7.

Kognitivistički pristup učenjuKratkoročna radna memorija

Informacija koja posle prolaska kroz senzorni registar,

Zadržana dolazi u drugi podsistem u: kratkoročno tj. Radno pamćenje.

Taj sistem odgovara laičkom shvatanju svesnosti tj. Onome čega smo u nekom momentu svesni.

Ta vrsta pamćenja se zove: krtkoročno pamćenje, jer se informacije tu zadržavaju kratko, osim ako ne
počnemo da ih prerađujemo tj. Ako ne aktiviramo učenje – proces učenja.

Zato se to i zove ,,radno pamćenje.

Na tom nivou se odvija proces obrade informacija, da bi se pohranile u ,,dugoročno pamćenje.

Informacije, osim iz ,,senzornog registra,

Ulaze u ,,radno pamćenje

I iz ,,dugoročnog pamćenja.

To je proces dozivanja već pohranjenih informacija,

A njih onda upoređujemo sa svežim informacijama da bismo ih uklopili u složene kognitivne šeme.

Informacije koje dolaze iz ,,dugoročnog pamćenja, nam pomažu da analiziramo i tumačimo novopristigle
informacije npr.

Na pijaci vidimo nepoznato voće, pokušaćemo da dozovemo iz dugoročnog pamćenja informacije o

raznom egzotičnom voću da bismo otkrili odakle ovo voće stiže i kakav bi ukus moglo da ima.

Ako ne upotrebimo svesni napor, informacija se u ,,kratkoročnom pamćenju zadržava jako kratko, oko
20 sekundi npr. Broj telefona dobijen preko telefona, zadržaćemo u pamćenju otprilike toliko koliko nam
treba da ga zapišemo ili okrenemo. Ako tada ne možemo da nađemo olovku, broj ćemo zadržati u
pamćenju samo ako ga neprestano ponavljamo.

Ponavljanje je važno za učenje. Što duže neka informacija ostaje u ,,radnom pamćenju, veće su šanse da
ćemo uspeti da ih prenesemo u ,,dugoročno pamćenje.

Ako nas u ponavljanju nešto prekine, pre nego što smo uspeli tu informaciju dovoljno puta da ponovimo,
da bi prešla u dugoročno pamćenje, verovatno ćemo je izgubiti u nepovrat.

Kratkoročno pamćenje ima ograničen kapacitet.

U radnom pamćenju možemo da baratamo sa oko 7 informacija u isto vreme.

Jedinične informacije ne moraju biti pojedinačne informacije ili reči. Mogu to biti nizovi brojki koje
pamtimo kao celinu npr. Neka godina ili cela rečenica.

Mogućnost da se pojedinačne informacije povezuju u veće skupove,

Omogućava da se kapacitet radnog pamćenja proširi npr.

Jednim čitanjem možemo zapamtiti oko 7 jednocifrenih brojeva,

Ali i oko 7 dvocifrenih brojeva: praktično duplo više cifara! Zbog manjeg opterećenja ,,radnog pamćenja,
lakše pamtimo brojeve telefona ako su podeljeni u grupe od po 2 ili 3 broja, jer tako, umesto 7 zasebnih
informacija, pamtimo samo 3.

Bićemo još bolji u kratkoročnom pamćenju, ako informacije uspemo da povežemo sa nekim dobro
pohranjenim informacijama iz drugoročnog pamćenja.

Ako broj telefona možemo da povežemo s nekim značajnim datumom, bez mnogo ponavljanja ćemo ga
uspešno prebaciti u dugoročno pamćenje.

Npr. Prvi deo broja telefona je godina mog rođenja, drugi deo je datum maminog rođenja...

Kad se uče informacije različite veličine, ispitanici konstantno u proseku pamte od 6 do 8 informacija, ali,
obim pamćenja se menja od veličine pojedinačne informacije npr.

Čitali su niz slogova od po 3 glasa: zapamtili su u proseku 7 slogova

Ali, kad su ti slogovi grupisani u smislene, dvosložne reči: ponovo su mogli da zapamte oko 7 reči tj. 14
slogova

Grupisanje građe u smislene celine, omogućava zapamćivanje sve više jediničnih elemenata slogova.

Kod nas postoje razlike u kapacitetu radnog pamćenja, a to zavisi od:

Uzrasta, misaonih sposobnosti, predznanja, iskustva...

Deca mlađeg uzrasta, slabijih misaonih sposobnosti imaju i manji kapacitet radnog pamćenja, i jer
nemaju razvijene strategije za proširenje kapaciteta.

Ako u nekoj oblasti već imamo znanje pohranjeno u dugoročnom pamćenju, tada ga možemo direktno
uključiti u obradu koja se dešava u radnom pamćenju, da tako ne smanjimo kapacitet radnog pamćenja
npr.

Znamo dobro kako se u engleskom gradi neko gramatičko vreme, govorićemo jezik tečnije. Sav prostor
radnog pamćenja ćemo moći da iskoristimo za pronalaženje odgovarajućih reči.

Građenje vremena ćemo primeniti automatski, a prisećaćemo se reči...

Efekat prvenstva: tendencija boljeg zapamćivanja početnih informacija u nizu

I Efekat novosti: bolje pamćenje poslednjih informacija u nizu,

Prema ovom modelu, početni elementi u nizu bolje se pamte jer su najviše puta ponovljeni pa su se već
preselili u dugoročno pamćenje,

A poslednji elementi se bolje pamte jer se u vreme prisećanja jošuvek analaze u radnom pamćenju pa su
direktno dostupni.

Kad pripremamo nastavu, moramo voditi računa o ograničenom kapacitetu radnog pamćenja i planirati
kako ta ograničenja da zaobiđemo.

1 Čas se ne sme opteretiti sa previše novih informacija koje uz to i nisu dovoljno jasno povezane npr.

Kada ih učimo da koriste simbole manje od, i veće od, u matišu, prvo nek to vežbaju na malim brojevima
koje dobro poznaju tipa do 20, a tek kasnije da pređu na brojeve do 100 ili još veće. U suprotnom,
preterano opterećenje novim simbolima, i previsokim brojevima, izazvaće blokadu radnog pamćenja i
zbunjeno dete će odustati od učenja.

Kada uvedemo novi pojam, deci treba da damo vremena da ga temeljno obrade u kratkoročnom
pamćenju npr.

Da tražimo da navedu neki primer za taj pojam, ili da se sete sličnog pojma, ako ne ostavimo vremena za
obradu informacija u kratkoročnom pamćenju, nova informacija će trajno istisnuti prethodnu koja još
nije preneta u dugoročno pamćenje.

Decu možemo direktno naučiti kako da bolje organizuju pojedinačne informacije onako kako će im
povećati kapacitet radnog pamćenja.

Ali i da ih upozorimo, da neke veštine ili znanja treba uvežbati do automatizma npr. Tablica množenja,
jer će tako u radnoj memoriji ostati više mesta za rešavanje problema.