Еколошки проблеми

Екологија
Екологија се у најширем смислу може дефинисати као
наука која проучава:
1. однос између живих бића и средине која их окружује;
2. међсобни однос живих бића у средини која их окружује.
Екологија се може поделити на хуману екологију, екологију
биљака и екологију животиња. 
Хумана екологија - грана екологије која проучава место
човека у екосистему, као и узајамни однос и утицаје између
човека и екосистема (однос између човека и природе),
У оквиру хумане екологије се развија социјална екологија
- истражује проблеме који настају у односу између друштва
и природе, радне и животне средине у циљу унапређења
човекове природне и друштвене средине.
 Еколошка свест
подразумева знање и навике, усвојене вредности, ставове и
уверења шта је у природној и друштвеној средини здраво и
квалитетно;
разликује у различитим друштвима - вредности, ставови и
уверења о друштвеној и природној средини појединац стиче у
друштву у коме живи;
односи се не само на сазнања о потреби и важности заштите
животне средине већ и на решавање проблема и еколошких криза;
састоји се из више димензија:
еколошка знања - сазнања о томе да је неопходна равнотежа између природних и
друштвених система, као и знања о ограничености природних ресурса и познавање
еколошких проблема заједнице у којој живимо и еколошких проблема глобаних
размера.
еколошке вредности - систем вредности једног друштва у коме се еколошка свест
развија или не развија.
еколошко понашање - практичан аспект, тј. на који начин се појединац, заједница
или једно друштво односи према животној средини, а заснива се на личним и и
колективним сазнањима из екологије и на конкретном деловању.
 Еколошка криза
нарушавање равнотеже између природе и човека - доводи у питање
здравље и сам опстанак људи, као и опстанак природе и свих
биљних и животињских врста;
на почетку 21. века најзначајнији еколошки проблеми су:
1. глобално загревање - процес чији је узрок прекомерно пуштање угљен-
диоксида у атмосферу, а највећи проценат се испушта у индустријски
развијеном свету -последице су глобалне -повећања просечне температуре
на Земљи, подизање нивоа мора, ширење пустињског појаса, појава урагана
и поплава, ширење заразних болести, смањење залиха воде и пића,
изумирање биљних и животињских врста.
2. загађење ваздуха - последица је великих количина фосилних горива (угаљ
и нафта) и велике емисије сумпор - диоксида, - последица загађења ваздуха
представљају киселе кише које утичу на уништавање шума, али је
уништење шума такође и последица љидске интервенције Последице
глобалног захревања и загађења ваздуха је стварање озонских рупа што
доводи до стварања појачаног УВБ које код људи може да изазове рак коже,
а код биљака успорава раст.
3. стварање отпада - процењује се да градско становништво сакупи
просечно 1 кг, а сеоско 0,7 кг комуналног отпада по становнику на дан.
 Одржив развој
подразумева усаглашавање еколошких, демографских, економских
и друштвених димензија развоја;
концепт усмерен на очување природних екосистема и животне
средине, као и на рационално коришћење природних ресурса;
развој који задовољава потребе данашњице, а не доводи у питање
способност будућих генерација да задовоље своје потребе.
одржив развој заснива се на четири кључна принципа:
1. усклађивање економских и еколошких критеријума - када се доносе
одлуке од економског значаја, еколошки критеријуми треба да се узму у
обзир.
2. међугенерацијске солидарности - планета мора да се чува за генерације
које долазе.
3. унутаргенерацијска једнакост - потребно је водити рачуна како о својој
тако и о другим земљама у смислу да не треба измештати тешку индустрију
из развијених у мање развијене земље јер се на тај начин развијене земље
решавају прљавих технологија и нарушавају екосистеме других земаља.
4. поштовање суштинских вредности природе - без обзира на користи за
човечанство.
 Генетски модификована храна
 једна од новијих врста интервенције људи у свету биљака
путем генетског инжењеринга - промена гена неког
организма;
 у расправама о генетском инжењерингу покренута су следећа
питања: да ли је генетски модификована храна здрава, да ли
постоје границе када је у питању генетски модификована
храна у питању, може ли она да реши проблем глади у свету
будући да се процењује да ће до 2050. године на земљи бити
девет милијарди становника?
 присталице ГМО - генетски модификована храна подједнако
је здрава као и традиционална, безбедна је јер више
институција надгледа њено одобравање, њен узгој је
јефтинији, она представља спас од глади, јер демографски
раст и девет милијарди људи на Земљи захтева интервенцију
човека и технологије у производњи хране
 Генетски модификована храна
 противници ГМО - сматрају да се смањује разноврсност
биљака указујући и на научне експерименте који говоре о
штетности генетски модификоване хране, генетски
инжењеринг не само што неће допринети спречавању
глади у будућности већ ће и произвести веће неједнакости
- технологија за генетски инжењеринг у производњи хране
доступна само у великим биотехнолошким компанијама,
не би се решило питање глади, већ би то био још један од
начина да богати и моћни зарађују више од сиромашних и
мање моћних.
Друштвено одговорно пословање/greenwashing (“зелено
прање”)
Друштвено одговорно пословање представља
обавезивање пословног света да се понаша етички и
доприноси друштву, побољшавајући квалитет живота
запослених и њихових породица.
Greenwashing („зелено прање“) означава покушај
компаније, да ради прикривања лошег понашања према
природи, а под притиском еколошких организација и
потрошача, себе представи као друштвено одговорну
компанију.