УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

ОДСЕК ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК

И ЛИНГВИСТИКУ

Методичка припрема

Методичка пракса

Студент Ментор
Ненад Лазић спец. Наташа Добрић
Професори
др Гордана Штасни
др Јелена Редли
 Нови Сад, 2017
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС
Школа Основна школа „Петефи Шандор”

Наставни предмет Српски језик

Разред VIII1

Датум 9. III 2017.

реализације
Кандидат Ненад Лазић

Наставна Условне и посљедичне реченице

јединица
Тип наставног Час обраде новог градива
часа
Облик рада Комбинација фронталног и индивидуалног рада

Наставне методе Говорне методе (дијалошка и монолошка метода)

Наставна Жива ријеч наставника, табла, креда, уџбеник Граматика 8 и

средства наставни лист

Циљ часа Стицање знања о условним и посљедичним реченицама и

примјена стечених знања у новим ситуацијама.

Образовни задаци ‒Упознавање ученика с новим врстама зависних реченица –

условним и посљедичним.
‒Увиђање у којим се случајевима најчешће употребљавају
претходно наведени типови зависних реченица.
‒Усвајање нове реченичне функције ‒ прилошке одредбе за услов
и увиђање којим се синтаксичким јединицама она може исказати.
‒Уочавање условних и посљедичних реченица унутар
зависносложених реченица.
‒Препознавање везника и партикула којим се претходно наведене
зависне реченице уводе у зависносложену реченицу.
‒Стицање знања о врстама условних реченица с обзиром на
степен остварљивости услова.
‒Уочавање условљености глаголских облика употријебљених у
главној и зависној реченици врстом условне реченице.
‒Увиђање у којим се ситуацијама најчешће употребљавају
условне и посљедичне реченице.
‒Уочавање врста зависних реченица које у зависносложену
реченицу могу бити уведене везником да.
‒Усвајање и примјена правописних правила у вези са условним и
посљедичним реченицама.
‒Примјена знања из ове наставне јединице у усменом и писменом
изражавању.
‒Функционално повезивање наставе језика са наставом

2
 књижевности.

Васпитни задаци ‒Буђење свијести код ученика да је за реализовање одређених

радњи често потребно испунити и одређене услове.
‒Развијање осјећаја код ученика за схватање сложености језика.
‒Његовање културе изражавања и писања у складу са језичком
нормом.
‒Развијање свијести о важности исправног писања.

Практични ‒Развијање моћи за запажање, упоређивање и закључивање.

задаци ‒Побуђивање смисла за уочавање битних детаља и односа.
‒Појачавање радозналости и истраживачког духа ученика.

Образовни  Основни ниво:

стандарди CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас
и у себи
CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу
CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне
области) у једноставним примерима
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке
категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку
норму у вези с облицима речи
CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму,
предикатску реченицу и комуникативну реченицу)
CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним
(школским) примерима

 Средњи ниво:
CJ.2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да
одреди облик променљиве речи
CJ.2.3.5. препознаје подврсте синтаксичких јединица (врсте
синтагми, независних и зависних предикатских реченица)
CJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у
сложенијим примерима

 Напредни ниво:
CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица
(врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица)
CJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу
одломака, ликова, карактеристичних тема и мотива

Литература  Стручна:
Пипер, Предраг и др. (2005). Синтакса савременог српског
језика. Београд ‒ Нови Сад: Институт за српски језик САНУ ‒
Београдска књига ‒ Матица српска.
Пипер, Предраг и Иван Клајн (2014). Нормативна граматика
српског језика. Нови Сад: Матица српска.
Станојчић, Живојин и Љубомир Поповић (2002). Граматика
српскога језика ‒ уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе.

3
 Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

 Методичка:
Илић, Павле (2006). Српски језик и књижевност у наставној
теорији и пракси. Нови Сад: Змај.
Николић, Милија (1992). Методика наставе српског језика и
књижевности. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Петровачки, Љиљана (2004). Синтакса у настави српског језика
и књижевности. Нови Сад: Змај.
Петровачки, Љиљана (2008). Исказивање услова: условне
реченице. Методичка истраживања у настави српског језика и
књижевности. Нови Сад: Филозофски факултет.
Петровачки, Љиљана и Гордана Штасни (2008). Методичке
апликације. Нови Сад: Филозофски факултет.

 Извори:
Ломпар, Весна (2010). Српски језик за осми разред основне
школе. Београд: Klett.
Ломпар, Весна и Зорица Несторовић, Златко Грушановић (2010).
Радна свеска за српски језик за осми разред основне школе.
Београд: Klett.
Станковић-Шошо, Наташа и Драгана Ћећез-Иљукић, Јелена
Срдић, Слађана Савовић, Светлана Вулић (2010). Радна свеска за
српски језик за 8. разред основне школе. Београд: Нови Логос.
Ћећез-Иљукић, Драгана и Јелена Срдић, Слађана Савовић,
Светлана Вулић (2010). Граматика за осми разред основне
школе. Београд: Нови Логос.

Временска Уводни дио часа: 10 минута

структура часа Главни дио часа: 30 минута
Завршни дио часа: 5 минута

4
 Уводни дио часа

У уводном дијелу часа, с циљем да мотивише ученике за обраду наставне

јединице из области језика, наставник са ученицима води дијалог. Прије него што
ученицима постави питање које је за обраду наставне јединице кључно, наставник
поставља ученицима сљедећа питања:
Да ли волите да путујете?
Куда сте посљедњи пут путовали?
Планирате ли куда путовати овог љета?
Пошто ученици потврдно одговоре на питање које је посљедње наведено,
наставник им се обраћа постављајући питање које је обраду предстојеће наставне
јединице кључно: Постоји ли неки услов који треба да задовољите да бисте ишли на
путовање или љетовање?. Након што саслуша ученике који су потврдно одговорили
на питањe и добије одговоре типа „морам да завршим разред с одличним успехом”,
„морам да испуним све обавезе” и „морам да се упишем у средњу школу”, наставник
на таблу пише три зависносложене реченице које су образоване на основу ученичких
одговора и у чијем се саставу налазе условне реченице које су у зависносложену
реченицу уведене трима различитим средствима: везником ако, везником уколико и
ријечцом ли, при чему ће предикат зависне реченице бити исказан футуром II или
презентом. Дакле, наставник ће на таблу записати реченице типа: Ако буде завршио
разред с одличним успехом, Марко ће ићи на море., затим Уколико испуни све обавезе,
Ана ће ићи на море. и Буде ли се уписао средњу школу, Јован ће ићи на море.
Пошто је наведене реченице записао на таблу, наставник захтјева од ученика да
одреде какве су по саставу наведене реченице. Пошто му одговоре да је ријеч о
сложеним реченицама, наставник захтјева од ученика да му саопште на основу чега су
закључили да је ријеч о сложеним реченицама, притом очекујући да се њихов одговор
заснива на броју предиката. Пошто ученици успјешно одговоре, наставник налаже
ученицима да закључе да ли се предикатске реченице налазе у зависном или
независном односу, при чему очекује да ученици закључе да је ријеч о зависном
односу међу предикатским реченицама. По добијању очекиваног одговора, наставник
налаже ученицима да одреде које су главне, а које зависне реченице. Пошто му
саопште које су реченице зависне, наставник их подвлачи како би биле визуелно
истакнуте. Потом наставник захтјева од ученика да увиде које значење имају
претходно подвучене зависне реченице, очекујући да му саопште да имају условно
значење. Пошто исправно одговоре, наставник захтјева од ученика да одреде коју
службу (функцију) имају истакнуте зависне реченице. Када добије одговор да је ријеч о
прилошкој одредби за услов, наставник очекује да ученици закључе да се такве
реченице називају условне. По добијању очекиваног одговора наставник наслов
наставне јединице биљежи на таблу, а ученици у своје свеске.

Главни дио часа

Пошто је истакнут циљ часа, наставник захтјева од ученика да уоче којим су

везницима уведене прве двије условне реченице у зависносложену. Ученици треба да
уоче везник ако у првој и везник уколико у другој реченици. Након што визуелно
истакне везнике у наведеним реченицама, наставник се обраћа ученицима питањем да
ли у трећој реченици постоји везник. Пошто ученици одрично одговоре, наставник им
налаже да пронађу показатељ условне реченице, притом их подсјећајући да се истом
том ријечи у зависносложену реченицу уводе и намјерне реченице. Наиме, наставник

5
очекује од ученика да у трећој реченици приказаној на табли уоче ријечцу ли као
средство којим се условна реченица уводи у зависносложену.
Након што ученици уоче на који се начин условне реченице могу увести у
зависносложену, слиједи наставников захтјев да у наведеним реченицама уоче који су
глаголски облици употријебљени у зависним условним реченицама, а који у главним
реченицама. Од ученика се очекује да у зависним реченицама препознају два глаголска
облика ‒ футур II1 и презент, а у главној реченици само футур I.
Потом наставник пита ученике да ли је услов исказан наведеним реченицима
остварљив. С циљем да лакше дођу до закључка, наставник ће питати ученике да ли
постоји могућност да нпр. Марко оде на море, притом очекујући да ученици потврдно
одговоре, али само под условом да заврши разред с одличним успехом.
Након што ученици потврдно одговоре на наставниково питање, наставник
саопштава ученицима да се такве реченице називају реалне условне реченице, што ће
забиљежити на таблу. Наставник саопштава ученицима да ће такве реченице најлакше
препознати на основу везника и ријечце, стога захтјева да му неко од ученика саопшти
на који се начин могу увести реалне условне реченице у сложену, очекујући да
саопште да је ријеч о везницима ако и уколико и ријечци ли, што ће наставник записати
на таблу. Пошто за препознавање овог типа условних реченица није релевантан
глаголски облик којим је исказан предикат условне реченице, него само везници,
наставник их неће записати на таблу, за разлику од других типова условних реченица,
гдје је глаголски облик којим је исказан предикат зависне реченице кључан за
препознавање типа зависне реченице.
Слиједи дио часа у којем наставник задацима на наставном листу провјерава
усвојеност знања о условним реченицама.

1. 1) Наведи чиме је исказана прилошка одредба за услов у следећим реченицама:

а) Уз Анину помоћ, завршићемо задатак. _______________________
б) Редовно учећи, Јован ће бити одличан ученик. _______________________
в) Ако будете пожурили, нећете закаснити на час. _______________________

2) Примере у којима прилошка одредба за услов није исказана зависном реченицом

развиј у условне реченице:
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________

Рјешење:

1) а) Уз Анину помоћ завршићемо задатак. предлошко-падежном конструкцијом

б) Редовно учећи, Јован ће бити одличан ученик. глаголском синтагмом
в) Ако будете пожурили, нећете закаснити на час. зависном реченицом

2) Ако нам Ана помогне / буде помогла, завршићемо задатак.

Уколико буде редовно учио, Јован ће бити одличан ученик.

Пошто исправно ријеше задатак са наставног листа, наставник ће питати

ученике како се назива врста условних реченица у које су развили претходно наведену
1
Ученицима се неће објашњавати када у реалној условној реченици долази презент, а када футур II,
будући да употреба наведених глаголских облика зависи од вида тих глагола. Додатне информације о
виду глагола представљале би оптерећење за ученике. За основношколски ниво образовања довољно је
познавати везнике и друга средства којим се реалне условне реченице уводе у зависносложену.

6
приједлошко-падежну контрукцију и глаголску синтагму, очекујући да му саопште да
је ријеч о реалним условним реченицама.

С циљем да упозна ученике са осталим типовима условних реченица наставник

налаже ученицима да ријеше сљедећи задатак са наставног листа.

2. Пажљиво прочитај наведене зависносложене реченице, а затим допуни изостављено:

Да падне снег, Петар би ишао на зимовање.

Кад би пао снег, Петар би ишао на зимовање.

У наведеним зависносложеним реченицама постоје две условне реченице:

____________________________________ и ____________________________________.
У првој условној реченици која је у зависносложену уведена везником ____________
предикат се налази у облику ____________________ (назив глаголског облика), док је у
другој условној реченици која је у зависносложену уведена везником ____________
предикат у облику ____________________ (назив глаголског облика). Предикат
главних реченица исказан је ____________________ (назив глаголског облика).

Рјешење:

У наведеним зависносложеним реченицама постоје две условне реченице: да падне

снег и кад би пао снег. У првој условној реченици која је у зависносложену уведена
везником да предикат се налази у облику презента (назив глаголског облика), док је у
другој условној реченици која је у зависносложену уведена везником кад предикат у
облику потенцијала (назив глаголског облика). Предикат главних реченица исказан је
потенцијалом (назив глаголског облика).

Пошто ученици исправно реализују задатак са наставног листа, наставник пита

ученике да ли је могуће остварити услов исказан зависном реченицом. Очекује се да
ученици закључе да је услов могуће остварити. По доношењу исправног закључка
наставаник пита ученике колика је вјероватноћа да се тај услов оствари, при чему
очекује да ученици закључе да је мала вјероватноћа да се тај услов оствари. Наставник
саопштава ученицима да се такве реченице називају потенцијалне условне реченице,
што ће забиљежити на таблу, након чега захтјева од ученика да наведу који се везници
и глаголски облици користе за препознавање овог типа условних реченица, што ће
исто забиљежити на таблу.

Потом ученици добијају на рјешавање трећи задатак са наставног листа. Након

функционалне паузе врши се провјера тачности рјешења:

7
3. Пажљиво прочитај наведену зависносложену реченицу, а затим одговори на питања
испод ње:
Да је редовно учио, Алекса би имао боље оцене.

а) Којим везником је условна реченица уведена у зависносложену?

_________________________________________________________________
б) Којим глаголским обликом је исказан предикат условне реченице, а којим предикат
главне реченице?
_________________________________________________________________
в) Какав је услов у овој реченици ‒ остварљив или неостварљив?
_________________________________________________________________

Рјешење:

а) Везником да.
б) Предикат условне реченице исказан је перфектом, а предикат главне
реченице потенцијалом (кондиционалом).
в) Неостварљив.

Пошто ученици закључе да је услов у овој реченици неостварљив, наставник

саопштава ученицима да се такве реченице називају иреалне условне реченице, што
биљежи на таблу. С циљем да ученици лакше препознају овај тип реченица, наставник
од ученика захтјева да још једном кажу којим се везником уводе ове реченице и којим
глаголским обликом је исказан њихов предикат, што такође биљежи на таблу.

Затим наставник захтјева од ученика да му саопште шта се означава условним

реченицама, очекујући да му саопште да се условним реченицама означава услов за
вршење радње главне (надређене) реченице.

Пошто их је обавјестио типовима условних реченица и о томе шта оне

означавају, наставник ученицима даје на рјешавање сљедећи задатак са наставног
листа.

4. Одреди врсту следећим условним реченицама:

а) Знала би одговор да је прочитала целу књигу. ____________________________

б) Кад бих купио карте, ишао бих на концерт. ____________________________
в) Сутра ћу, ако будем имао времена, ићи у град. ____________________________

Рјешење:

а) Знала би одговор да је прочитала целу књигу. иреална

б) Кад бих купио карте, ишао бих на концерт. потенцијална
в) Сутра ћу, ако будем имао времена, ићи у град. реална

Пошто су у наведеном задатку илустровани сви случајеви када се појављују

условне реченице (у постпозицији, препозицији и интерпозицији), наставник захтјева
од ученика да на основу наведених реченица закључе кад се уз условне реченице пише
запета, очекујући да закључе да се запета пише када се условна реченица налази у
инверзији и када је уметнута.

8
5. 1) Наведи из које народне приповетке је преузет следећи одломак текста:
Али што се он више брањаше, она све више наваљиваше на њ да јој каже зашто се
насмејао. Најпосле јој човек рече: „Ако ти кажем, ја ћу одмах умрети.”
_______________________________________________________________________

2) У наведеном одломку постоји једна условна реченица. Пронађи је и издвој:

_______________________________________________________________________

3) Издвојену условну реченицу трансформиши тако да добијеш иреалну условну

реченицу:
_______________________________________________________________________

а) Из народне приповетке Немушти језик.

б) Али што се он више брањаше, она све више наваљиваше на њ да јој каже зашто се
насмејао. Најпосле јој човек рече: „Ако ти кажем, ја ћу одмах умрети.”
в) Да сам ти казала, ја бих одмах умрла.

Након што је провјерио тачност рјешења, наставник ученицима даје да

рјешавају сљедећи задатак који ће му помоћи да уведе нову врсту зависних реченица ‒
посљедичне реченице.

6. Следеће зависносложене реченице садрже зависну реченицу са везником да. Повежи

десну и леву страну, тако што ћеш иза назива за врсту зависне реченице уписати
одговарајући број. Једна реченица је вишак.

а) изрична ____ 1. Померила сам се да би Тања изашла.

б) намерна ____ 2. Стигли бисмо на време да смо пожурили.
в) условна ____ 3. Јавио сам јој да данас нећу ићи у школу.
4. Иван је говорио тако тихо да другови ништа нису чули.

Рјешење:

а) изрична 3. 1. Померила сам се да би Тања изашла.

б) намерна 1. 2. Стигли бисмо на време да смо пожурили.
в) условна 2. 3. Јавио сам јој да данас нећу ићи у школу.
4. Иван је говорио тако тихо да другови ништа нису чули.

Пошто су уочили да је једна реченица вишак, наставник ће исту реченицу

записати на таблу, а затим питати ученике шта је посљедица тога што је Иван говорио
тихо, очекујући да ученици одговоре да другови ништа нису чули. Пошто ученици
закључе да се зависном реченицом означава посљедица, наставник захтјева од ученика
да саопште како се назива таква врста зависних реченица, при чему очекује да ученици
закључе да је ријеч о посљедичним реченицама, што ће забиљежити на таблу, изнад
сложене реченице у чијем се саставу налази посљедична реченица.
Пошто су ученици закључили да је ријеч о посљедичним реченицама, наставник
захтјева од ученика да уоче везник у наведеној завиисној реченици, очекујући да уоче
зависни везник да, након чега га наставник визуелно истиче и саопштава им да се
посљедичне реченице у зависносложену реченицу увијек уводе везником да.

9
 Пошто визуелно истакне везник којим се посљедичне реченице уводе у
зависносложену, наставник пита ученике да ли посљедична реченица може доћи
испред главне. Ученици на основу замјене позиција главне и зависне реченице
закључују да посљедична реченица не може доћи испред главне и наставник резимира
да се посљедичне реченице никад не јављају у инверзији и да увијек долазе иза главне
реченице. Будући да увијек долазе у инверзији, наставник пита ученике да ли се иза
посљедичних реченица може писати запета, очекујући да ученици одрично одговоре.
Слиједи дио часа у којем ученици раде задатак са наставног листа посвећен
препознавању и дефинисању посљедичних реченица.

7. 1) У следећим примерима подвуци последичне реченице:

а) Ветар је дувао тако јако да је цреп летео са крова.
б) Он толико воли чоколаду да је једе сваки дан.
в) Милан је такав друг да га сви воле.
г) Он је толики љењивац да ме страшно нервира.

2) Допуни изостављено: Последичне реченице означавају ______________ радње или

особине која је исказана у зависносложеној реченици. Почињу везником __________, а
у главној реченици обично постоје прилози _____________ и _____________ или
показне заменице _____________ и _____________.

Рјешење:

1) а) Ветар је дувао тако јако да је цреп летео са крова.

б) Он толико воли чоколаду да је једе сваки дан.
в) Милан је такав друг да га сви воле.
г) Он је толики љењивац да ме страшно нервира.

2) Последичне реченице означавају последицу радње или особине која је исказана у

зависносложеној реченици. Почињу везником да, а у главној реченици обично постоје
прилози тако и толико или показне заменице такав и толики.

Слиједи дио часа у којем ученици рјешавају задатке посвећене и условим и

посљедичним реченицама:

8. Заокружи слово испред оне реченице у којој запета није исправно употребљена:
а) Моја сестра ће, ако добије стипендију, отићи у Париз.
б) Да сам редовно учио, добио бих бољу оцену.
в) Бука је била толика, да ништа нисмо чули.

Рјешење:

в) Бука је била толика, да ништа нисмо чули.

Пошто ученици препознају реченицу која није исправно написана, наставник

захтјева од ученика да образложе зашто запета није правилно употријебљена, притом
очекујући да му саопште да се запета не пише ако главна реченица претходи зависној.
9. У следећој реченици из Молијерове комедије Грађанин племић подвуци све зависне
реченице, издвој их на линију и одреди им врсту:

10
Чујеш ли ти, ако се насмејеш још једном, ја ћу те тако опаучити да ћеш ме довека
памтити.

________________________________________________________________________

Рјешење:

Чујеш ли ти, ако се насмејеш још једном, ја ћу те тако опаучити да ћеш ме довека
памтити.

ако се насмејеш још једном ‒ условна, да ћеш ме довека памтити ‒ последична

Сљедећи задатак налази се на наставном листу, али се за његову реализацију не

предвиђа вријеме, него се ради усмено:

10. Састави зависносложене реченице у чијем саставу ћеш употребити следеће зависне
реченице:
а) реална условна реченица са предикатом у презенту
_________________________________________________________________________
б) потенцијална условна реченица у инверзији са везником кад
_________________________________________________________________________
в) последична реченица са прилогом толико у главној реченици
_________________________________________________________________________

Рјешење2:

а) Ако научим хемију, доћи ћу код тебе.

б) Кад бих добио новац, купио бих књигу.
в) Данас је толико хладно да сам обукао јакну.

Завршни дио часа

У завршном дијелу часа наставник врши додатна објашњења, уколико за то има

потребе. Потом се врши систематизација градива о условним и посљедичним
реченицама, тако што наставник поставља питања у вези са врстама условних реченица
и везницима и партикулама којим се условне и посљедичне реченице уводе у
зависносложену.
За домаћи задатак ученици треба да ураде задатке из радне свеске који се односе
на условне и посљедичне реченице.

Изглед табле

2
Овдје су, ради компактности методичке припреме, наведени могући одговори.

11
 Условне реченице
Ако буде завршио разред с одличним успехом,
Марко ће ићи на море.
Уколико испуни све обавезе, Ана ће ићи на море.
Буде ли се уписао у срењду школу, Јован ће ићи на
море.
-реалне условне реченице: везници АКО и УКОЛИКО и
речца ЛИ
-потенцијалне условне реченице: ДА + презент, КАД
+ потенцијач
-иреалне условне реченице: ДА + перфекат

Последичне реченице
Иван је говорио тако тихо да га другови ништа нису
чули.

Методичко образложење

У уводном дијелу часа с циљем да мотивише ученике за обраду наставне

јединице из области језика, наставник се служи дијалогом. Будући да је час
првенствено посвећен условним реченицама, наставник ће са ученицима разговарати о
условима које треба да испуне у ближој будућности како би ишли на путовање или
љетовање. Наставник ће искористити ученичке одговоре тако што ће конструисати три
зависносложене реченице које у свом саставу садрже реалне условне реченице уведене
на три различита начина: везником ако, везником уколико и ријечцом ли, при чему ће
предикат условне реченице бити исказан обликом презента или футура II. С циљем да
усвоје појам условних реченица, прво крећу од препознавања зависних реченица у
сложеним реченицама записаним на табли, затим се одређује њихово значење, а на
основу значења синтаксичка функција. Наставник се у уводном дијелу часа служи
фронталним начином рада и дијалошком методом, када разговара са ученицима о
условима које ваља задовољити за одлазак на љетовање или какво друго путовање и
када их подстиче на мисаону активност.
Главни дио часа углавом је посвећен типовима условних реченица с обзиром на
степен остварљивости услова. Као што је већ речено, ученици до појма реалних
условних реченица долазе преко реченица записаних на табли, уочавају којим се
везницима оне уводе и којим глаголским облицима може бити исказан предикат реалне
условне реченице. До појма потенцијалних и иреалних условних реченица долази се
путем задатака са наставног листа којим се такође захтјева препознавање везника и

12
глаголских облика којим је исказан предикат наведених реченица. Мањи дио главног
часа посвећен је посљедичним реченицама, чији се појам такође усваја помоћу
задатака са наставног листа.
Принцип примјерености остварен је тиме што су ученици обавјештавани о
оним садржајима који су Наставним програмом предвиђени за обраду у VIII разреду
основне школе. У том контексту ученицима није објашњавано да су посљедичне
реченице у функцији посљедичне допуне.
Будући да се ученицима пружају научна, провјерена и чињенички
поткријепљена знања, остварује се у низу дидактичких принципа онај најважнији ‒
принцип научности. Овај принцип остварује се и истраживачким увиђањем и доказним
поступцима који су актуелни током наставног часа.
У главном дијелу часа дијалошка метода, у виду магистарске еротеме, остварена
је наставниковим питањима, како репродуктивним, којим се ученици упућују на
казивање већ усвојених садржаја, тако и продуктивним, намјењеним изазивању
истраживачке пажње (нпр. питања у вези са типовима услова). У том контексту
продуктивна питања искључују могућност репродуковања раније стечених знања, а
њихова функција огледа се не само у подстицању ученика на свјесну активност, него и
у развијању културе вођења дијалога, чиме се постиже уланчавање наставних садржаја
који припадају настави језика и настави културе изражавања. Стицање знања
дијалошким подстицањем и самосталним откривањем гаранција је његове трајности.
Дијалошка метода у главном дијелу часа у корелацији је са монолошком методом,
будући да се комбиновање разговора са монологом намеће као методолошка
неминовност. Монолошка метода у главном дијелу часа резервисана је за изношење
оних информација о којим ученици немају предзнање (нпр. обавјештавање ученика о
називима за различите типове условних реченица), за давање упутстава о реализацији
задатака са наставног листа и за допуњавање непотпуних ученичких исказа.
Поступност је остварена системским поступањем на часу. У највећој мјери је
реализована дидактичким захтјевом „од познатог ка непознатом”, будући да се кренуло
од сложених реченица и односа међу предикатским реченицама у оквиру сложене.
Главни дио часа почива на комбинацији фронталног и индивидуалног рада.
Функционалност фронталног (колективног) рада огледа се у чињеници да се њиме
градиво обрађује, обнавља и утврђује истовремено са свим ученицима. Индивидуални
рад ученика, праћен наставниковим инструкцијама, остварен је тиме што сви ученици
раде исте задатке, чиме се остварује принцип индивидуализације као један од кључних
принципа на којем почива настава српског језика. Оваквим обликом рада ученици
стичу самопоуздање увиђајући да сопственим снагама могу постићи успјех. Питањима
и задацима са наставног листа реализује се принцип повезивања теорије са праксом.
Задаци се раде индивидаулно, дају се градуелно ‒ након усвајања одређених садржаја,
а провјера се врши фронтално. Наставник се трудио да задаци буду што разноврснији,
стога су присутни задаци типа допуњавања, трансформисања, издвајања, повезивања и
задаци вишеструког избора. Петим задатком остварује се функционално повезивање
наставе језика и књижевности, будући да се прво захтјева од ученика да наведу назив
дјела из којег је преузет одломак, на којем ће уочавати одговарјуће језичке појаве.
Посљедња три задатка су кључна, јер се односе и на условне и на посљедичне
реченице. Првим од њих провјерава се познавање употребе запете уз условне и
посљедичне реченице. Посљедњим задацима његују се виши облици знања и умјења ‒
примјенљивост, чему свједочи 9. задатак, али и стваралаштво, које се остварује 10.
задатком. Наиме, функционално повезивање наставе језика са наставом књижевности
остварује се и 9. задатком, будући да се ученичко знање провјерава на оном тексту са
којим су се ученици претходно упознали.

13
 У завршном дијелу часа, уз евентуална питања ученика, врши се
систематизација градива о условним и посљедичним реченицама, тако што се
постављају кључна питања у вези са претходно наведеним типовима зависних
реченица. Домаћим задатком градиво се употпуњује и увјежбава, самим тим и
примјењује на новим примјерима и у новим ситуацијама.

14