УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ

ЕКОЛОШКЕ КАТАСТРОФЕ ИЗАЗВАНЕ ЉУДСКИМ

ФАКТОРОМ И ЊИХОВЕ ПОСЛЕДИЦЕ

дипломски рад

МЕНТОР: КАНДИДАТ:

Др Ивица Радовић, Вања Кроња,

редовни професор 339/12

Београд, 2018.
 САДРЖАЈ

УВОД ................................................................................................................................. 1

1. Појам, класификација и узроци еколошких катастрофа ........................................... 3

1.1. Појам еколошких катастрофа ............................................................................... 3

1.2. Класификација еколошких катастрофа................................................................ 7

1.3. Узроци еколошких катастрофа ............................................................................. 9

1.3.1. Човек као узрок еколошких катастрофа ..................................................... 10

2. Највеће еколошке катастрофе изазване људским фактором .................................. 16

2.1. Хемијска катастрофа у Бопалу, Индија (1984) ................................................. 16

2.2. Чернобиљска нуклеарна катастрофа, СССР (1986) .......................................... 20

2.3. Велико изливање нафте, Мексико (2010) .......................................................... 24

3. Последице еколошких катастрофа ............................................................................ 26

3.1. Еколошке последице............................................................................................ 27

3.2. Друштвене последице.......................................................................................... 30

ЗАКЉУЧАК .................................................................................................................... 32

ЛИТЕРАТУРА................................................................................................................. 33
 УВОД

Еколошке катастрофе погађају свет одувек, у већој или мањој мери, а у последњих
неколико деценија њихов број се повећавао, као и настале штете које, не само да погађају
становништво земље у којој се катастрофа догодила, већ и све оне које су на било који
начин повезане са њима. Еколошке катастрофе постале су саставни део модерног друштва
где сам човек, све више, директно или индиректно има утицаја на исте.

Еколошке катастрофе представљају озбиљне ситуације које су велике по размерама

и опасне по целокупан живи свет, људски, биљни и животињски. Данас, катастрофе су све
чешће последица деловања људског фактора. Услед брзог и континуираног развоја
индустрије долази до честих акцидената које за последицу имају нарушавање екосистема
односно угрожавање безбедности човека и његове животне средине. Катастрофе попут
изливања хемијских материја или нафте или експлозија у нуклеарним реакторима,
праћене су несагледивим економским губицима, али и великим бројем људских жртава
као и далекосежним последицама на здравље популације и животну средину.

Својим деловањем, човек може изазвати еколошке катастрофе које могу озбиљно
угрозити људе и животну средину, а у зависности од обима и јачине катастрофе. У новијој
људској историји, човек је био сведок незамисливих еколошких катастрофа, које је и сам
узроковао, а чије се последице осећају и дан данас. Еколошке катастрофе имају директне
последице које се огледају у директном угрожавању људи, екосистема и материјалних
добара, али и индиректне последице које могу бити много опасније. Ови индиректни
ефекти испољавају се из деградиране и контаминиране животне средине, дуготрајни су и
често доводе до болести и смрти великог броја људи.

Многе технологије, нарочито укључујући одређене сировине и нус-производе,

опасне су за човека и његово окружење. Услед неадекватног управљања технологијама,
неодговарајућег избора локације, неквалитетних технолошких решења, неодговорног
понашања људи и друштвене заједнице, врло често долази до удеса који могу бити

1
катастрофални. Овакве катастрофе могу имати несагледиве и дугорочне последице на
људе и околну средину.

У овом раду, у првом поглављу, биће дефинисан појам еколошких катастрофа и

утврђена њихова класификација и биће указано на различите узроке који доводе до
катастрофа, са посебним нагласком на антрополошке узроке. У другом делу рада, биће
наведени примери највећих еколошких катастрофа у свету које је човек изазвао, а у
последњем, биће указано на последице које еколошке катастрофе изазване људским
фактором могу имати по људе, материјална добра и животну средину (еколошке и
друштвене последице).

2
 1. Појам, класификација и узроци еколошких катастрофа

Човеков однос према животној средини, који је деценијама уназад више

деструктиван него конструктиван, довео је до низа глобалних, регионалних и локалних
еколошких проблема. Ови еколошки проблеми, често су, а према бројним примерима,
кулминирали настанком еколошких криза и катастрофа 1. Под утицајем „негативног
деловања човека на животну средину, последњих деценија долази до пораста природних и
технолошких катастрофа у свету, које неминовно утичу на све већи број људи“ 2. Човеков
немаран однос према животној средини или намерно деловање, доводили су до еколошких
катастрофа које су имале несагледиве последице, не само по животну средину, већ и по
људе и њихова материјална добра.

Да би се уопште говорило о еколошким катастрофама и њиховим последицама,

потребно је најпре дефинисати сам појам еколошких катастрофа и указати на њихову
класификацију. Уз то, потребо је утврдити и узроке који доводе до ових катастрофа.

1.1. Појам еколошких катастрофа

„Катастрофу можемо описати као фаталан догађај који као последицу има губитак
живота људи, уништење природне средине са биљним и животињским светом, али и
велике материјалне штете. Последице катастрофа могу се видети у оштећењу стамбених и
инфраструктурних објеката, здравствених установа, недостатку воде, хране, здравствених
услуга, тешких повреда, болести, смртног исхода и миграција становништва“3.

У складу са дефиницијом Међународне стратегије Уједињених нација за смањење

катастрофа (UNISDR) из 2009. године, под кататрофама се подразумева: „Озбиљан
поремећај у фунционисању заједнице или друштва који укључује шире људске,

1
Афрић, К. (2002). Еколошка свијест- претпоставка рјешавања еколошких проблема. Економски
преглед, 53 (5-6): 578-594, стр. 578
2
Остојић, Г. (2014). Еколошке избеглице- директан или индиректан пут до конфликта. Војно дело,
пролеће/2014: 51-83, стр. 51
3
Nesseef, L. (2018). Političke posledice migracija izazvanih ekološkim katastrofama. Doktorska
disertacija. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka, str. 23
3
материјалне, економске и еколошке губитке и утицаје, а надилази способност погођене
заједнице или друштва да се против њега боре коришћењем властитих ресурса“4.

Под еколошким катастрофама подразумевају се природне (поплаве, земљотреси,

вулканске ерупције, цунами, олује, суше, урагани и др.) или антропогене непогоде
(хемијске или нуклеарне катастрофе) које стварају велике људске жртве или материјална
разарања. Еколошке катастрофе представљају поремећај екосистема узрокован људским
(нпр. изливање хемикалија или нафте) или природним деловањем (нпр. ерупција вулкана)
који узрокује еколошку штету. Оне имају утицај на људе и околину и могу довести до
дуготрајнијих последица. Еколошке катастрофе могу утицати на пољопривреду,
биодиверзитет, економију и здравље.

С обзиром да катастрофе могу имати тешке последице по становништво,

материјална добра и животну средину, врло је важно надзирање и утврђивање степена
ризика од настанка катастрофа. У складу са Законом о заштити животне средине, под
ризиком се подразумева „одређени ниво вероватноће да нека активност, директно или
индиректно, изазове опасност по животну средину, живот и здравље људи“ 5.

„Катастрофе нису случајне и не настају случајно. Оне су конвергенција опасности

и ризичних услова. Катастрофе, не само да откривају постојеће друштвене, економске,
политичке и еколошке проблеме, већ нажалост и доприносе њиховом погоршању. Овакви
догађаји представљају озбиљне изазове за развој, пошто еродирају тешко зарађене добити,
у смислу политичког, социјалног и образовног напретка, као и инфраструктурног и
технолошког развоја“6. Због тога, врло је важно посветити се смањењу ризика од настанка
еколошких катастрофа.

4
UNISDR. (2009). Терминологија, Смањење ризика од катастрофа. Женева, Швајцарска
:Међународна Стратегија Уједињених нација за смањење ризика од катастрофа.
5
Чл. 2, т. 23. Закона о заштити животне средине. „Сл. гласник РС“, бр- 135/2014, 36/2009,
36/2009- др. закон, 72/2009- др. закон, 43/2011- одлука УС и 14/2016
6
UNEP. (2008). Environment and Disaster Risk. Emerging Perspectives. Geneva, Switzerland: ISDR, стр.
4
4
 Ризици од настанка еколошких катастрофа су различити: од природних, техничких,
социјалних и сл. Без обзира на врсту ризика, надзирање ризика и ризичних понашања
постаје најзначајнији проблем друштва. Када се разматра озбиљност ризика неке
катастрофе, потребно је анализирати три променљиве:

• обим који означава колико би људи и других морално релевантних живих

бића било погођено,
• интензитет који означава колико би жестоко они били погођени, и
• вероватноћу, тј. колики би изгледи били да се катастрофа деси, према
најбољој процени, уз увид у тренутно расположиве податке7.

Могућност да се катастрофа догоди, дефинише се као вероватноћа одигравања

штетног догађаја, а она се процењује према објективним и субјективним мерилима. Обим
ризика може бити: лични (када погађа само једну особу); локални; глобални (када погађа
велики део људске популације) или трансгенерацијски (када погађа не само тренутну
светску популацију него и све будуће генерације). Интензитет ризика може се
класификовати као: неприметан (једва приметан); издржив (изазива значајну штету, али не
уништава у потпуности квалитет живота) или смртоносан (изазива смрт или трајно и
драстично умањење квалитета живота)8.

Утврђивањем озбиљности ризика, на основу наведених параметара, долази се до

података о вероватноћи настанка катастрофе, о могућим последицама и обиму простирања
дате катастрофе. На тај начин, установљују се мере за спречавање настанка катастрофа,
односно за умањење њихових последица. Уједно, утврђују се и активности које би се
предузеле у случају настанка катастрофе.

7
Ћирковић, М. & Бостром, Н. (2011). Ризици глобалних катастрофа. Смедерево: Helix, стр. 3-4
8
Вујовић, Р. (2009). Управљање ризицима и осигурање. Београд: Универзитет Сингидунум, Чугура,
стр. 3-8

5
 Свака катастрофа, па тако и еколошка, представља процес који се одиграва у
неколико фаза:

1. природни/људски догађај;
2. дејство (катастрофа);
3. престанак дејства;
4. опоравак (након катастрофе)9.

Догађај (прва фаза) подразумева природне догађаје, попут разорних земљотреса,

великих вулканских ерупција, наглих промена магнетних полова, и сл., као и догађаје које
изазива човек попут нуклеарног рата, биолошког рата, индустријских акцидената.

Друга фаза односи се на дејство које настали догађај изазива. Дејство може
обухватити: глобална материјална разарања, масовна смрт људи, нуклеарна зима,
екстремно високоенергетско зрачење и сл. Дејства се могу простирати на одређеном
једном подручју, али могу обихватити и читава подручја, па и целу планету Земљу.

Трећа фаза: престанак дејства, са собом носи читав низ последица које могу бити
локалног, регионалног или глобалног карактера. Последице су најчешће велика или
тотална разарања објеката, смрт људи, оштећење здравља људи, деградација животне
средине.

Четврта фаза је фаза опоравка која је условљена различитим факторима попут

нивоа разарања, пратећих појава догађаја попут радиоактивног зрачења, уништења или
штећења економског система, повреда и обољења људи. Ова фаза има за циљ враћање у
нормално стање друштва.

9
Миливојевић, Ј., et al. (2012). Квалитет живота и глобалне катастрофе. У: 13. Национална
конференција о квалитету живота- Фестивал квалитета, (стр. 39-47), стр. 40

6
1.2. Класификација еколошких катастрофа

У глобалу, еколошке катастрофе можемо сврстати у две велике групе:

1. природне катастрофе и
2. антропогене катастрофе (катастрофе настале дејством човека).

Природне опасности које могу довести до катастрофа подразумевају: геофизичке

опасности (потреси, клизишта, одрони земљишта, вулканске ерупције); атмосферске
(интензивне падавине, ектремне температуре, олујне непогоде, мраз, магла, суша);
хидросферске (поплаве, цунами, лавине); биосферске (епидемије, епизоонозе,
епифитонозе, шумски пожари). Антрополошке опасности које могу довести до
катастрофа, превасходно подразумевају различите техничко-технолошке несреће и
опасности попут: хемијских удеса, акцидената са јонизујућим зрачењем, нуклеарне
инциденте, пожаре и сл10.

Еколошке катастрофе односе се на различите еколошке процесе и системе,

укључујући геоморфолошке, топографске/пејзажне, атмосферске/климатске, гео-хемијске,
хидролошке, хидродинамичке, катастрофе настале уз помоћ интервенције људи,
укључјући индустријске/урбане и сл. У складу са тим, еколошке катастрофе можемо
класификовати и на:

1. геохидролошке катастрофе;
2. хемијски удеси/катастрофе;
3. индустријски акциденти/катастрофе;
4. климатске промене и катастрофе11.

10
Byrne, B. & Baden, S. (1995). Gender, Emergencies and Humanitarian Assistence. Report Commisioned
by the WD Desk, European Commision, Directorate General for Development. Brussels: BRIDGE, Institute of
Development Studies.
11
NIDM. (2014). Types of Environmental Disasters. New Delhi: East Asia Summit. Доступно на:
http://nidm.gov.in/easindia2014/err/pdf/themes_issue/env/types.pdf, приступљено: 21.09.2018.
7
 Геохидролошке катастрофе јесу катастрофе које произилазе из различитих
земаљских и геолошких и хидролошких процеса, узроковане природним или људским
догађајима или појавама.

Оне укључују следеће (навешћемо неке од њих):

• опасности од клизишта

Клизишта се дефинишу као кретање стена и/или земље под нагибом под утицајем
гравитације. Ово изненадно кретање материјала изазива велику штету животу, економији
и животној средини.

• поплаве

Поплаве представљају једне од најчешћих природних карастрофа. Услови који

изазивају појаву поплава укључују тешку или стабилну кишу која пада неколико сати или
дана и која засићује земљу, односно изливање река и других водотокова. Поплава може
настати било где без упозорења.

• земљотреси

Земљотреси су један од најразорнијих природних опасности. Земљотрес се јавља

услед изненадног пролазног кретања земље, као резултат ослобађања еластичне енергије
на неколико секунди. Утицај овог догађаја је најтрауматичнији јер утиче на велика
подручја, изненада се јавља и непредвидив је. Земљотреси могу проузроковати велики
губитак живота и имовине и оштетити основне услуге као што су водоснабдевање,
канализациони системи, комуникација и снабдевање, транспорт и сл. Могу довести до
уништења читавих подручја, дестабилизације економије и друштвене структуре нације.

• суше

Суша се јавља када су падавине дефицитарне у односу на статистички

вишегодишњи просек региона, и када траје током дужег временског периода. Суше које
8
трају дуго, могу озбиљно наштетити здрављу људи, и осталих живих бића, али могу имати
и велике последице на укупну привреду земље.

Хемијске катастрофе представљају несреће, удесе, као и природне процесе

ослобађања опасних хемикалија- запаљивих/експлозивних материја, токсичних,
корозивних, радиоактивних, које могу довести до експлозије, катастрофалних пожара и сл.
За последицу могу имати оштећење живота, имовине, зграде/структуре, критичне
инфраструктуре, ресурса животне средине и уопште друштвеног живота.

Индустријске катастрофе- многе индустрије засноване су на употреби

природних или људских ресурса, ресурса животне средине, био-производа, воде,
земљишта, хемикалија итд. У активностима везаним за индустријске процесе
(производњу, обраду, употребу, транспорт, складиштење и сл. материјала) бројне су
опасности које могу изазвати катастрофе већих размера.

Климатске промене, саме по себи, могу бити својеврстан облик глобалне

катастрофе. Климатске промене јесу феномен који се описује као последични пораст
температуре у свету, односно повећања нагле варијабилности у климатским обрасцима, а
који за последицу имају убрзано топљење глечера, све интензивније кише, односно суше и
сл. Климатске промене данас представљају једну од највећих претњи људском окружењу
јер последице климатских промена угрожавају живот, имовину, природне ресурсе итд.

1.3. Узроци еколошких катастрофа

Еколошке катастрофе настају као резултат различитих утицаја, односно узрока. У

овом поглављу, указаћемо на класификацију еколошких катастрофа према узроцима
настанка, а посебно ћемо се осврнути на еколошке катастрофе које су изазване људским
фактором.

Еколошке катастрофе, а према узроцима настанка, можемо поделити на:

1. катастрофе узроковане антропогеним факторима;

9
 2. катастрофе које су последица деловања природе;
3. катастрофе као последица дејства из Свемира (удари метеора, астероида)12.

У природне узрочнике еколошких катастрофа убрајају се ерозија тла, пожари,

поплаве, земљотреси, вулканске ерупције, цунами, тајфуни, суше и сл. Природни
узрочници део су еволуције наше планете. Ови процеси некада су искључиво били
изазвани еволуцијом земље, међутим, данас на њих умногоме утиче и човекова активност.
Човек својим деловањем на природу, интензивира појаву елементарних непогода, а које
наносе штету људском животу, економији земље и екологији, односно животној средини.

1.3.1. Човек као узрок еколошких катастрофа

С обзиром да се овај рад односи на еколошке катастрофе изазване људским

фактором (антропогене еколошке катастрофе), посебну пажњу ћемо посветити само овом
узроку еколошких катастрофа. Наиме, под еколошким катастрофама узрокованим
антропогеним факторима, подразумевају се: несреће у индустрији у којима је дошло до
хемијског и радиоактивног загађења животне средине; загађење речних токова;
деградација природних ресурса од стране човека, а ту свакако спадају и еколошко-
политички потреси, као што су ратови, револуције, тероризам и сл. Такође, социолошко-
економска деградација, која је проузрокована потресима у међународној економији,
оскудицом појединих ресурса и друштвеним превирањима, може се сматрати
антропогеним фактором13.

Еколошка катастрофа изазвана људским фактором, последица је негативних и

несмотрених људских активности. Утицај људи доводи до распрострањених и дуготрајних
последица, како на еколошки систем, тако и на саме људе, животињски и биљни свет.
Планети Земљи прете озбиљне еколошке штете од изливања нафте, опасност од
нуклеарног зрачења и нуклеарног отпада, пожара и других еколошких катастрофа.

12
Vlachos, E. (2007). Environmental Refugees: The Growing Challenge. In: Conflict and the
Environmental, Nils Petter Gliditsch, et al., Dodrecht: Kluwer Academic, 293-312.
13
Ibid,.
10
 Глобални трендови, као што су загађивање ваздуха, воде и тла, као и пораст укупне
популације, смањивање укупних обрадивих површина, повећање потрошње хране и воде
по становнику, указују да је економско-еколошка будућност наше планете неизвесна.
Техничко-технолошки раст данас, утемељен на брзом развоју науке, убрзава раст
продуктивности, доприности повећању производње, а тиме уједно и све већем
исцрпљивању природних ресурса. Данас се све више занемарује утицај технологије на
природну околину, чиме се стварају све веће еколошке штете и проблеми14.

Човек својим активностима доприноси увећању проблема климатских промена. Он

утиче на хидросферу и литосферу, пре свега загађивањем мора и земљишта. Употребом
различитих хемикалија у технолошким процесима, човек загађује све важније етапе
глобалне циркулације (кружења) а то су падавие, стајаћа или текућа површинска вода,
подземна вода, мора и океани и сл. Највише материја које загађују мора и океане долазе
са копна. Реке, тако, преносе индустријске хемикалије, отпадне воде из села и градова,
пољопривредне пестициде у мора и океане. Превоз нафте такође представља велику
потенцијалну штету за мора и океане, па тако и за глобалну економију. Океани су постали
највећи и најјефтинији превозни путеви те им прети еколошка опасност од изливања
нафте, а посебно су опасне нафтне бушотине и танкери.

Развојем и усавршавањем технолошких процеса, рада и производње, као и растом

броја становника на Планети, расте и број еколошких катастрофа. Последице ових
катастрофа делују на све већи број људи, при чему су материјални трошкови и људске
жртве све већи. На слици 1. приказан је број катастрофа изазваних техничко-технолошким
процесом у периоду од 1900. до 2010. године. Може се увидети енорман пораст ових
катастрофа током времена.

14
Главач, В. (2001). Увод у глобалну екологију. Загреб: Хрватска Свеучилишна накнада,
Министарство заштите околиша и просторног уређења, Пучко отворено училиште, стр. 73
11
 Слика 1. Број технолошких катастрофа у периоду 1900-2010.

Извор: EM-DAT. (2011). The OFDA/CRED International Disaster Database. Brussels, Belgium. Доступно на:
http://www.emdat.be/database, приступљено: 21.09.2018.

На слици 2. приказана је табела са подацима о највећим еколошким катастрофама

које је узроковао човек, у периоду од 1900. до 2012. године.

12
Слика 2. Највеће технолошке катастрофе у свету по броју пофинулих, повређених и по износу материјалне штете
у периоду од 1900, до 2012. г.

Извор: Остојић, Г. (2014). Еколошке избеглице- директан или индиректан пут до конфликта. Војно дело,
пролеће/2014: 51-83, стр. 67

13
 Катастрофе изазване дејством људског фактора могу бити намерне и ненамерне.
Главна подела катастрофа које настају дејством човека:

• еколошке катастрофе настале као последица потреба цивилизације за

достизањем благостања, као што су озонске рупе, ефекат стаклене баште,
генетски инжењеринг;
• еколошке катастрофе које могу бити узроковане сиромаштвом или
недовољном информисаношћу, као што је унуштавање тропских шума,
коришћење застарелих технологија, неадекватно складиштење отрова, ниски
стандарди еколошке заштите и опасност која потиче од оружја за масовно
уништавање15.

Да би већина ових делатности човека проузроковале катастрофу, потребно је да

прође дуже времена испољавања тих активности. Као пример за то, даје се исцрпљивање
природних ресурса од стране човека, које траје довољно дуго да би могло довести до
потпуне катастрофе. Такве дугорочне активности човека на животну средину, могу
проузроковати несагледиве последице на глобалном нивоу.

Са друге стране, за неке од катастрофа узрокованих људским фактором, није

потребно да прође одређено време. То су катастрофе које су настале услед различитих
техничко-технолошких опасности, као што су нуклеарни удеси, изливање опасних
материја, експлозије, пожари великих размера, односно последице тероризма, употребе
оружја за масовно уништавање и сл.

„На пример, услед спровођења у дело стално претећег нуклеарног обрачуна

великих нуклеарних сила, веома је кратак период који ће протећи од његовог почетка до
потпуног изумирања живота на Земљи (како од директног дејства нуклеарног оружја, тако
и од одложених дејстава, као што су радијација и неминовни настанак новог леденог

15
Nesseef, L. (2018). Političke posledice migracija izazvanih ekološkim katastrofama. Doktorska
disertacija. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka, str. 77-78
14
доба). Научни експерименти могу имати потенцијално опасан исход и проузроковати
изненадне катастрофе ако се догоде неочекивани резултати“16.

Еколошке катастрофе изазване дејством човека узроковане су, пре свега,

индустријским несрећама у којима је дошло до хемијског и радиоактивног загађења
животне средине, нуклеарним удесима, загађењем речних токова, деградацијом
природних ресурса од стране човека и сл. Без обзира на узрок ових еколошких катастрофа,
једно је сигурно, а то је да ове катастрофе остављају тешке и несагледиве последице по
људе, материјална добра и животну средину, а о чему говоре бројни примери.

16
Ibid., стр. 78
15
 2. Највеће еколошке катастрофе изазване људским фактором

Човек је често, немаром и уништавањем животне средине, доводио до еколошких

катастрофа, угрожавајући тако, не само животну средину, материјална добра, већ и свој
опстанак на планети Земљи. Кроз историју, човек је био сведок бројних еколошких
катастрофа ширих размера. Ове катастрофе однеле су већи број људских живота, изазвале
негативне ефекте по здравље човека, оставиле трајне последице по животну средину,
уништиле материјална добра и пореметиле друштвено-економске системе држава.

У овом поглављу, указаћемо на неке од највећих еколошких катастрофа које су

погодиле нашу планету, а које су настале као резултат човекових активности. Ове
катастрофе показале су колико последице људског немара и непажње, могу утицати на
самог човека и животну средину.

2.1. Хемијска катастрофа у Бопалу, Индија (1984)

„Једна од најпознатијих еколошких катастрофа у новијој историји десила се у

индустријском граду Бопалу, у фабрици пестицида, ноћу између 2. и 3. децембра 1984.
године. У акциденту је, по званичним подацима, страдало 2.500 људи, док је токсичном
дејству хемикалија било изложено преко 500.000 људи“17.

Ова катастрофа догодила се у фабрици „Union Carbon India Limited“, са седиштем у

Бопалу, у Индији. која је представљала огранак америчке фабрике „Union Carbon
Corporation“. Ова фабрика, између осталог, бавила се производњом пестицида СЕВИН, у
чијој се производњи као интермедијер употребљава веома токсично једињење- метил-
изоцијанат. У децембру 1984. године, иако су први знаци опасности откривени на време,
догодила се хаварија. Ланци одговорности довели су до тога да се догађај у потпуности
отме контроли и изазове катастрофу огромних размера. Око 40 тона метил-изоцијаната

17
Остојић, Г. (2014). Еколошке избеглице- директан или индиректан пут до конфликта. Војно дело,
пролеће/2014: 51-83, стр. 67

16
потекло је из резервоара и у року од два сата доспело у ваздух, ширећи се низ ветар.
Спољашња температура тада је износила око 14°C, па се гас хладио и тако доспевао у
приземне слојеве ваздуха18.

Слика 3. Последице катастрофе у Бопалу

Извор: https://xdn.tf.rs/2014/08/13/bopal-fabrika-katastrofa-670x446.jpg, приступљено: 23.09.2018.

Највеће последице ове катастрофе осетили су најсиромашнији слојеви

становништва који су били смештени око фабрике, као и труднице- забележен је велики
број мртворођене деце, спонтаних побачаја и деформитета код живорођених. Тадашњи
министар здравља Индије, у јуну 1985. године, саопштио је да је код 35 трудница дошло
до спонтаног побачаја, да је 21 беба рођена се деформитетима и да је забележено 27
мртворођења19.

У катастрофи је повређено око 150.000 људи, а према проценама Међународне

медицинске комисије за Бопал, од 1994. године, до данас, око 50.000 особа остало је
делимично или потпуно неспособно директно као последица несреће. Страдао је и биљни

18
Broughton, E. (2005). The Bhopal Disaster and its aftermath: a review. Environmental Health, 4:6.
Доступно на: https://ehjournal.biomedcentral.com/track/pdf/10.1186/1476-069X-4-6, приступљено: 23.09.2018.
19
Ibid.
17
и животињски свет- око 4.000 грла стоке, пси, мачке и птице су угинули као последица ове
катастрофе20.

На суђењу о овој несрећи, које је завршено 1989. године, компанија је закључила да

је резервоар отровног гаса метил-изоцијанат био саботиран и да је неко намерно
ослободио воду у резервоар. Компанија је платила 470 милиона долара индијског влади
као неку врсту вансудског поравњања. Индијски врховни суд прихватио је поравњање, а
компанија је затворена. Као одштету за повреде, унесрећени су добили свега по 600
долара, а за смртне случајеве у породици по 3.000 долара, док већина није примила
никакву компензацију21.

Увидом у тајна документа компаније, суд је установио да постројење у Бопалу није

имало одговарајућу опрему за употребу у хитним случајевима, а коју је поседовало
постројење ове компаније у Америци. У постројењу у Бопалу није постојао резервоар за
„обарање“ који би задржао хемикалије које су излетеле из резервоара са токсичним
једињењем. Пречишћивач је био преплављен масом течности и гасова који су провалили
унутра брзином и у количинама 100 пута већим од оних за које је конструисан, а то је
довело до катастрофалних последица22.

Многи подаци о овој несрећи прикривани су од стране компаније, а и саме

индијске владе. Уз то, док је трајао судски процес, нису предузимане никакве мере за
санацију штете која је нанета околини. Тек након завршетка процеса, спроводе се бројне
студије под покровитељством власти Madhia Pradesh (MPSG), MPPCB, Union Carbide India
Limited (UCIL) као и разних других индијских владиних агенција, фирми за заштиту

20
Ibid,.
21
Malini, N. (2005). Bhopal Gas Tradegy- a Social, Economic, Legal and Environmental Analysis. Texas:
Munich Personal RePEc Arhive, A&M University, стр. 6-13
22
Broughton, E. (2005). The Bhopal Disaster and its aftermath: a review. Environmental Health, 4:6.
Доступно на: https://ehjournal.biomedcentral.com/track/pdf/10.1186/1476-069X-4-6, приступљено: 23.09.2018.
18
животне средине и невладиних организација. Студије су спроведене како би се утврдило
колика је контаминација земљишта и подземних вода на овој локацији23.

Маја 1999. године, организација „Greenpeace International“ спровела је анализу

узорака чврстог отпада, земљишта и подземних вода у подручјима за која је постојала
сумња да су загађени као последица рада ове фабрике. Ово је спроведено са циљем да би
се утврдило тачно колика је штета начињена и како би се добио увид у природу и
озвиљност хемијске контаминације. Резултати спроведеног истраживања указали су на
општу контаминацију локација у непосредној близини постројења која је резултат
рутинских поступака у току рада фабрике, испуштања отровних материја и несреће или
током континуираног ослобађања хемикалија из материја које су остале као отпад или су
ускладиштене у постројењу. Означене су „вруће тачке“ тешке контаминације тешким
металима и/или органским загађивачима и откривене високе концентрације тешких
метала, попут живе и токсичних хемикалија. Ранија истраживања која су спровеле
индијске агенције, нису показала да постоји локална контаминација24.

Несрећа у Бопалу показала је да развој индустрије без истовременог развоја и

примене безбедносних прописа, може имати катастрофалне последице. Након катастрофе,
у Индији су еколошка свест и активизам у области заштите животне средине, видно
ојачали. Године 1986. усвојен је Закон о заштити животне средине и створено је
Министарство за животну средину и шуме, које је одговорно за доношење и спровођење
закона и политике животне средине25. Међутим, ово није довело до тога да се у Индији
изврши контрола индустријских процеса, напротив. Производња индустријских
капацитета у Индији се повећава, и у њима се одређена правила и даље не поштују. Уједно

23
Union Carbide Corporation. Environmental Studies of the Bhopal Plant Site. Доступно на:
http://www.bhopal.com/Environmental-Studies-of-Bhopal-Plant-Site, приступљено: 23.09.2018.
24
Labunska, I., et al. (1999). Toxic contaminants at the former Union Carbide factory site, Bhopal, India:
15 years after the Bhopal accident. Exeter UK: GreenPeace Research Laboratiries, Department of Biological
Sciences, University of Exeter, стр. 2-38
25
Tyagi, Y.K., et al. (1990). Some international law aspects of the Bhopal disaster. Social Science &
Medicine, 27(10), стр. 1105-12

19
се повећава и контаминација животне средине- услед неодговорног одлагања
индустријског отпада, многи делови земљишта и вода у Индији су и данас веома загађени.

2.2. Чернобиљска нуклеарна катастрофа, СССР (1986)

Убрзо након акцидента у Бопалу, догодила се нуклеарна катастрофа у нуклеарној

електрани Чернобиљ у близини града Припјата, у бившем СССР-су, данашњој Украјини.
Дана 26. априла, 1986. године, дошло је до експлозије на четвртом реактору ове електране,
што је проузроковало изливање велике количине радиоактивног материјала у животну
средину. „Експлозија је имала разоран утицај на друштво и економију у Украјини и
суседним државама. Области у којима је био најизраженији утицај ове катастрофе су
западни делови тадашњег СССР-а и Европе, односно подручје данашњих држава
Белорусије, Украјине и Русије. Због безбедности становништва у периоду од 1986. до
2000. године, из области пречника 30км око нуклеарне електране је евакуисано
становништво, односно око 350.400 људи су постали еколошке избеглице“26.

До катастрофе је дошло услед лоше изведених тестова на систему за хлађење који

је требало да повећају сигурност при раду. Услед неконтролисаног раста температуре,
дошло је до две експлозије реактора. Реактори избацујују велику количину радиоактивних
елемената у атмосферу, који због силине експлозије, лете по неколико километара у
висину. Радиоактивне материје ношене су ветром ка Белорусији, и осталим крајевима
Европе, а повећана радиоактивност детектована је чак и у Јапану и Северној Америци. На
слици 4. приказано је кретање радиоактивног облака, на дан 12. маја 1986. године.

26
Остојић, Г. (2014). Еколошке избеглице- директан или индиректан пут до конфликта. Војно дело,
пролеће/2014: 51-83, стр. 68
20
 Слика 4. Кретање радиоактивног облака на дан 12. маја 1986. године

(Извор: Поповић, Д., Спасић-Јокић, В. (2006). Последице нуклеарне несреће у Чернобиљу на територији Републике
Србије. Војносанитетски преглед, 63(5): 481-487, стр. 482)

Људске жртве ове катастрофе немогуће је тачно проценити- од неколико стотина

(званичан став СССР-а), до преко 400.000, па и милион оних који имају трајне последице
излагања прекомерном зрачењу. Највећим дозама зрачења били су изложени радници
(њих 400) и ватрогасци који су радили на гашењу упаљеног реактора- њих 30 умрло је
истог дана (28 од последица радиоактивности), а њих 134 умрло је касније од последица
радиоактивности. Око 116.000 људи који су живели у кругу од 30км несреће убрзо су
евакуисани, а у периоду од 1990-1995. године, пресељено је још 210.000 људи који су
живели у тој области. Сви они били су изложени прекомерним дозама зрачења 27.

27
Милошевић, М. (26.04.2018). 26. април 1986, Чернобиљ- да се не заборави. Доступно на:
https://www.svetnauke.org/97-26-april-1986-cernobilj-da-se-ne-zaboravi, приступљено: 23.09.2018.
21
 Слика 5. Чернобиљска нуклеарка након експлозије

Извор: http://www.politika.rs/scc/clanak/156886/Povratak-u-Cernobilj, приступљено: 23.09.2018.

Експлозија у Чернобиљу довела је до 100 пута веће радијације од оне која је

настала после удара атомских бомби у Хирошими и Нагасакију. Подручје око Чернобиља
било је толико озрачено, да се људи у ову област неће враћати сигурно још триста година,
а према неким проценама, људи тамо неће моћи да живе наредних девет векова. Огроман
број људи оболео је од рака као последица радијације- 270.000 људи, према извештајима
Светске здравствене организације28.

Последице Чернобиљске катастрофе биле су несагледиве- од последица радијације

умрло је на хиљаде људи, поремећено је и здравље људи (повећан број оболелих од рака и
леукемије, појава урођених мана код деце). Уз то, катастрофа је оставила трајне последице
и по остали живи свет. Земљиште величине 784.320 хектара контаминирано је, као и
694.200 хектара шума. Ово је довело и до негативних последица по економски систем

28
WHO (2006). Health Effects of the Chernobyl accident: an overview. Доступно на:
http://www.who.int/ionizing_radiation/chernobyl/backgrounder/en/, приступљено: 23.09.2018.
22
Украјине, односно тадашњег СССР-а јер пољопривредна производња на контаминираним
подручјима више није била могућа.

„На последице чернобиљског акцидента на животну средину није утицала само

просторна расподела радионуклида већ и чињеница да цезијум, стронцијум и плутонијум
улазе у ланац исхране, а могу се транспортовати и ветром, ерозијом, пожарима,
култивацијом тла и текућим водама“29.

Након катастрофе, земљиште око нуклеарне електране Чернобил, постало је

бескорисно. Биљке, тло и вода постали су превише загађени. Штета се проширила и изван
Украјине, Белорусије и Русије. У неколико европских земаља, усеви су постали
неискористиви. Млечни производи као што су млеко, маслац, чоколада и сл. су забрањени
јер су произведени од крава које су јеле траву која је била озрачена радиоактивним
материјалом. Неке животиње нису биле у стању да имају потомство због количине
зрачења које су примили. Многе одрасле животиње су убијене, а њихова тела уништена
јер нису била прикладна за прехрану. Више нико није куповао производе који су долазили
из тог дела света, што је довело до економског губитка од више од 300 милиона долара.
Средином 1990-их, украјинска влада изјавила је како још увек више од 34.000 км2 није
погодно за становање30.

Ова катастрофа довела је до кључних промена у разумевању ове врсте ризика, а то

је довело и до усвајања бројних програма и политика које имају за циљ спречавање
настанка оваквих акцедената. После Чернобиљске катастрофе, уништени су бројни
пољопривредни производи, попут млека и житарица, а то је довело и до бројних
економских губитака, не само за СССР него и за делове Европе (пре свега Немачку).
Велике суме новца издвајане су за смањење контаминације, као и за скупе организационе

29
Поповић, Д., Спасић-Јокић, В. (2006). Последице нуклеарне несреће у Чернобиљу на територији
Републике Србије. Војносанитетски преглед, 63(5): 481-487, стр. 482
30
Mara, W. (2011). The Chernobyl Disaster: Legacy and Impact on the Future of Nuclear Energy.
Malasia: Marshal Cavendish Corporation
23
промене попут увођења нових система за детектовање, брзо реаговање и праћење
радијације. Доношени су нови закони, прописи и стандарди по хитном поступку31.

„Нуклеарна катастрофа у Чернобиљу, а касније и у Фукушими у Јапану 2011.

године, показала је величину и последице еколошких катастрофа услед људског немара и
непажње. Велика материјална штета праћена девастацијом животне средине, великим
људским жртвама и још већим бројем еколошких миграната, само показује колико
последице човековог немара могу утицати на самог човека и животну средину“32.

2.3. Велико изливање нафте, Мексико (2010)

Дана 22. априла 2010. године, услед експлозије и пожара, потонула је нафтна
платформа компаније „British Petroleum“, у Мексичком заливу. Као последица техничких
проблема на једној од платформи, дошло је до изливања нафте из бушотине и то пуних 87
дана. У том периоду, исцурело је више од 4,6 милиона барела сирове нафте и загадило, не
само воду, него и 7.000 километара обале. Катастрофа је најтеже погодила савезну државу
Луизијану, те је као таква проглашена за највећу нафтну катастрофу америчке историје,
чиме је чак надмашила катастрофални излиф нафте из „Exxon Valdez“-a, 1989. године33.

До изливања нафте у море, дошло је услед експлозије и пожара, 22. априла. Нафтна
мрља била је површине 1,6 километара квадратних и дугачка око осам километара. Као
последица ове катастрофе, загађена је површина мора од око 6.000 км2. Катастрофа је
имала страшне последице, почевши од загађења воде, ваздуха, обале, животињског света,
па све до великих економских последица за локалну економију које је и данас тешко тачно
утврдити.

31
Nesseef, L. (2018). Političke posledice migracija izazvanih ekološkim katastrofama. Doktorska
disertacija. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka, str. 286
32
Остојић, Г. (2014). Еколошке избеглице- директан или индиректан пут до конфликта. Војно дело,
пролеће/2014: 51-83, стр. 68
33
Bergman, Ch., Slanjankić, A. (25.02.2013). Tko će platiti za ekološku katastrofu? Доступно на:
https://www.dw.com/hr/tko-%C4%87e-platiti-za-ekolo%C5%A1ku-katastrofu/a-16627133, приступљено:
24.09.2018.
24
 Катастрофа је довела до страдања риба, морске флоре и фауне и разних птица које
су насељавале појас погођен несрећом. Риболов у три америчке државе, као последица ове
катастрофе, тотално је прекинут. Птице које се гнезде уз ушће Мисисипија, масовно су
страдале. Корњаче, рибе и птице биле су највеће жртве еколошке катастрофе. Економска
штета, такође, била је велика- компанија је потрошила између 760 милиона долара и 4,6
милијарди долара за санацију штете34.

Слика 6. Велико изливање нафте у Мексику

Извор: https://www.blic.rs/vesti/svet/naftna-mrlja-u-meksickom-zalivu-pet-puta-veca-nego-sto-se-
pretpostavljalo/prkd68h, приступљено: 24.09.2018.

Еколошке катастрофе, попут ових које смо навели, али и многих других, изазивају
несагледиве последице по људе, њихово здравље, по друштвено-економски систем земље,
али и по животну средину. Хемијска катастрофа у Бопалу, Чернобиљска катастрофа и
изливање нафте у Мексику, толико су биле страшне да се њихове последице осећају и дан
данас- контаминирана су читава подручја, однети су бројни животи, погоршано је здравље
људи, а економија земаља је знатно ослабљена.

34
Дражић, М. (29.04.2010). Нафтна мрља у Мексичком заливу пет пута већа него што се
претпостављало. Доступно на: https://www.blic.rs/vesti/svet/naftna-mrlja-u-meksickom-zalivu-pet-puta-veca-
nego-sto-se-pretpostavljalo/prkd68h, приступљено: 24.09.2018.
25
 3. Последице еколошких катастрофа

Еколошке катастрофе изазване људским фактором, последица су, пре свега,

техничко-технолошког развоја, који је са собом донео разноврсне опасности за животну
средину. Ове опасности производе велике штете људима, њиховом животу, телесном
интегритету, здрављу, имовини, али и другим вредностима, угрожавајући истовремено и
основе опстанка самог људског рода. „Савремено друштво све више користи у
производњи и свакодневном животу нове технологије и технике, тежи за што бржом и
јефтинијом производњом и изградњом при чему у све већој мери користи опасне и
запаљиве материје стварајући тако све већи ризик од хаварија, пожара и експлозија“35.

Еколошке катастрофе представљају специјалну врсту еколошких проблема због

немогућности предвиђања времена и начина на који ће се десити, као и последица које ће
изазвати. Еколошки инциденти, који могу прерасти у катастрофе, јесу: индустријски
(првенствено у производњи, хемијском процесу и транспорту хемикалија), нуклеарни
(нуклеарне електране, истраживачки институти), инциденти на мору (скоро искључиво
изливање нафте), катастрофе изазване природним опасностима (олује, урагани, буре,
поплаве, торнада, циклони, топлотни таласи, велики пожари, земљотреси, лавине,
вулканске активности итд). Еколошки инциденти имају негативан утицај на људско
здравље, екосистеме и привреду36.

Катастрофе, у глобалу, имају хуманитарни, економски и еколошки ефекат.

Хуманитарни ефекат огледа се у губитку људских живота и настанку
посткатастрофалних ефеката. У економске ефекте спадају директни, индиректни и
макроекономски ефекти. Директни ефекти односе се на губитке услед физичке штете
нанете инфраструктури, зградама и опреми. Индиректни ефекти последица су смањеног
протока роба и услуга, односно смањених активности и оштећене привреде. Ови ефекти

35
Марковић, С., Стојановић, Д., Бакрач, С., Зорић, М. (2013). Утицај техничко технолошких
акцидената услед хаварија, пожара и експлозија на стање људске безбедности. Војнотехнички гласник, LIX
(4): 198-212, стр. 198
36
Крвавац, Љ., Јованетић, В. (2010). Водич кроз заштиту и унапређивање животне средине. Ужице:
Ужички центар за права детета, стр. 13
26
утичу на макроекономију националне привреде земље која је захваћена катастрофом, и
управо у томе се огледају макроекономски ефекти. Еколошки ефекти односе се на штетне
последице катастрофе на земљиште, шуме и еколошке системе37.

Еколошке катастрофе изазване људским фактором доводе до негативног утицаја на

укупну безбедност људи. Тај негативни утицај на безбедност човека, пре свега се огледа у
великом загађивању животне средине, односно у њеном уништавању, односно
деструкцији. Еколошке катастрофе производе следеће последице по људску безбедност:

• нарушавање здравља људи;

• загађивање хране, што је посредно повезано са нарушавањем здравственог
стања;
• угрожавање макроекономске стабилности у држави или државе у целини (у
зависности од степена јачине и деструкције катастрофе);
• нарушавање личне и колективне везбедности заједнице38.

3.1. Еколошке последице

Еколошке катастрофе могу довести и до тоталног уништавања животне средине, а

то даље може проузроковати и стављање ван употребе једног одређеног подручја животне
средине у којем долази до тоталне деструкције флоре и фауне, контаминације земљишта,
воде и ваздуха. Еколошке катастрофе, попут оне у Чернобиљу, доводе до уништавања
читавих биљних и животињских врста али и до великих људских жртава39.

37
Кулић, М., Станковић, М., Абидовић, А. (2015). Улога међународних институција у превенцији и
санирању последица катастрофа. У: Катастрофе- превенција и санирање. Зборник радова са трећег
међународног научног скупа. Том 1 (стр. 5-17). Брчко: Европски универзитет Брчко дистрикта, Босна и
Херцеговина, стр. 5-6
38
Марковић, С., Стојановић, Д., Бакрач, С., Зорић, М. (2013). Утицај техничко технолошких
акцидената услед хаварија, пожара и експлозија на стање људске безбедности. Војнотехнички гласник, LIX
(4): 198-212, стр. 201-202
39
Ibid., стр. 202
27
 Негативни ефекти еколошких катастрофа изазваних људским фактором, „довешће
до обољевања флоре и фауне у екосистему али и до нарушавања здравственог стања
становништва у подручју деловања, односно до нарушавања еколошке безбедности“40.

На пример, у случају Чернобиљске катастрофе, екосистем у околини реактора,

претрпео је озбиљне последице- околне шуме на великој површини (око 4км2) промениле
су боју у нијансу љубичасто-смеђе боје, те су прозване „Црвеном шумом“ (слика 7), а
страдао је и велики број животиња док су неке у потпуности изгубиле способност
размножавања.

Слика 7. "Црвена шума"- увело дрвеће као

последица катастрофе у Чернобиљу

Извор: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Red_Forest_Hill.jpg/220px-Red_Forest_Hill.jpg,
приступљено: 25.09.2018.

Услед нуклеарних катастрофа, где се као највећа свакако спомиње Чернобиљска

катастрофа, последице по човека и животну средину јављају се услед испуштања
радиоактивних материја. Ове материје, па чак и у количини мало изнад дозвољене,
остављају последице по људски организам. Утицај зрачења може се испољити директно

40
Ibid., стр. 203

28
на озрачену особу путем соматских ефеката или индиректно на потомство генетским
ефектима. Исто тако је и за остали живи свет- биљни и животињски свет може изумрети
услед високе дозе озрачености, изгубити способност репродукције, односно као последица
нуклеарних катастрофа, могу се јавити различити облици мутације организама. Нуклеарне
катастрофе изазивају и контаминацију земљишта, ваздуха и вода, чиме долази до
контаминације хране и воде, а то даље доводи до других штетних последица по живот и
здравље људи и осталог живог света41.

Као последица хемијских катастрофа, попут оне у Бопалу, у Индији, јављају се

различити негативни ефекти по људе и животну средину, а који су узроковани штетним
хемијским супстанцама. Последице хемијских катастрофа по животну средину, огледају
се у контаминацији земљишта, воде и ваздуха хемикалијама. Тако, на пример, може доћи
до загађења хране- ослобађањем опасних хемикалија у току катастрофе може доћи до
посипања пољопривредних производа на њивама аеросолима ослобођених хемикалија. На
овај начин се у каснијем процесу производње хране од тих пољопривредних производа
добија загађена храна у којој су концентрације појединих хемикалија изван граница
дозвољених концентрација.

Загађивањем земљишта, воде и ваздуха које се јавља као последица антропогених

еколошких катастрофа, мења се и загађује целокупан процес ланца исхране- на пример,
уколико стока пасе загађену траву или се храни загађеном храном, па се та иста стока
користи за производњу меса или се њени производи користе за исхрану (нпр. млеко, јаја).
У овим случајевима, ризици по безбедност човека веома су велики јер се тешко могу
контролисати. Они могу довести до обољевања великог броја људи, имајући у виду да се
загађена храна може користити као намирница за прехрану великог броја становника
једног подручја42.

41
Биочанин, Р., Амиџић, Б. (2005). Нуклеарни удеси и заштита. Зборник радова 49. Конференције за
ЕТРАН. Том 4 (стр. 85-85), Будва, стр. 84
42
Кнежић, Л., Стевановић, Б. (2003). Енциклопедија: Животна срединца и одрживи развој- књига
тачних одговора. Београд: Ecolibri, стр. 58
29
3.2. Друштвене последице

У зависности од јачине и степена деструкције еколошке катастрофе, долази и до

великих материјалних штета које понекад могу да достигну и оргомну вредност. Вредност
материјалне штете настале као последица катастрофе обухвата збир различитих штета:
вредност уништене имовине у постројењима и погонима у којима је дошло до катастрофе,
застој у производњи, трошкови за санирање последица, штета настала услед загађивања
животне средине, вредност одштете за погинуле и повређене итд. У случају великих
катастрофа, попут оних споменутих у поглављу 3., материјални губици су огромни, не
само за саму фабрику, постројење у којем се катастрофа догодила, већ и за читаву локалну
заједницу и целу државу.

Ово неповољно утиче на на људску безбедност јер угрожава економску

независност и одрживост појединца, кроз угрожавање економског система земље. Имајући
у виду да еколошке катастрофе изазване људским фактором нарушавају животну средину
у смислу њеног загађивања, онемогућавања услова да људи живе у здравом окружењу,
изазивања разних обољења, нарушавања здравственог стања људи, као и чињенице да
загађују храну, можемо увидети колика је величина угрожавања безбедности појединца,
али и читавог друштва услед еколошких катастрофа43.

Еколошке катастрофе техничко-технолошког карактера имају директан и

индиректан утицај на здравље људи. Директне последице по здравље људи, могу се
испољити кроз следеће повреде и обољења, које код већих катастрофа, могу бити и
смртоносне:

• краш и бласт повреде које могу настати у тренутку експлозија услед

ваздушног удара;
• опекотине као последице пожара;

43
Стојановић, О., Стојановић, Н., Косановић, Ђ. (2003) Штетне и опасне материје. Београд: РАД,
стр. 68

30
 • убодне отворене и затворене ране које настају приликом експлозија у
постројењима;
• радијационе болести услед акцидената и катастрофа на постројењима која
раде са радиоактивним материјама44.

Последице по здравље људи могу бити и индиректне и оне се испољавају кроз

следеће повреде и обољења:

• кожна обољења када се киселине и базе и друге отровне и загађујуће

материје концентришу на кожи;
• тровања која могу бити изазвана продором отровних материја у организам,
путем органа за дисање, дигестивног тракта или преко коже;
• мутагене промене које доводе до промене и мутације гена што може довести
до дегенеративних промена код људи;
• канцерогена обољења која изазивају поједине хемијске материје које се могу
ослободити45.

Еколошке катастрофе изазване људским фактором имају огроман утицај, а који

може довести до озбиљног нарушавања равнотеже екосистема. Еколошке катастрофе
технолошког карактера доводе до изумирања флоре и фауне или до смањења њихове
бројности. Деловањем разних опасних материја у животној средини и њиховим
укључивањем у кружење материје и ланце исхране у животној заједници у екосистему
долази до стварања негативних абиотичких услова за опстанак флоре и фауне. Ове
катастрофе угрожавају живот и здравље људи директним деловањем на појединца, али и
индиректно, преко контаминиране животне средине, због чега представљају један од
највећих узрока угрожавања безбедности човека46.

44
Марковић, С., Стојановић, Д., Бакрач, С., Зорић, М. (2013). Утицај техничко технолошких
акцидената услед хаварија, пожара и експлозија на стање људске безбедности. Војнотехнички гласник, LIX
(4): 198-212, стр. 203-206
45
Ibid, стр. 206
46
Ibid, стр. 208-209
31
 ЗАКЉУЧАК

Еколошке катастрофе настају као резултат дејства различитих фактора. Иза већег
дела катастрофа стоји човек и његова намера да мења животну средину, односно његове
активности, али исто тако не треба занемарити ни природне узрочнике еколошких
катастрофа, мада данас све је теже направити јасну границу између природних и
антропогених узрочника еколошких катастрофа, с обзиром на све већи удео човека у
настанку природних и антропогених катастрофа.

Еколошке катастрофе попут оне у Бопалу, Мексику или Чернобиљске катастрофе,

имају неке заједничке карактеристике а то је да изазивају велике последице по људе,
материјална добра и животну средину. Немар људи, недовољна способност и знање, као и
неисправне машине и делови погона и постројења, често су узрок еколошких катастрофа
које понекад имају енормне последице. Чернобиљска катастрофа, на пример, због својих
несагледивих последица, подстакнула је земље широм света да затворе своје нуклеарне
електране или бар да побољшају политике и програме заштите од оваквих катастрофа.

Последице еколошких катастрофа изазвваних људским фактором зависе од јачине

катастрофе и врсте опасних материја које су се ослободиле, па тако могу довести од
благих поремећаја у равнотежи екосистема до озбиљног нарушавања екосистема.
Еколошке катастрофе могу проузроковати велики број настрадалих и оболелих, могу
нанети велику материјалну штету која има негативне последице на целокупан друштвено-
економски систем државе и могу уништити, оштетити флору и фауну или контаминирати
земљиште, ваздух и воду. Овако оштећена и контаминирана животна средина проузрокује
даље негативне последице по живот и здравље човека и осталих живих бића.

Човек, као основни узрок несрећа и катастрофа, уједно је и једини на планети

Земљи који може превентивно деловати како на природне тако и на антропогене
катастрофе. Човек је биће које може деловати проактивно и унапредити животну средину
кроз превентивно деловање на несреће и деловање након несрећа, односно смањењем
негативног утицаја његових активности на животну средину.

32
 ЛИТЕРАТУРА

Афрић, К. (2002). Еколошка свијест- претпоставка рјешавања еколошких проблема.

Економски преглед, 53 (5-6): 578-594.

Биочанин, Р., Амиџић, Б. (2005). Нуклеарни удеси и заштита. Зборник радова 49.
Конференције за ЕТРАН. Том 4 (стр. 85-85), Будва.

Byrne, B. & Baden, S. (1995). Gender, Emergencies and Humanitarian Assistence.

Report Commisioned by the WD Desk, European Commision, Directorate General for
Development. Brussels: BRIDGE, Institute of Development Studies.

Broughton, E. (2005). The Bhopal Disaster and its aftermath: a review. Environmental
Health, 4:6. Доступно на: https://ehjournal.biomedcentral.com/track/pdf/10.1186/1476-069X-4-
6, приступљено: 23.09.2018.

Bergman, Ch., Slanjankić, A. (25.02.2013). Tko će platiti za ekološku katastrofu?

Доступно на: https://www.dw.com/hr/tko-%C4%87e-platiti-za-ekolo%C5%A1ku-katastrofu/a-
16627133, приступљено: 24.09.2018.

Вујовић, Р. (2009). Управљање ризицима и осигурање. Београд: Универзитет

Сингидунум, Чугура.

Vlachos, E. (2007). Environmental Refugees: The Growing Challenge. In: Conflict and
the Environmental, Nils Petter Gliditsch, et al., Dodrecht: Kluwer Academic, 293-312.

Главач, В. (2001). Увод у глобалну екологију. Загреб: Хрватска Свеучилишна

накнада, Министарство заштите околиша и просторног уређења, Пучко отворено
училиште.
Дражић, М. (29.04.2010). Нафтна мрља у Мексичком заливу пет пута већа него
што се претпостављало. Доступно на: https://www.blic.rs/vesti/svet/naftna-mrlja-u-
meksickom-zalivu-pet-puta-veca-nego-sto-se-pretpostavljalo/prkd68h, приступљено:
24.09.2018.

33
 EM-DAT. (2011). The OFDA/CRED International Disaster Database. Brussels,
Belgium. Доступно на: http://www.emdat.be/database, приступљено: 21.09.2018.

Закон о заштити животне средине. „Сл. гласник РС“, бр- 135/2014, 36/2009,
36/2009- др. закон, 72/2009- др. закон, 43/2011- одлука УС и 14/2016.

Крвавац, Љ., Јованетић, В. (2010). Водич кроз заштиту и унапређивање животне

средине. Ужице: Ужички центар за права детета.

Кулић, М., Станковић, М., Абидовић, А. (2015). Улога међународних институција у

превенцији и санирању последица катастрофа. У: Катастрофе- превенција и санирање.
Зборник радова са трећег међународног научног скупа. Том 1 (стр. 5-17). Брчко: Европски
универзитет Брчко дистрикта, Босна и Херцеговина.

Кнежић, Л., Стевановић, Б. (2003). Енциклопедија: Животна срединца и одрживи

развој- књига тачних одговора. Београд: Ecolibri.

Labunska, I., et al. (1999). Toxic contaminants at the former Union Carbide factory site,
Bhopal, India: 15 years after the Bhopal accident. Exeter UK: GreenPeace Research
Laboratiries, Department of Biological Sciences, University of Exeter.

Марковић, С., Стојановић, Д., Бакрач, С., Зорић, М. (2013). Утицај техничко
технолошких акцидената услед хаварија, пожара и експлозија на стање људске
безбедности. Војнотехнички гласник, LIX (4): 198-212.

Миливојевић, Ј., et al. (2012). Квалитет живота и глобалне катастрофе. 13.

Национална конференција о квалитету живота- Фестивал квалитета, (стр. 39-47).

Милошевић, М. (26.04.2018). 26. април 1986, Чернобиљ- да се не заборави.

Доступно на: https://www.svetnauke.org/97-26-april-1986-cernobilj-da-se-ne-zaboravi,
приступљено: 23.09.2018.

34
 Malini, N. (2005). Bhopal Gas Tradegy- a Social, Economic, Legal and Environmental
Analysis. Texas: Munich Personal RePEc Arhive, A&M University.

Mara, W. (2011). The Chernobyl Disaster: Legacy and Impact on the Future of Nuclear
Energy. Malasia: Marshal Cavendish Corporation.

Nesseef, L. (2018). Političke posledice migracija izazvanih ekološkim katastrofama.

Doktorska disertacija. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka.

NIDM. (2014). Types of Environmental Disasters. New Delhi: East Asia Summit.
Доступно на: http://nidm.gov.in/easindia2014/err/pdf/themes_issue/env/types.pdf,
приступљено: 21.09.2018.

Остојић, Г. (2014). Еколошке избеглице- директан или индиректан пут до

конфликта. Војно дело, пролеће/2014: 51-83.

Поповић, Д., Спасић-Јокић, В. (2006). Последице нуклеарне несреће у Чернобиљу

на територији Републике Србије. Војносанитетски преглед, 63(5): 481-487.

Стојановић, О., Стојановић, Н., Косановић, Ђ. (2003) Штетне и опасне материје.

Београд: РАД.

Tyagi, Y.K., et al. (1990). Some international law aspects of the Bhopal disaster. Social
Science & Medicine, 27(10).

Ћирковић, М. & Бостром, Н. (2011). Ризици глобалних катастрофа. Смедерево:

Helix.

UNISDR (2009). Терминологија, Смањење ризика од катастрофа. Женева,

Швајцарска: Међународна Стратегија Уједињених нација за смањење ризика од
катастрофа.

35
 UNEP (2008). Environment and Disaster Risk. Emerging Perspectives. Geneva,
Switzerland: ISDR.

Union Carbide Corporation. Environmental Studies of the Bhopal Plant Site. Доступно
на: http://www.bhopal.com/Environmental-Studies-of-Bhopal-Plant-Site, приступљено:
23.09.2018.

WHO (2006). Health Effects of the Chernobyl accident: an overview. Доступно на:
http://www.who.int/ionizing_radiation/chernobyl/backgrounder/en/, приступљено: 23.09.2018.

Електронски извори слика:

https://xdn.tf.rs/2014/08/13/bopal-fabrika-katastrofa-670x446.jpg, приступљено:
23.09.2018.

http://www.politika.rs/scc/clanak/156886/Povratak-u-Cernobilj, приступљено:
23.09.2018.

https://www.blic.rs/vesti/svet/naftna-mrlja-u-meksickom-zalivu-pet-puta-veca-nego-sto-
se-pretpostavljalo/prkd68h, приступљено: 24.09.2018.

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Red_Forest_Hill.jpg/220p
x-Red_Forest_Hill.jpg, приступљено: 25.09.2018.

36