Pripreme Za Cas 1-20

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 1
Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред:

Наставница/
Датум одржавања:
наставник:
Наставна Језичка култура
тема/област:
Упознавање ученика са годишњим планом рада, уџбеницима
Наставна јединица:
и лектиром
Тип часа: Уводни, обрада градива
Образовни циљеви: упознати ученике са програмом за седми
разред и планом рада, уџбеницима, лектиром, приручницима;
указати им на основне задатке предмета Српски језик и
књижевност, на његову функцију и значај.
Васпитни циљеви: побудити ученичку радозналост и љубав
према језику и књижевности; кроз уметничка дела указати
ученицима на праве вредности, неговати их; упознати ученике
Циљ часа: са традиционалним вредностима, веровањима, навикама,
различитим начинима живота – чиме се проширују сазнања о
животу и на тај начин формира личност ученика.
Функционални циљеви: побудити истраживачку радозналост
ученика; развијати критичко мишљење; учити их свестраном
сагледавању, као и анализи језика и књижевности; припремати
их за примену стеченог знања кроз решавање истраживачких и
проблемских задатака.
 Ученици су се упознали са наставним садржајима из
Очекивани исходи Књижевности, Језика и Језичке културе које ће усвојити у 7.
на крају часа: разреду.
Дијалошка, монолошка, текст метода, метода запажања и
Наставне методе:
показивања
Читанка Уметност речи, граматика Дар речи, Радна свеска,
Наставна средства:
свеске ученика, План и програм за 7. разред
Облици рада: Фронтални
Естетичка компетенција, Дигитална компетенција,
Међупредметне
Комуникативна компетенција, Компетенција за решавање
компетенције:
задатака
Међупредметно
Страни језик, Историја, Географија
повезивање:
Језик, књижевност, језичка култура, граматика, правопис,
Кључни појмови:
ортоепија, лектира
1
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Планиране активности Планиране
наставнице/наставника: активности ученика:
Уводни део часа (5 минута)
Наставник на почетку часа пожели ученицима добродошлицу, - информише се о
потом их упознаје са програмом рада у седмом разреду. предстојећим
Обавештава ученике да се овај предмет дели на области: наставним
књижевност, језик и језичка култура и да свака од њих садржајима које ће
обухвата одређен број часова. Обавештавање ученике о усвајати на
школском прибору који ће им бити потребан у раду и часовима Српског
објашњава коришћење уџбеника. језика и
књижевности.
Главни део часа (35 минута)
У главном делу часа наставник детаљно упознаје ученике са - записује важне
програмом рада за седми разред. Објашњава сваку наставну информације у
област и наводи предвиђене наставне јединице. Указује на то свеску;
да је област књижевности подељена на целине, које су - поставља додатна
организоване према мотивској и тематској сродности, и да питања.
обухвата књижевна дела из народне и ауторске књижевности.
Наставник/наставница обавештава ученике којим редоследом
ће се обрађивати књижевна дела предвиђена за домаћу
лектиру. Наставник упознаје ученике са градивом из
граматике и језичке културе.
Завршни део часа (5 минута)
Наставник саопштава месечни план рада за септембар. - прати упутства
наставника/наставн
ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Припремите се за говорну вежбу ице.
Најлепши тренуци на распусту.
Изглед табле
Упознавање ученика са годишњим планом рада, уџбеницима и

лектиром
1. Наташа Станковић Шошо, Бошко Сувајџић, Уметност речи, Читанка за седми

разред основне школе, Нови Логос, Београд, 2019.
2. Слађана Савовић, Јелена Срдић, Драгана Ћећез Иљукић, Дар речи, Граматика за
седми разред основне школе, Нови Логос, Београд, 2019.
3. Наташа Станковић Шошо, Бошко Сувајџић, Слађана Савовић, Јелена Срдић,
Драгана Ћећез Иљукић, Радна свеска 7 уз уџбенички комплет српског језика за седми
разред основне школе, Нови Логос, Београд, 2019.
4. Наташа Станковић Шошо, Мали речник књижевних термина за основну школу,
Нови Логос, Београд, 2010.
Начини провере - посматрање ученичког учешћа, закључивања и

остварености исхода: одговарања на постављена питања.
ОКВИР ЗА
2
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-
ла?
3

наставник:
Наставна јединица: Говорна вежба: Најлепши тренуци на распусту
Тип часа: Обрада градива
Образовни циљеви: оспособљавати ученике за самостално,
целовито и садржајно причање на задату тему.
Циљ часа: Васпитни циљеви: пробудити љубав према лепом говору и
култури усменог изражавања.
Функционални циљеви: богатити речник ученика.
На крају часа ученик ће бити у стању да:
Очекивани исходи  изнесе своје утиске, доживљаје, размишљања;
на крају часа:  користи различите облике казивања: дескрипцију (портрет),
приповедање у 1. и 3. лицу.
Наставне методе: Дијалошка, монолошка, текст метода
Наставна средства: Свеске ученика

Облици рада: Индивидуални, фронтални
Естетичка компетенција, Комуникативна компетенција
Грађанско васпитање, Биологија, Географија
Кључни појмови: Језичка култура, усмено изражавање
4
- износи своје утиске
Наставник обавештава ученике да ће на часу разговарати о и приповеда о
најлепшим тренуцима на распусту. Ученицима се саветује да догађајима.
направе план излагања као подсетник. На тај начин ученици
могу унапред да осмисле композицију излагања и издвоје
важне појединости, што би обезбедило сигурност и
уверљивост у казивању. Ученицима се скреће пажња на избор
речи, сликовитост казивања, приповедни слој, употребу
стилских фигура, формирање реченица којима би убедљиво
дочарали своје приповедање.
План говорне вежбе
Увод: Распуст је почео. Опишите како проводите слободно
време.
Разрада: Приповедање о времену проведеном са родитељима
на одмору, о разоноди са друштвом из краја на градској
плажи, базену, језеру, на игралишту, у парку...
Закључак: Навести по чему је протекли распуст био посебан.
Ученици се самостално јављају да говоре о задатој теми. - износи своја
Веома је важно да наставник пажљиво слуша и бележи интересовања и
сугестије. Након тога, ученици коментаришу какав су утисак размишљања,
стекли о излагању вршњака. После саслушаних ученичких самостално се
коментара и одговора на постављена питања, наставник јавља да говори;
коментарише евентуалне грешке и даје одређене сугестије. - износи свој
коментар поводом
излагања сваког
говорника.
Изводе се закључци о казивању ученика. Посебно се истичу - прати упутства
занимљиве реченице или речи које се записују на табли. наставника/наставн
Атмосфера би требало да буде сарадничка и пријатељска. ице.
Говорна вежба: Најлепши тренуци на распусту
5
- посматрање ученичког учешћа, закључивања и
одговарања на постављена питања;
Начини провере - уочавање богатства речи којима ученик описује своје
остварености исхода: доживљаје;
- проверавање граматичке исправности реченица којима
ученик износи своја виђења.
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
6

Наставник/
наставница:
Наставна Језик
Понављање и увежбавање градива из претходних разреда
Наставна јединица: различитим облицима диктата и других писмених вежби
Тип часа: Утврђивање градива

Образовни циљеви: понављање и увежбавање градива из
области граматике и правописа; развијање критичког мишљења;
усвајање научног погледа на свет.
Васпитни циљеви: развијање и неговање језичке културе
(писмености); развијање смисла и способности за правилно
усмено и писмено изражавање.
Циљ часа: Функционални циљеви: стицање умења, способности и
искустава који се могу применити у непосредној животној
пракси; оспособљавање за успешно служење књижевним
језиком у различитим видовима његове усмене и писмене
употребе; развијање моћи запажања и упоређивања,
закључивања и доказивања, анализе и синтезе; појачавање
радозналости и истраживачког духа.
Очекивани исходи  одреди врсте променљивих речи у типичним случајевима;
на крају часа:  примењује правописна правила.
Наставна средства: Граматика Дар речи, стр. 9–11, Радна свеска, свеске ученика
Облици рада: Фронтални, индивидуални
Међупредметне Естетичка компетенција, Дигитална компетенција, Решавање
компетенције: задатака, Комуникација
Грађанско васпитање, Информатика
Кључни појмови: Врсте речи, служба речи, правопис
7
Планиране активности наставника/наставнице: Планиране
активности ученика:
Наставник питањима подсећа ученике на градиво из - слуша, пише,
граматике које су обрађивали у 5. и 6. разреду. Ученици одговара на питања,
решавају задатке у граматици Дар речи, којима се проверава чита.
усвојеност знања из претходног разреда. Кроз вежбања се
проверава у којој мери ученици владају знањем из граматике
и на који начин примењују правописна правила.
Наставник даје задатак ученицима да провере своје знање и - учествује у
подсете се наученог из правописа тако што ће радити задатке разговору, решава
у Радној свесци. задатке, износи
своја запажања,
Урадити задатке у вези са применом правописних правила из закључке и
Радне свеске. Затим следи провера задатака. Наставник коментаре;
прозива појединачно ученике да саопште решења. - поставља питања.
Потом, наставник издваја примере речи и очекује да их

ученици правилно напишу:
ТРГ РЕПУБЛИКЕ, ДАН РЕПУБЛИКЕ, СВЕТИ САВА,

СЛАВА СВЕТИ НИКОЛА
Према старом правопису, РЕПУБЛИКЕ се писало великим

словом, а сада је правилно: Трг републике, дакле
РЕПУБЛИКЕ малим словом, јер данас се име република
повезује само с типом државног уређења. Тако треба писати и
Дан републике.
Правилно је: Свети Никола и Свети Сава. Напоменути

ученицима да према новом правопису придев СВЕТИ треба
увек писати великим словом, јер је неизоставни део имена:
Свети Стефан, Света браћа Ћирило и Методије и сл.
Наставник указује на још једну новину у правопису, а то је да
се имена историјских догађаја (ратова, буна, битака,
споразума и сл.) пишу почетним великим словом – Кинеска
револуција, Француска револуција, Југословенска револуција...
По старом правопису само се Француска револуција писала
почетним великим словом. За овај део главног часа потребно
је 15 минута. Након провере датих задатака, ученици даље
раде задатаке из Радне свеске, који су намењени обнављању
градива из претходних разреда. Након израде задатака, следи
провера по истом принципу као у претходном групном раду.
За овај део главног часа потребно је 15 минута. Све оно што
ученици погреше требало би образложити и записати на
табли.
Наставник систематизује области правописа које су - закључује, повезује,
поновљене (употреба великог слова, писање гласа ј, писање пише.
одричне речце не уз заменице, гласовне промене, растављање
8
речи на крају реда, писање бројева), још једном истичући
најчешће грешке које су ученици направили током часа.
Наставник говори ученицима о важности и значају познавања
правописа. Писмена култура део је опште културе сваког
човека.
Понављање и увежбавање градива из претходних разреда различитим

облицима диктата и других писмених вежби
- посматрање ученичког учешћа, закључивања,

запажања и одговарања на постављена питања;
Начини провере
- сагледавање богатства речи којима ученик говори;
остварености исхода:
- процењивање квалитета постављених ученичких
питања.
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
9

Наставник/
Наставна Књижевност
Читање, доживљавање и тумачење лирске песме Подне
Наставна јединица: Јована Дучића

Образовни циљеви: мотивисати и припремити ученике за
доживљавање и наставно тумачење песме Подне Јована Дучића;
истаћи најосновније биобиблиографске чињенице из живота
Јована Дучића – важне године, најзначајнија дела, стилске и
друге литерарне особености песника, указати на његово место у
српској књижевности; поновити и утврдити знања и појмове
везане за поделу уметничке књижевности на родове,
одређивањем песме Подне као лирске ауторске песме
дескриптивног карактера; дефинисати њене формалне и
метричке квалитете – композициони склоп, строфу, стих, риму;
препознавати у тексту песме језичко-стилска средства и заједно
их са ученицима именовати и тумачити; уочавати и
вишестраним истраживачким приступом анализирати
најистакнутије мотиве песме, песничке слике и изразе, стихове
од доминантне значењске вредности, као и целовите строфе и
укупну естетску раван песме; осветљавати свеукупну поетску,
уметничку и идејну снагу песме фокусирањем интерпретативне
пажње на главну визуелно-мотивску структуру – мотиве сунца,
Циљ часа:
светлости, мириса, мира... Инсистирати на сагледавању
најдубљих и најтананијих значења поетских мотива и на тај
начин досезати до порука, идеја и тајни којима је проткано ово
уметничко дело.
Васпитни циљеви: развијање код ученика љубави према
дескриптивном песништву и уметности уопште; богаћење
лексике ученика; подстицање осећаја за језик и лирски
сензибилитет код ученика.
Функционални циљеви: утицати на практично усавршавање
разних врста читања код ученика – доживљајно-фантазијског,
истраживачког и читања са бележењем, изражајног и
интерпретативног (презентованог моделом наставниковог
читања); оспособљавати ученике за што самосталније, вештије и
поузданије запажање и тумачење битних естетских чинилаца
уметничког света (поетске слике, лирског штимунга, положаја
лирског субјекта, мотива, идејног слоја песме и друго); на тај
начин подизати ниво њихове опште литерарне и аналитичко-
синтетичке спремности.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  анализира елементе композиције лирске песме (строфа, стих,
рима);
 разликује појам песника од појма лирског субјекта;
10
 стиче и развија читалачке компетенције.
Наставна средства: Читанка Уметност речи, стр. 73–76, свеске
Међупредметне Естетичке компетенције, Дигиталне компетенције,
компетенције: Комуникација
Ликовна култура
Лирска песма, описна песма, опкорачење, епитет, ономатопеја,
персонификација, катрен, рима
Приказ мултимедијалних садржаја наставне

јединице
Звучни запис
Подне
Задаци
Планиране активности наставника/наставнице: Планиране

активности
ученика:
Наставник/наставница подстиче ученике на рад следећим - пише, одговара
питањима: на питања, прати
рад наставника.
Које је твоје омиљено место у природи? Шта из природе
оставља на тебе најјачи утисак? Каква осећања природа буди у
теби?
Најава теме: Природом је био опчињен и наш песник Јован Дучић.
Основни подаци о животу и делу Јована Дучића: Један од

најзначајнијих српских песника прве половине 20. века (1871–
1943). Основне теме његове поезије су ПРИРОДА и ЉУБАВ. За
Дучића, сваки опис природе је „једно стање душе”, тј. подстицај
за одређена песникова расположења, чиме у први план избија
11
снага и лепота доживљаја природе, а не природа сама по себи.
На тај начин Дучић је одуховио природу. Најпознатије збирке
песама су: Песме сунца, Песме љубави и смрти, Царски сонети,
Плаве легенде (песме у прози). Писао је путописе и објавио их у
књизи Градови и химере. Аутор је и збирке рефлексивних записа
Благо цара Радована. Записивање теме.
Интерпретативно читање песме. Читање песме у себи. - слуша изражајно
Разговор о доживљајима ученика: Какво осећање у теби буди читање песме /
песма? Како си замислио/-ла описани пејзаж? Која слика је на звучни запис;
тебе оставила најјачи утисак? Образложи. Интерпретација - доживљајно и
(тумачење) песме: истраживачки
чита песму у
1. Шта је инспирисало песника да напише песму Подне? О ком себи, говори о
годишњем добу је реч? На основу чега то закључујеш? Дучић осећањима и
описује пролећни пејзаж, што закључујемо на основу следећих расположењима
детаља: сунце је младо, а над шумом и обалама трепти „слан и која је у њему
модар мирис пролетњега мора”. побудила песма;
- учествује у
2. Којим детаљима је дочарана атмосфера морског пејзажа? дискусији;
Ученици наводе: младо, крупно сунце пржи; над шумом трепти - истиче разлику
мирис мора; љубичасте горе се огледају у мору; површина између појмова
шушти; свод се светли; сребрни галеб светлуца над водом; аутор песме и
мирис риба и вреска шири се свуда. лирски субјект;
- износи своја
3. Којим све чулима лирски субјект доживљава природу? Које су запажања,
то визуелне слике у песми? А аудитивне? Које још чуло је закључке и
активно? Шта лирски субјект доживљава чулом мириса? На коментаре;
који начин лирски субјект обједињује разнородне чулне утиске? - говори о
На основу којег стиха то закључујеш? Ученици наводе стих: алузијама и
„слан и модар мирис пролетњега мора”. асоцијацијама
које су се у
4. Уз помоћ којих глагола је песник посебно оживео морски њему јавиле
пејзаж? Ученици наводе глаголе: трептати, зрцалити се, приликом
шуштати, целивати, светлети се, светлуцати, шумети. читања песме
или током њене
5. Које људске особине су на тај начин пренете на неживу анализе;
природу? Уз помоћ које стилске фигуре је песник то постигао? - поставља
Оживљавање природе је постигнуто уз помоћ персонификације питања;
у стиху „површина шушти и целива стене“. - сагледава, уз
помоћ
6. У каквом се односу налазе море и стене? Каква атмосфера наставника/
влада у природи? Шта нам то посредно говори о осећањима наставнице,
самог лирског субјекта? Уз помоћ персонификације песник не особине и врсте
само да оживљава природу, већ наглашава и дубоки склад и лирске ауторске
хармонију која влада између разнородних природних елемената, поезије;
у овом случају – стена и воде, посредно нам на тај начин - издваја важне
откривајући осећање мира које влада у души лирског субјекта, а идеје и поруке
које ће јасно бити истакнуто на крају песме. дела.
7. Где у песми јасно видимо да су описи природе и расположење

лирског субјекта усаглашени? Последње две строфе нам јасно
откривају осећање хармоније које влада између природе и
лирског субјекта. У души лирског субјекта једнако влада мир
12
као и у самој природи.
8. Из колико се строфа састоји песма Подне? У колико целина

су оне распоређене? (Две целине.) Шта је дочарано у првој
целини, а шта у другој? У прве три строфе песник описује
морски пејзаж, док се у последње две строфе дочарава опис
душевног стања лирског субјекта.
9. Од којих мотива су саграђене песничке слике? Ученици истичу

да су то мотиви сунца, мириса, светлости, галеба, тишине,
мира.
10. Које од ових мотива песник понавља и варира више пута у

песми? Очекује се да ће ученици запазити мотиве светлости,
галеба и тишине.
11. Објасни њихово значење у песми. У каквом су односу „младо,

крупно сунце” и силина људског духа? Шта нам песма говори о
уметнику и уметности? На који начин је у песми представљена
усамљеничка природа уметника? А његов стваралачки полет у
тренутку инспирације? Како је представљен песников дух, који
увек узлеће и осваја бескрај? Песма Подне израста у метафору
уметничког стварања описујући нам начин на који се утисци
претапају у души уметника. Младо, крупно сунце постаје
симбол духовне моћи човека који је способан да свеколики
метеж света преточи у осећај мира, уз помоћ којег он једино
може истински да господари светом. Песма нам такође говори
и о усамљеничкој природи уметника, који проналази спокој у
природи, прожимајући се потпуно са њом. Песников дух у
тренутку стварања симболично је представљен као сребрни
галеб који узлетевши високо „светлуца над водом”.
12. На које све начине песник постиже мелодичност своје

песме? Понављањем и варирањем мотива, подељеношћу на
стихове и строфе, римом, понављањем истих гласова: р, л и ш.
13. Одредите врсту стиха, строфе и риме у песми. Да ли се

граница стиха поклапа са смисаоном границом реченице? Шта
песник постиже употребом опкорачења? Шта нам песников
избор риме говори о складу који влада између човека и природе?
Шта нам све то казује о песниковом односу према формалној
страни песме (начину на који је нешто речено)? Шта на основу
тога закључујете о Дучићевом песничком умећу?
Дескриптивна песма је врста лирске песме у којој се описују - одговара на
природа, њене лепоте, звуци, боје, биљни и животињски свет питања, чита
који је настањује. У описној песми лирски субјект описује неки стихове који су
предео или појаву у природи и стапа се са њом. Из сваког описа оставили најјачи
осећа се расположење онога који описује. утисак на њега.
Како се зове опис природе у књижевном делу?
Опис природе у књижевном делу зове се пејзаж. Уколико

песник описује положај предела у простору, за такав пејзаж се
13
каже да је просторни. То су најчешће: планински, морски,
равничарски, пустињски пејзажи. Уколико је важнија временска
ситуација у одређеном опису предела, такав пејзаж се назива
временски. Пејзажи могу бити: јутарњи, дневни, ноћни; зимски,
летњи, пролетњи.
О којој врсти пејзажа је овде реч?
Ученици запажају да су то морски, пролетњи, дневни. Које

универзалне вредности су истакнуте песмом Подне?
Хармонија и прожимање између човека и природе; величанствен

осећај мира који преображава свет који нас окружује; човекова
тежња да се уметнички изрази...
ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Неколико пута прочитај песму Подне

Јована Дучића пазећи на изговор дугих и кратких акцената.
Разговетно изговори сваки глас. Нагласи оне речи које се истичу
својим значењем. Подвуци наглашене (акцентоване)
самогласнике у речима. Посебну пажњу обрати на разлику
између изговора дугоузлазних и дугосилазних акцената. Вежбај
изговор краткоузлазног и краткосилазног акцента. Обележи
оловком целине песме и запази где је пауза у стиху. Послушај у
Звучној читанци интерпретацију песме Подне, а затим упореди
своје изражајно читање са звучним записом. Научи песму
напамет.
Јован Дучић
Подне
Књижевни род: лирика

Књижевна врста: описна (дескриптивна) песма
Стилске фигуре: епитет, персонификација, ономатопеја
Строфа: катрен

Начини провере - сагледавање богатства речи којима ученик говори о
остварености исхода: својим осећањима и запажањима;
питања.
ОКВИР ЗА
14
ученика?
ла?
15
наставник:
Наставна јединица: Техничко и сугестивно описивање
Образовни циљеви: развијати смисао за писмено изражавање,
неговати језички сензибилитет; овладати техником сугестивног
и техничког описивања.
Васпитни циљеви: неговати естетска осећања; развијати љубав
Циљ часа:
према писменом начину изражавања; неговати машту и
стваралачко мишљење.
Функционални циљеви: подстицати креативну примену
усвојеног знања.
Ученик ће на крају часа бити у стању да:
 разликује облике казивања (форме приповедања);
Очекивани исходи
 састави кохерентан текст у складу са задатом темом
на крају часа:
наративног и дескриптивног типа;
 користи технички и сугестивни опис у изражавању.
Граматика Дар речи, стр. 268; Радна свеска 22–23, 149, ученичке
свеске
Комуникација, Решавање проблема, Естетичка компетенција
Ликовна култура, Музичка култура
Кључни појмови: Технички опис, сугестивни опис, дескрипција
16
наставнице/наставника: активности
ученика:
Подсећање ученика на значење речи дескрипција и на врсте - прати упутства
описа са којима су се упознали. Дескрипција је описивање наставника,
природе, физичког изгледа лика, спољашњег и унутрашњег слуша, пише.
простора. Разликују се четири врсте описа: пејзаж (опис
природе), портрет (опис физичког изгледа лика), ентеријер
(опис унутрашњости простора, просторије или описивање
призора из живота у кући) и екстеријер (опис отвореног
простора, спољашњости неке грађевине, насеља, изгледа улица,
панораме града са бићима и предметима у њему). Наставник
подсећа ученике да свако описивање може бити објективно,
просто набрајање из чега се неки предмет састоји и субјективно,
тј. представљање предмета или бића онако како смо га
доживели. Записивање теме.
Читање, доживљавање и тумачење некњижевног текста - пише, одговара
Портрети великих сликара и архитеката (поглавље о Леонарду на питања,
да Винчију) Ђорђа Вазарија и приповетке Шума и степа Ивана сарађује, чита.
Тургењева (Граматика Дар речи, стр. 268; Радна свеска 22–23,
149). Ученици читају описе омиљеног музичког инструмента
које су код куће преписали из уџбеника Музичке културе. (Нпр.
Труба је лимени дувачки инструмент са уском, највећим делом
цилиндричном шупљином и вибрирајућим усним делом.)
Наставник поставља питање ученицима како су описани ови
инструменти. Да ли из описа можемо да схватимо како онај ко
их описује доживљава ове инструменте?
Закључујемо да техничко описивање служи да обавести

читаоца о томе како изгледа одређени предмет или да прикаже
верно нечије особине. У техничком опису дају се детаљне,
тачне и прецизне информације о томе како нешто изгледа или
како је настало. Циљ техничког описа јесте да обавести и изнесе
податке да би читалац боље разумео описани предмет, грађевину
итд. Технички опис је својствен научном тексту, историјским
текстовима, реклами, стручним часописима, енциклопедијама и
упутствима за употребу апарата, лекова и слично.
Потом ученици читају своје описе какав утисак на њих оставља

звук омиљеног инструмента и шта осећају док га слушају.
Наставник поставља питање у чему је разлика између њиховог
описа омиљеног инструмента и оног који су записали из
уџбеника Музичке културе.
Закључујемо да је њихов опис сугестиван. Сугестивно

описивање дочарава став писца према ономе о чему пише. Опис
је прожет осећањима, асоцијацијама и не мора бити веран
представи предмета или особине. Сврха сугестивног описивања
је да изазове осећања читалаца. Језик је сликовит. Дакле,
сугестивни опис представља изражавање ауторових утисака о
17
томе како нешто изгледа. Аутор настоји да читаоцу живописно
дочара оно што је видео и да му пренесе свој непосредни чулни
доживљај. О описаном предмету износи само оне појединости
које подржавају утисак који жели да пренесе. Сугестивни опис је
својствен књижевноуметничким текстовима.
У завршном делу часа ученици решавају задатке у Радној свесци. - пише, чита,
бележи шта има
ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Прочитај одломак из приповетке Шума и за домаћи.
степа Ивана С. Тургењева на стр. 28–30 у Радној свесци и
одговори на питања која следе иза текста.
Технички и сугестивни опис
У техничком опису дају се детаљне, тачне и прецизне информације о томе како

нешто изгледа или како је настало.
Сугестивно описивање дочарава став писца према ономе о чему пише.
- посматрање ученичког учешћа, закључивања и

Начини провере - уочавање богатства речи којима ученик описује своје
остварености исхода: доживљаје;
- проверавање граматичке исправности реченица којима
ученик износи своја виђења.
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
18
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 6 (a)

наставник:
Наставна јединица: Гордана Малетић, Зебња

Образовни циљеви: упознати ученике са животом и радом
Гордане Малетић; упутити ученике да схвате уметничке
поступке и улогу стилских фигура у прозном тексту; упознати
ученике са облицима казивања; оспособљавати ученике за
разумевање и самостално тумачење књижевног дела.
Васпитни циљеви: побудити љубав према књижевности;
гајити позитивна осећања према свету који нас окружује;
Циљ часа: утицати на формирање позитивних духовних и моралних
вредности; стварање читалачких навика.
Функционални циљеви: примењивати стечена знања у
даљем раду; побудити истраживачки дух ученика; развијати
способност за критички приступ књижевном делу; прецизним
истраживачким задацима оспособљавати ученике за
самосталан рад; креативном радном атмосфером на часу
навикавати ученике на тимски рад.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  користи књижевне термине и појмове обрађиване у
претходним разредима и повезује их са новим делима која
чита;
 истакне универзалне вредности књижевног дела и повеже
их са сопственим искуством и околностима у којима живи;
 чита са разумевањем различите врсте текстова и
коментарише их, у складу са узрастом;
 разликује народну од ауторске књижевности и одлике
књижевних родова и основних књижевних врста;
 локализује књижевна дела из обавезног школског
програма;
 разликује аутора књижевноуметничког текста од наратора,
драмског лица или лирског субјекта;
 идентификује језичко-стилска изражајна средства и разуме
њихову функцију;
 анализира идејни слој књижевног дела служећи се
аргументима из текста;
 уочи разлике у карактеризацији ликова према особинама: ф
изичким, говорним, психолошким, друштвеним и етичким;
 критички промишља о смислу књижевног текста и
аргументовано образложи свој став;
 препозна националне вредности и негује културно-
историјску баштину;
19
 препоручи књижевно дело уз кратко образложење.
Монолошка, дијалошка, текстовна, метода запажања и
Читанка Уметност речи, стр. 9–13, свеске ученика

Међупредметне Естетичка компетенција, Комуникативна компетенција,
компетенције: Компетенција за сарадњу, Дигитална компетенција
Историја
Кључни појмови: Приповетка, унутрашњи монолог
Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице
Задаци

Наставник саопштава наставну јединицу и бележи је на табли.  прати инструкције
Износи податке о животу и раду Гордане Малетић. наставника;
 износи своје
Гордана Малетић (1952), једна од најпознатијих савремених утиске и
списатељица за децу. Објавила преко тридесет књига, збирки доживљаје о
кратких прича, приповедака, романа и есеја. Објављује и прочитаном
поезију, путописе и разговоре с писцима. Уређује Даницу за књижевном делу.
младе Вукове задужбине. Књиге: Витезови мачјег срца, На ‒
обали реке Бронго, Крађа винчанске фигурице, Тесла – српски
геније, Легенда о неосвојивом граду, збирка приповедака
Катарке Београда и др.
Како ти се допао опис средњовековног Београда, престонице  анализира и
деспота Стефана Лазаревића? Због чега је он описан као закључује;
20
„седмоврхи Београд”?  активно учествује
у радном процесу;
(Данашњи називи тих седам брегова су: Калемегдан, Врачар,  уважава сугестије
Лекино брдо, Бањица, Дедиње, Баново брдо, Звездара.) наставника;
 учествује у
Како је описан деспот Стефан Лазаревић у приповеци? разговору,
анализира и пише;
(Деспот Стефан Лазаревић је одговоран и брижан владар.  слуша
Брине за опште благостање. Самокритичан је и преиспитује се саговорнике;
колико је добар господар. Стало му је до народа. Саосећа са  издваја и
њиховом зебњом због могућег рата.) дефинише;
 одговара на
Како бисте објаснили значење речи„зебња”? Чега се деспот задатке и радне
Стефан Лазаревић прибојава тог ведрог и спокојног налоге
послеподнева и бесане ноћи, док очекује извештаје гласника о наставника;
рату или миру?
 активно учествује
у анализи
(Зебња се може објаснити као немир, слутња, страховање,
књижевног дела;
узнемиреност. Деспот стрепи од могућег рата.)
 слуша, учествује у
разговору,
Прочитајте почетак приповетке. На основу чега можемо
анализира;
закључити да је деспот образован и склон књижевности?
Пронађи у тексту како се деспот одмара? Какву посланицу он  аргументовано
пише? До чега му је стало? Због чега Београд у њему има износи мисли и
мудрог и промишљеног путовођу? ставове;
 сарађује са другим
(Деспот Стефан Лазаревић био је веома образован владар. ученицима и
Његов двор био је центар окупљања учених људи тог времена. развија културу
Имао је веома богату библиотеку. Бавио се и књижевним дијалога;
радом. Посланица је једно од његових најпознатијих и  преписује са
најлепших дела. Деспот Стефан Лазаревић 1409. године табле.
написао је своју песничку посланицу (писмо) Слово љубве
(Слово о љубави) као позив на помирење. Пева о љубави,
лепоти и разумевању. Посланица је написана у акростиху, који
садржи наслов песме.)
Шта сазнајемо на крају приповетке? До када је деспот

посматрао небо, звезде, реку? Како се приповетка завршава?
Када је деспот осетио олакшање?
(Деспот је до јутра размишљао, па је на њега прешла свечаност

и смиреност звезда. Тако смирен, наставио је да пише и верује
да ће све бити добро и да се мир неће нарушити.)
Које су форме приповедања заступљене у приповеци? Запази

унутрашњи монолог у приповеци Зебња Гордане Малетић и
протумачи његову функцију у делу. Шта о деспоту Стефану
Лазаревићу сазнајеш на основу његових размишљања? О
каквом је владару и човеку реч?
(Нарација, приповедање у трећем лицу, унутрашњи монолог.)
Нарација је приповедање о јунацима, догађајима и њиховим

доживљајима.
21
Приповедање у трећем лицу – наратор приповеда о
догађајима у којима није учествовао или жели да буде
објективан док приповеда тако да се он сам не помиње.
Унутрашњи монолог представља неизречено размишљање

лика. Унутрашњи монолог је у првом лицу и испољава се у
сложеним, најчешће безизлазним ситуацијама у којима се лик
нађе. Употребљава се да би се истакло психолошко стање
јунака (његове најинтимније мисли и осећања). Лик своја
размишљања износи без логичког реда, онако како се јављају у
његовој свести.
„Какве ли ће ми вести донети? Да ли је најезда пред нама? Јесу

ли Исмаилћани пред вратима?”, мислио је, а лепота и свежина
смираја дана нису му умиривали срце.
„Моји поданици несумњиво су задовољни и срећни, или су то
барем били доскора док се нису чуле вести о могућем рату.”
„Можда ће ноћас стићи”, мислио је.)

У завршном делу часа, један од ученика изражајно ће  истичу закључке
прочитати одломак из Житија деспота Стефана Лазаревића до којих су дошли;
Гордане Јовановић.  систематизују
знање стечено на
„Стефан Лазаревић, српски кнез (1389–1402) и деспот (1402– часу.
1427), наследио је државу која је била знатно мања од
некадашњег Српског царства. И не само што је државна
територија била смањена, него се Деспотовина непрекидно
налазила у процепу између турске и угарске силе. Требало је
много дипломатске вештине, много уступака једној или другој
страни, много личних жртава Лазаревог потомка и његове
породице – удаја деспотове сестре Оливере за турског султана
Бајазита I – да би се Деспотовина очувала. Дуга деспотова
владавина више је била обележена ратом него миром. Ратовало
се не само да би се одбранило од спољашњег непријатеља, да
би се испуниле често непријатне обавезе према тренутним и
непоузданим савезницима, него и да би се унутрашње прилике
у земљи средиле и да би се омогућио нормалан живот у
држави. Тешке прилике у којима се нашла српска држава после
Косовске битке нису успеле да униште вишевековну традицију
српске писмености и културе. Деспот Стефан све чини да
очува не само државне, него и културно-књижевне темеље
старе немањићке државе. И сам се бави писањем, превођењем,
зида храмове у традицији светородне немањићке династије,
помаже учене и умне људе, не само из своје земље него и
стране монахе, писце, уметнике који у Србију долазе.”
(Гордана Јовановић, Житије деспота Стефана Лазаревића,

одломак)
22
Гордана Малетић
Зебња
Форме приповедања: нарација, приповедање у трећем лицу, унутрашњи

монолог
Стилске фигуре:
поређење (И сјај вечерњи блистао је како какав знамен у ноћи. Звезде су

се гасиле, а њихова светлост као да се пренела и на њега па, поново
миран и свечан, седе за сто.);
ономатопеја (Људи су жагорили, пси лајали, чула се шкрипа колских
точкова.);
метафора (Обасјан светлошћу мисли...);
персонификација (Деспот је осећао како град дише...; ...хватајући

одсјај умирућег сунца.).
Књижевни род: епика

Књижевна врста: приповетка
‒ посматрање ученичког учешћа, закључивања и

‒ прегледање ученичких свезака.
ОКВИР ЗА
23
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 6 (б)

наставник:
Наставна јединица: Иван С.Тургењев, Шума и степа

Ивана С. Тургењева и друштвеним околностима времена у
којем је живео и стварао; упутити ученике да схвате уметничке
поступке и улогу стилских фигура у прозном тексту;
оспособљавати ученике за разумевање и самостално тумачење
књижевног дела.
Функционални циљеви: примењивати стечена знања у даљем
раду; побудити истраживачки дух ученика; развијати
 користи књижевне термине и појмове обрађиване у
чита;
Очекивани исходи књижевних родова и основних књижевних врста;
на крају часа:  локализује књижевна дела из обавезног школског програма;
 разликује аутора књижевноуметничког текста од наратора,
Наставна средства: Радна свеска, стр. 24–28, свеске ученика
24
Естетичка, комуникативна, за сарадњу
Ликовна култура, Музичка култура, Географија
Приповетка, пејзаж, персонификација, ономатопеја, поређење,
епитети

Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли.  прати инструкције
Саопштава најважније податке из живота писца. наставника;
Иван Сергејевич Тургењев (1818–1883) истакнути руски утиске и
писац, рођен је у Орелу у имућној породици. Био је против доживљаје о
класних подела, па је после смрти родитеља ослободио све прочитаном
кметове на свом имању. Због таквих ставова имао је сукоб са књижевном делу.
влашћу. Већи део живота је провео у Немачкој и Француској.‒
Позната дела су му: Ловчеви записи, Очеви и оци, Руђин,
Племићко гнездо.
Наставник изражајно чита текст. У позадини се чује музика. Да

би се створила подстицајна атмосфера за тумачење текста,
ученицима се може пустити концерт за виолину и оркестар
Четири годишња доба италијанског композитора Антонија
Вивалдија.
Следи разговор о утисцима.
Какав сте утисак понели читајући приповетку? Какав је ваш

однос према природи? Које годишње доба у природи је
најлепше?
Ученицима показати одабрани пејзаж Саве Шумановића, који

је иначе био доминантна тема нашег познатог сликара.
Обратите пажњу на приповедачев однос према природи. Чиме ‒ анализира и
је он заокупљен? Пронађите у тексту реченице у којима писац закључује;
истиче лепоту природе. Шта на основу описа пејзажа ‒ активно учествује
можемо закључити о приповедачевим осећањима и у радном процесу;
расположењима? На који начин приповедач описује природу у ‒ уважава сугестије
пролеће? Које појединости истиче? наставника;
‒ учествује у
(На угаситосивом небу, овде-онде, жмиркају звезде; влажан разговору,
ветрић ретко налети као лаган талас;... Ваздух постаје светлији, анализира и пише;
пут виднији, небо јасније, облаци постају бели, поља зелена. У ‒ слуша како писац
сеоским кућама гори луч црвеним сјајем, иза врата се чују описује летње
дремљиви гласови. Приповедач описује небо и светлост. дане;
25
Јутарње руменило неба...светлост покуља...Упоредо са јачом ‒ издваја и
светлошћу, коњи се крећу брже. Опис је пун покрета и дефинише;
животне радости. Описана је најмања појединост: рој комараца ‒ одговара на
који се вије као стуб, птице мирно певају, мирис ђурђевка, задатке и радне
раштркане печурке, зец који одједном искочи из траве, а пас га налоге
појури лајући.) наставника;
‒ активно учествује
Како писац описује природу у јесен? Шта је тада посебно? у анализи
(И како је та шума лепа у позну јесен, када долећу шљуке! ‒ слуша, учествује у
Ветра нема, а нема ни сунца, ни светлости, ни сенке, ни разговору,
кретања, ни шума: у меком ваздуху разливен јесењи мирис, анализира;
налик на мирис вина; танка магла стоји у даљини над жутим ‒ аргументовано
пољима. Кроз оголеле, мрке гране дрвећа мирно се бели износи мисли и
непомично небо… Јесења шума буди успомене на живе и ставове;
мртве, на све што је прошло. Расположење приповедача се ‒ сарађује са другим
подудара са дешавањем у природи. Срце, час наједанпут ученицима и
задрхти и закуца, страсно полети напред, час неповратно развија културу
потоне у успомене. Сав живот се размотава лако и брзо, као дијалога;
свитак хартије; свом својом прошлошћу, свима осећањима, ‒ преписује са
силама, свом својом душом влада човек. И ништа му унаоколо табле.
не смета – нема ни сунца, ни ветра, ни шума...)
Како су описани летњи дани? Зашто ловци не воле летње

дане? Истакните опис људи који се појављују у приповеци.
(Лепи су и летњи магловити дани, мада их ловци и не воле. У

такве се дане не може ловити: птица, прнувши вам испод
ногу, очас се изгуби у беличастом застору непомичне магле.
Али како мирно, како је неисказано мирно све унаоколо! Све се
пробудило и све ћути. Пролазите поред дрвета – оно се не
миче: оно се мази.
Приповедач и у опису лета истиче светлост.
Дуго траје та борба; али како неисказано величанствен и

ведар постаје дан кад светлост најзад победи и последњи
таласи загрејане магле час падају и разастиру се као чаршави,
час се вију и губе у далекој, нежносјајној висини...)
Како је описана степа?
(Свраке пролећу с врбе на врбу; сељанке с дугачким грабљама у

рукама измичу у поље; путник у изношеном кафтану од
нанкинга, с торбом на леђима, вуче се уморним кораком;
тешке спахијске каруце, у које је упрегнуто шест крупних и
израђених коња, плове вам у сусрет... Али ви идете све даље.
Брежуљци су све нижи и нижи, дрвета скоро и нема. Ево
најзад – бескрајне, непрегледне степе!... Сељанке са грабљама
иду на тежак физички рад, а спахија је на колима у која су
упрегнути коњи. Контрастна слика класне поделе у друштву.)
Која стилска средстава су заступљена у тексту? Пронађите

и подвуците реченице у којима се појављује ономатопеја,
26
персонификација, поређење и епитети.
(нејасан шапат ноћиу; даљини воденица клопара, упола

скривена врбама; Пролазите поред дрвета – оно се не миче:
оно се мази. – персонификација дрвеће слабо шуми, умотано у
сенку – ономатопеја и персонификација коњи фркћу; мирно
хрче стражар; Коњи оштро шљапкају ногама по барама; –
ономатопеја Сав живот се размотава лако и брзо, као свитак
хартије; ...кад се бреза, као дрво из бајки ... – поређење)
Шума је сложена биљна заједница шумског дрвећа које утиче ‒ истичу закључке
једно на друго. Шуме су најсложенији екосистеми. У њима, до којих су дошли;
осим дрвећа, живи велики број животиња. ‒ систематизују
Степа је област обрасла ниском травом. Назив степа је настао у часу.
Русији.
Иван Сергејевич Тургењев

Шума и степа
Пејзаж – опис природе
План анализе текста:
 Опис природе у пролеће;

 Опис природе у јесен;
 Опис природе у лето.
Стилска изражајна средства: персонификација, ономатопеја, епитети и

поређење.
нејасан шапат ноћу; у даљини воденица клопара, упола скривена врбама;

Пролазите поред дрвета – оно се не миче: оно се мази. – персонификација
дрвеће слабо шуми, умотано у сенку – ономатопеја и персонификација
коњи фркћу; мирно хрче стражар; Коњи оштро шљапкају ногама по барама;
– ономатопеја
Сав живот се размотава лако и брзо, као свитак хартије; ...кад се бреза, као
дрво из бајки ... – поређење

Географски појмови шума (биљна заједница шумског дрвећа) и степа
(област обрасла ниском травом).
‒ посматрањем ученичког учешћа, закључивања и

‒ прегледањем ученичких свезака.
27
ОКВИР ЗА
Да ли сам планирао/-ла
ученика?
ла?
28
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 7 (а)

наставник:
Светлана Велмар Јанковић, Српски Београд деспота
Наставна јединица:
Стефана
Тип часа: Обрада
Светлане Велмар Јанковић; упутити ученике да схвате
уметничке поступке и улогу стилских фигура у прозном
тексту; оспособљавати ученике за разумевање и самостално
тумачење књижевног дела.
Функционални циљеви: примењивати стечена знања у
даљем раду; побудити истраживачки дух ученика; развијати
чита;
 локализује књижевна дела из обавезног школског програма;
Очекивани исходи  разликује аутора књижевноуметничког текста од наратора,
на крају часа: драмског лица или лирског субјекта;
 разликује хумористички од ироничног и сатиричног тона
 препозна националне вредности и негује
културноисторијску баштину;
29
Радна свеска уз уџбенички комплет српског језика и
књижевности за седми разред основне школе; доц. др Наташа
Станковић Шошо, др Бошко Сувајџић, мср Слађана Савовић,
Јелена Срдић, мср Драгана Ћећез Иљукић
Облици рада: Фронтални, индивидуални, групни рад
Естетичка, комуникативна, за сарадњу
Историја, Ликовна култура
Кључни појмови: Приповетка, Београд, деспот Стефан Лазаревић

Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. ‒ прати инструкције
наставника;
Истраживачки задаци су дати ученицима неколико дана ‒ износи своје
раније. Ученици су подељени у групе. утиске и
доживљаје о
1. група спрема историјске податке о деспоту Стефану прочитаном
Лазаревићу. књижевном делу.
2. група спрема податке о животу и раду Светлане Велмар‒
Јанковић.
3. група спрема излагање о историјату Београда.
Један од ученика изражајно чита текст приповетке.

Следи разговор о утисцима.
‒ анализира и
Деспот Стефан Лазаревић (1377–1427), познат је и под закључује;
именом Стеван Високи. Родитељи су му були кнез Лазар и ‒ активно учествује
кнегиња Милица. После погибије кнеза Лазара, Стефан је био у радном процесу;
малолетан, па је уместо њега владала његова мајка Милица. ‒ уважава сугестије
Поставши пунолетан, Стефан је преузео дужности владара. наставника;
Био је турски вазал и учествовао је у многим биткама ‒ учествује у
помажући турској војсци. После турског пораза код Ангоре разговору,
1402. године, прилази Византији и добија титулу деспота. У анализира и пише;
вазалне односе са угарским краљем Жигмундом ступа 1403. ‒ слуша
године и од њега добија Београд. Након тога деспот саговорнике;
премешта престоницу у Београд. Оснажио је Србију у ‒ издваја и
политичком, економском и културном погледу. Ојачао је развој дефинише;
рударства, који је био главна привредна грана Србије. Подиже ‒ одговара на
манастир Манасија (Ресава). Од Београда прави модеран задатке и радне
утврђени град у европском маниру. Био је покровитељ налоге
уметности. У то време се развија Ресавска преписивачка наставника;
школа. Бавио се и књижевним радом. Познато је његово дело ‒ активно учествује
Слово љубве. у анализи
2. група излаже податке о животу и раду Светлане Велмар ‒ слуша, учествује у
30
Јанковић. разговору,
анализира;
Светлана Велмар Јанковић (1933–2014), угледна списатељица, ‒ аргументовано
академик САНУ. Радила као уредник у ИП „Просвета”, као и у износи мисли и
часопису „Књижевност”. Романи: Ожиљак (1956), Лагум ставове;
(1990), Бездно (1995), Нигдина (2000), Прозраци (2003), ‒ сарађује са другим
Востаније (2004); есеји: Савременици (1968), Уклетници ученицима и
(1993), Изабраници (2005); збирке приповедака: Дорћол (1981), развија културу
Врачар (1994), Гласови (1997), Очаране наочаре (2008); драме: дијалога;
Кнез Михаило (1994) и Жезло (2002); збирка прича за децу ‒ преписује са
Књига за Марка (2012). Добила је Нинову награду за роман табле.
године за Бездно (1995).
3. група излаже податке о историји Београда
Београд је један од најстаријих градова у Европи. Био је

насељен још у доба неандерталаца, о чему сведоче археолошки
налази. Винчанска култура је старија од месопотамијске.
Београд је био увек инересантан због свог географског
положаја, па су биле честе борбе око њега.
У дугој београдској историји град је око четрдесет пута

сравњен са земљом, уништаван и поново грађен. Освајали су га
Келти, Римљани, Хуни, Готи, Мађари, Турци.
Српска владавина почиње када српски краљ Драгутин

Немањић добија на управу Мачву са Београдом. Након његовог
одласка са власти, Београд се враћа Мађарима. Много касније,
тек у XV веку, Мађари дозвољавају деспоту Стефану
Лазаревићу да изгради Београд и направи јако упориште како
би се спречиле најезде турских освајача. Деспот је Београдом
управљао од 1403. до 1427. године. У том периоду град је
веома напредовао и много је изграђен, па осим што је био
престоница, постао је привредни, културни и верски центар.
Изграђене су Митрополитска црква, нова тврђава, деспотов
дворац, болница и библиотека. Претпоставља се да је у то
време могао имати између чертдесет и педесет хиљада
становника.
Следи разговор о прочитаном тексту.
Ко је све владао овим просторима? Зашто се Београд назива

капија Балкана? Због чега на територији Београда није било
дужег мира? Која два српска владара су Београд градила и
обнављала? Како је изгледао Београд у периоду владавине
деспота Лазаревића? Колико година је Београд био деспотова
престоница? Где се налазио Доњи, а где Горњи град? Где је
живело племство? Како је Кула Небојша добила име? Чему су
допринеле повластице које је деспот успео да добије од
угарског краља? Шта је деспот урадио за болесне и
сиромашне? За шта је све заслужан деспот? Шта је урадио
да би град био попут европске престонице? Шта се дешава са
градом после деспотове власти?
31
Ученицима пустити 3Д анимирани филм Средњевековни ‒ истичу закључке
Београд, који се може наћи на Јутјубу. до којих су дошли;
‒ систематизују
часу.
Светлана Велмар Јанковић

Српски Београд деспота Стефана
- Син кнеза лазара и кнегиње Милице.

- Управљао је Београдом двадесет четири године.
- Београд је био подељен на Горњи и Доњи град.
- Житељи су имали документ да су Београђани.
- Веома развијена трговина.
- За болесне и сиромашне је направио болницу и прихватилиште.
- После деспотове смрти, враћен је Угарима.

ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
32
Наставник/
Наставно проучавање текста Потера за пејзажима Пеђе
Наставна јединица: Милосављевића

Образовни циљеви: упознати ученике са животом и делом Пеђе
Милосављевића; изражајним читањем упознати ученике са
његовим делом Потера за пејзажима; проширити знање
ученика о дескриптивном тексту; упутити ученике на значење
мање познатих речи; појмовно и терминолошко богаћење
речника ученика; препознати и проучити тематику, проширити
знање ученика о књижевнотеоријским појмовима (с акцентом на
стилским фигурама); упутити ученике да препознају везе између
ликовне уметности и овог текста (пејзаж); подстицати ученике
да самостално читају, доживљавају и тумаче књижевно дело.
Васпитни циљеви: развијање љубави према књижевности и
уметности (сликарству); стварање читалачких навика, развијање
Циљ часа:
уметничког укуса; истицање природних и духовних вредности;
богаћење стваралачке и репродуктивне маште.
Функционални циљеви: оспособити ученике за препознавање
дескриптивног текста; оспособити ученике за уочавање облика
приповедања у књижевном делу; подстицати читалачку
радозналост и маштовитост, побуђивати критички и
истраживачки дух ученика; оспособљавати ученике за
разумевање и сазнавање књижевног дела; оспособљавати
ученике за самосталан рад; развијати код ученика способности
за запажање и упоређивање, закључивање и доказивање, анализу
и синтезу; развијање способности уочавања веза између
различитих врста уметности.
 разликује књижевни и некњижевни текст;
 чита са разумевањем и описује свој доживљај различитих
врста књижевних дела;
 анализира елементе композиције епског дела у прози
(делови фабуле – поглавље, епизода);
Очекивани исходи  разликује појам приповедача у односу на појам писца;
на крају часа:  разликује облике казивања;
 одреди тему дела и главне и споредне мотиве;
 анализира узрочно-последично низање мотива;
 илуструје особине ликова примерима из текста;
 вреднује поступке ликова и аргументовано износи своје
ставове;
 наводи примере личне добити од читања.
Наставне методе: Дијалошка, монолошка, текст метода, метода демонстрације
Наставна средства: Репродукције слика Пеђе Милосављевића, слике Дубровника,
географска карта, свеске ученика, Читанка Уметност речи, стр.
33
69–72
Естетичка компетенција, Дигитална компетенција
Ликовна култура, Географија, Историја
Путопис, опис, персонификација, епитет, метафора,
ономатопеја

јединице
Звучни запис Задаци

Потера за
пејзажима

наставника/наставнице: активности ученика:
Увод у обраду ове наставне јединице може бити краћа - учествује у
говорна вежба о путовањима. Ученици одговарају на питања: дискусији;
Да ли волите да путујете? Шта се све током путовања - слуша изражајно
може видети? Који су вам предели нарочито интересантни? читање књижевног
На који начин нас путовања оплемењују и обогаћују? Да ли текста / звучног
понекад и насликате пределе које сте током путовања записа.
видели?
Наставник (или један ученик) износи кратке податке о животу

и раду нашег сликара Пеђе Милосављевића. Било би добро и
да се за овај час припреме репродукције његових слика,
нарочито пејзажи Дубровника, које би ученици погледали, а
затим после обраде текста повезали са оним што је писац
забележио. Локализација текста: Познати српски сликар Пеђа
Милосављевић (1908‒1987) забележио је у овом тексту своја
запажања са једног путовања. Он је 1932. године путовао на
море, у Дубровник (у данашњој Хрватској) старим возом
„ћиром”, пругом уског колосека. Приликом тог путовања
34
запажао је многе живописне слике и карактеристике крајева
кроз које је пролазио.
1. Шта је тема овог текста? Којим превозним средством дискусији;
аутор путује? Које целине сте издвојили на основу мотива - износи своја
који се у њима јављају? Истакните разлике (климатске, запажања, закључке
географске) међу пределима кроз које аутор пролази. Тема и коментаре;
текста је путовање од Београда до Дубровника (сликар међу - говори о алузијама
пејзажима). Аутор путује возом, што је и сликовито и асоцијацијама
дочарано („Летимо над црним шинама.”, „Падамо као у сну, које су се у њему
лако, у великим кружним виражима, пролазећи час кроз јавиле приликом
тунеле, час кроз траву и густо лишће.”). Може се издвојити читања књижевног
неколико целина: 1. Полазак воза, 2. Међу птицама и текста или током
облацима (кроз Овчар и Каблар), 3. У сумрак прилази његове анализе;
Вишеград, 4. Тишина Сарајева под звездама, 5. Борба камена - поставља питања;
и воде – фантазија на Неретви, 6. Одсјај блиског мора, 7. - сагледава, уз помоћ
Путовање кроз време у Дубровнику. Предели кроз које наставника/наставн
пролази су разноврсни. Разликују се и географски и климатски ице, особине
(планине, равнице, плодно и неплодно земљиште, приморски и путописне прозе.
континентални крајеви). Посматра их у различито доба
дана, тако да су и његови утисци разноврсни.
2. Како аутору изгледају путници који улазе у воз и касније,

на различитим станицама, излазе из њега? Коју стилску
фигуру је писац употребио? Пронађите реченице у којима се
јавља ова метафора. Аутору путници изгледају као скакавци
који ускачу у воз и искачу из њега. Писац је употребио
метафору. („И ускаче рој позлаћених скакаваца.”, „Неколико
скакаваца раздрагано искаче у овај сунчани предео са новим
тајанственим нагоном.”, „Један млади скакавац са
наочарима изненада напушта воз и остаје у зеленој
свежини.”, „Други скакавци неопажено су поседали у
фотеље.”).
3. Како писац доживљава и описује прелазак преко Овчара и

Каблара и силазак у долину? Веома сликовито дочарава
путовање и контраст између висине и равнице: на врху су
међу планинама и птицама, између два ветра, са висине виде
само беле мрље за које не знају да ли су куће или веш, бачена
јабука нестаје у зеленој провалији да објави њихов долазак,
долина је зачарана, потоци их маме да се зауставе.
4. Шта утиче на ауторов доживљај Вишеграда и Сарајева?

Сумрак и тишина вечери. Чини му се као да им Вишеград
прилази (персонификација), да су зидови Сарајева од алве и
суџука и да је Алах упалио све звезде.
5. По чему је необичан опис зоре у близини Неретве? Где

црвено сунце које се рађа истовремено гледа својим
продорним погледом? Како објашњавате појаву Индијанаца,
отровних стрела и кануа у кањону ове реке? Чулни утисци
(силна хука, Неретва, која цвили и урла) утичу на то да се
аутору који се буди чини да неко напада воз. Кањон га
35
подсећа на кањоне Мексика, а магла поред реке на прашину
коју Индијанци остављају јашући коње.
6. Како је писац дочарао приморске крајеве и само море?

Приморски предели су каменити, Требишњица је пресушила,
види најмање њиве на свету, лење змије које леже на сунцу.
Појаву мора наговештава преко чула мириса и таласа
врућине, а затим га описује као плаво пространство, огромну
плаву провалију на крају света, без краја и почетка, у коју се
сурвало и само небо.
7. Шта је необично у ауторовом доживљају Дубровника?

Овај град има веома богату историју и био је дуго један од
најзначајнијих књижевних центара у јадранском приморју.
Како је очувано наслеђе овог старог града утицало на
аутора? Шта он ради на крају свог путовања? Улазак у
Дубровник претвара се у путовање кроз време, кроз векове.
Стари град и његове очуване знаменитости буде ауторову
фантазију, призивајући прошлост. На крају свог путовања
аутор слика пејзаж који посматра.
8. Шта аутор замишља током путовања, док пролази кроз

различите пределе? Аутор замишља у пределима које
посматра и оно што не може да види: цвркут птица и
дражи непознатог раја у долини, животиње које спавају у
сумрак надомак Вишеграда. У Дубровнику замишља да се
огледа у фонтани коју су земљотреси уништили у 17. веку и
да вади мач из корица. Има веома развијену машту и
способност уживљавања.
9. Шта представља пејзаж у ликовној уметности и у

књижевности? Какви утисци имају значајну улогу у
описивању? Зашто је аутор дао овом делу наслов Потера за
пејзажима? У коју врсту текстова бисте сврстали овај
текст? Уочите форме приповедања у овом делу. Пејзаж је
приказ, односно опис природе. Уколико аутор описује
положај предмета у простору, такав пејзаж је просторни
(планински, морски, равничарски), а ако је важнија временска
ситуација у одређеном опису, пејзаж се назива временски. У
описивању значајну улогу имају чулни утисци (боје, звуци,
мириси). У овом делу присутне су обе врсте пејзажа и сви
чулни утисци. Уколико се има у виду да је Пеђа Милосављевић
био сликар, јасније је и зашто су чулни утисци (нарочито
чуло вида) толико изражени и сликовито дочарани. Наслов
текста, тј. потера за пејзажима може се довести у везу са
стваралачком инспирацијом за трагањем за мотивима
сликарства. Овај текст спада у дескриптивне текстове јер у
њему доминирају описи. Приповеда се у првом лицу (час
једнине, час множине), чиме је истакнут субјективни
доживљај.
10. Пронађите стилске фигуре којима аутор дочарава

пределе кроз које пролази. То су бројни епитети (позлаћени
скакавци, ужурбани поток, позлаћене куће од камена),
36
персонификације (сунце седа и гледа, Вишеград прилази,
Неретва цвили и урла, куће од камена се гледају и милују),
метафоре (скакавци ‒ путници, Неретва одмиче на риђем
коњу), ономатопеје (поток шуми, звук локомотиве: груж,
хука), поређења (падају као у сну, бели чамци леже као
љуске), контрасти, хиперболе (приказ мора).
Ученици понављају одлике дескриптивног текста, а затим се - издваја важне идеје
на географској карти може показати мапа путовања. и поруке дела.
Наставник или ученици који су за то били задужени показују
слике Дубровника. Затим ученици још једном посматрају
репродукције слика Пеђе Милосављевића, нарочито пејзаже
Дубровника, и упоређују их са путовањем кроз време у овом
тексту.
Пеђа Милосављевић
Потера за пејзажима
Тема: опис путовања возом од Београда до Дубровника

Стилске фигуре: епитет, контраст, персонификација, метафора, ономатопеја
Начини провере - посматрањем ученичког учешћа, закључивања и

остварености исхода: одговарања на постављена питања.
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
37

наставник:
Врсте речи (обнављање градива из 5. и 6. разреда – именице,
Наставна јединица: заменице, придеви, бројеви, глаголи, прилози, предлози)
Тип часа: Обнављање градива

 Обнављање и провера усвојености градива из граматике
Циљ часа:
које је обрађено у петом и шестом разреду
Очекивани исходи  примени научено знање из области граматике;
на крају часа:  повеже граматичке појмове обрађене у претходним
разредима.
Наставне методе: Дијалошка, текст метода
Наставни листићи, Граматика Дар речи, стр. 12–50; Радна
свеска, стр. 79–90
Облици рада: Групни, фронтални
Међупредметне Комуникативна, Компетенција за решавање проблема,
компетенције: Компетенција за сарадњу, Дигитална компетенција
Унутарпредметна корелација
Врсте речи, именице, заменице, придеви, бројеви, глаголи,
прилози, предлози
38

ученика:
Наставник поставља питања ученицима помоћу којих ће - слуша упутства
обновити градиво петог и шестог разреда. Ученици су и сугестије
мотивисани радним налозима да се присете дефиниција наставника;
обрађених врста речи (именица, заменица, придева, бројева,
- поставља
глагола, прилога и предлога). То је неопходно ради остваривања
питања;
наставног принципа трајности знања, умења и навика. Ученике
- одговара на
треба навикавати да се сваког часа подсећају онога о чему је
било речи на претходним часовима. питања.
Наставник поставља ученицима питања помоћу којих ће

обновити градиво:
Како делимо речи? Наведите разлику између променљивих и

непроменљивих речи. Шта су то именице? Које су одлике
именица? Подела именица. Каква врста речи су придеви? Које су
карактеристике придева? Како придеве делимо? Шта
означавају бројеви? Како још називамо основне бројеве? Које две
врсте бројева постоје поред основних? Шта је карактеристика
именских речи? Шта означава појам деклинације? Шта је то
конјугација и за шта је везујемо? Објасните разлику. Наведите
одлике глагола. Наведите глаголске категорије? Објасните
значење сваког времена и истакните разлике међу њима. Које
одлике се везују за непроменљиве речи? Зашто се оне тако зову?
Шта су то прилози, а шта предлози? Која је разлика?
Како се обнављање градива не би свело на пуко понављање

дефиниција, наставник од ученика тражи примере којима се
потврђује оно што је изречено дефиницијом.
Ученици решавају задатке у пару, наставник отклања дилеме и - решавају
исправља грешке. Провежбавање градива различитим типовима индивидуално
задатака. Задаци у уџбенику обухватају градиво обрађено у задатке у
петом и шестом разреду и распоређени су тако да се од ученика уџбенику,
тражи да поједине језичке појаве препознају у њима, а затим стране 9 – 11;
одреде својства одређене језичке појаве према постављеним - образлажу
захтевима. Ученици раде задатке у граматици, стране 9–11. одговоре;
- исправљају
Након подсећања и рада у пару, наставник је припремио и уочене
наставни лист, који дели ученицима. Наставни лист је у прилогу недостатке у
припреме. задацима;
- решавају
индивидуално
задатке са
наставног листа.
У завршном делу часа наставник проверава одговоре са - одговарају на
39
ученицима. На табли бележи по потреби оне појмове који су код питања
ученика изазвали недоумице. наставника;
- слушају
Домаћи задатак – подсећање на обрађено градиво у 5. и 6. наставника;
разреду – граматика, 12 – 50. страна. - активно
учествују у
систематизацији
градива.
Врсте речи
Променљиве речи Непроменљиве речи
Именице Прилози
Заменице Предлози
Придеви Везници
Бројеви Узвици
Глаголи Речце
- на основу дијалога са ученицима и увида у решења

задатака при индивидуалном и групном раду, наставник
процењује да ли ученици повезују граматичке појмове
обрађене у претходним разредима и да ли доследно
примењују правописну норму.
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
40
Наставни лист
1. Напиши којим су наставцима за компаратив настали следећи придеви:
способнији, даљи, лепши, тиши, веселији, бржи, лакши.

__________ ________ ________ ________ ________ ________ ________
2. Повежи придеве који означавају исту боју.
тамноплав драп
бледосмеђ грао
ружичаст бордо
светлољубичаст беж
мркожут розе
тамноцрвен тегет
сив лила
3. Напиши презентску и инфинитивну основу глагола:
а) пасти – _____________, _____________;

падати – _____________, _____________;
б) сести – _____________, _____________;
седети – _____________, _____________.
4. Подвуци:
а) именицу женског рода у акузативу једнине:

врт, ред, дан, сан, ноћ, дар;
б) именицу средњег рода у дативу множине:
варошима, градовима, дрворедима, пољима, вировима, врховима;
в) именицу женског рода која нема облик једнине:
оловке, шестари, налепнице, маказе, бојице, фломастери.
5. Одреди врсту и подврсту заменица:
а) ичији _______________________, ________________________;

б) ко год _______________________, ______________________;
в) овакав____________________, __________________________;
г) колики___________________, _________________________;
д) било ко__________________, __________________________;
ђ) ничији___________________, __________________________.
6. Напиши словима задате основне бројеве:
11 ______________________; 600 ________________________;

463 ___________________________________________________;
1004 ___________________________________________________.
41
7. Именуј глаголске облике употребљене у следећим реченицама.
На крају склопих очи. _______________________________

Засукали су рукаве! ______________________________________
Она се била приближила. ___________________ ______________
Кад лађе беху пристигле, они стајаше на обали. ______________ ____________
Свратићу, ако стигнем на време. _________________ _________________
8. Запиши на линију поред сваког падежа одговарајући предлог уз облик именице

_______, како је започето:
из, ка, до, уз, поред, кроз, изнад, низ, испод, испред, с(а), због, при, иза
а) генитив: из, ________, ________, ________, ________, ________, ________,________,
________ учионице;
б) датив: ___________ учионици;
в) акузатив: уз, ____________, ___________ учионицу;
г) инструментал: ___________ учионицом;
д) локатив: ___________ учионици.
9. У народним пословицама подвуци прилоге.
а) Ко је далеко од очију, далеко [је] и од срца.

б) Ко једанпут слаже, други пут му се не верује ако и истину каже.
в) Колико људи – толико ћуди.
10. Одреди врсте речи тако што ћеш свакој речи из леве колоне придружити
одговарајућу реч из десне колоне која означава њену подврсту:
троје збирни број
љубав збирна именица
деца мисаона именица
пролећни временски придев
спор предлог
према описни придев
42

Наставник/
Наставно проучавање песме Међу својима Владислава
Наставна јединица: Петковића Диса

Владислава Петковића Диса; упутити ученике да схвате
уметничке поступке и улогу стилских фигура, да препознају
мотиве, песничке слике, композицију песме; оспособљавати
ученике за разумевање и самостално тумачење књижевног дела;
подстицати ученике да самостално читају, доживљавају и тумаче
поезију.
Васпитни циљеви: побудити љубав према лирској ауторској
поезији; развијати национални идентитет; гајити позитивна
Циљ часа:
осећања према свету који нас окружује; утицати на формирање
позитивних духовних и моралних вредности; неговање
породичних вредности; стварање читалачких навика.
раду; подстицање читалачке радозналости за дела Владислава
Петковића Диса; развијати способност за критички приступ
књижевном делу; прецизним истраживачким задацима
оспособљавати ученике за самосталан рад; креативном радном
атмосфером на часу навикавати ученике на тимски рад.
 анализира елементе композиције лирске песме (строфа, стих,
рима);
 открива значење стилских фигура: метафора, хипербола,
контраст;
 разликује појам песника од појма лирског субјекта;
 стиче и развија читалачке компетенције.
Наставна средства: Читанка Уметност речи, стр. 14–16, ученичке свеске

Естетичка компетенција, Дигитална компетенција
Историја
Кључни појмови: Лирска песма, опкорачење, метафора, катрен
43
јединице
Међу својима Задаци
Планиране актиности наставника/наставнице: Планиране

Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли, а - слуша изражајно
затим износи податке о писцу. читање песме /
звучни запис;
Владислав Петковић Дис (1880–1917) представник је српске - доживљајно и
модерне. Повлачи се са српском војском 1915. године преко истраживачки чита
Албаније, стиже до Крфа, а потом прелази у Француску. песму у себи.
Растанак са породицом доживео је врло тешко. Након
сазнања да су му жена и деца у материјалној оскудици, Дис у
пролеће 1917. године путује на Крф. Брод Италија, којим је
путовао, погодила је немачка подморница и Дис страда у
Јонском мору. Збирке песама: Утопљене душе (1911), Ми
чекамо цара (1913).
Наставник упућује ученике да неколико пута прочитају песму

и издвоје песничке слике. Док будете читали песму Међу
својима, обратите пажњу на мотиве очију и звезда, неба и
дана, земље и тишине, живота и патње, љубави и страдања.
Анализирајте метафорична значења песничких слика. Следи
разговор о утисцима: Шта је у песми оставило најјачи
утисак на вас? Прочитајте стих који вам се највише допао.
На која размишљања вас је песма навела? Размислите зашто
је песма названа Међу својима, када знамо да је песник био у
избеглиштву.
Главни део часа ( 35 минута)
Наставник јасним и прецизним питањима које упућује - говори о осећањима
ученицима започиње тумачење књижевног дела. и расположењима
Претпоставља се да су ученици издвојили следеће песничке која је у њему
44
слике: Моја лепа звезда, мајка и робиња; Код вас је пролеће; побудила песма;
Tвоје гладне очи; А два наша цвета из четири рата; Плач ти - учествује у
тресе груди; Све вас гледам сада крај гозбе сироте. дискусији;
- истиче разлику
1. Протумачите значење првог стиха. На шта вас реч поноћ између појмова
асоцира? Какво је расположење лирског субјекта? На који аутор песме и
начин он представља своју жену? За кога је она звезда? Коме лирски субјеат;
је мајка? А зашто је робиња? Пронађите у осталим - износи своја
стиховима како се обраћа жени. (Мој далеки друже, моја запажања, закључке
дивна зоро, мој сјајни животе.) Одредите конкретно и коментаре;
(основно) и пренесено значење речи. Размислите зашто само - говори о алузијама
вољена жена – зора разбија мрак у срцу. Шта се постиже и асоцијацијама
употребом присвојне заменице „мој”? Размислите зашто је које су се у њему
код песника постојала потреба да буде што приснији и јавиле приликом
интимнији са својим слушаоцима – читаоцима. читања песме или
током њене
2. Каква је атмосфера песме? Какву несрећу наслућујемо у анализе;
позадини? На који начин песник представља Србију? Када - поставља питања;
цвета ђурђевак? На шта га он прво асоцира? Која се - сагледава, уз помоћ
песничка слика супротставља слици буђења природе у наставника/наставн
пролеће? Размислите зашто је ведрој слици пролећа ице, особине и
супротстављена слика о земљи као гробљу. Колико су били врсте лирске
чести ратови у Србији почетком 20. века? Која стилска ауторске поезије;
фигура је заступљена у тој слици? Уочите појединости које - издваја важне идеје
приказују породицу на окупу. Због чега песнички субјект и поруке дела.
стрепи? Какав значај за њега има његова породица? Како
деца реагују на одсуство оца? На који начин су представљена
деца у песми? Због чега невино питање дуби дубљу рану?
Која стилска фигура је употребљена у наведеном стиху?
Пронађите још неки стих у којем се налази алитерација.
(Скупила си сузе...; Мисо да још живиш мој пределе млади...)
Објасните улогу алитерације у ритмичности и мелодичности
песме.
3. Зашто је у породици „гозба сирота”? Могу ли те две речи

да се споје? Шта се постиже таквим комбиновањем
неспојивих речи? Пронађите стихове у којима се лирски
субјект диви вољеној жени. Којом речју се завршава песма?
Какву наду даје последњи стих „мој сјајни животе”? Шта
чува супруга? Размислите да ли су само за њу породица и
брак светиња. Протумачите значење метафора „мој
пределе млади”, „моја лепа звезда”, „моја дивна зора”, „мој
сјајни животе”.
4. Која стилска фигура је заступљена у стиховима: Оживеле

воде, ђурђевак и руже? Која строфа је заступљена у овој
песми? Запази риму на крају катрена. Који се стихови
римују? Како се назива таква рима? Како је приказан
простор у песми? Простор се сужава. Прво је простор
велики – цела Србија, потом се простор сужава на улицу, па
собу. У првом делу песме фигура готово да нема, да би се
појавила песникова жена као силуета, а потом ушла у
простор и доминирала у њему. Песма се завршава приказом
њеног лица, дакле, она је у првом плану. Онолико колико се
45
сужавао простор, толико се повећавала фигура.
5. Који глаголски облик доминира песмом? Шта се постиже

употребом презента? Пронађите стихове у којима је
заступљен разговорни језик. Употребом презента слике као
да се крећу пред нашим очима. Употребом разговорног језика
улазимо као слушаоци у интимни свет породице.
Метафора је стилска фигура која се заснива на пренесеном

значењу речи. Она, најчешће, настаје када нестане везе
између појма који се пореди са садржајем са којим се пореди.
Зато се за метафору још каже да је скраћено поређење. „А два
наша цвета из четири рата” (мисли се на њихову децу). „У
мом срцу поноћ” (лирски субјект је усамљен, несрећан,
потиштен, очајан, нерасположен, изгубљен због неизвесности
и судбине своје породице).
Ученици обнављају стечена знања и изводе закључке о песми. - чита стихове који
Након тога читају одабране одломке и образлажу свој избор. су оставили најјачи
утисак на њега.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Ученици имају задатак да направе
своје породично стабло и да напишу основне информације о
животу својих предака.
Владислав Петковић Дис

Међу својима
Збирке песама: Утопљене душе (1911), Ми чекамо цара (1913)
Књижевни род: лирика

Књижевна врста: породична песма
Метафора: „А два наша цвета из четири рата” (мисли се на њихову децу)
„У мом срцу поноћ” (лирски субјект је усамљен, несрећан, потиштен, очајан,
нерасположен, изгубљен због неизвесности и судбине своје породице)

- сагледавање богатства речи којима ученик говори о
Начини провере својим осећањима и запажањима;
остварености исхода: - процењивање квалитета постављених ученичких
питања;
- проверавање разумевања идејне компоненте
књижевноуметничког текста.
46
ла?
47

Наставник/
Наставна Језичка култура (писмено изражавање)
Наставна јединица: Анализа домаћег задатка: Моја породица
Образовни циљеви: подстицати и неговати ученичку
креативност кроз писмено изражавање; савладати технику
израде писменог састава; посебно инсистирати на композицији
писменог задатка, јасним, прецизним и смисленим
реченицама, адекватном избору речи.
Васпитни циљеви: развијати љубав према језику и писменом
изражавању; богаћење речника, језичког и стилског израза;
Циљ часа: инсистирати на важности познавања правописа и његовој
адекватној примени, неговати естетска осећања; неговати
машту и стваралачко мишљење; истицати важност породице и
неговање породичних вредности.
Функционални циљеви: примењивати стечена знања из
области правописа и језичке културе, оспособљавати ученике
за креативно и критичко мишљење, уочавање недостатака, као
и истицање лепоте стила.
Очекивани исходи  пише у складу са граматичком и правописном нормом.
Наставна средства: Табла, креда, свеске ученика

Облици рада: Индивидуални, фронтални, групни рад
Естетичка компетенција
Језик, књижевност
Кључни појмови: Састав, правопис, машта, стваралаштво
48
Планиране активности наставника: Планиране
Наставник проверава и евидентира да ли су сви ученици - учествује у

написали домаћи задатак. Ученици се добровољно јављају да разговору.
читају своје домаће задатке.
Ученик чита свој рад, коментарише га и објашњава коју је - индивидуално
идеју имао и да ли је успео у потпуности да одговори на решава задатке;
задату тему. Уколико је уочио стилски недостатак, истиче га. - износи своја
Након тога јављају се ученици који су уочили неки стилски запажања и
недостатак или би посебно похвалили цео рад или неку закључке;
реченицу. Најделотворнији начин рада је када ученици сами - поставља питања;
долазе до решења. Наставник прегледа домаћи задатак и - чита свој састав.
коментарише евентуалне композиционе, стилске или
правописне грешке само уколико их ђаци не уоче. На тај
начин ученицима се пружа могућност да сами отклоне
недостатке.
Ученицима се предлаже да уважавајући примедбе и сугестије - прати упутства
исправе недостатке и да након тога прочитају побољшану наставника/наставн
верзију рада. Отклањање уочених недостатака доприноси ице.
усавршавању културе писменог изражавања.
План домаћег задатка:

Moja породица
Увод:
Колико чланова има твоја породица? Где живите?
Разрада:
Описати сваког члана породице појединачно (мама, тата, брат, сестра, бака, дека).
Описати особину која се теби највише допада код сваког од њих. Како проводите
време заједно? (Шетња, дружење са другима, друштвене игре, гледање филмова,
одласци у позориште, рад у башти.) Описати атмосферу која влада при породичним
окупљањима.
Закључак:
Које емоције и мисли те обузму када говориш о својој породици? По чему је твоја
породица посебна?
Реченице које су се највише допале ученицима:
49
Начини провере - прегледање ученичких састава на структуралном,
остварености исхода: семантичком и правописном плану.
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
50

наставник:
Наставна јединица: Иницијални тест
Циљ часа: Утврђивање усвојености знања из шестог разреда

 препозна делове речи у вези са њиховим грађењем;
 разликује гласове српског језика по звучности и месту
изговора;
 разликује врсте гласовних промена у једноставним
примерима и примењује књижевнојезичку норму;
 одреди врсте и подврсте заменица, као и њихов облик;
 препознаје глаголска времена и употребљава их у складу са
нормом;
 разликује реченице по комуникативној функцији;
 доследно примењује правописну норму.
Наставне методе: Монолошка, текстовна
Наставна средства: Тест
Облици рада: Индивидуални

Решавање проблема, компетенција за учење
Енглески и други страни језик
Кључни појмови: Утврђивање, процењивање знања ученика
51
ученика:
Наставник дели ученицима тестове и даје им упутства за рад. - пажљиво слуша
упутства
наставника.
Наставник прати рад ученика, водећи рачуна да не преписују и - самостално раде
да се не договарају. Повремено обавештава ученике о томе тест.
колико им је времена остало до краја часа.
Завршни део часа (1 минут)

Наставник обавештава ученике да треба да предају тестове. - предају тестове
наставнику.
Иницијални тест
Начини провере - увидом у иницијалне тестове ученика наставник

остварености исхода: процењује у којој мери су остварени исходи.
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
52
ИНИЦИЈАЛНИ ТЕСТ ЗА СЕДМИ РАЗРЕД
Име и презиме ________________________________
1. Разврстај наведене речи на просте, изведене и сложене:
столови, научити, сладолед, сточић, сто, непријатељ, леденица, ученик.
Просте речи: _______________________________________

Изведене речи: _____________________________________
Сложене речи: _____________________________________
2. Подвуци корен наведених речи: шумовит, лепота, воћњак, шестина.
3. Допуни наведене реченице:
а) Наставак који се додаје иза корена или творбене основе, а не може да стоји
самостално, иако уноси ново значење у неку реч, назива се _________________.
б) Речи које имају заједнички корен припадају истој _________________ речи.
4. Подвуци префиксе у наведеним сложеницама: написати, најлепши, непријатељ,

измислити.
5. Допуни наведене групе гласова:
а) зубни: __, т, __, __, ц

б) сонанти: в, __, __, __, љ, м, __, __
в) задњонепчани: __, г, __
6. Поред сваког гласа напиши његов звучни/безвучни парњак: __:к, д:__, __:с, ђ:__
7. Подвуци речи у којима се јавља слоготворно р: паре, рђав, крпити, направити,

справа, трговина.
53
8. Поред сваке наведене речи напиши број који се налази испред назива гласовне
промене која се у њој извршила. Једна гласовна промена је вишак.
свадба ___ 1. палатализација

додатак ___ 2. јотовање
трње ___ 3. губљење сугласника
руски ___ 4. једначење сугласника по звучности
кружић ___ 5. сибиларизација
вео ___ 6. непостојано а
7. промена л у о
9. Напиши збирну именицу која је постала од именице лист. Које две гласовне промене
су се извршиле у тој речи?
збирна именица: _____________________

гласовне промене: ____________________, _____________________________
10. Напиши које су се гласовне промене извршиле у наведеним речима:
потписати ______________________________________
радосна ___________________________, _____________________________
ишчекивање __________________________, ___________________________,
____________________________________
11. Подвуци глаголе у наведеним реченицама и напиши у ком се облику налазе.
а) Они су већ одавно били отишли. ___________________________________

б) Малочас га сретох у ходнику. ___________________________
в) Они дуго стајаху у реду испред биоскопа. __________________________
г) Нисам урадила домаћи задатак. ___________________________
12. Наведене заменице разврстај на именичке и придевске:
она, некакав, ништа, свој, ничији, нешто, себе, тај.
Именичке заменице: ____________________________________

Придевске заменице: ____________________________________
54
13. Подвуци заменице у наведеним реченицама и прецизно им одреди врсту:
а) Јасна је упитала чија је оловка. ________________________________

б) Наше одељење је веома сложно. _______________________________
в) Свако дете заслужује да буде срећно. ___________________________
г) Нико се није јавио да одговара. _________________________________
14. Напиши називе подвучених глаголских времена у наведеним реченицама.
а) Пре него што су кренули на пут, они беху заврнули плинску боцу.
су кренули ___________________, беху заврнули ______________________
б) Малопре прескочих неколико барица. прескочих _________________
в) Они стајаху у реду сат времена. стајаху ____________________
15. Заокружи слово испред заповедне реченице:

а) Увек срећан био! б) Како ти је дивно цвеће! в) Изађи из моје собе!
16. Препиши правилно писаним словима наведену реченицу:
ТЕЛЕСКОПОМ СМО ПОСМАТРАЛИ ВЕНЕРУ И ВЕЛИКОГ МЕДВЕДА.

__________________________________________________________________
55
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 12 (а)

наставник:
Наставна јединица: Михајло Пупин, Са пашњака до научењака

Михајла Пупина; упутити ученике да схвате уметничке
истраживачким задацима оспособљавати ученике за самосталан
рад; креативном радном атмосфером на часу навикавати
ученике на тимски рад.
чита;
 локализује књижевна дела из обавезног школског
програма;
на крају часа:  разликује аутора књижевноуметничког текста од наратора,
56
Читанка Уметност речи, стр. 17–21; дело у целости Са
пашњака до научењака
Облици рада: Групни рад
компетенције: Компетенција за сарадњу
Историја, Географија, Физика
Кључни појмови: Аутобиографија

јединице
Задаци
Задаци

Истраживачки задаци за читање дела за све ученике: ‒ прати инструкције
1. Пажљиво прочитај дело Са пашњака до научењака. Шта ти ‒ износи своје
је познато о Михајлу Пупину? Какав су утисак на тебе утиске и
оставиле Пупинове успомене? доживљаје о
2. Образложи зашто је Пупин најпре сматрао да је учење прочитаном
бесмислен подухват. Шта је променило његово мишљење? књижевном делу.
Зашто је Пупинова мајка изнад свега ценила знање? ‒
Посебну истраживачку пажњу посвети начину на који је
обликован лик Пупинове мајке. Какав тон провејава из
њеног описа? По чему се она истицала у Пупиновом
животу и у свом окружењу? Са животом ког српског свеца
мајка упознаје Пупина? Сагледај значај фигуре Светог Саве
у контексту просвећивања српског народа и развоја школа.
До које важне одлуке прича о Светом Сави доводи Пупина?
3. Упореди Пупинов опис школовања у Идвору, Панчеву и
Прагу. Како протиче његово школовање после одласка у
Америку?
4. Сагледај симболични значај Пупиновог путовања у
57
Америку. Како је проводио време на пароброду?
5. Закључи на основу података које знаш о Пупиновом
животу и раду шта га је тек чекало. Који му је први посао?
На који начин вила стиче његово поверење? Шта од ње
учи? Које послове обавља по одласку са фарме? Кога
упознаје? Обрати пажњу на то од кога учи и шта учи? Има
ли Пупин предрасуде о људима? Објасни његову
способност да у сваком познанику види животног учитеља.
6. Размисли о следећим Пупиновим речима и образложи
размишљања. И рекао сам сам себи: Михајло Пупине,
највеће благо које си донео собом пре девет година у
Њујоршку луку било је твоје сазнање, дубоко поштовање и
дивљење за најбоље традиције твоје расе, а друго највеће
благо које сада носиш собом из исте луке је твоје знање,
дубоко поштовање и дивљење за велике традиције твоје
друге домовине.
7. Читајући дело, посебно обрати пажњу на Пупиново
страствено залагање за идеју да сваки човек може све да
научи. Размисли о његовим речима и образложи на који
начин ти схваташ његове идеје.
8. Сагледај значај бављења спортом и напредак Михајла
Пупина због физичких способности. На који начин су
успешни спортисти постизали бољи углед међу друговима
са студија? Шта је Пупину помогло да се уклопи у
универзитетску средину?
9. На основу чега можеш закључити да је Пупин искрени
родољуб? На који начин прича о Банату и о својој новој
домовини Америци?
10. Прати развој Пупинове личности и уочи премене.
Образложи до којих закључака си дошао/-ла. Шта се
променило у размишљању и понашању, а шта је остало
исто. Објасни зашто се често сећа мајчиних речи и речи
скромних идворских житеља. Обрати пажњу на његово
понашање према сељанима када је посетио породицу у
Идвору.
11. Какве поуке си стекао читајући дело Са пашњака до
научењака? Које су одлике аутобиографије? Одреди форме
приповедања / облике казивања.
12. Читајући дело бележи у свеску занимљиве мисли и спреми
се да их образложиш.
Ученици ће бити подељени у пет група. Свака група ради

детаљно своје истраживачке задатке и излаже их на часу. На
првом часу обраде своје истраживање изложиће 1. и 2. група, а
следећег часа преостале три.
Истраживачки задаци по групама ученика
1. група
Порекло Михајла Пупина и почетак његовог школовања
- Опишите почетак Пупиновог школовања у Идвору. Шта он

мисли о свом првом учитељу? Ко су му учитељи у
58
Панчеву? По чему их памти? Какав је био Пупинов сусрет
са протом Живковићем после повратка из Америке? Шта
му је то прота рекао што је на Пупина оставило дубок траг?
Због чега напушта Панчево? Ко му помаже да оде у Праг?
Мајка Олимпијада и прота Живковић су му главни ослонци
током школовања. Зашто се у једном тренутку осећао да их
је изневерио?
- Посебну истраживачку пажњу посветите начину на који је
обликован лик мајке Олимпијаде. Мајка упознаје Пупина са
животом Светог Саве. Како је та прича утицала на Пупина?
- Како се Михајло Пупин понашао у школи? Обратите
пажњу зашто се удаљавао од школских обавеза. Шта о
понашању ученика и учењу говори након америчког
искуства?
2. група
Живот у Америци
- Како је Пупин обезбедио карту до Америке? За чим је

жалио на пароброду? Објасните зашто је одлазак у
Америку био храбар потез? Како се тамо сналази? Који му
је први посао? По чему ће увек памтити девојку вилу и
њену мајку? До којих сазнања долази о америчким
девојкама и женама?
- Како је Кристијан утицао на његов живот? Шта ново учи?
Како му је Џим помогао својим саветима? Образложите
размишљање о пријатељству Пупина и Билхарца. Случајан
сусрет са Словенцем Луканићем доводи до нових промена
у Пупиновом животу. Запазите какво је њихово
пријатељство. Луканићи се појављују на додели Пупинове
универзитетске дипломе. Како се тада понашају према
њему. На који начин Пупин посматра свет и људе око себе?
Сви ти нови пријатељи су потпуно различити људи из
различитих сталежа, а Пупин их прима у свој најближи
круг људи. Шта то говори о Пупину? Објасните на који
начин сви ти људи помажу Пупину.
- Како се припрема за пријемни испит? Шта је морао да
ради? На који начин физички вежба? Зашто су му значајне
речи играј игру?
- По чему је у Пупиновом животу битна група Октагон? И ко
су шепаве патке?
- Размислите о Пупиновом ставу према спорту и бављењу
спортом. Образложите размишљања.
3. група
Студије у Европи и повратак у Идвор
- У којој земљи и на ком континенту Пупин наставља

школовање? Зашто се определио за Кембриџ? Шта га
привлачи Европи, осим учења?
- После колико година се враћа у родну кућу? Како је мајци
објаснио шта учи на Кембриџу и од кога прима знање?
59
Како је то његова мајка схватила? Зашто однос са мајком
објашњава кроз односе јунака из епске поезије? На који
начин су се разумели мајка, искрени верник и Михајло,
потпуни научник?
- Обратите пажњу на комичне опаске људи из Идвора. Зашто
су они забринути за Пупина?
4. група
Научна достигнућа
- Од кога је Пупин добио прва знања? Зашто су штимовање

гајди и пренос звука кроз земљу оставили на њега такав
траг?
- Где почиње његова професорска каријера?
- Која су Пупинова најзначајнија открића?
- Колико патената објављује?
- За које дело добија Пулицерову награду?
5. група
Хуманитарни и дипломатски рад
- Истакните на које начине је Пупин помагао Србији у

балканским ратовима и у Првом светском рату? На који
начин је Србији помогло његово пријатељство са
председником Вилсоном?
- Које организације је основао да би помогао старој
отаџбини?
- Којој установи је поклонио многа вредна уметничка дела?
На основу чега можемо рећи за Пупина да је доброчинитељ
и дародавац?
Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли.

Саопштава најважније податке из живота писца.
Михајло Идворски Пупин рођен је у селу Идвор у Банату 9.

октобра 1854. године. Био је српски научник, проналазач,
професор на Универзитету Колумбија и почасни конзул Србије
у САД. Био је и један од оснивача и дугогодишњи председник
Српског народног савеза у Америци. Никада није заборавио
своје порекло и свој народ. Дао је неизмерно велик допринос
за своју отаџбину у Првом светском рату. Добио је Пулицерову
награду 1924. године за аутобиографију Са пашњака до
научењака. Открио је Пупинове калемове и друге значајне
проналаске за бежичну телеграфију. Добитник је многих
научних награда и медаља, био је члан Америчке академије
наука, Српске краљевске академије и почасни доктор 18
универзитета. Преминуо је 12. марта 1935. године у Њујорку.
1. група ‒ Анализира и
закључује;
- Опишите почетак Пупиновог школовања у Идвору. Шта он ‒ Активно учествује
мисли о свом првом учитељу? Ко су му учитељи у у радном процесу;
60
Панчеву? По чему их памти? Какав је био Пупинов сусрет ‒ уважава сугестије
са протом Живковићем после повратка из Америке? Шта наставника;
му је то прота рекао што је на Пупина оставило дубок траг? ‒ учествује у
Због чега напушта Панчево? Ко му помаже да оде у Праг? разговору,
Мајка Олимпијада и прота Живковић су му главни ослонци анализира и пише;
током школовања. Зашто се у једном треутку осећао да их ‒ слуша
је изневерио? саговорнике;
- Посебну истраживачку пажњу посветите начину на који је ‒ издваја и
обликован лик мајке Олимпијаде. Мајка упознаје Пупина са дефинише;
животом Светог Саве. Како је та прича утицала на Пупина? ‒ одговара на
- Како се Михајло Пупин понашао у школи? Обратите задатке и радне
пажњу зашто се удаљавао од школских обавеза. Шта о налоге
понашању ученика и учењу говори након америчког наставника;
искуства? ‒ активно
учествује у
1. ПОРЕКЛО МИХАЈЛА ПУПИНА И ПОЧЕТАК ЊЕГОВОГ анализи
ШКОЛОВАЊА књижевног дела;
‒ слуша,
Родио се у Банату у Идвору. Олимпијада Пупин, Михајлова учествује у
мајка, неписмена жена која је живела у патријархалној средини разговору,
са доминантним мужем, успела је да сина Михајла пошаље у анализира;
Праг на школовање. Била је далековида и свесна могућности ‒ аргументовано
свог сина. Подржала га је и послала у свет, упркос очевом износи мисли и
противљењу, а он јој је обећао да ће успети и да ће се вратити ставове;
обогаћен знањем и академским почастима. Пупин каже: ‒ сарађује са
Материнска љубав и љубав према мајци су најлепше поруке другим ученицима
божанства људима на земљи. Мајка га је родила у и развија културу
четрдесетим годинама. У Идвору, када жена у познијим дијалога;
годинама роди дете, мора га дати у руке првом који наиђе ‒ преписује са
улицом да га однесе у цркву и крсти. Тако је Михајло Пупин табле.
добио кума који је био случајни пролазник.
Основну школу је завршио у Идвору. Гимназију похађа у

Панчеву. Био је активан у политичком покрету против
полиције, па је морао да напусти Панчево и оде у Праг. Прота
Живковић и професор Кос оставили су дубок траг у његовом
школовању у Панчеву. Политичко деловање је било
подстакнуто нетрпељивошћу према круни. Политичка начела
коначно формира у Америци инспирисан америчком
демократијом. Сматрао је да круна нема божанско право, како
су учили Србе у Аустроугарској, већ да би требало поштовати
природна права народа. Прота Живковић му је приликом првог
повратка из Америке рекао речи о којима је често размишљао:
Реците мајци да сам срећан што је на мене пала сва

одговорност за то што сте отишли у далеку Америку. Она
нам више није тако далека. Она је у нашим срцима јер сте нам
је донели овамо. Она је нова земља на мојој земљописној карти
и нови свет у мом духовном земљопису.
Био је несташан ученик, својеглав и напрасит. Удаљавао се од

учења, али му се увек враћао и настављао марљиво да ради.
Након школовања у Америци схвата колико су учтивост и
пристојност на цени у америчком друштву. Американци уче да
61
се понашају културно, с поштовањем према другима, да
поштују договор и дату реч. Веома су прецизни у свему, па и у
школским обавезама. Врло су колегијални и спремни да
помогну једни другима. Пристојно понашање, пристојно
одевање и поштовање других главне су одлике младог
школованог Американца.
2. група
- Како је Пупин обезбедио карту до Америке? За чим је

жалио на пароброду? Објасните зашто је одлазак у
Америку био храбар потез? Како се тамо сналази? Који му
је први посао? По чему ће увек памтити девојку вилу и
њену мајку? До којих сазнања долази о америчким
девојкама и женама?
- Како је Кристијан утицао на његов живот? Шта ново учи?
Како му је Џим помогао својим саветима? Образложите
размишљање о пријатељству Пупина и Билхарца. Случајан
сусрет са Словенцем Луканићем доводи до нових промена
у Пупиновом животу. Запазите какво је њихово
пријатељство. Луканићи се појављују на додели Пупинове
универзитетске дипломе. Како се тада понашају према
њему. На који начин Пупин посматра свет и људе око себе?
Сви ти нови пријатељи су потпуно различити људи из
различитих сталежа, а Пупин их прима у свој најближи
круг људи. Шта то говори о Пупину? Објасните на који
начин сви ти људи помажу Пупину.
- Како се припрема за пријемни испит? Шта је морао да
ради? На који начин физички вежба? Зашто су му значајне
речи играј игру?
- По чему је у Пупиновом животу битна група Октагон? И ко
су шепаве патке?
- Размислите о Пупиновом ставу према спорту и бављењу
спортом. Образложите.
ЖИВОТ У АМЕРИЦИ
После очеве смрти Пупин одлази у Америку. Све што је имао

од ствари продао је, чак и кожух и шубару коју му је мајка дала
када је пошао у Праг. На пароброду, док се смрзавао, присећао
се кожуха и мудре и практичне мајке. Умела је да предвиди
ситуације и у складу са тим је делала.
Одлазак у Америку је био храбар потез јер није имао завршену

школу, није знао енглески и није имао новац. Шест година се
борио за опстанак радећи тешке физичке послове. Био је
фармер, носач угља, фарбао је рекламе на колима, молерисао
подруме, секао је дрва, радио у фабрици.
Много је научио од Кристијана, сина власника хотела у којем

је одсео. Кристијан му је дао знање о прецизности у америчком
начину пословања и улио му идеје о слободи сваког човека.
Сматрао је да сваки момак може све брзо научити и зарадити
довољно за свој живот, ако је спреман да учи. Уз Кристијанову
62
помоћ научио је молерски и тапетарски посао. Научени занат
му је улио сигурност и самоувереност да ће успети. Престао је
о себи да мисли да је жутокљунац. Кристијан је за Пупина био
прави амерички младић, вила је била прва визија америчке
девојке, а вилина мајка први идеал племените америчке жене.
Запосливши се у фабрици кекса, упознаје Џима, који је такође
утицао на његов развој. Џим му је био подршка, мудрим
речима га је учио да увек тражи више. Објаснио му је да није
дошао у Америку да ради као ложач, него да се школује и
напредује. Билхарц, колега из фабрике, помогао му је да се
образује. Учио га је грчки и латински језик, немачки и
енглески. Инсистирао је на тачном изговору и лепоти речи.
Билхарц формира Пупина у човека који почиње да се бави
језиком и стиче чврсте ставове о америчкој демократији и
слободи као највећем доприносу човечанства. Пупин похађа
вечерњу школу да би могао да настави школовање у Америци.
Случајно упознаје Словенца Луканића, пријатеља свог оца, и
постаје му чест и радо виђен гост. Пријатељство са том
породицом му је показало да је могуће чувати национални
идентитет и прихватити све карактеристике нове земље.
Пупину су били искрена подршка. Подржали су га на дан
доделе диплома. Госпођа Луканић је чак и плакала, као и свака
мама чије дете успе у тако важном сегменту живота. Попримао
је амерички начин живота, прилагођавао се, али није заборавио
српско порекло и обичаје. Схвата амерички начин живота,
прихвата америчке вредности и схватања о демократији и
људским правима и слободи. Након добијања бољег посла,
наставља школовање у вечерњој школи. Циљ му је био да се
упише на универзитет Колумбија.
Цело лето је учио, тестерисао дрва и пливао у реци. Увидео је

да физичка спремност може много да му помогне. Мозак и
мишићи, знање и атлетика имају велику важност на америчком
колеџу. Увидео је колико се амерички начин школовања
разликује од европског. Добио је стипендију за упис. На првом
бруцошком надметању, од старијег колеге је чуо израз играј
игру. Та фраза му је разјаснила како би требало да изгледа
живот усељеника: свако ко дође у нову земљу мора научити
све о њој и прихватити правила нове земље. Дакле, свака
придошлица мора научити да игра игру. Прву годину студија је
успешно завршио. Освојио је награде из грчког језика и
математике. Лето је провео радећи као жетелац да би зарадио
новац, али и да би био физички спреман за наредну годину.
Успева да победи бруцоша у рвању и то му доноси углед код
колега. Почели су да га зову именом, што је био показатељ да
је прихваћен. Колеге су основале Октагон групу и позвале су
га да их учи грчком језику и математици, а заузврат један од
њих га је учио боксу. Пупин је све успешно савладао и постаје
у трећој години председник заједнице студената треће године.
На америчким колеџима много се уважавала ваннаставна
активност. Пупин у том смислу није имао конкуренцију.
Следеће лето се бавио подучавањем шепавих патки, студената
који су шепали са знањем. То му је било добро плаћено и
остављало му много времена да се бави спортом. Спорт је био
63
веома важан у животу младих студената. Колумбија колеџ је
неговао дух пристојности и здравља међу младима. Такав
начин живота се много подстицао и ценио. Инсистирало се на
колегијалности, уважавању другачијег мишљења и физичкој
активности у различитим спортовима.
Дан пре него што је дипломирао, Пупин добија америчко

држављанство.
Одредите форму приповедања, књижевни род и књижевну ‒ истиче закључке
врсту дела. до којих је дошао;
‒ систематизује
Када се догађаји приказују по реду, онако како су се одвијали, знање стечено на
такво приповедање се назива хронолошко приповедање. часу.
У аутобиографији писац описује властити живот од рођења до

тренутка писања или само одређен период свог живота
(детињство, младост, старост). Аутобиографија садржи
истините чињенице обликоване на стваралачки начин.
У аутобиографији преовладава личан (субјективан) пишчев

однос према догађајима и савременицима. Аутор пише о ономе
што мисли да је важно и труди се да говори истину. Пошто у
себи садржи истините чињенице обликоване на креативан
начин, сврстава се у књижевно-научне врсте. На пример:
Стефан Немања је као монах Симеон издао златопечатну
оснивачку повељу манастиру Хиландару 1198. године, у којој
је описао свој живот. То је „Прва хиландарска повеља”, која
садржи Немањину аутобиографију. Доситеј Обрадовић је
написао своју аутобиографију Живот и прикљученија
(доживљаји). Аутобиографије су писали и Никола Тесла и
Милутин Миланковић.
Михајло Пупин
Са пашњака до научењака
Целине по којима се анализира дело:
1. Порекло Михајла Пупина и почетак његовог школовања

2. Живот у Америци
3. Студије у Европи и повратак у Идвор
4. Научна достигнућа
5. Хуманитарни и дипломатски рад

Књижевна врста: аутобиографија
Форма приповедања: хронолошко приповедање
Начини провере ‒ посматрањем ученичког учешћа, закључивања и

64
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
65

наставник:
Наставна јединица: Михајло Пупин, Са пашњака до научењака, 2. час

Михајла Пупина; упутити ученике да схвате уметничке
чита;
Наставна средства: Читанка Уметност речи, стр. 17–21; дело у целости Са пашњака
66
до научењака
Облици рада: Групни рад
Историја, Географија, Физика
Кључни појмови: Аутобиографија

јединице
Задаци
Задаци

Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. ‒ прати инструкције
Проверава да ли су групе ученика спремне за излагање. наставника;
‒ износи своје
3. Студије у Европи и повратак у Идвор утиске и
4. Научна достигнућа доживљаје о
5. Хуманитарни и дипломатски рад прочитаном
књижевном делу.
3. група ‒ анализира и
закључује;
- У којој земљи и на ком континенту Пупин наставља ‒ активно учествује
школовање? Зашто се определио за Кембриџ? Шта га у радном процесу;
привлачи Европи, осим учења? ‒ уважава сугестије
- После колико година се враћа у родну кућу? Како је мајци наставника;
објаснио шта учи на Кембриџу и од кога прима знање? ‒ учествује у
Како је то његова мајка схватила? Зашто однос са мајком разговору,
објашњава кроз односе јунака из епске поезије? На који анализира и пише;
начин су се разумели мајка, искрени верник, и Михајло, ‒ слуша
потпуни научник? саговорнике;
- Обратите пажњу на комичне опаске људи из Идвора. Зашто ‒ издваја и
67
су они забринути за Пупина? дефинише;
‒ одговара на
СТУДИЈЕ У ЕВРОПИ И ПОВРАТАК У ИДВОР задатке и радне
налоге
Студије на Универзитету Колумбија завршава захваљујући наставника;
стипендији јер је био веома успешан студент. Студије ‒ активно учествује
математике и физике наставља на британском Кембриџу. у анализи
Увидевши да не зна довољно, наставља марљиво да ради да би књижевног дела;
постигао ниво знања осталих студената. Увиђа да се и на ‒ слуша, учествује у
Кембриџу цене интелектуалне и физичке активности. Тренирао разговору,
је у веслачкој екипи колеџа. Кембриџ му је био привлачан, јер анализира;
је још од Њутна он био центар математичких наука. ‒ аргументовано
Постдипломске студије наставља у Берлину. Студије у Европи износи мисли и
остављају на Пупина јак утисак и дубок траг. Упознао се са ставове;
водећим научницима тог времена. ‒ сарађује са другим
ученицима и
Дошавши у Европу посећује Идвор, први пут после одласка у развија културу
Америку, после једанаест година. Летњи распуст на студијама дијалога;
у Кембриџу, такође, проводи у Идвору. Духовито је описао ‒ преписује са
како су га мештани коментарисали. Пуно је читао, а по табле.
њиховом схватању толико су читале само владике, те ће се он
сигурно замонашити: Каква штета, говорили су, скупио је
толико знања у великој Америци, а сад треба да се сахрани у
манастиру.
Мајци је објаснио да су на Кембриџу свеци науке и да се учи и

од мртвих и од живих. Мајка га је пажљиво слушала и
закључила да и она у цркви учи од попа, али и од умрлих
светаца. На тај начин је прихватила Михајлово учење и била
презадовољна својим сином. Од сина се опрашта речима: Иди,
мој сине, и нека је хвала Богу што си био и што опет идеш да
радиш међу свецима Кембриџа. Дубоко поштовање, оданост и
приврженост према мајци подсетили су га на однос Краљевића
Марка и мајке Јевросиме. Марко Краљевић је тражио савете од
мајке и само њу слушао, као и Пупин, који је уважавао мудре
мисли своје неуке мајке. Схватио је да мајка има велики утицај
на своје дете и да никакво даље школовање не може покварити
ту искрену везу. Велику подршку је добио и када је одлучио да
следеће лето не проведе у Идвору. Мајка му је у писму
поручила да је добро да оде у Шкотску и размишља о науци, а
и да је Берлин ближе Идвору, па ће га чешће виђати. Био је
дубоко дирнут мајчином несебичношћу.
Летњи распуст студија у Берлину проводи у Идвору. Долази

кући радостан јер ће мајци моћи да каже да је дошао до нових
сазнања. Зна да јој не може објаснити научна достигнућа, али
се радује што ће њој учинити велику радост и што ће се она
поносити својим сином. Објашњавао јој је шта је светлост.
Мајка је увек све схватала на свој начин и закључила да Бог
шаље сунчеве зраке, а знање су златне лествице преко којих се
пењемо у небеса. Пупинова мајка је кроз веру схватила науку, а
он је кроз њену веру дао душу науци.
68
4. група
- Од кога је Пупин добио прва знања? Зашто је штимовање

гајди и пренос звука кроз земљу оставило на њега такав
траг?
- Где почиње његова професорска каријера?
- Која су Пупинова најзначајнија открића?
- Колико патената објављује?
- За које дело добија Пулицерову награду?
НАУЧНА ДОСТИГНУЋА
Пупин је у својој скромности објаснио да је прва знања која је

касније применио на телефонију добио од идворских пастира и
гајдаша. Највише га је занимало штимовање гајди –
усаглашавање које ће касније применити на електричним
колима. Другу највећу заслугу имају инжењери телефонске и
телеграфске компаније, који су дефинисали проблем чије је
решење довело до открића.
На свој амерички универзитет се враћа као професор. Брзо је

постао водећи стручњак за електрицитет. Први велики успех у
научном раду остварио је у области наизменичне струје.
Пупин је изумео електрично струјно коло које је примењивано

у радио-везама. Развио је брзу методу рендгенског снимања.
Тај метод се и данас примењује.
Најзначајнији проналазак је коришћење индуктивних калемова

при преносу сигнала на дужим растојањима. Ти калемови се
зову Пупинови калемови. Овај патент му је донео велику славу
и богатство. Захваљујући његовим изумима функционише
међуградски и међународни телефонски саобраћај.
Пред амерички улазак у рат, председник Вилсон га је питао да

ли би могле да се комуницира између две подморнице у океану
и са авионима у лету. Пупин одговори потврдно, али и каже да
мора да конструише апарат. Пупин конструише сонар.
Током свог истраживачког и научног рада, Пупин објављује

преко 30 патената, више десетина научних расправа, неколико
књижевних дела. За своју аутобиографију Са пашњака до
научењака 1924. године добија Пулицерову награду и тако
постаје први Србин овенчан том наградом.
Био је почасни доктор на осамнаест универзитета, председник

Њујоршке академије наука и Универзитетског клуба. Оснивач
је агенције из које је касније настала НАСА.
Пупин је имао различита интересовања и успео је да повеже

схватања Старог и Новог света. Био је веома послован,
посвећен и увек је испуњавао преузете обавезе.
Флексибилност, оптимизам и природна радозналост основне су
одлике овог великог научника.
69
Пупин је подстицао развијање научне мисли и веома се залагао
за повезаност науке и праксе. Такав начин рада даје нови пут у
решавању научних проблема. Своје научне методе примењује
и у педагошком раду. Био је цењен и успешан професор.
Подстицао је креативност код својих ученика, и сви који су
учили од њега били су почаствовани. Многим будућим
истраживачима и научницима он је био професор. Много је
радио на популаризацији науке. Његова страственост
побуђивала је велику енергију и машту код ученика. Пупин је
у науци видео поетичност. Слушање звука кроз земљу на
идворским пашњацима и гледање треперења звезда будили су
у њему песничку узбуђеност и научничку
радозналост. ...усељеник може да види неке ствари које измичу
очима домородаца. Ко види тај и верује; нека говори онај који
има шта да каже.
5. група
- Истакните на које начине је Пупин помагао Србији у

балканским ратовима и у Првом светском рату? На који
начин је Србији помогло његово пријатељство са
председником Вилсоном?
- Које организације је основао да би помогао старој
отаџбини?
- Којој установи је поклонио многа вредна уметничка дела?
На основу чега можемо рећи за Пупина да је доброчинитељ
и дародавац?
ХУМАНИТАРНИ И ДИПЛОМАТСКИ РАД
Бавио се обавештавањем америчке јавности о дешавањима на

Балкану. Организовао је помоћ Србији у балканским ратовима
и Првом светском рату. Пупин је био први дипломата Србије у
Сједињеним Америчким Државама. Пријатељство са
тадашњим америчким председником Вудроом Вилсоном
довело је Србију до боље преговарачке позиције. Пупин је
написао Вилсону меморандум, у којем је изнео битне податке
на основу којих је Вилсон поништио Лондонски уговор. Према
том уговору, Италија би након завршетка рата добила
Далмацију. Енглеска, Француска и Русија инсистирале су на
томе и тражиле да Србија да своје територије Бугарској и
Румунији. На тај начин је Пупин утицао на коначне одлуке
мировне конференције када се одлучивало о одређивању
граница будуће Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Основао је неколико фондова за школовање деце. Финансијски
је помагао многа друштва и многе породице.
Оснивач је једне од наших најстаријих исељеничких

организација која је окупила Србе у дијаспори. Организовао је
Коло српских сестара, помагао је и окупљање добровољаца за
учешће у рату. Личним средствима је финансирао испоруке
хране и био на челу Комитета за помоћ жртвама рата.
70
Михајло Пупин је откупио и поклонио Народном музеју у
Београду бројна уметничка дела знаменитих српских сликара:
Паје Јовановића, Уроша Предића, Владе Буковца, Николе
Алексића, Уроша Кнежића, Павла Симића, Георгија
Бакаловића и других. У Народном музеју налазе се портрети
Михајла Пупина и његове ћерке Варваре, које је, приликом
своје посете Америци 1902–1903. године, насликао један од
највећих српских уметника Паја Јовановић.
Пупин је увек истицао да потиче из једног малог народа и

малог села. Патриотизам је потврдио безброј пута. Имовину је
ставио под хипотеку да би обезбедио средства за Србију у
Првом светском рату.
За какву особу се каже да је хумана? Опишите Пупинове ‒ истичу закључке
особине. До којих закључака долазите? Шта бисте рекли о до којих су дошли;
Пупину? Шта сте научили од њега? Какав пример он ‒ систематизују
представља? знање стечено на
часу.
Неопходно је много труда да би се стигло до циља. Потребна је
велика марљивост и истрајност да би човек постао образован и
уважен члан друштва. Пупин показује како знање може бити
задовољство. Знање и учење су му донели многе повољности.
Стигао је у Америку са пет центи у џепу и успео својим
залагањем да постане један од најугледнијих људи свог
времена. Остварио је амерички сан. Уздигао се од сиромашног
усељеника до утицајне и цењене личности. Истрајност,
марљивост, физичка активност и позитиван став према животу
довели су Пупина до успеха.
Михајло Пупин
Са пашњака до научењака
Целине по којима се анализира дело:
1. Порекло Михајла Пупина и почетак његовог школовања

2. Живот у Америци
3. Студије у Европи и повратак у Идвор
4. Научна достигнућа
5. Хуманитарни и дипломатски рад

Књижевна врста: аутобиографија
Форма приповедања: хронолошко приповедање

71
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
72

наставник:
Наставна јединица: Ефраим Кишон, Код куће је најгоре

Ефраима Кишона и друштвеним околностима времена у којем
је живео и стварао; упутити ученике да схвате уметничке
Циљ часа: гајити позитивна осећања према свету који нас окружује;
утицати на формирање позитивних духовних и моралних
раду; развијати способност за критички приступ књижевном
делу; прецизним истраживачким задацима оспособљавати
ученике за самосталан рад; креативном радном атмосфером на
часу навикавати ученике на тимски рад.
чита;
Наставне методе: Монолошка, дијалошка, текстовна, метода запажања и
73
Читанка Уметност речи за седми разред основне школе,
Наташа Станковић Шошо, Бошко Сувајџић
Историја
Кључни појмови: Приповетка, сатира

јединице
Код куће је
најгоре Задаци

Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. ‒ прати
Саопштава најважније податке из живота писца. инструкције
Ефраим Кишон је један од најбољих светских сатиричара, ‒ износи своје
хумориста и најпревођенијих израелских писаца. Осим утиске и
писањем, бавио се и филмском уметношћу. Био је номинован доживљаје о
за Оскара. Рођен је у Будимпешти 23. 8. 1924. године. Право прочитаном
име му је било Ференц Хофман. Када је почео Други светски књижевном
рат, одведен је у концентрациони логор. Успео је да побегне. делу.
Емигрирао је у Израел 1949. године. Променио је име у‒
Ефраим Кишон. Није знао хебрејски језик који се користио у
Израелу, али га је брзо научио и почео да пише на њему.
Текстови су му били популарни. Потписивао се именом Омер.
Убрзо је стекао велику популарност. Његове књиге познате су
у целом свету. Преведене су на 37 језика. Неке од њих су: Није
фер, Давиде, Још мало па истина, Девица кроз ушицу игле,
Кита боли море, Лисац у кокошињцу, Вољени мој лажљивац и
74
друге. Последње године живота провео је у Швајцарској. Умро
је 29. 1. 2005. Сахрањен је у Израелу.
Следи изражајно читање приповетке и разговор о утисцима.
Истакните шта вам се посебно допало у прочитаној причи.

Какве реакције је у вама изазвало дечаково одбијање да спава?
Објасните има ли ситуација у овој породици сличности са
дешавањима у другим породицама. О чему не волите да
одрасли одлучују уместо вас?
Збирка сатиричних приповедака Код куће је најгоре једна је од ‒ анализира и
најпревођенијих књига. Објављена је 1977. године. У овој закључује;
збирци приповедака писац је описао свакодневне ситуације из ‒ активно
живота једне породице. Такве ситуације се дешавају учествује у
родитељима широм света, па су приповетке праве породичне радном
приче. Духовито, чак помало и подругљиво, описују се процесу;
поступци родитеља и деце. Кишон не штеди ни себе, ни друге, ‒ уважава
тако исмејава сопствене мане, као и мане других. У неким од сугестије
ових приповедака (Моје злато спава) бави се односима између наставника;
родитеља и деце, у некима односима између мужа и жене, ‒ учествује у
односима чланова породице са људима из окружења. На веома разговору,
забаван начин пише о својој жени, најбољој од свих жена, и о анализира и
својој деци. Збирка Код куће је најгоре садржи 34 приповетке, пише;
у којима су описани проблеми са школом и учењем, дечја ‒ слуша
тврдоглавост, која излуђује одрасле, односи са родбином, саговорнике;
проблеми око уређивања куће, одласци у ресторан, летовање, ‒ издваја и
дешавања на улици итд. Све теме су обрађене на духовит, дефинише;
ведар и шаљив начин. Благим хумором, иронију усмерава ‒ одговара на
према људским слабостима. Речник је једноставан и јасан. задатке и радне
Често у приповедању користи хиперболу и изражава поенту на налоге
крају. Хумор гради на контрасту између једноставног наставника;
проблема и великих компликација које се створе при његовом ‒ активно
решавању. Сви јунаци су допадљиви и често несвесни да праве учествује у
проблем. У уводном делу је изложен проблем, јунаци се труде анализи
да проблем реше, али га још закомпликују, на крају долази до књижевног
обрта. дела;
‒ слуша,
На који начин приповедач представља однос између родитеља учествује у
и деце? Зашто приповедач каже да сви родитељи лажу? Како разговору,
такво попустљиво понашање утиче на децу? Зашто се деца анализира;
супротстављају родитељима и не желе да иду на време у ‒ аргументовано
кревет? Ко је одредио време одласка у кревет? Које мере износи мисли и
родитељи предузимају? На који начин родитељи оправдавају ставове;
дечака? Обратите пажњу на део текста који говори о томе. ‒ сарађује са
Какву трауму је дечак доживео? Колико је трајао рат? другим
Зашто мајка спречава оца да бије дечака? Да ли је такав вид ученицима и
васпитања прихватљив? Како су се родитељи изборили са развија
проблемом? Можемо ли бити сигурни да су успели у томе? културу
Обратите пажњу на завршни део текста. Протумачите дијалога;
приповедачеве речи: Осим ако не лажемо, као и сви родитељи. ‒ преписује са
табле.
Тема дела: живот породице Кишон
Ликови: Амир, родитељи, Авитал, Гидон
75
(Амир одлази на спавање веома касно. Родитељи се са тим не
слажу и покушавају да га науче да је неопходно да легне
раније. У гостима код пријатеља Гидона схватају да и његова
ћерка Авитал касно одлази на спавање, мада је он тврдио да
одлази на време. Обраћају се психологу, причају са Амиром,
хоће да га казне батинама, да би на крају схватили да би
требало да му дају потпуну слободу. Дечак полако мења ритам
и на крају одлази на спавање у прихватљиво време.
Наш син тако редовно одлази на спавање и устаје да по њему

можемо да навијемо сат. Осим ако не лажемо, као и сви
родитељи.)
План анализе приповетке:
1. Он леже тачно као сат.

2. Ја наиме лажем, лажем као и сви родитељи.
3. Амир је блед, скоро прозиран, с великим тамним
круговима око очију па личи на духа са наочарима.
4. Дуго нас је мучила помисао да сва остала деца у нашем
комшилуку иду на време на спавање, као она мала
Авитал, Гидонова ћеркица.
5. Он се заразио вирусом несанице за време шестодневног
рата...
6. Покушао сам да му наведем пример многих животиња
које лежу са сунцем и устају са сунцем...
7. Обратили смо се психотерапеуту...
8. Из дана у дан је било све горе.
9. Ефраиме, ја мислим да Амирово време за спавање више
не можемо да померимо уназад. Зашто га не бисмо
померили унапред?
10. Иди у кревет кад хоћеш.
11. Последњег, двадесет првог дана школског распуста,
Амир је превазишао самог себе. Заспао је тачно у 20
сати и 30 минута...
20план аспао је тачно у 20 сати и 30 минута.
Идеја дела: свака породична ситуација, добра или лоша, ако се
посматра позитивно и кроз хумор, зближава породицу.
Емкњижевни ккка дела: 6тврдио да одлази
Сатирично књижевно дело је оно дело у коме се на духовит и ‒ истиче
подругљив начин оштро осуђују негативне појаве у друштву и закључке до
људске мане. којих је дошао;
‒ систематизује
Напиши у школској свесци састав на једну од понуђених тема: знање стечено
на часу.
1. Посматрам себе очима других...
2. Замена улога...
3. Кад ће већ једном родитељи схватити колико досађују
својој деци?
76
Ефраим Кишон
Моје злато спава
Тема дела: живот породице Кишон

Ликови: Амир, родитељи, Авитал, Гидон
 Он леже тачно као сат.

 Ја наиме лажем, лажем као и сви родитељи.
 Амир је блед, скоро прозиран, с великим тамним круговима око очију па
личи на духа са наочарима.
 Дуго нас је мучила помисао да сва остала деца у нашем комшилуку иду
 Он се заразио
Покушао вирусом
сам да несанице
му наведем за време
пример шестодневног
многих рата...
животиња које лежу са
сунцем и устају са сунцем...
 Обратили смо се психотерапеуту...
 Из дана у дан је било све горе.
 Ефраиме, ја мислим да Амирово време за спавање више не можемо да
померимо уназад. Зашто га не бисмо померили унапред?
 Иди у кревет кад хоћеш.
 Последњег, двадесет првог дана школског распуста, Амир је
превазишао самог себе. Заспао је тачно у 20 сати и 30 минута...
Идеја дела: свака породична ситуација, добра или лоша, ако се посматра
позитивно и кроз хумор, зближава породицу.

ОКВИР ЗА
ученика?
77

наставник:
Наставна Језик (граматика)
Наставна јединица: Непроменљиве речи: везници, узвици, речце

 Оспособити ученике за препознавање и употребу везника,
Циљ часа:
узвика и речца
 препознаје везнике, узвике и речце у реченици;
Очекивани исходи  употребљава правилно везнике, узвике и речце;
на крају часа:  разликује везнике, узвике и речце од других
непроменљивих речи;
 стилски богати своју усмену и писмену комуникацију
везницима, узвицима и речцама.
Монолошка, дијалошка, текстовна метода, метода запажања и
Наставна средства: Граматика 7, Дар речи, стр. 51–65; Радна свеска, стр. 90–91
Облици рада: Индивидуални, фронтални, групни
проблема, Компетенција за сарадњу, Дигитална компетенција,
Естетска компетенција
Међупредметно Унутарпредметна корелација. Вертикална корелација са
повезивање: обрађеним градивом
Кључни појмови: Непроменљиве речи, везници, узвици, речце
78
Задаци
јединице
Задаци
Задаци
Задаци
Задаци
Задаци
Задаци
79

ученика:
Како би се обновило претходно стечено знање о непроменљивим - слушају
речима, наставник ученицима поставља питања помоћу којих ће упутства и
их припремити за обраду нове наставне јединице: сугестије
Наведите разлику између променљивих и непроменљивих речи. - постављају
Шта је карактеристика именских речи? Шта означава појам питања;
деклинације? Шта је то конјугација и за шта је везујемо? Које - одговарају на
одлике се везују за непроменљиве речи? Зашто се оне тако зову? питања.
Шта су то прилози, а шта предлози? Која је разлика? У
уводном делу часа полази се од онога што је ученицима познато.
Наставник исписује наслов на табли и саопштава наслов
данашње наставне јединице – Везници, узвици, речце.
Наставник саопштава да ће данас ученици обрађивати - пажљиво
непроменљиве речи, и то везнике, узвике и речце. слушају
наставника док
Наставник позива ученике да отворе страну 51 у уџбенику и
објашњава ново
обрате пажњу на задати одломак из приповетке Бранка Ћопића –
Митраљезац голубијег срца. градиво;
- понављају
Ученици уочавају коју улогу у реченици имају истакнуте речи разлике између
(да повезују речи и реченице). Уз наставникову помоћ могу да везника, узвика
одреде и њихова значења (кад и док – временско; или – и речца;
растављеност, тј. може или једно или друго; а – означава - записују у
супротност; везник и спаја речи и реченице у којима нема
свеске
никакве супротности).
најважније
Везници су непроменљиве речи којима се повезују речи, речи и дефиниције и
скупови речи, скупови речи или предикатске реченице. примере;
Наставник усмерава ученике на пример везника између речи: - решавају
индивидуално
Бранка је била КРШНА И ВИСОКА црнка. задатке у
граматици на
Везници такође могу бити и између скупова речи, ученици стр. 51 – 60;
обраћају пажњу на следећи пример у уџбенику: - образлажу
одговоре.
Сваки час би му излетјела КРУПНА ПСОВКА ИЛИ
НЕЗГРАПНА УПАДИЦА.
Везници између реченица су исто тако присутни у свакодневној

комуникацији, и врло су чести:
Сад је стално био на опрезу, || ПА || би се увијек прекинуо у
80
пола реченице.
Ученици записују у свеске: Везници су непроменљиве речи које

повезују најмање две речи, најмање два скупа речи или најмање
две предикатске реченице, показујући у ком се односу ти
реченични чланови међусобно налазе.
Наставник додаје и да се везници деле на напоредне и зависне.
Напоредни везници повезују речи, скупове речи, независне

предикатске реченице и зависне предикатске реченице. Такви
везници су: И, ПА, ТЕ, НИ, НИТИ; А, АЛИ, НЕГО, НО, ВЕЋ;
ИЛИ.
Зависни везници повезују зависне предикатске реченице са

реченицама од којих оне зависе. Такви везници су: ДА, ДОК,
АКО, ЈЕР, ИАКО, УКОЛИКО итд. Ученици решавају задатке на
странама 53. и 54.
Други део главног дела часа посвећен је речцама. Ученици пишу

поднаслов у свескама и отварају 55. страницу у уџбенику и
читају први задатак, док обраћају пажњу на подвучене речи у
датом тексту.
Како би се теоријско знање практично и применило, наставник

на табли пише подвучене делове текста: да ли, не, се, међутим,
можда, нека. Веома је важно да ученици уоче да су речи које су
употребљене у реченицама непроменљиве и означавају неки став
говорника. Речцама се истичу ставови, гледишта и расположења.
Наставник наводи да постоји и други назив за речце –
партикуле. Поред тога, ученици приликом читања примера и
разговора са наставником закључују да ставови према
предметима разговора могу да буду различити – потврдни,
одрични, упитни, упућивачки...
Речи подвучене у одломку називају се речце.
Речце су непроменљиве речи које означавају однос говорника

према садржају реченице.
Имају различита значења, према којима се сврставају у групе:
• потврдне речце: ДА (СВАКАКО, ДАКАКО, ДАБОМЕ);

• одричне речце: НЕ (НИПОШТО, НИКАКО);
• упитне речце: ДА ЛИ, ЛИ, ЗАР;
• повратна речца: СЕ;
• супротне речце: МЕЂУТИМ, ПАК;
• заповедне речце: НЕКА, ХАЈДЕ;
• показне речце: ЕВО, ЕТО, ЕНО;
• речце за истицање: ЧАК, БАШ, БАР;
• узвична речца: АЛА;
• речце за исказивање личног става (модалне речце):
МОЖДА, ВЕРОВАТНО, ВАЉДА, НАРАВНО, ЗАИСТА итд.
Ученици раде задатке на страни 58.

81
Трећи део часа се односи на узвике. Наставник позива ученике
да отворе 59. страну у граматици и обрате пажњу на издвојене
примере. Речи јао, јој, ух, ах називају се узвици.
Ученици су запазили да су то непроменљиве речи којима се

изражавају јака осећања, те су зато оне по значењу узвичне.
Помоћу њих се изражавају пријатна осећања (радост, срећа,
дивљење, задовољство, понос), њима се могу саопштити и нека
непријатна осећања (досада, бол, страх, пркос, очајање...).
Наставник наводи да се иза узвика обично пише зарез, а понекад
узвичник.
Узвик је један глас или скуп гласова којим се изражавају

осећања, подражавају звукови из природе, дозивају и терају
животиње и људи. Наставник истиче да речи постале
подражавањем звукова из природе (кврц, трас, кукурику, мац,
пис) такође убрајамо у узвике.
Ученици записују у свеске: Узвици су непроменљиве речи

којима се изражавају осећања или се подражавају звукови из
природе. Ученици решавају задатке на странама 59. и 60.
У завршном делу наставник систематизује ново градиво: Шта - одговара на
означавају речце? Наведите шта су везници, а шта узвици. питања
Какви везници постоје? наставника;
- слуша
Ученике треба питати да ли има питања у вези са обрађеним наставника;
градивом. Ваља још једном истаћи најважније информације које - активно
ученици треба да запамте. Наставник задаје домаћи задатак. учествује у
Домаћи задатак: Радна свеска, задатак (1–24), стране 86–89. градива
Везници, речце, узвици
Везници ‒ повезују речи, речи и скупове речи, скупове речи или предикатске
реченице.
Напоредни везници: И, ПА, ТЕ, НИ, НИТИ; А, АЛИ, НЕГО, НО, ВЕЋ; ИЛИ.
Зависни везници: ДА, ДОК, АКО, ЈЕР, ИАКО, УКОЛИКО.
Речце су непроменљиве речи које означавају однос говорника према садржају

реченице.
• потврдне речце: ДА (СВАКАКО, ДАКАКО, ДАБОМЕ);

• одричне речце: НЕ (НИПОШТО, НИКАКО);
• упитне речце: ДА ЛИ, ЛИ, ЗАР;
• повратна речца: СЕ;
• супротне речце: МЕЂУТИМ, ПАК;
• заповедне речце: НЕКА, ХАЈДЕ; 82
Узвици – речи којима се изражавају осећања или се подражавају звукови из
природе (ух, ах, јој, бућ, трас, цију, мјау).
- ученици су мотивисани и активно и стваралачки

Начини провере учествују у обради нове наставне јединице;
остварености исхода: - кроз разговор са ученицима и увидом у самосталан рад
на задацима, наставник процењује оствареност исхода
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
83

наставник:
Наставна Језик (граматика, правопис)
Наставна јединица: Непроменљиве речи: везници, узвици, речце

 Рекапитулирати знања која су ученици стекли када је реч о
Циљ часа:
везницима, узвицима и речцама
 разликује везнике, узвике, речце;
Очекивани исходи  примењује књижевнојезичку норму приликом писања
на крају часа: везника, узвика, речци;
 препознаје везнике, узвике и речце у реченици;
 примењује различите везнике, узвике, речце у језичкој
комуникацији.
Дијалошка, текст метода, индуктивна метода, метода
конкретизације, метода запажања и показивања
Наставни листићи, Граматика Дар речи, стр. 51–65; Радна
свеска, стр. 90–91
Облици рада: Групни, индивидуални
проблема, Компетенција за сарадњу, Дигитална компетенција,
Естетска компетенција
Међупредметно Унутарпредметна корелација са наставом књижевности.
повезивање: Вертикална корелација са обрађеним градивом
Кључни појмови: Непроменљиве речи, везници, узвици, речце
84

ученика:
У уводном делу часа наставник саопштава наставну јединицу и - слуша упутства
дели ученицима наставне листиће на којима се налазе задаци и сугестије
којима се проверава ученичко знање. Ученици су мотивисани наставника;
радним налозима да се присете непроменљивих речи.
- поставља
питања;
Наставник поставља ученицима питања помоћу којих ће
- одговара на
обновити градиво:
питања.
Која је разлика између везника, узвика, речци? Које су одлике
ових непроменљивих речи? Како се деле везници? Које су
карактеристике речци? Како делимо речце? Шта су то узвици?
Ученици добијају упутства и подстичу се на самосталан рад.
Главни део часа (35 минута )
Наставник је пре часа припремио материјал који дели - решава задатке у
ученицима. групи;
- образлаже
Наставник даје ученицима наставни лист, а након тога следи одговоре;
провера задатка. - исправља уочене
недостатке у
Ученици раде задатке са наставних листића које им је дао задацима;
наставник. Осим што се тиме подстиче њихова свесна активност - анализира
задатке;
и што се оспособљавају за функционалну примену претходно
- чита;
стеченог знања, ученици самим тим проверавају и ниво
- пише;
наученог. - учествује у
разговору;
Наставник обавезно проверава решења са ученицима, - говори на задату
елиминише нејасноће и побуђује радозналост за језик код тему руководећи
ученика. Ученици су мотивисани разноврсним примерима, се
допуњују једни другима одговоре и дају сопствене примере.
наставниковим
упутствима и
трудећи се да
води рачуна о
начину
изражавања;
- коментарише и
износи своје
примере
поводом
казивања других
ученика.
Уколико је потребно, наставник ће одређену појаву објаснити - одговара на
употребљавајући нове примере и забележити на табли оне питања
примере који су код ученика изазвали недоумице. Том приликом наставника;
ће се нејасноће елиминисати, а знање трајно усвојити.
85
- слуша
- активно
градива.
Непроменљиве речи
Везници
Узвици
Речце

Начини провере задатака при индивидуалном раду, наставник процењује
остварености исхода: да ли ученици повезују граматичке појмове обрађене на
претходним часовима.
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
86
1. Уочи у следећим реченицама непроменљиве речи, а онда их запиши на одговарајуће

линије.
Ух, што је врућина!

Ех, баш ти не ваља посао!
Марко и Милица иду кући плачући.
Узвици: ____________________________
Везници: ___________________________
Речце: _____________________________
2. Заокружи везнике у следећем тексту.
Један сељак довезе на своме магарцу велико бреме дрва у град. Берберин, који је стајао
на вратима своје бербернице, угледа сељака и упита га: „Шта је то што је магарцу на
леђима?” Сељак рече цену и погоде се. Али берберин не узе само дрва, већ и самар,
говорећи да је платио за све што је магарцу на леђима. Окупљени грађани то
потврдише.
Друге недеље довезе опет сељак на своме магарцу дрва у град. Прода их на пијаци, па
сврати код берберина и упита га: „Колико тражите да мене и мога помоћника
обријете?” Берберин рече цену, а сељак извуче новце, плати и седе у столицу. Кад је
био готов, устане сељак и уведе свог магарца да берберин, према погодби, и њега
обрије. Берберин се поче противити, али грађани стану на сељакову страну. Шта је
могао, врати он сељаку самар и новце за необријаног помоћника.
3. Додај неопходан везник у следећим реченицама.
а) Почео бих да читам, _______ светла нестаде.

б) Земља је испуцала ______ одавно није било кише.
в) Залетео сам се ________ скочио у воду.
г) Отишао је у библиотеку _________ узме књигу.
4. Напиши речи које подражавају гласове следећих животиња:
жабе __________________ гуске ___________________

голуба _________________ мачке ___________________
5. Напиши како гласе следећи шумови:
пад камена у воду_______________

ломљење чаше _________________
87
6. Повежи линијама речце са врстом којој припадају:
ДА ЛИ МОДАЛНА РЕЧЦА
НЕ ПОВРАТНА РЕЧЦА
МЕЂУТИМ ЗАПОВЕДНА РЕЧЦА
СЕ ОДРИЧНА РЕЧЦА
МОЖДА УПИТНА РЕЧЦА
НЕКА СУПРОТНА РЕЧЦА
7. Подвуци речце у следећим реченицама.
Ех, баш ти не ваља посао, што ми одмах не каза!

Баш добро, да не остане кућа сама.
8. Смисли и напиши:
а) реченицу у којој везник И повезује две речи:

__________________________________________________
б) реченицу у којој везник ВЕЋ повезује реч и скуп речи:
______________________________________________
в) реченицу у којој везник АЛИ повезује две независне предикатске реченице:
____________________________________________________
9. Одговори на питање користећи три различите речце у одговорима. Питање гласи –

Хоћеш ли ићи на излет? Ево једног одговора – Ићи ћу, свакако.
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________
10. У реченици Берберин се поче противити, али грађани стану на сељакову страну,
напоредни везник АЛИ повезује:
а) два скупа речи; б) реч и скуп речи;

в) две речи; г) две предикатске реченице.
11. Напиши узвик којима изражаваш:
срећу _____________________________
тугу ______________________________
12. У следећим примерима заокружи узвик:
куцнути куцкати куцкање куц куцати
13. Подвуци правилно написану реченицу.
Кадли долазите кући?

Да ли сте стигли из школе?
Нерадим ништа.
88
Дали је све у реду?
89

наставник:
Наставна јединица: Данило Киш, Прича о печуркама

Данила Киша; упутити ученике да схвате уметничке поступке,
композицију прозног дела; оспособљавати ученике за
разумевање и самостално тумачење књижевног дела.
утицати на формирање позитивних духовних и моралних
Циљ часа:
чита;
 уочи разлике у карактеризацији ликова према особинама: ф
изичким, говорним, психолошким, друштвеним и етичким;
 размотри аспекте родне равноправности у вези са ликовима
књижевноуметничких текстова;
Наставна средства: Читанка Уметност речи, стр. 22–25
90
Историја
Кључни појмови: Приповетка, композиција, мотив, мотивација
Задаци
Прича о јединице
печуркама

Наставник најављује наставну јединицу и бележи је на табли.  прати инструкције
Износи биографске податке о писцу. наставника;
Данило Киш (1935–1989), српски песник, приповедач и утиске и
драмски писац. Један је од најважнијих српских књижевника доживљаје о
20. века. Кишов отац био је Јеврејин, а мајка Црногорка. Током прочитаном
Другог светског рата Јевреји су прогањани, тако да су Кишово књижевном делу.
детињство, одрастање и књижевни рад били обележени ‒
несрећном смрћу оца. Оца су му фашисти одвели у Аушвиц,
одакле се није вратио. Збирка приповедака Рани јади (1969),
романи Башта, пепео (1965) и Пешчаник (1968) чине део
породичног циклуса, у којем лик Андреас Сам трага за својом
прошлошћу и успоменама из детињства.
Следи читање приповетке, а затим разговори о утисцима.
Какав је утисак на вас оставила приповетка? Шта вам се

посебно допало? Образложите свој избор. Упоредите ову
приповетку са приповетком Дечак и пас, коју смо радили у
петом разреду. Која вам се више допада? Образложите.
91
Приповетка Прича о печуркама налази се у збирци Рани јади.  анализира и
У приповеткама се могу уочити сличности са пишчевим закључује;
животом. Андреас Сам је главни јунак. Не зна се тачно колико  активно учествује
има година, али се може закључити да је још увек дечак. Веома у радном процесу;
је осећајан и примећује све оно што би одраслима промакло.  уважава сугестије
Живи у сиромашној породици у ратном времену. наставника;
 учествује у
Чијим дијалогом почиње прича? О чему они разговарају? разговору,
Зашто су изненађени? Где се налазе? Како су описане печурке? анализира и пише;
Са чим су упоређене? На шта оне подсећају дечака? Који  слуша
детаљи сведоче о њиховом сиромаштву? Обратите пажњу на саговорнике;
то шта су прво скупљали. У каквој су вези мотив глади и  издваја и
сиромаштва са мотивом шишарки и печурки? дефинише;
 одговара на
(Прича почиње дијалогом између мајке и дечака. Изненада су
задатке и радне
наишли на печурке у Грофовској шуми. Потпуно су затечени
налоге
призором и осећају усхићење, јер неће морати да гладују и
имаће укусну храну дуже време. Дечаку печурке личе на мрки
 активно учествује
хлеб. Свуда наоколо, по ивицама пропланка, расле су велике
у анализи
печурке, одозго сјајне и мрке као хлебови. Они су веома
сиромашни, немају храну код куће и зато су принуђени да
траже јестиве плодове по шуми. Глад и сиромаштво су  слуша, учествује у
превелики. Немају храну, а ни огрев. Зато скупљају шишарке разговору,
које ће ложити током зиме.) анализира;
 аргументовано
У каквом је психичком сатању Андреасова мајка кад угледа износи мисли и
печурке? Одредите стилску фигуру којојм је истакнут начин ставове;
на који су брали печурке. Шта се постиже том градацијом?  сарађује са другим
Зашто се они плаше да открију другима место где су ученицима и
пронашли печурке? Обратите пажњу како се ликови понашају развија културу
од тренутка када су пронашли печурке. Шта на основу тога дијалога;
можете закључити о њиховом карактеру?  преписује са
табле.
(Госпођа Сам је усхићена и пуна неверице да су уопште нашли
печурке. Истреса џак пун шишарки и наставља збуњено да
гледа гљиве. Чинило јој се да јој расту пред очима. Прво су их
брали пажљиво, па су их грабили, ломили, трпали у џак. Брање
печурки је описано градативно, прво неверица, пажљиво
брање, а затим грабљење. Осећају страх да још неко не види
пропланак са печуркама. Теше се речима да нико не открива
место где бере печурке. Тиме оправдавају свој себичлук.)
Шта је стари Хорват открио породици? Како они реагују на

то сазнање? Зашто се прича зове Прича о печуркама? Шта
представљају печурке за изгладнелу породицу? О чему је
заправо реч у овој приповеци?
(Дечак, Ана и мама сазнају да су печурке отровне. Њихово

усхићење замењује разочарање. Тиме се још више истиче
сиромаштво и глад који владају. Печурке само представљају
храну. Понадали су се да ће победити глад, планирају да их
суше. Плашили су се да ће још неко открити место где су
нашли печурке и самим тим за њих неће бити довољно да се
прехране.)
92
Мотивација је начин на који се у делу објашњава зашто неко
поступа тако као што поступа.
Психолошка мотивација открива душевне особине лика, његов

унутрашњи живот. Јунак изражава своја осећања, расположења
и размишљања. Доминантне форме приповедања су монолог и
унутрашњи монолог. Помоћу њих се изражава стање свести и
подсвести јунака. Јунаков карактер се открива и у његовим
поступцима према другим ликовима и средини у којој живи. О
томе се приповеда у трећем лицу.
Социјална мотивација открива друштвено порекло лика, утицај

средине у којој живи на његово понашање, поглед на свет или
припадност одређеној групи.
Композиција је начин на који су мотиви, теме, ликови,

простор, време, врста приповедања, догађаји и епизоде
повезани у уметничку целину.
Приповетка је епска прозна врста средњег обима у којој се

приповеда о неком догађају са више ликова, али је пишчева
пажња усредсређена на једног или два јунака.
Наратор или приповедач је неутрално лице које казује причу.

Он посебно наглашеним детаљима истиче особености ликова и
омогућава увид у унутрашњи свет јунака.
Мотив је најмања тематска јединица која се не може

разлагати, а да притом не изгуби смисао. Мотивима се описује
један предмет, лице или ситуација. Мотиви могу имати
различиту функцију у књижевном тексту. У зависности од
своје функције разликују се:
Главни мотив је водећи мотив у књижевном делу. Најчешће

представља тему приче и налази се у њеном наслову.
Динамички мотив је епски мотив. Он покреће радњу у епском

делу. Сусрет са старцем Хорватом и откриће да су печурке
отровне представља динамички мотив. Старац забоде шиљак
свог штапа у печурку, која се докотрља пред његове ноге.
Статички мотив описује неку ситуацију, душевно стање или

спољашњи изглед лика, природу или предмете. Он слика
унутрашњу, психолошку динамику ликова. Назива се још и
описни мотив. У Причи о печуркама статички мотиви су: опис
заласка сунца, опис печурки, опис јесени.
Поновити стечена знања о елементима композиције.  истиче закључке
до којих је дошао;
 систематизује
часу.
93
Данило Киш
Прича о печуркама
Композиција прозног дела: мотиви, теме, ликови, простор, време, врста

приповедања, догађаји и епизоде повезани у уметничку целину.
Мотивација: психолошка и социјална

Мотиви: статички (описи) и динамички (радња)
Форме приповедања: приповедање у трећем лицу, дијалог
Стилске фигуре: градација, поређење, епитети

ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
94

наставник:
Наставна јединица: Променљиве и непроменљиве речи
Тип часа: Систематизација градива

 Свеобухватно рекапитулирати знања која су ученици стекли
Циљ часа:
о променљивим и непроменљивим речима
 разликује променљиве и непроменљиве речи;
 правилно употребљава променљиве и непроменљиве речи;
Очекивани исходи  примењује књижевнојезичку норму приликом писања
на крају часа: променљивих и непроменљивих речи;
 изговара јасно променљиве и непроменљиве речи
поштујући стандарднојезичку норму;
 повеже граматичке појмове обрађене у претходним
разредима са новим наставним садржајима.
Дијалошка, текст метода, индуктивна метода, метода
конкретизације, метода запажања и показивања
Наставна средства: Наставни листићи, Радна свеска, Граматика Дар речи
Облици рада: Групни, индивидуални
Међупредметне Комуникативна компетенција, Компетенција за решавање
компетенције: проблема, Компетенција за сарадњу, Дигитална компетенција
Кључни појмови: Променљиве речи, непроменљиве речи
95

ученика:
Наставник у уводном делу часа саопштава наставну јединицу и дели - слушају
наставне листиће на којима се налазе задаци којима се проверава упутства и
знање. Ученици су мотивисани радним налозима да се присете сугестије
дефиниција обрађених променљивих и непроменљивих речи. То је
неопходно ради остваривања наставног принципа трајности знања,
умења и навика. Ученике треба навикавати да се сваког часа - постављају
подсећају онога о чему је било речи на претходним часовима. питања;
- одговарају на
Наставник поставља ученицима питања помоћу којих ће обновити питања.
градиво:
Шта је основна одлика променљивих, а шта непроменљивих речи?

Наведите променљиве речи. Шта су то именске речи? Шта
означава појам деклинације, а шта конјугације? Наведите глаголска
времена која постоје у српском језику. Објасните значење сваког
времена за исказивање прошлости и истакните разлике међу њима.
Објасните разлику између прилога и предлога. Које су
карактеристике везника, речци и узвика? Ученици добијају упутства
и подстичу се на рад.
Ученици решавају задатке у пару, наставник отклања дилеме и - решава
исправља грешке. Провежбавање градива различитим типовима индивидуално
задатака. Задаци на наставним листићима обухватају градиво задатке;
променљивих и непроменљивих речи и распоређени су тако да се од - образлаже
ученика тражи да поједине језичке појаве препознају у њима, а затим одговоре;
одреде својства одређене језичке појаве, као и да самостално - исправља
креирају одређене врсте речи. Очекује се да ће ученици у већој или уочене
мањој мери тачно одговорити на захтеве. Ученици могу да се служе недостатке у
подсетником. задацима;
- анализира
У наставку часа ученици раде задатке, а наставник подстиче задатке;
индивидуални рад. Од њих се очекује да су овладали градивом и - чита;
свим врстама речи. Такође, од ученика се очекује да се сналазе у - пише;
коришћењу правописних правила приликом писања променљивих и
разговору.
непроменљивих речи.
У завршном делу часа ученици размењују наставне листиће са - одговара на
другом из клупе и међусобно прегледају радове једни другима. питања
Наставник говори решења, бележи по потреби оне глаголске облике наставника;
који код ученика изазивају недоумице и објашњава их. Уколико је - слуша
потребно, наставник ће исту граматичку појаву објаснити наставника;
употребљавајући нове примере.
- активно
Како би ученици проверили ниво достигнућа, предлаже се да
наставник направи систем бодовања којим ће уједно и сам стећи систематиза
увид у то колико су ученици овладали пређеним градивом. цији
96
Наставник подстиче ученике на самосталан рад код куће. градива.
Обавештава ученике да се припреме за контролну вежбу, која ће
бити реализована на неком од наредних часова.
Систематизација – променљиве и непроменљиве речи
1. узвик, везник, предлог, придев, глагол, именица, број;

2. описни, присвојни, временски, присвојни, месни, градивни;
3. гори, најгори; виши, највиши; јачи, најјачи;
4. генитив, вокатив, датив, номинатив;
5. неодређена именичка, лична именичка, одрична именичка;
6. сања- прођ-
сања- прође-
7. несвршени, прелазни,
свршени, непрелазни;
8. инфинитив, радни глаголски придев, футур први, презент, перфекат;
9. Променљиве речи: школа, двориште, дечаци, весело, играју, фудбал,
девојчице, навијају;
Непроменљиве речи: иза, у, а;
10. САД, ЛЕП, ЈУЧЕ, ХЕЈ, ИПАК, ИСПОД, ДАН, ДА, АЛИ, ЖИВ, ИЗА,
МРАК.

Начини провере задатака при индивидуалном раду, наставник процењује
остварености исхода: да ученици повезују граматичке појмове обрађене на
претходним часовима.
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
97
1. Поред сваке речи напиши којој врсти припада:
јао _________________,
али ________________,
у ________________,
облачан ___________________,
писати ___________________,
жена __________________,
седам ____________________,
2. Поред сваког придева напиши којој врсти припада:
хладан _________________ шумски ___________________

прошлогодишњи _______________ Мајин _____________________
предњи ___________________ глинени ___________________
3. Напиши компаратив и суперлатив следећих придева:
зао _________________, _______________________

висок _______________, _______________________
јак _________________, ________________________
4. Напиши у ком се падежу налазе подвучене именице.
а) Не могу да живим без љубави. ______________________

б) Јована, пожури! ________________________
в) Милошу се спава. ______________________
г) Испод завесе су провиривале дечје главице. ____________________
5. Одреди врсту подвучених заменица:
Неко је украо новац из банке. _____________________

Ти си ми најбољи пријатељ. ______________________
Нико не зна први задатак. _______________________
6. Напиши инфинитивну и презентску основу глагола:
сањати _________________________, _________________________

проћи _________________________, _________________________
7. Одреди глаголски вид и глаголски род следећих глагола:
помагати – гл. вид: ________________, гл. род: ___________________

пасти – гл. вид: ________________, гл. род: ____________________
8. Поред наведеног глаголског облика напиши његов назив:
стајати – ____________________, стајао – _________________________

стајаћу – ____________________, стојим – _____________________
98
стајала сам – _______________________.
9. Из реченице препиши променљиве и непроменљиве речи: Иза школе у дворишту

дечаци весело играју фудбал, а девојчице навијају.
Променљиве речи: _____________________________________

Непроменљиве речи: ___________________________________
10. У следећем низу подвуци све непроменљиве речи:
САД, ЛЕП, ЈУЧЕ, ХЕЈ, ИПАК, ИСПОД, ДАН, ДА, АЛИ, ЖИВ, ИЗА, МРАК.
99

наставник:
Наставна јединица: Врсте речи – контролна вежба

Утврђивање градива из области променљивих и
Циљ часа:
непроменљивих речи
 уочи и разликује променљиве и непроменљиве речи;
 формира реченице користећи правилно облике
Очекивани исходи променљивих и непроменљивих речи;
на крају часа:  примењује књижевнојезичку норму приликом писања
променљивих и непроменљивих речи;
 препознаје наставке свих променљивих речи;
 разликује непроменљиве речи.
Наставне методе: Тест
Наставна средства: Контролни задатак
Облици рада: Индивидуални
Међупредметне Комуникативна компетенција, Компетенција за решавање
компетенције: проблема, Дигитална компетенција
Кључни појмови: Променљиве речи, непроменљиве речи
100

ученика:
Ученици су на претходном часу обавештени да ће имати - слуша упутства
контролни задатак. Наставник припрема ученике за израду теста и сугестије
тако што им даје упутства о организацији самих задатака. наставника;
Ученици добијају тест и почињу са радом.
- узима контролне
задатке.
Главни део часа је посвећен ученичкој изради контролне вежбе, - решава
а наставник води рачуна о регуларности самог часа. индивидуално
контролне
У наставку припреме предлаже се пример контролне вежбе (две задатке.
групе) са решењима. На њему се налази десет задатака којима се
утврђује знање ученика о променљивим и непроменљивим
речима. Очекује се да ученици умеју да разликују и правилно
напишу сваку врсту речи. Такође, од ученика се очекује и
познавање одређених граматичких правила, што се проверава
задацима у оквиру контролне вежбе.
Ученици решавају задатке.

У завршном делу часа наставник прикупља контролне задатке и - даје наставнику
обавештава ученике када ће бити резултати. контролни задатак.
101
Прилог 1
КОНТРОЛНА ВЕЖБА Прва група
1. Прочитај следећи одломак и одговори на постављене захтеве.
КРАЈ ШТЕДЊАКА СА КОТЛОМ ЗЈАПИО ЈЕ ОТВОР У ЗИДУ – КАМЕНО

ЛОЖИШТЕ ЗА ВЕЛИКУ ЗИДАНУ ПЕЋ КОЈА СЛУЖИ ЗА ПЕЧЕЊЕ МЕСА И
ХЛЕБА ЗА СЛАВУ.
а) Одреди падеже подвучених именица:

ШТЕДЊАКА - _____________;
КОТЛОМ - _____________;
ОТВОР - _______________;
ЗИДУ - ___________
ПЕЋ - ______________;
ПЕЧЕЊЕ - _____________;
МЕСА - ______________;
СЛАВУ - _______________. (8)
б) Препиши све непроменљиве речи из текста:

_____________________________________________________ (1)
2. Одреди род, број, падеж и врсту подвучене именице у реченици: НАЈВИШЕ

ВОЛИМ ЗИМУ.
Род: ________________; Број: ___________________; Падеж: _________________;

Врста: ________________.
(4)
3. У следећој реченици подвуци непрелазне глаголе:
Геолошки процеси који су утицали на висину Монт Евереста и даље имају

утицај на то да овај врх расте.
(2)
102
4. Подвуци придеве и одреди им врсту, падеж и службу:
ДВОРИШТЕ ЈЕ БЛИСТАЛО НА СУНЧЕВОЈ СВЕТЛОСТИ. ДРВЕНА КУЋА ЈЕ

БИЛА ВЕСЕЛА.
Придев Врста придева Падеж
(3)
5. Подвуци заменицу у реченици и одреди јој врсту, род, број и падеж:
НАСЛУШАЛА САМ СЕ СВАКАКВИХ ПРИЧА ОД МАЈЕ.
Заменица Врста Род Број Падеж
(1)
6. Одреди ПРЕЦИЗНО врсту следећих речи:
ПЕТОРИЦА - ___________________;
СЕДМОРО - ___________________;
СПАВАЊЕ - ___________________;
ТУГА - ____________________. (4)
7. Одреди врсте следећих заменица:
НЕКО - __________________;
СВАЧИЈИ - _______________________;
НЕКАКАВ - ____________________;
ТАЈ - __________________;
МОЈ - ____________________. (5)
8. Напиши правилно речима следеће бројеве:
XV _______________________________________________
78. _______________________________________________
11 _______________________________________________
(1)
9. У следећем низу подвуци НЕСВРШЕНЕ глаголе:

103
ПРИТИСНУТИ, СЛАТИ, ДОЧЕКАТИ, КОВАТИ, КУПОВАТИ, ИСПЕВАТИ. (1)
10. Напиши глагол ЗАМИСЛИТИ у следећим глаголским облицима:
А) друго лице једнине аориста _______________________

Б) прво лице множине потенцијала _______________________
В) друго лице једнине плусквамперфекта ________________________
Г) треће лице једнине футура другог _______________________
Д) глаголски прилог прошли _____________________________ (5)
11. Подвуци глаголе у реченици, препиши их у табелу и одреди њихове граматичке

категорије:
ДОТРЧАЛИ СУ МЛАДИ ЧОБАНИ. АКО БУДЕТЕ ХТЕЛЕ, ПОВЕО БИХ ВАС

НИЗ ПОЉЕ ТРЧЕЋИ.
Глагол Глаголски Глаголски род

вид
(4)
Укупно поена: _______________ Име и презиме:

Оцена: _____________________ _______________________________
104
Прилог 2
КОНТРОЛНА ВЕЖБА Друга група
1. Прочитај следећи одломак и одговори на постављене захтеве.
КРОЗ ПРОЗОР СОБЕ ВИДЕЛА СЕ СТАРА КРУШКА КОЈА СЕ ДИЗАЛА

НЕКОЛИКО МЕТАРА ОД КУЋЕ, А ИЗА ЊЕ СЕ ШИРИЛА БАШТА СА
ШАРЕНИМ ЦВЕЋЕМ НА КОЈУ СЕ НАСЛАЊАО ВОЋЊАК НАЛИК НЕКОМ
МАЛОМ ГАЈУ.
а) Одреди падеже подвучених именица:
ПРОЗОР - _____________;
СОБЕ - _____________;
КРУШКА - _______________;
МЕТАРА - ___________
КУЋЕ - ______________;
ЦВЕЋЕМ - _____________;
ВОЋЊАК - ______________;
ГАЈУ - ___________ (8)
б) Препиши све непроменљиве речи из текста:

____________________________________________________ (1)
2. Подвуци глаголе у реченици, препиши их у табелу и одреди њихове граматичке

категорије:
УГЛЕДАЛА САМ ТВОЈУ СЕСТРУ. ПОЗДРАВИЛА БИ МЕ ЧЕСТО ВИЧУЋИ, ИАКО ТИ НЕ БИ

ПОВЕРОВАЛА У ТО.
Глагол Глаголски вид Глаголски род
(4)
3. Напиши глагол ГЛЕДАТИ у следећим глаголским облицима:
А) прво лице једнине имперфекта _______________________

Б) друго лице множине потенцијала _______________________
В) треће лице једнине плусквамперфекта ________________________
Г) друго лице једнине футура другог _______________________
Д) глаголски прилог садашњи _____________________________ (5)
105
4. Одреди род, број, падеж и врсту подвучене именице у реченици: ПУТУЈЕМ СА
СЕСТРОМ НА МОРЕ.
Род: ________________; Број: ___________________; Падеж: _________________;
Врста: ________________. (4)
5. У следећем низу подвуци СВРШЕНЕ глаголе:
УРАДИТИ, МИСЛИТИ, СЛОЖИТИ, ДОЛАЗИТИ, СКОЧИТИ, ПОЛЕТЕТИ. (1)
6. У следећој реченици подвуци прелазне глаголе:
Ајкуле имају изванредан њух, којим, док пливају, лако откривају плен.
(2)
7. Одреди врсте следећих заменица:
НИКО - __________________;
СВАЧИЈИ - _______________________;
МОЈ - ____________________;
ВИ - __________________;
КАКАВ - ____________________. (5)
8. Подвуци заменицу у реченици и одреди јој врсту, род, број и падеж:
МАЈА НАЈЧЕШЋЕ СЛУША САВЕТЕ НЕКАКВИХ ЛАЖНИХ

ПРИЈАТЕЉА.
Заменица Врста Род Број Падеж
(1)
9. Напиши правилно речима следеће бројеве:
XIX _______________________________________________
13 _______________________________________________
115. _______________________________________________
(1)
106
10. Подвуци придеве и одреди им врсту, падеж и службу:
СВЕЧАНА ОДЕЛА СУ ЛЕЖАЛА НА ДРВЕНОМ КРЕВЕТУ. ПРАЗНИК ЈЕ БИО

ЦРКВЕНИ.
Придев Врста придева Падеж
(3)
11.Одреди ПРЕЦИЗНО врсту следећих речи:
ПЛАКАЊЕ - ___________________;
ПЕТАК - ___________________;
ЧОКОЛАДА - ___________________;
ДВА - ____________________. (4)
Укупно поена: ________________ Име и презиме:

Оцена: _____________________ _______________________________
107
Решења
Прва група
1. а) генитив, инструментал, номинатив, локатив, акузатив, акузатив, генитив, акузатив;
б) крај, са, у, за, и.
2. женски, једнина, акузатив, заједничка именица.
3. утицати, расти.
4. сунчевој – присвојни, локатив

дрвена – градивни, номинатив
весела – описни, номинатив
5. свакаквих – придевска заменица, женски, множина, генитив.
6. ПЕТОРИЦА – бројна именица; СЕДМОРО – збирни број; СПАВАЊЕ – глаголска

именица; ТУГА – апстрактна именица.
7. НЕКО – неодређена; СВАЧИЈИ – општа; НЕКАКАВ – неодређена; ТАЈ – показна;

МОЈ - присвојна.
8. петнаести, седамдесет (и) осми, једанаест.
9. слати, ковати, куповати.
10. замисли, бисмо замислили, си био замислио, буде замислио, замисливши.
11. дотрчали су – перфекат

будете хтеле – футур други
повео бих – потенцијал
трчећи – глаголски прилог садашњи
Друга група
1. а) акузатив, генитив, номинатив, генитив, генитив, инструментал, номинатив, датив;

б) кроз, од, а, иза, са, на, налик.
2. угледала сам – перфекат,

Поздравила би – потенцијал,
Вичући – глаголски прилог садашњи,
не би поверовала – потенцијал.
3. гледах, бисте гледали, је био гледао, будеш гледао, гледајући.
4. средњи, једнина, акузатив, заједничка именица.
5. урадити, сложити, скочити, полетети.
6. имају, откривају.
7. НИКО – одрична, СВАЧИЈИ – општа, МОЈ – присвојна, ВИ – лична, КАКАВ –

упитно-односна.
108
8. некаквих – неодређена, мушки, множина, генитив.
9. деветнаести, тринаест, сто (и) петнаести.
10. свечана – описни, номинатив,

дрвеном – градивни, локатив,
црквени – присвојни, номинатив.
11. ПЛАКАЊЕ – глаголска именица, ПЕТАК – бројна именица, ЧОКОЛАДА ‒

градивна именица, ДВА – основни број.
Контролни задатак
Систем бодовања:
0– 8 = 1
19–27 = 2
28–33 = 3
34–36 = 4
37–39 = 5
- на основу увида у решења задатака при индивидуалном

Начини провере раду, наставник процењује да ли ученици повезују
остварености исхода: граматичке појмове обрађене на претходним часовима и
да ли доследно примењују правописну норму
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
109

наставник:
Интерпретација одломка из романа Мали Принц Антоана де
Наставна јединица: Сент Егзиперија

Образовни циљеви: упознати ученике са књижевним делом
Мали Принц Антоана де Сент Егзиперија; оспособљавати
ученике за разумевање и самостално тумачење књижевног дела;
подстицати ученике да самостално читају и доживљавају
књижевно дело; уочавање одлика романа, бајке и басне.
Васпитни циљеви: побудити љубав према књижевности; гајити
Циљ часа: позитивна осећања према свету који нас окружује; утицати на
формирање позитивних ставова кроз поступке главног јунака
романа.
Функционални циљеви: побудити љубав према књижевности;
примењивати стечена знања у даљем раду; подстицати
читалачку радозналост; побудити истраживачки дух ученика;
подстицати тимски рад.
 анализира елементе композиције епског дела у прози (делови
фабуле – поглавље, епизода);
ставове;
Наставне методе: Дијалошка, монолошка, текстовна
Дневник прочитаних књига, Читанка 7, Уметност речи, стр. 40–
44, роман у целости
Естетичка компетенција
Језик, Језичка култура, Географија
Кључни појмови: Роман, књижевни лик, дијалог
110
Задаци
Звучни запис јединице

Мали Принц

наставника/наставнице: активности
ученика:
Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. - учествује у
Мали Принц је са својом црвеном ружом живео на планети Б- дискусији;
612. Бринуо се о својој ружи, неговао је и волео. Одлучивши да - слуша изражајно
отпутује, пролазио је крај многих планета на којима су живели читање новеле /
веома чудни људи заузети бесмисленим пословима. На крају звучног записа.
путовања стиже на Земљу, у Африку, где упознаје приповедача.
Мали Принц је причао о својим путовањима, на којима је стекао
различита искуства. Схватио је да су љубав и пријатељство
највреднији у животу и зато одлучује да се врати својој ружи.
Доминантан мотив романа је љубав и усамљеност. Један ученик
износи податке о писцу. Следи разговор о утисцима које су
ученици стекли читајући дело: Шта је у делу оставило најјачи
утисак на вас? Поткрепите примерима из текста. На која
размишљања вас је нагнао роман? Која прича Малог Принца вам
се највише допала? Објасните зашто.
Наставник јасним и прецизним питањима које упућује - парафразира
ученицима започиње тумачење књижевног дела. садржај романа;
- говори о
I глава: „Одрасле особе никада ништа не схватају саме, а децу осећањима и
замара да им стално дају објашњења.” Шта сазнајемо о расположењима
приповедачевом детињству? На који начин су одрасли реаговали која су у њему
на његове цртеже? Зашто су га саветовали да се позабави побудили
рачуном, историјом, географијом и граматиком? Закључите прочитани
111
зашто су одрасли толико практични. На који начин је то одломци;
утицало на сјајну сликарску будућност Малог Принца? Којом - учествује у
професијом се бавио? По чему закључујеш да се и даље нада да дискусији;
ће наћи неког одраслог који ће разумети. Због чега се одрасли и - износи своја
деца често не разумеју? Чему служи његов поступак цртања? запажања и
На који начин ви тестирате одрасле? Колико њих прође ваше закључује;
тестове? - поставља
питања;
II глава: „Код мене је све тако мало. Треба ми овца. Нацртај ми - говори о
овцу.” Зашто је приповедач усамљен? Шта га спречава да буде алузијама и
потпуно отворен према одраслим људима? Како се нашао у асоцијацијама
Сахари? Ко га је пробудио у зору? Шта је необични човечуљак које су се у
затражио од приповедача? Из ког покушаја је успео да нацрта њему јавиле
овцу? Зашто ју је сместио у кутију? Како је дечак успео да види приликом
овцу кроз кутију? Шта закључујете о сусрету дечака и читања романа
приповедача? Шта им је заједничко? Чему је послужио или током
необичан поступак цртања? њихове анализе;
- издваја важне
III глава: Прочитајте још једном другу реченицу у III глави: идеје и поруке
„Мали Принц, који ми је постављао многа питања, као да никада дела.
није чуо моја.” Која особина краси Малог Принца? Размислите
зашто је тајанствен? Шта га спречава да прича о себи и о
својој планети? Зашто кутија са овцом буди носталгију?
Колика је његова планета? На који начин ви реагујете на
питања која вас ненамерно повређују?
IV глава: Како се зове планета малог принца? Ко је открио?

Зашто нико није веровао турском астроному на Међународном
конгресу 1909. године? Шта из тога закључујете? Сетите се
народне изреке „Одело не чини човека”. Зашто су му поверовали
1920. године? Обратите пажњу на речи приповедача о
одраслим особама. Шта одрасле особе интересује? Која
питања постављају о новим пријатељима? Када ће одрасли
бити одушевљени новом кућом? Размислите зашто приповедач
каже да би требало да будете попустљиви према одраслим
особама. Зашто не жели да заборави Малог Принца? Како се
бори против заборава? „Жалосно је заборавити пријатеља.”
Протумачите ову мисао. На шта је Мали Принц спреман да би
победио заборав? После колико година опет црта?
Протумачите следећи део текста: „Преварићу се, уосталом и у
неким значајним појединостима. Мој пријатељ ми није ништа
објашњавао. Можда је веровао да личим на њега. Али ја сам,
нажалост, помало сличан одраслим особама. Мора да сам
остарио.”
V глава: Како разумете синтагму „добро семе”? А шта значи

када се каже „зло семе”? Када се ови изрази користе у говору?
На шта вас асоцирају семенке баобаба које ничу на Принчевој
планети? Зашто их се Мали Принц плаши? Какав неред оне
уносе на Принчеву планету? Протумачите следеће речи Малог
Принца: „Ако је у питању изданак ротквице или руже, можемо га
слободно пустити да расте. Али ако је у питању коров, морамо га
одмах ишчупати, чим га препознамо... Понекад није згорег
одложити свој посао за касније. Али када су у питању баобаби,
112
то је увек страшна несрећа.” Закључите зашто коров морамо
одмах уклањати? Шта коров може представљати у
свакодневном животу? Које осећање је надахњивало аутора док
је цртао баобабе? Зашто је важно брзо реаговати на проблем и
не одлагати његово решење?
VI глава: „Ах! Мали Принче, разумео сам, најзад, твој мали

живот пун сете.” Шта мислите, зашто тужан човек воли
заласке сунца? У каквој мотивској вези су мрак и туга? Колико
је тог дана Мали Принц гледао залазак сунца на својој планети?
Шта вам то говори о емотивном стању Малог Принца?
VII глава: „Тајанствена је земља суза.” Како настаје

неспоразум између дечака и приповедача? Какви проблеми муче
принца пилота? Можете ли проценити чије бриге су веће? Како
су изгладили неспоразум? Зашто приповедач обећава да ће
нацртати овци брњицу и цвету оклоп. Са ким дечак упоређује
приповедача? Како сте ви доживели дебељка? Зашто он никада
није радио обичне животне ствари? Закључите какву врсту
људи представља дебељко? Шта ви мислите о томе?
VIII глава: „Требало је да је ценим по делима, а не по речима.”

Ружа је цвет љубави и лепоте. Шта вам указује на то да се
Мали Принц заљубио у ружу? Зашто мисли да ружа није
скромна? Шта све тражи од принца? Шта је утицало на то да
се Мали Принц разочара у њу? Зашто криви себе што је
оставио? На који начин покушава да схвати њихов однос?
Размислите зашто каже да није требало да је слуша, већ само
да је гледа и ужива у њеном мирису? Колико су важни
искреност и поверење у међуљудским односима? Шта значи
бити одговоран према другима? На који начин је Принц
одговоран према ружи?
IX глава: „Била је то веома горда ружа.” Како је Мали Принц

побегао са своје планете? Шта је урадио пре пута? Шта на
основу тога закључујете о њему? Уочите шта се мења у
његовом односу са ружом? Зашто је морало доћи до растанка
да би му признала да га воли? Размислите зашто га пожурује да
оде? Како ви реагујете када се растајете са неким кога волите?
X глава: „Углед на првом месту почива на разуму.” Опишите

како је изгледао краљ. Размислите зашто је цела планета била
закрчена његовим плаштом од хермелина? Шта мислите,
зашто су за њега сви људи поданици? Зашто издаје разумне
наредбе? Коме их издаје? Има ли поданике? Зашто Мали Принц
одбија место министра правде? Размислите зашто је краљу
требало време да изговори да га именује амбасадором своје
земље.
XI глава: „Уображени људи чују само похвале.” На основу чега

је уображенко закључио да је Мали Принц његов обожаватељ?
Зашто Мали Принц стално тапше? Шта му је у томе забавно?
Размислите зашто Мали Принц није знао значење речи „дивити
се”. Закључите зашто уображенку треба потврда да је
113
најбољи.
XII глава: Размислите зашто је дечака растужила посета

планети на којој је живео пијаница? Како је Мали Принц
реаговао на пијанчева објашњења? На који начин пијанац
увећава своју несрећу? Има ли у томе логике? Када ви осећате
стид? Трудите ли се да се таква ситуација више не понови?
Зашто онда одрасли пристају на то да се стиде, а ништа не
мењају?
XIII глава: „За педесет четири године колико станујем на овој

планети, узнемирили су ме само три пута.” Закључите да ли
пословни човек зна шта пребројава. Зашто га баш звезде чине
богатим? Колико пута је имао посету за педесет година? Чиме
објашњава и оправдава своју недруштвеност? На који начин
објашњава да нешто некоме припада? Могу ли звезде да се
ставе у банку? На основу чега закључујете да је изгубио осећај
за стварни живот? Како Мали Принц схвата поседовање?
Зашто је за његову ружу и вулкане корисно што их он поседује?
Како је на његове речи реаговао пословни човек? Због чега није
могао да му одговори? Размислите због чега Мали Принц бежи
од пословног човека? Шта ви замерате таквим људима?
XIV глава: Размислите зашто је баш фењерџија изазвао

симпатије Малог Принца. Има ли његов посао смисао? Шта
мислите, који је његов разлог да се не оглуши о наредбу? Шта
сазнајемо о његовој планети? Зашто Мали Принц жали што
одлази са његове планете?
XV глава: „Географ је сувише важна личност да би тумарао. Он

не напушта своју радну собу.” Како Мали Принц доживљава
географа? Зашто га је географ разочарао? Шта је ново научио?
На кога је помислио када је схватио шта је пролазност? „Моја
ружа је пролазна, рече мали принц, а има само четири трна да се
брани од света. И ја сам је оставио сасвим саму код куће.”
XVI, XVII, XVIII и XIX глава: На који начин мали принц

описује величину Земље? Шта је духовито у том опису? Какав је
његов сусрет са змијом? Шта од ње сазнаје? Размислите
зашто му је змија понављала да му може помоћи да се врати
кући. Шта змија представља у народном веровању? А у
хришћанству? Какву му помоћ нуди? Зашто цвет каже да су
људи нестали јер немају корен? Који су ваши корени? Шта
знате о њима? Објасните изреку „тиква без корена”? Зашто је
важно да сваки човек зна своје порекло и да се одређује по
породичној припадности? Мали Принц се попео на планину и чује
ехо својих речи. Размислите зашто је његова патња за ружом
све већа?
XX и XXI глава: Зашто је Мали Принц горко заплакао? Са

којом истином се суочио? Зашто се осећа превареним? Како
реагује? Коју животну истину Мали Принц није схватио? Чему
лисица учи Малог Принца? На који начин му објашњава
пријатељство и навику? Наведите што више синонима за реч
114
„припитомити”. Шта закључујете? Шта је он од ње научио?
На који начин је успео да испуни лисичина очекивања?
Закључите зашто је важно да човек полако и сталожено ради
сваки посао? Какав би ефекат био да је дечак журио и био
нестрпљив? Шта симболизује лисица у овом тексту? А у басни?
Уочите разлику. Шта је Принцу помогло да схвати да је његова
ружа заиста посебна и јединствена? Зашто је Принц заувек
одговоран за оно што је припитомио? Шта ви мислите о томе?
Каква су ваша искуства са пријатељима? Могу ли се применити
поруке овог романа на свакодневни живот? На који начин вам је
ово дело разјаснило међуљудске односе? Коју поуку ћете
применити на своја пријатељства?
XXII, XXIII, XXIV и XXV глава: „Човек никада није задовољан

тамо где је...” О чему Мали Принц разговара са скретничарем?
На који начин је представљен бесмисао живота одраслих људи?
Шта људи траже? Зашто су само деца срећна? Какве пилуле
продаје трговац? На чему све одрасли штеде време? Како на то
гледа Мали Принц? Размислите каква је случајност то што су
пронашли оно што су тражили – бунар у Сахари? Колико их је
мотивисала жеђ? Шта би се десило да су одустали? Какву сте
поуку извукли из ове приче о бунару? Искажите своје мишљење
и поткрепите га аргументима.
XXVI и XXVII глава: Какав разговор Мали Принц води са

змијом? О чему разговарају? Зашто је дечаку важно да је отров
добар и да се неће дуго мучити? Шта ви мислите о жељи Малог
Принца да се на тај начин врати својој ружи? Какво је ваше
мишљење о одласку Малог Принца? Закључите да ли је отишао
на своју планету? Образложите свој одговор.
Завршни део часа ( 8 минута)
Ученици обнављају стечена знања и изводе закључке о - учествује у
прочитаном делу. Након тога читају афоризме које су издвојили дискусији;
и тумаче их. Афоризам је кратка, мудра и духовита изрека о - прати упутства
животу, свету и људима. наставника/
- наставнице.
Антоан де Сент Егзипери

Мали Принц

Књижевна врста: роман
Ликови: Мали Принц, лисица
Афоризам: Човек само срцем добро види.
Начини провере - посматрање ученичког учешћа, закључивања,

остварености исхода: запажања и одговарања на постављена питања;
својим осећањима и запажањима;
115
питања;
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
116

наставник:
Наставно проучавање романа Мали Принц Антоана де Сент
Наставна јединица: Егзиперија

Образовни циљеви: оспособљавање ученика да истраживачким
задацима уочавају и издвајају доминантне мотиве, осећања,
поруке и животне мудрости и тако самостално сачињавају
поетски план текста и тумаче свет пишчевог дела.
Васпитни циљеви: развијати код ученика свест о значају
Циљ часа: пријатељства, које оплемењује човека; развијати и неговати
осећања љубави и лепоте; неговати љубав према књизи.
Функционални циљеви: развијати моћ запажања и неговати
аналитичко мишљење код ученика; поступно и систематично
оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање
пишчевих остварења и упознавање структуре дела.
 анализира елементе композиције епског дела у прози (делови
фабуле – поглавље, епизода);
ставове;
Роман Мали Принц Антоана де Сент Егзиперија, Читанка 7,
Уметност речи, стр. 40–44, дневник прочитаних књига
Облици рада: Фронтални, рад у групама
Естетичка компетенција, Комуникативна компетенција
Географија
Кључни појмови: Роман, књижевни лик, афоризам
117
Задаци
Звучни запис јединице

Мали Принц

наставника/наставнице: активности ученика:
Уводни део часа ( 5 минута)
Мотивационо-психолошка припрема ученика: Разговор о - учествује у
томе колико одрасли разумеју дечји свет маште. Ученици дискусији;
наводе примере када одрасли нису разумели њихову игру. - слуша изражајно
читање новеле /
звучног записа.
Главни део часа ( 35 минута)
О свету деце говори и роман Мали Принц Антоана де Сент - парафразира
Егзиперија. – О аутору дела и његовом стваралаштву: садржај романа;
Антоан де Сент Егзипери (1900−1944) – француски писац и - говори о осећањима
авијатичар. Објавио је два романа са темама из живота и расположењима
авијатичара Пошта за југ и Ноћни лет. Славу је стекао која су у њему
романом Мали Принц, алегоричном причом о животу и побудили
људима, коју одликује велика дубина и слојевитост. Мали прочитани
Принц је књига за велике и мале, књига о стварном свету, о одломци;
човеку, његовим заблудама и греховима, о невиности у - учествује у
откривању најдубљих и најдрагоценијих вредности дискусији;
постојања, која својом сугестивношћу и поетском топлином - износи своја
осваја деценијама генерације младих и старих читалаца. запажања и
Записивање теме. Слушање одломка из Звучне читанке. закључује;
Разговор о утисцима и доживљајима ученика: Шта је у - поставља питања;
роману оставило најјачи утисак на вас? Зашто? Коме је - говори о алузијама
писац посветио књигу Мали Принц? Ко је Леон Верт и какав и асоцијацијама
је пишчев однос према њему? Зашто на крају исправља које су се у њему
посвету, додавши: Леону Верту кад је био дечак? Шта нам јавиле приликом
118
то говори о самој књизи? Које осећање је изнедрило причу о читања романа или
Малом Принцу? Коме је све писац посветио своју књигу током његове
посредством личности Леона Верта? Књигу Мали Принц анализе;
Антоан де Сент Егзипери је посветио Леону Верту, свом - издваја важне идеје
најбољем пријатељу. Но како сматра да ову књигу могу и поруке дела.
разумети само деца, тј. људи са дечјом душом, писац се
најпре извињава деци што је ову књигу, која је за њих,
посветио одраслој особи, а потом исправља своју посвету
додавши: Леону Верту, кад је био дечак. То нам много говори
и о самој књизи. Пред нама је једна алегорична прича о
љубави и пријатељству, слична цртежу слона којег је
прогутао змијски цар. За ову књигу потребна је машта и
чисто срце, јер се суштина не да очима сагледати. Посвета
Леону Верту нам још открива да је причу о Малом Принцу
изнедрило осећање љубави према пријатељу. На тај начин,
писац, посредством личности Леона Верта, књигу посвећује
свим људима који жуде за истинским пријатељством и који
нису заборавили да човек само срцем добро види.
1. Ко приповеда причу о малом принцу? Ко и зашто није

разумео цртеже змијског цара које је цртао приповедач кад
је био дете? Како он објашњава те своје неспоразуме са
одраслима? Причу о малом принцу приповеда авијатичар који
се са Малим Принцем сусрео у Сахари, када му се авион
покварио. Приповедач причу започиње сећањем на
детињство и његову опчињеност књигом о прашуми
Истините приче. Инспирисан овом књигом, приповедач дечак
црта змијског цара како вари слона. Но, одрасли, изгубивши
способност имагинације и навикнути да до истине долазе
чулним искуством (очима), у његовом цртежу виде само
обичан шешир. Овај неспоразум настао је зато што су
одрасле особе заборавиле да су и оне једном биле деца и што
су неспособне да допру до праве истине, која се очима не да
сагледати, тј. која није у спољашњем облику ствари, у
материји.
2. У ком свом животном тренутку је приповедач срео,

односно измислио Малог Принца? Зашто му је био потребан?
Приповедач Малог Принца среће у тренутку усамљености и
животне опасности, када се његов авион срушио у Сахари, а
са њим није било ни механичара ни путника. Мали Принц је
приповедачу потребан да би у себи опет васкрсао дечака, да
би победио страх од смрти, и подсетио га да су једине праве
вредности у животу љубав, пријатељство и лепота. А то се
чулима не да спознати. Због тога је сама књига Мали Принц
заправо онај цртеж змијског цара који вари слона, само
насликан речима, а не бојицом.
3. Одакле потиче Мали Принц и како је доспео на Земљу?

Како изгледа његова планета? Шта симболише баобаб?
Мали Принц потиче са једне мале планете за коју приповедач
верује да је астероид Б 612, који је 1909. године само једном
опазио кроз телескоп неки турски астроном. Планета Малог
Принца је једва нешто већа од њега самог. На тој планети
119
постоје три вулкана, два жива и један угашен, које Мали
Принц сваког јутра чисти. Такође, он на својој планети има
једну ћудљиву ружу. Осим тога, постоји и семе баобаба, чије
младице мали принц редовно чупа, јер ако порасте, баобаб
потпуно разори планету. Баобаби симболично представљају
зло у људима, које треба чупати из себе чим га спознамо, јер
ако се запати, оно потпуно уништава човека.
4. У којој ситуацији је Мали Принц први пут открио

приповедачу да постоји цвет који он воли и који је остао на
његовој планети? Како је описана ружа и шта она
симболише? Шта је Мали Принц почео да схвата сада када
је далеко од своје руже? Шта све опроштајни разговор
принца и руже казује о љубави? Кроз која искушења пролази
принчева љубав према ружи до његовог сусрета са лисицом?
Мали Принц први пут приповедачу открива да се на његовој
планети налази и један цвет у тренутку своје забринутости
да овца коју је приповедач нацртао Малом Принцу не повреди
и уништи његову ружу. Његова ружа је проклијала једног
дана из неког семена доспелог ко зна одакле. Мали Принц је
помно надгледао ту гранчицу која није личила на остале
гранчице. У почетку је мислио да је то баобаб, али је грм
престао да расте и појавио се на њему пупољак. Мали Принц
је осећао да ће из њега изаћи нешто чудесно. И заиста, једног
јутра, у тренутку када се сунце рађало, пупољак се развио у
ружу. Мали Принц је био очаран њеном лепотом. Убрзо је
схватио да цвет није сувише скроман и да је веома захтеван.
Убрзо је почео да мучи Малог Принца својом таштином.
Хвалисао се и захтевао од Малог Принца да му непрестано
посвећује пажњу, да га залива, ставља под стаклено звоно...
Као што баобаб симболише зло у људима, ружа симболише
љубав. Своја осећања према ружи Мали Принц је почео да
схвата тек када ју је напустио, отишавши са своје планете у
жељи да пронађе пријатеља. Растанак између Малог Принца
и руже је тежак за обоје. Мали Принц је затечен ружиним
понашањем. Уместо да се наљути због одласка, ружа од
Малог Принца најпре тражи опроштај, а потом му признаје
да га воли, желећи му да буде срећан. На овај начин, Егзипери
показује како је права љубав несебична и да она не спутава
друге. Мали Принц своју љубав схвата тек на Земљи, у
разговору са приповедачем, када брине да овца, коју му је
приповедач нацртао, не повреди ружу. Но, он тада још увек
мисли да воли своју ружу зато што је она јединствена у
читавом свемиру. Ову илузију распршио је сусрет са читавим
вртом ружа, које су све личиле на његову ружу. Овај сусрет
га је учинио веома несрећним: „Веровао сам да сам богат
зато што имам јединствен цвет, а заправо поседујем једну
обичну ружу.” И Мали Принц је горко заплакао.
5. На који начин је Мали Принц на Земљи спознао суштину

пријатељства? Какво је животно искуство стекао Принц
слушајући лисицу и припитомљавајући је? Зашто лисица
тврди да човек само срцем добро види? Како је та мудрост
потврђена Принчевим искуством? Мали Принц је на Земљи
120
спознао суштину пријатељства када је упознао лисицу и када
је пристао да је припитоми. Сазнао је да човек познаје једино
оне ствари које припитоми и да припитомити значи
„створити везе”. А да би неког припитомио, потребно је
стрпљење. Но, када неког припитомиш, онда сте потребни
једно другом. Ти си за њега једини на свету и он је за тебе
једини на свету. И тада је твој живот обасјан сунцем.
Након што ју је припитомио, лисица је Малом Принцу
открила тајну да човек само срцем добро види и да се
суштина очима не да сагледати. Пре тога га је послала да
још једном погледа врт ружа. Мали Принц ју је послушао и у
поновном сусрету са ружама открио је да је његова ружа
јединствена јер је воли. „Ви нимало не личите на моју ружу,
ви још нисте ништа”, рече им он. „Нико вас није
припитомио, а ни ви нисте никога припитомиле. Ви сте као
што је била моја лисица. Била је то само лисица слична
стотинама хиљада других. Али ја сам од ње створио
пријатеља, и она је сада једина на свету.” А руже су биле
веома збуњене. „Ви сте лепе, али сте празне”, рече им он.
„Човек не може умрети за вас. Свакако, обичан пролазник би
поверовао да вам је моја ружа слична. Али она сама
значајнија је од свих вас заједно, зато што сам је ја заливао.
Зато што сам је ја стављао под стаклено звоно. Зато што
сам је заклањао од ветра. Зато што сам поубијао гусенице
са ње (осим две или три ради лептира). Зато што сам је
слушао како се жали, или се хвали, или понекад чак и ћути.
Зато што је то моја ружа.” На тај начин Мали Принц и
искуствено потврђује мудрост коју му је лисица открила.
6. Како сте разумели лисичину поруку и завет Малом Принцу

да је он и сваки човек заувек одговоран према ономе што је
припитомио? Чиме све Мали Принц потврђује да је
прихватио лисичин наук о трајној одговорности према онима
које волимо и који нас воле? Шта је све у завршници приче о
Малом Принцу потврдило лисичино предвиђање да човек
може заплакати ако допусти да га припитоме? На растанку
лисица каже Малом Принцу да је одговоран за оно што је
припитомио, да је одговоран за своју ружу. Тиме она
опомиње Малог Принца да не можемо напуштати људе које
волимо и који нас воле. Мали Принц схвата лисичину опомену,
што потврђује својом одлуком да се врати на своју планету.
Он је био спреман да умре да би опет био заједно са својом
ружом. Но, лисица Малом Принцу открива и то да човек
може заплакати ако допусти да га припитоме, што мали
принц и сам открива при растанку са њом. Ту истину
спознаје и приповедач у тренутку смрти Малог Принца.
7. Роман Мали Принц, поред тога што је прича о љубави и

пријатељству, разоткрива и дубоке истине о људима, о томе
како одрасли „виде” свет. На који начин је описана разлика
између света одраслих и света деце у роману? Како је
представљен свет одраслих људи? Којим ликовима? Које
људске недостатке ови ликови симболишу? Какав је свет
одраслих у односу на свет деце? Које осећање у том свету
121
доминира? Како се приповедач уклапа у ову слику одраслих
људи? За разлику од деце, која до суштине допиру маштом и
срцем, одрасли људи су у роману представљени као
неспособни да било шта суштински сагледају. Они све
ствари посматрају површно, „очима”. Тако, турском
астроному нико није веровао да је открио нови астероид,
само због тога што је његово одело било другачије.
Поверовали су му тек када се обукао на европски начин.
Приповедач каже за одрасле особе да воле само цифре.
Одрасли су такође неспособни да открију лепоту у
стварима. Одрасли људи су приказани и као неспособни да
истински упознају друге, да стекну правог пријатеља.
Одрасли људи немају стрпљења да полако упознају друге, да
их припитомљавају. Они би о другима да сазнају путем
разговора, а говор је извор неспоразума, како каже лисица.
Поред тога, одрасли људи никада нису задовољни тамо где
су. Поред ових запажања приповедача и лисице, свет
одраслих је представљен и кроз ликове које Мали Принц среће
на путу до Земље. Сваки од њих је отелотворење једне
особине: краљ – властољубља, уображенко – жеље да нам се
други диве, пијанац – безвољности и слабости према пороку,
пословни човек – грабежљивости и неспособности да се
сагледа лепота ствари, фењерџија – бесмисленог посла,
географ – квазиучености. За разлику од света деце, свет
одраслих је тужан и бесмислен. У том свету доминира
осећање усамљености. Ликом приповедача, који је такође
веома усамљен, писац нам открива да поједини одрасли људи
нису угушили дете у себи. Једино они могу спознати суштину,
а не само бесмислено тумарати кроз живот.

У завршном делу часа ученици откривају поруке романа: - учествује у
Шта ти је све прича о Малом Принцу казала и наговестила о дискусији;
љубави и лепоти у човековом животу? Колико простора - прати упутства
мотив усамљености заузима у роману? Шта једино може наставника/наставн
победити усамљеност? ице.
Антоан де Сент Егзипери

Мали Принц
Романи: Пошта за југ, Ноћни лет, Мали Принц
Књижевна врста: роман
Ликови: Мали Принц, лисица
Афоризам: човек само срцем добро види.
Начини провере - посматрање ученичког учешћа, закључивања,

остварености исхода: запажања и одговарања на постављена питања;
својим осећањима и запажањима;
122
питања;
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
123
124

Pripreme Za Cas 1-20

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pripreme Za Cas 1-20

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 1

Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред:

Упознавање ученика са годишњим планом рада, уџбеницима и

1. Наташа Станковић Шошо, Бошко Сувајџић, Уметност речи, Читанка за седми

Начини провере - посматрање ученичког учешћа, закључивања и

Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред:

Наставна средства: Свеске ученика

Говорна вежба: Најлепши тренуци на распусту

Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред:

Тип часа: Утврђивање градива

Потом, наставник издваја примере речи и очекује да их

ТРГ РЕПУБЛИКЕ, ДАН РЕПУБЛИКЕ, СВЕТИ САВА,

Према старом правопису, РЕПУБЛИКЕ се писало великим

Правилно је: Свети Никола и Свети Сава. Напоменути

Понављање и увежбавање градива из претходних разреда различитим

- посматрање ученичког учешћа, закључивања,

Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред:

Тип часа: Обрада градива

Приказ мултимедијалних садржаја наставне

МОГУЋИ ТОК ЧАСА

Планиране активности наставника/наставнице: Планиране

Најава теме: Природом је био опчињен и наш песник Јован Дучић.

Основни подаци о животу и делу Јована Дучића: Један од

7. Где у песми јасно видимо да су описи природе и расположење

8. Из колико се строфа састоји песма Подне? У колико целина

9. Од којих мотива су саграђене песничке слике? Ученици истичу

10. Које од ових мотива песник понавља и варира више пута у

11. Објасни њихово значење у песми. У каквом су односу „младо,

12. На које све начине песник постиже мелодичност своје

13. Одредите врсту стиха, строфе и риме у песми. Да ли се

Како се зове опис природе у књижевном делу?

Опис природе у књижевном делу зове се пејзаж. Уколико

О којој врсти пејзажа је овде реч?

Ученици запажају да су то морски, пролетњи, дневни. Које

Хармонија и прожимање између човека и природе; величанствен

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Неколико пута прочитај песму Подне

Књижевни род: лирика

- посматрање ученичког учешћа, закључивања,

Закључујемо да техничко описивање служи да обавести

Потом ученици читају своје описе какав утисак на њих оставља

Закључујемо да је њихов опис сугестиван. Сугестивно

Технички и сугестивни опис

У техничком опису дају се детаљне, тачне и прецизне информације о томе како

- посматрање ученичког учешћа, закључивања и

Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред:

Тип часа: Обрада градива

Облици рада: Фронтални, индивидуални

Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

МОГУЋИ ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране

Шта сазнајемо на крају приповетке? До када је деспот

(Деспот је до јутра размишљао, па је на њега прешла свечаност

Које су форме приповедања заступљене у приповеци? Запази

(Нарација, приповедање у трећем лицу, унутрашњи монолог.)

Нарација је приповедање о јунацима, догађајима и њиховим

Унутрашњи монолог представља неизречено размишљање

„Какве ли ће ми вести донети? Да ли је најезда пред нама? Јесу

Завршни део часа (5 минута)

(Гордана Јовановић, Житије деспота Стефана Лазаревића,

Форме приповедања: нарација, приповедање у трећем лицу, унутрашњи

поређење (И сјај вечерњи блистао је како какав знамен у ноћи. Звезде су

метафора (Обасјан светлошћу мисли...);

персонификација (Деспот је осећао како град дише...; ...хватајући

Књижевни род: епика

а) пасти – _, _;