ТВОРБА РЕЧИ

Са становишта творбе, речи могу бити просте, изведене и сложене. Ако једна реч
није постала од друге речи, онда је та реч проста, немотивисана (син, небо, црн, бео, свој,
два, десет, знати, тамо, на, и, али, па, не, баш). Просте речи постају грађа за творбу
других речи – синовац (:син), небески (:небо), црнило (црн), својски (:свој), двојни (:два),
десетковати (:десет), знање (:знати), тамошњи (:тамо), написати (:на, писати), неко
(:не, ко). Такве речи, настале у процесу творбе, јесу изведене и сложене, мотивисане,
настале од других речи према утврђеним моделима творбе, комбинацијом творбених
морфема.
Мотивна реч – реч од које творбени процес полази: писати;
Мотивисана реч – нова реч, изведеница или сложеница, која се у процесу творбе добија,
остаје у значенској вези са речи од које је настала (писац, запис).

ТВОРБЕНЕ МОРФЕМЕ

1. творбена основа:
- корен: црн-ац (црн),
- граматичка основа: црни-ло (црнити).

2. творбени афикси:
- префикс, префиксоид: не-време, хидро-централа, аеро-загађење,
- суфикс, суфиксоид: пис-ац, хипо-дром,
- инфикс (спојни вокал о/е): вод-о-пад.

Суфиксоиди и префиксоиди су заправо, својим пореклом, основе речи из грчког или

латинског језика (хидро, аеро, псеудо, агро, дром, фил).
ВРСТЕ СУФИКСА И ПРЕФИКСА

1. структурни суфикси – мењају граматичку структуру мотивне речи, преводи је у другу

врсту речи (писати – писац (глагол>именица), школа – школски (именица>придев);

2. модификативни суфикси, префикси – модификују, незнатно мењају значење мотивне

речи, без промене њене граматичке структуре односно врсте речи (лист – листић, кисео –
накисео);

3. граматички суфикси, префикси – јесу средство образовања облика за разликовање

граматичких категорија:
-категорија рода (лав – лавица, лисица – лисац) – моциони суфикс,
-категорија броја (телад, јагњад, телићи, чобанин, грање),
-суперлатив придева (најмлађи, највиши, најстрожи),
-граматичко уобличавање речи страног порекла (реалист(а), реализам, филолог,
псеудонаучни, аутопортрет).

ПРИНЦИПИ ТВОРБЕ РЕЧИ

1. извођење, деривација:
творбена основа + суфикс = изведеница
(пис + ац = писац)

2. слагање, композиција:
творбена основа + (о/е) + творбена основа = сложеница
(виси + баба = висибаба
вод + о + пад = водопад)

префикс + творбена основа = сложеница

(за + писати = записати (префиксална творба глагола)
за + пис = запис)
3. комбинована творба (овим начином творбе се углавном граде именице и придеви):
префикс + творбена основа + суфикс = префиксално-суфиксална реч
(до + врат + ак = довратак)

творбена основа + (о/е) + творбена основа + суфикс = сложено-изведена реч

(југ + о + запад + ни = југозападни)

4. унутрашња творба – средство творбе, настанка нове речи је промена вокала или
акцента (пeчење: печeње; зeвати : зeв; мусти : млаз; плести : плот)

5. творба претварањем – настанак нове речи променом врсте, тј. претварањем речи једне
врсте у речи друге врсте (пољопривредно добро (добар, добра, добро – придев>именица),
Енглеска (енглески, енглеска, енглеско – придев>именица), светлећа реклама (светлећи –
глаголски прилог садашњи>придев), смрзнута храна (смрзнут – трпни глаголски
придев>придев). Када промене своју врсту, ове речи преузимају све категорије врсте у
коју су прешле (глаголски прилог садашњи светлећи постао је придев и тако се и понаша
– стоји уз именицу и с њом се слаже у роду, броју и падежу (светлећа реклама). Изузетак
су присвојни придеви на -ски – без обзира што постану именице, задржавају своју
придевску промену – Енглеска, у Енглеској...)

СУГЛАСНИЧКЕ АЛТЕРНАЦИЈЕ НА ГРАНИЦИ ТВОРБЕНЕ ОСНОВЕ И СУФИКСА

ОДНОСНО ПРЕФИКСА

У процесу грађења речи, у контакту творбених морфема, на граници творбене основе и

суфикса / префикса врше се разне гласовне промене, при чему долази до промене гласа у
творбеној основи или ипрефиксу. Различити облици једне основе (у смислу гласовног
састава) називају се аломорфи основе (род- : рођ- ), а различити облици једног префикса –
аломорфи префикса (раз- : рас-).

- аломорф основе: род + јак = рођак рођ-, вук + ица = вучица вуч-
 - аломорф префикса: раз + певати = распевати рас-, под + поручник = потпоручник
пот-

Вежба

1. У следећим речима подвуците префиксе: прохладно, оковати, улетети, осредњи,

нечовек, размишљати.

2. У следећим речима подвуците суфиксе: бркајлија, полазиште, удавача, камичак,

пратиља.

3. У следећим речима подвуците творбену основу: чудовиште, исписати, Србија,

живописно, вековни, гладовати.

4. Изведите придеве од следећих речи: Блиски исток, Азија, Ружица, Крива Паланка,
Тршић, Атлантик.

5. Како гласе имена становника следећих градова: Шид, Панчево, Пераст, Кикинда,
Крушевац?

6. Следеће речи разврстајте на просте, изведене и сложене (заједно са префиксално-

суфиксалним и сложено-изведеним): путарина, путеви, путописни, пут, путни, путић,
упутити, успутни.

7. У следећој реченици подвуците све сложенице: И тад ће ускипети страшни арал с једног
краја на други, белом пеном ће се покрити, и нико се не осмели да крене на море.

8. Којим начином творбе су добијене следеће речи: десетогодишњаци, чланство,

Мађарска, гледалиште, новоградња, подбрадак?
9. У следећим речима најпре издвојте творбене морфеме (творбена основа, префикс,
инфикс, суфикс), а потом наведити којим принципом творбе су настале (извођење,
слагање, комбинована творба) и којој врсти припадају (изведенице, сложенице...): најести
се, незнање, пиленце, пекара, вечерати, озидати, дангубити, малобројан.

10. У следећим речима пронађите суфиксе и префиксе и одредите им врсту (структурни,

модификативни, граматички): жабац, козји, уписати, дрвце, школовати, камење,
учитељица, просед.