Treće predavanje

Skripta
Наставна средства
Наставна средства су предмети, апарати, цртежи и сл. који су специјално намењени
настави.
Има више класификација наставних средстава, а једна од њих је на:
- демонстрациона средства
- средства за самостални рад

18. Уџбеници и њихова примена у настави

Наставни план и програм помаже наставнику да организује наставни процес и дају
садржај образовања, а уџбеник је књига којом се служи ученик и која се ради према
датом плану и програму за одређени предмет и за одређени разред. Требало би да
уџбеник и наставни програм чине једну целину.
Писање уџбеника је веома сложен посао. Поред усаглашавања са наставним програмом
треба да се води рачуна и о наставној пракси. Уџбеник мора да буде прилагођен
узрасту ученика садржајем, језиком и обрадом. У добром уџбенику садржај се одабира
према логично тачним и идејно исправним критеријумима. Излагање градива је
систематско и јасно, а илустрације, слике и цртежи у складу са текстом. Уџбеник се
не пише тако да од ученика тражи да запамте готова знања, него се у њему градиво
излаже проблемски, да би се ученици навикли на самосталан рад, да би се оспособили
да самостално решавају одређена питања. Вежбе, задаци и питања у уџбенику морају
бити састављени тако да подстичу ученике на размишљање, да код њих развијају
интересовање за дату материју.
Наставник је дужан да у наставном раду користи убенике и друге књиге и да упућује
ученике како да их користе. Често се догађа да већина ученика у одељењу неке
уџбенике ретко кад и отвори, па су на крају школске године нови као да су тек
допремљени из књижаре. За то је крив наставник.
Ученици морају бити адекватно припремљени да самостално и ефикасно користе књигу.
Ако наставник навикне ученике да правилно користе уџбенике, они ће уз помоћ онога
што су слушали на часу лакше савладати садржаје предвиђене програмом.
При упућивању ученика на уџбеник наставник мора да буде опрезан. Ако је уџбеник
шири од програма, он неће тражити од ученика да читају и уче све текстове. Уколико
су неки текстови преопширни, упозориће да читају само оно што је неопходно.
Ако је градиво у уџбеницима рашчлањено по логичким целинама, то ће ученицима
олакшати рад. Њима се мора скренути пажња да се највише концентришу на дефиниције и
нагласити важност питања и задатака датих на крају штива. Ако их успешно реше,
значи да су добро разумели и савладали градиво. У уџбеницима постоји више врста
дефиницја, нпр. лексичке, енциклопедијске и др. У лексичкој дефиницији кратко се
објашњава значење неке речи, а најчешће се налази на крају уџбеника, у речнику мање
познатих речи и појмова. Догађа се да у речнику не нађу место све непознате речи из
уџбеника. У том случају изостављене речи морају објаснити наставници пре читања
текста. Енциклопедијске дефиниције тумаче значења речи у ширем тексту, где се
износе најбитније особине праве дефиниције, али и многа мање важна својства и
значења. Енциклопедијска дефиниција је опширна али може бити и непотпуна, па се
ученицима пружа прилика да на основу бројних споредних података сами дођу до
дефиниције.
Стварању навике читања и самосталног рада доста ће допринети и други штампани
извори, не само уџбеници, ако наставник упућује ученике да их читају и ако их
некада у наставном процесу и сам користи ради савлађивања наставног програма.
Ученици треба да схвате да све знање није концентрисано у њиховим уџбеницима и да,
поред уџбеника, користе и друге изворе информација.

Vaspitna funkcija
Ako ovu funkciju određujemo na osnovu odlomka iz dela Robinzon Kruso, učenike
možemo navesti na zaključak da i onda kada se nađu u bezizlaznoj situaciji, ukoliko
ulože određeno znanje, energiju odnosno, ako stiču znanja o svetu koji nas
okružuje, mogu da prežive odnosno uspešno da nastave da žive.
Osim obaveznih tekstova u korpusu za 5. razred su i dodatni tekstovi (tekstovi iz
dodatnog korpusa) te mi sa spiska tih dela biramo one tekstove za koje smatramo da
će najbolje uticati na đake.
Reč je o sređivanju udžbenika i o tome da u isti treba ako ga mi uređujemo, da
uključimo što više tekstova kako bismo omogućili učenicima da u toj svojoj osnovnoj
najvažnijoj školskoj knjizi pronađu izbor iz svih tekstova pa da oni u dogovoru s
nastavnikom na času označe broj tekstova koji program predviđa.
Program za 5. razred koji tek treba da bude usvojen i biće usvojen, predviđa
dopunski izbor lektire.
Tekstove možemo odabrati prema afinitetima uzrasta kojem je udžbenik namenjen.
Pošto konkretno govorimo o petom razredu, to mogu biti tekstovi o suočenju sa
životnim nedaćama i kako se one mogu pobediti (Prva zarada drvene Marije) ili neki
tekst o selidbi ako polazimo od pretpostavke da su se oni susretali s tim
odvajanjem od kraja u kom su živeli, suočivši se s gubitkom prijatelja i jedne
sigurnosti.
Nama kao nastavnicima, program dozvoljava da ukoliko piše - izbor iz tekstova -
sami osmislimo koju bismo priču sa učenicima tumačili na času, a onda će tumačenje
te priče, njih podstaći da delo pročitaju u celosti.
Isti slučaj je i s bajkama. U programu je i Cankareva Desetica, Hobit - Tolkin,
Vida Ognjenović Putovanje i putopis itd.
Tekstovi su birani prema afinitetima savremenog mladog učenika i ti tekstovi su
odabrani s namerom i želju da učenike podstaknu.
Kada biramo tekstove za udžbenik, nailazimo na jedan ograničavajući faktor koji je
uveden 2015. godine kada je usvojen tzv. plan udžbenika koji je definisao broj
strana koji svaki udžbenik može da sadrži.
Čitanka za 5. razred po tom zakonu može da ima 220 strana.
Metodička aparatura je književni tekst koji obavezno mora da sadrži zadatke za
obrađivanje i tumačenje teksta tj. zadatke za istraživačko čitanje i tumačenje.
Njihov zadatak je da podstaknu učenike (rečnik je primeren senzibilitetu, znanju i
predznanju učenika) da nakon što pročitaju tekst odgovarajući na te podsticaje
zapravo tekst tumače.
Ti zadaci sadrže i pitanja, ali i podsticaje koji se u metodici zovu saradnički
imperativi.
To su one rečenice koje počinju sa: zapazi npr. na koji način je pripovedač opisao
svoje iskustvo iz rata.
Uoči kojim je rečima on opisao izgled...
Treba da kombinujemo pitanja i ove rečenice koje se završavaju tačkom koje počinju
sa: zapamti, uoči, objasni, obrazloži itd. da ne bi osećali stalni pritisak zbog
neprestanih zahteva upućenih ka njima.
Osim tih pitanja, svaki književni tekst treba da prate objašnjenja manje poznatih
reči.
Ona se nalaze sa strane na margini i obično su pisane po standardu kvaliteta
udžbenika
koji je propisao da se manje poznate reči nalaze na strani gde se pojavljuju, u
ravni gde se pojavljuju kako se ne bi gubila recepcija čitanja i tako je u svim
udžbenicima koji su objavljivani od 2010. godine.
Ocenjivači udžbenika gledaju da li se nalaze ove reči na toj strani, čak idu dotle
da gledaju kojim redosledom stoje te reči.
S druge strane, udžbenici nastali pre 2010. godine, imaju rečnik na dnu strane ili
na kraju udžbenika.
Treća metodička aparatura koju čitanka sadrži je objašnjenje književnoteorijskih
pojmova koji su propisani datim programom.
U 5. razredu imamo npr. da učenici od književnoteorijskih pojmova usvoje šta je to
lirski subjekt i da naprave razliku između pesnika i lirskog subjekta.
Ako smo mi ti koji priređujemo udžbenik, moramo da gledamo koji to književni tekst
reprezentuje tu razliku.
Ako recimo želimo da učenici usvoje onomatopeju, onda npr. u programu je bila pesma
Pokošena livada, u kojoj piše:
livada kraj reke spava,
zrikavci tužno zriču
Nema boljeg primera onomatopeje.
U drugom stihu imamo onomatopeju, a u prvom personifikaciju što je idealno da se
uoči slikovitost.
A lirski subjekt, učenik će dobro shvatiti ako se opredelimo za Šašavu pesmu Mike
Antića ili Plavi čuperak jer je njima lako da razumeju da je ove dve pesme napisao
pesnik koji je muško, pa će ih zbuniti to što pesmu ne govori on već devojčica.
Oni će uočiti da se ta devojčica u književnoteorijskom pojmovniku naziva lirskim
subjektom. Pesnik je nju oživeo.
A na nekom proznom tekstu oni treba da uoče razliku između pripovedača (naratora) i
pisca npr. Stevan Raičković u Prvoj zaradi drvene Marije piše da se on seća tih
događaja, ali pošto je dečak narator mi ne znamo da li je to baš Stevan ili neki
drugi dečak.
U čitanci se ti pojmovi nalaze iza teksta.
Pošto je učenje i usvajanje povezano sa podsećanjem i ponavljanjem, u pojedinim
udžbenicima nalaze se i te aparature -
da se podsetimo
to je dobro jer na taj način pomažemo učenicima da ono što su u prethodnom razredu
naučili, da se podsete i primene na tekstu koji su sad pročitali.
Sećaš se da smo u 5. razredu tumačili pesmu Selo Jovana Dučića
Naučili smo da se strofa od 4 stiha naziva katren a od 3 stiha, tercet.
Obrati pažnju na broj strofa u npr. Petrarkinom kanconijeru.
Zapazi koliko ima katrena
terceta
i onda kažemo:
Pesma koja se sastoji od 2 katrena i 2 terceta, naziva se sonet.
Sve ovo ide postupno.

Čitanka mora da ima i ilustracije, fotografije pozorišnih predstava itd. i te

fotografije ne bi smele da seku književni tekst da ne bi remetile recepciju.
Ako se osmišljavaju ilustracije, one bi trebalo da se nađu ili na kraju odlomka jer
će učenik npr. u pripoveci Agi i Ema zamisliti likove na svoj način, a opet će ih
ilustrator zamisliti na svoj i kako bi učenici videli Agija i Emu onako kako ih je
ilustrator zamislio, to bi poremetilo njihov doživljaj,
a poenta je smisao njihove unutrašnje čulnosti, doživljaj teksta.
S učenicima potom možemo komentarisati koliko je ta ilustracija slična ili se
razlikuje od njihovog dožživljaja Agija i Eme.
Korelacija između likovne umetnosti i književnog teksta se ostvaruje na taj način,
pa im možemo i prezentovati portrete nekih pesnika ili pisaca o kojima je reč.
Još jedan tip ilustracija, funkcionalna ilustracija, podstiče čulnost učenika.
Jasno nam je da učenici nemaju predstavu o tome kako izgledaju recimo odevni
predmeti ljudi koji su živeli u prošlosti. Oni se mogu zapitati šta su to opanci,
kako su oni izgledali, šta je dolama, čakšire, toka, fes itd.
Metodom pokazivanja i zapažanja u udžbeniku mi to ostvarujemo uz pomoć ilustracija
ili fotografija na kojima su svi ti odevni predmeti obeleženi i takva je
ilustracija višestruko funkcionalna i poželjna u udžbenicima jer na malom prostoru
daje mnogo informacija.
Standardi kvaliteta predviđaju da svaka lekcija mora da ima ključne reči.
To spada u naučnu aparaturu.
i tih ključnih reči ne sme da bude mnogo, najviše do 8
I pre teksta se mogu naći neke metodičke radnje:
uvodno motivisanje ili uvodno lokalizovanje
Npr. uvodno lokalizovanje bi bio opis recimo ispomaganja naših predaka u
zemljoradničkim, poljopriprednim radovima, moba itd.
i takav uvod priprema učenike da razumeju sadržaj književnog teksta koji će
pročitati.
Ili ako radimo Robinzona, radimo samo odlomak te im moramo opisati radnju.
Uvodno motivisanje funkcioniše recimo na identifikaciji učenika s piscem i na
osnovu toga dolazi to motivacije da se tekst pročita.
Ili npr kada se pesnik recimo Ivan V. Lalić obraća čitaocu
Leta smo pre rata provodili na Divčibarima...
Uvodno motivisanje tj. lokalizovanje uvodi se tamo gde se smatra važnim ili da nam
pomogne da razumemo književni tekst (to je uvodno lokalizovanje),
ili da ih dodatno podstaknemo da neki tekst pročitaju.
Primer uvodnog motivisanja kada se oslanjamo na čitalačko iskustvo učenika:
Dečak i pas, čita se u 5. razredupa ih privlačimo da u 7. razredu pročitaju Rane
jade.
Čitanka može da sadrži različite zanimljivosti u kojima se ostvaruju korelacije
npr.
ako radimo pesmu Uroš i Mrnjavčevići, logično je da ćemo im dati neke informacije
iz istorije da bismo mogli da uočavamo razlike i sličnosti istorije i umetničkog
oblikovanja teme.
U tim zanimljivostima, mogu se naći i neki tekstovi iz časopisa ili enciklopedija,
dakle, to su dodatni tekstovi kojima se proširuje znanje.
U udžbeniku možemo im zadati i domaće zadatke npr. da napišu sastav, da se pripreme
za neku novu vežbu, da urade zadatke iz radne sveske.
Oni mogu biti naznačeni kao domaći zadaci, mogu imati nacrtanu kućicu što je znak
da treba te zadatke da urade kod kuće, mogu da se zovu: stvaralački zadaci.
Njima se podstiče njihovo stvaralačko i istraživačko delovanje tj. aktivnosti. To
je nešto što njih podstiče na originalnost.
Čitanke imaju i zvučni zapis (zvučne čitanke) na cd-u
Sada se radi na tome da udžbenici imaju uz sebe i tzv e udžbenik koji pruža
obogaćeni PDF digitanni sadržaj.
fotogalerija, film...
Na kraju svakog poglavlja nalazi se sistematizacija koja treba da rezimira saznanja
o tekstu
npr. pogledaj tabelu
pa imamo tabelarno popisane književne rodove i vrste: šta čini liriku, epiku i
dramu
ili pitanja i zadaci, ili tekstualni deo kao rezime lekcije, sažete osnovne
informacije.

Čitanka ima i impresum. To je strana (lična karta čitanke") ko su autori,

recenzenti, lektura, ilustracije, grafički oblikovao udžbeniku, izdavač, kada je
knjiga objavljena, ko je odobrio udžbenik...
Na kraju knjige, nalazi se indeks: popis svih pojmova sa stranom gde se javljaju
Beleška o autoru se može naći i na kraju knjige.
To je struktura čitanke za osnovnu školu.
Svako poglavlje treba da sadrži tekstove srodne po temama i motivima npr. poglavlje
Pogodi kako se raste...
i tu su uvršteni svi tekstovi u kojima se radi o odnosu dece i njihovih roditelja_
uspavanke, porodične pesme, Prva brazda, Prva zarada drvene Marije, Agi i Ema,
Kirija-Nušić, Desetica-Cankar, Šašava Pesma, Moj otac tramvaj vozi...

Srednjoškolski udžbenik
Književno-istorijski princip konstruiranja čitanke.
U udžbeniku za 1. i 4. razred jedino postoje odstupanja od tog književno-
istorijskog pristupa.
1. razred: Uvodno poglavlje: Podaci iz uvoda u proučavanje književnog dela
Učenici stiču osnovna znanja o karakteristikama lirike, epike drame i ovo poglavlje
počiva na žanrovskom principujer se u tom prvom segmentu nalaze lirske, epske i
autorske pesme pa onda klasifikujemo kako se narodne pesme dele, njihove
karakteristike.
Potom, epske pesme: Banović Strahinja, Bajka Zlatna jabuka i devet paunica,
pripovetka: Prvi put s ocem na jutrenje i zbirku poetizovane proze Danila Kiša-Rani
Jadi.
Dakle, na osnovu tih tekstova radimo odlike narodnih pesama, bajki, narodnih i
autorskih novela i poslednji segment tog poglavlja se odnosi na dramu.
4. razred: Učenici u prvom segmentu uče osnovne podatke o teorijama tumačenja
o unutrašnjim i spoljašnjim pristupima i tu imamo 1 segment gde oni saznaju više o:
pozitivizmu, teoriji recepcije, strukturalizmu, američkoj novoj kritici itd.
Taj segment je obuhvaćen samo prvim poglavljem čitanke, a nadalje se sve bazira na
književno-istorijskom pristupu-pa rade 20. vek i dolaze do 21. veka.
Što se tiče aparature, ista je kao i u osnovnoj školi s tim što se uključuje još 1
segment a to su tekstovi iz sekundarne literature, različite kritike, studije...
Veća je zastupljenost umetničke reprodukcije nego u osnovnoj, a ilustracija je
manja.
ČItanka za 4. razred srednje škole može najviše imati 400 strana...
Vežbe:
1. Na koji način je sklopljen udžbenik?
2. Šta sadrži od aparature?
Govorićemo i o gramatici i o radnoj svesci.
3. Kakve su ilustracije
4. Kako je koncipirana knjiga i sve ostalo...

Postoje 3 nivoa obrade književnog teksta:

1. Osvrt: Sagledavamo utiske, doživljaje, raspoloženja koja je književni tekst
pobudio kod učenika
2. Prikaz: pod prikazom se u metodici podrazumeva tumačenje dominantnih
stvaralačkih postupaka u tekstu, ali ne celovita obrada svih segmenata
ono što je dominantno, te segmente sagledavamo npr. likove, jezičko-stilske
postupke itd.
3. Interpretacija: najsloženiji nivo obrade. Porazumeva da sagledavamo delo u
celosti: utiske, literarne probleme i oblike kazivanja, važne tekstovne celine.

Gramatika:
U 5. razredu se gradivo uvodi postupno. Na samom početku se uče padeži i njihova
osnovna značenja, zatim subjekat, objekat i predikat i skroz je u redu da im kažemo
da akuzativ ima funkciju pravog objekta, ali ne i to da lokativ ima funkciju
nepravog objekta jer će oni tek kasnije naučiti šta je nepravi objekat.
Tek kada budemo obrađivali nepravi objekat, možemo reći, lokativ u sledećim
primerima ima značenje nepravog objekta.
Ista je situacija s imenskim delom predikata-
učenici su o subjektu učili u 3. i 4. razredu pa možemo reći da nominativ obično
ima funkciju subjekta
ali ne možemo reći da ima funkciju imenskog dela predikata jer oni za to nisu čuli
a učiće za mesec dana kada budu učili službu reči i tada će naučiti da postoji
imenski predikat i kako se on gradi.
To je horizontalno povezivanje gradiva.
Ali, treba da povezujemo i gradivo iz gramatike i iz pravopisa npr.
uče vokativ: nauče da je za dozivanje, obraćanje, povezuje se s književnim tekstom:
Oj Karlovci mesto moje drago
uoče da se zapeta uvek koristi i nećemo čekati da dođemo do segmenta jezičke
kulture odnosno pravopisa da im pomenemo da tu uvek ide zapeta, ali kada do tog
odeljka dođemo, ponovićemo tu činjenicu i na taj način ćemo doći do obnavljanja i
trajnosti znanja usled toga.
To se zove horizontalno i vertikalno povezivanje gradiva.
Zapravo u jezičku kulturu ne ulazi pravopis već kako se piše pismo, poslovno i
privatno, učili su da pišu vest, da prepričavaju iako su to učili ranije...
Kasnije uče kako da pišu svoju biografiju, molbu, žalbu.

Radna sveska
Ona služi za obnavljanje i proveravanje znanja ili za rad na času ili za samostalan
rad.
U njoj se možemo naučiti funkcionalnoj pismenosti-primeni jer postoje instrukcije
kako se popunjava uplatnica u pošti i slično.
Ono što nije moglo da stane u čitanku, a zanimljivo je i nije isključivo književni
tekst npr. neki tekst iz naučno-popularne literature, stavimo u radnu svesku.
Važno je da radna sveska ima rešenja jer je to udžbenik samog učenika, oni će uz
nastavnika naučiti da nije stvar u tome da prepišu, da je bitan njihov stav i važno
njihovo mišljenje pa bilo ono i pogrešno. Treba da uče da bi bogatili svoja znanja.
Nekada i pogledavši u rešenje shvatimo ili usvojimo neku jezičku pojavu mnogo bolje
tada kada nam je koncentracija jaka nego da čekamo da dođemo na čas itd.