ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ

ОДСЕК ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И ЛИНГВИСТИКУ

Припрема за час
Тема: „Шашава песма, Мирослав Антић“

Ментор: Нада Јаћимовић Студент: Тамара Глогиња

Професори: др Гордана Штасни, 140014/2014

др Јелена Редли, др Душанка
Звекић-Душановић

Нови Сад, 2018.

 Припрема за час

Разред 5.

Наставна јединица Шашава песма, Мирослав Антић

Тип наставног часа Час обраде новог градива

Облик рада Фронтални рад

Наставне методе Монолошка, дијалошка и текст метода

Наставна средства Фундаметална средства, текст из читанке

Проучавање најзначајнијих чинилаца књижевноуметничког текста

(мотива, главних мотива, ликова и њихове карактеризације, облика
Циљ часа казивања, језичко-стилских средстава, композиције песме).
Оспособљавање ученика да открију уметничке вредности песме на основу
уметничких доживљаја поредством интерпретације и језичке анализе.

Упознавање ученика са животом и стваралаштвом Мирослава Антића.

Оспособљавање ученика за самостално тумачење, успешно доживљавање
и разумевање књижевноуметничког остварења. Проучавање најбитнијих
Образовни задаци
чинилаца књижевноуметничког дела и усвајање књижевнотеоријских
појмова из области лирике (лирски субјекат, дистих). Упознавање ученика
са одликама љубавне ауторске поезије.

Подстицање ученика да истражују и читају поезију Мирослава Антића.

Развијање љубави према књижевности и стварање читалачких навика.
Васпитни задаци
Утицање на формирање позитивних духовних и моралних вредности.
Истицање тога колико је љубав и подршка ближњих важна у животу.

Развијање навике да се одговарајући утисци и одговори аргуметују

чињеницама из књижевноуметничког текста. Оспособљавање ученика за
Практични задаци самостално истраживање и тумачење књижевности. Развијање моћи за
запажање, упоређивање, закључивање и доказивање. Развијање
радозналости, истраживачког духа и маште.

Образовни CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи
стандарди
CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму

CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком

тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог

CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком

 тексту (епитет, поређење, ономатопеја)

CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему,

фабулу, време и место радње, лик...

CJ.1.4.8. ученик има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких

текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе

CJ.3.4.2. издваја основне одлике књижевних родова и врста у конкретном

тексту

CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делу

CJ.3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе

CJ.3.4.6. тумачи различите елементе књижевноуметничког дела

позивајући се на само дело

CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га

образлаже

Литература Методичка литература:

1. Илић, Павле (2006). Српски језик и књижевност у наставној теорији и

пракси. ЗМАЈ, Нови Сад.

2. Николић, Милија (1999). Методика наставе српског језика и

књижевности. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.

3. Петровачки Љиљана (2008). Методичка истраживања у настави српског

језика и књижевности. Филозофски факултет, Нови Сад

4. Петровачки, Љиљана и Штасни, Гордана (2008). Методичке

апликације. Филозофски факултет, Нови Сад.

5. Штасни Гордана (2017). Методика наставе српског језика и

књижевности, методичка обрада књижевног дела. Завод за уџбенике,
Београд.

6. Наставни програм за пети разред основног образовања и васпитања,

http://www.zuov.gov.rs/
 Стручна литература:

1. Живковић, Драгиша (1992), Теорија књижевности са теоријом

писмености, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства; Нови Сад:
Завод за издавање уџбеника.

1. Станковић-Шошо, Наташа и Сувајџић, Бошко (2014). Уметност речи –

Извори
читанка за пети разред основне школе. Београд: Логос.

Уводни део: 5 минута

Временска
Главни део: 30 минута
структура часа
Завршни део: 5 минута
Уводни део часа

Поздрављам ученике. Читалачку радозналост подстичем разговором који је усмерен на

ученичка искуства и ставове. Постављам им следећа питања: Да ли постоји особа којој
можете да кажете баш све? Са ким ви делите своје тајне? Како бирате особу са којом
ћете поделити тајну, да ли та особа има неке специфичне особине? Можете ли да
кажете својим родитељима када вам се неко свиђа? Овим питањима, као уводном
мотивацијом, повећава се интересовање ученика, подстиче се умна активност уместо
пасивног посматрања.

Затим говорим ученицима да ћемо данас чути са ким једна девојчица дели своје тајне.
Након тога бележим наслов дела и име аутора на табли. Затим говорим ученицима
основне ствари о животу писца, говорим да је Мирослав Антић рођен у Мокрину 1932. а
умро 1986. године. Био је песник, драмски писац, новинар и позоришни редитељ, а писао
је углавном за децу и младе. Објавио је више збирки песама као што су Насмејани свет,
Последња бајка, Плави чуперак, Шашава књига и остале. Са одушевљењем говорим
ученицима о омиљеним песмама Мике Антића, и на тај начин покушавам да их
заинтересујем за његов рад. Саветујем их да у библиотеци пронађу збирке његових
песама. Трудим се да код ученика развијем уметнички укус и љубав према поезији.

Главни део часа

Пре самог читања говорим ученицима да уоче чиме је девојчица заокупљена и да обележе
стихове који им се посебно допадну. Затим читам песму. Читање код ученика треба да
изазове реакције и доживљаје и да подстакне њихове мисаоне и емоционалне процесе.
Потребно је допустити и да поетска реч делује и да се утисци ученика среде и због тога
правим психолошку паузу.

Након паузе разговарамо о доживљеном. Постављам ученицима следећа питања: Како

вам се свидела песма и каква је осећања у вама пробудила? Шта вам се посебно свидело и
да ли постоји нешто што вам се није свидело? Да ли осећате да вам је блиско стање у
коме се налази девојчица? Тражим да се одговори поткрепе наводима из текста. Након
разговора о доживљеном, прелазимо на анализу књижевног текста. У даљој анализи
користим дијалошку методу. Наводим питања и очекиване одговоре.

Ко помаже девојчици да разуме ситуацију у којој се нашла?

Мајка подржава своју ћерку и труди се да је разуме. Девојчици значи мамина подршка.

Шта мајка жели да сазна?

Мајка жели да сазна шта се дешава са њеном ћерком. Очекујем да ученици одговоре
поткрепе стиховима.

Шта мислите, због чега мајка девојчицу назива „шашаво моје“? Како се понашају људи
који су заљубљени?
Мајка схвата да се нешто чудно дешава са њеном ћерком, примећује њену заљубљеност,
па жели да јој буде подршка. Као и остали заљубљени људи, девојчица је одсутна, њене
мисли су збркане и окупиране љубављу, па је мама зато зове шашаво моје.

Која осећања мајка показује и како се понаша према ћерки?

Мајка схвата да је стање занесености и заљубљености нормално за њене године па жели
да јој помогне да разуме саму себе. Она је забринута за њу, што показје својим занимањем
за њен проблем, али и пуна разумевања и љубави.

Када бисмо иначе користили реч избледи? Шта може да избледи? Реч је употребљена у
пренесеном значењу. Које је основно значење ове речи, а које пренесено?
Основно значење речи избледи је да нешто изгуби своју, боју, да постане нејасно. У овој
песми девојчица жели да њено чекање никад не избледи, односно да је никада не прође тај
осећај који је сада обузима.

Која форма казивања се користи?

Песма је дата као дијаог између мајке и ћерке.

Колико стихова има у свакој строфи?

Свака строфа има два стиха, осим једне која има један.

Да ли знате како се зове сторфа од два стиха? Пошто је ученицима ово непознат појам,
говорим им да се строфа од два стиха зове дистих и то бележим на табли.

Која је улога понављања неких стихова у песми? Који се стихови понављају и зашто баш
ти?
Понављањем стихова се одређени стихови доводе у читаочеву пажњу. У овој песми је то
стих Мама ми каже-шашаво моје којим треба да се пренесе главни мотив ове песме, као и
њена поента.

Шта мислите, какав је ритам у овој песми: успорен, живахан или свечан?
Ритам у песми је живахан.

Које стилске фигуре проналазите у песми? Наведите ми примере из песме.

Епитете (црни, смеђи, плави, збијени, лепо), поређења (на нешто лепо као из приче;
постоје, кажем, као на јави).

Који се мотиви јављају у овој песми?

Мотиви су заљубљеност, љубав, брига мајке, занесеност итд. Ове и сличне мотиве
бележим на табли.

Затим, заједно са ученицима долазим до теме песме, а то је заљубљеност девојчице и

брига мајке. Бележим тему на табли. Затим заједно долазимо до закључка о томе која је
идеја песме и пишем идеју на табли. А то је мисао да је заљубљеност стање ком треба да
се радујемо и уживамо у њему што више можемо. Након тога бележим и поруку песме, а
то је закључак да су тајне слађе ако их поделимо са другима.

Ком књижевном роду и књижевној врсти припада ова песма?

Књижевни род је лирика, а књижевна врста лирска љубавна песма.

Заједно са ученицима закључујем да је љубавна песма лирска песма

која пева о љубави, чежњи, заљубљености, опчињености, жудњи, срећи.
Ауторску љубавну лирику одликују: субјективност (изражавање личних
осећања), исповедни тон, емоционалност и оригиналност.

У ком је лицу написана ова песма и ко говори ове стихове?

Песма је написана у првом лицу, стихове говори девојчица. Уводим појам лирског
субјекта, на табли исписујем следеће објашњење: Јунак коме песник поклони своје мисли
и осећања назива се лирски субјекат. Наглашавам да песник оживљава лирског субјекта и
тада престаје сличност између њих. Тако у овој песми, Мирослав Антић оживљава
девојчицу којој поклања мисли, осећања, расположења.

Пре завршетка часа, тражим од ученика да на парче папира напишу неку своју тајну, чега
се плаше, шта воле итд. Затим папириће стављамо у посуду. Након што покупим све
папире, читам тајне које су ученици написали, а они покушавају да погоде ко је написао
коју тајну, и на тај начин увиђају колико се добро познају.
Завршни део часа

Пред сам крај часа подсећам ученике на то да у библиотеци и у књижарама могу да

пронађу и друга уметничка остварења Мирослава Антића која би им се итекако могла
свидети

Домаћи задатак

За домаћи задатак им задајем да науче песму напамет како би је рецитовали на неком од

следећих часова.
Изглед табле

Методичко образложење

У уводном делу часа читалачку радозналост подстичем разговором о ученичким

искуствима и ставовима. Дијалогом, као уводном мотивацијом, повећава се интересовање
ученика, подстиче се умна активност уместо пасивног посматрања, и на основу мојих
питања ученици могу наслутити тематско-мотивску усмереност предстојећег часа.
Служим се фронталним обликом рада и дијалошком методом. С обзиром на то да је тема
која се обрађује занимљива ученицима тог узраста, они ће у великој мери учествовати у
разговору, па се трудим да их усмерим тако да њихови одгвори буду корисни за даљи рад
на часу.

По завршетку дијалога и увода у наставну јединицу, записујем наслов на табли.

Ученицима дајем само податке о животу писца, односно пишчеву биографију и говорим
им где могу пронаћи више информација о пишчевом животу и раду, и наводим и друга
пишчева дела како би се код деце пробудила љубав према корпусу Мике Антића, а самим
тим и према читању. Затим говорим ученицима да узму читанку у којој се налази песма
која ће се на часу обрађивати.

Песму читам разговетно и јасно, стојећи испред ученика. Пошто се у песми јавља дијалог
као форма казивања, свој глас прилагођавам замишљеном гласу књижевних ликова, што
постижем променом тона и начином говорења. Ученици на основу наставниковог
интерпретативног читања добијају узор о дикцијско-интонацијском обликовању говора па
се тако остварује принцип очигледности. Читање код ученика треба да изазове реакције и
одређење доживљаје и да подстакне њихове мисаоне и емоционалне процесе. Након
читања правим психолошку паузу, јер је потребно допустити да поетска реч делује и да се
утисци ученика среде. Након читања следе питања којима ученике треба подстакнути на
изражавање личних доживљаја и мишљења.
Затим следи интерпретација песме која је остварена фронталним обликом рада.
Фронтални облик рада врло је економичан, јер се градиво обрађује, обнавља и утврђује у
исто време. Приликом употребе дијалошке методе наставник поставља питања, а ученик
који на њих одговара чини то пред целим одељењем. Овако се ученик временом ослобађа
осећаја стида приликом изношења својих ставова, а наставник мора обратити пажњу да се
у одговоре на питања укључе сви ученици, како би се и они несигурнији заинтересовали
за сарадњу. Питања не треба да буду лака да их ученици не би занемарили уколико им се
одговори учине очигледним, али не смеју бити ни претешка како се ученици не би
устручавали да изнесу своја мишљења и ставове и да сарађују са наставником. Погрешни
и непотпуни одговори се исправљају и допуњују, првенствено од стране ученика, а затим
и од стране наставника, уколико је неопходно.

Задаци који се усмено решавају кроз дијалог односе се на препознавање и проналажење

језичко-стилских средстава у песми или деловима песме које треба пронаћи и одређивање
њихове функције. Комбиновање дијалошке и текст методе у настави се намеће као
методичка неминовност. Обрађује се композиција песме, као и књижевнотеоријски
појмови прописани за обраду у 5. разреду, чиме се остварује принцип примерености. Нове
појмове уводим поступно, кроз примере. Оспособљавам ученике да сами уоче појаве, да
их схвате, а тек онда их дефинишем. Тако стечена знања, која су произишла из сопственог
запажања ученика, они памте дуже, јасније и темељније.

У синтетичкој фази анализе књижевног текста одређују се књижевни род и књижевна

врста, мотиви, стилске фигуре, тема и поруке. Овде до изражаја долазе васпитни циљеви,
где се као поруке дела истичу породичне вредности, пријатељство, међуљудски односи.
Наставник ће одговоре ученика бележити на таблу, с циљем да ученици наведене
информације имају у својим свескама.

У последњем делу часа наставник монолошком методом саопштава ученицима оно што
треба да ураде за домаћи задатак који помаже развијању њихових говорних вештина,
јасног и изражајног рецитовања. Памћењем песме она трајно остаје у свести ученика.
Самоевалуација

Током састављања припреме за час и током реализације часа трудила сам се да разбијем
монотонију монолошке методе дијалозима, шареним слајдовима видео-бим презентације,
интересантним задацима који у себи садрже слике, песме, ребусе. Трудила сам се да будем
приступачна, да саслушам одговоре ученика до краја и да на сваки одреагујем одређеном
повратном информацијом. Охрабривала сам ученике да се без устезања укључе у
разговор, да износе питања, одговоре, недоумице, да искажу своје мишљење и идеје на
јасан и конкретан начин, наглашавајући да је наш циљ да се градиво научи и да није
срамота ни погрешити, јер се и на грешкама учи, и у таквим случајевима сам, заједно са
ученицима долазила до тачних одговора, и сматрам да се знање најбрже и најлакше усваја
управо кроз дијалошку методу и радом на задацима. То се показало тачним, јер су
ученици били ради да сарађују са мном, показали су интерес, а такође и знање, посебно
током решавања задатака са наставних листића, што ми је показало да су утврдили
градиво у оној мери у којој час обраде новог градива допушта. Што се самог градива тиче,
покушала сам да излагањем обухватим што је више могуће чињеница о именском
предикату, а да то ипак остане на нивоу приступачном ученицима петог разреда, износећи
све закључке и дефиниције на систематичан и разумљив начин и утврђујући њихово знање
кроз једноставне задатке.