ПРИПРЕМА ЗА ЧАС СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Основна школа „20. октобар“ Нови Београд

Разред и одељење: V1
Наставник: Мирза Фортић
Датум: 14. 5. 2019.
Наставна тема Четири годишња доба
Наставна јединица Душан Васиљев: Домовина
Тип часа Обрада
Књижевнотеоријска анализа прочитане песме. Упознавање са животом и
Циљ часа радом Душана Васиљева. Тумачење функционалних појмова везаних за
прочитану песму.
Читање, доживљавање и разумевање песме. Уочавање особина
родољубиве поезије на конкретном примеру. Усвајање и примена
књижевнотеоријских и функционалних појмова. Увежбавање и
усавршавање гласног читања и читања у себи. Читањем и тумачењем
Образовни
књижевних дела из српске и светске баштине ученик развија читалачке
компетенције које обухватају емоционално и фантазијско уживљавање,
живо памћење, истраживачко посматрање, подстиче имагинацију и
Задаци уметнички сензибилитет, естетско доживљавање и критичко мишљење.
часа Одговарајућим врстама читања ученик се оспособљава да усмерено
приступа делу и приликом тумачења открива различите слојеве и значења.
Функционални
Ученик се оспособљава да примењује стечена знања у даљем раду.
Побуђује се истраживачки дух ученика.
Код ученика се развија љубав према домовини, позитивна осећања према
свету који нас окружује. Развија се љубав према књижевности. Јача се
Васпитни
чулни, литерарни и језички сензибилитет ученика. Ученик се оспособљава
за логичко схватање и критичко процењивање књижевног текста.
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставне методе Дијалошка метода, метода запажања и показивања, текстовна метода
Место рада Кабинет за српски језик
Наставна средства и Читанка, табла, фотографије, хамер, лаптоп, пројектор
потребан материјал
Активно учествује на часу.
Активности ученика
Учествује у изношењу података о писцу.
 Размењује мишљење са другим учеником.
Слуша, повезује, уочава.
Поставља и одговара на питања наставника.
Саопштава свој став, мишљење, закључак.
Поставља циљ часа.
Дефинише активности и садржаје.
Активности наставника Објашњава ученицима.
Поставља питања ученицима.
Помаже ученицима којима је потребна помоћ у раду.
Похваљује ученике.
Ученик чита са разумевањем и описује свој доживљај различитих врста
књижевних дела; одређује род књижевног дела и књижевну врсту;
Исходи разликује појам песника и појам лирског субјекта; разуме улогу стилских
фигура у књижевноуметничком тексту; наводи примере личне добити од
читања; напредује у стицању читалачких компетенција.
CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком
тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог; CJ.1.4.6. препознаје
постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет,
поређење, контраст); CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевно-
уметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, ликове;
CJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у
књижевноуметничком тексту (персонификација, метафора, контраст);

Образовни CJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика

стандарди (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаност;

CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту:
приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалог; CJ.3.4.3.
разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делу; CJ.3.4.4.
проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура
у тексту; CJ.3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе; CJ.3.4.6.
тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на
само дело.

Корелација Историја, музичка култура

 З. Мркаљ, Наставна теорија и пракса 1, Издавачка кућа Klett, Београд,

Литература за наставнике 2008. С. Маринковић, Методика креативне наставе српског језика и

књижевности, Креативни центар, Београд, 1994.
Д. Васиљев, Песме, Каирос, Сремски Карловци, 2000.
Литература и додатни Н. Станковић Шошо, Бошко Сувајџић, Читанка Чаролија речи 5, Издавачка
материјал за ученике кућа Нови Логос, Београд, 2019. Наташа Станковић Шошо, Мали речник
књижевних термина за основну школу, Нови Логос, Београд, 2010.

Ток часа
Након уписивања часа и одсутних ученика, наставник поздравља ученике
и представља им се. После представљања наставник започиње разговор о
осећањима тако што ученицима открива своја тренутна осећања.

Веома сам радостан и усхићен што сам данас овде са вама и што ћемо
се дружити на данашњем часу. Оно што сада осећам, ја сам поделио са
вама и изнео сам вам своја тренутна осећања. Јер радост и усхићење
представљају људска осећања. А која то осећања се још могу јавити
код човека? Које је најснажније и најплеменитије човеково осећање?
Према коме осећате неизмерну љубав?

Ученици износе своја знања о осећањима, те о најплеменитијем осећању –

осећању љубави. Исказују према коме све се може осећати љубав (мајка,
Уводни део часа – до 10 отац, браћа, сестре, другови итд.).
минута
Наставник усмерава ученике на то да је једно од најлепших осећања
осећање љубави према свом граду, селу, држави, односно према
домовини уопште.

Затим следи кратак разговор о осећањима која се вежу за домовину:

Како се осећате када се наша репрезентација такмичи са

репрезентацијом друге земље? Да ли сте присуствовали дочеку наших
спортиста на балкону Скупштине града? Објасните каква је
атмосфера на балкону и у публици. Да ли бисте волели да
представљате своју земљу на неком међународном такмичењу?

Очекивани одговори су да ученици навијају за своју репрезентацију када

се такмичи на међународним такмичењима. На дочеку спортиста увек је
 весела атмосфера. Сви су радосни због успеха наших спортиста и поносни
су на њих, а они су још поноснији што су представили своју домовину у
најлепшем светлу и на тај начин исказали љубав према домовини.

Након тога наставник кратко пита ученике о речи домовина, њеном

пореклу и синонимима.

Да ли знате од које је речи настала реч домовина? Који синоними за

ову реч постоје?

Ученици износе своја знања о пореклу и значењу речи домовина, као и

њене синониме, а наставник им пушта кратак видео-запис у ком је
објашњење.

Наставник истиче циљ часа, најављује наставну јединицу и открива на

хамеру назив песме и име аутора. Ученици ништа неће записивати, јер ће
на крају добити наставни лист са садржајем истакнутим на хамеру:
Данас ћемо се упознати са животом и делом једног песника који се зове
Душан Васиљев и који је у својим песмама исказао неизмерну љубав
према својој домовини. Песма коју ћемо данас анализирати зове се
„Домовина“.
„Домовина“
Душан Васиљев (1900–1924)

Централни део часа – око 30 Наставник подсећа ученике на српске песнике који су писали родољубиву
минута поезију и износи податке о писцу. Док износи биографске податке, открива
хамер са фотографијама аутора и кратком биографијом.
О љубави према домовини писали су многи песници. Међу њима су се
истакли Јован Јовановић Змај, Десанка Максимовић и други. Душан
Васиљев (1900‒1924) стварао је у првим деценијама 20. века. Први светски
рат доживео је као тинејџер. У својим песмама писао је о страховитом
страдању људи, насиљу и друштвеној неправди. Песме су му објављене у
збиркама Изабране песме и Песме. Његове најпознатије песме су: Човек
пева после рата, Плач матере човекове и песма о којој ћемо данас
говорити Домовина.
Након што чују податке о писцу, следи слушање звучног записа песме.

Следе питања о утиску које је песма оставила:

Да ли вам се допала песма? Каква су се осећања јавила у вама

приликом слушања песме?

Пошто изнесу први утисак о песми следи истраживачко читање песме.

Наставник сада открива хамер са истраживачким задацима на које
ученици треба да обрате пажњу приликом читања песме у себи. Наставник
такође упућује ученике и на објашњење мање познатих речи које су дате
са стране у читанци и на додатни избор речи које су евентуално непознате
ученицима, а које се налазе на хамеру. Пита ученике да ли има још нека
непозната реч. Уколико се јави потреба, објашњава непознате речи.

Након истраживачког читања наставник заједно са ученицима одређује

књижевни род и књижевну врсту, што открива на хамеру. При
одређивању књижевне врсте осврћемо се на појам родољубиве песме –
врста лирске песме у којој преовлађују родољубива осећања (љубав према
завичају, припадност одређеном народу или земљи, спремност да се
отаџбина чува и брани).

Наставник прецизним питањима започиње анализу песме:

Каква се осећања према родном крају и домовини изражавају у овој

песми?
У овој песми изражена је љубав према домовини.
Дакле, који је главни мотив (најмања тематска целина) у песми?
Главни мотив у овој песми је мотив љубави према домовини. Наставник
открива на хамеру главни мотив песме.
Наведите стихове у којима лирски субјект каже шта домовина није.
Ученици наводе стихове „Домовина, то није мртва груда која нас
гвозденом руком веже“.
Објасните како сте разумели изразе „мртва груда” и „гвоздена рука”.
Да ли се може нешто волети на силу?
Домовину не чини само комад земље („мртва груда”). Реч домовина
поистовећује се са родољубљем – осећањем љубави према својој земљи и
народу. Човек не воли само земљу у којој је рођен већ и природу која је
краси, а поносан је на прошлост свог народа.
У којим стиховима се наводи шта домовина јесте?
Ученици наводе стихове „то је љубав за облак што плови овуда, за песму
што се овде разлеже...“
Шта је све у песми доведено у везу са домовином? Које су слике
оживљене?
Ученици објашњавају да су оживљене слике облака на небу, песме која се
чује и која се разлеже, класја које буја, увелих ружа, туге птица.
Објасни на који начин домовина представља све оно што нас
окружује: све што живи, расте и умире. Како прошлост утиче на љубав
према садашњости?
Домовина није само географски појам. Родољубље чине осећања према
појединостима које нас окружују. Љубав према домовини је љубав према
њеној прошлости и према садашњости.
Домовина се везује за радости свакодневног живота, звона која звоне
и сигурност коју нам пружа мајчин загрљај. Објасните зашто се
домовина пореди са топлином мајчиног загрљаја.
Домовина је смисао нашег живота: звона која звоне да објаве неку лепу
вест, радост и топлина као мајчино крило и мајчин загрљај.
Размислите о томе зашто се песма завршава описом онога што се
налази у машти и сновима, што је бајковито и бескрајно.
Домовина је наша будућност, наша маштања, домовина су снови о нечему
још лепшем, веселијем, срећнијем.
Размислите шта за сваког од вас значе жеље тајне, бајке бескрајне, сви
наши снови.
Сваки појединац осећа љубав према домовини на особен начин. Сваки
детаљ из живота и љубав према животу чине љубав према домовини.

Колико се песничких слика може издвојити?

Можемо издвојити три песничке слике, односно целине:
1. прву чине прва и друга строфа и у њој је љубав према домовини
представљена као љубав према територији на којој живимо;
2. другу песничку слику чини трећа строфа, а у њој је љубав према
домовини представљена као љубав према свакодневном животу;
 3. четврта строфа је трећа песничка слика и у њој је љубав према
домовини представљена као наша будућност, маштања, снови.
Наставник открива на хамеру песничке слике.

Затим следи анализа композиције песме. Од колико се строфа састоји

песма? Коју врсту строфе препознајемо у песми? Која је врста риме
заступљена?
Песма се састоји од четири катрена (строфе од четири стиха), а рима је
укрштена (римују се први и трећи и други и четврти стих).

Анализу стилских изражајних средстава ученици раде на наставном

листу. Наставник дели ученицима наставне листове и објашњава
захтеве који се на њима налазе. Након што ученици заврше, следи
евалуација садржаја.
Епитети (мртва груда; гвоздена рука; тресак летњих, бесних олуја; мајчин
загрљај; жеље тајне), персонификација (мртва груда која нас гвозденом
руком веже), ономатопеја (радост кад наша звона зазвоне).

На крају часа наставник даје ученицима асоцијацију и кроз игру и

опуштање завршава ову наставну јединицу. Кроз решење ове асоцијације
врши се евалуација садржаја часа. Појмове који су решења колона –
породица, земља, дом, деда повезујемо са коначним решењем –
Завршни део часа – од 5 до 7 домовином. На основу асоцијације закључујемо да је човек својим
минута рођењем, наслеђем, целим својим бићем везан за своју домовину и свој
родни крај.

Наставник ученицима предлаже да код куће науче стихове целе ове песме
или једног њеног дела, или да, евентуално, увежбају изражајно читање
песме. На крају захваљује ученицима на сарадњи и похваљује ученике.
 ИЗГЛЕД ХАМЕРА

„Домовина“ 14. 5. 2019.

Душан Васиљев (1900–1924)
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: родољубива песма
Главни мотив: љубав према домовини
Песничке слике:
1. домовина – љубав према територији на којој живимо
2. домовина – љубав према свакодневном животу
3. домовина – наши снови
Строфа: катрен
Рима: укрштена
Стилске фигуре: епитет, персонификација, ономатопеја

ПРИЛОГ 1

Наставни лист

1. Издвој из песме „Домовина“ све епитете и запиши их на линији испод.

епитети: _________________________________________________________________

2. Подвуци ономатопеју у наведеној строфи.

„Домовина, то су све оне споне
којима нас живот за се спаја;
радост, кад наша звона зазвоне,
топлота мајчиног загрљаја.”

3. Напиши која стилска фигура је заступљена у подвученом стиху.

„Домовина, то није мртва груда
која нас гвозденом руком веже;“

Стилска фигура у подвученом стиху је _________________________.

ПРИЛОГ 2

Фотографије
 ПРИЛОГ 3

Истраживачки задаци Непознате речи

1. Пажљиво прочитајте песму „Домовина“  груда – већи комад земље, грумен

Душана Васиљева.  спона – веза
2. Обратите пажњу на мотиве и главни  разлегнути се – одјекнути, зачути се
мотив песме.  класје – клас, цват у стабљици жита у
3. Издвојте песничке слике. којем се развије зрно
4. Обратите пажњу на композицију песме и  свенути – увенути
стилске фигуре у песми.

ПРИЛОГ 4

Асоцијација

А1 РОДИТЕЉИ Б1 ЗДРАВЉЕ В1 НЕБО Г1 СТАРАЦ

А2 ДЕЦА Б2 ОГЊИШТЕ В2 ОРАЊЕ Г2 УНУК
А3 ФАМИЛИЈА Б3 ТОПЛИ В3 ПЛАНЕТА Г3 ШТАП
А4 ГНЕЗДО Б4 КУЋА В4 СРБИЈА Г4 ПЕНЗИЈА
А ПОРОДИЦА Б ДОМ В ЗЕМЉА Г ДЕДА
ДОМОВИНА