Универзитет у Београду

Филолошки факултет

Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима

Методичка пракса, 05

1 часа
предавања

2 часа вежбања

6 ЕСПБ

Шифра
Методичка пракса 06 предмета:

Дневник хоспитовања 0906057

2014/2015.

Проф. др Љиљана Бајић

Мр Наташа Станковић Шошо

Студијски програм:

Српска књижевност и језик са компаратистиком

Име и презиме студента: Ана Јовчић

Број индекса:201500175

Област:Књижевност

Наставна јединица:Данило

Киш Дечак и пас

Тип часа:Обрада

Облик рада:Фронтални

облик рада

Наставне методе:Монолошка

метода, дијалошка метода,

текстовна метода, анализа и

синтеза

Наставна средства:Исписана

табла, ученичке читанке

Корелација:Унутарпредметна

корелација са претходно

прочитаним делима
Школа:Основна

школа „Младост“

Разред, одељење:5.

разред

Професор:Марта

Анђелић

Датум и време

одржавања

часа:18.3.2019. 8.50

– 9.35

ЗАПАЖАЊА О САДРЖАЈИМА ЧАСА

Уводни
део часа
Наставница
уписује час а
потом позива
ученике да кажу
имају ли пса.
Жели да искажу
по чему
препознају љубав
између човека и
пса. Одговори су
разнолики.
Помињу се брига
о псу и игра са
љубимцем.
Разговарају о
начину на који
ученици проводе
време са својим
љубимцима. Из
појединих
одговора уочава
се да су ученици
за домаћи задатак
имали да причу
Дечак и пас
прочитају.
Ученик на
питање да ли се
везују за своје
кућне љубимце,
одговара
потврдно и додаје
да је та веза
слична оној
између родитеља
и њихове деце.
Дискутују о томе
зашто је и колико
важно имати
животињу и
бринути о њој.
Као главне
разлоге за то,
ученици наводе
стицање
пријатеља и
одговорности, као
и да би се
припремили за
бригу о
сопственој деци
једног дана.
Главни
део часа
Ученици се
обавештавају о
чему се ради у
причи Дечак и
пас. Наставница
свим ученицима
дели цедуљице на
којима је
исписана кратка
пишчева
биографија које
они лепе у своје
свеске. Те
податке
наставница чита
јер је важно да
поред исписаног
текста чују и
живу реч.
Ученици се
обавештавају да
се прича Дечак и
пас налази у
збирци
приповедне прозе
„Рани јади“.
Упознају се са
појмом збирка
приповедне
прозе, али и
њеним кључним
одликама. Током
монолошке
деонице,
наставница се
посебно осврће на
„Ране јаде“ и
дечака Андреаса
Сама, јунака који
повезује све
приче унутар ње.
Наводи и остале
чланове породице
Сам. Ученици се
позивају да
размисле, на
основу наслова
збирке, о
детињству
Андреаса Сама.
Ученици наводе
дечакову
усамљеност и
тугу. Након тога,
наставница
наставља са
излагањем о
Кишовом животу,
месту у ком је
провео
детињство, оцу
који је трагично
окончао живот у
логорима смрти.
Саопштено им је
да је Данило Киш
причу Дечак и
пас написао као
писмени задатак
у гимназији.
Ученици се
информишу о
броју стране на
којој се у читанци
ова прича налази.
У наредних
једанаест минута,
наставница
изражајно чита
причу. У читанци
је пре саме приче
дато уводно
локализовање.
Након читања,
уследио је
разговор о
утисцима које је
на ученике
оставила прича.
Утисци су
разнолики, а
ученици активни
и мотивисани за
рад. На табли се
исписује наслов
наставне
јединице што
ђаци записују у
своје свеске.
Основне податке
о Кишовој
биографији и
самој причи,
наставница пише
на табли а ђаци
све преписују у
свеске. Након
тога, одређује се
тема приповетке.
На табли пише:
Дружење и
растанак дечака
и пса. Дијалог се
потом води о
приповедачком
гласу. Ученица
зна да је
приповедање
поверено псу
Дингу. Ученици
се позивају да се
присете како се
то стилско
средство назива.
Неки ђаци не
знају, али се једна
ученица присећа
да је у питању
персонификација
. Ученици треба
да размисле у
којој врсти
народних
приповедака
животиње говоре.
У глас одговарају
да су то басне.
Разговор се
усмерава на лице
у ком се прича
приповеда.
Ученици знају да
је реч о првом
лицу једнине.
Свесни су да је
такво
приповедање
субјективно, као
и да је оно у
трећем лицу
објективно.
Разговор се
наставља око
сличности
Андреаса Сама и
пса Динга.
Одговори се
нижу: обоје су
лењи, одани и
воле да се играју.
На наставничин
подстицај, ђаци
се присећају
Андреасовог
страха од паса
који је наследио
од свог оца, којег
га је Динго
ослободио. Од
ученика се тражи
да се присете коју
склоност дечак
има приликом
причања прича.
Ученици наводе
претеривање,
мењање и
улепшавање.
Наставница
допушта да се
ученици служе
својим
читанкама
приликом давања
одговора. Пошто
Динго не налази у
људском језику
речи којима би
изразио своју
тугу, разговор се
води о начину
исказивања
емоција за који се
пас опредељује.
Ученици
одговарају да се
Динго враћа
псећем језику.
Наставници је то
добар увод у
дефиницију
ономатопеје.
Прво наводи
дефиницију а
потом од ученика
тражи да се сете
назива те стилске
фигуре. Уследио
је хорски одговор
на то питање. То
знање им је
прешло у трајну
меморију.
Кључни појмови,
самим тим и овај,
бележе се на
табли. Прелазе на
анализу другог
дела приче
односно уметнуте
епистоларне
форме, форме
писма. Ученици у
глас одговарају
да је писмо Анди
написао
господину
Беркију. Следи
препричавање
писма. На
наставничин
подстицај,
ученици описују
растанак дечака
и пса. Разговор се
наставља о
Андијевом
обећању да ће
када порасте, о
Дингу написати
басну у којој ће
пас имати моћ
говора. Ученици
закључују да је
Андреас своје
обећање испунио,
а да је та басна
управо ова прича.
На питање да ли
стичу утисак да
их њихови
љубимци
разумеју,
одговори су
опречни. Ђаци се
обавештавају о
томе да се у
њиховим
читанкама не
налази последњи
сегмент приче,
као и да су две
ученице добиле
задатак да тај део
пронађу,
прочитају и
препричају на
овом часу.
Ученице укратко
описују одговор
господина
Беркија дечаку.
Када наставница
упита ученике
зашто се, према
њиховом
схватању,
Андреас и
господин Берки
дописују
писмима,
ученица одговара
да је такав начин
комуникације
мање близак.
Наставница није
добро разумела
њен одговор и
мисли да је
ученица желела
да каже како се
писмом емоције
снажније
испољавају.
Дошло је до шума
у комуникацији,
да то наставница
није ни
приметила. Ђаци
се позивају да
истакну главне
поруке приче.
Једна од порука
је: Пас је човеков
најбољи
пријатељ. Да би
их подстакла да
искажу још
порука, подсећа
их Дингових речи
о томе да је живот
сав од малих
прича. Наведене
поруке пишу се
на табли. Након
тога, одређују
књижевни род и
књижевну врсту.
Један ученик је
помислио да је
ова прича басна,
али га другари и
наставница
исправљају.
Завршни део часа
Наставница
позива ученике
да се присете које
су стилске фигуре
до тада радили.
Наводе
персонификацију
, епитет,
градацију,
поређење и
хиперболу. Од
њих се тражи да
наведу основне
карактеристике
сваке од
наведених
стилских фигура
што они успешно
чине. Долазе до
ономатопеје о
којој су
разговарали на
овом часу.
Ученичке
одговоре
наставница
синтетише.
Ученици је
поверен задатак
да свима у
одељењу подели
папире на којима
је исписан
задатак који
треба да ураде за
домаћи. Пре
самог звона,
ученици се
обавештавају о
теми сутрашњег
часа.

Остала битна запажања, гледишта и размишљања поводом часа:

Ученици неретко последње наставничине речи изговарају заједно са
њом и тиме показују да су на часу присутни и телом и духом. Сваки
прозвани ученик има спреман одговор. Те одговоре наставница
формулише и сумира у логичну целину. Пре својих питања,
наставница ученике увек подсети на део приче о ком разговор треба
да се поведе. У фронталном облику рада учествују сви ученици. Свако
од њих има спреман одговор који је смислен и домишљат. када неки
ученик одговори погрешно, наставничина пажња се преусмерава на
другог ђака.