Professional Documents
Culture Documents
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
Методичка припрема
Методичка пракса
Студент Ментор
Ненад Лазић спец. Наташа Добрић
Професори
др Гордана Штасни
др Јелена Редли
Нови Сад, 2017
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС
Школа Основна школа „Петефи Шандор”
Разред VIII1
2
књижевности.
Средњи ниво:
CJ.2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да
одреди облик променљиве речи
CJ.2.3.5. препознаје подврсте синтаксичких јединица (врсте
синтагми, независних и зависних предикатских реченица)
CJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у
сложенијим примерима
Напредни ниво:
CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица
(врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица)
CJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу
одломака, ликова, карактеристичних тема и мотива
Литература Стручна:
Пипер, Предраг и др. (2005). Синтакса савременог српског
језика. Београд ‒ Нови Сад: Институт за српски језик САНУ ‒
Београдска књига ‒ Матица српска.
Пипер, Предраг и Иван Клајн (2014). Нормативна граматика
српског језика. Нови Сад: Матица српска.
Станојчић, Живојин и Љубомир Поповић (2002). Граматика
српскога језика ‒ уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе.
3
Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Методичка:
Илић, Павле (2006). Српски језик и књижевност у наставној
теорији и пракси. Нови Сад: Змај.
Николић, Милија (1992). Методика наставе српског језика и
књижевности. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Петровачки, Љиљана (2004). Синтакса у настави српског језика
и књижевности. Нови Сад: Змај.
Петровачки, Љиљана (2008). Исказивање услова: условне
реченице. Методичка истраживања у настави српског језика и
књижевности. Нови Сад: Филозофски факултет.
Петровачки, Љиљана и Гордана Штасни (2008). Методичке
апликације. Нови Сад: Филозофски факултет.
Извори:
Ломпар, Весна (2010). Српски језик за осми разред основне
школе. Београд: Klett.
Ломпар, Весна и Зорица Несторовић, Златко Грушановић (2010).
Радна свеска за српски језик за осми разред основне школе.
Београд: Klett.
Станковић-Шошо, Наташа и Драгана Ћећез-Иљукић, Јелена
Срдић, Слађана Савовић, Светлана Вулић (2010). Радна свеска за
српски језик за 8. разред основне школе. Београд: Нови Логос.
Ћећез-Иљукић, Драгана и Јелена Срдић, Слађана Савовић,
Светлана Вулић (2010). Граматика за осми разред основне
школе. Београд: Нови Логос.
4
Уводни дио часа
5
очекује од ученика да у трећој реченици приказаној на табли уоче ријечцу ли као
средство којим се условна реченица уводи у зависносложену.
Након што ученици уоче на који се начин условне реченице могу увести у
зависносложену, слиједи наставников захтјев да у наведеним реченицама уоче који су
глаголски облици употријебљени у зависним условним реченицама, а који у главним
реченицама. Од ученика се очекује да у зависним реченицама препознају два глаголска
облика ‒ футур II1 и презент, а у главној реченици само футур I.
Потом наставник пита ученике да ли је услов исказан наведеним реченицима
остварљив. С циљем да лакше дођу до закључка, наставник ће питати ученике да ли
постоји могућност да нпр. Марко оде на море, притом очекујући да ученици потврдно
одговоре, али само под условом да заврши разред с одличним успехом.
Након што ученици потврдно одговоре на наставниково питање, наставник
саопштава ученицима да се такве реченице називају реалне условне реченице, што ће
забиљежити на таблу. Наставник саопштава ученицима да ће такве реченице најлакше
препознати на основу везника и ријечце, стога захтјева да му неко од ученика саопшти
на који се начин могу увести реалне условне реченице у сложену, очекујући да
саопште да је ријеч о везницима ако и уколико и ријечци ли, што ће наставник записати
на таблу. Пошто за препознавање овог типа условних реченица није релевантан
глаголски облик којим је исказан предикат условне реченице, него само везници,
наставник их неће записати на таблу, за разлику од других типова условних реченица,
гдје је глаголски облик којим је исказан предикат зависне реченице кључан за
препознавање типа зависне реченице.
Слиједи дио часа у којем наставник задацима на наставном листу провјерава
усвојеност знања о условним реченицама.
Рјешење:
6
приједлошко-падежну контрукцију и глаголску синтагму, очекујући да му саопште да
је ријеч о реалним условним реченицама.
Рјешење:
7
3. Пажљиво прочитај наведену зависносложену реченицу, а затим одговори на питања
испод ње:
Да је редовно учио, Алекса би имао боље оцене.
Рјешење:
а) Везником да.
б) Предикат условне реченице исказан је перфектом, а предикат главне
реченице потенцијалом (кондиционалом).
в) Неостварљив.
Рјешење:
8
5. 1) Наведи из које народне приповетке је преузет следећи одломак текста:
Али што се он више брањаше, она све више наваљиваше на њ да јој каже зашто се
насмејао. Најпосле јој човек рече: „Ако ти кажем, ја ћу одмах умрети.”
_______________________________________________________________________
Рјешење:
9
Пошто визуелно истакне везник којим се посљедичне реченице уводе у
зависносложену, наставник пита ученике да ли посљедична реченица може доћи
испред главне. Ученици на основу замјене позиција главне и зависне реченице
закључују да посљедична реченица не може доћи испред главне и наставник резимира
да се посљедичне реченице никад не јављају у инверзији и да увијек долазе иза главне
реченице. Будући да увијек долазе у инверзији, наставник пита ученике да ли се иза
посљедичних реченица може писати запета, очекујући да ученици одрично одговоре.
Слиједи дио часа у којем ученици раде задатак са наставног листа посвећен
препознавању и дефинисању посљедичних реченица.
Рјешење:
8. Заокружи слово испред оне реченице у којој запета није исправно употребљена:
а) Моја сестра ће, ако добије стипендију, отићи у Париз.
б) Да сам редовно учио, добио бих бољу оцену.
в) Бука је била толика, да ништа нисмо чули.
Рјешење:
10
Чујеш ли ти, ако се насмејеш још једном, ја ћу те тако опаучити да ћеш ме довека
памтити.
________________________________________________________________________
Рјешење:
Чујеш ли ти, ако се насмејеш још једном, ја ћу те тако опаучити да ћеш ме довека
памтити.
10. Састави зависносложене реченице у чијем саставу ћеш употребити следеће зависне
реченице:
а) реална условна реченица са предикатом у презенту
_________________________________________________________________________
б) потенцијална условна реченица у инверзији са везником кад
_________________________________________________________________________
в) последична реченица са прилогом толико у главној реченици
_________________________________________________________________________
Рјешење2:
Изглед табле
2
Овдје су, ради компактности методичке припреме, наведени могући одговори.
11
Условне реченице
Ако буде завршио разред с одличним успехом,
Марко ће ићи на море.
Уколико испуни све обавезе, Ана ће ићи на море.
Буде ли се уписао у срењду школу, Јован ће ићи на
море.
-реалне условне реченице: везници АКО и УКОЛИКО и
речца ЛИ
-потенцијалне условне реченице: ДА + презент, КАД
+ потенцијач
-иреалне условне реченице: ДА + перфекат
Последичне реченице
Иван је говорио тако тихо да га другови ништа нису
чули.
Методичко образложење
12
глаголских облика којим је исказан предикат наведених реченица. Мањи дио главног
часа посвећен је посљедичним реченицама, чији се појам такође усваја помоћу
задатака са наставног листа.
Принцип примјерености остварен је тиме што су ученици обавјештавани о
оним садржајима који су Наставним програмом предвиђени за обраду у VIII разреду
основне школе. У том контексту ученицима није објашњавано да су посљедичне
реченице у функцији посљедичне допуне.
Будући да се ученицима пружају научна, провјерена и чињенички
поткријепљена знања, остварује се у низу дидактичких принципа онај најважнији ‒
принцип научности. Овај принцип остварује се и истраживачким увиђањем и доказним
поступцима који су актуелни током наставног часа.
У главном дијелу часа дијалошка метода, у виду магистарске еротеме, остварена
је наставниковим питањима, како репродуктивним, којим се ученици упућују на
казивање већ усвојених садржаја, тако и продуктивним, намјењеним изазивању
истраживачке пажње (нпр. питања у вези са типовима услова). У том контексту
продуктивна питања искључују могућност репродуковања раније стечених знања, а
њихова функција огледа се не само у подстицању ученика на свјесну активност, него и
у развијању културе вођења дијалога, чиме се постиже уланчавање наставних садржаја
који припадају настави језика и настави културе изражавања. Стицање знања
дијалошким подстицањем и самосталним откривањем гаранција је његове трајности.
Дијалошка метода у главном дијелу часа у корелацији је са монолошком методом,
будући да се комбиновање разговора са монологом намеће као методолошка
неминовност. Монолошка метода у главном дијелу часа резервисана је за изношење
оних информација о којим ученици немају предзнање (нпр. обавјештавање ученика о
називима за различите типове условних реченица), за давање упутстава о реализацији
задатака са наставног листа и за допуњавање непотпуних ученичких исказа.
Поступност је остварена системским поступањем на часу. У највећој мјери је
реализована дидактичким захтјевом „од познатог ка непознатом”, будући да се кренуло
од сложених реченица и односа међу предикатским реченицама у оквиру сложене.
Главни дио часа почива на комбинацији фронталног и индивидуалног рада.
Функционалност фронталног (колективног) рада огледа се у чињеници да се њиме
градиво обрађује, обнавља и утврђује истовремено са свим ученицима. Индивидуални
рад ученика, праћен наставниковим инструкцијама, остварен је тиме што сви ученици
раде исте задатке, чиме се остварује принцип индивидуализације као један од кључних
принципа на којем почива настава српског језика. Оваквим обликом рада ученици
стичу самопоуздање увиђајући да сопственим снагама могу постићи успјех. Питањима
и задацима са наставног листа реализује се принцип повезивања теорије са праксом.
Задаци се раде индивидаулно, дају се градуелно ‒ након усвајања одређених садржаја,
а провјера се врши фронтално. Наставник се трудио да задаци буду што разноврснији,
стога су присутни задаци типа допуњавања, трансформисања, издвајања, повезивања и
задаци вишеструког избора. Петим задатком остварује се функционално повезивање
наставе језика и књижевности, будући да се прво захтјева од ученика да наведу назив
дјела из којег је преузет одломак, на којем ће уочавати одговарјуће језичке појаве.
Посљедња три задатка су кључна, јер се односе и на условне и на посљедичне
реченице. Првим од њих провјерава се познавање употребе запете уз условне и
посљедичне реченице. Посљедњим задацима његују се виши облици знања и умјења ‒
примјенљивост, чему свједочи 9. задатак, али и стваралаштво, које се остварује 10.
задатком. Наиме, функционално повезивање наставе језика са наставом књижевности
остварује се и 9. задатком, будући да се ученичко знање провјерава на оном тексту са
којим су се ученици претходно упознали.
13
У завршном дијелу часа, уз евентуална питања ученика, врши се
систематизација градива о условним и посљедичним реченицама, тако што се
постављају кључна питања у вези са претходно наведеним типовима зависних
реченица. Домаћим задатком градиво се употпуњује и увјежбава, самим тим и
примјењује на новим примјерима и у новим ситуацијама.
14