna Lelia, moi.da onda
nikad rre bi...
Prestani s tim!
Pridate kojelta, oboje.
e.-.,to brbljanje o ,,kada bi..." i ,,da je..." i ,,moida bi..'"
Dobro, doL,ro, Tadel.
'lo bila sarno pretpostavka.
1c
Sala mala.
Alita je prida o bekswu i Italijanu koji je bio zubar - tadna.
eak je istinit i deo o dvosedu.
To smo saznali od Jaspera i Paula, jer ie njihova majka nji-
ma ispridala kako je ona sa falsifikovanim pasolem, primerkom
nekih Svedskih novina i nelto ivedskih kovanica, i joi sa jednim
Italijanom kao pomagadem pri begu, ubrzo po izgradnji Zida
prella sa Istoka na drugu stranu. Cak je i obe njene sestre potom
taj Emilio...
U svakom sludaiu, naia se majka sa nama trima vratila iz
Svajcarske i raspakovala kofere.
Opet ie logidno, l-ara, da otac te fotografije koje su prikazi-
vale njegovu clrugu ienu, ako je kutija stvarno napravila takve
slike, nije smeo nikome da pokaie.
Ali Mara ga je ionako bolje poznavala nego on samog sebe'
Moida zato 5to bi slikaia njegove pikavce svaki put kada on ne
bi imao pojma kako ie se naSe familijarne swari dalje razvliati'..
Stoga ito od jutra do sutra nije radio ni$ta drugo nego pui-
kao svoje cigarete, one koje je sam motao, Mara mu je kasnije,
siguran sam, uz pomr-.6 svoje kutije pokazala kako da se iskobelja
iz te zbrke. I meni bi ponekad dobro dolao neki tako koristan
sali e t.
Ali poito se majka vratila sa nama iz Svajcarske, otac je iesto
- toga se joI uvek se6am, prernda ne baI sasvim jasno - odlazio
do zgrade op$tine u okrugu Seneberg, jer je predizborna trka
bilzr u punom jeku, a on je icleo da pomogne gradonatelniku

36
'Z.apadnogBerlina, koji je odmah po izgradnji Zida proriv starog
Adenauera...
Obojicu si mogd da vidi3 na plakatinra svttd po gradu.
Izgledao je k6 indijanski poglavica, onai matori.
No, kada bismo iili u Setnju, otac bi uvek pokazivao samo
na onaj drugi plakat govore6i: ,,Za ovoga se ja zalaiem. Zapam'
tite to ime."
Naime, Vili je bio na tom plakatu. Njega je Adenauet r.tia-
sno uvredio, jer je roden kao vanbradno dete, a Llz to je bio i
emigrant. Zato je otac stalno iSao u opitinu i za Branta, koji je
tada bio samo gradonadelnik, pisao prigodne govore za prediz-
bornu trku.
Tek kad je sve bilo gotovo i kada je stari Adenauer dobio iz-
bore, otac je ponovo naiao vremena da gore Lr svom potkrovlju
nastavi rad na svojim ,,Pse6im godinama"...
Pritom je, 5to se da videti na drugim fotografijama, aii ne na
onima koje je izradila Stara Mari, ved na onima koje je joi njen
Hans neposredno pred svoju smrt uradio ,,Haselbladovim" ili
,,Lajkinim" aparatom, bivao sve deblji i deblji, jer je joi u Parizu
navuk6 nelto na plu6a.
Ta se bolest zvala tuberkuloza.
Morao je da guta tablete...
...i da svakog dana pije pavlaku, od dega se nenormalno de-
bljao.
Uprkos tome, dovriio je svoju knjigu, knjigu o psima, u ko-
joj se radilo samo o prollosti, koja mu je postala jasna do najsit-
nijih pojedinosti...
...zato 5to mu je Mara u tome pomogla zajedno sa svojom
kutijom.
I kako nam je taj stan u Karlsbadskoi ulici postao pretesan, sa-
da je mogao da nam kupi onu staru ku6u od cigle u Fridenauu.
StaviSe, kupio ju je po nevcr'()vatno povoljnoj ceni, jer su ne-
posredno po izgradnji Zida ccnc nckretnina dostigle svoi najniii
nivo... ,,Bila je to veoma dol',r,r 1,,,nttda", kazao je potom.
37
 Ali joi se se6am, pre nego 5to smo se uselili u tu kuiu od ci-
gle, kako ju je Stara Mari, nju, staru kuderinu koju su majstori
kompletno obnovili, fotogra{isala i iznutra i spolja, jer je otac
ponovo ieleo da zna ko je za vreme rata i pre rata i joi pre toga
tamo iiveo i ko je ita radio gore u potkrovlju, gde je on sada
imao atelje sa velikim prozorom i tamo slikao debele kaluderice
i neka straiila.
Ispridaiemo vam neki drugi put }ta je sve preiivela ta ku6a
od cigle.
Ali na fotkama one polurulevine, koje je Stara Mari napravi-
la svo.iom kutijom marke ,,Agfa", Pat i ja smo mogli da vidimo, a
naS mali brat nece ni u ovo poverovati, ovai' da su se sinovi ied-
nog doktora, koji, kako je otac rekao, moguie da ie bio nadelnik
u Sariteut', joi u to doba igrali elektridnom ieleznicom'
No, dole levo u podrumu joi nije bila smeltena ona stolar-
ska radionica iz koje sam dobavljao opiljke.
A dole desno joI nije bila otvorena velernica sa vrelim valj-
kom za peglanje i veiticom u njoj, koju sam, ostavljaju6i mrtve
golubove pred njenim vratima, toliko dugo nervirao dok niie za-
pretila Patu i meni da ie nas obojicu, i to sasvim sporo, ha - kao
Maksa i Moricar3, provuii kroz onaj valjak.
Tadno se se6am, brale, ma koliko da smo bili mali.
Prekinite ve6 jednom sa svojim brbljanjem!
Dobro, dobro, hoiemol
A slededi put - obeiavamol - biie Larin red...
A zatim nastupai ti, Tadel...

12) Sarite (fr. Charite) - duvcna bolnica u BerlinLr, izgradena 1710. za obole-
le od kuge, danas deo univcrz-itetskog bolnidkog kompleksa (prirn. prev.).
13) Cllavni junaci knjigc za decu,,Maks iN4oric - Pride o sedam deiaikih
obeienjakluka" Vill-relma Buia, koja je prvi put objavljcna 1865, ali ie joi
uvek vcoma popularna u z.cmljama nemadkog govornoq podrudja. Na kraju
knjige ncvaljale dciake, u oitrom crnohumornom stilu, stiZe ,,zasluZena ka-
zna" (prim. prev.).

38
 eudnovato, rede otac sebi, da su Pat i Jori doduie uspeli da
iz kante za dubre u koju su bacili svoje uspomene izvuku meha-
nidka straiila i liste sa pseiim imenima, ali da ne nadoie niti redi
ni za jednog SneSka Beliia koje je Mara na moj zahtev slikala
odmah poito je cele noii i dana padao sneg, a ja Tulita, plodu
svog hira, nisam zabranio da iza one polusrulene kuie, medu vi-
sokim borovima - kako 6e to kasnije biti zapisano - pravi prvog
sneika i to na onoj strani Erbsberga kojaizlazr na Iumu, sve dok
nije iznenada nastupila jugovina, zbog iega prvobitno prilidno
debeljulkasta Di,eni vi5e nije morala da trpi zarobljena u tom
sneinom omotadu, vei je, bududi da se prewarao u sve ve6u
lapavicu, mogla da se iskobelja iz ilega: preobrazivii se pritom
u tananu balerinu; isto tako zahvaljuju6i jugovini se iz drugog
sne(ka, koga su devetorica maskiranih mulkaraca po naredenju
napravila na drr.rgoj strani Erbsberga i koga je Mara na moju
molbu takode slikala, oslobodio debeli Edi Amzel, zaprepai6u-
juie omrlaveo, na Ita su oboje, u svojim sada novim oblidjima,
preiiveli te pse6e godine...
E sad, kako bi deca mogla znati kako je ta i ta stvar dospela
na papir ako i sam otac samo tapka po mraku i u najbolju ruku
naslu6uje kako se ovo ili ono preworilo u sliku. Tada, kada su na
njegov zov redi poslulno... Kada je bujica nesputano...Tai izvor
se ne da iscrpsti... Kada je vcdito gui.va u pozadini, a one figure
napred - u prirodnoj velidini....
Mara je slikala vi5e nego 5to se moglo obraditi i viSe nego 5to
bi deca mogla da kaZu.

14) Sve nove lidnosti kojc sc pominitr u ovoln pasusu junaci su Crasove
krrjige ,.Psede godine" (nem. I{rrnlcialre), objavljenoj 1963. godine (prim.
prev.).

39
o CUryIMA

Ponovo se, jednog vikenda, od osmoro dece zbrala samo ona ista
deworka i evo ih kako hvataju zalet da se skokom kroz vreme
vrate u svoie rane godine. Ovoga puta okupljaju se kod Joria,
koji sa svojom vedito uposlenom ienom i tri kderi iivi u onoj
kuii od cigle u kojoj je rastao zajedno sa Patom, sestrom Larom
i malim tdelom, po centimetar od rodendana do rodendana,
a otac bi za svaki na drvenom ramu kuhiniskih vrata olovkom
povukao crtu i dopisao datum; s godinama im je pollo za rukom
da prerastu svoje roditelle. Sa njima je raslo i drveie koje su Pat
i JorI, tek dospevii u dadki uzrasr, zasadili iza kude.
Kieri i sinovi drugih majki su dodule obavelteni da 6e sa-
stanak biti odrian, ali je Jori doveo u pitanje njihovo prisustvo
rekavli im da ,,nije apsolutno obavezno" tako da su Lena, koja
je ielela da i ona konadno kaZe koju, i Nana, koja bi, kao ito je
rekla, ,,iz principa rado sluiala", otkazale dolazak, prva negodu-
ju6i glasno, druga tiho. Jasper i Paul su smatrali da je ,,sasvim u
redu" da pridekaju joi malo, utoliko viie }to je Jasper ,,zbog neo-
dloinih sastanaka" ionako bio spreden.
Na podetku letnjeg raspusta Jorlove su kieri otputovale s
majkom na odmor. Pri ruci su razglednice - pozdravi sa jednog
jui.nogostrva sa palmama. Braia sede sa sestrom u kuhinji koja
gleda na senovito dvoriSte i na protivpoiarni zid koji se uzdiie
iza dvoriSta i po dijim se okrastalim ciglama uzverala puzavica.
Pat je zakasnio, zato 5to je ,,neizostavno morao da poseti prija-
telje odranije". ladel ieli da zna kakav je tip koji odnedavno
boravi kao podstanar ,,gore u bivlern odevom ateljeu". Jor5, ko-
ji je odskora - i prema odluci cele porodice - vlasnik ku6e od
cigle, objainjava sestri i braii koliko se desto i gde se tadno ,,u
staroj kuierdi" iavlja potreba za neodloinim i skupim Poprav-
kama. Lara sluia 5ta braia pridaju. (lnda vadi ranije namdenu i

40
sada podgrejanu picu iz Sporeta. Ohladeno jabukovo vino stoji
spremno. Zasad se dini da niko od njih nema volje da se por,'inu-
je odevim pridama. ,,Za naieg tatu vredi samo ono 5to se moie
pripovedati", Zali se Tadel.
JorI je taj koji ie prvi spomenuti kutiju, posumnjavli da se
tada, kada je ioi bilo iuda na syetu, zaista radilo o modelu kutije
br.54, koji se drugadije nazivao i ,,kutija l": ,,Verovatno je bio u
pitanju naredni ,,Agfin" model, ,,kutija specijal br. 64", koja se
didila ve6om jadinon-r svetlosd i traiilorn koj e je pruiaio briljant-
no jasnu sliku, a kojom je Stara Mari..."
Pat veli: ,,Na kraju krajeva, svejedno je dinre jc slikala. u sva-
kom sludaju smo verovali u sve to."
Pre nego 5to je'Iadel stigao da se pobr-rni, otac, nevidljivom
rukom, nameita stoni mikrofon pred l-aru.

Svakog od nas su krstili. Vas dedake i mene ioI dok smo ii-
veli u Karlsbadskoj ulici. fldela pak u Fridenauu. Kad je doiao
red na mene, kai.u da si ti, Pat, digao graju, poito ti.ie dosadilo
blejanje u crkvi, jer se, ovaj, cela stvar otegla. Jesi, nego ita si!
Nai tatica je hteo da se krstimo, iako on ni u }ta ne veruje, opet
je mnogo godina platao porez crkvi. A naia se mama, koja je,
kao ito je to uobidajeno u Sv,rrcarskoj, vaspitana da veruje u
Cvinglijevo udenje, zapravo rastala sa svim ito ima bilo kakve
veze sa crkvom. Uprkos tome, izjastrila se ovako: ,,Ako ve6 mora
biti, onda, moli6u lepo, zahtevam kornpletan cirkus * dakle, ima
da bude katolidko kritenje." A uodi Thdelovoe kritenja, od na$eg
tatice se navodno dulo slede6e: ,,Sta 6e deca kasnije da rade, kad
budu mislili da su vei odrasli, moraic sami da odlude: istr.rpiti se
moLe iz svakog udruienja."
Osim toga, navodno iekazao i ovo: ,,Ne moie da Skodi ako
ve6 u ranoj mladosti saznaju kako je toboie sve poielo pridom o
jabuci i zmiji."
Pod dime se zasigurno prodrazumeva ono 5to je, gledano di-
sto sa aspekta nasleclnoga grcha, pc,sledica te pride.
41
 AIi nije pridaosamo o Adamu i Evi, nego i o onome 3to se
odigralo izmedu Kaina i Avelja.
I ko ie sve smeo da ude u Nojevu arku, a ko nije.."
I ita se kasnije zbivalo, sve te pride o dudima, kako je Isus
mogao u sandalama da hoda po vodi, i kako je od jednog je-
dinog hleba napravio hiljade, i kako je kazao jednom uz€tom:
,,Ustani, uzmi svoj odar i idi doma."r5
A pridu o Isavovom pravu Prvorodenoga i sodivu nam je,
valida zato 5to smo blizanci koji su se stalno koikali, sigurno po-
novio sto pr:ta, svakako uvek kada je kuvao svoje omiljeno .ielo,
to jest sodivo.
U svakom sludaju, nije Ikodilo (to smo kriteni - ili?
Ali da li 1e bilo od koristi?
Samo se sa naiim polusestrama sve odvijalo drugadije. Ni
Lena ni Nana nisu bile krltene i zbog toga su kod svojih majki
odrastale kao paganke. Al' zato je Lena, napunivii dvanaest ili
trinaest godina, i - valjda - poito joj ie nelto nedostajalo, bezu-
slovno htela da bude kritena, i to kao katolkinla,ier je to imalo
ve6u teiinu. Kritenje je trebalo da se pred velikom publikom
obavi zajedno sa njenim prvim pridei6em. Kakvu je predstavu
priredila oko haljinel eas je trebalo da br-rde jednostavna kao
spava6ica, das nabrana tako da kad se pojavi, izgleda kao mala
nevesta.
U svakom sludaju, obojica smo zajedno sa tdelom i ocem
bili prisutni kada je ceremonija otpodela. Sve kao po komandi,
sa ustaianjem, sedanjem, pevanjem, pa oPet ustajanjem...
e.,la sam od Mike i Rike, Leninih drugih polusestara, da
ste vi momci kulturno sedeli sa taticom u jednoj klupi i glasno
pevali sa ostalima.

15) Prevod Vuka St. Karad2iia; vidi: Karadlit,Y. 1847. Jevandelje po Ma-
rcirr. glrir '). rcd 6. Nttui zrtt'et. Bci: Strrmprrii:r iermensk,rga manastir.t' srt.
32 (prirn. prer..).

42
 Jok, samo je tata pevao, preglasno i natisto faliiraju6i...
Bilo nam je viie nego neprijarno.
f)obro da Stara Mari nije bila tr-r. Ona bi sigurno tom spe-
cijalnom ,,Agfinom" optikom uhvatila davola lidno i onda bi ga
zatvorila u svoiu mradnu komoru da bi on...
,,f)eder Ikljocni jednu, Maro!" kazao bi, naravno, otac. ,,Ja-
ita bismo hteli videti kako gospodin satana, preobuden u mini-
stranta, nirioj dragoj Leni, malo prc nego ito ie da je krste ali vei
sa poboinim izrazom lica, Sapie neki nepristojan vic direktno r,r
levo uvo."
A l-ena, koja voli masne viceve ...
Steta Ito nisam rnogla - a zalto beie nisam mogla? - da pri-
sustvujem kriten.iu. Kasnije, dosta kirsnijc, mnogo polto sam ja
postala majka, Lena joI iila u Skolu glume, a Nana, koja je Lr me-
duvrcmcnu napunila pctnacstu i izglcda sc ncsrc6no zaljubila - o
iemu pak ni sa kim nije ielela da prita - nas tri cure otputc,vale
smo sa naiim taticom u Italiju te smo u Urnbriji obilazile crkve,
i muzeje, naravno. I tamo sam videla da l.ena ,joi uvek veruje u
Boga. U svakom sludaju, tako je delovalo kada bi se posvuda,
bilo u Asisiju ili Orvi.jetu, prekrstilir sve tom vodicom. I ja sam to
zarnalo udinila, ali samo zamalo. A o Nani znarn da je iz f)rezde-
na, dok ie tamo illa u Skolu zir babice, rrli je jo5 uvek bila zalju-
bljena u onog egoistr-r, s:r tobom, I'at, kadir si je jednom posetio
na brzinu, skodila do Majsena. Valjda d:r biste razgledali grad. I
u tamoinjoj katedrali ste oboje r-rpalili sve6e pred oltarom... Reci
je l' nije bilo tako?
Udinili smo ro, jer kada je na5 otac kao sedamnaestogodiSnji
vojnik bio ranjen malo pre zavrietka rata, u Majsenskoj je tvr-
davi, koja je tada bila pretvorena u neku vrstu privremene vojne
bolnice, dobio novi zavoj... Sigurno smo samo zato...
I 1a bih moida, da sam bio prisutan, isto udinio za tatu, iako
ni ja, kao ni Jasper ni Paul, nc vcruiem ,rpsolutno ni u !ta. .fer
obojica su, isto kao i ja kesnijc, srrsvirn normalno odrrrstali.

43
 lpak mora da su neito naudili o religili, jer im ie majka go-
dinama u Vedingut6, disto posla radi, svirala orgulje u jednoj
evangelistidkoj crkvi, nedelju za nedeljom, i nije samo Bahove
kompozicije za orgulie znala napamet, ve6 i sve crkvene pesfile'
nema veze ito nije bila poboina...
A naia ]r4ara? U ita ie, zapravo, ona verovala?
Pa jasno, r-r svoju kutiju.
Ona joj je bila dovoljno dudo.
Stavile, bila joi je sveta.
fhdno takol (]ak ie meni jednorn rekla: ,,Moja kutija je kao
dragi Bog: vidi sve Ito ieste, sve Ito je bilo i sve Sto 6e biti. Nju
niko ne moie da zafrkne. Jednostavno, ima uvid u sve."
A da je njen Hans na nebu, rc ie zanju bilo samo po sebi
jasno.
Ali katolkinja, kao 5to smo mi spodetka bili, Mara sigurno
nif e bila.
No, stvari su se kod nje ipak odvijale prilidno volSebno,
premda sasvim drugadije nego kad su u igru ukljudeni hostija,
putir, dim tamjana i slidno.
C)tac je jednom kaz.ao: ,,Na5a Mara potide iz Mazurije i joI
druguje sa starim pruskim bogovima. Ti su se zvaii: Perkun i Po-
trimp i Pikol."
Ponekada bi mrmljala neito nerazumijivo dok bi stavljala
novi film. Doduie, uvek bi zvudalo kao devet puta 5est, format
slika mislim, ali se dinilo kao neka magijska formula.
Lepo kaiem. Boie, kako je to davno bilo. A opet mogu da
se do detalja setim svoje haljine za pridei6e, jer me je Stara Mari
svojom kutijom sa svih strana... A na slikarna, k,rje mora da ie
napravila bai uodi sarnog pride}6a, jer na njima jo5 nosim ve-
nac, moja je haljinica vei umrljana dokoladom, koju sam sigur-
no morala jesti tek poito sam se pridestila, kad su svi seli za sto
i podeli da pridaju uglas, zato ito sam, kao ito je propisano, telo

16) \'eding (n,:m. Wedtling) - tetvrt u Bcrlinu (prinr. prev.)

44
Hristovo i tako dalje smela sarno na prazan stomak da... Ali kao
dete sam stvarno voleia slatkiSe, bilo da se radilo o pudingu ili
lako razmazivoj torti" ,,Pogledaj, Larice", kazala ie potorn Sta-
ra lvlari, ,,moja kutija uvek unapred zna timc 6ei se ti kasnije
isflekati." Nemam predstavu ita se zbilo sa tim snimkom fleka
od dokolade. lJ mom fotoalbumu su zalepljene samo one fotke
koje je uradila ,,Lajkinim" aparatom i koje su sasvirn regularne.
Ali sve ostale, one koje je opet napravila kutijom onda kada sri,
naime, krstili tebe, naieg najdrai.egtdela, netragom su nestale.
Tb kr:itenje je odriano u jednoj crkvi u Fridenauu...
U njoj su bila i dva ljubazna kapelarra, kod kojih smo uvek
rado odlazili, jer su obojica...
Kasnije su bili premeiteni po kazni.
Tbbote su previ5e simpatisali politidku levicu.
U svakom sludaju, na tim fotografijama je odmah po zavrle-
-Ildela.
nom krltenju puno ljudi stajalo oko A tvoja kuma, jedna
iena grgurave kose - odeva i maji:ina prijateijica, driala te je k6
-ladel
da si njena svojina. Pritom je nai mali napravio izraz lica
koji joI i danas ponekad pravi: kao da ga je neko upravo uvredio.
Inade je izgledala sasvim normalno, tipidna fotografija sa krlte-
nja, jedino 5to je iznad tebe i tvoje kume lebdeo kao neki duh,
takore6i andeo iuvar, a taj naziv mi je i Stara Mari prolaptala u
uvo kad mi je kriiom pokazala, samo rneni je pokazala, tu sliku.
Ono, lidio ie malo na ono€l andela koji se danas pojavljuje u onoj
reklami za neko osiguravaju6e druitvo, a kojem se moja rnala
Ema svaki put tako slatko smeje dok leti preko ekrana stalno se
duvajuii da n-ru se nelto lole ne dogodi. Jedino Ito e prikaza ko-
.f

ja se u .svojswu andela duvara lelujala iznad naiega Tadela imala

na sebi pravu fudbalersku ode6u, tak je nosila i kopadke, Ito je
delovalo stvarno smelno u poredenju sa ralirenim krilima. A naI
Taclel - pa nernoj sad odma' da pravil uvredenu facu! - koji je
oclmalena bio lud za fudbalom, igrao je isprva za jedan klub u
Fridenauu. Pototn, kada jc .sa Jasperom i Paulom iiveo na seiu,
pikao je loptu sa seoskinr tinronr. A joi mnogo kasnije, kad si
45
ve6 studirao pedagogiju, jadan ti ito si morao toliko da se 5ko-
luf e5, nastupao si das za ovaj das za onq tim, a danas si zaledno
sa svojom kierkom, koja je isti takav zaiudenik za fudbal kao i ti

- i,iva istina, "ladell - vatreni naviiat hamburikog ,,Zankt Pauli-

ja". Uprkos svem tom iutiranju lopte nikada nisi, koliko je meni
poznato, pretrpeo neku ozbiljniju povredu, sigurno zato ito te je
onaj andeo duvar iz Marine magidne kutije pazio da ne trlazi! u
duele po svaku cenu...
Uprkos tome nikad nisam mog6 stvarno da verujem, dak ni
kada mi je Matora Mari pokazala nekoliko pozitiva.
Lnaii veru ili ne, u svakom sludaju ie pomoglo 5to smo nas
detvoro dece iz Nidske ulice bili kriteni, iako danas viie ni u ita
i ni najmanje...
...ili samo maldice.
Kao i otac, kada je sa Patom i sa mnom, ne se6am se viSe gde,
pridao o religiji: ,,Dakle, tadno uzevli, poboian sam samo kada
s papirom i olovkama sedim medu drveiem i divim se 5ta sve
majci prirodi padne na pamet."
Llvek je tako bilo s njim, nebitno da li je crtao odsedene gla-
ve bakalara, koga smo kupovali na pijaci u Fridenauu, ili pedur-
ke koie smo donosili kuii sa nedeljnih izleta u Grunevald, dok
smo joi bili prava porodica.
eak ie bilo i veselo, to vreme neposredno polto smo krstili
"lhdela, a otac i majka nam ubrzo potom doneli prava indijanska
odela iz Amerike, kuda su, poito majka nije htela da leti, otpu-
tovali brodom, koji umalo da nije bio potopljen kada je vetar
dostigao jadinu od dvanaest dvorova...
Bila su napravljena od koZe divlladi, a napred su imala rese...
Ob.iavili su to i u novinama, pridu o italijanskom putnidkom
brodu...
A ti si, Lara, nosila te indiianske krpice najduie od svih...
eak ie bilo i mrtvih, zato ito je iedan ogroman talas...
Kako si izgledala, mogla si da br-rde! Vinetuova ierka da ie
irn6 derku...
46
 ...ogromna rupa odmah ispod komandnog mosta...
Radilo se o luksuznom brodu, zvao se, mislim, ,,Mikelan-
delo"...
Zamislite, Mara je svojom kutijom slikala brod pre nesre6e,
dok je bio utkovljen u luci, njegov dimnjak, mosr...
U svakom siudaju, kod nas u porodici su stvari joi uvek bile
normalne.
Svake godine dobili bismo novu dadilju tako da je majka
imala dovoljno vremena za sebe.
Prvo je dolla Hajdi, zatim Margarete, zatim...
A na5 tatica bi sedeo, kada ne bi bio na putu, sasvim zadovo-
ljan pod krovom i pisao stvari za koje mu, izuzetno, Stara Mari
nije trebala, jer se u tome 5to je pisao samo pridalo...
Da se kladimo da ga je uprkos tome slikala dok je pisao?
U pitanju je bio onaj pozoriJni komad u kome su radnici iz
Staljinove aleje i odrpani rimski starci istovremeno probali da
izvedu ustanak...
Dok je pisao, sigurno mu je bilo svejedno ito ga je Mara
pritom slikala.
Ali par ljudi je iestoko bukalo kada su izvodeni ,,Plebejci".
Kada su zatim pomenute fotografije izalle iz mradne komo-
re, delovalo je kao da je pozoriite zahvatila vatrena stihija...
No nije ga bai bilo mnogo briga 5ta su novinske mastiljare
pisale o tome...
Uskoro je opet sedeo gore u svom ateljetr...
...kao i ovaj Uver7, nai komiija iz broja 14.Taj je isto tako
dudao u svom potkrovlju i pisao...
"l-aj je bio sama kost, koia i naodari.

Silno mu je smetalo 5to smo ja i moj brale govorili lakim

berlinskim dijalektom.

17) Misli se na nematkog knji'icvnik:r lJvc Jonsona, koji je Ziveo u Nidskoj

ulici br. 14 u Berlinu do 196u. godirrc. Sam (linter Gras i-iveo jc u broju 13
od 19(r3. godir.re (prim. prer,.).

47
 e.rto je sedeo sa ocem na terasi pred ku6om, ispijaju6i ,,ajd'
joi jedno" pivo.
Obojica su pridali li pridali.
'Ihj je umeo da zasmcje oce, rlama to nije polazilo za rukom.
Ionako s€ mnogo stvari dogadalo u naioj kuii od cigle, vedi-
to je bilo gostiju, medu niima i par udarenih.
-ladel,
Jeclnorn je, kada ie otac udestvovao u izbornoj trci a ti,
tck }to si se bio rodio, goreo haustor usred nodi.
izgleda da su bili u pitaniu pravi ludaci, ti sa krpama i {laIom
benzina.
Kasnija zbivanja bila su prilitno grozni6avi.
No6r.r su nam f)o ku6i deiurali panduri, koji su na neki svoj
tihi nadin bili sasvim ljubazni prema nama.
A onda smo za raspust otputovali u Francusku. Svi mi sa na-
iom novom dadiljom. Margarete je bila, verujem, sveltenidka
kicrka i uvek lri porumenela kada bi joj se neko izravno obratio.
A odmah je, na odevu i.elju, i Stara Mari poila s nama.
Moguie da mu je bila l.iubavnica.
Nije, sigurno! Mafka bi Primetila.
Ma. ona nije imala predstavu Ita se oko nje zbiva...
U svakom sludaju, po Bretanji, i to narodito na onoj dugoj
peitanoj plaii na kojoi smo letovali, bilo je mnogo bunkera,
zaostalih iz rata. Medu njirna je bilo i nekih enormno velikih,
u koje si mogao, ako se nisi utronjao od straha k6 5to sam se ja
utronjao, komotno da se uvutei.
Al' unutra .ie smrdelo na pi6u i kaku.
A sa jednog od tih bunkera, koji je bio betonska polulopta
sa pr-rikarnicama> ukoso ukopana u dine, obojica smo skakali za
opkladu. JorI, lakii od mene, skakao je najdalje od svih.
Zbogiega me i€ otac prozvao ,,federde". I ba5 nas ie pri toj ra-
boti, joi se seiam, Stara lv{ari slikala u izobilju svoiom kutijom ,,ag-
fa-specijai", koju je ponela sa sobom na odmor. Ha, kako smo nas
dvojica odozgo sa tog bunkera skakaii ito se dalje moie u dine...
Lei-alaje u fednoj udolici u pe.sku i slikala nas odozdo'.'

4B
 Bili su to brzopotezni snimci koje neka normaina kutija, dak
ni ,,agfa-specijal" sa tri opcije na blendi, nikada ne bi uspela da
napravi, ali kutija Stare Mari...
...koja je pak bila jedna dudesna kutija i nije dukala kako tre-
ba i ia6avo je radila izbogtoga je mogia da nas usred skoka...
Al'otac je posle te fotke, poito je Stara Mari razvrla film u
svojo.i mradnoj komori, smesta pocepao, jer je, naime, kutija -
kako je ispridao majci - preworila nas oboiicu u vrlo mlade vojni-
ke, sa prevelikim Slemovima na glavi i prikadenim gasmaskama.
A na tim pocepaninr fotkarna trebalo bi da se videlo kako se
* prvo ti, brale, onda ja * skoro istovremeno odiiemo stvarno vi-
soko sa vrha bunkera, a onda skadenro 5to dalje moiemo, zato 5to
ie , naime, dui cele plaie podinjala invazija - Ito se sigurno videlo
u pozadini, udari granata i slitno - i zato lto bi na} bunker mog6
da budc direktno pogoden ili prosto zato ito su nam obojici bile
pune gaie, te smo stoga hteli da kidnemo, zdimimo, zbrilerno
odatle, jcdnim hitrim skokom sa bunkera na zemlju, 5to dal.iim
rnogudim, a onda odatle krcrz dine u poz,rdinu, gde...
Sasvim je razumljivo ito tatica nije hteo da gleda takve stvari:
vas clvojica ka<-, sedan-rnaestogodiiniaci, u vojnidkim dizmarna, sa
Ilemovima na glavi i mogu6e joi i sa maiinkama u rukama...
Mora da je i on sam tako izgledao za vretne rata. JoI dugo ga je
to pratilo kroz kolmare, tak je i jedao u snu...
,,Ovo je definitivno otiilo predaleko, Mari!" navodno je be-
san vikao pre nego 5to je iscepao fotografije.
Ali Mara jc imala odgovor na to: ,,Ko zna ita ie jo5 biri. U
takve stvari se brzo uleie."
Inade je taj odmor na plaii, gde se ranije nalazio Zid na
Atlantikurs, bio sasvim veseo, ispunjen plivanjem i ronjenjern.

18) Zid dug 2.685 krn koji su nacistidki okupatori 1942-1944. planirali i
delimitno iz-gradili dui obaia I;mncrrskc, Bclgije, Flolandi)e, Danske, Nor'
vcike, kao i same Nematkc i Scvcrtrog nlora, radi odbrane od savcznidke
invazije (prim. prev.).

49
Otac je spremio dosta riba, a i mekuiaca, sve do jednog iive ku-
vane, i sa tobom, Lata, zavreme oseke trdao dui obale .
Moie5 li se setiti toga?
Kad smo traiili 5koljke...
A majka je sama za sebe isprobavala plesne korake. Bez mu-
zike. Tek tako.
Na tebe, Tadel, pazilaje Margarete, jer si jol bio sasvim mali.
Zna!li da si otpodetka uz6loptu...
Kakve budalaltine trabunjate. Mislim, to sa tim bunkerom i
pocepanim fotografijama. Sve izmiiljeno i kao da ga je tata... Sa-
mo u toj pridi o fudbalu, kao i u tome da sam oduvek bio lud za
loptom, jo5 pre nego 5to sam prohodao, tu moZda ima istine.
Kasnije si skuplj6 slike Bekenbauera, Necera i koga sve ne...
Istina. Ali moj uzor nije bio omaleni Miler sa o-nogama,
bez obzira 5to je davao najviie golova, vei Vofgang Overat. A tu
Zvaku o andelu duvatu - to si ti izmislila, L,ara, ti ili neko drugi.
Matora Mari bi mi je sigurno pokazala, tu fotografiju, onda kad
sam vei bio otiSao odavde, kad sam igrao za seoski tim i dak us-
peo da ubedim i tatu da zaigraza veteranski tim naieg kluba kad
im je u jednoj prijateljskoj utakmici protiv ekipe brodogradite-
llazafalio napadad. Sve sam mu nabavio, kopadke, odgovaraju6i
dres. Strava je izgledao kad se njegova jedanaestorka postrojila
na terenu. Doduie, u podetku mu primanje lopte nije iilo, ali
onda je sa svoje poziclje levog krila imao par bai dobrih centar-
Suteva pred protivnidkim golom. Po5to je izdri.ao i prvo i dosta
od drugog poluvremena, dobio je dak i aplauz. Onda su ipak
morao da bude zamenjen. Kasnije je izai6 veliki naslov u vilster-
skimle novinama: ,,Novo levo krilo!" To je, naravno, bila politid-
ka aluzija, jer je tata u to doba bio izvikan kao crvenda6. A u tom
selu bilo je nekoliko zadrtih tipova, koji su Zestoko podbadali
protiv njega. Ali gol nije postigao, bez obziraito je tako delovalo

19) Vilster (nem. tV/ilster)

- gradid u pokraiini Slezvig-Holitajn, na krajnjem
sevcru Nemadke (prim. prev.).

50
na fotogra{iji koju je snimila Matora N4ari. Doduie ona je, kad je
nai tim veterana gubio sa detiri prema nula, sa svojom kutijom
stajala iza gola brodograditelja i prema toj fbtografiji apsolutno
bi se moglo poverovati da jeste postigao poiasni gol, i to glavom
u gornji levi ugao, ali mora da je to Mara nekako smu6kala u
svojoj mradnoj komori. U svakorn sludaju, rezultat je bio detiri
prema jedan kad su ga zamenili. Podeo je da hramlje, nije mo-
gao viie. No, joI uvck jc bio ponosan na sebe kada mi je tri dana
posle utakmice pokazao tu fotografiju na kojoj se vidi kako daje
gol glavom. A levo mu je koleno, jcr jc trdao fizidki nespreman,
ioi uvek bilo nevideno otedeno. Lei.ao je na sofi s kesom leda na
kolenu i kukao: ,,E da nisam..." Onda mi je ipak bilo malo iao
ito sam ga nagovorio da igra. ,,-l'voj pogodak glavom", rek6 sam,
,,bio je prva liga, nego }ta!" iako su onaj Siri iz Bajdenflera2'r kao i
svi ostali u sclu bili uvereni da je taj gol postigao debeli Rajmers
iz lokalne itedionice. Ipak bi' voleo da znam kako je Matora
Mari to izvela svojom uvrnutom kutijom. Ne samo to sa tim
golom, ve6 i to sa rnojim andelom duvarom. Lepo bi bilo kad bi'
stvarno im6 jednog... Bio bi mi od koristi, ionako apsolutno...
Ali taj mi je fbtoiou sa tatinim golorn joi uvek zagonetka, fer su
svi u selrr kezali...
LJ svakorn slLrtaju, on joi uvck venrje...
I vi isro tako, kad vas dovek iuje: ,,Kutija koja ispunjava Ze-
ljel Magidna kr.rtija! eudesna kutijal" St" .rr. ne! Nek ostane pri
ovome: imam svoje sumnje. Oduvek sam ih imao. Mislio sam:
opet neka muikalica. lpak, nikad joj nisam kazao ni red, jer ni-
kacla nisam mogao da budem apsolutno siguran. Kada je, na-
ime, Matora M;rra izradila fotografije na kojima u svojoj sobi,
sam, stojim isprcd svog velikog postera Volfganga Overata i uz
ro nosim, ek.stra za potrebe slikanja, navijadki ial FK ,,Kelna"
oko vrata, delovalo je, kada mi je pokazaia pozitive tek izaiie iz

20) Bajdenflet (ncm. Bt:ifurtllult) nrcsto u okviru gorepomcnute vilsterskc

opitinc (prirn. prev.).

51
mratne komore, kao da je Overat sidao sa postera, stao odmah
pored mene, u prirodnoj velidini, lidno mi stavivli onaj Ial oko
,rat, i odmah se zatim rukovavli sa mnom. Steta .(to tih slika
vile nema. Bile su prva klasa. Mora da sarn ih izgubio kada sam
-tja,znate vei zaito -zbrisao iz Berlina i preselio se u selo kod
tate i njegove nove iene. Tlmo sam, za promenu, ja bio najstariji
i mora da sarn svojim novim bratiiima, Jasperu i Paulu, propi-
sno ilao na iivce .
Sigurno samo zato ito se kod nas u Nidskoj ulici toliko stva-
ri deiavalo u porodici i zato ito...
Samo si zevao naokolo, mola da si se sam sebi dinio vi-
5kom.
Zbog tega je naI mali fldel bezuslovno m<,rrao da nade sebi
novu porodicu...
Tako ie biiol Apsolutno tako! Ipak, pre toga - ta svi to kaie-
te - iivot ie tekao normalno, ali to je bio samo privid. Vi ste se,
rnoja velika bra6a, kojoj sam zapravo ieleo da se divim, svadali
bez prestanka, niko nije znao za5to. A ti, Lara, samo si zanovetala
i jedino si se veselila svom diukcu, koji je bio ruZan k6 lopov, i
na koga sam moida bio i pomalo ljubomoran. Spodetka nisam
hteo da verujem da je Jogi tttneo da se vozi metrooln po ceiom
gradu, pa iak i da preseda. Mama se najdeiie zanimala sama
sobom, a [ata ie sedeo gore u potkror4.iu i smi5ljao svoie iaiave
pride ili je putovao po inostranstvu ili je udestvovao u izbornoj
trci, tako da sam isprva, dok sam joi bio mali i lo} nisam morao
da idem u ikolu, vedito razrnidljao o diinovskim kitovima i zbog
toga mislio: on je opet oti5ao daleko da lovi kitove...
eak si na igrali5tu na uglu Handjerijeve rek6 drugovima:
,,Moj tata se bori sa jednim kitom, ima i pravi harpun..."
Niko od mojih drugova se nije smejao, ali kod kuie su se svi,
pa i vi, smejali, dak i mama, koja je - tadno se seiam - ba5 tada
polagala vozadki, jer tata apsolutno nije...
I f oi uvek nit hoie nit ume.
Uzeii smo ,,peioa", to nam jc bio prvi auto.

52
 Mnogo toga se tada zbivalo po gradu; otac je desto bio odsu-
tan \ zauzet predizbornom trkom.
Moglo se videti na televiziii: vediti protesti, sa sve kordonima
rnurije i polivanjem Imrkom.
Tad sam baI napunio tri ili detiri godinc. ei.ti t" da sam ve-
dito postavljao neka pitanja. Ali niko mi nije valjano odgovarao.
Vi, moja velika braia, bai nikako. Apsolutno su vam druge swa-
ri bile na umu. Pat je sigurno mislio na devojke, a Jori na svoje
tchnidke zrczalice. A tata je bio, tt 5ta sam dvrsto \rerovao i nisam
se dao odgovoriti ocl toga, oti5ao u lov na kitove. A joi mi je i
Matora Mari pokazala fotografije, naimanje tuce njih, i dodala:
,,Napravila sam ih ekstra za tebe, mali moj Tadel, da bi znao 'de
ti se deo otac." Bile su maldice zamudene, jer su, kako mi.ie obja-
snila, u tom trenutku na severnom Atlantiktt besneli visoki tala-
si. Ali, uprkos tome lepo se video na svom kuteru, prepoznatljiv
po svojim brkovima, bez ol>zira ito ic na glavi nosio neku dudnu
vunenu kapu. Izgledao je strava. Sa pravim-pravcatim harpu-
nom u ruci stajao je na pramcu kutera, ciljao - i to levicom * u
neJto 5to je izlazrlo van okvira te fotografije. Ipak na drugim se
fotkama moglo videti da je bacio harpun, pogodio, itaviie lc-
vom rukom. Konopac harpuna bio je skroz zategnut, jer je kit
vukao iz sve snage i zato )e i kuter jezdio nevidenom brzinorn. I
sve tako dok se na posiednjoj fotografiji nije konadno pomolilo
ledno peraje u koje se z.ario harpun. eak sam verovao i smeo da
se opkladim da sam video kako se tata ispentrao kitu na grbadu,
besumnje da bi kita, koji ioi uvek nije bio sasvim mrtav, uietom
dvrsto privezao za kr.rter. Sto pri tako visokim talasima nikako
nije bilo oslobodeno rizika. NaZalost, nije mi bilo dozvoljeno da
zadrLim te fotografije. ,,One treba da ostanu taina, mali3a. Niko
ne sme da sazna kud se sve deva tvoi tata i ita sve pritom radi",
rekla je Matora Mari.
Kakva dudnovata prida.
Lidi na ,,Mobi Dika", kog,t snt,, siqttrno gledali na TV-tt,
mogu6e da si ga i ti gledao.
53
 Pat i ja smo znali ita se stvarno odigravalo u predizbornoj
trci, iako nismo imali uvid u ono (to je za oca bila dinjenica i
zbog dega nije mogao da prestane da se bavi time. Govori, govo-
ri, vedito ti govori!
Jer to su bili vei drugi izbori u kojima je uzeo udelia. Vei
detiri godine pre toga, taman kad si se ti, Thdel, bio rodio, sve se
vrtelo oko Branta, koji je tada joi uvek bio gradonadelnik, i oko
socijalista, za koje je otac nacrtao i plakate, jedan je prikazivao
nekog petla kako kukuride ,,SPD" 2r.
Thda je Stara Mari svojom kutijom ,,agfa-specijal" izradila
i sasvim drugadije fotografije. Rekoh ve6: bilo je to pre izbora,
kada smo otiili za Francusku na raspust...
Al' gledaju6i u kutiju nisi mog6 da zakljudil ita sve ume. Za-
pravo je izgledala kao obidan kockasti sandudii, koji je napred
imao tri oka. Jedno veliko u sredini, dva mala levo-desno iznad...
To su na agfa-specijalu bila ta ve6 pomenuta traZila ko.ia su
pruiala briljantnu sliku. A to veliko u sredini bio je objektiv...
Lepo rekoh! A gore se nalazilo prozorde za rrai.enje slike, u
koje I\4ara, dodule, nikada nije gledala. A dole desno bio je oki-
dad i jo$ i jedna rudka za rolnu filma...
Bilo je i tri opcije na blendi i tri opcije za izoitravanje...
To bi otprihke bllo sve. Nije se moglo videti da ima neito
viie od tog. Prislonio sam uvo na nju. Sa Marinom dozvolom.
NiIta se nije moglo duti. Al' to je bila jedna zaista magidna kuti-
ja, kako si ti, Lara, nazvala taj sandudii. Ili: dudesna kutija.
Sto rr- ja dugo vremena smatrao samo naklapanjem - to da
kutija moZe da vidi stvari koje se nikada nisu ni dogodile.
Ne uzimaj to tako tragidno, Thdel! Danas kada se svuda sve
vrti oko kompir.rtera i kada u virtuelnoj stvarnosti i najnemogui-
nije stvari posta.f u moguie...
joi kad pogledai kakve se sve naudno-fantastiine i krimi-
...a
nalistidke emisije daju na TV-u...

2l) SPD - skra6enica z.a Socijalistidku partiju Nernadkc (prim. pro..)

54
 A kad je otac opet otiiao za London, doneo nam je najno-
vije plode: album ,,Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band" sa
pesmama ,,Lovely Rita" i ,,tJ7hen I'm Sixty-Four" Pola Makart-
nija...
Ali s Harijem Poterom, na primer, kutija Stare Mari, mislim
disto s vizuelne strane, te$ko da bi mogla da drLi korak...
Ali ti si, l.ara, jedino sluiala svog glupavog Hajntjea22: ,,Ma-
miceee, pokloni mi konjde..."
...,,Jeeedno konjde bilo bi mi raj."
Ili kada su u bioskopu dinosaurusi ponovo oZiveli...
Mi smo uvek sluiali samo ,,Bitlse", sve dok za Pata ,,Roling-
stonsi" nisu postali broj jedan, a ja sam, pak, zadri.ao bubi fri-
zuru dok nisam podeo da se loiim prvo na svirku Diimija Hen-
driksa, a onda Franka Zape...
...i to nidim do kompjuterskom animacijom... Lete6i gulteri
i slidno...
U svakom sludaju, obojica smo pustili kosu. Pat je imao ko-
vrdie, moja kosa je bila ravnija, ali vrlo brzo duia od Larine.
Osim toga, ono }to se napolju odvijalo - ovaj, u gradu, mi-
slim - bilo je mnogo interesantnije. 'leIko da mi ie ikad bilo
dosadno, moida jedino nedeljom. Bili smo, doduie, premladi
da bismo udestvovali kada je persijski iah doiao u posetu, a nje-
gove pristalice s motkama i daskama krenule na studente, i dak
je bio i jedan smrtni sludaj, jer je jedan od pandura pucao, ali
smo opet ja i Jori svud gde je bilo imalo mesta namalali ,,Make
Love not \(/ar" i Zeleli da budemo u gradu u kome se uvek neito
delavalo.
I tadno u takvoj jednoj situaciji, naime prilikom Lelienia,
nas je uhvatila Stara
Mari svojim aparatom ,,agfa-specijal" tako
da smo posle mogli da vidimo kako moj brale i ja furamo preko

22) Hajntje (nem. Heintje) - holanclski pcved iglumac, rodcn 1955. kao
(hol.) Hendrik Nileolaas Theodoor Sitttort.;. joi kao clctc se proslavio pod umet-
nitkim imenom Hajntjc i hitom ,,Mrttrt:t" iL. l()67 . goclinc (prirn. prev.).

55
Kudama ruku pod ruku sa Rudijem Dudkeom2r, jednim eilea.r-
cem i sa joi nekoiiko tipova. Naravno, jer smo bili protiv rata.
Protiv onog u Vijetnamu svakako.
Ali te fotografije sa nama napred, u prvom redu, kako glasno
videmo,,Bua!" ili Stogod drugo protiv tizma{a24, bile su naprosto
slike nalih ielja, isto kao Ito su bile i l-arine slike njenih i.elia ih
kao one koje mi je Stara Mari kasnije p,okazala. Meclu njirna su
bile i neke na kojima sedim u automobilu koji sam lidno ja kon-
struisao, koji moie da normalno se vozi, ali moie i da leti. Izgle-
dao je kao ona maketa koju sam u malom formatu napravio pola
kao ,,landrover" pola kao helikopter i to iz sve samih pojedinad-
nih delova. No, na tim je fotografijarna moj maleni model bio u
prirodnoj velidini i sposoban da se kreie ne samo po ulicama ve6
i kroz vaz.duh... Jer se na svim pozitivima moglo videti kako ja u
svojstvu pilota visoko iznad krovova Fridenau"... em skre6em u
krivinu levo das u krivinu desno... Ispod mog multinamenskog
vozila levo se nala.zi toranj zgrade opitine Fridenau, ispred nje
se moie razaznati naia pijaca i debela prodavadica ribe i udareni
cveiar na njoj, a oni mi oboje mair-r, azatim ide i Nidska ulica,
gde je nala ku6a od cigle... Sta 'oie6, Tadel?
Samo jedno jednostavno pitanje: dakle, kako smo doili na
temu ovih apsolutno Iaiavih letadkih fbtografija?
I na to ie5 dobiti jednostavan odgovor: u svojoj sobi sam -
jer Pat je imao zasebnu sobu, uvek distu k6 ogledalo, polto je
majka nas ,,davolske svadalice", kako nas je nazvala, razdvoilla
pregradnim zidom - od sve samog tehnidkog otpada i raznora-
znih limenih igradkica, preiivelih rodendanskih poklona, mon-

23) Rudi Dudke (nem. Rttdi Dutschke) (1940-1979) - nemadki marksistitki

sociolog i najznaiajniji voda studcntskih protesta u SRN i Zapadnom Bcrli-
nu iezdesetih godina 20. veka (prirn. prev.).
24) Ovdc sc misli na pokrct skinl'redovaca (firrmiran 1969. i sa kojim se
vrlo brzo, podetkom sedamdesetil.r, povezao neonacistidki pokrct), prvenswe -
no ztrog ,,martinki", r,ojnitkih i padobranskih dizama koje su nosili (prim.
pre'r,.).

56
tirao bai takav jedan auto, koji je mogao i da leti' A kad me je
Stara Mari ugledala kako sedim LI svoln ,,haosu", kako je otac
nazvao moju montainu radionicu, i zavr6em Irafove na sYom
aviomobilu, uz.viknula ie: ,,ZaLeli ne$to, JorI, brzo zaZeli nelto!"
i odn-ra je prisloniia kutiju ,,agfa-speci.ial" na stomak i slikala'
da bi zaiirnlegla na leda i 6kljocala uvis, gde bai nideg nije bi-
1o, sve dok nije ispucala ceo film. Kasnije me .ie uz pomo6 svoie
kao i ovu
,,agfa-specijalke", ier sam i tu stvar ieleo istom silinon-r
pr=thoJ.r.r, uspela dak da umuva i medu ,,Bitlse": sede<-' sam za
tubnievima rn.rro Ilingo Stara i nosio octreiu dredavih boja'
To sa njenom kutijom bila ie apsollrtno prefrigana stvar'
Meni je to viie delovalo kao neko dudo'
Tada smo joI verovali tr dtrda.
Mogu6e zato 5to smo svi bili kritcni'

Ovo ocu deluie previie katolidki. U sve su ta dcca, pa dak i

'Ihdel, koji je .,v.k bio napola budan"' Jer Mara bi samo iklioc-
nula bez'pi".r" i programa i ve6 eto novog dudal Ve6 se ielje
ostvaruju. Ve6 ,. ,,.r5. ,,-rzc. I ve( se osmehuje Lara' ito se retko
delavalo i stoga vaiilo za dragocenost'
Otac se, p"k, oslanja na surnnir-r. Ratovima bez kraja i konca'
narastajuioj nepravdi, licemernim hri5ianima on sr-rprotstavlja
,ruj" ,,i\1.". Nekada preglasno, uekada pretil'ro' A kas.ije je za
njega sumnja Itaviie p."."rl" u ncku opisanu osobu, prcZivelu u
poJr"*lj.,, koja jedino joi nije sumnjala tr puicve' Jer mnogo
tog" Ito l. ,, Ii"-p"noj verziji delovalo kao gola dinjenica odi-
grllo ,. ,rrri- drugadije i, gledano sa aspckta religije, skrenr'rlo
I k.r.r". Sto je izgledalo dvrsto kao stentr, raspuklo se' Nadanja
su se rasplinula dim su se prolnenile vremenske prilike' A i lju-
bav je, ,iid,ro zaiutalome, podela da okulava sporedne PuteYe'
zastranila je.
Pritom se sve opcr oclvijalo prerna zakazanom rasporedr-r:
termin za terminom. Sattto jc Mara mogla da ukine i opovrg-
ne tok vremena. Sltrtnic, ttlrvrtd-cne na spontauim fbtografijarna'
57
eei.n)e, ulovljene od strane jedne kutije, koja viie nije dukala ka-
ko treba, ali ie otkrivala, iznosila na videlo, raskrinkavala... Zbog
dega deca ne treba da znaju ita je njihov otac sada izostavio. Ni
redi o tome ko treba da snosi krivicu i ko je na diju adresu slao
optulbe. Samo da su postojali andeli duvari, ranije kada je Ma-
ra sve mogla da dokaie crno na belo, samo je to bilo van svake
sumnje...

58
 DARfutAR

Bilo jednom isprva detvoro, a onda i osmoro dece, sada vei zva-
nidno odrasle, ali 5ta to uistinu znadi 'biti odrastao'? Regresija je
dozvoljena.
U ovom trenutku samo ih je troje na okupu. eim ga bu-
du pr,rstili sa mesta snimzrn.ia, jednog obllZnjeg filmskog studija,
'Iadel, koji jc pozvao sestre i braiu da dodr-r kod njega u goste, i
sam 6e uzeti udeiia u razgovoru. ,,Sigurno!" obeiava njegov po-
slednji mejl.
Lena igra u predsravi ,,Porodica SrofenItajn"2'. Nana je spre-
dena, zato }to mora da radi noinu smenu u ependorfskoj klinici.
Za Jasperom i Par.rlom joi uvek ne postoji preka potreba. Troje
prvorodenih zasada raspreda 5ta kod koga ima novo, ita je pri-
spelo za pla6anje ili gde im je zapelo. Pritom se prebacuju na
ivajcarsku varijantu nen-radkog, maternji jezik svoie roditeljke.
Pat jadikuje zbog supruir-ridke svade koja ga joi uvek mudi, Ge-
org, koji se ovde zove Jori, napravio je plan na koji nadin da svo-
ju, kako se izrazio,,,trenLrtno nepovoljnu finansijsku situaciju",
dovede u red. l,ara je sreina ito joj njena sitna deca joi uvek ne
zadaju glavobolju. Svc troje veselo zadirkuju jedno drugo i uz to
piju daj. lma i grickalica. Jedino JorI puii.
Prekobroini kuhinjski satovi po policama, na ormariiu, sve-
doci sr-r Thdelovog pasioniranog sakupljanja antikviteta po ham-
burikim buvljacima. Kasnije 6e se njegova iena, koja se sad,
budr-r6i trudna, naizgled bezrazloi.no smeika i duhom odsutna
stavlja na sto lonac sa gulaiem, koji joj je mui pomogao da sku-
vr prokuvavii ge ranije, povuci iz druiwa iverovatno sesti za svoi
kompjuter, joI uvek se smeicdi. Pre nego dto ga je stavila u kre-
vet, sindii joj je tutr-rjao kroz sve sobe, kroz hodnik pa do kuhi-

25) 'Iragedija I-lajnriha lirn Kl:rjsr:r iz ll]03. godine (plim. preu)

59
nje, gde je, kao ito to deworogodiSnjaci imaiu obidaj, postavliao
pitania koja samo retko dobiju adekvatan odgovor.
Sad sestra i brada podinju da jedu. U meduvremenu ie Pat
preko mobilnog sredio nelto ito .ie naz.vao ,,clogovorom koji je
trebalo davnih dana se sklopi". Po3to su se lepo najeli gulaia sa
jagnjetinom, seli su na balkon sa pogledom na unutralnja dvo-
riita i jedno, uvede prazno, Skolsko dvoriite. Jude je padala ki5a.
Najavljeno je dir 6e ponovo padati. Uprkos tome, samo nekoli-
ko komaraca. U saksijama se zeleni Tacielovo zadinsko bilje kao
svedodanswo njegovoj rado naglaiavanoj unreinosti r.r kuinim
poslovima.
Neizgovoreno visi u vazduhu. I tek lagano sestra i bra6a po-
dinju da ulazc u pridu o zbrkanom periodu svoga detinjstva, pri-
daju u regresiji, das su veseli das lole vol.fe, insistiraju na tome
da su joI uvek povredeni. Pridu otvata Pat * jer otac tako ieli.
Preventivno se zaklinje da ne6e traLiti kavgtr sa Jor5om.

Iilo rni je tas ovako das onirko. Ni danas nije mnogo druga-
tije. Al' ita sadl U svakom siudaju, u neko doba Mara e podela
f

malo pa malo da uzdiie: ,,E meni", i: ,,Kakav darmar" kad bi nas

ugledala.
Kao i uvek, zato Ito je predose6ala zlo.
Imala je nos za takve stvari.
fbiko da se moglo prevideti da su kod nas stvari krenule niz-
brdo. Isprva polako, a onda viSe nije bilo pomo6i.
I sami smo u meduvremenu videli.
Ocljednom - piii propalo.
I popuitamo u ikoli.
eak i ti, I-ara. Ja ionako nisam bio bai neki dak.
-Iradel
A je novtt dadilju - kako joj ono beie in-re - dovodio
do ludila.
Aii to naieg tatictt nije zabrinjavalo. It4oZda ier ie i on kao i
mi bio luzer u ikoli, ponavljao i tome slidno.
Ne da je mrzeo ikolske trice i kudine...
60
 Uostalom, uvek je bio odsutan mislirna.
I danas jel
Nikad nisi mog6 da budei siguran da l' te slula il' se salno
pravi.
JoI uvek se seiam na demu je u to doba radio. NeIto vezano
za jednog zuL,ara, jednog gimnazijskog profbsora, dva uienika i
jedrrog jazavitara, koji je zbog napalm-bombi u Vijetnarnu tre-
balo da budc spaljen na Kudamu, odmah pred terasom hotela
26.
,,Kempinski"
Osim toga imalo je veze i sa njegovom isturenom donjom
vilicom.
To se zov. progcnija.
Nazvao ga je, kad ga je zavr{io i kad je neko - mogute on
sam - na omotu knf igc driao prst nad plamenom upaljada, ,,Lo-
kalna anestezlia" i navuklo mu gnev sa svih strana, i to ne ma-
t.
lr.-.
eovede, kako su sc kritidari okomili na njega kacl je knjiga
izaila.
Pretpostavljarn da su novinske mastiijare bezuslovno Zelele
da on piie samo o prollosti, a ne o stvarima koje su se Lr tom tre-
nutku odvijale oko njega.
tad je negde podeo da crta puieve, iskljudivo joi trke puie-
I
va i ,,puieve u suprotnim trasanla", kako il-r e prozvao. .f

Pritom se ponalao kao da je kod nas u ku6i, a i inade, sve

normalno...
A i naia mama je bila isto tako odsutna mislima. MoLdazatc:
Ito je jedan njihov z.ajednidki prijatelj bivao sve bolesniji i bole-
sniji. Thj je sa porodicom iiveo daleko, u Pragu, i imao je...
Njega je maika narodito gotivila.
Ma i otac ga je gotivio.
Mi nismo imali pojma ita se tu zbiva. U svakom sludaju, ja

26) Ovde se misli na Grasov r,,rnun ,,1-okalna anestez.ija" (ncm- Ortlich

betrittbt), objavljen 19(r9. godirrt (prirrr. prcv.).

6i
sam bio u nekom sasvim drugom tripu, damio sam u podrumu,
ier je naime tada...
Nek ti bude, Jori, isprida.i i to.
Podelo je tako lto si ti odiednom naiao devojku. Zvaia se
Maksi. I svi su govorili: ,Jao, kako je slatka! NaI Pat ima bal
slatku devojkul"
Zaleplla se za tebe k6 didak.
Logidno, poito su svc devoike triale za mojim brajkom, a za
mnom nijedna. Kako me je to izjedalo. Stalno me je bio maler.
Jedanput sam bai ispred kude natrdao Pravo na auto, izvuk6 sam
se samo sa dvorugom. Drugi put sam zaparuo cevanicu na zardali
ekser. Na 5ta je otac, naravski, izbacio nekr,r utelnu izreku, nelto
kao: ,,U mladosti rane brzo zarasta.iu. Ostavi to sada iza sebe,
Jori, pa 6e ti kasnije biti bolje." Nije da nije bio u pravu. Uosta-
Iom, imao sam prijatelje, pre svega deworicu momaka sa kojima
sam, pre no Ito sam napunio petnaest, osnovao rok bend. Zvao
s. ,,eipendejl", moZda zato 5to nam je Stara Mari predloiila to
ime. Bilo nam je dozvoljeno da veibamo u podrttmu...
Zagluiuju6a graja!
Dvojica momaka svirala su gitaru, iedan bas, jedan je svirao
bubnjeve, a ja sam bio tonac. 'ladno, mora da je bilo stvarno
glasno to lto smo fabrikovali. Zbogtogasmo veibali samo onda
kada otac ne bi sedeo u potkrovlju. Momci su bili arnbiciozni,
ieleli su da nekad, negde izademo na scenu, u bilo kakvoj Supi u
kojoj se svira rok. Ali dinjenica je da nismo ioi bili gotovi sa uve-
ibavanjem. Samo je na naiim fotografijama koje je Stara Mari
napravila jednom kada smo po obidaju dreZdali u podrumu, a
ona se iznenada pojavila na pragu sa kutijom na stomaku, delo-
valo kao da n-ruziciramo na otvorenom - lidilo mi je na onu binu
u Iumi gde su rnalo pre toga ,,Rolingstonsi" priredili ogroman
spektakl...
Seiam se, posle njega je izbila nevidena makljaia...
... a sad smo tu, pred par hiijada ljudi, nastupali mi kao pravi
rok bend. Lcpo se videio: mi sasvim gore na binil Nai veliki hitl
62
Svirali smo hardrok. Masa je divljala. Traizila, prerposravljam:
bis, bisl Kad mi je Stara Mari pokazala goto..e pozitive i ja se
nadisto zabezeknuo, rekla je, pritom se blago cereii: ,,Dobiiu
besplatnu kartu kad dogurate dotle, je l' obeiava5, JorS?" Nikad
nisam pokazao te slike eklpi. Stideo bih se, jer je deworka, 5to
se disto zvuka tide, swarno imala Stofa i bili bi joi viie razota.-
rani, zato 5to nikako nismo uspevali da usavriimo nastup. Zato
nikada i nisrno imali pravu iansu, ma koliko da su momci bili
dobri. Meni je naialost, premda sam imao sluha, uvek nedosta-
jao onaj pravi talenat za muziku. eak i na onom praistorijskom
klaviru }to smo ga imali jedino si ti veibala, je l' tako, I-ara? Ali za
tehniku sam u naiem bendu bio zaduZen samo ja: za pojatalo, za
mikspult, 5ta god da zapadne. Sigurno zbog toga sam kasnije, ne-
posredno po zavrietku svog strudnog usavrlavanja u Kelnu, po-
stao prvo majstor za opravku elektronskih aparata, da bih zatim,
nakon ito sam pauzirao baveii se za to vreme kao prosti elektridar
samo itemovanjem kanala za strujne Zice, dogurao do tonskog
tehnidara. Visio sam - pa znate ve6 - godinama po filmskim i te-
levizijskim setovima, sa sluialicama na uiima i dugim drLatem za
prinoienje mikrofona u rukama. I danas tako zaradujem za hleb,
sada kao ton-majstor. S druge strane, Pat, nale prvorodende, iako
je bio pun dogodovitina sa devojkama, nikad nije znao ita zapra-
vo ho6e. Pa tako je bilo, bralel Kad bi te dovek upitao: ,,Sta iel
da radiS kad porastei?" odgovarao si: ,,Da teram vetar kapom".
Pritom ti je Stara Mari dala dobar nagoveltaj kako su kod tebe
swari mogle da krenu drugim, sasvim drugim putem. Naravno
da mislim na delavanj avezana za prodavnicu dugmadi.
U pravu si da sam devojku imao uvek, ili barem dovoljno
desto. Tako ti je to sa mnom. Ali nikad nije dugo trajalo. eak
ni sa Maksi, ma koliko da je bila slatka. Stanovala je, sine, bogu
iza tregera, u onim novoizgradenim zgrirdama u Bricu.27 Iili smo

27) Rric (nem. Britz) - naziv jednc tcrvrri tr l,r'rlirrskorn okrugu Nojkeln
(prim. prev.).

o,
im jednom u posetu, mislin-r *
N{aksinoj porodici. 'Na kafu i
kolade' se to zvaio. Ja sa ocem i majkom jedne nedelje. Moguie
da si i ti polla sa nama, Lara. Dobro, i ako nisi, svejedno. lJ sva-
kom sludaju, otac je, ito mi je bilo nevidena blamaZa, uz6 cveie
iz jednog automata na stanici mctroa. Ono je bilo namenjeno
Maksinoj majci. Al' kac{ smo jednom ulli u njihov stan u soli-
teru, posle je sve bilo lino. Iz stana se videlo nadaleko. Irnali su
i dobre stolnjake i tepihe. I raznorazne tapete sa cveti6ima. Bilo
je stvarno prijatno. Ne onako ogoljeno kao kod nas. Mi nismo
imali ni zavese na prozorima. A lvlaksije, joi se se6am, bila n:rdi-
sro trzbudena. Upr:kos tome, t() s.t njom niic bilo na duge staze.
Vedito je htela da slulamo ono cvrkutanie Mirej Matje", a meni
je lagano sve to - otkud znam, moZda dak i sama Maksi _ brzo
dosadilo. Bilo je suza i svega ito s tim ide.
A mi smo morali da je teiimo.
f riala je, jadnica, joi dugo za tobom.
I meni ju ie bilo iao. Ali onda je podela ta prita sa Sonjom,
ko ja je Stavi5e imala vei i k6erku, maldice rnladu od'I-adela tada.
Covede, kakva razlika. Prava iena. lJ sve se razutnela. eak mi
je pomagala i oko doma6ih zadataka.I ja sam kasnije, poito se
ta veza sa njom oduZila, u neko doba spakovao kofere i ostavio
vas da bih se preselio k n;oj - doduie , Zivela je samo iednr.r ulicu
-Ihd
dalje, u Handjerijevoj. sam ve6 imao iesnaest godina, a kod
nas u kuii se ionako viie nije znalo ko pije , a ko pla6a - tako da
ni Mara viie nije Zelela da nas slika svoiom darobnom kutijom,
vei bi samo uzdisala: ,,E meni" kad bi nas ugledala.
Ili:,,Kakav darmar"...
Zato lto niko vile nije imao predstavu 5ta se zbiva.
erk r"- i ja tek kasnije skapirala -' pre tog dogadaja mi je
bilo svitalo samo mic po mic .- naime onda kada ie tatica na
povratku sa jednog od.svoiih putovanja u Rumr.rniju, Ito je mo-

2I3) Mircy i\,{atje (fr. Mireille Mrtthieu) - rodcna 1946. t Avinjonu, jedna jc
od najtirai.nijih fiancuskil-r pevadica ikacla (prim. prev.).

64 il
li
ti
ralo biti tedko izvesti, pomogao jednom mladi6u da pobegne iz
Sedmobreija.
Maldice je podseiao na oca, onakvog kakav je na fotografija-
ma iz mladih dana, dok je jo5 bio mriav k6 prut.
I taj ti je Rumun sad pod6 da Livi kod nas, zato 3to su naii
roditelji kazali: ,,Neobidno je talentovan. Sigurno ie biti nelto
od njega..."
Uvek ista :zvaka:,,Ali prvo mora da se privikne na Zivot na
Zapadu, neizostavno mu je potrebna pomo6."
Zbog iega je naia mama svojski prionula na staranje o nje-
mu, ali onda...
Jasno, morali smo se pobrinuti za njega.
Bio je inreresantan lik. Uvek je delovao ozbiljno, skoro tra-
gidno.
Otac je, pak, bio kod kuie joI samo u retkim periodima kad
ne bi c,tputovao na predizbornu turneju SPD-a.
A zatim je u Pragu, gde su par godina pre toga umarlira-
Ii Rusi sa svojim tenkovima, preminuo onaj mamicin i taticin
prijatelj, od tumora na mozgu, dto je, pretpostavljam, oboma,
svakom na svoj nadin, teJko palo.
Alina sahranu su otputovali zajedno.
Vratili su se sasvim zanemeli.
Razmenjivali su samo najnuinije informacije, tipa: ko Ita
rreba da kupi i slidno.
Bai je padalo u odi, jer su ranije stalno imali neito iedno,
drugom da kaZu: o knjigama, o filmovima, muzici, slikama, o
umetnosti uopite. Nikad im nije bilo dosadno k6 rneni.
A kad bi im neko do56 u posetu, svi su se smejali i igrali k6
blesavi.
Kod nas je uvek bilo mnoitvo gostiju.
I to se promenilo.
Sve se promenilo.
ViSe nije bilo razloga za smeh.
A u kuii su svi hodali joi samo kao po jaf ima, jer je izmedu
naie mame...

65
 Lepo kaZem - to se dalo videti, iako sam ja kasnije samcr
retko navra6ao u ku6u od cigle da vas vidim, a moguie i da sam
mi.slio: ita me se to tide. Pod6 sam da vodim neki kao dnevnik.
I joi uvek to radim, nebitno da l' mi ide dobro ili lo5e u Zivo-
tu. fhd mi je iilo relativno dobro. (J meduvremenu, to nale se
izrodilo u dvrstu vezu. Izgledali smo k6 mala porodica. A kad
sam jednom u Rajnskoj ulici hteo da svoioj prijateljici i njenoi
k6crdici kupim par dugmadi, ne znam za 5ta su im tadno trebala,
uili smo u iednu pozamanteriju. lako se i radnia zvala. f)olrro,
znate tu pritu: tamo je bilo svesa. Na hiljade dugmadi od: ro-
gova, plastike, sedefa, lima, drveta. Jedna su bila lakirana, druga
presvuiena. S".".to, zlatna, srebrna, dak i dugmad za unifbrme'
Bilo je i detvrtastih i iestougaotrih. eitavi rafovi samo sa dug-
niadima izloienim u kartonskirn kutijicama, a na svakoi od njih
bilo je odozgo zalepijeno jedno jedino dugmence kao uzorak za
celu kutiju. Mogli smo sarno da stojimo i da se dudim,:. A stara
gospoda koja je bila vlasnica radnje, videvli kako smo se udivili,
kazala je: ,,lJzmite ceo ovaj valar ako 'oiete. Ne mog' viie da se
borim, jadne moje noge. Je li, je l' mo'i se dogovorimo? Neir"r
r.,i traZim puno." A onda je moja prijateljica, disto iz $ale, pitala:
,,A kolika je cena?" a starica je odgovorila: ,,Sam' dve
'iljade ma-
raka." Nismo imali toliko. Otkud nant? Zato 5to se sa majkonr
o tome jedva smelo prozboriti, pitao sam oca, koji taman ito se
vratio sa jednog od svojih putovanja, ali ne ba5 narodito ozbilj-
no, viie radi zabave: ,,Je 1' bi rnog6 da se isprsil za dva soma?
Vraticu ti sigr.rrno." Priznajem, nije to bila mala lova. No' Mara
mu je stajala uz rame ba! kad sam bubnuo s tim pitanjem, jer su
njih dvoje u torn trenutku opet u potkrovlju diskutovali o nede-
mu. Prvo ie usledilo savetovanje. I mora da je Mara, poito su se
siti ilaptali, nekako ubedila oca...
Umela jc ona to...
Otac bi desto poslulao Staru Mari.
Ali i ona njega.
Bili su na istoj talasnoj duiini.
66
!

{i
 Moida zato ito su oboje sa Istoka...
U svakom sludaju, dobio sam svoje dve hiljade maraka i ma-
lo-pomalo pa sam ispraznio celu prodavnicu one stare gospode.
C)dneo sam sve one kutijice sa deset hiijada ili viie dugmadi u
njima. Ne laiern, tol'ko ih je bilo. Osim toga i pakete pune vuni-
ce, svilenog iiva6eg konca, rajsferlh-lsa, igliza pletenje, naprstaka
i dega sve joi ne. Sve te dronjke sam ttredno - u tome sam skroz
drugadiji od tebe, zar ne brale? - poslagao dole u podrumu u
Handjerijevoj Lrlici, specijalno za njth sam i rafove napravio. A
zatim sam na svaki sandudii okadio ceduljicu na kojoj je pisalo
koliko se dugmadi od te sorte nalazi u njemu...
eak i na sandudi6e sa ostalim dronjcima, znai - sa tom vu-
nicon'r i slidno?
L.cpo kaiem: na sve iivol A onda eto odma' Mare u podru-
mu kako svojom kutijom kof a ispuniava sve i.elje...
...i - logidno! - bez blica k6 i uvek.".
...slika zid pun kartonskih kutija i sanduka, a da nisam mo-
rao ni da kaiem: ,,Deder Skljocni jednu, I\4arol" Sta je posle iza-
ilo iz njene rnradne komore, to ne bi niko mog6 da izmisli, pa
ni vi.'Ib slike su bile zakon! Nema lai-i, nema prevare: ja sa ra'z'
nosadkom kutijorn o vratu. Znate, to je ona drvena kutija sa ka-
ilem za noienje oko vrata, i u njoj su se, lepo sortirana, nalazlla
moja najlepia dugmeta, i medu njima i ona sasvim retka. Jedna
od jelenjeg roga, druga od sedefa. Emajlirana, srebrnkasta dug-
mad. Slidan putuju6em trgovcu stajao sam sa tom kutiiom na
stomaku, duge kose, zbog koje sam na fotografiji ispao ,,da me
pojede5", kako je Mara procvrkutala. Na ostalim fotografijama
mogao sam se videti kako prodajem dugmad na tuce - da se
broji, bilo bi i viie. em rr- bio u iednom das u dmgom buti-
ku. I to, ito se lepo dalo videti, uvek sa gotovinom u 5aci. Sve su
prodavadice po buticima izgleclale oduJevljene, zato 5to su se u
mojoj kutiji mogla naii dr-rgmacl koie inade na drugim mestim:l
ni.ie bilo, a motda i zato }to sr-r se z.,rgleclale u mo.ie plave lokne .
U svakom sludaju, na jednoy firt.,gr,rfiji clobio sam i poljubac od
67
jedne gospode u vei dobrano poodmaklim godinama. I tad, kad
sam ,-rgledao te slike, pomislio sam: zalto da ne, Pat! Nek ide
iivot! Jednom i nelto drugadije. Pa sam zatim u podrumu, gde
je otac, da bi nam naiao neku zanirnaciju, nalnestio stoiarsku
tezgu sa alatom, od bukve istesao istu takvu jednu raznosadku
kutijLr kao 5to je ona koju sam na fotografijama nosio o vratu' A
i ti si, brale, imao smisla za majstoris:rnje...
Ali viie ,(to sc rite tehnidkih stvari, ier kod mene...
U svakom siudaju, moj brale i ja nismo se ni nain-ranje bili
izmetnuli na oca, koii nije umeo ni sijalicu da zavrne . I tako sam
ia sa svojom raznosadkom kutiiom, kojoj sam poklopac obojio
u crvenkastosmede, a unutralnjost ostavio u prirodnoj boji dr-
veta, obilazeii Kud:rm i sporedne mu ulice - gde god da je bilo
otmenih modnih radnji, vrlo brzo zaradio prilidnu svotu. Poito
sam ve6 bio napunio iesnaest godina, mogao sam naime da iz-
vadim dozvolu za pokretanje samostalnog preduzeia- Postupak
je bio prilidno iednostavan tako cla sam novac legalno inkasirao.
I godinu dana kasnije, kada ie otac joI samo ponekad zalazio u
Nidsku ulicu, mogao sam da mu one dve hiljade izbrofim na
dlan. Bio sam strahovito ponosan na sebe. Pretpostavljam da je
i on bio ponosan na svog sina. Ali tako vam je to sa mnom' kad
je moja pokretna trgovina swatno procvetala - jer nisam ispro-
davao samo dugmad, nego i vunicu, svileni iiva6i konac, pa dak
i rajsferSh-rse -- ve6 vi5e nisam nalazio nikakvo zadovoljstvo u to-
me. Dozlogrdilo mi je da ne radim nilta drugo nego da mlatim
pare i da me kredtave i-ene po buticima.".
Ziva istina, brale! Stavio si tadku na to) zato ito su ti dugmad
dosadila...
...ili su ga ,,smorila", kako si se tada izrazio.
U svakom sludaju, sve te dranguliie, duture sa svojom raz-
nosadkom kutiiom i svim ito je od dtrgmadi i drugih stvardica
preostalo na lageru, ja sarn jednorn tvorn prijatelju...
Taino, I{alfu"..
...jednostavno preprodao.

68
 A taj Rall koga smo kasnije svi mi podeli da zovemo jo5
samo ,,Ralf Dugmadiija", joi uvek vodi svoj pozamanterijski bi-
znis.
Posle wojih dugmiia nakupovao je joi dugmiia, a kasnije
je podeo da ih i sam pravi, od kravljih rogova. 'I'voj poduhvat s
dugmi6ima preworio je u posao bez granica...
I Ralf l)ugmadiija sada Zivi, kako sam iula od svoje prijate-
ljice l-iii, prilidno lepo od toga.
Zl:ogtoga ste mi i vas dvoje iThdel Lrez prestat-rka, a i otac
ponekad, sipali u uii: ,,8 Pat, da si s:rmo ostao u tom proslu s
dugmi6ima."
Ali ti si.jedno vreme hteo da postanel misionar ili neito slid-
no, a kasnije iskljudivo sellak.
eak si i oswario tu nameru. I to nisi postilo obidan poljo-
privredni proizvodad, nego poljoprivredni proizvodad ekololki
ispravnih namirnica. U jednom pravom seoskom dvoriitu sa ja-
rom2e, te sa siranom i cevi za rnleko koja je iila popredno kroz ce-
lu avliju - naialost, konja na rom imanju nije bilo. Ipak, muzao
si vise od dvadeset krava na dan, godinama, samo je krava...
Sve dok se * logidno! - moj brale nije i togir zasitio.
Nije istina! Drugo f e bilo u pitanju, zato ito je Lid sn-rien pa
je ujcdinjenje donelo i novu situaciju na trZiitu...
I zato 3to je tvoja iena, budu6i Italilanka...
Ali onom trgovinom punom dugmi6a, koju ti je Stara Mari
dodarala svojom kutijom, bio si vi5e nego zadcrvoljan...
Samo ito zatebe, Lara, situacija naialost nije bila vesela, na-
kon Ito sam ja, naime, otiSao na strudno usavriavanje u Keln, a
Pat foI uvek boravio sa svojom malom porodicom u Har-rdjeri-
jevoj, gde mu je njegova prijateljica pomagala oko matematike i
ostalih Skolskih gluposti sve dok nije poloiio maru...

29) Jar - tip itale, itala bez slivr.rika u l<ojoj st t:rloic dutrokc naslage izureta.
[rigijena tih Itala se ociriava tako ito s,.: balcg:r prlirir':r slaruonr e izbacuie tek
kad dosegne odredeni visinski nivo (prirrr. prcr,.)

69
 Kada se cela ta prida i zavrlila. To jest: izbacila me je napolje.
Al' dobro! Moida se to niie odrialo zato ito sam bio premlad za
takve swari. Neito kasnije sam putovao stopom do Norve5ke,
gde mi je iivela jedna drugarica, sa kojom sam spodetka tiveo u
Satoru, dok nisam sam zaPucao ioi severniie, u okrug Finmark'..
AIi, to je vei druga prida.
Ma dajl Ori$6 si na sever samo zato Ito je otac, dok je joi bio
mlad, stopirao do dubokog jr..gu...
No, joi pre nego 5to sam otiSao na taj put, na kome sam do-
5ao skoro do Nordkapa, Mara me ie sa sve ruksakom i za njega
prikadenim spakovanim Satorom stavila pred svoju kutiju'.'
I iz komore !e izallo nelto ito si poieleo? Smemo li da po-
gadamo?
Sigurno - moj brale kako sa nekom mladanom [.apon-
kom...
Ni5ta slidno. Neiu da kaiem. Ili: samo ovoliko. Tek poito
sam se vratio, na par slika moglo se videti kako sam samcat lu-
tam kroz nordijsku pustaru. Bez kompasa i karte. Izgubio sam
se. Sedeo sam na jednom kamenu obraslom mahovinom i ku-
kao. eak sam se, to se doduie nije videlo na slikama, i molio Bo-
gu: ,,Ne daj da umrem, dragi Boie, joI sam mlad..." U svakom
sludaju, na tim fotografijama, koje sll sve to predskazale, lepo je
bilo prikazano koliko sam bio iscrpljen' erk ta- u dnevniku
napisao i nelto kao testament. Ali, tada se neko pojavio na vidi-
ku, dovek koji je bio neka vrsta lovoduvara. Pokazao mi je kako
da se snadem.
VidiS brale! PomaZe da se ponekad pomoli5.
Samo, meni niko nije pomogao. Svi su bili kudgod raltrka-
ni. Jori je, pre nego 5to je otiSao na usavriavanje, joJ samo visio
u podrumu sa svojom ekipom i dizao graju koju je naz.ivao ,,sa-
und". Uz to je i Pat - mislim, pre no 5to je poteo svoju veliku
turneju po severu - jo5 sarno visio kod svoje Sonje, koja ie nosila
duge haljine koje su izgledale kao spavaiice. Ja tadno je, samo
su ti dugmi6i bili u glavi iono }to si zvao svoiorn novom porodi-

70
com. Ha, woia nevesta i njena kierka, koja je takode nosila iste
takve Siroke haljine sa puno nabora i vrpci. Kakvo je to bilo pre-
nemaganjelAtdel, niega nisi mog6 da uterai u kr-r6u - ma, gde
je taj dosad? Tlebalo je odavno da stigne - a svi su mu drugari bi-
li domarova deca, koja su se i sama stalno vrtela napolju. Tu ielje
vi5e nisu pomagale, jer ni Mara viie niie dolazila tako desto kao
pre, a i kad bi doila, jedino si mog6 da je dujel kako stenje: ,,E,
meni..." zato 5to je tadno znala z,rito u nair:j porodici vile ni5ta
ne 5tima. ,,Kakav darmar", govorila bi. Jer, nali tatica i mamica
Ziveli su tada jo} samo iz navike z.ajedno, pri demu su oboje ie-
leli nelto sasvim drugo. Ona se brinula o svom mladom doveku,
koji se pravio nemo6an i pritom pravio face kao da ie svet sutra
da nestane, a moj tatica svraiao je joi samo na svakih detrnaest
dana, kao da dolazi u goste, i nije boravio vile u potkrovliu kao
obidno, ve6 se motao tamo-amo, pa dak i po kuhinji, kao da mu
je sve tude, jer je zapravo vei iiveo sa jednom drugom ienom i
zarad toga kupio kuiu na selu.30
'Itr bi uvek radio kad bi od nove knjige ostalo dovoljno para.
Radi se o izborima, ali i o Jevrejima i o nadinu na koji su
proterani iz njegovog rodnog grada.
Sve nas deworo se pojavljujemo u toj kniizi o puievima.r'
'fi, Lara, kako zajedno sa njim na nekom brdu traZiI koze, da bi
mogle da vam liZu so iz ruke.
A o Patu je dak spevao i pesmu, koia je zvudala pomalo tu-
Zno, ne, nekako zabrinuto.

30) Gras jc 1970. u varoiici Vcvelsflet (nem. Wewelsfleth) kod Glikitata ku-
pio ku6u iz 17. veka i tako je spasao od propadanja. Ti,r je iiveo 1972-1985.
i napisao dcla ,,lverak" i "Plodovi malte i razmiilianja ili Nemci izumiru", da
bi kuiu 1985. poklonio gradu Bcrlinu kao mcsto gde stipcndisti iz Berlina
rnogu da stvaraju umetniika dcla. C)tad je poznata pod naz.ivom ,,Kuia Alfre-
da Deblina" (prim. prev.)
31) Ovde je red o Grasovoj pripovetki ,,lz dncvnil<:r icdnog pu2a" (ncm. Au
dern Thgebuch einer Schnecke), objavljenoi l')71. godine. t,.l nioj se opisuju
savezni izbori u Zapadnoj Ncmadkoj i1)(r9 (prirrr. 1rrtv.).

7r
 A o Tadelu, koji je, dok je bio mali, na kraju skoro svake
svoje retenice dodavao red 'naialost', moie se proditati kako je
u svom repertoaru imao: ,,To je moj otac, naZalost", kao i druge
izraze.
Jednom kada mi je ditao iz te svoje knjige o puZevima, pre
nego ito iu je zavriio, zvudalo je swarno uzbudljivo kako ie iz-
meiao razlidite vremenske periode...
Na njoj je podeo da radi pre nego ito se smuvao sa tom no-
vom.
Ona je ubrzo ostala trudna sa njegovim detetom.
Na podetku je sve teklo kako se samo poieie ti moi.e, kazao
mi je kada sam ga zaledno sa Jogijem posetila na selu. Bai mi se
svidelo tamo. Ova nova je imala dve kieri, obe plave na majku.
'laj kraj je bio tako ravan i leiao je tako nisko da je bilo neo-
phodno posvuda izgradi:i nasipe. l-ivade su presecali iantevi,
koje su tamo nazivali drenainim kanalima. A sa nasipa se mogla
posmatrati reka. eak je postojao i trajekt z^ one koji bi doiii iz
Glikitata32 i uputili se u selo. Nedaleko odatle, sa jednog dru-
gog nasipa se videlo kako se r"k, Ster uliva u Labu. A po obali
Labe moglo se poznati kad je oseka, a kad plima. Posvud krave i
Siroko nebo nad nama. Za mene je sve to predstavljalo novinu.
Kasnije mi je tatica poklonio konja, ito mi je oduvek bila ielja.
Koliko sam sarno preklinjala dok smo ioi iiveli u gradu i bili
prava porodica: ,,Molim te, molim te. Moie da bude i sasvim
mali. Jedva veii od Jogija. Moie da spava pored mog kreveta." A
Stara Mari, da bi me uteiila, kazala ie:,,Poieli neito, Larice!" a
zatim me je, zato Ito sto sam se tako nesreina vrtela medu vama,
svojom bra6om, slikala svojom magidnom kutijom. Pri demu je
mrmllala neke poslovice, sastavljene od staromodnih reti, tako
da mi je nelto kasnije mogla pokazati kakvu ie daroliju izvela u
svojoj mradnoj komori: na svim sam se fotografijama mogla vi-

32) Glikitat (nem. Gliickstadt) - grad u nem. pokrajini Slczvig-HolItajn, na

obali donjeg toka l-abe (prim. prev.).

72
deti kako sedim na pravom konju i odistinski jaiem...
U redu je, I-irra. 'Znam<t tu pridu.
Sve isto kao i sa tvojim Jogijem...
Neka je! lJ svakom sludaiu, taj koni na toj fotki izgledao je
isto kao i onaj konf koga mi je tatica poklonio kasnije, kada je
vei iivecl sa svojom novom ienom na selu i spodetka je t:rmo iak
delovao sre6no. Mnogo se smejao. Izgledalo je k:ro da ie stvirrno
lud za tom novom, koja je bila vida od njcga, L''arza pola glave, i
koja je najde(ie bila veoma ozbiljna, tako da je r-ra( tatica vedito
morao da izvodi kerefeke da bi je nasmejao. Ali nije dugo potra-
jalo, ta sre6a. Jer su se on i njeeova nova predesto svadali. I'og.r-
tovo za vreme njene trudn ote, za vrelne tre ieg meseca. [{rn, oko
svega i svadega. eak i okc, maiine za sudove. Pritom sr-r oboje
ieleli to dete, nalu Lenu. Ali tako neito t-rai tatica nije moeao da
podnese * neprestano svadanje.
NiIta slidno nije doZiveo sa malnom.
Iadno! Nikad nisam doZivco da njih dr.oje glirsno...
Ne kada smo mi bili u blizini.
Kada su prestali da pridaju jedno s drugim, da se zaiedno
smef u i da igraju kao poiaiaveli, uitrtali su, ito .ie bilo podjed-
nako loie.
Moida i gore od svade, a ona ie ve6 lrila dovoljno grozn!1.
Moida na kraju nije preostalo ni5ta oko dega bi se svadaii.
LJ svakon-r sludaju, bila sam radosna ito sam uz sebe imala
svog Jogija, pa dak i jednog konja pride , sveiedno Ito sam priiiku
da ga iaiem dobijala veoma retko, samo kada bih otiila u selo.
Ali inade bi Sijan stajao kod jednog seljaka na livadi, tuian ito
nijedna od dve kieri oieve nove iene nije umela da jale.
Zvale su se Mike i Rike.
St.t", ,^p."vo, ito smo kasniie, kad smo vei svi postali odra-
sh l;udi, samo retko imali prilikr-r da ih vidamo.
Rike iivi u Americi.
Udata je za jednog lapenca, sa koiim ima sina...
A Mike sa jednim Italii,rn,,rrr irrr:r dve kieri...
73
 U svakom siudaju imala sam trinaest, tadnije skoro detrna-
est godina, kada sam dobila tog konja koga smo, nernam pojma
za{to, nazvirh Sllan. Mora da sarn odjednom potela da se pona-
iarn sasvim drugadije nego ranije, kada sam, kako ste rekli, bila
vedito ozbiljna. Poiela san-r da se smeiuijim ni zbog dega, da se
Iegadim. Ali je 'Iadel- iteta 5to ga joI nema da stigne - smatrao
da sam niSta do blesava, zato ito se ponaiam kao klasidan pu-
bertetli.ia. Na svu sre6u, imala sam dve drugarice svog uzrasta.
Sa njirna sam fino mogla da izvc,dim luclorije. Jednoj je ime bilo
Sani i bila je, dto se videlo po njoj, polu-Etiopljanka, i to sa odeve
strane. Drugase - se6ate li se io5? - zvala Lili i s majtine strane
bila je polu-eehinja. Do dana danainjeg ostaie smo prijateliice,
mada se retko vidamo. Tada se nismo odvaiale. I svaki put kada
bismo nas tri bile na okupu, bilo je razloga za smeh;jedino ni6ta
ni.ie bilo smeino sirotom Tadelu - ma, ito ga joI nemal - kojem
je, kako se izrazio, pripadala muka od nas. No, Stara Mari bi se
prosto odulevila kad bi nas r-rgiedala: ,,Ne veruiem svojim odi-
ma: tri gracije!" Thko je, mnogo posle tog vremena, i tatica kazao
Leni, Nani i meni - ,,moje tri gracije" - kada je sa narna oti5ao
u ltaliju, na svoje ,,puteiestvije sa kierima", i kada smo sa njim
po muzejima gledale platna na kojima su gde-gde bile naslikane
i gracije. I tadno u toj pozi nas je Stara Mari sve tri stavljala pred
svoju kutijr-r, uvek iznova...
U svom ateljeu na mansardi?
Zar je bitno gde?
Najde66e u ateljeu na Kudamu, osim toga joi i u Tirgarte-
nu3l. AIi posle, kada bi iznela slidice iz. mradne komore, na njima
viie nismo nosile naie iiroke diempere, ved smo svaki put bivale
drugadije kostimirane. Tadno onako kako bismo i izrazile i.eliu:
das sa visokirn perikama i krinolinama, das stroge kao srednjo-
vekovne kraljice. Zatim kao kaluderice u samostanu, zatim kao

33)'firgarten (nem. 7'iergtrrrzr) - bivia opitina u centru Berlina, od 2001

detvrt u ,-rpitini Mite (nem. Mite) (prirn. prev.).

74
bludnice na ulici. Na jednoj fotografiji sve tri srno imale bubi-
kopf frizuru kao Marinu i puiile cig:rrete na rnultiklu, istc, kao
ito bi i ona puikala kada bi bila raspoloi.ena za to. A jedanput,
kada nas ie fotografisaia, i to sasvim normalno tt farmerkama i
iirokim diemperima, iz mradne komore izailo je neJto ito slno r-l
potaji priieljkivale: nairne , sasvim gole, ,rli u cipeiarna sir visokim
potpeticama, Ietale smo se Kudamom medu svim tint svetom,
koji je samo blenuo. e"t smo nabadale jedna iza druge na viso-
kim Stiklama, sa Sani na delu, das smo iile naporedo, ruku pod
ruku. Na jednoj od fotografija Lili, koia ie imala viie t'.'Llenta za
sport nego nas dve, pravi stav na }irkarna. I zvezdu je umela da
napravi... Aii niko nije aplaudirao...
I tako nelto ste stvarno prethodno poielele?
Molim te, molim te, Maro, napravi slike na kojima izvodi-
mo striptiz-numeru?
Jesmo u mislima. Stara Mari nam je, pak, te slike - bilo ih
je vi5e od osam komada - pokazala samo nakratko, a onda ih f e
pocepala, sve, na kraju i one u Evinom fazonu, jer, kako iekaza'
la, ,,niki to ne sme da vidi", kako nage ietamo po kraju. Smejala
se dok je cepala fotografije: ,,Mora tovek da bidne tako mlad
ka i vas tri golr-rbice, tako mlad!" Ipak, nije uvek sve bilo tako
veseio. Dugo vrernena nije bilo veselo. Ali, ne6u da pridam o to-
me. Kad sam napunila Sesnaest godina, zavriila sam sa ikolom.
Zelela sam da postanem grndarka. A i tatica mi ie kazao: ,,ImaI
.Ia-
smisla za to." Jedino je falilo da nadem praktikantsko mesto.
kvog nije bilo u gradu...
Napokon eto i tebe,lhdel!
Bilo je i vremel
Dobar ti je bio iagnjeii gulai...
...niita nije ostalo od njega.
Ponovo sam imao neverovatno stresan dan. Nisam mogao
da se izvudem ranije. Dokle ste stigli?
Do perioda odmah nakorr onog prvog darmara, kada se I'at
ve6 bio odselio od ku6c, Ioli rrLrr:zo za time otiiao na usavr]ava-

75
nie, tatica se spetljao sa Leninom rnajkom, porodica narn bila u
dabru, ti si se ioi uvek vrteo naokolo, a ja neizostavno ielela da
zajedno sa svojirn prijateljicama budem siikana na Kudamu, jer
smo...
Kapiram. KLria je bivaia sr.e praznija. Samo sam ioi ja ostao"
i niko, ni mama ni tata, nije hteo da mi objasr-ri zalto se to desi-
lo, to da su svi otperjali i da se sve izmenilo - disto sranje, i stoga
saff] se ja -- kako ti to rede, Lara - vrteo po ku6i svoga priiatelf a
Gotfrida, gde sam imao makar neku surogat-familiju. I niko -
kao ito sam vei rekao - nije ieleo da rni razjasni zaito kod nas
nilta vi6e nije bilo kao pre... Pat i JorI su apsolutno odbijali raz-
govor o tome. A onda su obojica uhvatili maglu. Sarno mi je
Matora Mari, poSto nikako nisam mogao da shvatim ita se to
poremetilo ili 5ta je to umrlc u odnosu mojih roditelja, kriiom
Iapnula: ,,lu i" ljubav, rnali mojTadel. Ona dini 5ta joj je volja.
Zaniu nema leka. Ona clode i prodc. I boli kad ode od tebe. A
opet, nekad ostane i do smrti." I onda je pridala o svom Hansu,
joi samo...
.lo
bi Mara uvek dinila kada bi se osedala izmorenom i iak ni
cigaretu ne bi htela da zapali; a inade bi ih sama motala i puiila
na muitiklu.
A r-ivek kada bi govorila o svojoj ljubavi prema Hansu, uba-
cila bi i sledciu redcnicu: ,,Ona nastavlja da traje, dak i kad se
predmetr-r tvoje ljubavi izgubi svaki trag."
Ja sam - k6 prava ovca, kako mi se dinilo - moljakao: ,,Haj-
dc Maro, slikal davidimo kakt-, ie dallc da sc razvijriu stvaris ta-
tom i mamom.'Ivoja kutija sigurno zna ne(to..." eak i ako, kao
5to vam je poznato, nikada zapravo nisam mogao da stvarno po-
verujem da je raj sandudi6 mogao da vidi viie od obidnih smrt-
nika. No, odbila je da to uradi. Ni5ta se tu nije moglo udiniti.
Ni jedne jedine slike. Ni tatine sa njegovom novom, ni mamine
sa njenirn ljubar.nikom. Skllocni, govorio bih, na brzinu sarno
par fbtografija, po kojima bi se dalo zakljuditi kol'ko 6e traiati
to sa ronl ljubavlju i slidno. I da li ie njih dvoje, kad se konadno
76
zasite, ovaj, on svoje ljubavnice a ona sv()ga ljubavnika, ponovo
da se dozovu svesti i zajedno kao rani.jc, l<a.d su joi pridali jedno s
drugim, smejaii se i plesali, dok joi nije bilo nikakvog darmara...
AIi Matora Mari nije htela ni da }kljocne. I{ekoh vei. Apsolut-
no ni da duje. I ako je kriiorn i pravila neke fbtografije svojom
kutijom, tamo daleko na selu, gde je moj tata provodio deo.svog
yrerrrena sa l,eninom mamom, ili ovde sa nalom mamom kako
u kuhlnli dorudkuje sa svojim dragim, sa kojim nikako nisam
mogao da se sloiim, opet mi niita nije pokazala od onog 5to bi
iznela iz svoje rnradne komore... Sanro bi govorila: ,,E meni" i
,,tko ti je to sa ljubaviju", kad bih je neito priupitao. I niita
vi{e. Mnogo sam plakao u to doba. Ali kriju6i se. Gore Lr pot-
krovlju, gde su joi samo tatine knjige, n.iegov pult, sve njegove
drangulije... Niko nije primetio, dak ni ti, Lara, kako sarn samo
plakao, zato lto... Uvek si bila samo sa sr.,ojim drugaricama...
Smejuljile ste se naokolo. A kad bih ja traiio da krenem s vama
u grad iii gde ste sc vei potucale, vedito ste odgovarale: ,,-Iadel,
smetai nam", ili: ,,Idemo negde gde neie cla te puste zato ito si
mali za to." No, pre nego ito je N4atora Mari pocepaia sve one
pornografske fotogralije koje je napravila slikavii vas tri i potom
izvevii neki daroban trik u svojoj mradnoj kornori, pokazala mi
ie, iako sasvim nakrarko, svaku od tih lbtografija pojedinadno...
Nema .(ar-rse da si ih video!
Nego ita sam. Vas tri kako...
Mara ti nikad ne bi pokazala nijednu od onih fotografija...
t)a se kladimo? Pokazala mi je svih osam i joi viie od toga.
Jednu za drugom, kako ti sa svojim drugaricama, tim glupim
kozama, Serai gola od glave do pete po Kudamu...
lJmukni, Tadell
Prvo si doi6 prekasno, a onda joI i podbadad druge.
Joi samo ovo) a onda iu zevez'.rti.
Obeiavai?
errrr" rei. Zato ito
ste sr: n:r j.'.i rroj orl rih fotografija vide-
le kako k6 od majke rodcnc s.,tlit.. z,r jcti ninr stolorrr u,,Kafeu

77
 !

Krancler" medu sve nekim ienetinanra koje su grickale kolade,

naravno odevene...
Prekini, f adell
I pritom ste jele sladoled na kaiidicu. A ja sam se."
Brzo, Jorll Isklludi mikrofbn!
...joi samo vrteo naclkok:, bez ideie ita se zbiva, i desto pia-
kao, zato }to sam po vasceli dan slui:ro: ,'smetai mi,'I-adel! Sad
je dosta,'laclel!" Samn bi mi Matora Mari, jer viie nilta nije bil<r
kao pre, kriiom neito iapnula...

()tac sad ne zna viie 5ta da dini: da izbriie ovo .{to ie napisao?
t)a u zamenu dopiie neito bezazleno, nelto ito ne6e pobuditi
osetljivost ni u koga? Ili produiiti svadu? Ili protivno volii svo-
iih sinova ipak irrsinuirati kakve su travke obojic-a pulili kriiom,
,.r^d, se sveieclno po smradu dalo zakljuditi... Sto bi, zapravo,
vei trebalo da je zastarelo u otima zakona... lli ita vi mislite, Pat
i Jori?
Neka od dece su joi ranije, kada sr-t na red doili,,ratina no-
va" i ,,mamin liubavnik", iskazala svoie nezadovoljstvo. Nisu vi6e
hteli da idu za oievim redirna. K6erka, sinovi odbili su da i dalje
budu utesnici u njegovim priiama. ,,Pusti nas napolje!" vikali
su. ,,AIi", kazao ie on, ,,vaie pride su i moje pride, i one vesele i
one tu)ne. t)armar je deo iivota!"
A tad je motao da prizna cia ie Mara, koja je sa svojom ku-
tijorn bila prisutna dak i onda kada se nelto deiavalo u ofsajdu,
sasvim lole srvari, koje bi joi uvek mogle da nanesu bol, ostavlja-
la u svojoj rnrainoj komori ili ih je uniltavala ioi kao negative.
,,eirt" budalaitinel" vikala bi. ,,Tu moja kutija radije skrene po-
gled u stranu i postidi se, urle ona to..."
I sada se ovaj feleridni otac nada da ie mu deca imati raz-
urnevanja. Jer nit oni mogu da precrtaju njegov iivot niti on
rnoi,c nf ihov - da iednostavnci precrta, kao da ga nikad nisu ni
iiveli...

78
 POZ-ELT IYESTO

I posle toliko precrtanog yrerrlena suze joi nikako da se osuie.

,,Boli", kaZe Nana i smeii se krc,,z suze. C)r,og puta Tadel stiie
tadno na vreme i izgleda - kako glasno obznanjLrje - da ,,ima ioi
ponekoe keca u lukavu"" Jasper i Paul ie doii malo kasnije, ali
iele da i oni kaiu koju red dim dode red na njih. A Pat i Jor(, o
kojima se viie ne radi, doneli su odluku, kako Jori kaie, da ,,pri-
vremeno'zaveiu gubicu".
Ali onda Pat poiinie da insistira da ipak doda koju ret, na
5ta Jori odjednom izraLava sumnju u toliko trajanje ,,agfa-speci-
jalke". Otvara pitanje da nije moida Srara Mari godine trideset
ieste, dakle tadno u vrerle odriavanja Olimpijskih igara, kupila
kutiju ,,agfh-troliks", s futrolom od bakelira, koja se rada pojavi-
la na triiltu sa cenonr od sarno devet raihsmaraka i prodavaia se
,,k6 vrui'lebac", ali onda ne uspeva cla se seti poseltnih karakre-
ristika, tipa: da li je Marina kutija imala zaobljene ioikove kao
,,agla-troliks" ili ne... .,Moida je ipak ostala pri svojoj 'agfa-spe-
cijalki"', kaZe.
U fahverkhausu34 u blizini Kaseia ikripu6u grede, srepenice,
daske pod nogama. A opet ru nenla nikog ko bi mogao da nam
pomogne da .sworimo ncku preclst.lvu o romc kako se ranije Li-
velo u njoj. Napoliu .ie leto odludilo d:r bude ki5ovito. Niko ne
priia o tome, nego samo o dve od pet kokoli, koje je nedavno
oclnela kuna.
Ovaj sastanak se odriava kod Lare. Njeno rroje velike dece,
koje ima iz prvog br;rka, oalaze se van kuie, pokulava.juii da.se

34) I'-ahverkhaus (ncrn. Fachwerkltau) --vr.st:r kude, gradena od drvenih gre-

cla koje ostaju vidljivc na fasadi, sluicii istovre meno i kao noseia konsr.rukcija
i kao ukras, i gline ili cigle koja bi punila prosror izmedu tih greda. Od 12. do
19. vcka najdeiii tip graclevina u ccloj srcclnjoj Er.ropi scverno od Alpa, l<ao i
u delovirna Francuske i Skandinavijc (prirn. prer,.).

79
ponaiaju kao odrasli ljudi, dvoie maiih je ved otiilo na spava-
nje. Larin mui je reiio da se drii podalje od onoga 5to je nazvao
,,pranjem poroditnog veIa", shodno tome sedi u sobi pored i
verovatno se zanima razmi(ljajuii o svofim pdelama: u regle s
limenirn poklopcima sipao je repidin med, namenjen da bude
poklon Larinoj prido5loj familiji.
Prethodno ie sodna dorba - s govedim mesom, boranijom i
krompirom - pokusana iz dubokih taniira" Pivo i sok joi stoie na
stol,-r. Nana ie u ovoi prilici samo cla sluJa: ,,Ionako sam rodena
tek k:rsnije." Ali zato 6e Lena, koja tek ito je saopitila ostalima
kad i u kojoj predstavi nastuPa, umetnuvii usput i izveitaj o pro-
grestr jedne njene priliino nestabilne, Ijubavne veze, pri demu je
glurnila kao na sceni i, podstaknuta od svih, u vidu smelnog di-
jaloga dodarala ljubavne prepirke, konadno da otpodne svoj Iou.
Rez oklevanja, ona isprobava mikrofon, kaZe: ,,Halo, halo, sada
govori Lcnrt". i krcce.

N4ora da ie bilo kao na filmu. Naialost, radilo se o lolem

filmu, iako je prida bila sve osim trr-rla, dak je katkad bivala i
krajnje uzbudijiva. Ovoliko se moZe pretpostaviti: u pitanju je
biia 11ubar,, i to prilidno velika, zbog dega se oboma diniio da ne
mogu minut .iedno bez drugoga. Pa i dan-danas Papa govori o
strasti. Ali kad sam prohodala, on je naialost spakovao kofere.
Zarc o toj pridi znam samo ono Ito str mi ispridale moje sestre,
koje su imaie drugog oca, koji ih ie takode napustio; Mike, ko-
ja je rrvek vaLlla za swarno razboritu devojku, kazala mi je viie
nego Rike. Obema se dopadac, moj papa, dak i kad im je kuvao
neke stvari - sitno seckane svinjske bubrege u umaktt od sladi-
ce, na prirncr - koje su se i Mike, a ona je inate jela sve. nadisto
gadile. Opet, mora da ie bilo u neku ruku lepo imati ga u toj
velikoi kuci, kojr.r ie kupio specijalno za nas i tijom ie restau-
racijom moia mama, bududi arhitekta, rukov<ldila strudno i sa
mnogo ljubavi, obnovivii je do detalja verno od podruma d<r
krova, tako da je izgledala kao u minula vremena, podesna za
80
siikanje enterijera, recimo radi ekranizovanja Sttrrr,-rorog,,Jaha-
da na belcu". Nazivali su je ,,Ku6a parohijskog namesnika"ri ili
,Jungova kuia"36, zato 5to je pre nekoliko stotina godina, u doba
kada je kuda gradena, cela ta oblast bila pod danskom vlaliu te
su Danci imenovali parohijskog namesnika, i zato 5to je mnogo
posle toga u kuii stanovao brodograditelj Junge, a naposletku
joi samo njegova kierka Alma, za koju se u selu govorkalo - sve
to mi je Mike ispridala - da se njen duh navodno joJ uvek po-
javljuje na tavanu i u ostavi za metle. U svakom slutaju, papa je
valjda sedeo u velikol sobi na prvom spratu i u gla&e bakarne
plode urezivao svoje neobidne ideje. Na primeq pokidanu lutku
moje sestre fuke, kako ispada iz razrezanog stomaka neke ribe,
Siri noge ito vi5e moie i gleda sva zadudena. Ili je nastavljao da
piie li piie svoju novr-r knjigu, u kojoj se, kao 5to znate, radi o
jednoj ribi koja ume da govori, ali nikako nije uspevao da je pri-
vede kraju, jer se u njemu ili u rnami ili u oboma istovremeno,
sasvim naglo ili moida oklevajuii isprva a onda sa ekstremnom
iestinom, llubav urgasila ili postala prevelika i zato je na neki na-
tin prokLrvala... St.tr...
Takve stvari se svud delavaju.
Evo kod mene, pa i kod Lare, i kod tebe takode...
Ali takvi raskidi su u svakom sludaju rdavi kad deca bivaju
tin-re pogodena, zar ne, f,ena?
Narodito sam ja propatila zbog toga...
A ja nisam?
Svakako da jesi, tdel. Ali danas kaiem sebi: Ne! Bilo pa
prollo. Preiivela sam. I vi ste isto. Bolje da pridamo o staroj ku-
ii. Verujem da bih joi uvek mogla tadno da se prisetim podnih
plodica u ono.i velikol sobi, moida zato ito sam na njima lazila

35) U nemadkom originaiu Kirchspieluogtei; izgradtoju je namesnik Peter

Ilelman Gtem. Peter Hellmann) 1(r98. godine. Vidi napomenu br. 30 (prim.
prev.)
36) U nemadkom originalrt Dts f rtnSsthe Haus (prim. prev.).

81
ili pokuiavala da napravim svoje prve korake. Bile su glazirane tt
iuto i zeleno, a na mestu gde je nekada stajao dugadki, te5ki sto
parohijskog namesnika, za kojim su pre vi5e od dvesta godina
zasedale seoske stareline, plodice su bile svud ukrug toliko okru-
njene da se jedva saduvalo neito malo od te Sarene glazure. Papa,
koji je oduvek bio zaludenik za stare ku6e, navodno je kazao
Mike i Rike: ,,Za ovim stolom ovde puiili su lule i dogovarali se
5ta hitno mora da se uradi: koii nasipi da se povise ili poprave,
zato ito je plimska bujica predstavljala veditu pretnju i mnogi
su se lludi i mnoga stoka vei ialosno utopili u njoj." A onda je
valjda jo} i nabrojao koje su sve neduveno visoke poreze seljaci u
toj modvarnoj oblasti i ribari sa Labe u to doba morali da plaiaju
Dancima, kao i da im ialju i porez u naturi: kukuruz, pr5ut, uso-
ljenu haringu. Ali naialost, ne mogu da se setim toga kad si nam
ti, Lara, doIla u posetu zajedno sa svoiim psetancetom. Takode,
nemam ni trunke rekolekciie tog dogadaja, koji su mi Mike i
Rike kasnije prepridale, kad je papa kod jednog Pravog Cigani-
na Lari, ali maldice misleii i na nas, kupio konja, koji je ve6 tad
imao tri godine, a jedino jamswo za pogodbu bilo im je obidno
rukovanje. Ipak Mike, moja velika sestra, nije htela ni da zajale
konja. Jokl Ni da duje. I tako je taj konj, osim kad je Lara bora-
vila kod nas, naialost samo stajao u Stali ili na livadi kod nekih
seljaka i tugovao. Ili moZda mislite da konji ne umeju da budu
tuZni? Jaita mogul Ja sam tek znatno kasnije naudila da jaiem,
kad je ta velika ljubav izmedu mojih roditelja ve6 odavno bila
stvar prollosti, a mi Ziveli u gradu. Ali i ja sam, kao i ti ranije,
Lara, bila nekako luda za koniima, 5to kaiu da je dest sludaj kod
devojdica u odredenom uzrastu. Nemoj, molim te, da me pital
kako i za5to. Ali sigurno je da sam zbog toga kasnije toliko vole-
la da provodim raspuste u dedjim odmaraliitima koja su u svom
sklopu imala i odgajivadnicu ponija, isto kao i Thdel. Ali ti tamo
nisi ilao da bi jahao, jer si zapravo imao uiasan strah od konja,
nego da bi pazio na nas klince, kako ste nas zvali. Joj meni! Kako
ti je bio dugadak jezrk...
82
 Pa i ako je...
Kako si bio strog prema nama. Komandovao si: ,,SluJaj 'va-
mol Pozor svi! Sad Thdel ima redl"
Na kraju krajeva, bio sam odgovoran za vas iutokljunce.
Morali smo da te sluiamo bez pogovora, i da jutrom, dok su
svi ostali jo5 spavali, horski povidemo: ,,Dobro jutro, Tadel!"
Jesu se brzo dizali iz kreveta, slatkili maleni.
Eh, to su bili dani... Ali sad mi svi6e joi ne5to drugo u vezi sa
starom ku6om, naime stari duian, koji se nalazio odmah izaula-
znih vrata, koja bi - ali to ve6 svi znate - zazvonlla svaki put kad
bi ih neko oworio ili zatvorio. A u tom du6anu, koji je naialost
odavno bio zatvoren, postojala je jedna tezga, cela napravljena
od drveta. S njene druge strane mogao si da izvuiei stotinu fio-
ka, koje su sve bile ofarbane u boju zlata, a napred imale plodice
od emajla na kojima je pisalo u kojoj su fioci bile zalihe 6ega:
kandiranog $e6era, griza, krompirovog bralna, amonijum-kar-
bonata, prekrupe, cimeta, mnogocvetnog pasulja, i ne znam de-
ga ti sve ne. Kako smo se moje sestre i ja desto tamo igrale, vala
Stara Mari, koja je ponekad dolazila zajedno sa ocem, a on nas
je pose6ivao na svake dve nedelje i najdeS6e i ostajao po dve ne-
delle, slikala je Mike, Rike i mene svojom, meni kasnije pomalo
misterioznom kutijom. Prilikom njene sledeie vizite, kada je sa
sobom donela i brojne uradene slike, izgledale smo na njima pri-
lidno iudno, a i nekako bajkovito. Kao da smo iskodile iz starih
slikovnica. Sa keceljama i vunenim dokolenicama. Sa trakama u
kosi i u drvenim cipelama, prava deca, stajale smo pred tezgom
u duianu, slinavih noseva. A za tezgom, na tim fotografijama,
stajala je neka stara iena, dija je seda kosa bila spletena u pundu
iz koje su virile igle za pletenje. Mogio se sasvim lepo videti kako
Alma Junge - to je, naime, bila ona - o kojoj se u selu govorkalo
kako se njen duh pojavljuje na tavanu i u ostavi za metle, pro-
daje mojim sestrama Rike i Mike, ali i rneni, ma kako da sam
bila mala, kandirani ieier i stralno clusc ncsro itapiie. Moglo se
videti kako sve tri liZemo te dugadke, iz.trvijltre itapiie. Mora da
83
smo bai ljupko izgiedale. Moida bai zbog ovoga joI uvek oboia-
vam,,negro" bombone...
Kao 5to i ja apsolutno gotivim ,,nutelu", jer mi ie naime na$a
distadica, kad god bih se stuiio.'.
Ne moie tako, Tadel, sad ie na mene red' No, moja ie ma-
ma, kojoj te slike ko.ie je napravila vala Mara nisu bile pokazane,
navodno bila nadisto poiizela kada joj je Rike, ta mala brbljivi-
ca, ispridala c njirna i straino je psovala: ,,"Iako neito ne postoii!
Ijucli ne vidajr-r dtthove, to je disto sujeverjel Floror pridel" Sad,
izmedr.r moje mame i vaie Stare Mari doilo je par puta do iesto-
ke svade -- da je sve prltalo, jer je papa stalno visio sa njom, jer
je ona sluiala samo njega i jer ie on bio istinski zavisan od svoie
Mare i niene kutije, kojom jc samo za niega pravila ekskluzivne
fbtogra{iie, a koje su mLr toboie bile potrebne za njegovu knjigu,
pa znate vet: slike iz kamenog doba, seobe narc'da, srednjeg ve-
ka i tako dalje kroz vekove sve do njegovog sadainieg haosa, gde
su mu, zbog njegove tipiine sklonosti ka muikim fantazijama,
,,sporadidno" - kako se izrazio - u pamet dolazile sve neke nove
ienske figure, kao i, za njega tipiine, pride o ienama, sve dok se
nije zaglavio i jednostavno nije mogao da dovrli taj roman'
Ali zato ie kasnije postao bestseler...
eak su ga neko vreme nakon toga i novinske mastiljare pu-
stile na miru...
Samo je par feministkinja protestovalo, ier je naime"'
Molim vas, pustite Lenu da nastavi priiu zalto ,,Iverak" niie
mogao tad da bude zavrlen.
C)vaj, poito su Papa i mama, ma koliko da su se strastveno
voleli, imali sve viSe problema i krajnje suprotstavljene stavove,
mora da su se stvari medu njima bal zahuktale. Pritom ie nai'a-
Iost njihovoj ljubavi nanoiena sve veia i veia iteta, zbog dega je
papa jednog dana, sa svojim nedovrienim rukopisorn pod mi-
5kom, uhvatio put pod noge, jednostaYno oti5ao i viSe nam se
naialost nije vratio. Ne znarrr koga treba viie da krivim. Nel Ni
ne Zelim da znam koga. Ionako ne bi niderrru bila k<-irisna, ta
84
mrska prepucavanja oko toga ko je kriv. Ali ponekad, Lara, ipak
se pitam: moida se radilo samo o tome cla je nramina narav biler
takva da ona nije smatrala da ie svadanje loia, vei sasvim prirod-
na swar, dok papa nije mogao da poduese nikakvu svadu, a tek
svakako ne u vlastitoj kuii, gde mu je neizostavno bio potreban
rnir i gde je desto ostavljao utisak zavisnika od harmonlie- Zao
mi ih je oboje, iako sam uvek iznova i sama dolazila do sazna-
nja da ijubavni iar najdei6e brzo sagoreva, a i sada sve glumim
u nekim komadima u kojima stalno dolazi do pucanja naizglcd
stabilnih veza. Ta pozoriite iivi od kriza, od takozvane borbe
medu polovima...
O dernu bi i nai Pat mogao da l<aZe koju, zar ne, brale?
I Lara bi mogla...
Th tadka nrje za diskusiju! Na dnevnom redu su samo naie
dogodovitine iz detin iswa...
'Ajde, Lara, podinji pridul Sad idel ti.
Uopite ne znam dega prvo da se dohvatim u svem tom hao-
su, ili darmaru, kako ga je Stara Mari nazvala kada ie tatica po-
deo da sve 6eIie dolazi kuii da bi se na kraju, prilidno pokisao,
i definitivno preselio nazad k nama, a nala mama sigurno nije
klicala od srede kad se on iznenada poiavio na Pragu i kazao:
,,Zdravo, evo mene opet!" Zatimje podeo da razmeita svoje stva-
ri po potkrovlju, slidno kao i ranije, ali sada samo provizorno.
izgledalo je tuino: kako je dudao gore i prevrtao po gomilama
svojih 'artija. Ni na duii rok nije bilo bolje, jer je mama iivela
dole sa svojim mladim dovekom, kome je tatica pomogao da se
izvude iz Istodnog bloka, upravo iz Rumunije, i koji sada ovde
kao njen ljubavnik... Doduie, kuia je 5to se prostora tide bila
dovoljno velika za sve, jer je Pat ve6 dugo iiveo sa svojom pri-
jateljicom i njenim detetom, a Jori najdeiie boravio dole u po-
drumu, a ubrzo zatim i otiiao za Keln, gde mu je tatica naiao
praktikantsko mesto. Preostali smo samo jo5'lldel i ja. A tai ti
se joi samo skitao naokolo sl .svojim drugovima i iskljudivo ras-
pertlan - u znak proteste, vcl.ttjctn - trdkarao naokolo. Tako je
85
biio. ftlko smo iiveli. Svi pod jednim krovom, iako bi tatica
izbacivao s vremena na vreme poneku podobnu izreku, u koju
bi moida i sam poverovao: ,,Nemojte se brinuti za mene. Sedim
gore u potkrovliu miran k6 jagnje. Moram neito da dovedem do
kraja. Neie joi dugo da potraje..."
Doduie, bilo je dobro 5to je radio na nekom projektu.
Inade bi moida poludeo.
AIi zbog Lene je joI mogao i da se vrati nazad, ili..?
Jok, to je bila gotova prida. Osim toga, ne znam da li bi moja
mama tek tako prella preko svega: ,,Zdravo, eto tebe opet!"
A moZda i bi, Lena. Jer jednom je tvoja majka, dodule bez
tebe, dolla kod nas u posetu da bi, kako iekazala,jednom lepo
porazgovarala sa naiom majkom, kao Zena sa ienom. I zamisli-
te samo: na5 je tatica, a to ve6 dugo nije bio radio, dak skuvao
neku ribu za njih dve i za sebe, ali i za Staru Mari, koja je bila
doila da mu bude pojadanje. Jer, woja i moja majka tog su da-
na jedino obradivale temu 'on i njegovi problemi', u smislu da
je on, zapravo, sasvim {in, ,,briian" - rekoie obe, ali da naLa-
lost ima izraLeni Edipov kompleks ili neito tome slidno. I da se
nelto * kako mi je kasnije Stara Mari prepridala - neizostavno
mora preduzeti po tom pitanju, u cilju da se konadno okondaju:
njegovo iskompleksirano ponaianje i njegovo beianje radi izbe-
gavanja konflikata i tako dalje. Ali tu ti se moj tatica uzjogunio.
Nif e hteo tamo kuda su one htele da ga poialju...
A opet, neko bi mog6 da pomisli, da su donekle i bile u
pravu.
Mora da su ga bai fino saletele, te njegove jake Zene .'.
...i to u dva glasa.
Jadnik!
Tako dakle! Sad vam ga ie joi i iao.
Spodetka ih je samo sluiao, ali onda je, prema Marinim redi-
ma, povikao: ,,Mene ne6ete da odvudete na psihijatrijski kaudl"
i postao stvarno bezobrazan, tako da su se obe iene trgle kad
se glasno razdrao: ,,Niko do mene ne6e da zaraduje na mom

86
Edipovom kompleksu, jasno?" I tad je, dok su se iene bile na
dasak primirile ili se prosto zanimale odvajanjem kitme od ribe,
dodao iestoku sentencu: ,,I na mome spomeniku ima da bude
uklesano: 'LeZi ovde pokopan i nikad leden od Edipovog kom-
pleksa'." Ali, Lena, ono 5to je tvoja majka zaprayo htela, i to je
razumljivo, bilo je samo da ga vrati na selo i k vama. A ni nala
majka sigurno ne bi imala nilta protiv toga, jer ie za njtt tatica,
bez obzira 5to je dudao na tavanu tih k6 bubica, predstavljao
smetnju, utoliko viie 5to je imala dovoljno problema sa svojim
mladim ljubavnikom, koji je, tisto Jto se njegovog karaktera ti-
de, bio komplikovan dovek. lJ svakom sludaju, Staroj Mari je
po5lo za rukom da, dok su obe iene jo5 raspravljale o taticinom
Edipovom kompleksu, napravi par snimaka, ,,na brzinu", kako
se izrazila,,,s ivice stola". Ali, ita je od toga posle ispalo u njenoj
mradnoj komori nije nikom pokazala.
Moiemo samo da pogadamo 3ta...
Da se kladimo da je tata leiao ispruien na kaudu, a da je na
stolici pored bio prikazan mamin ljubavnik u ulozi psihijatra?
Dabome, taj je podeo da studira neito na aj fazon...
...i zato pokulavao - na toj fotografiji, mislim - da navede
mog tatu da owori du5u, znate, kako je joi kao mali pridao svo-
joj mami sve neke same izmilljotine...
Sto -., je i dan-danas omiljena zabava.
eekaj sekundu, sad sam se tadno setila 6ta je tatica skuyao
mo.ioj i wo.ioj majci: u pitanju je bio iverak, dinstan sa moradem.
A knjigu, za koju jo5 dugo posle nije mogao da smisli odgovara-
ju6i kraj, zatim je nazvao po toj ribi koju je tad dinstao...
I u knjizi piie nelto slidno, hm, kako se isprva dve a potom i
sve vi5e i.ena razgovaraju o jednom mulkarcu i pri tome...
U svakom sludaju, nastavljao bi da dami gore ili bi stao pred
pult i kucao na svojoj pisadoj malini marke ,,Oliveti", iako se
neko vreme govorilo: ,,Konadnol Sada je konadno podeo da tra-
Zi sebi stan." Ali u toj swari smo moj mali brat i ja, 6ez ol.,zira
$to su inade medu nama icsto izbljale iarke, bili prilidno sloini:

87
,,Nikom on ne smeta sedeii tamo gote." A mami sam kazala:
,",\ko tatica mora da ode, i ja 6u otiii s njim."
Ne seiam se vi5e. Samo da se osedala rdava atmosfera. I da
je u neko doba Lenina majka odvela k6eri iz kuie na selu i vra-
tila se u grad. Tadno, tada sam uvek trdkarao naokolo odvezanih
pertli tako da mi se delavalo da ponekad nagazim na njih i da
na Perelsovom trgu ili negde drugde upadnem u kaljugu. Vikao
sam: ,,Sranje, sranje!" Lepo da pobegne$ i nilta drugo. Th niko
se nije brinuo za mene. Samo sam se kod svog prijatelja Gotfri-
da, u domarevom stanu iza 6o5ka, ose6ao malo bolje. A i naSa
distadica bi mi ponekad napravila sendvide sa ,,nutelom"' eak
ni Stara Mari nije mogla da mi Pomogne. Samo bi zajecala ,,8
meni", ali opet nije htela ni da duje da me slika svojom poluizgo-
relom kutijom. ,,tkav darmar ni moja kutija ne moie daizdrLi.
OtiSla je na pauzu",kazalaje. A tata je, kad se ne bi kiselio gore
u svom potkrovlju, navodno i5ao da traii pogodan stan. Naiao
ga nije, ali je zato naiao novu Lenu, a kasnije, navoclno na nekoj
rodendanskoi zabavi, opet neku drugu, ali ta je onda za njega
bila ona prava...
Mora da se Mara tu obradovala.
Nego 5ta je, brale! Zato ito je taj tip iene nanjulila jol onda
kada je Zidbio graden...
...izato se sa svojom kutijom specijalno zbogoca namestila
pred kontrolni punkt ,,earli", kada je ta kovrdZava plavuia sa
latnim Svedskirn pasolem...
...i jednim Italijanom kao pomagadem u bekswu...
...i to u ,,alfa-romeu"...
Pridate gluposti, oboje. Osim toga, joI nismo toliko odmakli
s pridom. Naime, u meduvremenu, kada ne bi boravio kod te
prve ili kod te druge pomenute iene, bilo mu je dozvoljeno da s
vremena na vreme od woje majke uzme tebe, malu L,enu, na dva
sata. Bila si preslatka sa onim svojim okruglim okicama. Glas ti
je bio stvarno zvonak i volela si da pevai ili da plade6. Sedela si
gore kod tate i igrala se dugmi6ima, koje je Pat doneo specijalno

88
za tebe da bi imala nelto Iareno da se igrai time dok tata Skraba
papir za papirom, jer je ieleo da konadno privede svoju knjigu
kraju. Jer da se igra sa tobom, Lena, niemu nije bilo moguie .

Ni sa nama se, dok smo joi bili mali, nije nikada stvarno
igrao.
U to moZe5 da verujei, Lena.
I ti isto tako, Nana. Ili se moida igrao sa tobom?
Ali ie zato pridao o toj knjizi koju nikako da zavrii, o tome
kako se tu, kao u nekoj bajci, radi o jednof ribi koja je umela da
govori i od koje fe ribar svojoj ieni, koja bi uvek htela da ima
viie, pa joi viie...
Sigurno, znao je da prida pride...
...ali kako se drugi odevi igraju sa svojom decom * o tome
nije imao blage veze.
Dobro pa ita? Jednostavno nije spadao u odeve koji se igraju
sa svojom decom.
U svakom sluiaju, u neko doba ku6a je podeljena na pola.
Ali tek nakon 5to je dobio samo za sebe Jasperovu i Paulo-
vu majku, koja je za njega, ito je Mara unapred znala, bila ona
prava.
Sarno }to se u meduvremenu nelto drugo odigravalo, za ita
smo saznali tek kasnije, tek mnogo kasnije.
Pa stvarno, ie l' moramo oi i o tome...
f

U to doba nismo to uopite pokapirali, dasna red, Nana. Mi-

slim na pridu izmedu naieg oca i tvoje majke.
Izgleda da je vei bilo poielo, mnogo pre nego ito je ku6a
bila podeljena.
Da izmedu te prve i te druge pomenute bude u meduvreme-
nu jo5 neka...
E stvarno mu nije iukalo kako treba, matorornl
MoraI da razume5, Tadel, dak i ako ti telko pada. Oboje su,
or.de mislim na Naninu majku i nrr.(cg teticlr, imali muku, svako
svoju. I tako, disto od te muke, bivali srr jcrlno drugom sve bliii
i bliii.
89
 A rezultat tolike muke trebalo bi da budem ja?

I to je llubav!
Kad te dovek pogleda, Nana, ipak si sasvim lepo ispala"'
Svi te vole!
Ne morai viie da piadei... Eto ti sad!
U svakom sludaiu jednostavno je dollo, i to zato ito sam ja
kazala da ako tatica mora odavde, idem i ja sa njim, do podele
ku6e. On je dobio manji deo, levo od stepeniSta, i onu svoju pe-
6inu gore. Uz to i jednu sobu da mu posluii kao kuhinja i ispod
toga sobu sa tu5em, koja je ranije bila spavaia soba nalih rodi-
telja, i svoju kancelariju ispod nje, u kojoj je sedela sekretarica i
kucala njegova pisma. To je zacelo bilo najbolje reienje' Ali obe
su se moje drugarice zavitlavale: ,,Koji uZas! K6 Berlinski zid,
posred kuie! Samo vam joi fali bodl.likavaLicat"
A u naiem delu sazidano ie spiralno stepenilte da bismo mo-
gli da se penjemo do soba na sPratu.
Drugadije nije mogio i to bi u principu trebalo, mislim, da
razumete, jer je vaia majka posle sveg tog haosa sigurno ielela
da bude ostavliena na miru sa svojim mladim prijateljem, koga
je zavolela...
Tako je bilo. Ali sad je taj tip sedeo tamo gde je ranije u ku-
hinji sedeo moj tata kada bi za nas nadevao cele ovdje butove be-
lim lukom i listovima i-alfiie. A u naiem ,,peiou" sad je on sedeo
pored mame, koja je sedela za volanom, jer ni on naime, isto kao
ni tata, nije imao vozadku dozvolu...
Onda je za utehu tatica dobio jo5 i baltu iza kuie, koja je u
meduvremenu bila nadisto zarasla u korov.
JoI pamtim kako smo ga posmatrali sa kuhinjskog prozora
gde sam prekopava tu baItu...
Stvarno sam se Sokirala kad smo ga videli onako svog u zno-
ju, .ier baltovanskim poslovima nije bio vidan. Onda je narudio
joi i isporuku masne crne zemlie, Pa ju je potom na kolicima
prevozio pored stepeniita pa u dvoriSte. Tvoji prijatelji, Gotfiid
i joi jedan, pomagali su mu u tome. A dok je prekopavao, naiao

90
je i sve one auti6e, koje si ranije krao od svoje braie, samo da bi
ih zakopao.
I onda je tim iskopanim auti6ima trebalo da se igra mala
Lena, ali ti si viie volela Patovu iarenu dugmad... Ili bi pevala i
smejala se - na smenu...
Na podetku sam mislila: e ovog puta je stvarno si5ao s uma,
jer se nikad pre nije bavio tako dime, baltovanskin"r poslovima i
slidnirtr stvarima. Ali moZda sam isto tako i mislila: sad izbacuie
bes iz sebe. Ili kopa od radosti, jer je konadno pronadao :zenu uz
koju moie da zavrli svoj roman. 'Ib je za njega ionako oduvek
bila primarna stvar. I kada je zatim doila jo5 i Stara Mari i svo-
jom kutijom koja ispunjava ielje iz svih uglova slikala taticu ka-
ko prekopava baitu, onda sam pomislila, sada iemo videti Ita ie
se u budu6nosti zbivati sa njim: sa tom prvom ili sa tom drugom
ienom. Ali nama nije pokazala nijednu od tih fotografija. A kad
sam je upitala za njth, samo mi je odvratila, ,,Sipak, lutkolTo 6e
ostati tajna iz moje mradne komore."
Potom je u neko doba doiao i razvod.
Niko od nas to nije bai skapirao, jer su njih dvof e to udinili
na svoj nadin, naime * neir-rjno...
izgleda da su bili prisutni .samo advokati i - naravski! - Ma-
ra, koja je uvek prisustvovala svim naroditim dogadanjima u
odevom iivotu.
'Iek kasnije smo doznali da je tad sve podeljeno fifti-fifti, sa-
svim miroljubivo...
U svakom sluda.iu, nije bilo nikakve svade ni oko dega.
To dvoje se r-rikad nije svadalo.
Ponekad sam pomi3ljala: nema veze oko dega, da su se barem
jedanput do vatili, ono - stvarno glasno, sa sve razbijanjem tanji-
ra i slidno. Moida bi onda ioi uvek bili...
Samo nas dve ne bi bilo, Nane i mene.
Do razvoda je neizostavno moralo doii, jer je otac bezuslovno...
Ali onda - pazi sad! - kad su on i njegov:.t nova supruga sa Ja-
sperom i Pauiom vei iiveli na selu, i to [rai u or-roj starinskoj ku6i

9l
u koioj je prethodno neko vreme iiveo sa Leninom majkom i
l-eninim polusestrama Mike i Rike i gde je sada s gomilom go-
stiju proslavio svadbu, iestoko lumpujuii, tvoja je majka donela
tebe, malu Nanu, na ovaj Iaiavi svet...
Thd ie Stara Mari opet dobila razlog da zvoca o darmaru.
I opet smo, ako uopJte i jesmo, sve saznali tek naknadno,
parde po parde...
MoZda ima joi dece koiegde...
Ne, uopite mi se ne svida -(to mi je papa tek mnogo, mnogo
kasnije priznao da imam malu sestru, koja se zove Nana...
...na Siciliji, na primer, gde je, dok je io5 bio mlad...
Jer je hteo da me poitedi, tako .fe kaz,ao.
...i o demu dak ni Marina kutija nije imala pojma.
Tek sam lagano podela da shvatam koliko je pored mene jo'(
bilo dece, 5to je u principu bilo lepo, inade bih odrasla kao jedi-
nica i mnogo bih se delie oseiala usamljenom, ovako pak...
Dakle, samo je napola lole kako je tata to sve zamutio,
ili...?
I)abome, Ita sad! Par komada viie ili manje.
A sad su se tu ubrajali joi i Jasper i Paul.
Stiiete baI na vreme. Sad smo, naime, ba6 dospeli do vas, do
ravnice.
Kapiram. Na to moZe tako da se gleda i okej je kako ste vi
-Ihdel
rasporedili pridu. U svakom sluiaju, nakon 5to je dolao
kod nas na selo, ja vile nisam bio najstariji.
A meni su kazali da sam plakao kada mi je Tadel kazao: ,,Sad
se i vala majka razvela pa moie da se uda za moga tatu."
No, nije samo Paul, mora da sam i ja r-r to doba bai puno
plakala. e.tto sam ridala tako da su Mike i fuke morale da me
teie.. .

I mnom je bila slidna situacija, samo Sto sam ja imala za-

sa
Irrenu za oca, koji je doduie samo neredovno poseiivao moju
mamicu, ali je uvek bio tu kada bih se, zato ito bi se bliiio Boiii
ili moj rodendan, nadisto stuiila i osetila potrebu da zapiadem,
L)2
kao ito je osedam i sada, ali samo zato ito su Lena i Paul tada
plakali, a meni ionako suze lako gru...
Eto nam ga sad!
I sve, zato Ito je na} jadni tatica tako dugo rtorao da trati...
Mora da me uii varaju. Opet saoseiate sa njim!
U pravu si, l.ena. I ja sam tada bio prilidno ljut, barem neko
vreme , iako nam sigurno nije bilo dosadno, jer se tu svaita zbi-
valo, u poroclici mislim. Al' ita me se tide, rek6 sam sebi. Vedito
ie imao posla sa nekim .iakim ienarna, sve detiri su bile takve, ili
svih pet * ako r-rradunate tlr i Maru. Znarno kasnije, kad je izgie-
dala kao slamdica, kao da si mog6 da je oduval, ili kako se otac
tzraz.ict:,,Od nale Mare ostade io{ samo mazurska Sadica jada",
pokazala mi je hrpu fotografija, na kojima su bile sve detiri iene,
svaka pojedinadno slikana, ali sve jake, svaka na neki poseban
nadin. U to doba sam se ve6 bavio proizvodnjom ekoloiki is-
pravnih poljoprivrednih proizvoda na jednom dobru u Donjoj
Saksoniji i bio politidki aktivan u Stranci zelenih. I tu sam, kad
sam dobio par slobodnih dana, nakratko posetio Maru u nje-
nom ateljeu u Berlinu, gde je iivela samo na kuvanom krompiru
u kaputiiu i kiseiim haringama. Nije joi bilo dobro, ali mi se ob-
radovala ikazala ,,Otrrati painju, Pat, sad iu da ti pokaiem ne-
ito da 6ei da se krstii i dudi5!" Onda je imugnula u svoju mrainu
komoru, a ja sam dekao, premda sam odavno morao da podem
od nje da bih stigao da posetim neke svoje prijatelje u Istodnom
Berlinu, jer je tamo... Ali, kad ie zatim iza{la iz svoje mradne ko-
more, stvarno sam se dudio i krstio. Citava gomila pozitiva, svi
dimenzija lest puta devet, i na svima se moglo videti ita su odeve
i.ene i.elele za sebe. No pre 6e biti da je on ieleo da mu iene bu-
du takve, svaka jaka na svoj nadin. U svakom sludaju, na prvim
fotografijama s te gomile mogao sam da vidim svog oca i majku
dok su joi bili mladi. Naravno, plesali su na tim fotografijama,
ali ne na nedemu normalnom: na podu ili livadi ili na kakvoi
drugoj dvrstoj povriini, nc vci po paperiastim oblacima. Izgie-
dalo je k6 da pleiu tar-rso ili vci nelto tako starinsko...

93
 Rokenrol, moie biti...
Oboje su najradije plesali bluz...
...kad god bi svirao neki diksi bend.
,,Slikala sam kad su se razvodili", kazala ie Mara. ,,Svadbene
fotografije svako moie da napravi, ali ugodnu fotografiju razvo-
da braka, kao ito je ova ovde, sa osvrtom na minulo doba, kada
se sve dinilo lakim i kada su oboje mislili da od ljubavi i tralala
stvari mogu da polete, pa dak i da plclu po oblacima, to moie
samo moja kLrtija da izvede. Ona se seia svega, dak i Snala za
kosu - vi'i ovde! - izgubljenih po podijumima." A onda je, kao
5to bi uvek to dinila kad god bi se razljutila, iskrivila lice i do-
dala: ,,Ni jednom ni drugom ga nisam pokazala, taj njihov ples
po oblacima. Razveli su se i zavrlili jedno s drugim." Sad bai i
nisam tako siguran da su otac i majka vei bili zavriili jedno s
drugim. Al' dobro del Zivor ide dalje. Na slede6im slikama sa
te gomile koju je Mara donela iz mradne komore bilo je neito
kao sa nemog filma. Ili je pre lidilo na scenu iz nekog vesterna.
Sa krvavim zavo.iem oko glave otac se naslanjao na todak kola sa
ciradom, tipidnih kola kojima su se doseljenici tada voztli' Go
Wesl. * sve dalje i dalje. Oworenih usta delovao je kao mrtvac.
A pored njega, uspravna kao sve6a, stajala je, lepog visokog stasa
i plava, sa oruijem na gotovs - ne lai,eml - Lenina majka, dok
joj se kosa vijorila na vetru. Odima je skroz zaikiljila kao da bi
da ispregleda preriju sve do horizonta trai.eii Indijance, moguie
Komande...
Jokl Ne verujem u to. Moja mama, koja brzo skodi na najbli-
iu stolicu kad neki miii6Imugne kroz predsoblje...
No ipak jeste. Stajala je tamo k6 poslednja llnija odbrane. A
ispod cirade kola uplaieno su izvirivale njene k6eri, Mike i Rike,
i medu njima ti, mala Lena. Sve tri ste nosile neke staromodne
5eiiri6e. Ali uprkos njima moglo se videti kako su vam kose bile
Zute boje slame, kao r-r vaie majke, Lenina za nijansu tamnija,
jer... A u prvom p[anrr te lotograGie le2,rlo ie naimanie p(t mr-
tvih Indiianaca. Ha, moida se wojoi majci ipak mogao poveriti
94
takav posao. Otac je mogao sa njom sloboclno da krene u vatru i
vodu, no nije hteo. A Mara jekazala, nakon Ito je te fotografije
na kojima su ih napali Indijanci ponovo sloiila i gurnula ih pod
onu gomilu: ,,Sa tom ienom val je otac mog6 da krade konje.
Ali on je insistirao da se konji kupuju. A to je posle i udinio."
Samo jednog, zaLaru. Kaie da si draiesno izgledala kada si
.r" Silrrr., projahala kroz selo...
A moj Jogiza nama, kako i prilidi valjanom kudetu...
Ipak, ovo moZete slobodno da mi verujete, i ti isto, Nana.
Tle6a serija iz te hrpe fotografija bila je joI za stepen uvrnutija.
Tir ste mogli da se divite naiem ocu: sa mornarskom kapom na
glavi. Izgledao je kao revolucionar iz minulih vremena, ali ne
pravi, vei pomodarstva radi. A pored njega je stajala woja ma-
mica, razbarulene kose i sva nasmejan .Ziu^ istina: ona i on. I
ni pomena od one muke. Svi su im se zubi videli koliko su se
smejali. Oboje su stajali iza jedne barikade. Izgleda da im se to
udinilo veselim. Imali su opasade sa patronama preko ramena i
maiinku izPrvogsvetskog rata, kojom su na jednoj drugoj foto-
grafiji i niJanili, a mogu6e i pucali. A levo od njih vila se zastava,
pretpostavljam crvene boje. Jer su slike koje mi je Mara pokazala
bile crno-bele. ,,Ovde u Berlinu se odigralo ne5to slidno tome, u
doba revolucije", kazala je. ,,Ne verujem", kazao sam ja. Niko,
pa dak ni .iedna jaka i.ena, kakva je Nanina majka svakako bila,
ne bi uspeo da odvude naieg oca do neke barikade. Taj nikad
niJta nije imao sa revolucijama. Uvek je bio reformator. T[ se
Mara zakikotala: ,,Ali moZda je majka vale sestrice Nane ovako
neJto Zelela, a moida i vai otac, donekle. Pa vi znate da se moja
kutija bavi ispunjavanjem i.elja."
(J stvarnosti je moja mamica sasvim drugadija. Th vi .ie zt)ate,
Pat, Jori i ti Lara. Uvek je imala posla samo sa knjigama koje su
napisali neki drugi ljudi i koje jc mukotrpno morala da koriguje,
redenicu po redenicu...
Uprkos tome, Nana, ipak jc nrogla da makar kriiom i disto
u domenu i.ellen)a...

95
 Ma dajlTako nelto moie samo otac da izmisli.
Ali najvedu ludoriju Marina kutija je iz-vela sa detvrtom se-
rijom u toi gomili fbtografi.ia. Na njima se vidi pravi cepelin,
osredrrje veliiine, zavezan za pristanilni stub jednog aerodroma'
A ispred kaLrine, koja je bila prilidno prostrana i imala mnogo
prozora, stoje, poredani kao za grupnu fotografiju, nai otac i va-
ia rnajka, za pola glave viSa od oca. A pred njima stoje: Jasper i
nai T,rdel. A ispred njih dvojice dudiS ti, Paul, budu6i najmladi'
Ali kapetansku kapu niie nosio otac, re, njegova druga po redu
supruga je kapetan tog cepelina.
Sasvim logidno, jer tata nije umeo ni bicikl da vozi, a o auto-
mobilu da i ne govorimo.
Dakle, smemo da pretpostavimo da je uspeo da nagovori
vaiu maiku da izvadi dozvolu za upravljanie letelicama srednje
veliiine ?
Ja bih joj tako nelto poverio mirne dule.
Osim toga, otac ie uvek imao ielju da nema stalno mesto
boravka i da putuje nekim cepelinom koji bi bio dovoljno velik
za nlega i niegova clobra - pult i tako to - a uz to i za niegovu
porodicu, tako da moie da se sleie das 'vamo das tamo, da ne
bude prikovan za neko nlesto, dakle da uvek bude u putu i da
nikad.".
Uprav<-r zilto rrlu je Stara Mari i ispunila tu ielju: iaka i'ena
za kormilom, a on moie na miru da radi 5to god da je tad podeo
da radi...
...i 5to ga povrh toga i zabavlja...
,,Vai otac vedito voli da bude negde drugde i neko drugi",
kazala 1e. I ja sam isti takav. Mora da sam to nasledio od njega'
,,Reci mi", pitao sam lvlaru kad je krenula da vrati onu gomilu
slika nazad u svoju mradnu komoru, ,,zar nema fotografija na
kojima si pored oca prikazana ti? Mislim nekih pod odrednicom
,Poieli nelto'?" T[ ie isprva nastupila duga stanka, a zatim se
za<iulo: ,,'1-a dosta s time, s n'ojim ocem i njegovim ienetinamal
Za mene je uvek vaiilo samo: 'Slprk, lutko!' Od mene je jedino
96
traiio da driim fotoaparat kad bi dolrio neku naroditLr ielju. A
nakon toga bi rni bilo dozvoljeno cla sc povudem u svoju mradnu
komoru. To ti je cela prida! Nisam bila te sre6e, golupde mojel
Vaiem ocu uvek sam trebala samo za slikanje , nikad mi r-rije pru-
Zio nedto viie od toga."
eovede, mora da je matora bila ozbiljno ljuta.
Moida mu je ipak bila ljubavnica, negde izmedr,r ove ili
one.
Onda sam se oprostio od nje , krenuo za Istodni Berlin, u de-
wrt Prenclauer Berg, zato 3to je tamo naime...
Ko zna 5ta mi sve nc znamo...
...i ita je sve Stara Mara morala da slika...
...da bi tatica disto 5to se posla tide ...
...tako da kada bismo kasniie to ditali, nikada ne bismo mo-
gli tadno da znamo ita je od toga istina...
N{ogtL6e da smo i mi, kako smo posedirli ovde i priiamo, na-
prosto izmiiljeni - ili...?
Sme on to, moie on to: da izmiilja, da uobraiava, dok ne
postane stvarno i podne da baca senku. On kay'e: ,,Vai otac ie
rano Ll iivotu to naudio." A ipak znamo, draga Lena, da se nai
iivot ne odvija samo na sceni. Da li joi pamtii kad smo ono
ostirvili Zqad dirleko za sobom, onda kada je, jer je bio maj,
posvr-rda cverao jorgovan, rni vozili sve dalie i daljc ka istoku, a
ja te, pre nego ito smo krenr-rli put Poljske, zamolio da povadii
one r-rpadljive stvariice, raznorazne leptiriie i ptidice, iz svoje ko-
se, spletene u gnezdalca, zato ito bi previ5e bizaranih ukrasa u
kosi moglo da prepadne nale kaiupske rodake? Steta ito Mara
nije bila prisutna kada smo sedeli na sofi izn-redu ujka Jana i ujne
Lr-rci - ispred n:rs Isusova ikona, a ti odbijai da jedei pihtijc od
svinjske glevc. Ah, bio sam l)on()san na svoitt ki'er. tako svoit'-
voljnu...
A tebe je, Nanicc, lotogrirfrsala svojom kutijom dak i u tre-
nucima kada r-risam mog,l() ,l'r bLrclen-r ttz tcbe, ali sam te u mi-
slima ivrsto dri.ao zn t'ukrr, lioi,r lri sc 1-rotpuno izgubila r-r mojoi.

97
Pa Mara je znala nale ielje. Tako sam mogao da ti budem blizu,
kada bi po ko zna koji put izgubila noyac ili kljudeve od stana-
Pomagao bih ti da traZi5: dugadak ti je bio put do 5kole. Hladno,
rekao bih, toplije, toplo, toplo, vruie... A ponekada bi bilo pro-
nadeno i viSe nego 5to je bilo izgubljeno. NaSe zadovoljstvo zbog
izgubljenog-nadenog.
Smejali smo se i plakali - zajedno. Moglo se videti kako bi-
smo trdali kroz Tirgarten ili kako bismo u zoololkom vrtu stajali
pred kavezom s majmunima. U svakom sludaju, bio sam sa to-
bom deiie nego 5to bi iskazao broj naSih realnih susteta, da smo
ih kojim sludajem brojali. Brojni snimci naiih sreinih trenutaka.
Ah, kad bi joI postojale sve te slidice formata Sest puta devet, na
kojima nas dvoje...

98
 GLEDAJT-|U UMZAD

Danas se okupila samo polovina dece, ali kasnije, odmah polto

se bude zavrlila utakmica koju ,,Zankt Pauli" na domadem tere-
nu igra protiv Koblenca, pridruiiie im se i Thdel. I.ena, bududi
na proputovaniu, takode je prisutna. A Lara koja ne samo da je
odrasla sa parom blizanaca, vei je potom i odgajila par blizana-
ca, misli da je lepa promena 5to ih jednom nema... Pat buba za
neki ispit, a JorIa su valjda spretile obaveze oko neke kriminali-
stidke se rije, za koju radi ton vei nedeljama. Nana poruduje: ona
em mora da pomogne nekim bebama u Ependorfu da dodu na
svet, em ionako nije joi dolao rcd na nju, ali Zeli sestrama i bra6i
da im ovo vede ne pridini roliko bola kao prethodni put kad su
se sastali i kad je jedina tema razgovora biia 'rani jadi'.
Sede u kuhlnli. Na sloLrodnim zidnim povrlinama visi mo-
derna umetnost. Poito razgovor koji sledi treb:r uglavnom da
se tide njihovog zajednidkog iivota na selu, Jasper ih je pozvao
k sebi, buduii da se jude vratio iz I-ondona, gde je finansiranje
jednog filmskog projekta bilo ozbiljno dovcdeno r-r pitanje. Paul
je u mogr-rdnosti da prisustvuje, zato 5to je uspeo da ranije krene
na jedno i inade planirano pLrtovanje naovamo, iz Madrida, gde
iivi sa svojom tananom Brazilkom. Jasperova Zena, koja se de-
klari3e kao pokroviteljka savremenog slikarstva, a i Meksikanka,
tek ito je smestila svoja dva sina u krevet. Sada je iznela ljuto jelo
na sto: mleveno meso, skuvano sa dilijem i crnim pasuljem. Na-
glaleno ozbiljna i nastojeii da samo u naznakama lidi na Fridu
Kalo, prelazi pogledom druirvo za stolom, iz njene perspektive
,,jako nemadko", i kaZe: ,,Ne sr,rdite svome ocu. Budite sre6ni 5to
je joi medu vama." Zatim neclvosmisleno odlazi. Svi iute, kao
da eho poslednjih reti rnora p,rvo cla umine. Tek sada Paui kaZe
Jasperu: ,,Ti podni."

o()
 Okej. Neko mora. Dakle, Paul i ja smo prozvali svoju maj-
ku Kamilica. ,,Kamilice, smem li?", ,,Kamilice, slulai!" Navodno
sam ja smislio taj nadimak, zato 5to je Kamilica, diji je orac uz'
gred bio lekar, sve iivo vidala i svuda, dak i na danskom ostrvu
na kome smo provodili leta, skupljala sve mogu6e lekovite bilj-
ke, narodito kamilicu, vezivala ih u kite i tako sulila. To je bilje
bilo pogodno za ial ili za vru6e obloge. Ne kaie se za di.abe:
kamilica uvek pomaie! Zaro je taj nadimak imala joi u Berlinu,
gde smo iiveli viSe na obodu grada, u ulici Am Fukspas, i gde bi
na5 otac jo5 samo ponekad svratio u vreme dorudka, ito je bilo
okej, jer sr,r Kamilica i on vei davno pre toga bili prestali da se
svadaju. Ali novi mulkarac u majdinom Zivotu, koji se jednog
dana pojavio kod nas, nije je zvao Kamilica, ve6 je uvek dodavao
njenom imenu jedno -ica.
A kasnije ju je zvao,,draga" ili ,,najdraZa moja", ito bi nama
bivalo prilidno mudno.
Meni je izgledao poput nekog starca, iako joi nije bio preiao
pedesetu. Paul i ja smo vaieg oca zvali samo ,,onaj matori", dak
i poito nam je predloiio da ga jednostavno oslovljavamo samo
po imenu. Lidio je na morZa sa onim svojim brkovima. To, ipak,
nisam izgovorio naglas, jer smo nas dvojica zapravo smatrali da je
on okej. To za tebe, Paul, spodetka nije bilo lako, jer si ti - jeste,
tako je bilo - imao obidaj da se, kad se no6u probudi5, uvudei
kod Kamilice u krevet. Ali, sada bi tu sve de56e leiao onaj matori,
mori. A onda nam je jo5 pri5lepao i neku matorku i kazao: ,,Ovo
je Mara." Kao objalnjenje dobili smo samo ovoliko: ,,Mara je jed-
na narodita fotoumetnica, jer poseduje jedan starinski fotoaparat
u obliku kutije, koji se zove ,,agfa-kutija" i koji je tokom rata
preZiveo bombe, vatru i vodu, te otad vile ne duka kako treba ili
makar duka na neki svoj naroditi nadin, zbog dega je postao svevi-
dedi i pravi krajnje neuobidajene slike ." A onda je dodao: ,,Mara
Skljoca swari koje momentalno trebam ili ielim. Sigurno 6e to
udiniti i za vas ako nekad dobijete neku naroditu ielju."
Mi smo je zvali Mari.
100
 Tadel i Matora Mari.
u svakom sludaju, otad je postala 'nada Mari'.
U poietku me hvatala prava prpa od nje. Bilo mi je neu-
godno, kao da sam slutio da 6e me sa svojom kutijom kasnije
upecati u jednoj kra.inje neprijatnoj raboti...
Sta ti je to bilo tako straino neprijatno, Jasper?
Da, ajde reci...
Radije ne bih o tome. Swarno ne bih. No, moj mali brat je -
zar ne, Paul? - mislio da je Mari skroz okej. Samo bi blenuo kad
bi ga slikaia svojom nemogudom kutijom kod ba5tenske ograde
ili pred ku6om.
A kada smo se zatim sa Kamilicom i njenim dovekom odselili
iz grada na selo, opet mi je bilo u redu kada bi nam dolla u po-
setu i ponela svoje aparate, ne samo kutiju marke ,,Agfu".Thmo
smo sad iiveli u velikol ku6i koju je Lena ve6 poznavala i u kojoj
si svud mogao da nadei mesto da se sakrijei. eak je bilo i nekih
zaworenih loinica, alkova, preostalih odranije . A s prednje strane
ku6e, prema sokaku, nalazila se, ito vam je Lena bez sumn.ie vei
ispridala, jedna prodavnica, takode preostala iz nekog rani.ieg pe-
rioda. A novi mui nale majke - time mislim na tvog oca, Lena -
koji se ugnezdio u velikoj sobi gore, sa iuto-zelenim podnim plo-
dicama, gde je potom odmah uronio u svoje kojeitarije - podeo
je da nam kuva neke krajnje dudne srvari, naime: svinjske papke,
ovdje bubrege, goveda srca i teleie jezike. Ali ta jela, prema Jaspe-
rovom mi5ljenju, uopite nisu bila rdavog ukusa. A kod prodavca
u seoskoj ribarnici - taj se zvao Kelting, bio je pomalo grbav, ali
zapravo sasvim fin dovek - kupovao je ne samo sledice i ostale di-
mljene ribe, nego i jegulje, ko.ie su bile jo5 iive i skliske.
No, kad bi se matori dodepao tih Zivih jegulja, svake pojedi-
nadno, 5to je umelo da predstavlja potelkoiu, prvo bi im, cap,
odsekao glavu, a onda bi neveito isekao dugadki trup, dok se joi
trzao i uvijao, u pardiie prst duge.
Nisu samo ti pardi6i, vet su i glave jegulja, krajnje pedantno
poredane po kuhinjskoj d:rsci, [rilc ioi uvek iivahne, dak su i ska-

101
kale s daske na pod. I poito sam ja uvek stajao po strani i gledao
kad bi se vrlio taj pokolj iegulja, jedanput se desilo, zato 5to sam
dodirnuo Siljata jeguljina usta, da se takva jedna odsedena glava
zarila u jagodicu mog kaiiprsta tako dvrsto da sam se nadisto
prestravio i morao dobrano da je cimnem da bih oslobodio prst.
Sve to, znaii * kasapljenje jegulja, pri temu bi vaiem ocu jegulje
desto znale da iskliznu iz ruku, i taj dogadaj sa mojim kaLipr'
stom - naia Mari nije slikala na primer ,,Lajkinim" ili ,,Hasel-
bladovim" aparatom, kojima se sluiila samo u retkim prilikama,
vei svojom kutijom marke,Agfa", te mi je kasnije, kada nam je
opet jednom doila u posetu, pokazala ditavu gomilu fotografija
lormata Sest puta devet. Pa znate ve6 5ta bi izlazrlo iz njene mrad-
ne komore: sve same uytnute swari. U svakom sludaju, na ovim
slikama su se doduie videle obe 5ake, dlanova das okrenutih spo-
lja 6as ka unutra, ali su se za vrhove svih prstiju, pa dak i paldeva,
bile zakadene glave jegulja. Zapravoje izgledalo normalno, ali je
delovalo na neki neprijatan nadin totalno neswarno, kao da su
to neke odvratne ruke iz nekog filma strave i uiasa. Tadno tako,
Lara, takva swar bi mogla da izazove noine more. A Jasper - je
1' se se6a5 kako sam ti pridao o tim slikama? - nije hteo da pove-
ruje. ,,To je montaZa, takve stvari se lako mogu uoditi", kazao si i
podeo da mi pridai neku komplikovanu pridu o ameridkim ani-
miranim filmovima. Pritom su kasnije Mari i njena kutija podele
da d izazivaju totalnu nelagodu. Nadisto si se frkisao od nje.
Biie da je bilo tako. eudim se tome, jer je inade bila skroz
okej. Pokazivala bi nam kako se rukuje ,,Lajkinim" fotoapara-
tom. A tebi je dak bilo dozvoljeno da uzmei njen ,,Haselbla. . . "
Svemu, ko.iu blendu, kakvo osvetljenje, itd, svim tim teh-
nidkim smicalicama ona me je udila malo-pomalo. Z6o9 iega
sam kasnije postao fotograf, pravi, to sam studirao i diplomirao
u Potsdamu. Sigurno da je to imalo veze sa na5om Mari, od koje
sam ve6 u ranoi mladosti mogao da kradem zanat. A kad je vai
otac kupio onu kuiu iza nasipa, u koioj ie ona otad stanov,rla,
smeo sam dak, ito nif e bilo dozvoljeno ni Jasperu ni Tadelu, da

102
udem u njenu mradnu komoru, koju je smesdla u pomoinu
zgradicu kupljenu u sklopu ku6e i opremila je crvenom lampom
i plitkim dinijama za razvljanje, fiksiran.ie, potapanje, kao i jed-
nim fiksirom. Jedino ito mi nije dala da uzmem njenu kutiju...
Sa tom je za matorog, za valeg oca mislim, Skljocala neke
narodite fotografije. Iz svake poze, ali najdeiie dri.eii kameru na
stomaku i ne gledajuii u traiilo.
A od onih joI iivahnih glava jegulja, koje je prethodno po-
redala u neki kao polukrug, postavivii ih odsedenim delom na-
dole, tako da su se potom kao poludele praikale put neba za
vazduh - jo} pamtim, bilo je tadno osam glava - proizaSao je
ditav niz fotografija...
Posle tega je Kamilicin muZ, va} otac dakle, koga smo oslo-
vljavali njegovim lianim imenom, prema scenama koje su se mo-
gle videti na tim gotovim fotografijama urezao slidne prizore u
svoje bakarne plode.
Kasnije, kada su tim plodama napravljeni otisci na papiru,
sve je izgledalo totalno izopadeno, kao da jegulje rastu iz ze-
mlje.
Zbog iega je, moi.dajer je kasapio te jegulje pred Uskrs, na-
zvao tu sliku ,,Uskrnu6e".
A 5ta sve joi nije morala da slika za njega, najde56e, kao 5to
je Jasper vei rekao, dri.eti aparat na stomaku. No, ponekada bi
slikala krajnje uvrnute stvari i iz iuinja ili leie6i potrbulke na
obali reke Labe.
Morate to da zamislite: na5 Paul se skoro uvek vukao za
njom k6 kudence, na primer, kada bi bila na nasipu ili kada bi
hitala preko painjaka da za matorog svojom kutijom slika na-
brekla kravlja vimena. Nisam mog6 da poverujem ita mi je Paul
ispridao kao da prida neku sasvim normalnu pridu - da se na
slikama koje je napravila kutija tadno moglo videti kako su se u
svaku sisu na vimenu upile duge debele jegulje, na svakoj sisi po
detiri komada, da bi, naravno, sisale mleka. Zalta drugo, Lena!
Ne verujel? Nisam ni ja. Ali Paul mi je dao iasnu red. A kasnije

103
su na bakarnoj plodi na kojo j ie matori tada radio visile detiri de-
beie jegulfe sa kravljih vimena. Uprkos tome, pride, koje nam ie
uvek iznova pripovedao, bile su totalna izmilljotina. Na primer
ona o tome kako jegulje narodito vole da se noiu, i to samo kad
je pun mesec, izrnigolje iz Stera' i da vrludajr-r6i telom otpuze
preko nasipa pa preko livada, gde se onda upiiu kravama, koje
bi specijalno za tu priliku polegale po zemlji, kao da su dekale
na jegr-rlje, u virnena i onda siiu li silu, sve dok se ne zasite, dok
se ne zadovolje, a onda puste da bi na red doile i druge jegulie,
-ladei:
i tako dalje. I ti si kaz-ao, ,,Totalna izmi{ljotina!" jer si vei
imao priliku drr dujei nebrojene fantastidne pride koie je tvoj tata
imao u svom re pertoafu, a onda si se iznenada preselio k nama u
selo, jer vile nisi mogao da izdrZii u gradu, zar ne?
Morate me razumeti, jer sam naime...
Sasvirn fe na mestu Ito si hteo da odei.
Zapravo, bilo bi logitno da sam sc iia tome obradovala, ier
je izmedu'Ihdela i mene, kao ito to zna da bude medu braiom i
sestrarna, vladala... Ipak, kada si oti56...
Bila mi je potrebna nova porodica, neizostavno. U Fridena-
Lru sam se sim sebi dinio kao neki viiak. Samo sam smetao. I to
ste mi stalno nabijali na nos. A ia bih onda dizao ku6u na glavu.
O, bio sarn dobar u tome. A kad bi tata dolazio sa sela kod nas,
da zavrli neke birokratske gluposti sa svojon-r sekretaricom, ja
bih priredivao ditav ior-r, koji je , zapravo, bio iskren, jer apsolut-
no viie nisam imao predstavu ita se zbiva. I tako svaki put, sve
dok konaino nije kazao: ,,'Ajde, moiei, ako tvoja majka nema
niita protiv." Mama je isprvir malo plakala, a onda se sloiiia.
Pretpostavljam da joj se Kamilica dopadala. ,,Kod nje 6e ti biti
dobro, sigurno", rekla je kada smo se opraitali. A ja sam oba svo-
ja papagaja, tigrice koje mi ie tata ranije poklonio da me r-rteii,
dao svom prijateliLr Gotfr-idu. A na dudnovatu staru ku6u, koja

37) StcL (ncm. r)ie.\-ror) - pritoka Elbe, uliva se tt nju kod Glikirata (prim.
prev. ) .

t04
mi je bila ve6 poznata , ier je tata nekc dve godine vei iiveo u
njoi, sa l.eninom majkom i niene dve k6erke, prilidno sam se br-
zo navikao, iako sam spodetka i tamo pravio nered - na primer,
Jasperovu i Paulovr-r maiku sam jednom zatvorio u prozorsko
okno, gde ju je uhvatila panika. Znamt Krajnje trulo! Apsolut-
no! Ne znam zalto sam... e"tr" red, Paul! Mora da sam tad bio
pravazloia... Sta,ri mislite ?
Zaprxo se ispostavilo da si okej.
Samo ti je bilo potrebno vreme da se adaptirai.
Ali va6oj sam majci, koju sam uskoro i sam podeo da zovem
Kamilica, bio poslulan, jer je imala odredeni manir - ne tiho,
ne glasno. Kad bi Kamilica kazala ,,da", to bi znadilo ,,da", a kad
bi kazala,,ne", onda bi to bilo,,ne". IJ startu mi je zabranila da
i dalje upotrebljavam psovke kao ,,kretenu", ,,svinio turska" ili
neke joi i gore - tadnije, postepeno me je, na svoj polagani na-
din, odvikla od njih. Thko ie od mene napravila polupodnolliivo
liudsko bi6e. To nije mislila satno Matora Mari, vei i ti, Lara,
kada bi nam s vremena na vrerle doila u posetu. I to bez svog
Jogiia...
Njega smo morali da uspavamo. Vei je bio omatoreo' Ve6
odavno nije l'rteo da se vozika metroom. Samo bi se jo5 skvrdio
pod stepeniitem. A kad bi mLr se prihtelo da ode do naleg igra-
liita na uglu Handjerijeve, ne bi viie gledao lcvo i desno kad
prelazi r-Llicu. I tad sam morala da se sloiim, kada su svi, pa dak i
moje drugarice, kazali: ,,Morate da ga uspavate, neizostavno' Sa-
mo se joi mudi. I odavno je ve6 prestao da se sme$i." Sad sam jo5
samo ja biia preostala. MoZeI mi verovati, Thdel: dak si mi poma-
lo i nedosta jao, zato ito sam se odjednom osetila usamljenom'
Jer Jori je bio na usavriavanju u Kelnu, nije dak ni razglednicu
poslao, k6 da ie nestao s lica Zemlje. A Pat se brinuo samo za
svojr-r Sonju. I)a, a onda je, kao ito je ved redeno, i Tadel otiSao,
ito mi je, iako si ponekada swarno umeo da me iznervirai, po-
malo bilo iao. Osim toga ta(l rni ie propala i prva Pravaveza, sa
jednim znatno starijin-r tipotrr. t{aclilo se o doveku koji je razvio
105
zavisnost prema lovljenju sasvim mladih devojaka. eula sam da
je devojka s kojom je bio posle mene bila joi mlada. Ne volim
da pridam o tome. Ne! Swarno ne volim. A 5to se tide udenja,
s tim sam zavriila posle srednje. Nisam imala vi5e volje da se
cimam s matematikom i tako tim. Zelelasam da postanem grn-
darka, ta oduvek sam volela da pravim stvari rukama, najdeiie
Zivotinje, ali nisam ielela da kao tatica stvaram umetnidka dela,
vei estetske predmete sa upotrebnom vredno!6u. Poito nisam
mogla da nadem iegrtsko mesto u gradu, Kamilica mi je, polto
smo se prvo maio potucale po Slezvig-Holitajnu, voze(i se das
tamo das 'vamo, pomogla da u jednom stvarno lepom kraju,
kod f)obersdorfskog )ezera, gde je njena sestra imala ku6u od-
mah pored jednog zamka, konadno dobijem Iegrtsko mesto kod
jednog grndara od zanata, koji je, doduie, znao sve i svaita, ali je
inade bio gadan tip, ito se tek kasnije ispostavilo i o demu zaista
ne volim da pridam, ne, Lena, ne6u ni sad da pridam o tome. lJ
svakom sludaju, mnogo sam se radovala tom iegrtovanju. A sa
Kamilicom, koja je bila praktidna i.ena k6 I 1a, prilidno sam se
lepo sloiila. fh bi svaku stvar dovela r-r red. Kao 5to je ranije, bez
obzira 5to je imala vas dvojicu dedaka, svirala orgulje u jednoj
crkvi, a pritom i studirala nelto sasvim nevezano s tim, tako je
sada poslovala po onoj velikoj, staroj kuii, u kojoj se vedito ne-
ito zbivalo, dolazila bi poseta ili slidno. A naleg Tadela - s tim
se morai sloiiti - vile nisi mog6 da prepoznai. Ma moj. Sad si
podeo da se ponaial poput svoje starije bra6e i uvek kada bi po-
menuo Jaspera i Paula, govorio bi o njima kao o ,,svojoj maloj
bracr
Paul, kome smo se, pak, obraiali samo u deminutivima, mo-
rao je dugo vremena da nosi itake, poito je moj tata prilikom
neke ietnje - ne setam se viie gde - primetio kako Sepa na desnu
nogu.
Razlog je bila, kako se ispostavilo, neka podmukla bolest ko-
stiju, dijagnozu je postavio seoski doktor.
Imala je neko dudno irne.

106

I
I
 Zbogtega je morao da bude operisan kod jednog berlinskog
specijaiiste .

Prilidno je potrajalo dok se nisam oslobodio tih 5taka...

A moj tata, koji je sad na selu postao mnogo mirniji, dak se
umeo i nasmejati kao ranije i konadno je zavriio onu svoju de-
belu knjigu, izrazio je izriditu ielju da Matora Mari svojom ku-
tijom fotografiSe specijalnu cipelu koju je Paul joi pre operacije
morao da nosi na levoj nozi.
Ali Kamilica nije smatraia da je to okej. I polto je bila poma-
lo sujeverna, nije dozvolila Mari da fotografiIe tu cipelu.
Matora ju je, itaviie, posluiala, mumlaju6i pritom neke ne-
razumlj ive veitidarije.
To je bila moja horor cipela, morao sam da je nosim na svo-
joj zdravoj nozi. Thko sam je nazvao, jer je izgledala kao klada.
Desna noga mi je bila u ortozi. A ta bolest ko.iu sam imao bila je
nazyana po doktoru koji ju je prvi otkrio. Zvao se Pertes. Karlid-
na kost bila je malo podignuta, pa se lagano, Kamilica je kazala
,,poput grudve", krunila, zbog tega je jedan klin, Kamilica je
kazala,,kao parte torte", morao da br-rde odrezan. To se dogodi-
lo jo5 dok smo iiveli u gradu. Dugo sam leiao u bolnici, pored
jednog malog Thrtina, koji je bio sasvim tih uprkos bolovima, a
osim toga i sasvim fini dedko. Ali ni ja nisam, kazala je Kamilica,
mnogo kukao, dak ni kada je leianje podelo da predstavlja to-
talni stres. Bile sLr prilidno grube, medicinske sestre mislim. Ali
profesor koji je testerisao moju nogu bio je kako treba. Proslavio
se po tome ito je ledio kolena i druge swari fudbalerima ,,Herte ".
On je vratio moju karlidnu kost r-r ispravan poloiaj da bi mogla
ponovo da se veie. Ivezala se, ali polako. Samo Ito mi je otad
desna noga malo kra6a. Horor cipelu sam morao da nosim samo
na podetku, pre nego Jto sam podeo da se sluZim }takama. A tek
kasnije, nakon ito sam se ratosiljao 5taka, dobio sam cipelu sa
malo debljim donom.
Ali bio si brz k6 zec.
Da, stvarno si spretno b,rlet,ro tim itakarna.

t07
 Ne da sam se zadudila kad sam vam dolla u Posetu.
Preko groblja si dak i5ao brie nego mi...
Zbogtega te je nala Mara neizostavno stavljala pred svojr-r
kutiju, uvek iznova...
Ispucala je ceo jedan film, pa zatim joi jedan.
eak je i Kamilica rekla da je to okej.
Samo joj nije bilo dozvoljeno onu horor cipelu da'..
A Tadcl, uprkos tome ito inade ni najmanje nije hteo da
veruje u to, uzviknuo je, jo5 pre nego ito te je usnimila na tim
Stakama: ,,Poieli neito, Paul! Brzo, poieli neito!"
Ali samo je meni pokazala te futografije. Bilo ih je vi5e od tu-
ce. Na njima se moglo videti kako ja u jednoj ogromnoj robnoj
kuii, verujem da se radilo o ,,Kadeveu"38 - ili da nisam moZda
bio u kompleksu ,,Ojropa-senter"? - trdim gore-dole po eskala-
torima, sa sve Stakama, i to prilidno rizidno: u smeru suProtnom
smeru kretanja stepenica. Izgledalo je totalno ludadki. Preskakao
sam sve po tri stepenice. I gore i dole stajali su lludi, koji su -
ito sigurno nije bila moja Lelja - tapiali, jer sam bio tako brz sa
Stakama. eak sr- i skodio sa stepenica koje su vodile nadole na
stepenice koje su vodile nagore. A na jednoj drugoj seri.ii foto-
grafr1a moglo se videti kako se, ponovo u selu, brzo spultam niz
kosinu jednog od nasipa .r" St"..r. Mog6 sam i ograde da preska-
dem. eak mi je poilo za rukom da izvedem i salto na Stakama.
Ali samo na fotografijama.
Posle toga si podeo da je pratiS k6 psetance, kad god bi kre-
nula niz nasip u smeru ka Holerveternu.
Sledio bih je sve do nasipa na Labi, odakle bi ona onda svo-
jom kutijom marke ,,Agfa", koja je zaPravo bila podesna samo za
fotografisan je izblizai po lepom vremenu, slikala - i to pri pasjoj
hladno6i i kili - brodove u daliini, medu niima i teike tankere

38) ,,Kadevc" (ncm. KnDeWe, skraieno od Kaufliaus lesWestens) ^- robna ku-

ia u Berlirru, sa 60.000 m2 naivcia je robna kuia kontinentalnog dela Evrope
(prirn. pro'.).

108
i teretnjake pune kontejnera, koji bi dolazili iz Hamburga ili bi
se uputili put Hamburga. eak joj je podlo za rukom da uslika
i ratne brodove, kako domade tako i it-tostrane. Jednom i jedan
nosad aviona, koji je doiao iz Engleske Lr Posetu naioj foti' Is-
palo je totalno iaiavo. Nisam ni5ta kazao, ali sam mislio u sebi:
,,Da mi je znati..."
I danas bih mog6 da se opkladim: da je za mog tatu slikala
te brodove , jer je bio zavrlio svoju debelu knjigu pa ie sada uz6
da pile jednu tanku da bi, kako je rekao Kamilici, ,,danuo du-
iom".
Radnja je bila smeitena u vreme TlidesetogodiSnjeg rata,
malo pre no ito 6e se zavriiti.3e
A u taj rat hteo je da se ulunja uz pomo6 kutiie.
Zato ito su u to doba u nalem kraiu Danci okupirali celu
Krempeiku i celr-r Vilstersku modvarnu oblast, a gradovi Glikltat
i Krempe u sred tog rata bili opkoljeni, ne seiam se vile tadno,
ili od strane Svedrn", koji su se bili pokarambasili sa Dancima,
ili od strane Valenitajna4o, o kome je matori znao sve i svaita,
a znao je i da je pored opsada dollo i do jedne prave pomorske
bitke na Labi. Zbog toga su se sada, i pretpostavljam uz pomoi
fotki koje je napraviia nala Mari, koja je sa nasipa slikala naj-
modernije ratne brodove - i to isklju6ivo svojom jednostavnom
kutijom - sve te stvari koje smo preivakavali na dasovima istorije
povampirile uz pomo6 par trikova...
Bai tako. Jer moj je tata, koji je bio maher za istoriju, Zeleo
da dobije ,,najbolji moguii uvid" u svaku sitnicu, ili kako joj je

39) Ovdc je red o Grasovoj pripoveci ,,Susret u Telgteu" (nem. Das Trffin in
Tblgte), objavljenoj 1979. godine. Radnja je smeite na t 1647. godinu, kada u
jednoj gostionici u Tclgteu kod Minstera, diia je vlasnica Libulka zvana Hra-
brost, dolazi do fiktivr.rog susreta dvadesctak ncmatkih baroknih umctnika sa
ciljem da.se usaglase stavovi i pozovc na sklapanje mira, ali na kraju gostioni-
ca i manilest koji su napisali z.avri:rveju u plamenu (prim. prev.).
40) Glavni vojskovoda Rimokltoliil<c ligc uTiidesetogodiinjcm ratu (1618-
1(r4B) (prim. prev.).

109
kazao: ,,Zelim da znam koliko sr-r jedara Svedani digli i sa koliko
su topova danski brodovi bili opremlieni..-"
,,snimanje istorije" - tako je to matori nazvao... Napravila
mu je i pojedinadne snimke i ditave seri.ie...
...jer je sve radila shodno tatinim ieljama, bez obzira kakvo
ie vreme bilo napolju...
Mog6 .si je videti kako dak i pri jakom severozapadnom ve-
tru stoji na nasipu Labe. Stajal a ie uzvetar i Skljocala li {kljocala.
A nai Paul, sa sve ltakama, uvek kraj nje.
Da, i Ita s tim?l Kamilica je mislila da ie to u redu. U svakom
sludaju, nije imala niSta protiv ito bi naSoi Mari i nemogu6e po-
5lo za rtrkom...
Svaki put smo sluiali iste redi: ,,Jednostavno, neke swari ne
moZel samo da izmislil."
A katkad bi Kamilica kazala ,,Kasnije , kad prida bude ispri-
dana do kraia, moiete da uzmete da je proditate..."
Stalno nam ie uvaliivala neke knjige koje su napisali neki
drugi Ijudi.
Neumoljivo.
Joi pamtim, jedna se zvala,,Lovac u raii".
AIi zapravo samo je Jasper voleo da dita. Sta god mu dode
pod ruku, premda niita od tatinih swari.
Pat je prvo ditao magazin ,,Bravo", a tek kasnije novine, pa
dak i romane...
...ali Jori 1e zato proditao skoro sve odZrl^Verna...
lpak, tadno je: imali smo previSe knjiga u ku6i, tako da smo
5to se tide obrazovanja tek kasnije, mnogo kasnije...
Samo je Jasper predstavljao izuzetak.
Taj je ditao za sve.
Za mene svakako. Tad sam se interesovao samo za ,,Kiker"al,
sportski iurnal u kome si mog6 da nadei sve iive rezultate...
Ali z.a tu novu knjigu, tu koja je trebalo da bude ne tako

41) Nem. Kicker - u prevoclu: iutcr, ludbaler' (prim. prev.)

110
debela kao ona koja joj je prethodila, joi je, kako se Kamilica
izrazila,,,traLio motiv"...
Zbog iega je Matora Mari stalno bila zauzeta na groblju.
Slikala je neke prastare spomenike oko crkve.
Da se kladimo da su na svim filmovima, kasnije kad ih je od-
nela u svoju mradnu komoru, mrtvi ispuzali iz grobova, iivahno
skakutali naokolo i pritom nosili krpice od pre nekoliko stotina
godina, znate - pluderhozne , perike moida?
U svakom sludaju matori.ie sa Kamilicom, Paulom i sa mnom
- ti, fhdel, nisi hteo da podel sa nama - napravio izlet naiim
kombijem marke ,,Mercedes" u okolinu grada Minstera...
...ovog puta bez Mari, koja moida, poput Tadela nije imala
ielle lh je samo bila loie raspoloiena...
No, kutiju je pozajmila wom tati, ito inate nikad ni.ie dinila.
I kada smo dospeli u Telgte, uzeo je da slika kutijom ita mu
je jo} falilo od motiva i slidno...
On, koji nikada nije slikao, ispucao je sad nekoliko filmo-
Y4...
U to doba sam ve6 bio prestao da nosim itake. Pokazao sam
mu kako treba rukovati ,,Agfinim" aparatom, hm, da ne moie
jednostavno, kao Ito je to Mari dinila, da slika po oseiaju, dri.eii
aparat na stomaku...
Ali slika u njegovom traiilu bila je samo slika najobidnijeg
parkinga, skoro potpuno praznog. Tir ne bi mog6 da u'vati nilta
osim berona.
Bio je ostrvo, taj parking, jer ga je jedna reka okruiivala le-
vo i desno da bi se opet spojila tadno na mestu gde su se nalazili
ostaci neke vodenice...
I to je slikao, ostatke te vodenice mislim...
Ali uglavnom se primio na onaj sasvim izbetonirani parking,
jer se tamo - ,,tadno ovde", kazao je - ,,pre oko tri stotine godina
nalazila gostionica'Kod mosta', koju iu uzeti za mesto radnje".
Navodno su tu konatili trgovci, koji su prevozili svoju robu *
bale sukna i punu burlcl prclio t.ttosta na reci Ems.

I t1
 !
,,U to doba", kazao ie tvoj tata,,,besneo je rat, koji nika-
ko da prestane, iako su vei godinama tekli mirovni pregovori u
Minst"ru i Osnabriku." I zbog toga su kao tu gostionicu ,,Kod
mosta", koja ie swarno nekada postoiala, do poslednjeg mesta
ispunili neki pisci, koii su bai tu hteli da odrie sastanak, tu gde
je sada skoro prazan parking...
I ti pisci su kao ditali odlomke iz svojih knjiga' Stvarno kom-
plikovano itivo, doba baroka i to...
I sve to, jer je Tadelov tata i sam doZiveo nelto slidno: kada
se, das ovde ias onde, sa go-
!e bio joi sasvim mladi pisac i sretao
milom drugih pisaca."2
Sigurno je ispucao tri filma na tom parkingu' A ja sarn mu
po-og"o da izvadi i stavi rolne u aparat. Naime, morali su da
t.,d,, i"kn postavljeni da crvena strana zaltitnog omota bude
okrenura ka prednjoj strani. Thkve srvari on nije umeo da uradi.
Ali brzo je ukapirao u demu je bila stvar. Glavni trik je ionako u
tajnosri izvodila kutiia...
Ono neito liudi na parkingr-r fiksiralo nas je pogledom, jer su
bili prepoznali matorog, koji nije prestajao da ikljoca'
Kako nas ie bilo blam.
Moida baI zato ito im se tatica udinio poznatirl, podeli su
da misle u sebi: ,,Ma ita ovaj brkati ima da traii ovde ?"
Nego ita, Lara! Sigurno su rekli sebi: ,,Moida misli da su ov-
de sahranjene neke prljave tajne, koje bi mog6 da iskopava deo
po deo.
Ali on niie mnogo mario 5to su 8a ti ljudi zagledali.
A inade je ta prida koju nam je pridao dok je Skljocao nao-
kolo bila swarno uzbudljiva. Tadno je znao oko dega su se vodiii
mirovni pregovori. St, tr., Svedani hteli da zadri.e po svaku cenu,
na sta su se FrancuziloLrli i kako su ve6 rada Bavarci i saksonci

42) Izmiitieni susret baroknih pisaca, ko)i u pripoveci oformliuju ,'Crupr't

1967", Grasova je parabola za susl'ctc ,,Grupe 47", udruZcnia knjiZevnika ko-
me je i sam pripadao, poslc Drugog svetskog rara (prim' prev-)'

tt2
a
hteli da ispadnu pametnice. Isto tako, bio je svestan da u to doba
red viSe nije bila prevashodno o tome koja je religija 'ispravna',
vei da su se tvrdokorno pogadali oko podele zemljilne vlasti. Th
zbog toga je malo ostrvo na kome se Kamilica rodila, ali isto ta-
ko i Grajfsvald - grad u kome je kasnije pohadala Skolu i udila
da svira orgulje - otad pa zadugo vremena pripadao Svedanima.
I sad ponekad Kamilica zna da kaZe: ,,Potidem iz Svedskog dela
Prednje Pomeranije."
I tadno iz tog perioda potide pesmica koju bi Thdelov tata
pevulio uvek kada bi ti, Lena, na danskom ostrvu Men provodi-
la raspust zajedno sa nama i ne bi mogla da zaspii. Ta pesmica,
u stvari, nije bila uspavanka. Podinjala je sa: ,,Bubamaro, let,
Iet...", a zavriavala se sa: ,,Pomeranija je spaljena." A izmedu su
i5li neki jezivi stihovi poput: ,,Pomoli se, dete, pomoli, sutra ie
doii Svedani..."
A dalje je illo: ,,Noge 6e ti, ruke 6e ti ii6upati; Stalu 6e ti,
kuiu ie ti zapaliti."
Pa zapevaj je, Lena! Ti volii da peva5, ne?
Samo ako svi budu pevali...
Ajmo: ,,Bubamaro, let, let, ode tata u rat klet..."
No, sve te fotografije koje je tvoj tata s Paulovom pomoii
snimio prvo na onom parkingu, a potom i u gradu, gde se nala-
zila jedna kapela sa kipom Madone pred kojim su se hododasnici
molili da budu izledeni od raznoraznih bolesti, bile su potom
obradene u Marinoj mradnoj komori i to uz pomoi nekog trika
koji niko od nas...
Takode, niko ih nikada nije ni video, pa dak ni Kamilica.
A tvoj tata je samo kazao: ,,Ispale su ba5 dobro. Nekollko ih
je, doduie, malo zamu6eno."
Ali gostionica ,,Kod mosta" se navodno jasno mogla videti.
I koliko je Stala imala i da su i gostionica i itale bile pokrivene
trskom i da nisu bile ni najnrar-rje oiteiene u ratu.
Budu6i fotogra{, dao je taitrc podatke: ,,Verujte mi, deco! Na
jednoj od slika odmah isprctl ,.tlaz,t tt gostionicu stoji jedna oso-

113
ba, koja, iako malo nejasnih crta lica, ipak moie da se prepozna'
Ja cenim da ie to gazdarica te krdme, izvesna
Libuika, opitepo-
znata pod nadimkom Hrabrost."
A onda je prolulkao joI nelto o portretima koje je uspeino
napravio kod one vodenice i u kapeli u Telgteu: ,,Jednog tipa po
ime.rtl Greflinger i jednoga koji je nazivan grubijanom, a kasnije
je postao poznat, uhvatio sam na obali Emsa, dok sam u kapeli
,rrlik"o l.drog mladog pesnika po imenu Sefer kako kleti i krsti
se..;
Ali ovo je ispridao tek kada smo, kao i svakog leta, vei bili
na onom danskom ostrvu na kom se Kamilica oseiala savrleno
sreinom, tata uvek bio dobro raspoloien i gde je najdeS6e vlada-
lo lepo vreme.
Ali matori bi se uvek samo kratko proietao s nama, preko
livade pa do plaLe, ier bi hteo da se vrati svojoj malini marke
,,Oliveti"...
...i jer je kucanje to Ito ga je odrZavalo u dobrom raspolo-
i.enju.
Svaki put kad bismo letovali na Menu, mala Lena bi polla sa
nama. Bila si nevideno slatka...
...ali si nam ponekad i3la na iivce sa svo.iim glumatanjem'
U pravu ste, naZalost' Ali oplte je poznato: mlado se drvo
savija. No, d" je tu bila i mala Nana, za koju tada nisam ni znala
da postoji, prisutna, sigurno bih malo manje glumatala'
Steta, Tadel, 5to nisi i ti sa nama...
...i to samo zato ito u ,,Vokdorhusu"43, ku6i koju je Kami-
lica iznajmila, i koja se tako zvala, jet je zapravo bila samo kuia
nekog kravara, nije bilo tekuie vode niti struje, nego samo pe-
trolejskih lampi i sveia.
Nama je to bilo oke.i...
...a uveie bi stvarno bilo prijatno.
Ali ne i zaTadela, koii ie viie nego mi polagao na komfor'

43) Vokdorhus (dan. Vogterhazs) - bukvalno: duvareva kuia (prim' prev')

114
 Kazao si: ,,Pa tamo je k6 u sovjetskoj okupacionoj zoni."
Ja sam, pak, straino volela da provodim vreme na tom ostr-
vu, dak i ako sam, naialost, desto morala plakati, jer sam uvek
pomalo ose6ala nostalgiju za Rike i Mike, svojim velikim sestra-
ma. U podetku me.ie papa, jer sam ioi bila mala, dovodio iz Ber-
lina. Kasnije, kad sam ve6 bila polla u Jkoiu, sasvim sam sama,
k6 pravi iunak - svi su mi to rekli - putovala prvo vozom kroz
Istoinu Nemadku sve do Varnemindea, onda trajektom preko
Baltidkog mora i na kraju danskom ieleznicom do Vordingbor-
ga, gde su me sadekali moj papa i va{a Kirmllica. Zapravo sam
mogla da povedem i malu Nanu sa sobom, samo da postoja-
nje moje sestrice nije duvano kao porodidna tajna. Nije je bilo
i tadka! Medutim, vi ste momci bili nevideno fini prema meni,
iako bih vam ponekad, kako se Paul izrazio, i5la na iivce. Jasper
i ja smo uvek pridali iedno drugom viceve pre spavanja. Ja sam
oduvek bila siaba na viceve. O, dal Mnogo smo se ietali, preko
livade pa do plaie, gde bi mi papa r-rvek trai,io da njemu za ljubav
otpevam nelto na niskonemadkom dijalekru, iro sam naudila u
Skoli: ,,Dojdi mi, dojdi, samuvam vo eden svet...." Ili bismo tr-
dali kroz iumu, koja fe podinjala odmah iza ku6e i koja mi se
iinila kao prava praiuma tako da bih se preplaiila i saplela o ko-
renje i desto pala. Naialost, plakala sam zbog toga. ,,Daj, nemoj
opet da glr-rmatai!" povikao bi tada Jasper, k6 da si naslutio da 6u
kasnije stati na daske koje Livotznaie..."
Vei tada si, za razlikr"r od nas, znala ditave pesme napamet...
I tu sam, na tom ostrvu, u tom ku6erku, koji mora da mi se
dinio kao neka koliba iz bajke, onda bolje upoznala valu Staru
Maru. Dotad sam je samo ponekada vidala, kad bi me papa dva-
put nedeljno uzeo od mame. U njegovoj radionici morala sam da
se igram dugmiiima, koje je papa, koji je naialost, kao ito vam je
poznato, bio sve drugo osim normalnog oca koji se igra sa svojom
decom, za mene pozajmio oci l)ata cla se igram njima...
Nije tadno, LenalJa sam ti, tvoi batar Thdel - clobar k6'leb
- naiao tu dr-rgmad.
115
 Svejedno je ko ih je doneo, ili...? U svakom sludaju, vaia
Stara Mara, koja mi je delovala nekako misteriozno, viSe me je
puta, svojom podjednako misterioznom kutijom, fotografisala
kako se igram tim dugmi6ima, pri demu bi mi uvek dolapnu-
la: ,,Poieli neito, Lenice moja, poZeli neito, mi5i6u." Naialost,
zaboravila sam 5ta sam to tada tako tarko ielela. Moida, ne,
sigurno, da papa deiie dolazi kod-.. Dobro sad. Ali ovu krajnje
misterioznu kutiju, o kojoj su mi Jasper i Paul napridali i dude-
sne i straine stvari, nosila je sa sobom i kad nas je poseiivala na
nekoliko dana na ostrvu. Pamti5 li jo5, Jasper, kako smo svi trdali
sa valom Starom Marom preko pustare do bedema - kako je pa-
pazvao zid koji je okruiivao taj deo ostrva?
Tadno! A matori ie opet poteg6 onu ivaku koju je uvek dr-
iao u pripravnosti za sludaj da njegovi i Kamilicini gosti pri-
stanu da sa njim obidu bedem. A ta je prida, koju mu je valjda
ispridao uditelj Bage, od koga smo i iznajmili kuiu u kojoj smo
letovali, uvek podinjala tako 5to je matori ili nama ili drugim
lludima driao lekciju iz istorije , ier ie naime hiljadu osamsto i
neke, kada je Napoleon vladao svud redom, a Englezi zbog toga
bombardovali i zapalili Kopenhagen, jedna engleska korveta -
il' bele fregata? - dojedrila do naieg ostrvar i to tadno plovnim
tokom kroz moreuz prema gradi6u Stee44, moguie da bi i njega
torpedovali i zapaltli. Ali seljaci sa ostrva Men su jako brzo ofor-
mili domobransku jedinicu, sastavljenu od pedesetorice ljudi i
sa jednim kapetanom na delu, koji je zaPravo bio plemi6 i ze-
mljoposednik. Ti ljudi su preko no6i hitro podigli zemliani zid
dui tog dela ostrva i jo3 u sredini napravili jedan breiullak, na
koji su stavili jedini top koji je ostrvo imalo. Dabome! Prida je
da su to postigli za taino.iednu no6. A slede6eg jutra zagruvali
bi onim jedinim topom Ito su ga imali svaki put kad bi dunuo
vetar koji je pasovao korveti te bi ona polla da zauzme kurs kroz

44) Srce (dm. Stege) - glavni grad ostrva Men, sa oko 4'000 stanovnika
(prim. prcv. ).

116
moreuz prema Steeu. Prirodno, tad bi korveta - il' beie ipak
bila fregata? - iestoko uzyraula pallbLr. Dan za danom. Skoro
cele nedelje. Ali onda je jedne subote, danski kapetan poslao ka
fregati vesladki damac, na kome je bila istaknuta bela zastava,
sa tri doveka u njemu, od kojih je jedan bio neki bogati seljak
iz mesta Udbi i taj je seljak, ne znam tadno koliko dugo, vodio
pregovore sa kapetanom engleske fregate, jer je, naime, sledeieg
dana, u nedeliu, ieleo da uda kierku za sina jednog drugog bo-
gatog seljaka iz mesta Keldbi. Zbogtoga,kazao )e, naia danska
domobranska jedinica ceo jedan dan neie biti u stanju, poito su
svi iz dete pozvani na svadbu, da puca iztopa u Pravcu korvete. I
zato bi on Zeleo da, kao prvo, predloii engleskom kapetanu pri-
mirje na odredeni rok, a kao drugo, da njega i tri njegova oficira
iz sveg srca pozove da budu podasni gosti na svadbi. A nakon
toga, u ponedeljak, kazao je seljak sa ostrva, moZemo opet da
otpodnemo da gruvamo topovima. Posle kra6eg savetovanja obe
strane su se sloiile da je ovaj predlog sasvim okej. I kaiu da je sve
i proteklo prema tom planu. Odmah posle svadbe, na kojoj se,
pretpostavljam, iestoko cugalo i izlela se torta sa Ilagom, topovi
su podeli iznova. To je trajalo sve dok se engleski ratni brod, po-
5to nije mogao da se probije prema Steeu ili poito mu je dojadila
ta silna pucadina, amoi.da i zato ito je podelo da mu ponestaje
municije, nije jednostavno okrenuo nazad i punio jedrima ot-
plovio put Selanda. No, taj bedem, kao i rov uz n1ega, a i onaj
breiuljak u sredini na kome je stajao top, joI uvek postoje, samo
Ito su u meduvremenu ti rovovi zarasli u korov i ibunje. A ipak
ti, Lena, jednostavno nisi htela da poverujei u tu pridu koju nam
je ispridao woj papa i uvek bi uzviknula: ,,Laie5! Opet laiei!" Je
I' da da je tako bilo, Paul?
Pa kako odekujel da se ona seti? Bila je mnogo mlada od
nas.
Ali Lena se sigurno joi rnoie setiti one prodavnice na plaLi
koju je dri.ala gospoda J'irk i u koioi je za svoje sestre Mike i Ri-
ke nakupovala ditave kcsc ,,ncgro" bombona i 5tapiia...

t7
 Jokl Ili samo kao kroz maglu. Ali bi6e da je bilo tako, zato
Ito je papa, naime, desto umeo da prida takve ekstremne pride,
narodito pred spavanje, nakon Ito bi nas Kamilica, koja je uvek
bila swarno fina prema meni, sve podelkala. No i ti si, Lara, si-
gurno sliino propatila zbog nf egovih podvala. A kasnije i mala
Nana kada bi je papa ponekad, sigurno rede nego ito bi se poZe-
lelo, posetio u kuii njene mame i seo pored njenog kreveta Pre
nego Ito bi utonula u san. Sve same izmiiljotine! Od kojih su
neke, svakako, zvudale - zar ne Lara? - bai prelepo' Ali onda ie
va{a Stara Mara, koia je sa nama illa do bedema, svojom, meni
tako misterioznom fotokamerom ili, kako vi to kaiete, kutijom,
i to otpozadi, savivii se pa kroz noge, nadinila ne znam ni sama
koliko slika tog bedema i sve one vode pred njim, koja bi tas bila
tamnoplava das opet svetlucala srebrnkastim sjajem..'
Ispucala je sigurno bar tri filma.
Tati nikad nije bilo dosta slika.
Ali samo je meni, kasnije kad sam ve6 ponovo morala u 5ko-
iu, pokazala neke od tih slidica. fhdel neie hteti da poveruje, a
moZda ni Jasper isto tako, jer se tu moglo jasno videti da papa
tog puta nije slagao. Moglo se videti kako su se brojni seljaci sa
Mena, sigurno ih je bilo viie od pedeset, u nekim smelnim uni-
for-"-" postrojili iza bedema i onog topr. erk je i brod bio
prikazan; imao je dva jarbola, mnogo jedara i bele obiadi6e koji
su mu dimili pred trupom, jer se, kako je Jasper kazao, bez pre-
stanka ,,gruvalo iz topova". Naravno, bilo je slika i sa svadbe -
svi gosti su plesali u nekom ambaru, engleski oliciri takode, dak
je i kapetan igrao sa mladom. Mora da je bilo veselo. Sve sama
nasmejana lica. Samo se mladoienja dinio ozbiljnim, izgleda da
se, bogtepita zaIto, nije mogao smejati. Stara Mara mi je poka-
zala i fotoportret kapetana danske domobranske dete, na kojoj
se videlo kako on, uprkos svome neobidno velikom trorogom
ieliru, neobitno podseia na nekog, jo5 uvek smatram na onog
uditelja Erlinga Bagea, od koga je moj papa i duo ovlt odigledno
istinitu pridu o izgradnji bedema. U svakom sludaju, otad mi je
118
uvek polazilo za rukom da poverujem skoro u sve 5to bi mi papa
napridao, dak i onda kada bih krilom morala da kaZem sebi: Ti-
pidno, evo ga kako naialost oPet laZe...
A ni mi, koii ovde sedimo i pridamo li pridamo, ne moiemo
da budemo sigurni na ita 6e nas joi sve nagovoriti - i Ita ie od
toga ispasti na kraju...
Moglo bi joi da ispadne stvarno neprijatno...
Ali moida i veselo...
Ili moida nas i rastuii...
Pa dak i ako se radi samo o pritama odranije, kada smo jo5
bili deca i imali Lelia...

Poieli ne5to, poZeli nelto! Ali Marina kutiia niie se bavila

samo ispunjavanjem ielja. Kada biste je neito naljutili ili kada
bi vetar dunuo iz pogreinog smera ili kada bi je itogod drugo
izjedalo - onda nas je - pamtiS li
neki vaskrsli crv iz doba rata -
to joI, Paul? - na neka cela dva-tri filma vradala u kameno doba'
Skljo., ikljoc i ve6 smo bili daleko, badeni niz padine vremena,
prognani u modvarnu oblast...
Mora da si video u njenoj mradnoj komori kako svi mi po-
put horde: deca, majka i ja, dudimo oko vatre, zavtieni u krzna
grickamo korenje, glodemo kosti. Raldupana druZina, sa tolja-
gama i kamenim sekirama uvek na gotovs, tako da ste kasnije, to
jest na poslednjem filmu, poJto glad nikako da mine, svog starog
oca, koji je joI samo sedeo zaludan i brbljao svoje pride...
Ili kako vas !e sve, a naposletku samo Thdela i Jaspera, jer
njih dvojica nisu hteli da veruju u njenu kutiju, vratila u naj-
crnji srednji vek: da po kazni okre6ete todak, kao eksploatisana
dedja radna snaga. ,,Razmaiena derilta", prosiktala bi pa slikala
li slikala kako dan i noi lancima okovani i Iibom terani..' Ali o
tome dak ni Paul ne6e da govori, premda mu je dozvolila da joj
gvirucka preko ramena dok je razviiala slike - to je milost koju
je meni uskratila, iako bi oner inade sve 5to bih poZeleo...

119
FOTOGRAFUE U IVIZU

Od osmoro dece sad je doiao red na najmlade. ,,Konadno", kaZe

Lena Nani, koja je na brzu ruku pozvala sve svoje sestre i braiu
da joj dodu u goste u njenu malenu sobicu, koja je sastaYni deo
stana koji deli sa nekoliko cimera u hamburlkoj detvrti Zankt
Pauli, jer sada je, poito je provela dugo vremena samo sluiaju6i
druge, na njoj da govori. Stolice je morala da pozajmi, tanjire i
dale isto tako.
Po5to su se svi odazvali pozivu, malo je tesno za stolom, na
kome su u dinijama iznetavegeterijanska jela: pekmez od leble-
bije, izmelan s uljem, gusta ka$a od plavog PatlidZana, bogato
zaiinjena, sarmice od lilia vinove loze punjene pirindem, endi-
viju izmiksanu za umak, maslinke i tursku pogadu. lJz to i mut-
ni sok od jabuke. A medu svim tim, pored cvetova u daiama za
vodu, .stoji, spremna da bude ukljudena, zvudna tehnika, koju je
otac utrapio svom sinu Joriu.
Napolju sipi kiSica, iznova opravdavli jadikovke svih da je
ovo leto na skali kiSovitosti negde izmedu 'jako kiiovitog' i'to-
talno kiiovitog'. Nana se jo5 uvek neika, ne moie da tek tako pr-
va,,prosto owori duIu" kao 5to joj Lena predlaie. Zasada podinje
prigulenim glasom i nekako l:rua1uii tako daTadel- ili je to bio
JorS? - smatra da treba da
je posavetuje da ,,malo uspori"' Ona
govori o uspelnim porodajima, nadovezuju6i na njih u zavisnim
redenicama pridu o sttesu u klinici, u kojoj, kao i posvuda, vlada
manjak bolnidkog osoblja, dakle - prida o svakodnevnici jedne
babice i samo usput Pomene kratak odmor koji je provela u An-
fferpenu: ,,Ah, bilo nam je lepo tamo udvoje'"
Briina oko svoje sestrice - i pre nego ito su Pat i Jori stigli da
opet podnu svoje, a i naiiroko izvesti druge
Jasper da nadugadko
koje sve nevolje posao filmskog producenta donosi u danalnje
vreme *Lara, koiu svi ostali slulaju, kaie: ,,Zapravo ti sad ide

120
prilidno dobro u iivotu, jer, po mom nriiljenju, tvoj flamanski
-la
momak pozitivno Lltide na tebe. vidi se po tebi. Postala si
mnogo oworenija. Podni ve6 jednoml" i, o duda, Nana proiiiia-
va grlo i kreie.

Kao ito vei znate, u principu vi5e volim da budem u ulozi

slulaoca. Jer o svemu ito ste vi doiiveli ili morali da izdrLite, ja
nisam imala ni najmanju predstavu. Kao Ito ni Lena nije ni slu-
tila da ja, mala Nana, uopite postojim, dok joj nai papa - a tad
je ona vei imala dvanaest ili trinaest godina, a ja sedam ili osam
- nije kazao, moida iz rrzloga }to viSe nije mogao da duva svoju
tajnu za sebe: ,,Uostalom, imai malu sestru, koja je viie nego
slatka" ili neito tome slidno. Prilidno .fe kasno izaiao s tim na
sredu. Dakle, odrasla sam kao jedinde , iako sam znala da imam
joi puno bra6e i sestara, koji su, kad bih vas s vremena na vreme
videla, bili ba5 fini prema meni, stvarno jesu. Ipak, onda su Pat i
JorI otiili na stranu da se Ikoluju, Lara takode, jer si, ito mi se
svidelo, ielela da postanei grniarka, a i ja sam volela da radim
stvari rukama... A tdelu, koga jedva da sam poznavala, bilo je
dato dopu$tenje da ode da Livi naselu, gde su osim tebe iiveli joi
Jasper i Paul, koji ti doduie nisu bili prava braia, iako ste, u
principu, obojica - tu, kako je papa uvek znao reii, nije bilo ni-
kakve razlike - spadaii u porodicu. Jedina ja nisam, naialost.
Na.iiei6e sam bivala sama, ali sam potajno ielela da budemo pra-
va porodica, znate, sa stvarno mazno-udobnom atmosferom,
mislim, narodito onda kada bi tata nakratko svratio da nas pose-
ti i najieiie pricao sa mojom mamom samo o kniigama i pra-
vljenju knjiga, isto tako o zaboravljenim ili zabranjenim knjiga-
ma i slidnom, sve dok ja ne bih uzviknula: ,,Alo, joi sam tul"
Ipak, desto bismo, Ito je najdclie bilo lepo, iili nekud utroje, na
sladoled, ili da kupujemo neito za mene 5to ja nisam Zelela da mi
kupe, jer nikad nisam bila i.cljna krpica ili igradaka, pa iak ni
barbika, vei nedeg sasvinr ..lrtr{og, neieg Ito novac nije mogao
da kupi. Zatim, kada sern poile u ikolu, bilo mi je spodetka in-

t2t
 !
teresantno 5to imam tako stare roditelje, koji imaju toliko stvari I

da kaZu jedno drugorne, a ne mlade kao 5to su bili roditelji dru-

ge dece u mom odeljenjLr. Pritom su oboie, u principu, uvek
pridali jedne te iste pride kao da se znaju od pamtiveka' I naf de-
i6e se radiio o osobama koie se bave izradom knjiga ili su se ne-
kada ranije bavile time ili o osobama koje samo piiu o knjigama
drugih lludi. Jednom, joi se sedam, i5li smo sve troje, s majkom
za volanom, preko, u Istodni Berlin, gde su od nekog krilom po-
kupili neito zabranjeno, ne$to Ito je tad obe6avalo i od dega je
kasnife na Zapadu trebalo da postane knjiga. Bio je to stvarno
uzbudljiv dogadaj, jer je neko podeo da nas prati odmah poito
smo proili kontrolu na granici, takode i kad smo se vra6ali na-
zad.,,'lo je dou5nik", kazao je papa, ,,zaro ga plaia njegova fir-
ma." Ali desto smo samo odlazili u sasvimneduinu posetu luna-
parkovima, gde je bilo mnogo Standova i vrteiki, ier je papa na-
rodito voleo luna-parkove.'ihko smo posetili i najveii va5ar, ne-
madko-frar-rcuski narodni festival. On se odriavao u Tegelu, gde
smo se papa i ja sto puta vozili na ringiipilu. Ah, kako nam je
bilo lepol Nismo mogli da se zasitimo. Krug za krugom kroz va-
zduh pa opet iznova. Pa znate koliko je on oduvek voleo ringi-
Ipile, ja takode. Samo 5to mama, od silnog straha, nije htela da
se vozi sa nama. ,,Ni za 3ta na svetu", rekla ie, ,,neiete me popeti
na tu spravLr." A i vala Stara Mara, koju sam tada, valjda, po pr-
vi pr-rt srela, jer ju je papa poveo sa nama na taj festival, i koje
sam se, slidno kao i ti, Lena, pomalo plaiila, jer je uvek stajala po
strani i samo nas posmatrala, nije htela ni po koju cenu - ,,Ni La
milionde!" kazala ie - da se vozi sa nama na ringiipilu. Ali onda
je kriiom slikala mene i niega svojom fotokutijom, o kojoj mi je
kasnije moja velika sestra - zar ne, Lara? - pridala sve same du-
desne stvari, ali i podjednaki broj jezivih; ikljocala ie 6ez pre'
stanka, napravivii veliki broj fotografija u nizu... Kako smo lete-
li visoko u vazduhu, sve ukrug, i oboje pritom bili zaista sre6ni.
On iza, iznad, ispod mene, ponekad kraj mene, t:rko da smo se,
s korpom pored korpe, mogli dri-ati za ruke. eak smo se i okre-

122
tali jedno oko drugog, das levo ias desno, poito se ja ni toga ni-
sam plalila, verujte mi na red, ni najrnanje, poito je moj papa
bio uz mene i nisam morala da ga delim ni sa kim. Ah, kako sam
bila sreinalAli kada smo potom mama i ia, kad nam je sledeii
put nakratko svratio, videle te fotografije, koje su nas ovekovedi-
le trenutak za trenutkom, obe smo se zadudile i isprva nismo
htele da poverujemo, jer je na svim tim snimcima dak i moja
mama, kao iarolijom uneta u prizor, letela, ringi3pilom sve
ukrug, s nama kroz vazduh, kao ito sam vei oduvek potajno ie-
lela: nas troje kao prava porodica. On iza mene, ona ispred me-
ne, a ja u sredini, a onda opet isprepleteni. Ah, al' je to bio lep
prirril Nekako mazan, jer smo bill srs,rlm biizu. Mogli smo pri-
tom i da se driimo za ruke. Ali moja mama, koja se na svim tim
snimcima, nanizanim prizor za prizorom, smejala od srca, a i
pomalo kridala, sigurno od radosti i moida malo od straha, od-
fednom $e sasvim uozbiliila i poprimila poslovan ton. Podela je
da prida o ,,optidkim varkama" i ,,umeino falsifikovanoj swarno-
sti". Ali onda je ipak morala cla prasne u smeh: ,,To se delava kad
se dovek predugo vozi na ringiipilu i nikako da se zasiti..." Ali o
sestrici koja se zove l,ena i nekoliko godina je starija od mene va-
Ia Stara Mara mi takode nije rekla ni red, nemam pojma zaito. A
mama najviie }to je udinila bilo je da rni di poneki nagoveitaj. Ali
kasnije, mnogo godina kasnijc, kada Stare Mare ve6 vi6e nije bilo
na svetu, a ja imala detrnaest ili petnaest godina, i kada smo se mi,
Lena i ja, ve6 mnogo bolje poznavale - a sad smo, za.r ne, bliske
prijatel.iice - oncla je moj papa prvo otidao sa mnom u'I'irgar-
tena5, gde smo prvo sat vremena veslali ukrug. Dozvolio rni je da
i ja veslam, pridao je, ako se dobro se6am, o progonu hugenota, o
Vartolomejskoj noii, u kojoj je toliko mnogo krvi proliveno, i o
nekim drugim sve samim r.rZasnirn srvarima. A onda smo preili u
Istodni Berlin, mogu6e da ic to bilo nakon pada Berlinskog zida,

45) Naziv parka u istoimcnout ll',ttttt tt ccntru Bcrlina, r'idi n:rPomenu [rr.
33 (prinr. prcv.).

t)3
gde smo u'freptolkom parku oti5li u Potragu za motivima, kako
je on to nazivao. Ah, kako nam je bilo zabavno!Trebalo .ie da nas
vidite: kako je tamo bila neka vrsta vaiariita sa Itandovima i vrte-
5kama, triput zaredom smo se vozili na toboganu smrti, ne samo
zato Ito moj papa podiednako voli tobogane smrti kao i ringiSpi-
le, vei i jer mu je taj motiv, kako je kazao, bio preko potreban i
to za jednu kniigu koju joI zadugo neie zavriiti i u kojoj je pred-
videno da iedan starac po imenu F'onti, koji se sa svojom unu-
kom Francuskinjom vozi na toboganu smrti, vesla i svaita jol
radi, bude glavna lidnost.a6 I zbog toga smo oti5li u Tleptoiki
park, gde je on odmah kupio karte za dve uzastopne voZnje. No,
ispostavilo se da ie patio od staratke slabosti, tai tobogan. Poticao
je jo5 iz vremena DRN-a. Stenjao je i skvidao u krivinama tako da
smo mislili - evo si 6e da ispusti duiu. Ali poito je Stara Mara u
to doba ve6 bila mrwa te stoga nije ni mogla da bude prisutna, ali
bi inade u principu bila prisutna da nije na tako neobjalniiv na-
din... Ta znate ve6 5ta ja pretpostavljam. Onda je papa kazao: ,,Ko
zna ita bi nala Mara jo} sve videla ovde uz pomoi svoje kutije..-"
Mislio je sigr.rrno na sve one stvari koie dovek potajno tarko i.eli i
koje se ponekada dak i osware, kao onog puta na ringi5pilu kada
smo mama, ja i papa visoko kroz vazduh..'
Poznato nam je! Ne samo s tobom, i sa Paulom' Lenom, na-
ravno i sa mnom je matori neizostavno hteo da se vozi na tobo-
ganu smrti, kada smo svi zajedno - ali bez'Iadela - opet !ednom
letovali na ostrvu Men i, kao i svaki put, obilazak Kopenhagena
nam je bio u planu i programu. Sto je bilo okej, jer sve je on to
radio s dobrom namerom.'l'ada smo oti5li s Kamilicom u Tivo-
lia7, gde je vladala prilidna guLva i bilo nekih otkadenih vrteiki.
Ali u tobogan smrti niko od nas nije hteo da sedne.

46) Ovdc jc rct o trcicm romanu (lintera Grasa' objavljenom 1995. pod
polje" (nem. Ein tueites Felcl) (prim. prev.).
naziv<rnr ,,Siruko
47) Tivoli Clardens- veliki zabavni park u Kopenl'ragenu. Osnovan 1843, on
jc drugi po redu najstariii z.abavni park na svetu (prim. prcv.).

124
 To je ieleo jedini on"
Mogu6e da smo ga razodarali.
Lepo kaiem: neizostavno je hteo da sedne u tobogan smrti
koji je, onako ultramoderan, ludadki izvijugan i ,r rt.*i- ,p,r-
stom - ha, kad ti kaiem - delovao prilidno opasno. Veliki todak
ili Ita god drugo }to bi se mirni.ie kretalo bili bi za mene okej
varijanta. Okej mi je dak bio i ringiSpil, na koji je lepim retima
dak i Kamilicu uspeo da nagovori da se popne, ali u tobogan, k6
5to sam ve6 rek6, niko od nas niie hteo, pa dak ni Paul, koji mu
je inade rado ispunjavao svaku ielju. A polto sam pustio da me
nagovori i polto je on sa svima nama otiiao na voinju na tai dLi-
novski rolerkoster sa mnogo uspona i padova, morao sam smesta
da povratim, iza jednog kioska, u ibunje. Sreia pa Mari nije bila
tu sa svojom kutijom. Sigurno bi, s obzirom koliko sam dugo
bljuvao, ne-znam-ita-sve-ne od toga napravila.
Ipak, Steta 5to nije po{la sa nama, ito smo bili bez nje u Ti-
voliju, jer je htela da ostane da duva naleg psa; u stvari, to je bio
moj pas.
Ali svaki put kada bi kod nas u selu na brodogradililtu neki
novi brod bio porinut u more, Matora Mari bi stajala gore na na-
sipu i, sto.ieii ili iz dudnja, tadno bi uvrebala trenutak porinu6a.
NajdeI6e je i nala Paula bila prisutna, a Mara ju je kriiom,
ito Kamilici i nije bilo bai previie drago, hranila Zumancetom.
Dozvoljavala bi mi da joj nosim tainu sa rolfilmovima. ,,Ti
si moj asistent, Paul", kazala bi.
To su bili priobalni teretni brodiii na motorni pogon - tad-
no, Thdel, imali su neki nadimak - koji su kod nas u brodogra-
diliStu bivali porinuti u more.
Svaki put bi bilo organizovana propisna feita. Puno naroda
bi stajalo naokolo. Normalni Vevelsfle6ani, a osim njih i neki po-
litidari koji bi doili u goste. Naravno, gradonadelnik - Zakse mu
je bilo prezime - stajao bi gore na bini. Driali su se govori. e ak i
po kiii. Najdeiie bi neka iena sa Seiirorn, kako se to vei radi pri
porinuiu brodova, s bine hitnula flaiu irrrrpenjcrr cla se razbije o
125
 I
pramac. I sve vreme bi se seoski bubnjari i frulaii satiraii od po-
sla. No, Mara se za to nikad nije interesovaia. Svu svoju painju
usmerila bi samo na brod, kako bi lagano pa onda brzo klizio u
St.r, .r"p."r,io diinov.ski talas, a zatim, malo ispred druge obale,
obrasle u gusti trstik, mirno stajao u vodi. Dretdala bi tamo sa
svoiom fotokamerom, drieii je na stomaku ili dudeii, bilo po
kiii ili sLrncu, dok ne ispuca dva, ponekad i tri filma. lJvek samo
na dati brod. A meni bi dozvoljavala da joj pomognem da zarr e'
ni film. ,,Pravimo fotografije u nizu", tako je to zvala. Potom bi
odlazila u svoju mradnu komoru, tamo odmah iza nasipa...
Zato se i zvala,,Kuia iza nasipa".
Moj ju je tata kupio dim je posle one debele knjige zavriio
onu tanulnu. To je bio najdeS6i ruzvoi dogadaja uvek kada bi mu
nova knjiga dostigla visok tirai i tako dospela medu svet.
Swarno ne znam, niko od nas ovde ne zna, kako bi mu to
svlki put pollo za rukom: bestseler za bestselerom, ma 5ta god
novinske mastiljare zakerale o tome.
,,Novac", kaz.ala je Mara, ,,za valeg je oca vaian samo u smi-
slu da ne voli ni od koga da zavisi. Za sebe lidno jedva da mu
nelto treba: duvan, sodivo, papir, s vtemena na vreme i nove
pantalone... "
A nakon ito je kupio onu kr-r6u iza nasipa, rekao mi je: ,,Ina-
de bi je kupilo brodogradililte, sravnilo ie sa zemljom i tadno na
n.ienom mestu podiglo magacin od betona sa krovom od valo-
vitog lima."
-lb je
duo od Zaksea, gradonadelnika, jer se on sekirao zale-
potu svog sela.
Z6ogtogaje tata morao da brzo di veiu ponudu od brodo-
gradililta. ,,Ipak vredi da bude saduvana", kazao je. ,,Sigurno ie
stara bar dvesta godina. Bilo bi bogu plakati."
Ali verovatno ie da ie tu kuiu iza nasipa kupio samo zato
jer mu je ,,Kuia parohiiskog namesnika" postala isuvile budna.
Previie komelanja dok trde niz i uz stepenice. Jer uvek su nam
ru bili drugari, koji su dolazili i odlazili. Siguran sam da ie samo

126
iz tog razloga matori u kuii iza nasipa namcsrio sebi radionicu
sa pultom, sandukom punim gline, vajarskim $tafeiaj.- i ,,rl-
svojim drangulijama.
Jutrom bi otilao da radi, vratio se da popije kaftr pa bi opet
nestao.
Tako je bllo kad je ono driao pacova u kavezu.
Hteo je da bude sam sa svojim pacovom.
eak bi ga i Kamilica retko poseiivala.
Nije tadno. Tek je kasnije iskrs6 raj pacov, mnogo kasnije...
Ipak, r-rvek je hteo da bude ostavljen sam sa sobom, svuda,
joi i ranije - u ku6i od cigle...
Moguie da je dugo ieleo nekog pacova, sa kojim bi mogao
da bude nasamo...
Pa ipak sam desto odlazio u tu ku6u iza nasipa, jer je naia
Mara sa zadnje spoljne srrane namestila mratnu komoru, a Ka-
milica joj je u staroj kuierdi uredila jedan sasvim udoban stan.
A ja, samo ja, smeo sam ponekada, ako bih prethodno oprao
ruke sapunom, da udem r-r njeno ,,svetiliIte", kako je zvala svoju
mradnu komoru. Svaki put bi bilo napero do ludila. Jer ramo
sam gledao kako ona bez trikova, moiete mi verovari, bez ika-
kvih smicalica od filmova pravi ono 5ro je prethodno, srojeii na
nasipu, kad god bi neki motorni brod bio porinut... U svakom
sludaju, razvijai koji je koristila bio je potpuno regularan. I po-
5to je Mara prisustvovala svakom porinutu, svaki put bi se mo-
glo dokuditi kuda sLr ri motorni brodovi, dim bi bili izgradeni i
osposobljeni za plovidbu, sve purovali, prema Roterdamu iii oko
Jitlanda, dak i pri velikim talasima. A za jedan je brod - ne seiam
se viie kako se zvao * njena kutija marke ,,Agfa" dak predvidela
da 6e se prevrnuti pred ostrvom Gotland, a zatim i potonuti. Na
osam ili dak i viie fotografija moglo se videti kako su kontejneri
zbog olujnih talasa proklizali po palr-rbi, klizali sve viIe, sve dok
se brod nije nagnuo i sa svim se onim kontcf nerima, od kojih su
najmanje dva ve6 bila otiila preko ruba u rnorc, prcvrnuo, preko
desnog boka se prevrnuo, joi neko vrcnr(. plrrt:ro sa kobilicom

127
okrenutom nagore, naglo potonuo' nestao' .ioi samo par krpica,
buradi i tako toga... Ne verujete mi? No bilo je tako' Moglo se
vicleti: potpuni gubitak! eak je kasnije iza56 dlanak o tome u vil-
sterskim dnevnim novinama. Kamilica ga nam ie proditala, ha,
a to sam ja ved video na jednoi gomili slika u mradnoj komori i
to je i kutija marke ,,Agfr" vei unapred znala dok je pravila fo-
tografije u nizu njegovog svedanog porinu6a u vodu. eak je bilo
i dlvojice mrtvih, k"tnij. ih je izbacila voda u Svedskoj"' ,,Boie
dragi, BoZe dragi!" vikala je kad je ve6 pri razvijanju filmova
postalo jasno kakvo ie zlo u budu6nosti sna6i taj brod' ,,Samo
nemoj nikom u selu da pridal o tome", prolaptala je, ,,inade 6e
me proglasiti za veiticul Nije to tako davno bilo kada su lludi
i.n. ,lilr-r" mojoj malenkosti naprosto spaljivali. Ti'uda je bilo
u izobilju. Oduvek. "IL molbe nisu pomagale. Odas posla sve bi
bilo gotovo." A onda je nakon nekog vremena dodala: ,,Nije se
puno promenilo otad."
Tadno to servirano je i mojim ulima svaki put kada bi za ta-
tu ,,snimala istoriiu", kako ie ona to nazivala ,,Jedva da se neito
promenilo otad, jedino moda."
Tako je delovalo kada je za njega u Kuii parohijskog namesni-
ha napravila seriju fotografija one velike sobe, u koioj tada nije
bilo ni iive duie tako da su se mogle videti sve one iuto-zelene
plodice, a nakon togrl - zar ne, Paul? - okadila je u kuhinji po-
,itiu. t.k izalle iz mradne komore, na koiima se sada usred sobe
nalazio jedan dugadak sto, za kojim je sedelo par bradatih star-
kelja, sigurno tuce njih, obudenih dudno.
Svi su puiili na duge, glinene lule.
A u delu stola sedeo ie tata u svojswu parohijskog namesni-
ka, u pufnastoj koiulji i sa loknastom perikom'
Bai bih Zeleo da znam kako je to izvela bez ikakvih tehnid-
kih pomagala, koja su danas neophodna da bi se napravile takve
virtuelne scene, nego samo uz pomoi svoje kutije."
TIko je bilo, Jasper, samo uz pomoi ,,Agfinog" aparata' Isto
je bilo i kad ie naia Mari uradila onu seriju sa kitnjastim spo-

t28
menicima pred crkvom, posle se vidclo kako tdelov tata, ovog
puta u svojstvu sveitenika sa velikon'r belom kragnom i u crnoj
mantiji, hoda za jednim kovdegom. Pamtii li joi? Nas troje sa
Kamilicom, koja je u ulozi oialoiiene izgledala k6 udovica, vu-
kli smo se za njim...
Bili smo u crnim brid-pantalonama4s i imali frizwe da se is-
cepa5 od smeha.
Taj prizor nije dak ni delovao straino, vei viie kao da je iz
nekog kostimiranog filmskog spektakla.
Ali ko jeletao u kovdegu moglo se samo nagadati.
eak ni kutija to nije znala.
Moida njegov pacov, koji je riknuo kada je konadno zavriio
onu knjigrr o pacovima.in
i koga je joI dugo duvao u friZideru Matore Mari.
Lei.ao je sleden u pregradi za duboko hladenje, zato ito je
zacelo imao nameru da ga u neko doba odmrzne da bi kutija...
E, sad vei laiete, kao ito inade samo papalai.e...
Ali to je iiva istina!
Mog6 bih da ispridam i joi drugih stvari koje su bile sasvim
Saiave, jer sam skoro svaki put bio prisutan kada bi razvijala svo-
je fotografije, od kojih su neke bile stvarno vickaste. e"k f. i
brodogradililte ,,istorijski" slikala, jer kao Ito su na5u ku6u u
selu jo} r-rvek nazivali Jungouom kulom, tako je i brodogradili5te
ranije, mnogo pre nego 5to je dobilo ime Petersouo brodogradili-
ite, bilo nazivano prema svome vlasniku, brodograditelju Jungu.

48) Brid-pantalone (cngl. (knee) breeches) - kratke pantalone do malo ispod

kolena, najpoznatije varijantc: zapadnocvropske dvorske pantalone 16. i 17.
veka (fi. culotte), nemaikc trad. (koinc) pantalone (nem. Kniebundhosen),
srpske vojniike kratkc pantalone iz pcrioda Prvog svetskog rata, koje su ka-
snije postale i deo narodne noinje, jahadke pantalone, itd. Takode, u srpskom
se upotrebljavaju i slede6i nazivi: bricli.-pantalone, pantalonc na brid/brid2
(prim. prev).
49) Grasov roman ,,Zenka p:rcov:r" (ncrn. Dla ttrirtin), objavl)cn 1986 (prim.
prev.).

129
 T

A iz Jungouog brodogradillita mnoltvo kutera za lov na kitove

je porinuto u vodu. Posada, koju su dinili ljudi iz sela, onda ie
na njima jedrila do Grenlanda i odatle nazad.I na takvom jed-
nom kuteru, koji ie posle duge plovidbe sada, noSen plimom,
St.ro* doplovljavao ku6i i koga mora da je nala Mari s nasipa,
ne pitaj me kako, uhvatila traiilom, razvijene su kristalno jasne
fotografije, na kojima si se ti, Tadel, lepo mogao Poznati. Od-
uvek sam ovo Zeleo da ti ispridam, moZe5 veroYati: ti kao mali
palube, na glavi ti vunena kapa sa ki6ankom. eovede, mora
-od
da te je uhvatila prpa tamo na pudini, narodito za vreme oluje i
visokih talasa. izgled6 si nadisto izmoren. K6 ispljuvak. Stvarno
da te Zali dovek. Naravno, kapetan kutera zalov na kitove bio je
woj tata, ko drugil
Dobro, i }ta s tim? To me ni najmanje ne dudi. Joi dok sam
bio mali, dvrsto sam verovao da on to s harpunom, zato 5to bih,
kad god bi on odlazio na lokalne turneje tokom izborne borbe,
uvek razumevao da on to ide u borbu s kitovima i da...50
Jedino je dudno 5to se na jednoj drugoj seriji tih ,'istorijskih"
fotografija tata pojavljivao u drugom svojswu, naime kao bro-
dograditelj Junge.
To je logidno, jer se pojavljivao u svim svojim knjigama, das
kao glavni dasa, das u nekoj sporednoj ulozi, das ovako das onako
kostimiran, a ponekada bi se jedva mogao prepoznari, no uvek
kao da se sve vrti oko njega, pa bilo da je glavna ili sporedna
lidnost.
Zbogtoga se pojavio na jednoj fotki, koju je Mara, 5to inade
nikada nije radila, uve6ala, kao majstor Junge, sedeii kod nas, u
veioj od soba sa kaljevim plodicama Kuie parohijskog namesni-
ka. Pred sobom ie imao maketu svog Poznatog kutera zalov na
kitove. Stajala je na stolu i izgledala kao jedan od Jungovih mo-
dela koji se i danas mogu videti u Nautidkom odseku Altonskog

50) U nem. jeziku reti Wnhl (izbort) i Wal (kir) jesu homofoni, tj' redi koje
sc razlidito piiu a isto izgovaraju (prim. prev.)'

130
muzeja.5l Sedeo je tamo s velikom, crnorn, ibunastom bradom i
vredastom kapom na glavi.
Sigurno i s lulom.
l\4ogu6e. Ali nas troje je stajalo oko njega, ovog puta kao
iegrti iz brodogradiliita. A iza nas su se jasno mogle poznati ka-
ljeve plodice, koje su navodno sve dobavljene iz Holandije.
Poticale su iz Delfta, plavo-bele, 5to se nije moglo zaklludi-
ti po slikama koje je kutija napravila. Ali tako neito, Paul, tada
nisi mogao da znal - da su ranije kapetani kutera zalov na ki-
tove bili isplaiivani u kaljevim plodicama iz Delfta. A onda bi
oni jedan deo cene novog kutera i sami isplatili tim plodicama.
Bile su neka vrsta plateinog sredsffa. Proditao sam to u jednoj
knjizi o lovu na kitove. I tako su te plodice dolle i u nalu ku6u,
pretpostavljam.
JoI i danas su na zidovima.
Ima nekih na koj ima su nacrtane vetrenjaie inekih na koji-
ma devojdice duvaju guske.
Ali i neke na kojima su bili prizori iz biblijskih prida.
Te nam je, se6ate li se, Kamilica objainjavala, jer je onaznala
sve Zivo 3to setide priiaiz Biblije...
A Matora Mari je morala da za tatu slika svaku od tih biblij-
skih kaljevih plodica pojedinadno, da mu ne bi sludajno pone-
stalo tema.
Bila je naslikana svadba u Kani na njima. I kako se Jakov rve
s andelom. I 5ta joi: Kain i Avelj, pa Zbun u plamenu. Naravno,
i potop, jer su matorom hitno trebale takve horor pride, za onu
njegovu knjigu o pacovima naime, u kojoj...
Mogu samo da se dudim tome, brale, ita su sve ova trojica
doiivela tamo na selu dok sam ja na onom poljoprivrednom
dobru imao posla samo sa kravama, jutrom i vederom sa krava-
m4...

51) Altona - nekada samosrul:rrr srad rr okolini Hamburga, a od 1938. oktug

u njcgovom sastavu (prinr. pr,:v.)

131
 Ili dok sam ja bio u Kelnu na usavriavanju'..
Ipak, za mene to niie bilo nimalo okej. Pre 6e biti da mi je
bilo dosadno to 5to se odvijalo u toj selendri...
Ali Thdel i Paul su se ba5 lepo uklopili u seoski iivot. U sva-
kom sludaju taj sam utisak stekla kada bih, 5to se retko moglo
izvesti, doila na vikend, jer bi mi moj majstor, nekim dudom,
dao slobodne dane.
ISli smo na seoske proslave.
U Vilsteru je dak bilo i velikog godiinjeg valara.
I disko, u koji sam kasnije...
Tiebalo ie da budei tu, Nana, jer je na tom valariStu bio dak
i jedan swarno staromodni ringiSpil..'
Dabome, zaito nisi ponekad dolla u posetu...
Zato 5to...
Onda biste ti i woj papa mogli komotno da se i deset puta
provozate ukrug...
Zato ito sam ja...
A naSa Mara bi vas sigurno svojom kutijom'..
NaZalost, to niie bilo izvodljivo, jer...
Mogli ste da se driite za ruke...
Ovaj, jer Kamilica...
Ili tvoj papa...
Prestanite! Dosta s tim!
AIi meni je bilo dobro kod moje mame, iako bih ponekad
neito poielela u potaji 5to je, naialost, bilo potpuno neostvar-
ljivo. No uprkos tome, rado vas slulam kada pripovedate kakve
je sve vaia Mara ili Matora Mari, kako ju je Thdel zvao, dudesne
stvari svojom kutijom izvodila ili nekako nadarala: sve same fo-
tografije u nizu, na kojima bi dogadaji iz proilosti oiivljavali...
Sta, brale? Znamo,znamo! Pravila ih je ioi dok smo nas dvo-
jica bili malecki. Onda kad nam se Tadel tek pridruiio i mnogo
pre nego Ito je Lara dobila Jogija.
Thd joi o vama, Lena i Nana, nije bilo ni pomena."
A ni o darmaru, ni o tome ko je s kim prvo...
r32
 Iznutra i spolja je Stara Mari svojom ,,agfa-specijalkom" fo-
tografisala nalu kuiu od cigle da bi otac mogao da vidi ko je
ranije tu iiveo i u potkrovlju slikao. Radiio se o nekom ko se ka-
snije itavi6e proslavio i to.iednom naroditom slikom.'2 PreteZno
je slikao takozvane morske pejzate. Brodove sa tri katarke pri
plovidbi sa punim jedrima, ali takode i prekookeanske parobro-
de. Kasnije najdeiie ratne brodove, oklopne krstaie i slidne krn-
tije, naime kada je izbio Prvi svetski rat i kada su naia i engleska
flota podele medusobno da se potapaju po Severnom moru. Bilo
.ie i slika Bitke kod l)oger Benka, kao i Bitke kod Skagerakas3,
pri demu je izginulo mnoitvo ljudi. Ali naslikao je jednu sliku,
koja je obradivala temu pomorske bitke kod Folklandskih ostr-
va. Ona se nalaze daleko, dole prema Argentini. Tir se su videli
ostaci jedne nemadke krstarice, zvala se ,,Lajpcig". U pozadini su
se puiili engleski brodovi. A napred je, okruien talasima, stajao
jedan mornar, na kobilici ili na nekoj dasci koja je joi preostala
od krstarice . I ta1 je jednom ili obema rukama visoko driao neku
zastavu, koja je izgledala kao one zastave sa kojima desnidarski
6elavci i dan-danas defiluju kad 'o6e da se pojave naTY-u. Zvala
se,,Poslednji dovek"...
I ba5 te slike mogla se setiti Marina ,,agfa-specijalka"...
Logidno! Jer je njena kutija umela da gleda u proilost.
Joi pamtim kako je fotografisala telom okrenuta velikom
prozoru, ali pritom gledaju6i preko ramena...
Slidno iskrenuta stajala bi ponekada kod nas u selu na nasipu
i, ddeii kutiju okrenutu napred, gledala iza sebe, kao da je pro-

52) Ovde se govori o slikaru Hansu Bortu (nem. Hans Bohrdt), iiveo od
1857. do 1945, i o njegovoj slici ,,Posledn.ji dovek" (nem. Der letzte Mnnn),
a ko.ia je, najverovatnije joi 1914, r.rastala kao propagandna slika u sluibi kaj-
zera Vilhelma II na temu pomor.ske bitke kod Folklandskih osrrva vodene
1914. Od 1916. ova slika vodi se kiro ncstala (prim. prev.).
53) Najveia pomorska lritk:r rr Prvom .svetskom raru, kod Nemaca poznara
kao Bitka kod Skageraka. l kr,,l l'lnglcz.a kao Birka kod Jitlanda. Tiajala je od
31. maja do 1. juna l9l(r. liotlirrt (prim. prcv.).

r33
 I

Slost tamo, a napred samo vazduh. Izgledala je skroz uvrnuto.

U svakom sludaju, kasnije je nai otac na tim fotkama mogao
da vidi kako je pomenuta slika stajala na Stafelaju, jer joi uvek
nije bila zavrlena. Pred njom je stajao slikar sa paletom i detki-
com u rukama. Iza toga video se veliki prozor odevog ateljea. I,
verovali vi ili ne, tu pored je stajao neko ko je nosio uniformu sa
puno metalnih diidia-bidi.a, uz to i uvijene brkove...
I za togtipa je Mara, kada smo je pitali: ,,Koj' ti taj?" kazala:
,,To j. matori Vilhelm, tadainji kajzer.
Kada sam pitao oca, rekao je - joi se se6am - ,,Tadno je to
ito vam je Mari ispridala, nekad ie kaizer ovde bio redovan gost.
Ne5to slidno dak pi6e i u fridenauikom gradskom letopisu. Gore
u mom potkovlju je Vilhelm broj dva pose6ivao slikara morskih
pelzai.a Hansa Borta. A ispred ku6e bi straiario samo jedan jedi-
ni policajac sa }lemom koji je imao Siljak na vrhu.
eak i nlega 1e oLivela svoiom specijalnom optikom. Moglo
se videti kako staje u stav mirno kada velidanstvo blagoizvoli da
iz.ade iz nale kude.
Kaiu da je taj slikar mnogo kasnije, naime u sledeiem svet-
skom ratu, kada je njegov drugi atelje koji se nalazio van centra
grada, u Dalemu, sravnjen sa zemljom, Postao krajnje melan-
holidan. IJmro je ubrzo nakon toga, siromaian i zaboravljen, u
nekom staraikorn domu.
Matori kajzer je slikaru navodno davao savete: ,,Tir bi trebalo
dodati joi malo pene talasu" ili neito Poput toga. Zbog dega ie
taj slikar - kako mu beie ime? A da! - neumorno poboljlavao
svoju sliku. Moglo se videti kad se uporede verzije.
Njena kutija je bila u stanju da se seti i tako sitnih detalja.
MoZda je njena specifidnost leiala u tome 5to ne samo da je
ispunjavala i.elje, ve( je poput kompjutera mogla da saduva sve
podatke vezane za proilost, iako tada joi nisu postojali hard di-
skovi i diskete.
Zbog toga sam saletao Maru pitanjima tipa: ,,5t, ,. to tr-
ko posebno nalazi u tom foto-sandudi6u?" Ali ona se nijednom
134
redju nije upustila u te diskusije. ,,Ne Zelim da znam, Pat. To je
zagonetka i tadka!", kazalaje, ,,Glavna stvar da moja kutija moie
da vidi 5ta je bilo i 5ta ie biti."
Jer ,,agfa-specijalka" je isto tako tadno znala i }ta se posle
ovog deiavalo u na$oj ku6i, naime da su je u sledeiem ratv zaPa-
ljive bombe pogodile proiavii kroz krov, a njih su Ameri bacali
u izobilju pre nego }to su odludili da vazduhoplovnim minama i
razornim bombama sve sravne s zemljom.
Ali brzo su utulile tako da kad je otac kupio kuiu od cigle,
mogao da vidi samo par nagorelih podnih dasaka u svojoj radi-
onici.
Ali ,,agfa-specijalka" je opet proizvela maestralni fle5bek...
Tadno tako. Moglo se videti kako ti zapa\ivi 5tapiii...
U pitanju su bile zapaljive bombe, punjene termitom, u ob-
liku 5tapi6a.
... - pa jesam lepo rek6?! - jo5 uvek plamsali naokolo te kako
je neko - u pitanju je bio drugi jedan slikar, koji je posle onog
slikara morskih pejzai.a malao svoje slike gore u potkrovlju - va-
tru peskom iz jedne kofe...
Isuviie je gustog dima bilo naokolo tako da se nije moglo
prepoznati ko je dovek sa kofom punom peska. Ali onda je, jo5
pamtim, otac, sigurno po stoti put, ispridao istu pridu: ,,Ne tre-
ba da se dudi5, Jor5, Ito kutija pokazuje 5ta je nekad bilo. Ona je
svalta preiivela: potpuni gubitak, onda kada je izgoreo foto-ate-
lje naie Mari. Ne samo njena mradna komora, vei sve stvari koie
su njoj i njenom Hansu..."
A nakon toga bi uvek kazao: ,,Hans je tada svojim aparatom
marke ,,Lajka" fotografisao tamo-vamo po frontu, 5ta god da je
tada bilo aktuelno. Prvo blickrig i marieve napred, kasnije samo
povladenje..."
Taj ,,Lajkin" fotoaparat Liv ie i dan-danas. Isto tako i onaj
,,Haselbladov". ..
Ali oni nisu umeli da kao kr-rtija vide ni proile ni buduie
dogadaje. '11 doiiveli stc to, a ia uvek iznova: prvo sa mojim
1,35
 I

morskim prasetom, onda sa mojim Jogijem. eak i Lena, kad ju

ie Stara Mari prikazala na sceni, kako igra tipski lik u komediji-
Prirom bi ti mnogo viie volela da glumiS u kakvoj tragediji, sa
suzama, odajanjem i tako tim...
Mora da je Jasperu i Paulu bilo stralno kada je fotografisala
onaj brod koji 1e kasnije u oluji...
...kao 5to je i meni bilo uiasno kada mi je predskazala da mi
se budu6nost na sceni sastoji od tumadenja uloge smelne starice
u komediji... NelVidim sebe sasvim drugadije'.. Na primer...
Ipak, moja mama i ja smo, kao 5to ste i vi sa tim potonulim
brodom, takode doZivele da nam kutiia predvidi buduinost, ali
u naiem sludaju je neito predivno bilo u pitanju. Nedto 5to se
samo poieleti moie, jer iako smo vaiu Staru Maru upoznale tek
pred kraj, i to tek onda kada ju je papa Poveo sa sobom u jednu
kratku posetu koju nam je udinio, ipak nam je .iasno predoiila
Ita je sve njena fotokutija, kojoj sposobnost da gleda u prollost
nije bila jedini talenat, mogla da predvidi. Tako smo se jedan-
put, po najlepiem vremenu, ietali udetvoro duZ Zida,koiije vei
tada s naie strane bio sav Saren od ivrljotina, dudnih simbola i
apsurdnih figura. IIli smo do mesta sa kog se mogla videti Bran-
denburika kapija, diji je gornji deo Itrdao odmah tuizaZida- Ali
tek kada smo produiili dalje, vaia Stara Mara je postavila nas
troje * mama i papa sa strane a .ia u sredini, kao Ito sam oduvek
Zelela - direktno pred Sareni Zid, ondaje ispruZila ruke sa kuti-
jom 5to dalje od sebe i Skljocala li ikllocala, pri demu moja ma-
ma nije mogla da prestane da se smeje. A zatim? O duda! Kada
nam je tokom sledeie kratke posete pokazao ita je kutija izmal-
storisala, videle smo da je na svim slikama - neYerovat not - Zid
bio srulen. I to na svakoj po parde viie, sve dok se na poslednjoj
nas troje * ja u sredini - nismo videli kako stojimo pred jednom
pukotinom Sirokom kao ormar, kojoj su sa obe strane ivice bile
izbijene u cikcak i iz koje sr.r itrdale iskrivliene gvozdene iipke.
A kroz tu pukotinu i pored nas troje pruiao se nesmetan pogied
136
preko ,,Staze smrti"54 odmah tu za uniitenim Zidom pa daleko
na Istok. Sad se dudite, zar ne? No, Thdel odbija da poveruje, si-
gurno komentari5e da je u pitanju ,,neki trik", Jasper isto tako.
Ni mi nismo hteli da poverujemo, ma kako radosni izgledali na
tim fbtkama. Jer u principu, na politidkom planu ili disto na
planu raspodele mo6i, kako bi Lara rekla, joi dugo se neie tako
daleko odmaii. ,,Previ5e lepo da bi bilo istinito", joi uvek mogu
da dujem glas svoje majke dok ovo izgovara. Naialost, papa je
odneo sve fotografije sa sobom. ,,Za arhiv", wrdio je. ,,Tiebaju
mi za kasnije, kada se konadno bude toliko odmaklo." Ali kada
je posle nekoliko godina Zid ustinu - a sa njim i mnogo StoIta
drugo - nestao, i kada vile ni vaie Stare Mare i njene kutije nije
bilo na svetu, papa, koji je tada ve6 u glavi imao razradenu onu
knjigu u kojoj se govori o sruienom Zidu i }irokom polju iza
njega, kazao mi je: ,,Thko je to bilo, Nanice. Nala Mara verovala
je u svoju kutiiu, jer je ta znala ita je nekad bilo i Ita 6e jednom
biti i 5ta lludi iele, na primer da iele daZid padne..."
Mora da je slikala pijana.
Bi6e da se to desilo kad je s njom ve6 krenulo nizbrdo.
U potaji je oduvek bila ispiiutura...
Moguie da je krila pljoske u svojoj mradno.i komori.
To uopite nije tadno, tvrdi Kamilica.
Teiko mi je da zamislim da je naia Stara Mari razvtla ozbilj-
nu zavisnost i to od alkohola...
AIi jeste.
A kad se Tadel usudio da pita: ,,Sta je, Maro? Da nisi trgnula
kojLr preko mere?" dobio je u odgovor: ,,Ja?! Nikako! Ni kap. Ma
ita si ti umislio, barabo jedna!"

54) ,,Sraz.a smrti" (nem. fodesstrefen) - u narodu popularan naziv z.a tzy.
,,Kontrolnu stazu" (nem. Kontrolktreifez): deset mctara iiroku stazu koja se
pruiala odmah uz Berlinski z.icl, na srrani koja je pripadala Istodnoj Nemai-
k,,j: hilt, jc zahrlnjcn,r st:rti tt.r ttjrr. P,,rr1'glc ic hila prcolanr i zrrcjrn.r mina-
ma (prirn. prcv.).

r37
 I

Otac sasvim drugadije gleda na to: volela vas je sve, ne samo

Paula. ZaTadelovu patnju znala 1e da na fotografijama malog
formata nade leka. U glavnim ulogama l-ena je, negde u bu-
duinosti, blistala na velikim i malim pozornicama. Vei skoro
sasvim odrastao mogao se videti Pat na jednoj seriji fotografija,
kako stalno prenosi delove neke fotokopir maiine na istodnu
stranu - 5to ie tamo bilo zabranjeno zakonom. Dabome, zalet-
kel Bila je zabrinuta za njega, za sve vas. e ak je i onaj podmukli
ekser u Naninoj nozi, koji je uvek iznova bivao operisan, no bez
uspeha, pokulala da nade, ali naialost... A kad je Jori podeo da
gricka nokte...
Ja sam vas, pak, Stedeo. Zabranio sam Mari da vam pokaie i
jednu jedinu od onih jezivih fotografija, koje je, istina na moju
ielju, napravila slikajudi obe one zaworene loinice, takozvane
alkove. Jer je njena kutija mogla da unazad sve do sedamnaestog
veka posvedoii ko je sve spavao u tim memljivim sanducima,
neko savivii noge, neko u poluuspravnom poloiaju, neki sa ka-
pamaza spavanje, ne bude6i se, ohladeni: ucvale ienice, bezubi
starci, takode i rano propala deca, koju je odnosila sulica, kasnije
i ipanska groznica.,,Ne", kazao sam Mari, ,,ove fotografi.ie u ni-
zu pogodne su samo za internu upotrebu, ovi silni lelevi."
I dak ni Paul, koji je kao ispomoi u mradnoj komori znao
viie nego 5to sada Zeli da prizna, nije video tu seriju fotografija
u danku s vodom i razvijadem. Svi ti zanavek usnuli: parohijski
namesnici i njihove iene, brodograditeljJunge, na kraju njegova
k6erka AIma. U njenom duianu su negro Stapi6e i kandirani 5e-
ier mogle da kupuju ne samo Lena, Mike i fuke, ve6 i sva seoska
deca, za koji pfenig...
Ali vama ovo ili nije dovolino ili vam je i previ5e. Da, deco,
znam ja: biti otac je premisa koja neprestano mora da se potvr-
du.ie. Thko i ja moram da laiem da biste mi verovali.

138
 M(ITAIV POSO

Bili jednom. A sad su neopozivo odrasli i obavezni da plaia-

ju poreze, broje, kao na primer Pat i JorJ, sede vlasi, postaie,
kao na primer l.ara, iako ne u skorijoj buduinosti, baba, imaju,
kao Jasper, probleme sa prenatrpanim rasporedom, ali opet svih
osmoro sede kod Lene, koja je ovoga puta - u pauzi izmedr-r dva
nastupa u pozoriStu - ta koja se ponudila da bude doma6ica:
,,Ne preostaje bai jako puno vremena, ako hoiemo da zavriimo
posao pre polovine oktobra."
,;\ onda joi i sve mora da se odvija kako papa rcLira. On nas
jednostavno izmiiljal" uzvikuje Nana.
,,A meni stavlja u usta redi koje apsolutno nisu moje", iali
se Tadel.
Skoro pa izgleda kao da neki od bra6e i sestara odbijaju dal.iu
saradnju- Pat govori o bojkotu * ali onda JorI kaie: ,,Ma pusti-
te matorog..." te Paul najavljuje ,,nadisto Saiave pride iz mradne
komore".
Lena iznajmljuje stan u Krojcbergu, na detvrtom spratu jedne
renovirane stare zgrade. Kako se predvida, radi6e se prvenstveno
o Jasperu, Paulu i Tadelu, a ipak su Lara i Paul doputovali izda-
leka. Nana se izuzela iz razgovora, jer, kako kaie, ,,lepo je uvek
iznova sluiati sve same stare pride, vezane za dogadaje u kojima
bi zaista volela da je i ona udestvovala". JorI stoji spreman da po-
deli sa drugima svo.ie najnovije nedoumice. Naoruian tehnidkim
detaljima, opet dovodi kutiju u pitanje: ,,U celoj pridi blesavo je
Ito Stara Mari sve te swari nije slikala ,,agfa-specijalkom", koja je
bila daleko kvalitetnija, vei - siguran sam - najprostijom od svih
modela kutije, naime takozvanom ,,jeftinom kutijom". Thko su
je zvali, jer je koitala sarno ietiri rajhsmarke. Na triiite je izalla
trideset druge, za vrcl-nc svctskc ckonomske krize. Uprkos tome,
prodana je u pri[rliino tlt'vt'rsro hiljada primeraka."

139
 I

Malo opiirnije nego ito bi trebalo objainjava zatim reklamu

firme ,,Agfa", prerna dijim pravilima je potencijalni kupac mo-
rao da sakupi kovanice sa utisnutim skraienicama za mesta izra-
de, A-G-F-A, da bi dobio pravo da kupi kutiju po toi bagatelnoj
ceni.55 ,,eekalo se u redovimaza njul"
Na to Thdel prijavljuje da u nadelu ima svoje sumnje: ,,Sve-
jedno dime bi Skljocala, posle bi svakako varala i muljala, sve
dok ne bismo poverovali, sve dok ne bismo bili prinudeni da
poverujemo."
Sledi iutanje, koje prekida Pat interesuju6i se zalto je Nana
nekoliko godina posle pada Zida promenila }kolu i to ,,pre5av5i
izZapadnoe baI u Istodni Berlin. I da bi postala babica, onda si
joi otiila za Saksoniju, u Drezden." Jedan od sinova - Thdel ili
Jasper? - ne moie da se uzdrii a da ne primeti: ,,Postala si prava
Istodnjakinja." A Nana odgovara: ,,LI principu - jesam."
Lena je iznela na sto posluiavnik krcat sirom, maslinama i
orasima, a uz njega i mnogo hleba. Paul vadidepom otvara flaiu
belog vina. Svih osmoro, koji od sada viSe ne iele da budu odra-
sli, hoie da smcsta podnu.

A kada je na} otac tadno dobio onog pacova na poklon?

Moida za rodendan?
Izgleda da je vei dugo priieljkivao jednog.
JoI gore! Sedeo je u kavezu pod boii6nom jelkom.
A meni je papa kazao;,,Da 6e pacovi nadiive ti nas, lludski
rod" - tako se izrazio - ,,sigurna je stvar..."

55) Prema dekretu od 7. deccmbra 187i. svaka kovainica novca u Nemat-

kom Rajhu dobila je veliko latinidno slovo kao svoju registarsku oznaku, a ta
slova su onda utiskivana u kovanice da bi se znalo gde su proizvedene. Kako
jc ,,Ag6na" ,,jeftina kutiia" koitala detiri rajhsmarke, muiterije su je mogle pa-
zariti po toj ceni .samo ako donesu detiri kovanice od jedne marke na kojima
ie biti utisnuta slova koia speluju naziv te firme (prim. prev.).

140
 ,,...jer su ti glodari bili sposobni da preZive i na nuklearno
zagadenom atolu Bikini..."56
Znamo ih vei, te njegove izrekel
Ali nije mu Mari, nego mu je Kamilica konadno nabavila
tog pacova.
Ali onda je svojom kutijom marke ,,Agfa", ma tek ito je spu-
stio kavez u svoju radionicu...
I)ovoljno je, Paul! Pacov moZe da prideka, iako je ta Zivuljka
stvarno bila strava. Pusti prvo Jaspera da isprida kako ga je Ma-
tora Mari, na taj nadin ito ga je nevideno preveslala, upecala u
jednoj raboti.
Nerado pridam o tome. Nisam se bai uklopio u seosku sre-
dinu. Ti-r nije bilo nikoga s kim bih mogao da razumno porazgo-
varam, ovaj, o knjigama, filmovima, i tako tim swarima. eak ni
s vama. U Skoli nije bilo loie, ali inade: mrka kapa. Vi ste imali
gomilu drugova, Staviie i neke prave prijatelje medu njima. eak
su vam i seoske proslave bile zanimljive.
A Thdel je imao mladu, koja je bila stvarno fina...
A tebe su, Paul, na autobuskoj stanici, koja se nalazila tadno
preko puta naie kuie, vedito sadekivale devojke iz (llikitata, ne-
ke od njih su bile stvarno slatke.
Kokodakale su k6 koko5ke, bile su h-rde za tobom.
Sto naieg Paula nije mnogo doticalo.
Bio si sasvim leieran prema njima.
Ionako si se uvek }etkao sa svojim psom po nasipu. Paul i
Paula dui St..r, r., smeru ka Urendorfu, Bajden{letu...
Rezao je trsku u pruteve i prodavao ih putnicima na prista-
niltu za trajekte po ceni od deset pfeniga po komadu.
Ili bi se nabio u onu kuiu iza nasipa kod Mare, koja bi ga
6ezzvocanla pustila u svoju mradnu komoru.

56) Bikini - atolsko ostrvo u I'uci(iku, jedno od 29 Marlalskih koralnih ostr-

va, iuveno po ton)c ito srr g:r 1944. okupirale SAD i izmedu l()46. i 1958.
izvr5ile na njemu n:rjrrr:rrrjt tlr,:rtlcsct nuklearnih tesrova (prim. prcv.).

14r
 A onda su doila zla vremena, naime kada je stara veitica tre-
balo da nas pazi, jer je tata opet hteo da ode na dugadak put, u
Kinu, lajiand, Indoneztju, na Filipine, i io} ponegde, a zakraj
u Singapur...
eak i Kamilicu uspeo da nagovori na to.
ye
Mora da je to bilo pre nego 5to je dobio onog Pacova.
Bili su odsutni mesec i jade.
Naravno, pacova joI zadugo nije bilo, osim najviie kao ielje
u tatinoj glavi.
Kakav je to cirkus bio pre nego ito su otputovali.
Joi se seiam kako bi gospoda Engel, koja je distila kod nas,
drteii telefon uvek povikala: ,,Iz Kine! BoZe moj, zovu direktno
l7- l\.rne:
Tidala bi sva uzbudena kroz ku6u.
Zvala je Kamilicu: ,,Brzo, molim vas, dodite brzo. Neko va-
Lan zove iz Kine."
Pritom se radilo samo o ambasadoru, koii je uz to bio joi
i knjiZevnik, i sada izrai.avao ielju da mu tata neizostavno po-
nese diigernjadu, jer u Kini, normalno, nigde nema prave dii-
gernjade.
Onda je seoski kollad, duven po svojim dLigernjaiama, zapa-
kovao koju, dak i dve dimljene medu njima, prilidno duge...
li i one otiSle na putovanje?
Jesu
Moie biti spakovane medu darapama i koluljama?
Thko je. A taj je koljad kasnije u znak zahvalnosti dobio od
ambasade u Pekingu jedno pismo sa finim zaglavljem.
Onda ga je uramio i okadio u svojoj prodavnici, odmah po-
red majstorske diplome.
A nala Mara je te kobasice, malo pre nego 5to su otiile na
putovanje, nekoliko puta svojom kutijom marke ,,Agfa", jer je
matori...
Paul je morao da ih postavi das ovako das onako. Jednu po-
red druge, prekrltene. Ona im se unela sasvim blizu sa svojim
aparatom, puze(i preko stola...

142
 Pri demu je tata kazao: ,,Ziuo interesuje }ta te kobasice
imaju da nam ispridaju."
^,
A dok je Ikljocala, mrmljala ie neito nerazgovetno. Zvuialo
je kao kineski.
Al'da pazi na nas trojicu, e to Matoroj Mari nije poilo za
rukom.
.ladela,
Jednom je gadala jer je kobajagi bio bezobrazan, ci'
pelom. ,,Barabol Barabo jednal", vikala je.
Thkve su se stvari uvek delavale kada bi se naliutila na tebe,
jer si stalno dolazio kasno kudi...
Znalaje nadisto da poiizi.
Podela je kradimice da pije.
Pravili bismo se da uopite ne bismo primetili da je popila
koju daiicu previ5e...
A ja ionako nisam nilta drugo radio do u svom sobidku ditao
5ta god da mi dode pod ruku. Il' bih otii6 u Glik5tat, gde sam
imao jednog druga, koji se, doduie, bavio mutnim poslovima,
ali je inade bio sasvim okej...
Kako se zvao ta1?
Bio je stariji od mene. Kakve ima veze kako se zvao? Impo-
novao mi je, jer ga nije hvatala prpa ni od dega. Ne, PatlJesam
ti rek6 da nema veze kako se zvao. lJ svakom sludaju, tu je bilo
posledica, jer smo, naime, moj drugar i ja...
Ali prvo su se tata i Kamilica vratili sa svog putovanja. Bilo
je poklona za sve. Ne pamtim 5ta su sve beie doneli.
Ipak Mara nije ocinkarila, to joj se mora priznati, znate, Ita
je sve u meduvremenu krenulo nizbrdo. Narodito sa Thdelom i
sa mnom, gluposti u ikoli i slidno.
Thdno, nije ni pisnula, matora.
U tom pogledu bila je okej.
Nije dak ni bockala aluzijama na moiu mladu iz sela. Ona ie
imala roditelje koji nikada nisu putovali i koji su bili apsolutno
normalni... Sasvim drugaiiii nego tata. A on je doiao iz Kine sa
jednom Saiavom idejorn koju je tamo smislio. Onda ju je nazvao
143
 T

,,Plodovi malte i razmi5ljanja", tu novu knjigu, na kojojje podeo

da radi odma'po povratku. U njoj se radilo o tome da Nemci vi-
ie nemaju volje da dobijaiu decu i da ie zbog toga Postepeno iz-
umirati, dok u Kini i ioi kojegde u svetu dece ima dovoljno, dak
i viie nego dovoljno. Zamislio je da to bude tanulna knjiga.
U svakom sludaju, za nju naia Mari jedva da mu je trebala.
Mog6 je sam sve da izmisli, tako da neko vreme ona nije
imala }ta da slika.
Moie, pak, biti i da su one fotografije sa diigernjadama, koje
mu je sigurno razvila pre odlaska u Kinu, pruZile dovoljno mate-
rijalaza njegovu novu knjigu, ier je on od tih kobasica...
U svakom sludaiu Mara ie sad bila dokona. Samo se joi 5et-
kala po nasipu. Doduie, nosila bi svoju kutiju oko vrata, dak bi
ponekad i ikljocnula, ali ni5ta do u oblake il', kad bi bilo lepo
vreme, u plavetnilo, gde inade niie bilo apsolutno nidega.
Nastavila je i dalje tako, jer je tata, polto je ubrzo zavriio
sa tom knjigom u kojoi su fotografisane jetrene kobasice igrale
nevideno vaZnu sporednu ulogu, a potom, po prvi put u iivotu,
napravio dugadku pauzu...
Nismo bili naviknuti na to, takode ni Kamilica.
MoZda zato ito je vei tada nash.r6ivao ita 6e nas sve snaii, di-
sto ito se tide klime, atoma ili uopite u budtLinosti, mis'im...
U svakom sludaju, tr-r je nastupila pauza. Oko godinu dana
i duie, dok ie kod mene sve Ito je imalo veze sa Skolom krenulo
opet nizbrdo. Ponavljao sam, mor6 sam u Vilster u realku, gde
sam...
No uprkos tome postao si uditeli pre nego ito si podeo da se
bavii filmom, moie biti, jer je kod tebe u ikoli...
...i Thdel je hteo da nam dokaie...
Mora da si kao uditelf bio stvarno omiijen: strog, ali prave-
dan!
Neko vreme si hteo - 5to se produio sve do mene na seoskom
imanju - da postanei policajac. Ali tad je valida vaia Kamilica
.ladel,
kazala:,,A ita 6ei da radi}, kada svi mi zajedno, jer se ov-

144
de, sasvim blizu nas, gradi atomska nuklearna centrala, budemo
poJli preko njiva da protestujemo? Sva tvoja braia: Jasper, Paul,
sigurno i Pat i JorS? Hoiei li onda doii i isprebijati nas svojim
gumenim pendrekom?"
Nije bilo Sanse da to uradim, apsolutno nikakve 5anse. Iako
tada nisam imao niita protiv atomske energije... Zatim sam do36
na ideju da izudim za hotelijera. eak sam se i oprobao u tome.
To je bio cirkus, kad je l'adel oti56 za Minhen.
Na stanici u Glikltatu se joi pravio kao da je sve okej sa
njim. NaJa Mari je specijalno zato, a to je sada joi samo retko di-
nila, dolla sa svojom kutijom i par puta te je uslikala, iz iuteieg
poloiaja, ba} kad si se peo u voz.
I kad .ie voz polazio, joi je triala za njim, ikljocala trde6i...
I vikala je za tobom: ,,Jeste da si baraba, ali faliiel mi, moj
mali Thdel!"
Sve sarne slike rastanka!
Ali nije nam pokazala nijednu od njih.
eak ni meni. Mora da je to Ito je njena kutija naslutila bilo
neJto loie, neka totalna katastrofa u nastavcima.
I zaista, nai Thdel jedva da je nekoliko dana bio odsutan
kada su poiela da pristiiu pisma, svakog drugog dana po jed-
no, sva do poslednjeg adresirana samo na Kamilicu, ni.jedno na
njegovog tatu...
Bila su sva umrljana suzama, toliko ti je nedostajala ku6a...
Joj jadnide!
Mora da mu se promena udinila ekstremnom.
Eto ti sad, pogle', Nana samo od slulanja ved plaie, jer je nai
Thdel...
,,Ho6u ku6i, ho6u kuii", kuk6 si, k6 kasnije I-Ti sa bioskop-
skog platna. Zna{, onaj izborani patuljak lto je stalno traZio da
telefon ira.
Matori je doduie rnislio: ,,t)eiava se. Moraie to da preva-
zide", ali onda je dak i z.:r nfcga bilo okej ono ito .je Kamilica
davnih danir z-akljrriil:r: ,,Nrri'ladei mora da se vrati nazad. Nije

145
nikakvo glumatanje ta njegova nostalgija. Potrebna mu je poro-
dica." eak je i Mari, koja se tako iesto ljutila na tebe, mislila da
je to u redu.
Al' smo slavili kada se vratio.
Ah, mora da ie to bilo lepo.
Ali, nakon Ito sam se dovuk6 kuii, bio sam prilidno depre-
sivan...
Kako da ne! Bio si sre6an k6 kude 5to si mog6 ponovo da
idel u ikolu...
...iako ti je ubrzo opet postala smorna...
Isto kao i meni. To nam je bilo zajednidko.
Samo Jasper nije imao nikakvih problema u ikoli.
A opet su se naljutili na tebe.
Zaito? I ko to?
E'ajde sad ispridaj pridu o onom tvom pajtaiu iz Glik5tata.
Joi je jedino pacov ostao pre te priie, jer se ta blesava swar sa
mnom i sa mojim pajtaiem ionako zbila tek nedeljama posle Bo-
Li6.Pre togaje sve bilo okej. Thdel je bio ponovo sa nama, Paul
se skitao po selu ili bi bio kod Mari. Kamilica se pobrinula oko
poklona. Naime, trebalo je da bude iznenadenje. I swarno, pod
boii6nom jelkom onda se konadno na5lo ono ito je matori vei
dugo vremena ieleo i ito smo mi drZali za jednu od tipidno nje-
govih bubica, ali smo ga, fini kao ito smo umeli da budemo, sa-
mo blago ismejali, naime kavez sa odraslim pacovom u njemu.
A gde ga je vala Kamilica nabavila?
Teiko da ga je naila u nekoj obidnoj prodavnici iivotinja, u ko-
joj se drie hrdci, ptice pevadice, zlatne ribice , sigurno i Larino mor-
sko prase, moida dak i bell miSevi sa crvenim odima, ali nikako...
Od nekog uzgajivatazmija,kazalaje, iz Gisena, koji je pored
zmija tzgalao i pacove, jer su mu trebali za njihov dnevni obrok.
Jedino ie ostao problem transporta.
U svakom sludaju, taj je pacov, koji je sasvim mirno sedeo
u svom kavezu, pokrenuo matorog da ponovo piie. Gotovo sa
pauzom i mozganjem.
146
 A odmah zatim je nala Mara sa svojom kutijom otilla u po-
tragu za motivima.
AIi Paul, koji jei sad kao i pre smeo dazalazi u njenu mrad-
nu komoru, nije niti jednu red prevalio preko usana, jedino da
je na fbtkama koje je Matora Mari napravila slikaju6i tu iivuljku
trdkalo sye viSe pacova naokolo.
Tadelov tata je proglasio totalnu blokadu informacija. Ali
sada smem: na svim fotografijama - bilo ih je na gomile i gomi-
le - bile su ditave nacije pacova, dak i zveri kao iz horor filmova:
pola pacovi - pola Ijudi...
...koje bi matori zatim nacrtao ili bi ih urezao dletom u plo-
de, kako trde, ukopavaju se, uspravljaju se na zadnje noge, sve
viIe, a onda postaju dopola pacovi a otpola lludi, Ito je sve ullo
u njegovu knjigu, koja je opet bila prilidno debela...
Ali nije trebalo da pridamo o tome.
,,To j. tajna", kazao je Paul.
Nisu samo pacovi bili u njoj. Naime, Mari je specijalno za
njega slikala jedan otrcani jedrenjak, koji su radnici sa na5eg seo-
skog brodogradiliitLr doneli na popravku. Bio je nadisto propao.
Mog6 si glat da ga da} u staro gvoi.de.
Medutim, na slikama koje su duvane u mradnoj komori ta
je barka - ito mi je Paul doiapnuo - izgledala sasvim okej i kao
nova, sa detiri Zene na palubi, plovila po Baltidkom moru i svu-
da, na kraju do UzedomasT, gde je bilo mnogo meduza, koje su,
JtaviSe, umele da pevaju...
A jedna od iena na palubi pokazivala je izvesnu slidnost sa
Kamilicom, koja je, pa naravno, bila kapetan tog jedrenjaka.
Jedna druga mogla se prepoznati kao Tadelova majka. A - u to
sam siguran, Lena i Nana * treia i detvrta iena lidile su na vaie
majke. Jedna od njih, ne seiam se viie koja, bila je z.adui.ena za
motor kutera, druga za istraiivanje meduza, jer je naime...

57) Uzedom (nem. [./ser/orn) ostn o u Baltitkom moru, veiim delom pripa-
da Nemadkoj,manjirn I'oljslioj (prim. prev.).

r47
 I

Ako sam lepo razumeo, radi se o brodu sa ienskaiima, ko.ii

je ,,jeftina kutija" Stare Mari...
JoI jednom, Paul: dakle, 5to se posade tide, na brodu su bile
samo iene sa kojima je na5 tatica nekad nelto imao ili jol uvek
ima...
...i naia maika medu njimal
Jedva mogu da verujem: moja mamica na brodu, i to pod
komandom vaie Kamilice...
Posle ste mogli da proditate u onoj knjizi o pacovima koju je
papa napisao kako se ta prida naialost stYarno loie zavriila, kada
su se te detiri Zene joi jednom svedano obukle i stavile nakit, jer
su na morskom dnu legendarni grad Vinetu kao poslednje pri-
beiilte...
Ni5ta od tog nisam znao. Ni o pacovu pod boiiinom jel-
kom. Ni o odeve detiri iene na nekom kuteru ili iedrenjaku. Bio
sam daleko. S"gttor"o sam na jednom seoskom imanju u Svaj-
carskoj, posle sam ii6 u poljoprivrednu Skolu u Celeu58, u me-
duvremenu sam bio zadulen za proizvodnju mleka na jednom
ekololkom dobru u Donjoj Saksoniji i na svoj se nadin politidki
aktivirao, ali nisam imao pojma 5ta se kod vas zbiva, to s tim pa-
covima i slidno. Ni ti, Jor5, nisi ni red o pacovima, koji su em 5to
su bili klonirani em ito su bili pacovi-ljudi... Pritom si davnih
dana, nakon 5to si zavrlio praksu u Kelnu, otiI6 gore u ravnicu,
gde je nai otac sa svojom Kamilicom i tri dedaka...
Morai me razumeti, brale! Desilo se ovako: kada sam ispek6
zanat kod VDR-a5e, nisu me primili u stalni radni odnos. Sta-
nica je stavila zabranu na prijem novih radnika. To je bilo tako
i tu se ni5ta nije moglo. Kra6e Yreme potom zevao sam naokolo'
Tada mi je na} otac ponudio da dodem kod vas na selo. ,,Bilo bi

58) Cele (nem. CeLk) - grad u nemadkoj pokrajini Donja Saksonija, ima oko
71.000 stanovnika (prim. prev.).
59) VDR (nem.'i7DR, skradeno odWestdeutscher f?unfunk Kiiln) - osnovana
1956. i joI uvek jedna najve6ih radio-televizijskih stanica u Evropi, sa sedi-
item u Kelnu (prim. prev.)"

148
dobro za tvogmalog brata", napis6 mi je, ,,potreban si Tadelu." i
poito je otac ponovo bio kupio jednu ku6u, ovog puta jednu ko-
ja je nekada bila deo jednog seoskog imanja u Krempe5koj mo-
dvarnoj oblasti, kont6 sam, druga sredina, preselio sam se u to
selo u opltini Elzkop na drugoj obali reke St.t, gd. su sve kuie
bile poredane dui jedne jedine ulice, i post6 sam, isto kao i moj
brale, pravi paor. Pred odevom seoskom kuiom nalazlla se jedna
velika crvenolisna bukva. Bilo je i mnogo praznih itala i ambara.
Tu sam stanoyao sa nekim cimerima. A jedna iena nam je bila
kao 5efica, i ta je uvek znala ita se radi ili ita bi trebalo da se radi.
Oseiao sam se k6 da mi je to porodica, a porodicu dugo nisam
imao. A kada bih trajektom prelazio Ster i dolazio kod vas u Po-
setu, nisam Zeleo samo da posetim tebe, Thdel, ve6 i da u odevoj
radionici vidim pacova u kavezu. Naravno, i Staru Mari, koja mi
se udinila sitna i uvela, smeiurana nekako. Obradovala se, dini
mi se, i kazala:,,Ha, Jor5, bai si porastao." A onda me je, jer sam
imao kosu do pleia, slikala zaledno sa onim pacovom. Devede-
set devet posto sam siguran da je kutija kojom je slikala bila bai
,,jeftina kutija" od detiri rajhsmarke iz trideset druge, i da... A
pacov je bio braon boje, nije bio od onih belih laboratorijskih.
Ve6 sam mog6 da zamislim 5ta bi iz toga moglo da proizade. Na
takve swari bili smo - 5ta kaie5, brale? - naudeni odmalena. Ali
o demu se radilo nije ispridala nikome od nas.
Nije ni meni kada bih vam doila u posetu. Odmah po zavr-
Ietku mog Segrtovanja kod onog majstora na Dobersdorfskom
jezeru, koji je od svojih Segrta zahtevao da nemaju taine. Zbog
dega je hteo da me natera da ditam naglas svoj dnevnik i to jo5
ujutru dorudkom kada su svi bili okupljeni za stolom. Odbila
za
sam da to udinim, ali ni sa kim, dak ni sa Kamilicom, a pogotovo
ne sa taticom, nisam htela da pridam o tome zalto sam otiSla u
Kapeln, gradii na morskom rukavcu S1"1, gd. sam nalla drugog
majstora i svoje iegrtovanje sasvim normalno privela kraju. eak
sam i nalla posao u jednoj selendri u pokrajini Hesen, ali tu se
previle fabridki... Samo sirm pravila robu za iiroku potrolnju,
149
zbog dega sam se vratila u Berlin, pri demu sam se tokom selidbe
zallublla u studenta koji mi je pomagao da prenesem nameitaj.
AIi o tome - mislim ita je od tog ispalo - ne volim da pridam.
Moja deca mogu kasnije da ispridaf u, ako budu imali volje za to:
kako je na podetku taj brak bio sasvim veseo, a onda otiI6 do
davola - ne, Le na, stvarno neiu da pridam o tome - te kako sam
se kasnije opet r,rdala i sve je krenulo nabolje. Ali o tom pacovu i
5ta je tatica planirao sa njim, jedva da sam nelto znala, jer se od
njega, dak i kad bi dolazio u Fridenau da me poseti, o tome nije
mogla duti ni red. U kuii od cigle sada je Ziveo jedan par, sa ko-
jim je tatica pravio dasopis koji je trebalo da se zalai.e za socijali-
zam, ali za onaj pravi, demokratski. Zatimje taj par dobio decu.
Mora da je bilo nelto u naloj kuii od cigle, mislim - nelto }to
je pospelivalo tolike prinove kod onih koji su je nastanjivali. A u
gradu sam jazajedno sa drugim grndarima, u jednoj umetnidkoj
radionici, a ponekad bih sa svojim mladim sestrama...
Ah, kako je to bilo lepo, kada je Lara dolazila da me poseti.
JoI sam bila dete i divila sam ti se kada si na pijaci u Fridena-
uu prodavala svoju lepu i, kako je mama kazala, previie jeftinu
grndariju. Ali inade nisam imala pravu predstavu ita ste to radili
tamo na selu. Zbog dega sam od cele te pride sa pacovom jedino
znala daje papa oduvek kriSom ieleo da ima pacova te da mi je
kazao... Ali nisam ni slutila o brodu punom iena, koje su nekad
bile njegove ili to joi uvek jesu, kao vala Kamilica }to je joi...
Ne samo ti, Nana, niko od nas nije imao pojma.
Jer dak ni Stara Mari nije odavala informacije.
On uvek sakrije poneku swar.
Zbog tega niko ne zna ita u njemu uvek duka...
Apsolutne gluposti, to ito pridate! Zar ne kaie on sam, kad
ga dovek pita: ,,Ko trali, na(i 6e me sakrivenog u kratkim i du-
gim redenicama..."
Moie biti da u svakoj njegovoj knjizi ima da se nade neito
egoistidno...
Zbogtoga su ispale tako debele...
150
 ...kao i ona sa pacovom.
Otpodetka mi je bilo jasno da 6e da ispadne nadisto debela,
jer bi, naime, Mara malo-malo pa nestala u mradnoj komori' a
i ja sam, poSto bih oprao ruke saPunom, smeo da udem tamo s
njom. A io 5to sam video, bilo je Sa5avo. Zapravo nije bilo nide-
ga. Beskrajne seobe pacova, procesije pacova, jedno krajnje stra-
,idrro ,"r"pinjanje pacova na krst. U svakom sludaju, lludi viIe
nije bilo, ,ir-o joi pacova", kako je Mari kazala kada ie izvukla
pozitive iz vode sa razviiadem... I sama je bila iokirana. AIi za-
5to j., recite mi, trebalo da ispridam Tadelu ili Jasperu o tome?
Ionako mi niko ne bi poverovao ita je sve kutija umela da izbaci.
Jasper pogotovo ne bi. On
je verovao samo u ono }to bi proditao
u siojim tnjiZurinama. Ali kada je onda onaj mutan pos6, kako
je on nazvao tu provalu, konadno bio otkriven , 1er je nala Mara
uz pomo6 svoje kutije uspela da dokaie kako se taj vaI pos6 od-
vijao, bio je isprva sasvim Sokiran, a onda je...
Sta?l Sta?l euiem li ja to nelto kao ,,mutan pos6" i ,,prova-
Ia"...
Interesantnol
Hajde ispridaj nam vei jednom, Jasper!
Poveri nam se konadno!
Pacova nam je vei viJe nego dosta..'
Okej, okejl Evo podinjem s pridom. Pritom Thdel i Paul vei
dugo zna.iu kako je do toga doilo: radilo se o cigaretama' Njih
,"-, pr.ko trideset paklica, duvao zapakovane u plastidnu kesu
pod kr.,r.tom. Mislio sam, tu su sigurne. Ali onda je Kamilica,
toja ionako uvek sve pronade, usisavajudi udarila usisivadem u
tu kesu. I onda je nastao cirkus: ,,Odakle ti? Pa ti ne pu5iS! Re-
ci smesta odakle ti." Onda je odnela tu plastidnu kesu dole u
kuhinju i bacila je na trpezarijski sto tako da je nekoliko pakli
ispalo napolje. I onda je opet otpoiela sa pitanjima: ,,Odakle?
Od kogai Gde?" Isprva sam drZ6 jeztkza zubima' Svi su stajali
okupljeni oko stola. Kamilica, Thdel, Paul, tadno, i Jori je bio
tu, i - naravnol - naia Mari. JoI uvek sam ncmo staiao' Nisam
I5i
hteo da otkucam drugara. Thd mi je bio jedini prijatelj koga sam
imao. Bio je, rek6 sam, sasvim okej, no drugadijeg soja nego .ia.
Imponovalo mi je kako je bio profesionalan u svom poslu, ka-
ko se nije plaiio nikog. Ali ito sam ja duZe iutao, to je Kamiiica
upornije navaljivala. Thda je Mara, koja je joi uvek stajala sa
vama pored stola na kome su leiale paklice cigareta, odjednom
upotrebila svoju budalastu kutiju, i to iz dudne pozicije, otpoza-
di, ispucavli ceo jedan film i pritom se cereii u sebi. Pih, a onda,
tek $to sam pomislio da je iikljocala svoje, do56 ie i matori, va5
otac dabom.' ,,St" se ovde zbiva?" Na to 6e Mari: ,,Ubrzo 6emo
videti." Onda je, kao da je bilo potrebe za tim, ispucala .ioi jedan
filnr, das dri.eii fotoaparat na stomaku das slikaju6i otpozadi das
opruiivii se cela po stolu. I neprestano slikajuii one razbacane
paklice sa svih strana. A zatim je, pamti5 li to jo5, Paui, kazala
tebi, ali i Kamilici, namignuvii pritom valem ocu: ,Jedva dekam
da vidim ita 6e to zakoji tren da izade na svetlost dana."
Nisu nam dali da vidimo ni deli6 toga. Niko nije znao 5ta je
to navodno otkrila kutija Matore Mari. A ti si, Paul, samo vrdao.
,,fbtalno je kr-rl kako su njih dvojica..." A moi se tata, kome su
fotografije sigurno bile pokazane, kasnije se samo smejao: ,,Ski-
dam kapul Udarili su k6 pravi profesionalci, gvozdenom 5ip-
kom, no6u. Znali su ita rade."
lJ svakom sludaju, Jasper je - to je bilo pouzdano uwrdeno
- sa svojim ortakom, dije ime, medutim, nije hteo da oda, jed-
nostavno obio jedan automar sa cigaretama, koji se nalazio pred
jednom benzinskom stanicom u GlikItatu, koja nije radila no-
6u. Ludadka stvar kako ste to izveli. To jest, kako je to tvoj ortak
izveo, jer si ti za to vreme, ito se lepo moglo videti na Marinim
slikama, samo posmatrao ili duvao straZu. Ali niko nije nai5ao. I
tako ste vas dvojica taj automat na miru... Ne, niste uzeli novdi-
ie, nego samo cigarete. Bilo ih je pet ili moida dak i sedam vrsta,
ne se6am se viie kojih tadno. A onda ste ih razdelili fifti-fifti.
Moglo se lepo videti kako ste ih delili.
A posie toga?

152
 Sigurno je dobio par iamara, ne?
Nije valjda od Kamilice ?l
Lepo sam rek6: moglo je da bude gore. Samo sam morao da
otplaiujem od svog dieparca, mesecima, 5to je u principu bilo
okej. Kamilica je to sredila na svoj nadin. eit",r" radnja obavlje-
na je anonimno. Ali matori se, mislim vai otac, samo smejao:
,,Tako nelto nai Jasper sigurno neie da ponovi. Sto je bilo, bilo
j"!"
Thkav ti je on, moj tata. Sta se desilo, desilo se i gotovo. Jod
pamtim kad sam iiveo u Fridenauu i imao moida jedanaest ili
-fada,
ve6 dvanaest godina. kada je u naioj ku6i, kako je to Mato-
ra Mari uvek govorila, vladao samo ,,darm ar" a ja nisam znao za-
ito je u mojoj porodici sve otiilo do davola... Thda sam sa svojim
drugom Gotfridom ukrao par swari iz Karitatove prodavnice u
Steglicu6n, deialj, ogledalce i joi jednu sitnicu. Ali detektiv u toj
robnoj kuci nas je uhvatio u lopovluku ismesta pozvao muriju.
Onda su oni mene i Gotfrida, koji je hteo da drpi makazice za
nokte u futroli, odvezli ku6i, sa sve rinu-ninu i plavim roracio-
nim svetlom. Gotfrida je njegov otac poiteno izlemao kod kuie,
a on je inade bio prava dobrica, ali i strog. A ja sam, naslutivii
kako ie Gotfrid da prode, brzo podeo da moljakam svog taru,
koji nikada nije istukao nikog od nas: ,,Molim te, molim re, sra-
ni odmah do prozora i pravi se kao da 6ei me srvarno izlemati da
bi dedaci koji stoje napolju iza ograde i gledaju ita 6e da se desi
pomislili da 6u i ja kao i Gotfrid dobiti straine batine." I tadno
to je i uradio. Bez pogovora. Pred prozorom me je savio preko
kolena i pravio se k6 da 6e... Deset i viie puta. I poito mi ni-
smo imali, k6 5to normalne porodice imaju, zavese na prozorima
prema ulici, dedaci napolju su poverovali da sam srvarno dobio
batine. A i ja sam urlao k6 da me dere tako da je moj prijatelj
Cotfrid, kome je sve ovo prepridano, mogao da bude apsolutno
siguran da me je tata...

60) Steglic (nem. Stegliu) .. ietvrt u Berlinu (prinr. prcv.)

153
 A ita se dogodiio sa cigaretama koje su Jasper i taj njegov
ortak gvozdenonl 5ipkom..?
Nemam pojma. Ubrzo sam vas napustio' Imao sam petna-
est, ioi malo pa iesnaest, kada sam oti56 na godinu dana u Ame-
riku u okviru programa za razmenu daka, 5to je za mene sigurno
bilo okej, ali za Paula...
Da ie kladimo da je Matora Mari malo-pomalo pa populila
cigarete koje su bile Jasperov deo plena?
Mogu misliti: na muitiklu i podevli dak i pre dorudka'
Uostalom, taj moj ortak s kojim sam obio onaj automat sa
cigaretama je kasnije, mnogo kasnije, kad sam ja ve6 bio podeo da
radim kao filmski producent u studiju,,Bavarija" i imao sopstve-
nu porodicu, postao poreznik, u Elmshornu ili Pinebergu' AIi u
Americi, gde sam inade iiveo u.iednoj mormonskoj porodici"'
U svakom sludaju, ja sam ostao sa Tadelom u selu i ose6ao
bih se sasvim usamlienim da nije bilo naie keruiice, koja je u to
doba ponovo dobila Stence, osam komada, koje je veterinar na-
ialost, sve osim dva iteneta koja su preiivela, uzeo i sigurno ih
5pricem...
...kod tih mormona u Americi...
A tata tad niie radio niita drugo do sedeo u onoj ku6ici od-
mah iza nasipa, hteo je da po svaku cenu zavrli svoju knjigu,
znate onu sa ienkom pacova i detiri iene u jednom damcu i sa
joi kojedime.
Zvali su se PliI i Plum61, ti poslednji Stenci koje.ie moja Pa-
ula...
kod mormona je obidaj...
Jer
Zbog iegaje Matora Mari patila od nedostatka posla' Mo-
gu6e da je ponovo podela da Pije.

6l) Thko su sc zvala i dva nevaljala psa, glavni junaci slikovniccV. Buia (vidi
napomenlr br. 13) ,,Plii i Plum", koje usvajaju dv_a isto tako ohesna dedaka,
p",-rl i p.t.r. Kasnije su politidari Straus iz CSU i Siler iz SPD, diie su parti.le
1g66-1 969. oformile prvu vcliku koalici;u u Ncmaikoj, zbog svoje tesne sa-
radnje i fizidkog iz-glcda dobili ironitan nadimak ',l']lii i Plum" (prim' prev')'

154
 Zatim smo ih pokionili, Pliia i Pluma...
Samo se joi Setkala nasipom Ll smeru ka Holenveternu i na-
zad. Slikala je, ako bi uop$te i uzela da slika, oblake i sasuienu
kravlju balegu. I to po svakakvom vremenLr, ne obaziru6i se na
kiiu, sneg ili oluju.
Osim toga, meni i Jadelu je u Skoli iSlo joi samo nizbrdo.
I tada je vaia Kamilica jednostavno odludila: Ajde! Pakuje-
mo se! Selimo se svi za Hamburg...
Hm, zato 5to su Skole tamo navodno bile bolje, one za ude-
nike sa poteikoiama...
Naime, zato Jto je kod svih mormona...
To je bila totalna promena za mene, a za mog psa pogotovo.
Ali tatu smo, koji bi se mnogo radije, ako vei mora da se
preseli u grad, vratio za Berlin, i to u svoju ku6r.r od cigle, glatko
nadglasali. Morao je, bududi ,,demokrata", kako jekazao, da po-
pusti, ito mu sigurno nije lako palo.
Ali za Nanu i mene bilo bi mnogo lepIe, moZda dak i od
pomo6i, da je vai porodidni savet doneo odluku da se preselite
opet u Fridenau...
...dabome, u naiu blizinr,r, kao Ito sam oduvek potajno Zele-
la, a naZalost nikada nisam naglas zahtevala.
Ionako nas niko nije ni pitao.'Ia bile smo, iako nas niko nije
tako zvao, vanbradna deca.
Ali pre toga, mislim, pre nego 3to ste se svi preselili za Ham-
burg, a Jasper oti$6 u Ame riku kod mormona, naia je Stara Ma-
ra preminula...
I to u gradu...
Nije tadno! Bilo je sasvim drugadije. Znam kako se to desilo,
jer sam bio prisutan kad...
Ma daj, Paull Samo umiiljai...
Sanjao si.
Sasvim je normalno umrla, pridala trrrm je Kamilica, koja je
specijalno zbog toga otputovala u Berlin, icl ic htcla da bude uz
njLr kad...

155
 Onda mora da sigurno znate od dega je umrla, ne?
Naime, zato ito smo svi otiili iz sela i ona nije htela da osta-
ne u onoj kuiici iza nasipa, sama, i da joj jedino drulwo pred-
stavlja pacoy, duboko zamrznut u friiideru'
Ali ne, zato Ito je bila staradki iznemogla, zato je umrla. Pri
kraju je bila samo joI kost i koia.
,,Mazurska Sadica jada", kako je tata govorio.
No, iz daljine bi, ha, kada bi se letala sama nasipom, jo.(
uvek delovala kao devojdurak.
Osim toga, ve6 dugo je Zelela da ode kod svog Hansa, na ne-
bo, ili ,,$to se mene tide, i u pakao", kako bi mi desto kazala...
Otkazali su joj bubrezi, rekla je Kamilica.
U glavi vam ne duka viie kako treba, nijednom od vas...

joI jednom k sebi, pre nego 5to pro-

Sada otac poziva Maru
nade odgovaraluiikral za nju: ona deka sa svojom kutijom u
zasedi, spremna da napravi poslednji niz fotografija.
Zapravo, Leleo )e da poslednju red bukvalno prepusti svojoj
deci, da se samo obazrivo umela da bi ih nagovorio da pridaju
i dalje, jer su sve n.iegove kieri i sinovi - na delu sa blizancima
- Maru drugadije doiivljavali i navodno je videli izbliza, iet ie
Lara zabrinuta da bi i neke druge tajne mogle da isplivaju na po-
vrlinu, a Nana, jer je previle vremena morala da deka postrani,
ieli da se otarasi naknadnih Zella, dakle zbog svega toga 6e k6eri,
sinovi, na razlidite natine ispresti kraj; kad je otac, dovek je iona-
ko z-aduZen samo za ostatke.
Jer sve je moralo biti bolnije, i das manje das vile muino.
Ovoliko je, pak, sigurno: dok nije nastupio kraj, Mara je slikala
iz kog ho6e5 poloZaja, dak i izvodivli skokove. I da nije bilo nje
i njene kutije, otac bi manje znao o svojoj deci, predesto bi iz-
gubio nit, ne bi nalao svoju ljubav kroz jedva odlkrinuta zadnja
vrata - molim, ne zatvarajte ih! - i ne bi bilo nikakvih prida iz
mradne komore, dak ni onih koje gledaju najdalje unazad, a koje
su dosad pre6utkivane ili samo nagoveltavane: kao kad su zavre'

156
me kamenog doba, pre otprilike dvanaest hiljada godina, budu6i
da je vladala velika glad, na osam malih fotografija sinovi i kieri,
oformivii prethodno sopstyenu hordu, dokrajidili - moguie po
njegovoj Lelji - svog oca sekirama, napravljenim od kremena,
kamenim klinovima ga razrezali po duiini, izvadili mu srce, je-
tru, bubrege, slezinu i Zeludac, zatim i creva, raskomadali ga na
delove i lagano pekli parde po parde nad vatricom, dok ta pardad
nisu postala sasvim fino hrskava, pri demu na poslednjoj od fo-
tografija svi oni, siti i zadovoljni...

r57
S AIEBA

Kada ie za kraj Par,rl pozvao ostalc da mu budu gosti, do$li su

svi i to na vr€me. Kako je sa svojom Brazilijankom, koja je na-
udila da dizalnira i Iije Sarene krpice po poslednjoj modi, Ziveo
u N4adridu, dakle predaleko, predlo:tio 1e da obeduju u blizini
luke, kod iednog Portugalca. Kad se pogledaju cene Po ostalim
hambr-rrikin-r restoranima, tamo je stvarno jeftino. On 6e da re-
zervile sto.
Sad su konadno tamo. Ima grilovanih sardina. Uz to i hleba i
salate. Ko neie vinjo verde, pije pivo iz Sagreda. Svi se dive Paulu
koji, tako zvudi, naruduie na portugalskom. lJ rano vede lokal je
samo osrednje poseien. Na zidovima vise mreie, po kojima su se
dckorativno zaplele osuiene morske zvezde. Dok su jeli, Nana je
opisivala jedan komplikovan porodaj tako podrobno, do tako sit-
,rih d.t"11" da je ostalim a znol izbio:,,I na kraju je ipak izallo bez
carskog reza!" Na l.arinir pitanja Lena se i.ali na demu sve pozori-
ita posvuda moraju da itede. ,,Ali tako sastave kraj s krajem..."
Posle kafe - ,,Ojto bikas, fas favorl"('2 dovikuje Paul kelne-
ru - Tadel, kome se pre nekoliko nedelja, uz Naninu strudnu
pomoi, rodila kierka, imitira draiesne tzraze svog sindiia, koji,
kako wrdi Jasper, lidi na njega kao jaje jaietu. Sad ga sa svih stra-
na teraju da joI jednom, ,,kao ono ranije, na selu", izvede opet
numeru ,,Rudi Ratlos", sve dok on, kome zapraYo,,niie do to-
ga", ne otpeva tu zaraznu pesmicu i ne dobije aplauz.
Sad je dak i Lara spremna da, po ielji drugih i kao u detinj-
stvu, ,,skvidi kao morsko prase". Nana se najduie smeje, vide:
,,Molim te, molim te, bis!" Samo Paul ostaje ozbiljan i pribran
kao da mora da se pripremi na neito ito neizostavno ho6e da iz-
baci iz sebe, ali joi r-rvek okleva s tim"

62) Brazilski porrr-rgalski:,,C)itos bicas, faz favorl" -,,C)sam kafa, molirnl"

(prinr" prev.).

158
 Na sreiu i svi ostali, Pat prvi, ho6e da dobiju red. Dok Jori
poslednji put, kako svi powrdu.iu, postavlja mikrofone, njegov
brat blizanac izbacuje na tapet pitanje kome je od njegovih bra6e
i sestara narodito telko palo }to imaju Poznatog oca. Ali niko ne
ieli da se izjasni kao preterano olte6en time ili dak kao irrva odeve
slave. Lara prida kako je kao dete traiila od njega iitavo tuce auto-
grama: ,,Dao mi ih je odmahujudi glavom, na dvanaest papira, a
onda je upitao: 'Reci, kieri, zalto toliko mnogo?' A ja sam onda
kazala: 'Za dvanaest tvoiih dobidu u zamenu jedan Hajntjeov."'
Ona ne moie da se priseti da li ;oj se tatica razodarao ili
slatko ismejao zbog takve tazmene. Ali da je pokulao da otpeva
Hajntjeovu tugovanku: ,,Mamiceee, pokloni mi konjde...", e to-
ga se se6a. ,,A onda se vratio svom pultu gore, i svojoj ljubljenoj
pisaioj malini marke'Oliveti'..."
Ovom opaskom Lara je svog brata Pata uvela u pridu.

fhko ti je to s njim. Oduvek je bilo tako. ,,Mora da se odra-

di", govorio je. Ta svako od nas je mog6 da vidi kako je on sve
5to je doZiveo, joi otkako ie bio mlad i nosio kratke pantalone,
kasnije morao svojski da odradi. Uvek iznova, celo to sranje s na-
cistima. Sta je znao o ratu, i od dega ga je hvatala prpa i zbog ie-
ga je preiiveo. Onda, kada su posvuda ostale jo} samo ruievine ,
morao je da dak i te razvaline, a isto i glad koju je oseiao... Bez
ol>zira da li se nalazio u potkrovlju ku6e od cigle u Fridenauu, ili
u ,,Kuii parohijskog namesnika" i kuiici iza nasipa u selu, ili dak
i sada u svojoj jazbiniu Belendorfu63, pos,ruda bi, lepo kaiem,
crtkao ili bi lupao po svojoj pisaioj malini marke,,Oliveti", uvek
za svojim pultom, pritom bi se Setkao gore-dole, pulio svoj du-
van - ranije cigarete koje je sam motao, a onda lulu - mrmljao
neke nerazumljive redi i redenice duge i zamriene kao pantliita-

63) Belendorf (ncm. tlr:ltlntrlotf - selo u nemadkoj pokrajini Slezvig-Hol-

itajn, pren.ra popisu iz 2(X)6. irna 39l+ stanovnika. udaljen,r 24 km od Libcka;
Ginter Gras iivi u rricrrrtr od l9lJ6. godine (prim. prcv.).

759
re, pravio grimase, kao ito ih ja pravim, i uoplte ne bi ni prime-
tio kada bi neko od nas, ja ili moj brale ili ti, Lara, iii kod vas na
seluvi dedaci ili Tadel, pomolio glavu kod njega unutra, ako bi
ponovo podeo da radi na nedemu. Znatno kasnije su dak i Lena i
Nan" ukapirale 5ta znadi to njegovo odradivanje: knjiga zaknli-
gom. U meduvremenu i svalta drugo' ukoliko nije bio na putu i
drZao govore, das ovde das onde. Ili bi morao da se brani, zato 5to
su ga sa desne ili krajnje leve strane.". Ali ako bismo zaieleli da
ga gore neito priupitamo, pravio bi se kao da nas sluia, svakog
od nas. eak bi dao i validan odgovor. Pritom si nasluiivao da je
on duo samo ono 5to mu je dukalo iznutra, i to neprestano' Go-
vorio je i meni a i sigurno i svakom od vas dok ste joI bili mali:
,,Kasnije iemo se igrati, kad budem imao viie vremena. Moram
prvo da odradim jo5 nelto 5to ne moie da deka..."
Zbog iega jedva da ie davao pet para kada bi se novinske
mastiljare opet okomile na niega...
...skoro svaki pr-rt kada bi zavrlio neku kniigu.
Ili se pravio da ne daje ni pet para. ,,To ,. sad ve6 lanjski
sneg", govorio bi.
Uprkos tome, ostao je slavan, 5to je ponekad znalo da bude
zamorno, kada bi l.iudi na ulici...
Ponekad bi bivalo mudno kada bi nas nastavnik opleo: ,,Po
tom pitanju woj je otac, Ito bi zapravo trebalo da zna}, sasvim
drugog miiljenja..."
Kod nas u selu je nekoliko puta bio direktno ispljuvan, i to
ne samo od strane piianaca, vei i dok je kupovao u Kregerovoj
prodavnici, kada je...
Zato su ga posvr.rda u inostranswu joi uvek stvarno voleli,
dak i u Kini...
A nala Mara ie, kada ie rulja nanovo nasrnula na njega, kaza-
la: ,,Diukele! Pusti ih samo neka laju. Mi iemo i dalje da radimo
svoj posao."
Zbog iega mu je sa svojom kutijom pomagala da pronade
materijal za svoie kniigc.

160
 Sve do samog krajal
eak je i opuike njegovih cigareta, kasnije sve niegove lule i
piksle koje je ostavljao za sobom, pune izgorelih izukritanih $i-
bica, fotografisala, jer takve srvari, kako je kazalaJorlu i meni,
otkrivaju mnogo vi5e o naiem ocu nego 5to on priznaje ili nego
ito hteo ili mogao dazna o sebi.
Mor6 je da izvadi i protezu iz usra i da je stavi na tanjir, gde
se mogla jasno videti, da bi Mara mogla...
Pri demu je legla potrbuike da bi mogla svojom ,,agfa-speci-
jalkom" ili ,,jeftinom kr-rtijom" da pride sasvim blizu...
Jednom u Brokdorfu6" - ro je bilo pre nego 5to su tamo iz-
gradili onu groznu nuklearku - video sam kako on za vreme ose-
ke trdi bos dui obale Labe, a ona slika tragove njegovih stopala u
pesku. Korak po korak. Izgledalo je nadisto blesavo.
A kada je - pretpostavljam iz diste zaljubljenosti - pikio Ka-
milicino ime po pesku, posle je bilo fotografila dak i tog prizora.
Ajde! Skllocni jednu, Marol
Zato ito je bila ekstremno zavisna od njega, ne samo finan-
sijski, vei i...
...izato }to je i na$ orac, sa svoje srrane, isto tako bio upu6en
na Staru Mari. Oduvek.
I to pre vaie Kamilicel
Moguie iak pre i naie majke, kada je on joi bio, takore6i,
slobodan strelac...
Lepo kaiem, brale. Mogu6e da je Mara nekada davno bila
njegova ljubavnica. Ali kakve to veze imal
Malo do pred kra.j joi uvek je izgledala tanano...
U svakom sludaju, on bi dovoljno desto naglasio: ,,Sta bih ja
radio bez nale Mari!" tako da smo mi mislili - j" ., svakom slu-
daju, _]ori moida i nije bio bai toliko ubeden u ro - da je mogu6e

64) Brokdorf - opitina u vci pornenutoj Vilstersko.j modvarnoj oblasri; bez

obzila na brojnc protcsrnc skrrpove, na njenoj teritoriji je oktobra 1986. pu
itena u pogon rrr.rlilc:rrnu r-e nrrrla (KBR) (prim. prev.).

t61
da on ima nelto sa njom, potajno. AIi naia majka niita takvo
nije primetila ili se pravila da ne prime6uje, kao ni vala Kamilica
kasnije...
Ionako niko ne bi mog6 bal da se zakune dazna 5ta je izme-
du to dvoje...
Pa lepo sam rek6, moguie da je bila. Jer kada sam ga upitao
za to, jednom kada sam vei na onom ekololkom dobru imao
viie od dvadeset krava u Stali i pravio sopsweni sir, koji bih is-
prodavao ili odma tu na imanju ili na nedeljnoj pijaci u Cetin-
g.r,r, ,r-o mi je odgovorio: ,,Ta narodita vrsta ljubavi koja se
od"ij" paralelno i nije upuiena na seks, odigledno se pokazuje
kao trajnija..."
A kad je mene jednom posetio u Kelnu, moida samo da bi
proverio kako mi ide ta praksa kod VDR-a, rek6 mi je sledeie:
,,Od svih iena koje sam voleo ili koje joi uvek volim Mara
je je-
dina koja mi ne traii apsolutno ni5ta, ali mi pruia sve"'"
Pa fala lepo! To je sigurno opet onaj paSa bio progovorio iz
njega. Rekla sam vei: vala Mari je bila krajnje zavisna od nje-
ga. Naialost, mora se dodati. IskoriSiavao ju je, iako jedva- da je
i-"o .r"k. direktne yeze s njom, disto s telesne strane mislim, a
nije ni sigurno da ih.ie imao. Jer ona mi je, kada su mi hitno bile
potrebne fotografije da bih se prijavila u Ikole glume, oworeno
priznala, ,,Tvoj je papa, Lena, dovek zakogabih sve udinila' Cak
tih svolom kutijom slikala i davola lidno da bi on video da je i
sam davo samo dovek." Fotografije koje mi je izradila su, uosta-
lom, bile sasvim normalne fotografije za konkurs.
Po tom pitanju imam sasvim drugadiju predstavu o Matoro.i
Mari: kada su Kamilica i tata opet jednom otputovali bogtepita
kuda a ona morala da duva Jaspera, Paula i mene, kazala mi ie za
dorudkom, malo pre nego 5to ie da stigne nai Skolski autobus,
slede6e: ,,Ista si baraba k6 i tvoj gospodin otac. lJvek samo ja pa
ja! Nema veze ako ostali ostanu kratkih rukava'"
Jaznam drugu pesmu. Dok je, naime, mojJogi
joi bio u ii-
votu, ali ne u vreme kada bi Putovao metroom, ve6 posle, kada

162
je bio staradki iznemogao i poluslep, Stara Mari mi je otvorila
duiu: ,,Moiei mi verovati na red, Larice. Vai otac je mom Hansu
obeiao na samrtnoj postelji da ie se brinuti o meni ma 5ta da se
dogodi, sekire s neba da padaju."
Ah, koliko haotidnih stvaril Ne znam 5ta da mislim. Svako
prida drugu pridu. Mi smo naialost retko vidale valu Staru Mari,
ja kad sam se vozrla na ringiipilu, ito je stvarno bilo lepo, kada
smo nas troje priljubljeni, kroz vazduh... I kasnije, kada nas je
fotografisala direktno ispred Zida, koli je tad joI uvek bio stajao.
Ali u principu sam oduvek iudela da papa i ja... Ne, o tome ra-
dije viie ni redi. Ali moja mama, koja je verovala da ga pozna)e,
oduvek je smatrala sledeie: Stara Mari mu dode neito kao zame-
na za majku, jer je njegova mama...
Nema veze s vezom, to ito spekulilete. Meni je, dok sam
stajao pored nje u mradnoj komori i gledao kako razvija filmove
i ostalo, jasno i glasno izustila samo ovoliko: ,,Matori od mene
dobija ono ito 'o6e od svoje Mare Skllocalice. Al' volim samo
svog Hansa, joi uvek, iako je i on bio gad k6 i svi ostali."
Okej, okeil Sto r" mene tide, moiete i dalje da terate sa tim
detinjarijama... A pritom i sami imamo decu, i to gomilu njih.
Samo ih Lara ima petoro. Oni su ti koji treba da ispridaju kako
se prida dalje odvijala nakon 5to je Mara umrla. Ovaj, ita je kod
nas na kraju krajeva dobro ispalo ili 5ta je u meduvremenu poilo
naopako...
Sigurno bi ponekad kazala,,E meni", i ,,Kakav darmar".
A ja kaiem: potpune besmislice, to 5to tu mlatite. Nemate
pojma ita darmar zapravo znati.
KodJoria, na primer, stvari teku sasvim regularno, sa njego-
vom ienom i devojticama...
U svakom sludaju tako izgleda.
I kod tebe, Thdel, isto tako.
Posvuda jake iene vode glavnu red.
Kao kod Jaspera. Kod njega se njegova Meksikanka vei bri-
ne za to da se drZe pravog puta.

t63
 Isto kao 5to se Kamilica stara za matorog'
S.r.t".rtoro unudadi imaju sad. Ukl;uduju6i Tadelovu pri-
novu. A onda kad kod Lene, dim bude relila da se malo odmori
od pozori5ta, bude iskrslo neko bepde, a moguie i kod Paula i
Nrt., onda naia deri6ta mogu kasnije, kako je to Jasper smisle-
no predloiio, da lepo nas stave na taPet...
Ne! Radije ne...
Ali ipak ho6e, svi uglas, kao i mi-..
Jedino 5to nala deca nemaju nikakvu Staru
Mari koja bi svo-
jorn kutijom slikala njihove najskrivenij e Lelje ili ono.Sto je bilo
ilto i. biti ili, kao 5to je na5 papai.eleo, da svi mi'za njegov
osamdeseti rodendan, ne Stedeii ni sebe ni njega, snimimo, kao
Ito dinimo sada, na traku...
Nije istina! JoI ranije, kad je imao oko sedamdeset i mi smo'
muiki u frakovima i u belim ultirkanim koiuljama, a mi devojke
u somotu i svili do dlanaka, bili prisutni tamo u Stokholmu65,
zaLeleoje, na 5ta niko od nas nije hteo da pristane, da svi-mi
blebeiemo o svojim usPomenama,bez ustrudavanja, ne Stedeii
mnogo nikoga.
Ali niko nije hteo...
Ali ipak je plesao sa mnom' jer je bend u zamku svirao neku
jako neobidnu diksilend melodiju i ja."
...ali i sa Kamilicom je...
...tadno, kad su zasvirali bluz.
Divili smo se kako njih dvoje jod uvek..'
Steta 5to Mara nije mogla da bude tamo sa nama'
Tadno! Zaiedno sa svojom kutijom koja ispunjavaLelie'
Da se kladimo? Sigurno bi bilo Saiavih fotografija, i to sa ne-
kim jezivim plesom mrwaca prikazanim na njima' Svi mi' o-ruk'
kao kosturi, a Patov skelet, naravno' dipa napred kao kolovoda'

65) Misli na 7. decembar 1999, kada je Grasu, koji je tada imao sedam-
se
deset dve godine, u Stokholmu dodeliena Nobelova nagrada za knjiievnost
(prim. prev.).

164
 Da mi je znati 5ta je bilo sa svim onim negativima i hiljada-
ma pozitiva koje ie napravila svojom kutijom marke,,Agfa". Kad
izradunam 5ta je samo kod nas, prvo u Karlsbadskoj ulici, zatim
u ku6i od cigle, rolfilmova tipa ,,Izohrom" potro5ila...
Cenim da ih je bilo vile od hilladu...
Kod tatice nema, navodno, 5ta da se nade. Kad sam jednom
pitala: ,,Zar ne bi od njih ispao ba5 kul porodidni album, je l' se
slaieS? Na primer sve one fotke sa mojim Jogijem, kako se vozi
metroom...
...ili one na kojima izgledamo kao da smo iz kamenog doba,
pravi dupavci, glodemo kosti...
...ili kako je Tadel kao mali od palube na kuteru zalov na
kitove pri visokim talasima...
...ili Jori sa svojim aviomobilom, visoko iznad krovova Fri-
denaua...
Ali onda, moliiu, i one lepe fotografije na kojima se vozim
izmedu svojih roditelja na ringiipilu...
Pa naravno, Nana! O svakome ono 5to ie ieleo ili od dega je
strePeo.
Ali onda i ona serija koju je nala Mari slikala u seoskoj crkvi
u Vevelsfletu, ona sa gadanjem jabuke. A posle je ispalo da je
Paul taj dedko kome je seljak Hening Vulf zato ito je neki uda-
reni grof to zahtevao, morao da gada jabuku na glavi...
...a taj je Hening Vulf, naravski, izgledao kao moj tata i dr-
i.ao je i u zubima drugu strelu, spremnu da je stavi u svoj samo-
strel. ..

...ta druga je bila namenjena grofu tom-i-tom, ukoliko nai-

me prva strela...
To mora da je bila neka severnjadka kopija Vilhelma Tela, taj
seljak, kako rede da se z-ove?
Gre5ka, bralel Istorijski gledano, to se desilo mnogo pre ne-
go ito su gadali jabuku u Svajcarskoj.
A 5ta se desilo sa fotkama pacova i sa onom serijom na ko-
joj naie majke zajednidkim snagama brodare naokolo na nekoj
r65
6arc\, taLeii Vinetu po Baltidkom moru i na kraju stavile nakit
i obukle se u svoje nailepie halline...
Nai ie tatica samo odmahnuo rukom kada sam poielela po-
roditni album: ,,Ono ito je od toga bilo upotrebljivo ja sam vei
odradio, najbrie mogu6e, jer vei posle kratkog vremena svi po-
zitivi postaju sve bledi i bledi, jer negativi daiu sve manje - sve
dok viSe nilta ne preostane, Steta za to."
Svojski ie jadikovao: ,,Voleo bih da joi imam pokoju foto-
grafiju. Na primer one rane snimke sa mehanidkim stralilima. Ili
onu seriju sa psom, koji pred kraj rata beZi sa Istoka naZapadi
trdi li trdi. Bilo bi zgodno zamoj arhiv."
A kad sam ga ja saletala pitanjima, odgovorio mi je slede6e:
,,To moral da pitai Paula. Tlj je do kraja dudao u njenoj mradnoj
komori. Moida je Paulu ostalo materijala koji bi se joi mogao
upotrebiti."
Thko dakle!
s3.m sam tako neito pomiSljao.
I
Isto tako, ielimo da znamo da li 1e tadno ono 3to je nai otac
smatrao samo za pretpostavku, da ie, naime, Mara po potrebi si-
pala daiicu svog urina u danaksa razvijadem, jer bi samo tako...
Hajde Paul! Na sredu s istinom...
I nemoj da si se usudio da se vadil na poslovnu tajnu...
Ne znam vam ja nilta. Ne posedujem ni5ta. Varate se svi. A
u tu pridu da je imala neku naroditu pi5aiku ni sami ne veru-
jete. To je samo valem ocu dunulo u mozak, zato ito su veitice
u srednjem veku... To su apsolutne gluposti. U danak s vodom
smo sipali samo najobidniji razvijad. Snalazila se bez trikova i
varanja nalia Mari. lpak. ono 3to smo imali od negativa koii pri-
kazuju ranija doba uniStila j". ,,T" su davolja posla!" povikala je i
zatim zakljudila, i to bai u.iednu nedelju kada smo nas dvoje bili
sami u ku6i iza nasipa, da sve 5to je preostalo od ranijih perioda,
sve negative rekoh, jednostavno ubaci u jednu ko[u, iibicu na
njih - suknula je vatra - i da Pusti da se istope . To se dogodilo
tadno onog dana polto je doneta odluka, jer je Kamilica tako
htela, da se preselimo za Hamburg da bl za nas...

r66
 Konadno smo pobegli iz one selendrel
Krenulo nam je, u ulici Svanenvik mislim, swarno nabolje.
Sad smo uspevali da se izborimo sa ikolskim obavezama, ja u
svakom sludaju bol.ie nego u Vilsteru.
AIi Mari nije mogla da preboli 5to smo se preselili sa sela,
razbolela se, delovala je anoreksidno...
A kada je papa, naialost, zatim joi i poklonio staru ,,Kuiu
parohijskog namesnika" nekoj kulturnoi organizaciii, da bi ne-
ki tamo pisci mogli da gore u potkroylju ili u onoj lepoj sobi sa
iuto-zelenim plodicama smi5ljaju svoja dela, sad kad je sve to
naialost nestalo, vaia Stara Mari onda nije mogla da se snade u
toj, za nju krajnje novoj, situaciji, praktidno je pobegla iz sela,
nazad u grad, gde je boravila sama-samcita u svom prevelikom
ateljeu na Kudamu, razbolevaju6i se sve vile i vi5e, sve dok na
koncu nije...
Bilo je stvarno loie, jer su njeni bubrezi...
Morali su da je hospitalizuju.
I to da se desi bal Mari, koja nikad nije bila bolesna i samu
je sebe zvala,,Lilavom kokom"...
Ali Kamilica se pobrinula da dobije jednokrevetnu sobu.
Ali zato ito je u toj katolidkoj bolnici, u kojoj su medicinske
sestre bile kaluderice, na zidu iznad njenog kreveta visilo raspe6e...
...Mara je navodno gadala jednu kaludericu tim krstom...
...)er je ta neizostavno htela, ito je zapravo okej kad se gleda
sa aspekta pruLanja nege bolesniku, da joj opere noge..'
Ali gadala ju je samo zato 5to ioi je ta kaluderica kazala: ,,De-
de! Valjda ielil da distih nogu stupii pred svog Tvorca."
Samo zbog toga je poludela, apsolutno je izgubila kontrolu,
zgrablla raspe6e sa zida i kaludericinu glavu skoro...
Tipidno za Maru!
Sumanuta prida, koju je narednog dana smesta ispridala Ka-
milici.
A onda je Stara Mari toboiekazala i ovo: ,,Steta. Da mi je
samo moja kutija ovde, ta bi mi poboi.na gadura upala na par
snimaka gola, kako ju je Tvorac stvorio, u traiilo..."

167
 'Zatimje umrla, samo nekoliko dana posle ovoga.
...nogu i dalje neopranih.
Podiva na groblju Valdfridhof u Celendorfu, pored svog
Hansa, logiino.
Ah, kako je sve to tuino...
Koliko je nala Mara, zapravo, imala godina?
Niko nije znao, dak ni otac nije znao tadno.
Umela je bai da se razljuti kada joj neito nije bilo po volli ili
kada bi se neko od vas ponaiao, da se tako izrazim, tadelovski.
Umrla je, pak, kako smo Lena i ja dule, sasvim mirno...
...i to ne u bolnici, vei u svom rodenom krevetu...
KaZu da je i mrtva izgledala poput devojdice.
NaZalost, niko od nas ni.ie bio prisutan kad je umirala, jad-
nica...
eak ni papa.
Sasvim usamljena je...
Ne, ne, ne, ne i ne! Desilo se sasvim drugadije. Ni u gradu ni
bai u selu. Na nasipu se dogodilo, i to za vreme jedne oluje...
Dobro de, Paul, ispridaj nam...
la bio sam prisutan. Neprestano sam vikao: ,,Hajde da se vra-
timo nazad, Maro!" Ali ona je zapela sve dalje i dalje, u smeru ka
Holenveternu, prema nasipu na Labi. Nebo nad modvarom bilo
je sasvim vedro. Jadina oluje bila je najmanie deset, ako ne dvana-
est... Tog puta doila je sa istoka, a ne kao obidno sa severozapada.
,,Sad je dosta, Marol" uzviknuo sam. No, ona je izgledala kao da
joj prija da trdi po oluji. Tiiala joj je, povijena, u susret. Zacelo, i
1a za njom. Samo kude nije htelo dalje. Sve do
mesta gde se nasip
.,., St.r,, sastavlja sa nasipom na Labi mi smo... Paula je, pak, joI
ranije nestala s vidika. Bila je plima. Ali na reci jedva da je bilo po-
nekog broda, najviie zbog toga 5to je bila nedelja. Vei sam rek6 da
je prethodno sve negative iz ranijih doba u jednoj kofi...
Suknula je vatra, kaz6 si ve6.
Ali sad je, na nasipu na l,abi, olujni vetar udarao ioI ie5ie.
Pritom smo imali .iasan pogled samo preko i niz Labu do Brok-
168
dorfa, gde su vei stajali kranovi, ovai, za onu nuklearku koiu su
odludili da izgrade. Niita viie se nije moglo videti, ier je vetar sad
nasrtao l>ez jeryavanja. ,,Maro!" vikao sam, ,,joi iei mi odletetil"
- A tad je ve6 letela. Jednostavno ie poletela. Mora da ie bio ba5
silovit neki taj nalet vetra. I laka, kao 5to je bila, lebdela .ie, ne,
letela je, izdigla se direktno iznad nasipa, strmo, skoro vertikal-
no, videla se joi samo kao crtica, onda tadka, dok nije sasvim ne-
stala, dok je nije progutalo nebo... Lepo sam rek6, bilo je plavo,
sasvim plavo. Ni obladka. Sve je bilo oduvano tako da je ostalo
samo plavetnilo. I tad, odjednom, neito pade. Pade mi direktno
pred noge. Dabome, s neba direktno meni pred noge. Bila je to
njena kutija, i to sa sve kai5em. Lei.alaje tu, ovaj, kao s neba pa-
la. No, stropoitavanje joj nije ni najmanje nalkodilo. Mogla je
'ladno da me strefi, onako kako sam stajao tadno tamo na nasipu
i jol uvek gledao, uvis, gde je od naie Mare bila ostalo joi upravo
jedna crtica, onda tadka, ali sada je bila nestala, sasvim...
Tipidno za Paula.
eista izmiiljotina!
To si ti uobrazio sebi.
Il' si opet sanjao...
DoduIe, lep je to prizor, vaia Stara Mari kako se jednostav-
no, put neba...
A onda da.ioi i njena kutija padne...
Ipak se da zamisliti kako je pri .iednoj takvoj oluji mogla da
se uznese na nebesa...
Bila je laka k6 perce.
Pridaj dalje, Paul!
Ne daj se omesti.
Da, molim te, Paul! St" t. poto- desilo?
Isprva sam bio nadisto pometen. Mislio sam: privida ti se . Jb
si prosto sanjao. Ali, onda ne samo ito je njena kutija marke ,;A.g-
fa" lei.ala na nasipu, ne -- ttt su joj bile i cipeie, sa sve darapama
u njima. Za\oravio sam da kaiem ranije da je, kada se uzdigla a
ja vrisnuo ,,Maro!", ona - tada vei letevli - doviknula: ,,Ali di-

169
stih nogul" U svakom sludaju, video sam je kako je, uspinju6i se
nagore bosonoga, bivala sve manja i manja. Tako je bilo. Sta sam
mogao. Sag6 sam se, uz6 one cipele sa sve darapama, ,,Agfinu"
kutiju, okadio je sebi oko vrata i vratio se, sada s vetrom u leda,
nazad u selo, ali ne nasipom, vei putem prosedenim kroz njega,
onda ulicom kojaizlazi prayo na crkveni toranj. I polto nisam
znao 5ta mi je diniti - Tldel je sigurno bio negde sa svojom mla-
dom, Jasper je vei bio otiSao u Ameriku kod svojih mormona,
a Kamilica je sa matorim putovala Holitajnom u sklopu pred-
izborne turneje - oti56 sam u kuiu iza nasipa, pravo u mradnu
komoru. Hteo sam da vidim da I' je nelto ispalo od filma koji je
stavila u kutiju pre nego 5to se pokupila, joI mi kazavii: ,,Idem
nadas na nasip, da uhvatim malo vazduha. Bai je neko lepo oluj-
no vreme napolju. Hoiei sa mnom, Paul?" Hm. Mog6 sam sad
da vidim: ispucan film. Razvio sam ga k6 }to me je naudila. Prvo
sam mislio da mi se privida il' da sam nelto pogreino udinio pri-
likom razvrjanja. Morala je da na njima odozdo bude prikazana
Mara, kako leti bosonoga u nebo. Osam fotografija snimljenih
u nizu i sve kristalno jasne. Odozgo nadole, a onda i sa sve vi5e i
viie pozicije, iz neke totalno }aiave perspektive...
I? Moglo Ii se videti selo, brodogradili5te?
Stara ,,Kuia parohijskog namesnika", groblje iza nie?
Ono 5to sam ja video bila je budu6nost. Sve sama voda! Na-
sip, zato ito je bio preplavljen, vile se nije mogao videti. Ni traga
od brodogradililta. Od sela je samo joI vrh crkvenog tornja itr-
iao iz vode. A u smeru Brokdorfa izdizalo se nelto ito je podse-
ialo na gornji deo rashladne kule. Inade samo voda, ni broda na
njoj, ama bal nidega. eak ni splava na kome bi plutalo nekoliko
spasenih ljudi. Znate, isto kao na onoj seriji fotografija na ko-
joj je Mara slikala nas kako, svi osmoro - da, Lena i Nana, i vi
s nama - dudimo na jednom splavu, nadisto dupavi, glodemo
ogromne kosti i siSemo riblje kidme, jer nas je vratila u kameno
doba. Mora da je tada bila neka slidna olujna buiica, koiu smo,
uz neito sre6e, preiiveli. No, ovog puta se niko nije izvuk6. Ili

170
smo se svi - moiemo samo da se nadamo - upravo izvukli na
vreme, pre nego 5to se nivo vode podigao i - kao 5to je dosad
bilo poznato samo sa TV-a - odneo nasipe tako da je ditava ta
modvarna oblast, ne samo Vilsterska, ve6 i Krempe5ka, bila po-
plavljena. Izgledalo je krajnje tuino to 5to je Mara slikala na
kraju. Onda sam plakao u njenoj mradnoj komori. Mor6 sam da
pladem, jer je sada, nakon 5to se uznela na nebo, bila nestala. Sa-
mo jo$ cipele, darape jo5, koje je moja Paula pronjulkala a onda
tiho zacvilela, jer se malo ispred Holerveterna vratila nazad kudi
i sad joj nilta vi5e nije bilo jasno. Ali moida sam mor6 da pladem
i zbog toga 5to ie na tim poslednjim fotografijama naia budu6-
nost izgledala tako tuina: samo voda, posvuda voda. Zatim sam
joI i podistio mradnu komoru, jer Mara nije trpela nered. A one
fotografije sam iseckao, dak i negative. I ona bi besumnje udinila
to isto, promrmljavli pritom: ,,Sve sama davolja rabota." Ali o
tome, ovaj, o tom vaznesenju na nebesa i o tim poslednjim fo-
tografijama, nisam nikome niita ispridao, dak ni Kamilici nisam
rek6 ni red o tome do dana danalnjeg. Jer zapravo ne verujem
da je tako loIe...
...ili joi gore: nema nikakve vode i zato se sve isulilo, prewo-
rilo u stepu. Pustinja, samo jo5 pustinja!
ili moida niita od toga nije istina. Paul .ie prosto opet sa-
njao.
Isto kao i sa vaznesenjem na nebo.
Ali ono }to dovek vidi u snu moZe ipak da bude istina...
Ma vi ste prosto zavisnici od katastrofa.
...tako da smo mi, ako nas uoplte jo5 i ima, joi samo I;udi u
kamenom dobu...
A gde se dela kutija?
Hajde, reci nam vei jednom, Paul, 5ta se zbilo sa Marinom
kutijom?
I gde su joj cipele?
Kod koga je kutija?
Kod tcbe moida?
t71
 Tadel misli ita se kasnije, poito je Mara umrla, zbilo sa nje-
nim swarima...
...ili ko je sra nasledio nakon ito le - pretposravimo samo -
uz pomoi jednog snaZnog naleta olujnog vetra, kao 5to na5 Paul
wrdi da se zbilo i to u njegovom prisustvu, iednostavno poletela
i otad je nema...
...i sad.ie sa svojim Hansom na nebu...
...ili u paklu!
Sto joj je bilo ravno do mora. Uglavnom: sa svojim Han-
som.
Vaia Kamilica kaie: Ono ito ie ostalo od Mare, disto ito se
nasledstva tide, konfiskovala je dri.ava, jer se nedkala da sastavi
testament...
Dakle, sve je izgubljeno: ,,Lajkin" aparat, ,,Haselbladov"
aparat, i 5ta je joi imala?
Valjda ne i kutija!
Koja je ionako bila obidan kri...
Reci ve6 jednom, Paul, da li ti...
LJ redu je ako je ostala kod tebe, jer ti si ipak profesionalni
fotograf i sigurno...
Stvarno ie biti okej ako kaiei da si ti...
NiIta neiu da kaZem. Ionako mi niko Ziv ne veruje.
Da se kladimo da je sklonio kr-rtiju na sigurno, moZda ju je
sakrio negde u Brazilu...
Je l' istina, Paul?
Sigurno si hteo da Marinom kutijom snimii poslednje In-
dijance u kiinoj 5umi, a i ono ito ie preostalo od tamoinjeg
drveia.
l)akle, gde je?
Da, do vraga, gde f e?
Prestanite ve6 .iednom.
Paul sigurno ima razloga zaito nijednom reiju ne ieli...
Svako ima svoje tajne.
Ni ja vam ne pridam bai sve.
172
 Niko nikad ne prida sve.
A pogotovo ne na5 tatica.
Osim toga, nije bilo vi5e nikakvih novosti iz mradne kutije
koje bi mogle da se ispridaju, otkako je nestalo Mare i kutije i
otkako je sve zatim postalo dosadno, nastavilo da tede samo nor-
malnim tokom.
Zbogtega sad treba da zavriimo pridu.
Zavriili smol
Ja svakako jesam, jer naime moram, i to smesta, pravo u
kliniku... DeZurna sam ove noii, isto kao i prethodne. Noias
smo obavili pet porodaja, svi su prolli bez ikakvih komplika-
cija. Samo je jedna od majki bila Nemica. Ostale detiri bile su
sa detiri kraja sveta... Uostalom, ielim da slikam tih pet bebica.
Odsad 6u nakon svakog porodaja... I to jednom kutijom ito
sam je nedavno uzela na pijaci... Nije bila ni jeftina, ali izgleda
kao ona Marina. eak pile i ,,Agfa" na njoj. Majke ie se sigurno
obradovati kad im pokaZem slike njihovih beba... Udini6u to,
jer su takve stvari dobre za seianje, ali isto i zato Ito sam babica,
disto iz profesionalnih razloga, k6 5to bi Lara kazala, a i zato lto
se tako moida moZe videti ita 6e kasnije, mnogo kasnije, da po-
stane od tih beba...
Ajmo, brale, gasi aparaturu, inade 6e ovako da verglaju li ver-
glaju, bez kraja i konca...
...jer bi na} otac uvek joi po jednu pridu...
...jer samo on, nikada mi...

No, on nema viSe ita da kaie. Odrasla, deca strogo gledaju.

Upiru na njega kaiiprstom. Oduzimaju red ocu. Glasno, stvara-
juii odjek, kieri, sinovi, uzvikuju: ,,To su samo bajke, bajke..."
- ,,Thdno", odvraia on tiho, ,,ali to su vale bajke, koje sam vas
pustio da ispridate."
Brzo razmenjuju poglede. Nedovriene redenice saZva6u, pro-
gutaju: zakletu ljubav, ali i prekore, koji se ved duie vreme talo-
ie. Ono ito su proiiveli na fotografijar-na ve6 r,iie ne vaii. Deca
173
se ve6 zovu svojim pravim imenima. Otac se ve6 stao smeZurava-
ti, hoteii da iSdezne. Vei im se bude sumnje, vei se doiaptavaju
kako je on, on i niko drugi, nasledio Maru i - zapdno sa drugim
swarima - sakrio negde njenu kutiju: za kasni.ie, jer u njemu jo6
uvek duka neito 5to mora da se odraduje dok je iiv...

174
 SADRZAJ

Preostalo 5
Bez blica 23
O dudima 40
Darmar 59
Poieline5to.... 79
Gledajudi unazad 99
Fotografije u nizu \20
Mutanposd.... 139
S neba 158

175
 Izd,ava(
IPS Media, Beograd
lP Prosueta, Beograd

Urednik
Danko Jeiit

Dizajn korica
Nevena Kanaiki-Kunier

Prevela
Ana lgnjatovi(

Lektor
Mirko Raji(

Priprema
Grafiiki studio IPS

St"-p,
Elvod

Copyright @ Steidl Verlag, Gottingen 2008

- Katalogi zacija u publikacij i

CI I'
Narodna biblioteka Srbiie, Beograd

82t.112.2-31

GRAS, Ginter, 1927-

Kutija: pride iz- mradne komore / Ginter
Gras; prevela Ana Ignjatovi6. . - 2. izd,. -
Beograd: IPS Media: Prosveta, 2010
(Lazarevac:Elvod). - 175 str. ; 2l cm

Prevod dela: Die Box / Gunter Grass.

- Tirai L500.
Napomene uz tekst

rsBN 978-86-7 27 4 -346-3 (rP S)

ISBN 978-86-09-0 1 871 -0 (Prosveta)

coBISS. SR - ID t72797708