Педагошки факултет у Врању

Универзитет у Нишу

Просеминарски рад
из
ЗАШТИТЕ ЧОВЕКОВЕ ЖИВОТНЕ
СРЕДИНЕ

Професор Студент
Проф. др Србољуб Димитријевић Љубић Александра 11/19

Врање,2019.
САДРЖАЈ:

1.Уједињавање човечанства и појава еколошких проблема

2.Јединственост земље као носиоца система живота
3.Заштита човекове околине као глобалног проблема
4.Међудржавна сарадња у решавању еколошких проблема
5.Заштита животне средине од загађења хемикалијама
6.Загађеност воде
7.Прљаве технологије
8.Међународна сарадња и њено правно уређивање у заштити и
унапређивању животне средине
9.Организација Уједињених нација и њен допринос у решавању
човекове средине на глобалном плану
10.Агенција Уједињених нација у решавању проблема заштите
животне средине.
11.Сарадња држава у појединим регионима на заштити природних
извора или просторног уређења
12.Овлашћење Савета министара Европске заједнице и усвајање
одређених правних аката ради заштите животне средине
13.Европска повеља о животној средини и здрављу
14.Међународна сарадња у некадашњој Југославији у области
заштите и унапређивања човекове животне средине
 1.УЈЕДИЊАВАЊЕ ЧОВЕЧАНСТВА И ПОЈАВА ЕКОЛОШКИХ
ПРОБЛЕМА

Некада се могло говорити о човечанству које није било

уједињено.Друштва су постојала у великом броју и нису била
повезана.Готово да нису ни знала једна за друга.Она која и јесу била
свесна постојања других друштава,имала су конфликтни став према њима.
Савремено човечанство представља све већи јединствен велики друштвени
систем.Може се рећи да нас је глобализација ујединила и да сви ми све
више живимо у једном свету,свету међузависности и повезаности.
О глобализацији можемо говорити много,али не можемо бити прецизни и
коначни у њеном дефинисању.Она је свуда око нас,са нама,у нама.Развија
се муњевито,баш као и њени ризици.Глобализација настаје спајањем
економских,политичких,културних и друштвених фактора.Управо ти
фактори доприносе многим различитим друштвима и
ставовима.Уједињено човечанство ствара много глобалних проблема који
доводе читав свет у велику кризу.Неопходно је решити многа питања која
утичу на опстанак човечанства као људске заједнице.

2.ЈЕДИНСТВЕНОСТ ЗЕМЉЕ КАО НОСИОЦА СИСТЕМА

ЖИВОТА

Земља је све.Без земље није могуће говорити о животу. Много је аутора

који су износећи своја мишљења покушавали да укажу на важност
Земље,као и на њену неопходност.
Аутор Џонатан Шел у својој књизи “Судбина земље” говори о два
принципа живота:
а) заједничка љубав свих људи према животу на Земљи и коначно
прихватање међу људима да човек свакодневно штети/деградира животну
средину. Изузетно је битно поштовати и рођену и нерођену децу.
б) поштовати Земљу,која је основ живота и не сме се уништавати.
Човек мора коначно имати рационалнији став према самој природи и мора
пазити на одржавање равнотеже у еколошком систему,уколико жели да
живот и даље траје. Мирослав Антић је на сликовит начин рекао да је
загађивање у природи само резултат загађивања у људима.
 3,ЗАШТИТА ЧОВЕКОВЕ ОКОЛИНЕ КАО ГЛОБАЛНОГ
ПРОБЛЕМА

Велики је број проблема са којима се суочава данашње човечанство.Један

од битнијих проблема јесте проблем о заштити животне средине.
Глобална средина је глобални проблем,рекла бих. Овај проблем уско је
повезан са решавањем других глобалних проблема попут проблема
корисшења природних ресурса ( претеранаа експлоатација од стране
људских фактора),вођење акивне демографске политике,оживљавање
међународн сарадње у области научних истраживања и коришћење
достигнућа научнотехнолошке револуције за добробит човечанства.
Људи постепено постају свесни свих проблема које процес глобализације
доноси.У почетку је народ веровао да су ти проблеми лако
решиви,али,временом ипак схватамо да је глобализација са својим
ризиција постала изузетна опасност која се јако тешко може решити и
спречити.
Угрожене земље не представљају само претњу самим себи већ се то шири
и на остале земље. Добар пример за то су загађена мора,океани. Загађену
ефекти једне земље преносе се на многе друге изазивајући и те како
опасне последице,Како би се решили ови проблеми,односно
ублажили,неопходна је међународна сарадња међу државама,али не само
на регионалном,већ и на глобалном нивоу.Народ мора бити још снажнији и
уједњенији и још више стремити идеји о заједничкком “спасењу света”.

4.МЕЂУДРЖАВНА САРАДЊА У РЕШАВАЊУ ЕКОЛОШКИХ

ПРОБЛЕМА

У решавању глобалних проблема неопходна је међудржавна сарадња која

ће за циљ имати и ублажавање ових проблема.Неопходно је,пре свега,
обезбедити договор тих заинтересованих страна,односно држава.
Многе државе.без обзира на остале међуодносне несугласице,ипак се око
еколошких проблема труде да нађу оптимално решење,свесни опасности
по цео свет и живот.За добру сарадњу битно је да сви учествују, и органи и
грађани,обичан народ.
Развој индустрије је, у почетку довео до масовне деградације човекове
животне средине у локалним размерама,да би се касније све то проширило
на размере глобалног карактера.Мере предострожности које се спроводе у
једној држави често нису довољне и неопходна је сарадња више земаља.
 5.ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ОД ЗАГАЂЕЊА
ХЕМИКАЛИЈАМА

Заштита у овом погледу све је сложенија и неефикаснија.Опасност од

загађености хемикалијама није заступљена само у земљама које имају та
загађивања директно,већ се преноси и на остале земље индиректно,пуем
ветра,рецимо.
Земље које се баве производњом опасних хемикалија имају спроведене
неке мере предострожности и заштите, али са земљама које увозе ове
хемикалије то није случај.

6.ЗАГАЂЕНОСТ ВОДЕ

Загађеност воде је у константном порасту,Представља велики еколошки

проблем.Вода је извор живота.Она путем подземља често спаја многе
земље. (две,три...). За разлику од копна,подземље не зна за границе. То је
један од битних фактора због којих је неопходна међудржавна сарадња.
Живимо у свету у којем је експлоатација природе абнормална,па самим
тим свесни смо и тога да је прекомерна деградација довела и доводи и
даље до многих негативних утицаја,па и опасности масовног изумирања
биљног и животињског света у води,као последица штетних
хемикалија,вештачких ђубрива,животињских измета,депонија....

7.ПРЉАВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Јаке и богате развијене земље имају строжије прописе о мерама које се

морају предузети по питању заштите животне средине и управо то је један
од разлога зашто своје производње селе у неразвијене земље,земље у
развоју.То се популарно може назвати “прљава индустрија”.
Нажалост,слика живота у тим земљама је катастрофална,долази до
масовних загађења воде,ваздуха и погоршања здравственог стања како
радника тако и целокупног становништва тог поднебља.Управо због тога
мора се спроводити међудржавна регулација. Стање животне средине је
алармантно,превелика је загађеност биљног и животињског
света,ваздуха,земљишта...Угрожена је неопходна разноврсност у
природи.Неопходно је отварити и правну регулацију по којој би се
прописало транспортовање и одлагање отпадних материја опасних по свет
људи,биљака,животиња...
 8.МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА И ЊЕНО ПРАВНО УРЕЂИВАЊЕ
У ЗАШТИТИ И УНАПРЕЂИВАЊУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Стање животне средине је алармантно и управо због тога неопходна је

међудржавна сарадња и правно уређење како би се стање мало поправило
и зауставио овај прогресивни ефекат загађења.
Међудржавна сарадња има више
аспеката:економски,правни,одбрамбени,цивилизацијски...Сви ови облици
морају бити у заједничкој сарадњи сарадњи и они су историјски и
друштвено условљени.
Глобализација је створила светско друштво које, на жалост, не придаје
много значаја природи у смислу да је превелика експлоатација вршена над
њим и те последице су веома великих размера.Прете све веће и опасније
последице уколико човек не прихвати да природа,ипак има својих
ограничења.
Од средине XX века можемо говорити о интензивнијој међудржавној
сарадњи и њеном правном уређењу.
Свака држава има свој приступ.Он се може остварири на три начина:
а)у оквиру ОУН (Организација уједињених нација )
б) у оквиру регионалних савеза друштава
б)у оквиру континенталне сарадње појединих земаља

9.ОРГАНИЗАЦИЈА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА И ЊЕН ДОПРИНОС

У РЕШАВАЊУ ЧОВЕКОВЕ СРЕДИНЕ НА ГЛОБАЛНОМ ПЛАНУ

Организација уједињених нација је од великог значаја у решавању

проблема човекове средине на глобалном плану. У сарадњи ове
организације учествује различит број земаља са различитим друштвеним и
економским односима.
ОУН се бави решавањем рационалних проблема,односно проблемима који
се односе на одређене државе,али се решавају и у сарадњи са другим
земљама.
ОУН имају веома битан усвојен програм за човекову животну средину,
УНЕП-циљ овог програма је буђење свести у човеку о превеликим
опасностима које нам прете услед нарушеног еко- система.

10.АГЕНЦИЈА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА У РЕШАВАЊУ

ПРОБЛЕМА ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Уједињене нације развиле су посебне специјализоване агнције које су у

њиховом оквиру и оне се посебно баве питањима заштите животне
средине.
Истиче се неколико таквих агенција:
МОР – Међународна организација рада
ФАО – Организација УН за пољопривреду и исхрану
СЗО – Светска здравствена организација
УНЕСКО – заштита човекове животне средине,важан програм “Човек и
биосфера”
СМО – светска метеоролошка организација
УН баве се питањима очувања мира и очувања животне средине,и људи
полако и почињу бивати свести те њихове повезаности.

11.САРАДЊА ДРЖАВА У ПОЈЕДИНИМ РЕГИОНИМА НА

ЗАШТИТИ ПРИРОДНИХ ИЗВОРА ИЛИ ПРОСТОРНОГ УРЕЂЕЊА

Сарадња држава веома је битна у заштити и унапређењу животне

средине.Пример је сарадња медитеранских земаља.Многе земље,свесне
опасности у којој живимо,прекинуле су своје конфликтне односе управо
због сазнања да је неопходан мир и сарадња како би се очувао заједнички
опстанак. Међу балканским државама дуго је била ситуација
“затегнута”.Сарадња у области заштите и унапређења животне средине
заступљена је и у нашим континентима.Овде је сарадња базирана на
дејству извора штете који се налазе у једној земљи, а утичу на другу или
на друге земље.

12.ОВЛАШЋЕЊЕ САВЕТА МИНИСТРА ЕВРОПСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ И

УСВАЈАЊЕ ОДРЕЂЕНИХ ПРАВНИХ АКАТА РАДИ ЗАШТИТЕ
ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Савет Министра Европске Уније бави се усвајањем правних аката који су

неопходни и обавезни.Они се спровое кроз разне видове
правилника,директива,одлука...
У плану је стварање јачег комунитарног законодавства које ће омогућити
слободан промет робе,поштовање норми и стандарда животне средине.
Одлуке доноси велика већина.
 13.ЕВРОПСКА ПОВЕЉА О ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ И ЗДРАВЉУ

Усвојена је 1989.године и од великог је значаја у области заштите животне

средине.
Истичу се ставови о правима и обавезама у заштити животне
средине,принципима еколошке политике,стратешким циљевима.Веома се
исиче право сваке особе на животну срединукоја мора да обезбеди највећи
могући ниво здравља и благостања,за информисање и консултовање о
стању животне средине и учешћу у доношењу одлуке о животној средини.

14.МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА У НЕКАДАШЊОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ

У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ И УНАПРЕЂИВАЊА ЧОВЕКОВЕ ЖИВОТНЕ
СРЕДИНЕ

Југославија је била активна у остваривању међународне сарадње у области

заштите и унапређења човекове животне средине.Ова сарадња
остваривана је у оквиру ОУН са њеним специјалним агенцијама.Сарадња
је успостављена са Мађарском,Аустријом,Румунијом,Бугарском,Италијом.
Југославија је желела да развије сарадњу и са Европском заједницом,коју
је засновала на Генералној резолуцији.
Југославија је ратификовала и нека документа попут
Препорука,Директива,Правилник...
Наша некадашња држава СФРЈ,па СРЈ,па Србија и Црна гора,па данас
Србија, имала је циљ да оствари билатералну и мултилатералну сарадњу у
области ћивотне средине.
Од велике је важности приликом увоза робе и технологије проценити
штету коју она може произвести у земљама увоза.