Академско писање 2013/2014

АКАДЕМСКО ПИСАЊЕ

1. Самосталне библиографске јединице су часописи, зборници, монографије итд.

Наслови самосталних библиографских јединица пишу се курзивом.
2. Несамосталне библиографске јединице су све оно што се налази у самосталним
публикацијама. То су: чланци: делови монографије, текстови у зборницима и
часописима итд. Наслови несамосталних библиографских јединица пишу се „под
наводницима“.
3. Фуснота означава белешку – напомену стављену на дно странице књиге или
документа. Фуснота додатно објашњава или упућује на додатно објашњење, а може
да садржи извор или референцу за део текста уз који је постављена. Фуснота је
уобичајно означена индексом1, непосредно иза текста на који се односи.
4. Врсте (подела) фуснота:
 Референцијалне (библиографске, документарне) напомене: навођење
библиографске јединице која се цитира
 Упућивачке (компаративне) напомене: упућују читаоца на неки други извор
– библиографску јединицу
 Објашњавачке (експликативне) напомене: садрже допунска објашњења
5. Позиција фуснота:
 на дну сваке стране
 на крају сваког поглавља
 на крају целе монографије
6. Шта треба да се пише у фусноте?
 Фусноте указују на извор из којег се цитира.
 У фуснотама се аутор позива на друге библиографске јединице да би
поткрепио изнете ставове.
 Фусноте служе за спољње и унутрашње референције.
 У фусноту се уноси цитат који један став поткрепљује, а који би у тексту
само сметао.
 Фусноте омогућују да подробније објасните суд који сте изнели у тексту.
 Фусноте служе и за корекцију изнетих ставова.
1
ФУСНОТА

Учитељски факултет, Београд Страна 1

Академско писање 2013/2014

 У фусноти се може наћи превод неког цитата који је било нужно дати на
страном језику или оригинална верзија цитата који је због захтева текста
било згодније дати у преводу.
 Фуснотама се отплаћују дугови (навести књигу и/или аутора ког смо
цитирали)
7. Закључни рад на тексту треба да садржи:
Садржај (да реченица има смисла, да не буде празна)
Научни стил (термини, описивање, без метафора)
Јасноћа
Концизност
Пазити на граматику и правопис
Закључни рад на целину текста
8. Црта спаја (пише се између речи), цртица раздваја (од, до).
9. Радном библиографијом назива се попис извора, примарних и секундарних, који
се користе током истраживања и током писања рада.
10. Фазе у настанку писаног рада:
o Састављање плана рада
o Писање прве верзије рада
o Читање и исправљање прве верзије рада
o Уношење исправки
o Писање коначне верзије
o Процењивање коначног текста
11. Цитирање унутар текста рада може да се оствари у облику:
 Дословног цитирања (обележава се знацима навода, ако је цитат краћи од 4
реченице, ако је дужи издваја се из текста, смањује се фонт 11 и проред 1)
 Парафразирања (као што је рекао, написао је, тврдио је, установио је итд.)
 Резимеа
12. Две основне препоруке које се односе на стил:
 Стил треба да буде примерен теми, врсти рада, области о којој се пише и
науци којој припада.
 Научни радови пишу се научно – функционалним стилом.

Учитељски факултет, Београд Страна 2

Академско писање 2013/2014

13. Лектор (коректор) је стручњак који побољшава изражавање у рукопису за

штампање и говорење.
14. Магистарска теза (100-200 страна, обрађује ужи проблем, у старом систему
представљала је вежбу за докторску дисертацију).
15. Мастер рад се усредсређује на ужу тему, често има и неко истраживање које се
примењује самостално у раду.
16. Врсте радова према Марији Клеут:
1) Академски радови:
 Писани испитни рад
 Семинарски рад
 Завршни дипломски рад
 Докторска дисертација
2) Научни радови:
 Научна монографија
 Монографска студија
 Приказ или прегледни чланак
 Рецензије
17. Писани испитни рад: израда писаног рада на часу, где је потребно да се у
ограниченом времену да одговор на постављену тему. Подразумева израду плана у
виду теза или писање коначне верзије.
18. Семинарски рад: или реферат, саопштење, есеј, писање различитих радова које је
студент у обавези да уради током школских студија „предиспитне обавезе“.
19. Завршни дипломски рад: има све карактеристике семинарских радова, али се
разликује по комплексности теме.
20. Докторска дисертација/тезе: истовремено и академски и научни рад, самостални
завршни рад студента и завршни део докторских студија.
21. Научна монографија је књига, студија, може бити и докторска дисертација.
Научна монографија је књига која самостално и свеобухватно обрађује одређену
тему из домена неке науке, методолошким поступком примереним својој теми и
прихваћеним у датој науци.

Учитељски факултет, Београд Страна 3

Академско писање 2013/2014

Садржи најмање 50 страница по аутору и уобичајне библиографске податке:

 Име и презиме аутора
 Наслов рада
 Име издавача
 ISBN, импресум
 Текст
 Научну апаратуру

У раду се подразумевају елементи који чине документарну подлогу рукописа

(библиографија примарне и секундарне грађе, фусноте) и резиме, али у обзир улазе
и многи други материјали (регистар, графикон, табеле...)

22. Научна монографија се дели на:

 Монографија међународног значаја
 Истакнута монографија међународног значаја
 Монографија националног значаја
 Истакнута монографија националног значаја
23. Монографска студија: прилог у часопису или некој другој врсти зборника радова.
Садржи по правилу:
Име и презиме аутора
Наслов рада
Сажетак (апстракт)
Кључне речи
Ауторов текст
Коришћену апаратуру
Резиме
24. Приказ или прегледни чланак: научни рад у коме се пише о научној монографији
или монографској студији. Циљ приказа је да прикаже или аргументује начин на
који дело третира тему, а не саму тему, јер ако дескрипција превлада прети
опасност да се приказ претвори у резиме.

Учитељски факултет, Београд Страна 4

Академско писање 2013/2014

25. Рецензије: критичка оцена, мишљење о неком делу. Разликује се од приказа по

томе што мора садржати јасно исказан став да ли се дело препоручује за штампу
или не. Рецезенти се бирају и именују из реда компетентних стручњака уза неку
област. Давањем позитивне рецензије постаје се саучесник у објављивању рада.
Рецензија се вреднује тако што 2-3 доктора потписују монографију.
26. Монографија се вреднује на основу катаголизације које доноси министарство
науке.
27. Есеј: књижевно-научна врста у којој аутор обједињује научни приказ и књижевну
обраду са настојањем да искаже неки став преко теме о којој пише.
28. Елементи научних радова:
o Апстракт (сажетак) и резиме
o Кључне речи
o Индекс (регистар, попис, казало)
o Импресум
o ISBN
o CIP
29. Апстрак (сажетак) и резиме: сажимање опширнијег текста у мању целину.
Њихова функција је да омогући потенцијалном читаоцу да се определи да ли да
чита рад или не.
30. Разлике између апстракта и резимеа су у:
 Позицији у тексту
 Језику којим се пишу

Уколико се одлучи да се апстракт и резиме разликују, у апстракту се акценат

ставља на основну тезу рада и/или сврху истраживања и план истраживања, а у
резимеу се образлажу примењене методе и закључци.

31. У монографским студијама апстракт (сажетак) налази се на почетку испод

имена аутора и наслова рада, језиком којим се пише рад.
32. Резиме се налази на крају рада, може бити и на страном језику. У неким
публикацијама резиме је превод апстракта, исти текст на два језика.

Учитељски факултет, Београд Страна 5

Академско писање 2013/2014

33. Сажимање треба да обухвати:

 Основну тезу рада и/или сврху истраживања
 Предмет истраживања
 Евентуално план истраживања
 Резултати до којих се дошло анализом и интерпретацијом
34. Кључне речи: такође један вид сажимања монографских студија које помажу
потенцијалном читаоцу да се определи за читање текста. Библиотекарима служи за
израду предметног каталога, а корисницима за унакрсно истраживање. Кључним
речима обухватају се појмови битни за разумевање неког рада, они који упућују на
целокупну, специфичну проблематику рада. Кључне речи би требало да буду из
фонда општих појмова, а предност би требало дати устаљеним научним терминима.
35. Индекс (регистар, попис, казало): алфабетски сређен попис одређених феномена,
у научним монографијама има исту функцију коју имају кључне речи у
монографским студијама, да омогући брже и лакше сналажење у публикацији.
36. Индекс се може поделити у неколико врста:
 Индекс малих имена
 Индекс географских појмова
 Индекс стручних термина
 Индекс појмова и/или чињеница које се истражују
 Општи индекс (најмање прегледан, обухватају углавном лична имена,
географске и стручне појмове)
37. Импресум: подаци о штампаном материјалу. Запис који се објављује на почетку
или крају књиге са подацима о књизи, години издања, издавачу, сарадницима,
техничкој опреми, штампању и штампарији. Његов саставни део је, по правилу, и
ISBN.
38. Импресум садржи:
 Назив књиге
 Име и презиме аутора
 Издавач
 Лектор
 Коректор

Учитељски факултет, Београд Страна 6

Академско писање 2013/2014

 Уредник
 Дизајнер
 Штампа
 Тираж
 ISBN
39. ISBN (International Standard Book Number – Међународни стандардни број књиге) је
јединствени идентификатор књига и других омеђених публикација без обзира на
медиј на коме су објављене. ISBN број представља матичну ознаку сваке
монографске публикације.
40. CIP: каталогизација у публикацији (каталошки запис). ЦИП/CIP (Cataloguing in
Publication) – Запис који добијају публикације (монографске, серијске и некњижна
грађа) у штампаној и електронској форми, представља сажету и, у међународним
размерама, унифицирану информацију о библиографским и садржинским
карактеристикама публикације.
41. Ознака међународног стандардног књижног броја састоји се од акронима
енглеског назива ISBN и 13 цифара распоређених у 5 скупина које су међусобно
одвојене цртицом.
 Прву скупину чини троцифрени префикс
 Друга је ознака националне, географске или језичке групе
 Трећа је ознака издавача
 Четврта означава наслов
 Пета је контролни број

Број цифара у трећој и четвртој скупини зависи о плану издавача, односно броју
наслова које издавач намерава објавити.

42. Марија Клеут – цитирање:

Цитирање унутар текста рада:
1) Дословно цитирање
2) Парафразирање
3) Резиме

Учитељски факултет, Београд Страна 7

Академско писање 2013/2014

Цитирање у радовима без посебне библиографије:

1) Фусноте се обележавају бројевима или знаком
2) Знак за фусноту би требало да стоји иза знакова интерпункције
Цитирање у радовима са посебном библиографијом:
Због економичности скраћивања елемената која чине библиографску
јединицу на презиме аутора и годину издања (остало се налази у
библиографији)
43. Мидхат Шамић – цитирање:
Бројни цитати умањују оригиналност. Цитирања треба наводити из прве руке. Ако
се нешто изостави из цитата пише се на следећи начин [...]. У угласту заграду се
ставља и када се нешто дода. Цитат у цитату се обележава апострофима ' .
Подножне напомене (фусноте, белешке):
o Документарне напомене
o Експликативне напомене
o Упутне напомене
44. Ли Куба и Џон Кокић – правила за цитирање:
 Увек укажите на извор цитата
 Направити разлику између кратких и дугих цитата
1) До 4 реда ставити у сам текст са знацима навода „“
2) Више од 4 реда: без навода, увући, једноструки проред и одвојити о
текста са 2 празна поља.
45. Мидхат Шамић – трагање за документацијом:
 3 главне етапе у процесу израде рада:
1) Прикупљање документације (инвенција)
2) Распоред грађе (композиција)
3) Редуковање распоређене грађе (изражавање)
 Извори из којих се црпи грађу:
1) Примарни (из прве руке, оригинална дела из књижевности...)
2) Секундарни (литература о предмету)
3) Перцијални ( популарни чланац и сл.)

Учитељски факултет, Београд Страна 8

Академско писање 2013/2014

 Састављање радне биографије:

Прво прегледати:
1) Енциклопедије (опште, специјални), из њих видети библиографске
2) Разне библиографије (ретроспективне – у докторским тезама, текуће –
има их у научним часописима.
3) Библиотеке и библиотекачки каталози, пописи и индекси.
 Каталози
1) Именски каталог
2) Предметни каталог
3) Стручни каталог
4) Централни каталог
46. Марија Клеут - трагање за документацијом:
Приступ:
 Три врсте грађе:
1) Библиографске белешке
2) Документарне белешке
3) Методолошке белешке
 Научноистраживачки извори деле се на:
1) Примарне, они могу бити: материјални (предметни), писани, традицијски,
библиографија
2) Секундарне , деле се на неколико група: публиковане библиографије, општи
приручници, каталози библиотека, архива и других институција културе,
каталози аудио-визуелних средстава масовне комуникације, електронске базе
података, лична обавештања.
47. Александар Јовановић
 Завршни рад на тексту (ревизија):
1) Садржај: реченице треба да буду јасне, да знате шта говорите, да буду кратке,
да имају смисао.
2) Јасноћа: да не буде јасно само нама већ и читаоцу, ментору нпр. „посебан
однос“ не значи ништа, какав однос?

Учитељски факултет, Београд Страна 9

Академско писање 2013/2014

3) Концизност: сажето, ако нешто треба рећи на 3 стране, може се на 4, али не и на

7, 8
4) Жаргон/свакодневни изрази: НЕ
5) Правопис и граматичке грешке
6) Завршни рад на целини текста: смисао, уклапање, избегавање понављања.
 Форме писања у друштвеним наукама: апстракт, белешке, преглед књиге,
прегледи литературе, цитирање.
 Препоручени текст: Основни текст 12 pt; Цитати, списак литературе 11 pt;
Фусноте 10 pt; Наслов рада 16 pt; Евентуални поднаслови 14 pt;
48. Академско писање: правила о писању стручних и научних радова.
49. Научни часописи из домена друштвених наука:
Зборник Матице српске за књижевност и језик
Гласник Народне библиотеке Србије
Даница, Београд
Школски час српског језика и књижевности
50. Харвард метода: основу те методе чини поступак уметања упутства на
библиографски извор у сам текст што је могуће ближе месту навода, односно
навођење презимена аутора и године публикације у самом тексту, углавном на крају
реченице. Упућивање на извор служи као повезница са целовитим библиографским
записом који се наводи у литератури на крају текста. Ова метода се показала
једноставнијом и практичнијом од алтернативних метода упућивања на изворе.
Оно што је заједничко већини тих алтернативних, данас углавном застарелих
метода је навођење библиографског упутства (референце) у белешци на крају
странице (фусноти) или на крају текста. Овај наставни материјал заснива се на
Харвардском систему реферисања и бележења библиографских извора. Нпр.
,,Мирна времена и сређене прилике чине просечне људе још просечнијима, а бурна
времена и велике промене стварају од њих компликоване природе.“ (Андрић, 1972)2
51. КоБСОН: Конзорцијум библиотеке Србије за обједињену набавку, је нови облик
организовања библиотека Србије. Конзорцијум су покренуле 2001. године водеће
научне библиотеке у Србији.

2
Иво Андрић, Травничка хроника, Просвета, Београд, 1972, стр. 88.

Учитељски факултет, Београд Страна 10

Академско писање 2013/2014

52. Методологија је наука о методама, путевима и начину научног истраживања.

53. Задатак научне методологије је да открије, опише и објасни методе, путеве
научног сазнања, начине долажења до сазнања, начине долажења до истине,
односно решења неког проблема.
54. Методологија се бави: проучавањем метода истраживања, природом и каквоћом
података добијених различитим методама, логиком и разлозима кориштења тих
података у философским, социолошким, научним истраживањима, заправо свим
теоријским истраживањима.
55. Елементи методолошког оквира истраживања:
o Уочавање и формулисање проблема
o Постављање различитих хипотеза, испитивање, истраживање и извођење
последица
o Из формулисаних хипотеза постиже се теоријско решење проблема
o „практична“ примена добијеног решења
56. Пожељна пропорција између дужине закључка мастер рада и главног дела рада
јесте 1 : 10.
57. Референтна литература: све оно што смо цитирали у раду.
58. Релевантна литература: сва она литература коју смо читали.
59. У којим случајевима је потребно користити масна слова (болд) у научном тексту:
 Када се пишу поднаслови
 Када се жели нешто посебно истаћи
 Код писања литературе нпр. Андрић, 1972: Иво Андрић, Травничка хроника,
Просвета, Београд
60. 3 начина навођења библиографије:
1) Иво Андрић, Травничка хроника, Просвета, Београд, 1972.
2) Андрић, Иво: Травничка хроника, Просвета, Београд, 1972.
3) Андрић, 1972: Иво Андрић, Травничка хроника, Просвета, Београд

61. Часопис је периодичка публикација која излази у редовним временским периодима

и најчешће покрива одређено подручје. Разликују се ненаучни и научни часописи.

Учитељски факултет, Београд Страна 11

Академско писање 2013/2014

62. Научни часопис јесте научни рад који излази периодично. Посвећен је научно-
истраживачкој проблематици. Научни часопис издаје реномирани издавач, научно
друштво, научне установе у свету и у земљи. У њему се објављују радови који
садрже научну апаратуру и рецензирани су од стране компетентних стручњака са
научним звањима.
63. Категорије (типови) научних радова у часопису:
 Оригинални научни рад
 Монографска студија
 Прегледни чланак
 Научна критика, полемика и осврти
64. Часописи се деле на:
 Врхунски међународни часопис
 Истакнути међународни часопис
 Часопис међународног значаја верификован посебним одлукама
 Међународни часопис
 Водећи часопис националног значаја
 Часопис националног значаја
 Научни часописи
 Зборници научних скупова
65. Италик словима пишу се:
 Називи табела
 Наслови књига
 Споредни поднаслови, у оквиру поједниних поглавља
 Потписи испод слика
 Апстракти
66. Под радом уметничког и литерарног стваралаштва подразумева се онај рад
преко којег уметник или књижевник индивидуално успева да се естетски изрази
или уобличи мисли и осећања помоћу пластичног облика (сликарство, вајарство,
гравира, фотографија, филм и сл.) говорне или писане речи (поезија, приповетка,
роман, драма) компоновањем или свирањем на неком инструменту (музика),
певањем, рецитовањем, глумом, балетом итд.

Учитељски факултет, Београд Страна 12

Академско писање 2013/2014

67. Под истраживачким радом сматра се онај рад чији је главни задатак прикупљање
познатих научних чињеница и долажење до резултата који се могу, у циљу преноса
научних резултата у пракси, користити без доказивања одређене претпоставке –
хипотезе.
68. Под научним радом сматра се онај истраживачки рад у коме је примењен научни
метод у истраживањима и који открива досад непознате чињенице и релације
објашњава законитости међу појавама
69. Научно-лексикографска или енциклопедијска публикација изузетног
националног значаја јесте речник или енциклопедија која пружа изузетан научни
допринос на националном плану.
70. Научно-лексикографска или енциклопедијска публикација националног
значаја јесте речник или енциклопедија која пружа знатан научни допринос на
националном плану.
71. Есеј (фр. essai - покушај) је књижевно-научна врста у којој аутор обједињује
научни приступ и књижевну обраду с настојањем да изрази лични став према теми
о којој пише. То је обично кратка форма у којој се посматра културни или
друштвени феномен.
72. Есејистичка метода је експериментална, у њој се представљају тезе из различитих
перспектива и размишљања о њима. Тако се читаоцу даје слика мисаоног процеса
од премиса до оцена и закључака.
73. Критичко издање представља најпрецизније и најпотпуније научно издање неког
(књижевног) дела.
74. Циљ критичког издања јесте да представи текст у коначном облику, али и
историју настанка дела, тако да се у њему доносе све варијанте текста, како раније
тако и касније варијанте.
75. Приређивач, на основу прецизних и научних података утврђује које ће издање
дела узети као основно за своје критичко издање и затим га пореди и самерава са
претходним издањима, односно варијантама или издањима истог текста. Уколико је
писац сам дефинисао своје последње коначно издање, онда се поштује воље аутора,
али се у облику коментара износе сличности и разлике са претходним издањима,
као и сви други подаци од значаја за дело.

Учитељски факултет, Београд Страна 13

Академско писање 2013/2014

Самеравање основног са претходним издањима се врши најчешће по свим

аспектима (опис и историја рукописа, пишчеве напомене, верзије текстова, писмо,
околности које су пратиле објављивања, однос првог и потоњих издања, могућа
питања ауторства или коауторства, итд) и у Напоменама се прецизно објашњава
методологија приређивања. Читалац се упућује на сва претходна издања, а детаљно
се објашњава и сама приређивачка апаратура.
76. Предговор критичком издању треба да садржи историју рукописа, опис свих
потоњих издања, прецизне изворе где се и у којим библиотекама чувају, податке о
публиковању, околностима тј. историју текста. На тај начин, читалац захваљујући
критичком издању може да има увид у генезу једног дела и да реконструише све
претходне његове верзије.
77. У оквиру критичких издања сабраних дела једног писца објављују се не само
све његове објављене и завршене књиге, него и незавршени рукописи, белешке,
ауторови преводи, као и они текстови за које поуздано претпостављамо да
припадају аутору, али за то немамо чврстих доказа. После распореда дела по
хронолошком или жанровском принципу у одвојеним књигама се публикује
биографија писца, потпуна библиографија, албум писца са важним фотографијама
које илуструју приватни и професионални живот аутора.
78. Добар и поуздан приређивач критичких издања мора да поседује разнолика и
темељна знања и способности: филолошка, књижевна, историјска, културолошка.
Да има истанчан осећај за лепоту и сложеност књижевног текста, истрајност за
пипав рад на његовој реконструкцији, интуицију без које нема најдубљих увида,
али и целовит поглед на књижевни и културни контекст у којем је дело настајало.
79. Значај критичких издања за науку у књижевности: Без критичког издања се не
може озбиљно проучавати дело једнога писца, пишчева радионица и поетика, нити
његово место у развоју књижевности. Критичка издања мера су зрелости науке у
књижевности, али и националне културе уопште.
80. Дипломски рад (Еко Умберто) је писани састав, просечног обима између сто и
четири стотине куцаних страна, у коме студент обрађује тему која је у уској вези с
предметом студија.

Учитељски факултет, Београд Страна 14

Академско писање 2013/2014

81. Написати дипломски рад значи (Еко Умберто):

 Прецизно формулисати тему
 Прикупити грађу за обраду теме
 Организовати грађу по неком редоследу
 Проучити тему из примарних извора, у светлу прикупљене грађе
 Дати форму и органски повезати сва изнета гледишта
 Изложити грађу тако да читалац разуме шта сте хтели да кажете
82. Правила за избор теме за дипломски рад (Еко Умберто):
Тема мора одговарати интересима кандидата
Извори на које се кандидат упућује морају бити доступни
Извори на које се упућује морају бити употребљиви
Методолошки оквир истраживања мора бити усклађен са искуством
кандидата
83. Колико времена треба одвојити за писање дипломског рада (Еко Умберто): не
мање од 6 месеци, не више од 3 године.
84. Истраживање има научни карактер ако (Еко Умберто):
o Истражује се један препознатљив предмет, дефинисан тако да га и други
могу препознати.
o Истраживање о одређеном предмету мора да саопшти оно што још нико није
рекао или да кроз једну другачију оптику сагледа оно што је већ речено.
o Истраживање мора користити другим
o Истраживање треба да пружи елементе за потврду или негацију изнете
претпоставке, и на основу тога понуди разлоге за њен даљи живот у јавности
85. Врсте цитата (Еко Умберто):
 Цитира се текст који се затим тумачи
 Цитира се текст као потврда сопственог тумачења
86. Правила за цитирање (Еко Умберто):
 Правило 1: Одломке који су предмет аналитичког тумачења треба цитирати
у разумном опсегу
 Правило 2: Критичка литература се цитира само када својим ауторитетом
поткрепљује или потврђује неку нашу тврдњу

Учитељски факултет, Београд Страна 15

Академско писање 2013/2014

 Правило 3: Цитат подразумева да делите мишљење аутора, изузев ако

одломку не претходе и за њим следе критичке опаске
 Правило 4: Сутор и штампани извор сваког цитата морају бити јасно
препознатљиви
 Правило 5: За цитате из примарних извора је најбоље користити критичка
издања. Кад су савремени аутори у питању најбоље је цитирати прво или
последње. Прво, ако су остала само прештампана, а последње ако је
допуњено или осавремењено.
 Правило 6: Када се проучава страни аутор, цитати треба да буду на
оригиналном језику. Ово је правило обавезно ако је реч о књижевним
делима.
 Правило 7: Позивање на аутора и дело мора бити јасно
 Правило 8: У случају да је цитат краћи од 4 реда, може се навести у пасусу
под наводницима. Ако је цитат дужи смањује се фонт на 11, проред на 1
 Правило 9: Цитати морају бити верни. Речи се морају писати онакве какве
су. Не смеју се испуштати делови текста а да се не означе: за означавање
изостављених речи користе се три тачке на месту изостављеног текста.
Уметања нису дозвољена: сваки наш коментар мора да се појави у заградама.
И подвлачења која нису ауторова него наша мрају се означити.
 Правило 10: Цитирати је као сведочити једном процесу. Морате увек бити у
стању да прибавите сведочења и докажете њихов кредибилитет. Зато
упућивање на један цитат мора бити тачно и прецизно (не цитира се један
аутор без наслова дела и ознаке странице), а извор доступан свима.
87. Парафразе су резимиране основне идеје аутора, односно понављање ауторових
мисли својим речима.
88. Плагијат јесу цитати без наводника и издвајања.
89. Како наводити библиографске податке КЊИГЕ (Умберто Еко):
 Презиме и име аутора (или више аутора, или приређивача уз евентуално
помињање псеудонима или грешком приписаних дела).
 Наслов и поднаслов дела
 („Едиција“)

Учитељски факултет, Београд Страна 16

Академско писање 2013/2014

 Број издања (ако их има много)

 Место издавања: ако у књизи није наведено написати с.л.
 Издавач: ако у књизи није наведено изоставити ову одредницу
 Датум издавања: ако у књизи није наведено написати с.д.²
 Евентуалне напомене о скоријем издању које је коришћено
 Број страна или број томова из којих се дело састоји
 Превод: ако је наслов био на страном језику, а постоји српски превод, уноси
се име преводиоца, наслов српског превода, место и датум издавања, број
страна)
90. Како наводити библиографске податке ЧЛАНКА ИЗ ЧАСОПИСА (Умберто
Еко):
 Презиме и име аутора
 „Наслов чланка или поглавља“
 Назив часописа
 Том и број свеске
 Месец и година
 Странице на којима се појављује чланак
91. Како наводити библиографске податке ПОГЛАВЉА У КЊИГАМА,
КОНГРЕСНЕ СПИСЕ, ОГЛЕДЕ У ЗБОРНИЦИМА РАДОВА РАЗЛИЧИТИХ
АУТОРА (Умберто Еко):
Презиме и име аутора
„Наслов поглавља или огледа“
Име приређивача зборника
Наслов зборника радова
Број свеске у којој се налази наведени оглед
Место, издавач, датум, број страна као у случају књига само једног аутора
92. Стилови цитирања:
o АПА стил
o Чикаго стил
o MLA
o АМА

Учитељски факултет, Београд Страна 17

Академско писање 2013/2014

o NLM
o CSE/CBE
o Харвард
o Оксфорд
93. АПА стил: Стил цитирања који је развило Америчко удружење психолога
(American Psychological Association - APA). Користи се највише у друштвеним
наукама.
94. Чикаго стил: Данас врло чест у домаћој продукцији, нарочито у области
друштвених и хуманистичких наука.
95. MLA: Стил развијен од стране Modern Language Association највише се користи у
књижевности и лингвистици. Иако приручници "The MLA Handbook for Writers of
Research Papers" и "MLA Style Manual and Guide to Scholarly Publishing" нису
доступни у слободном проступу, на интернету могу се пронаћи примери овог стила.
96. AMA: Стил који се највише користи у медицини, креирала га је Америчка
медицинска асоцијација (American Medical Association).
97. NLM: Стил коришћен у медицинским наукама који је развила Национална
медицинска библиотека (National Library of Medicine). Приручник је доступан у
слободном приступу.
98. CSE/CBE: Овај стил је развио Савет научних издавача (Council of Science Editors),
непрофитне организације која жели да помогне научно издаваштво. Када је
основан, Савет је носио назив Council of Biology Editors, те отуд и скраћеница CBE.
Најновије, седмо издање приручника који издаје Савет није у слободном приступу.
99. Харвард стил: цитирања подразумева коришћење кратких напомена у тексту, које
упућују на детаљан опис референце на крају рада.
100. Оксфорд стил: Стил углавном коришћен у хуманистичким наукама.
Наведени линк на сажет начин приказује одлике овог стила.
101. Да ли је пожељно да се користи више стилова цитирања у једном раду?
Који год стил цитирања да изаберемо, најважније је да се он користи доследно,
односно да референце које смо навели у фуснотама и библиографији имају
истоветан, уједначен начин приказивања података. Треба да се користи само један
стил цитирања ради лакшег идентификовања цитиране публикације.

Учитељски факултет, Београд Страна 18