Održivi razvoj

Ilić Stefan 3/2018

Živanović Vladan 284/2018
Šta je održivi razvoj

 Održivi razvoj podrazumeva takav razvoj društva koji raspoloživim resursima

zadovoljava ljudske potrebe, ne ugrožavajući prirodne sisteme i životnu
sredinu, čime se osigurava dugoročno postojanje ljudskog društva i njegovog
okruženja. Koncept održivog razvoja predstavlja novu strategiju i filozofiju
društvenog razvoja.
 Održivi razvoj se najčešće dovodi u vezu sa zaštitom životne sredine, odnosno
nastojanjem da se zabrinutost za opstanak živog sveta na planeti Zemlji
poveže sa očuvanjem prirodnih resursa i brojnim ekološkim izazovima koji
stoje pred svakim društvom, državom i čovečanstvom u celini.

Održivi razvoj je koncept

koji teži poboljšavanju
kvaliteta života time što
udružuje: ekonomski
razvoj, zaštitu životne
sredine i društvenu
odgovornost. • Ova tri
faktora su međusobno
povezana , nijedan od njih
nije dovoljan sam po sebi,
moraju postojati zajedno
da bi omogućili
jednostavan,
ali stabilan oslonac.
Nastanak održivog razvoja

 Koncept održivog razvoja nastao je 1980.

godine kada je Međunarodno udruženje za
zaštitu prirode i resursa razvilo strategiju
razvoja čiji je zadatak ostvarivanje održivog
razvoja kroz zaštitu životnih resursa.
 U maju 1971.god. održana je međunarodna konferencija koja je
okupila stručnjake za ljudsku okolinu. Rezultati analize stanja su
naveli na zaključak da je nivo narušene ravnoteže između čoveka
i prirode toliko dramatičan, da su uputili apel Ujedinjenim
nacijama, koji je potpisalo 2.200 naučnika iz čitavog sveta.

Sledeće godine, 1972., održana je prva konferencija

Ujedinjenih nacija o zaštiti ljudskog okruženja u
Stokholmu, a najznačajniji rezultat je formiranje
Programa Ujedinjenih nacija za okolinu (UNEP).
 Pored UN, koje su imale ulogu u formulisanju
konceptaodrživog razvoja i napora da se on primeni,
začajan je I angažman Evropske unije na ovom polju.

 Politika u oblasti životne sredine integrisana je u ugovornu

strukturu Zajednice 1987.god. Jedinstvenim evropskim
aktom, zatim se njen okvir dopunjavao i revidirao nizom
dokumenata : Ugovor o EU (1992.), Amsterdamski ugovor
(1997.), Ugovor iz Nice (2003.), Lisabonski ugovor (2009.).
 Najznačajniji dokument EU u vezi sa održivim razvojem je
Strategija “Održiva Evropa za bolji svet” (2001.), u kojoj su
precizno definisani okviri delovanja na ovom polju.
 Jedan od preduslova za otpočinjanje pregovora o pristupanju
EU nove države-kandidata, odnosi se na usvajanje
Nacionalne strategije održivog razvoja.
  Održivi razvoj promoviše ravnomerno razvijanje uz
ekonomski boljitak koji bi obezbedio smanjenje
siromaštva, unapređenje kvaliteta života i smanjenje
nivoa zagađenosti na minimum, sprečavanje svih
budućih, potencijalnih zagađenja i očuvanje
biodiverziteta.

Primer održivosti bi mogli biti Ujedinjeni

Arapski Emirati, kao izuzetno bogata
zemlja sa puno prirodnih bogatstava.
Međutim i tu postoji problem, oni su
jedna može se reći pustinjska država,
imaju dosta problema sa vodom i hranom,
s toga ulažu puno sredstava kako bi se sve
to obezbedilo. Suprotno tome možemo
spomenuti i jednu malu ostrvsku državu
Nauru, smeštenu u Melaneziji uz samu
ivicu ekvatora.
 Čovek na Zemlji egzistira oko 20 miliona godina. Kao i sve druge biološke
vrste, menjao se u skladu sa promenama okruženja. Nakon perioda paleolita u
kojem je čovek bio tek jedna životinjska vrsta koja zarad ishrane lovi i
sakuplja druga bića iz prirode, pre oko 8.000 godina počinje neolit i
intenzivniji socijalni razvoj.
 Ljudsko društvo je do danas pretrpelo tri velike revolucije. Poljoprivredna
revolucija je omogućila ljudima da ostanu na jednom mestu, prestanu da se
sele i počnu da formiraju stalna naselja. Završila se krajem srednjeg veka,
kada velike ekspedicije i naučna otkrića omogućavaju industrijsko-medicinsku
revoluciju. Ona je dovela do masovnog premeštanja ljudi iz ruralne u urbanu
sredinu i popravila higijenu i kontrolu zdravlja. Pre nekoliko decenija je
otpočela informaciono-globalizaciona revolucija, koja je u toku i vodi
rapidnom povećanju količine i razmene informacija među ljudima.
 Velike su koristi od ovakvoga razvoja, a u konačnom obliku one dovode do
porasta životnog standarda, niže smrtnosti mladih, dužeg životnog veka, niže
stope rađanja. Međutim, sa druge strane je cena ovakvog ekonomskog
prosperiteta: povećano zagađenje vazduha, vode i zemljišta; destrukcija i
degradacija prirodnih predela i staništa mnogih vrsta; osiromašenje
biodiverziteta.
 Problemi nastali upropašćivanjem životne sredine su poput bumeranga. Da li
je uopšte moguće pomiriti i usaglasiti napredak čovečanstva i opstanak života
na ovoj planeti? DA LI JE ODRŽIVI RAZVOJ MOGUĆ? Tehnološki optimisti
sugerišu da će ljudska pamet zadržati održivi razvoj. Pesimisti prenaglašavaju
probleme gde stanje naše životne sredine izgleda beznadežno.
 Istina, je verovatno, negde u sredini, tj. u balansiranju baziranom na naučnim
principima održivosti razvoja savremene civilizacije.
 Da bi ovaj temelj bio čvrsto sagrađen neophodno je skladno i savesno društvo.

 Upoznavanje zakonitosti po kojima funkcionišu prirodni sistemi (ekosistemi),

tj. izučavanje i razvoj ekologije kao nauke, u osnovi ima cilj da nas pouči
kako se valja ophoditi sa sredinom u kojoj živimo, a da joj ne naudimo i da
uspešno preživimo kao vrsta.
  PRIRODNE EKOLOŠKE LEKCIJE

 KAKO FUNKCIONIŠE PRIRODA?  LEKCIJA ZA NAS

1. Bazira se na obnovljivoj Sunčevoj energiji. 1. Osloniti se uglavnom na obnovljivu

Sunčevu energiju.
2. Reciklira hranljive materije i otpad,
3. tj. u prirodi ima sasvim malo otpada. 2. Sprečiti i smanjiti zagađenje. Reciklirati
i ponovo koristiti resurse.
4. Koristi biodiverzitet da se održi
3. Zaštititi biodiverzitet zaštititom
5. i adaptira na nove uslove sredine. staništa, tj. ekosistema i sprečavanjem
6. Kontroliše veličinu populacija i prevremenog nestajanja vrsta.

7. trošenje resursa korišćenjem 4. Smanjiti rađanje ljudi i trošenje resursa

koji daju mnogo otpada, kako bi sprečili
8. interakcija bića sa životnom sredinom. preopterećenje životne sredine
zagađenjem i iscrpljivanje i degradaciju
resursa.
HVALA NA PAŽNJI