1. Pojam i kriterijum odrzivog razvoja - Najpopularnija , 4.
Odrzivost i odrzivi razvoj - Rec održati koja moze da
ali ne i univerzalno prihvtaćena, definicija održivog razvoja
data je u izveštaju tzv. Bruntlendove komisije i ona glasi:
Održivi razvoj je društveni „razvoj koji zadovoljava potrebe
sadašnjih generacija ljudi bez ugrožavanja mogućnosti
budućih naraštaja da zadovolje svoje potrebe“. Poreklo
pojma održivi razvoj u literaturi se najčešće povezuje s
ekološkom ekonomijom. Međutim, pojam održivog razvoja
ancipirao je naš kosmički genije Nikola Tesla u svom članku
Problem povećanja ljudske energiije koji je objavljen 1990.
godine. U tom članku on kaže: „ Filantropija nam nalaže da
pronađemo nove metode prerade gvožđa koje ne bi
zahtevale tako varvarsko rasipanje“ uglja „iz koga sada
izvlačimo većinu naše energije. Naša je dužnost prema
naraštajima koji dolaze da ostavimo ovu zalihu energije
nedirnutu za njih“. Sličan stav Tesla je izneo u jednom svom
članku Svet čuda koji će stvoriti elektricitet koji je obajvio
15 godina kasnije: „Ako za proizvodnju energije koristmo
gorivo, mi živimo od našeg kapitala i brzo ćemo ga iscrpiti.
Taj metod je varvarski i bezobzirno rasinički, pa s njim treba
prestati u interesu budućih naraštaja“. Naravno, ekološka
ekonomija je veoma zaslužna za aktualizaciju pojma
održivog razvoja. Pojam odživog razvoja nastao je kao
odgovor na opasnosti i rizike koje sa sobom nosi
nekontrolisani ekonomski rast i s njim povezan razvoj tzv.
prljavih tehnologija. U razvijenom modernom svetu
„društvenu proizvodnju dobara sistematski prati društvena
proizvodnja rizika“. Stanovište održivog razvoja
uspostavljeno je kako bi se tim rizicima na određeni način
pariralo i predupredila moguća katastrofa.Održivi razvoj
obuhvata 3 obasti: ekološko-biološku, ekonomsku i
društveno-kulturnu. A održivo društvo je ono sruštvo koje
svoj razvoj usklađuje sa zahtevima održivosti To znači da
ono obezbeđuje ravnotežu između ekonomskog rasta i
ciljeva svojstvenih ekološko-biološkom i društveno-
kulturnom sistemu. Ti ciljevi su u ekolško-biološkom
sistemu: genetska raznovrsnost, obnovljivost vrsta i biološka
produktivnost, što sve podrazumeva zaštitu životne sredine.
U ekonoski sistem ciljeva spadaju: povećanje proizvodnje
roba i usluga, zadovoljenje osnovnih potreba i smanjenje
siromaštva, poboljšanje ekonomske pravičnosti i
obuzdavanje prekomerne potrošnje. Sistem društveno-
kulturnih ciljeva obuhvata: multikulturalnost, socijalnu
pravdu, jednakost polova, participaciju u odlučivanju i
upravljanju i upravljanju i poboljšanje kvaliteta života ljudi.
2. Ekološka ekonomija - Razlikujemo neoklasičnu i
ekološku. Definišemo tako što kažemo da se ona javlja kao
suprotnost neoklasišnoj ekonomiji. Neoklasična ekonomija –
ekonomsku oblast sagledava potpuno izolovano od biosfere.
Osnovni pojam održivosti u neoklasičnoj ekonomiji jeste
stvaranje ekonomskog blagostanja. Ekološka ekonomija –
ekonomsku delatnost ljudi sagledava kao pod sistem
biosfere. Osnovne pretpostavke ekonomske delatnosti kao
što su energija,sirovine i opšte životni uslovi upravo pruža
prirodna sredina ili biosfera. Takodje biosfera služi za
apsorciju i preradu materijala koji nastaju kao proizvod
upravo ekonomskih aktivnosti. Noseći kapacitet biosfere -
Ovim se označava najveći stepen do koga biosfera može
podneti zagađivanje koje je proizvod čovekovih delatnosti, a
da ne budu ugrožene mogućnosti opstanka života na Zemlji.
Pojam i teorija održivog razvoja - Nastali su kao
neophodnost da se ekonomski i tehnički razvoj zadrži u
granicama nosećeg kapaciteta biosfere. Razvoj izvan tih
granica mogao bi da izazove urušavanje života na Zemlji.
Kritičari teorije održivog razvoja smatraju da je održivi
razvoj nejasan pojam, neprecizan i vrednosno opterećen.
Neki kritičari održivog razvoja definišu taj razvoj kao jednu
praznu bocu u koju svako može da nalije «vino» svojih
pogleda.
3. Rast i razvoj - Da bi se razumeo smisao teorije održivog
razvoja potrebno je razgraničiti dva pojma -rast i razvoj.
Rast predstavlja kvantitativno povećanje fizičkog opsega.
Razvoj predstavlja kvalitativno poboljšanje i proširenje
mogućnosti. Rast je ustvari kvantitet a razvoj kvalitet. Jedna
ekonomija može da raste bez razvoja, ali takođe može da se
razvija a da ne raste i da se ne razvija. Prednost treba dati
razvoju, rast je samo povećanje profita, cilj ne bira sredstva
znači i podržati, očuvati, podići uvis. Kada je reč o održivom
razvoju onda treba znati sta je podržano, a sta čini podršku.
Podržan je ljudski život i život ostalih životnih bića a podršku
čini biosfera i mnoštvo društvenih institucija. Prirodna dobra
su nezamenljiva i ona pružaju nuzne životne uslove za
produženje ljudskog postojanja kao i za produženje života
ostalih živih bića. Tu spadaju ozonski omotac, plodno
zemljište, čist vazduh, čista voda, raznovrsnost bioloških i
životinjskih vrsta, kao i većina mineralnih sirovina i fosilnih
goriva. Ne zamenljiva prirodna dobra u raspravama o
održivom razvoju nazivaju se kriticki prirodni kapital. Druga
komponenta održivog razvoja je ljudski stvoreni kapital koji
je nastao na osnovu čovekove stvartalačke delatnosti , tu
spadaju: društvene ustanove, zakoni, obrazovni sistemi,
kultura, oblik vladavine... Raspave o održivosti u osnovi su
eticke i politicke prirode, dok su ekonomski i tehnoloski
pristupi ovoj temi previše uski i ne prihvatljivi.
5. Ekologija I razvoj ekoloske misli - Reč ekologija
skovao je Ernest Hekel. On je njome označio
„domaćinstvenu nauku o prirodi“. Savremeni nemački ekolog
Remert ekologiju shvata kao strogu prirodnu nauku koja u
ekzaktnosti zaostaje za naukama kakve su fiziologija,
genetika ili biohemija. Ona po njemu, ima zadatak da, pored
izučavanja „domaćinstva“ prirode, pruži odgovor na pitanje
„kako se mogu održati uslovi u kojima živimo“. Danas
preovladava poimanje ekologije kao nauke posvećene
izučavanju ekosistema, odnosno sistema međusobnih
odnosa živih bića i njihovih veza sa zivotnom sredinom.
Ekologija na savremeno stupnju njenog razvoja predstavlja
vrlo složenu nauku koja u saznavanju svog predmeta
„zahteva interdisciplinarna izučavanja“. Može se reći da
ekologija predstavlja neku vrstu sociologije prirode. Naučno
saznanje počinje suočavanjem sa izvesnim problemom.
Problem koji je pokrenuo ekološka istraživanja je sve grublje
ispoljavanje negativnih posledica čovekovog uticaja na
prirodu, narušivši pri tome ravnotežu ekosistema. Cilj
ekoloških istraživanja je utvrđivanje uzroka i načina
razaranja prirode kako bi mogla da se uspostavi kontrola i
spreči ekološka katastrofa. Ekološki problemi počeli su
samom pojavom čoveka kao kulturnog bića a problemi su se
pretvorili u krizu u industriskom i postindustriskom društvu i
postaje pretnja opstanku živog sveta. Zagađene su reke,
zemljište, vazduh. Uništavanje prirode od strane čoveka
dugo se odvijalo bez odgovarajuće svesti o posledicama koje
mogu nastati. Međutim, kako se uništavanje prirode
povećavalo nije moglo proći neopaženo da treba nešto
preduzeti i smanjiti zagađenje i uništavanje prirode. Jedan
od prvih opisa uništavanja prirode potiče od Platona, a zatim
i Georga Agrikole koji primećuje kako kopanje rude i sečenje
šuma nepovoljno utiče na prirodu. Svest o potrebi za
uravnoteženi i promišljeni odnos prema prirodi javlja se u
Engleskoj pa zatim u Nemačkoj gde se u pralamentu
raspravljalo o nepovoljnom uticaju rudarske aktivnosti. U to
vreme briga za zaštitu životne sredine dobija i zakonski
izraz, donešen je zakon o šumam. Došlo se i do ideje o
obnavljanju šuma. Do potpunog ekološkog osvešćenja ljudi
došlo je tek kada je ekološka kriza dostigla puni razmah. To
se desilo na osnovu odmaklog razvoja industriskog društva u
XIX veku. Od tada ljudi postaju svesniji šta može da se desi
ako nastave sa uništavanjem prirode, i počinje razmišljanje i
rad na sprečavanju katastrofe. Danas UN vodi brigu o
ekološkim problemima, održavaju se konferencije o
ekološkim problemima.
6. Shvatanje održvog razvoja Bruntlendove komisije -
Poimanje održivog razvoja Bruntlendove komisije nastao je
devedesetih godina XX veka. Bruntlendova komisija je
svetska komisija za životnu sredinu i razvoj. Predsednica
komisije je Gro Harlem Bruntlend. Ova Brntlendova komisija
je 1987.donela je izveštaj koji nosi naslov : ‚‚Naša
zajednička buducnost“. U okviru izveštaja izložena je
shvatanje održivog razvoja koje je postalo najpopularnije do
današnjih vremena. To shvatanje glasi : Održivi razvoj je
društveni razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjih
generacija ljudi bez ugrožavanja mogućnosti budućim
narastajima da zadovolje svoje potrebe. U ovome shvatanju
dolazi do povezivanja održivog razvoja i budućnosti
generacija koje dolaze. To je promena u pristupu prirodnim
dobrima i njihovoj raspodeli izmedju sadašnjih i budućih
generacija. Naročito se insistira na zadovoljavanji životne
potreba u najsiromašnijim delovima sveta. Zagovornici ove
teorije uzimaju u obzir dugoročnu održivost. Postoji i veliki
br. kritičara ove teorije koji smatraju da nema razvoja bez
ozivljavanja ekonomskog rasta a oživljavanje ekonomskog
rasta nije moguće bez razaranja životne sredine.
7. Kvantifikacija pojma odrzivog razvoja - To je teorija
koju su izneli teoreticari Cezar Xueljo Neto i Pol Dulebil.
Pokusaj kvantifikacije pojma odrzivog razvoja odnosi se na
uklanjanje nejasnoca u definiciji odrzivosti i cini se pokusaj
da se pronadji merljivi indikatori odrzivosti kako bi se dobila
operacionalna definicija pojma odrzivosti (ako se zadovolje
uslovi “ti I ti” onda je to odrzivo). Prema ovoj teoriji
ekonomski razvoj u jednoj posebnoj oblasti ( region ili
drzava ) je odrziv ako ukupne rezerve ljudskog kapitala i
prirodnog bogatstva ne opadaju tokom vremena. Ovaj
pristup odrzivosti je ekonomski zasnovan i vise vodi racuna o
ekonomskim efektima nego o ljudskim potrebama. Moguce
je razlikovati 3 ili 4 vrste indikatora odrzivostim: Prvu grupu
cine indikatori zivotne sredine,oni se odnose najvise na
prekomernu eksploataciju prirodnih dobara i na zagadjenje
zivotne sredine. Drugu grupu – cine indikatori efekta, to
znaci da promena kvaliteta zivota zivotne sredine
vremenom negativno utice na ljudsko zdravlje. Treca grupa
- retrospektivni indikator : to je tradicionalni nacin
projektovanja odrzivog razvoja. Cetvrta grupa - Predvidjajuci
indikator : podrazumeva predvadjanje buducih promena.
Treca i cetvrta grupa najcesce predstavljaju jednu grupu
indikatora.
8. Neomarksisticki pristup o odrzivom razvoju -
Zastupaju predstavnici treceg sveta. Medju njima Red Klif.
On smatra da siromasni ljudi nisu ukljuceni u zadovoljenje
svojih potreba, Pa zbog toga drustveni razvoj ne moze biti
istinski odrziv. Eksploatacije prirodnih izvora u nerazvijenim
zemljama od strane visoko razvijenih zemalja je veoma
velika i predstavlja oblik istoriskog kontinuiteta. Nerazvijene
zemlje treceg sveta pokazuju da zivotna sredina i prirodna
bogatstva nisu odlucujuci cinilac odrzivog razvoja nego je to
politicka moc. Teoreticari neomarksizma pristupa odlucno se
zalazu za prepaspodelu ekonomske i politicke moci.
9. Radikalna filozofsko kritika odrzivog razvoja -
Najznacajniji predstavnik ovakve koncepcije jeste Volfgong
Zaks. On istice radikalnu kritiku ekonomskog razvoja cemu
je sve odredjeno. Ekonomski razvoj predstavlja veliki izvor
manipulacija i intervencija. Zaks smatra da je pojam
odrzivosti utopiskog karaktera. Efikasno ekonomsko
ponasanje siri se na stetu kulture cemu se miniraju ne
ekonomski pojmova o dobrom pristojnom i dostojanstvenom
zivotu. Pojmovi kao sto su nazadno- napredno ili
tradicionalno- moderno postaju smesni buduci da vodi u
corsokak, to se moze sagledati pocevsi od zatrovanja zemlje
pa sve do efekta staklene baste. U ovoj teoriji kljucni pojam
je pojam kulture. Covecanstvu ili svetu moze pruziti nadu
jedinu razlicitih kultura i to narocoto nerazvijenog sveta,
zemalje treceg sveta.
10. Povezivanje odrzivosti i ekoloske etike: (ekoloska
teorija ) - Prema ovoj koncepciji zastita zivotne sredine
jeste najvazniji vid odrzivosti. Najznacajniji predstavnik ovog
shvatanja jeste Stenli Karpenter. Po njemu – neprekidan
ekonomski rast nije spoj sa ogranicenim mogucnostima
ekosistema. Industrializovani svet zahvaljujuci tehnologiji
kojom raspolazu proizvodi izobilje i bogatstvo. U takvom
bogatstvu zivi svega 20% stanovnika. Dok 80% svetskog
stanovnistva zivi u bedi i uglavnom zivi od poljoprivrede.
Ovakva preraspodela svetskog bogatstva i ovakav polozaj
najveceg dela svetskog stanovnistva posledica su
kolonijalnih i neokolonijalnih odnosa u svetu. Sistem ovakvih
medjunarodnih odnosa siri obrazac neodrzivog razvoja sirom
planete. I Indiska autorka Bandava Šiva veoma je kriticna
prema savremenim ekonomskim modelima : Odrzivost
podrazumeva uvazavanje ogranicenja prirode i nuznosti
uklapanja u njene okvire.
11. Politički pristup održivom razvoju - Održivom
razvoju se pristupa zato što je održivi razvoj multidicinarni
problem. Političkom pristupu održivom razvoju posvećuje se
posebna pažnja zato što su se u drugoj polovini XX veka
akuelizovala politička tela ujedinjenih nacija sa ciljem da
usmere drušveni razvoj prema održivom razvoju. 1972. u
Stokholmu je održana prva konferencija ujedinjenih nacija
posvećena zaštiti životne sredine. Upravo zato kažemo da je
problematika održivog razvoja aktuelizovana od tog
vremena. 1987. Bruklendova komisija sačinila je izveštaj pod
nazivom: „Naša zajednička budućnost“. Ova svetska
komisija za životnu sredinu i razvoj u tom svom izveštaju
dala je definiciju održivog razvoja koja je u kasnijim
godinama postala opšte prihvaćena definicija. 1992. u Rio
De Ženeiru održana je konferencija UN-a koja je bila
posvećena zaštiti životne sredine i održivom razvoju. Ovoj
međunarodnoj konferenciji prisustvovali su predstavnici 150
zemalja i bilo je prisutno 116 državnika. Bila je održana i
konferencija nevladinih organizacija iz nekoliko zemalja koja
je bila posvećena istoj problematici. Na konferenciji UN-a
nije bilo postignuto mnogo saglasnosti o važnim pitanjima o
održivom razvoju zato što su postojali različiti ekonomski
interesi i različiti vrednosni sistemi u najrazvijenijim
zemljama u svetu. Ipak doneto je nekoliko važnih
dokumenata kao što su: deklaracija o životnoj sredini i
razvoju, konvencija o promeni klime, kao i konvencija o
biološkoj raznovrsnosti. Usvojen je akcioni plan za XXI vek i
on predstavlja najvažniji dokument konferencije u Rio De
Ženeiru. Agenda 21- drugo ime za ovaj akcioni plan. U ovom
dokumentu po prvi put dolazi do izdvajanja bitnijih
društvenih grupa, a to su: žene, deca, omladina,
poljoprivrednici i preduzetnici na koje UN sve više računaju u
ostvarivanju svojih planova. Posebno mesto u okviru ovog
dokumenta zauzimaju lokalni akcioni planovi tzv. lokalna
agenda 21 koja se odnosi na ulogu lokalnih vlasti u
ostvarivanju programa održivog razvoja. 2002. u
Johanezburgu održan je svetski savet o održivom razvoju,
prisustvovali su predstavnici ogromnog broja zemalja i
konstatovano je da se akcioni plan koji je donet u Rio De
Ženeiru ne ostvaruje i zato je sačinjen program prioriteta u
društvenom razvoju kako bi on postao održiv.
12. Ekonomski pristup održivom razvoju - Ekonomija i
ekologija epimološki gledano imaju isto poreklo reči. Iz tog
razvoja najelementarnija definicija ekonomije određuje
ekonomiju kao upravljanje domaćinstvom. Tvorac reči
ekologija ii jedan od utemeljivača ekologije kao nauke je
Ernest Hekel. On je definisao ekologiju kao nauku o
domaćinstvu prirode. Ozbiljna ekonomija uključuje u sebe i
ekološki način razmišljanja i gledanja na prirodu. Glavni tok
savremenog ekološkog mišljenja oslanja se na teoriju koju je
u 18. veku formulisao školski filozof i ekonomista Adam
Smit. Smit je napisao delo o istraživanju prirode i uzroka
bogatstva naroda. Neki teoretičari ovo delo smatraju
biblijom kapitalizma. On je izložio teoriju neprestanog
ekonomskog rasta koji je zasnovan na neprekidnom rastu
stanovništva i potrošnje i proizvodnje i to sve na osnovu
prirodnih izvora. Prirodni izvori nisu neiscrpivi. Danas je to
mnogo jasnije nego u minulo vreme. U međuvremenu, 2
veka, u najrazvijenijim zemljama je najmanji prirodni
priraštaj. Prema nekim istraživanjima izraz „Održivi
kapitalizam“ predstavlja aksiom (izraz koji povezuje dva
isključiva pojma). Da bi kapitalizam bio održiv to
podrazumeva ekološki-socijalno održivo društvo. Ima
teoretičara koji smatraju da takav kapitalizam može ostvariti
relativnu održivost ukoliko bi kapitalizam bio preobražen na
principima socijalne pravde i na ekološkim principima. Ako bi
se to desilo, onda kapitalizam ne bi bio održiv na bankare,
finansijske menadžere i jedan čitav sloj veoma bogatih ljudi.
Da bi kapitalizam postao održiv, a ekonomska politika
pripada sveri politike, sve što je političko moguće je
promeniti političkim odlukama, pa je tako moguće promeniti
i način mišljenja o razumnoj ekonomskoj politici pri čemu se
kao prioritetni zadatak pokazuje suzbijanje izobilja (luksuzne
potrošnje). Ekološki ekonomisti kvalitet života ne procenjuju
samo preko poizvodnje i potrošnje već iz perspektive
zdravlja, negovanja porodičnih odnosa i zadovoljenja
potreba kompletne ličnosti. Zadovoljenje ekološke i socijalne
održivosti je značajnije od snažnog ekonomskog rasta. Cilj
ekonomsko-ekološke politike jeste živeti dobro i
dostvojanstveno u okviru uslova koje nam pruža planeta
zemlja. Veza između ekonomije i ekologije je etika.
Prihvatanje etičkih zahteva trebalo bi da obezbedi zaštitu
ovih vrednosti koje bi mogle pružiti garanciju održivog
kvaliteta ljudskog života usklađenog sa ljudskim
dostojanstvom.
13. Holastički pristup održivom razvoju - Holastički
pristup održivom razvoju predstavlja filozofsko sagledavanje
perspektive održivog razvoja. Različiti pristupi održivom
razvoju kojim su nastali u okviru socijalnih , političkih,
ekoloških i ekonomskih škola nastojali su da pojam
održivosti sagledaju iz svoje perspektive. Tako su sadržaji i
kriterijumi održivosti bili sagledavani preko ekonomskih,
ekoloških, političkih ili socijalnih kriterijuma. Holastičko
sagledavanje pojma održivosti usmereno je na povezivanje i
objedinjavanje svih elemenata održivosti u jednu celovitu
viziju razvoja. Tako je stvoren jedan multidisciplinski model
održivog društvenog razvoja. Ovaj model pokušava da
postavi neka ograničenja nekontrolisanom ekonomskom
rastu, ali takođe i drugim duštvenim delatnostima koje
doprinose uništenju prirode. Holistička teorija održivosti
nastoji da političke, ekonomske, obrazovne i kulturne
orijentacije u društvu usmeri prema uvažavanju ekoloških
vrednosti. Teoretičari holastičkog pristupa smatraju
imperativom uvažavanje različitih kriterijuma društvenog
razvoja. Prema holističkom pristupu društveni razvoj treba
da se zasniva na principu jednakosti. Holistička koncepcija
ima brojne kritičare: predstavnici neoklasične ekonomije koji
smatraju da ekonomski rast i ekonomski kriterijum kao što
su brutonacionalni dohodak(nacionalni dohodak po glavi
stanovnika) jesu najznačajniji pokazatelji razvoja i samo
bogata društva mogu da reše pitanje održivost. Sa
stanovišta holističke koncepcije siromaštvo, nerazvijenost i
nezaposlenost izjednačavaju se sa bogatstvom i
blagostanjem u ugrožavanju i razaranju životne sredine.
Holistička vizija održivog razvoja obuhvata sledeće
elemente: 1. očuvanje celine prirode 2. zaštita potreba i
prava sadašnjih i budućih generacija 3. negiranje
neprestanog ekonomskog rasta. I pored kritika koje holisti
upućuju savremenom industriskom društvu, oni ne
zagovaraju povratak društva na predtehnički nivo razvoja jer
bi to društvo suštinski unazadilo. Da bi se izvršio preobražaj
savremene civilizacije u skladu sa holističkim poimanjem
održivosti neophodno je podići na viši nivo postojeće
standarde racionalnosti kako bi bio pokrenut veći broj ljudi
za odgovarajuću ekološku i humanističku viziju. Principi
holastičkog pristupa. -Objedinjavanje i usaglašenost
aktivnosti svih zagovornika ideje održivosti počevši od
lokalnog, regionalnog, državnog do međunarodnog plana.
Podrazumeva se preraspodela moći svih onih institucija koje
donose odluke o razvoju. -Redefinisanje postojećih obrazaca
raspodele bogatstva. Ovim se želi postići pravednija
raspodela bogatstva kako bi bile zadovoljene potrebe i onih
ljudi koji imaju veoma malo sredstava za život. –Suštinska
promena odnosa između ljudi i prirode kao i promena
vrednosnih stavova koji određuju te odnose. Među
generacijska pravednost i jadnakost u pogledu mogućnosti
korišćenja sredstava za život i prirodnih dobara. Ova
međugeneracijska pravednost nameće se kao etički
imperativ uvažavanja prava i sadašnjih i budućih generacija
na zdravu životnu sredinu i na zadovoljenje socijalne pravde.
–Uspostavljanje novog sistema međunarodnih odnosa što
podrazumeva pravedniju raspodelu globalnog bogatstva i
pravedniju raspodelu među nacijama. –Neophodno je uvažiti
ograničene mogućnosti samoobnavljanja prirode. Priroda
ima svoje granice i neophodno je voditi računa o njima. To
je imperativna moralna obaveza bez čijeg ispunjenja
ostvarenje održivog razvoja ne bi bilo moguće. –
Samodovoljnost društvenih zajednica. Ovaj princip se odnosi
na očuvanje društvenog i kulturnog identiteta svake
zajednice. – Dijalektičko jedinstvo teorije i prakse. Održivi
razvoj kao jedan složen proces moguće je ostvariti samo na
osnovu jedinstva teorije i prakse. –Etička osnova održivog
razvoja mora biti sveobuhvatna i inegrativna. Nisu
prihvatljiva ona etička načela kojima se opravdava i brani
savremeni razvojni model.
14. Tehnika i održivi razvoj - Postoje stavovi da je
moderna tehnologija jedan od glavnih procesa pogoršavanja
čovekovog prirodnog okruženja. Mada se možemo složiti sa
većinom ovih stavova, može se reći da tehnologija sama po
sebi nije jedini nosilac i da pored tehnologije treva pomenuti
da postojećem stanju prirode značajno doprinosi ekonomski
rast. Postoje 2 koncepcije koje dominiraju po ovom pitanju:
1. Liberalna politička filozofija; Ona se zasniva na
antipaternalizmu, što znači da državna ograničenja
individualnih sloboda nisu dozvoljena. Ova liberalna politička
filozofija preporučuje ideal dobrog života i smatra da način
života nije legitiman predmet državnih intervencija. Liberali
na prirodu gledaju kao na izvor zadovoljenja ljudskih
potreba. 2. Ekološka filozofija; Ona ima potpuno suprotne
stavove. Predstavnici ove teorijske orjentacije smatraju da je
potrebno na svim nivoima, od pojedinca do države voditi
računa o očuvanju prirode i trošenju ljudskih resursa koje
treba da bude racionalno. Da bi odredili odnos tehnike i
održivog razvoja neminovno je podsetiti na neke velike
tehnološke katastrofekoje su se desile u poslednjih 30-tak
godina: 1984. Oticanje otrovnih hemikalija u Bopalu u Indiji
koje je usmrtilo preko 2000 ljudi. 1986. Černobilska
katastrofa (eksplozija nuklearnog reaktora). Eksplozija
nekoliko kosmičkih brodova, velika izlivanja nafte u more i
čitav niz drugih tenholoških katastrofa čije se posledice
osećaju i osećaće se u budućnosti.
Procena tehnologije polazi od nekoliko osnovnih principa:
1.procena tehnologije je sredstvo politike
2.procenu tehnologije je poželjno ponoviti, ona treba da
bude deo složenog procesa i posmatranja sa različitih
aspekta.
3.glavna politička potreba je procena sigurnosti tehnologije
4.tehnološka znanja stvaraju nova neznanja informatička
pismenost stvara jednu stalnu potrebu za novim
obrazovanjem
5.za promenu tehnologije i donošenje odluka važno je imati
što više informacija naročito futuroloških vijđenja posledica
određene tehnologije. To iz razloga što su posredni i
nepredvidivi učinci neke tehnologije nekad značajniji od
neposrednih posledica.
Procena tehnologije moguća je sa stanovišta tehnoloških
karakteristika i takva procena je prilično pouzdana. Druga
procena tehnologije je procena sa stanovišta društvenih i
etičkih vrednosti, ova procena je dosta složenija i spada u
onu kategoriju posrednih činilaca.
15. Ekološke posledice naučne i tehnološke revolucije
– Nije opravdano tehniku smatrati odgovornom za njenu
ekološki opasnu upotrebu. Tehnika je, u stvari, kao lek.
Njena kontrolisana i promišljena upotreba na razne načine
oslobađa čoveka. Ali kao što lek usled neodmerene upotrebe
postje otrov, tako i korišćenje tehnike bez svesti o ekološkim
posledicama postaje pretnja smću celokupnom živom svetu
na zemlji. Do nesrećnog ishoda, dakle dolazi zbog čovekove
česte sklonosti da prevrši meru. Razorne mogućnosti
savremene tehnike proizilaze iz njene fantastične
egikasnosti. Ona do neslućenih razmera povećava
mogućnosti proizvodnje novih veštačkih elemenata često
neuklopivih u funkcionalnu ravnotežu ekosistema i
odstranjivanja njegovih vitalnih delova. Prime za ovo prvo
jeste proizvodnja sve većeg broja hemijskih preparata, a za
drugo uništavanje šuma i iscrpljivanje sirovina. Takvom
svojom efikasnošću tehnika daje čoveku moć geološke sile.
Nepromišljeno korišćenje moderne tehnologije u ekosistemu
proizvodi dejstva potpuno analogna onima koje rak izaziva u
tkivu organizma. U svakom slučaju, ekološka scena naše
planete pruža uzbudljiv prizor – borbu Tanatosa i Erosa (sile
razaranja i sile života). Na strani Tanatosa je sve, a na
Erosov ekološka svest i čovekov nagon za samoodržanjem.
Ne bore se na život ili smrt, nego za ovladavanjem
tehnikom. Način njene upotrebe će odlučiti o životu i smrti.
Čovečanstvo će izbeći slom, ako se bude pridržavalo
preporuke koju je Sokrat dao jednom svom savremeniku
videvšiga u bedi, naime... da pozajmi od samog sebe na taj
način što će smanjiti svoje obroke. Naravno u slučaju
savladavanja ekološke nevolje ovo smanjenje odnosi se na
luksuz.
16. Tehnika I etika - Problematika tehnike I etike moze se
razmatrati na razlicite nacine, uvek kada govorimo o tehnici i
tehničkim dostignućima neminovno je i da se postave i
etička pitanja. Ona mogu biti postavljena na različite načine
kada se razmatra odnos tehnike i etike onda je neminovno
istaći 2 stanovišta koja su suprostavljena i koja na potpuno
različite načine ocenjuju tehniku naročito dostignuća
moderne tehnike i savremenu tehničku civilizaciju. Prvo
stanovište, tehnika nije moralno neutralna. Opasnost se ne
sastoji u lošoj upotrebi tehnike nego je sadržana u biti
tehnike kao takve. Velika su ograničenja koja tehnika
nameće čoveku. Savremena tehnika je ekološki opasna.
Ovakvo stanovište zastupa veliki broj filozofa među kojima
ćemo pomenuti Gintera Andersa. Drugo stanovište, tehnika
nije zlo sama po sebi već sve potiče od ljudske ideje.
Opasnost ne potiče od oruđa i mašina nego potiče od ljudske
zamisli. Preneti krivicu na tehniku znači osloboditi
odgovornosti čoveka kao pravog i jedinog krivca. Ovakvi
stavovi naročito se obrazlažu činjenicom da tehnika radi u
korist ljudi i u korist poboljšanja ljudskog života time što
tehnika preuzima veliki deo fizičkog rada, takođe treba istaći
da tehnika unapređuje kvalitet ljudskog života i doprinosi
zadovoljenju različitih potreba. Nema alternativu mada
postoje i alternativne civilizacije. Tehniči razvoj predstavlja
važan činioc društvenog razvoja uopšte. Tehnički razvoj je
neminovan pošto je uvek moguće tehničko rešenje problema
kontrole tehnike.
17. Preventivno inžinjerstvo - Nastoji da uspostavi novi
model inžinjerstva i aktivnosti koje inžinjeri obavljaju u
industriskim sistemima i na univerzitetima. Moguće je istaći
nekoliko principa koji su veoma važni za preventivno
inžinjerstvo. Prvo, to je borba protiv zagađenja zivotne
sredine, to je jedno od prvih aktivnosti inžinjera, ona
podrazumeva projektovanje i izbor proizvodnih procesa koji
najmanje dovode do zagađenja životne sredine. Cilj svih ovih
promena jeste otklanjanje štetnih uticaja tehnologije na
životnu sredinu. Inžinjeri svoju delatnost obavljaju u
izmenjenim životnim uslovima i zato se pojavljuje snažna
briga zbog ugrožavanja životne sredine. U
industrijalizovanim zemljama pritisak javnosti protiv
ugrožavanja životne sredine je veoma veliki i prisiljava vlade
ovih zemalja da menjaju odnos prema očuvanju životne
sredine. Treba očekivati da će u budućnosti javni i grupni
pritisci biti sve veći što bi trebalo da dovede do očuvanja
prirode i obezbeđivanja održivog razvoja. To se naročito
ogleda preko donošenja zakona koji regulišu ovu oblast i
preko izdvajanja značajnih sredstava iz nacionalnih budžeta
pojedinih zemalja za očuvanje životne sredine. Pokret
zelenih je naročito uticao da se vrednosti za koje se zalaže
ovaj pokret šire prihvata u zapadnim društvima. Preduzeća
koja posluju u skladu sa tim vrednostima postaju
konkurentnija na tržištu. Vrednosti za koje se zalažu jesu
zaštita zdravlja i bezbednosti radnika, vođenje brige o
iscrpivim izvorima sirovina i energenata porast troškova
smanjenja otpada itd...
18. Inžinjeri i održivi razvoj - Mnoge definicije
inženjerstva uključuju u sebe odredbu po kojoj su inženjeri 20. Etičko obrazovanje inženjera - Danas je inženjersko
prevashodno upućeni na rešavanje problema, međutim, oni etičko obrazovanje na američkim univerzitetima već dobilo
delimično učestvuju i u stvaranju problema. To obično veoma izdiferenciran oblik i ostvaruje se na 3 načina: kroz
proizilazi iz njihove pažnje koja je usmerena pre svega na samostalne kurseve inženjerske etike, prožimanjem
tehnički karakter tehničkih sistema što rezultira programa inženjerskih nastavnih disciplina etičkim
zanemarivanjem društvenih i ekoloških posledica tih sadržajima i u okviru netehničkih nastavnih disciplina sa
sistema. snažnim naglaskom na inženjerskoj etici. Ova vrsta
Imperativi i obaveze inženjera: •Jedan od osnovnih obrazovanja u Americi osciluje između minimalnog zahteva
imperativa inženjerstva jeste borba za maksimalnu da „etika bude u najmanju ruku integrisana u kurseve
efikasnost tehničkih sredstava. •Projektovanje sistema sa projektovanja“ i maksimuma ostvarenog. Ipak, u većini
automatizovanom unutrašnjom kontrolom koji ušteđuju slučajeva preovladava nastojanje da se etički pristup
ljudski rad. •Traganje za optimalnim tehnološkim rešenjima provuče kroz sve inženjerske kurseve. Ovo prožimanje
zasnovanim na naučnim principima, kao i testiranje tehničkih kurseva etičkom komponentom studente treba da
tehnoloških normi i standarda. pripremi za suočavanje sa stvarnim profesionalnim i
•Inženjer je obavezan da pruža kreativne inovativne društvenim odgovornostima jednog inženjera i da, uz to,
projekte i da razvija nova tehnološka sredstva za predupredi mogućnost dospevanja inženjerske etike u
ostvarivanje ovih ciljeva. položaj stranog tela u okviru inženjerskog programa. Glavni
•Uspostavljanje primenljive komunikacije izmedju nauke, cilj uključivanja inženjerske etike u nastavne programe
društva i instanci koje odlučuju bilo u javnom ili privatnom inženjerskih studija, izveden iz ovog okvirnog smisla, jeste
sektoru. „pružanje studentima znanja i intelektualnih razumevanja
Društvene posledice tehnološkog razvoja nameću pitanja koja su nophodna za prihvatanje profesionalne i sruštvene
koja stoje u najtešnjoj vezi sa vrednostima za čije su se odgovornosti od strane inženjera“. Pri tom inženjerska
priznavanje vekovima borili kako pojedinci tako i čitava društvena odgovornost podrazumeva „svest o kompleksnosti
društva. Te vrednosti su: kolektivna i individualna sloboda, odnosa izmedju tehnološkog razvoja i društvene dobrobiti,
dostojanstvo, kvalitet života, procvata ličnosti na osnovu razumevanje profesionalnih odgovornosti inženjera i normi
odgovarajućeg obrazovanja, rada i slobodnog vremena, za preuzimanje te odgovornosti i posedovanje sposobnosti
uobličavanje poželjnog prirodnog i društvenog okruženja itd. za donošenje zrelih odluka o profesionalnoj odgovornosti i za
Jedan od njvećih izazova na putu ostvarivanja ovih vrednosti razrešenje moralnih dilema kada se one pojave“.
proizilazi iz međusobnih odnosa tehnologije i društva. Zato
inženjeri moraju prihvatiti etičko ponašanje u okviru
obavljanja svojih profesionalnih dužnosti. To je njihova prva
obaveza. Druga obaveza inženjera jeste suočavanje sa
problemom procene rizika, kao i suočavanje s određenim
tehnološkim odlukama, pri čemu inženjer treba da uvažava
ne samo specijalistička znanja, vrednosti i iskustva tehničkih
stručnjaka, nego i znanja, ideje, vrednosti i iskustva
akumulirana u području kulture. Treće, radeći na razvoju
komunikacionih i informacionih sistema inženjeri moraju
voditi računa o tome da ti sistemi pojedince i grupe ne izruče
izolaciji i otuđenju. To znači da oni moraju da povećaju svoju
osetljivost prema osnovnim društvenim vrednostima: ličnoj
slobodi, dostojanstvu ljudi i njihovim pravima. Četvrto,
inženjeri moraju biti posvećeni uspostavljanju ravnoteže
između ekonomskih, ekoloških i društvenih sistema što bi
obezbedilo održivi razvoj za sve ljude i narode sveta. Peta
obaveza inžinjera je briga o zdravlju ljudi koje ne malim
iskušenjima izlaže upravo tehnologija. Šesto, inženjeri
takođe treba takođe da se uključe u stvaranje uslova za:
celoživotno obrazovanje, za rad pun značenja i za
obezbeđenje dovoljno slobodnog vremena za sve ljude u
društvu. Najzad, od inženjera se očekuje da podstiče
zajedništvo, razumevanje i mir u svetu. Inžinjeri su dužni ne
samo da minimiziraju štetu nego i da čine dobro.
Ispunjavanjem ovih obaveza inžinjeri bi se uključili u krug
glavnih nosilaca održivog razvoja.

19. Pretpostavke inžerenjske etike - Postoje posebni

razlozi postaojanja inženjerske etike. Inženjerska etika je
etička disciplina koja teži normiranju tehnološke delatnosti.
Njen zadatak je uspostavljanje principa moralne
odgovornosti inženjerskog rada i njegovih rezultata sa
javnim interesom za zdravlje, sigurnost i blagostanje ljudi
kao i očuvanje životne sredine, neminovna je nadležnost
etike za prosuđivanje inženjerskih planova, odluka i
postupaka u oblasti tehnologije. Tehnološka delatnost ima
višestruke učinke kako društvene tako i etičke i neophodno
je suštinsko prestrukturisanje moralne svesti oličene u
etičkoj teoriji. Moralnu odgovornost, zajedno sa pravnom,
ekološkom i političkom odgovornošću čini sintezu opšte
odgovornosti za pravac i posledice razvoja tehnike s obzirom
na to da tehnički razvoj predstavlja važnu komponentu
društvenog razvoja. Sa stanovišta inženjerske etike
isključivo je važna ona vrsta odnosa koji tehnološka
delatnost uspostavlja sa moralom.