Број часа: Датум:

Припрема за час
148. 21. 3. 2016.
Школа:
Предмет: Српски језик и књижевност
Разред: VII
Наставник:
Наставна тема: Књижевност
Наставна јединица: ,,Чиновникова смрт”, Антон Павлович Чехов
Тип часа: Обрада новог градива
Објекат наставног рада
(локација) Учионица
Задаци часа:
 Стицање нових и примена већ стечених знања из теорије
књижевности и етике;
 Упознавање ученика са хијерархијом власти;
 Упознавање ученика са негативном појавом у друштву
(критика хијерархијског реда руског друштва);
*Образовни:  Обнављање градива о сатири;
 Упознавање ученика са новелом као књижевним жанром;
 Упознавање ученика са књижевнотеоријским појмовима – фабула и
сиже;
 Упознавање ученика са појмом унутрашњег монолога.
 Развијање критичког односа према свету и према књижевном делу;
 Подстицање критичког мишљења;
 Развијање љубави према српском језику код ученика;
 Мотивисање ученика за неговање потребе да се усвојено знање
и умење примени;
*Васпитни:  Подстицање ученика на самостални рад и даље ширење знања;
 Уочавање моралног и неморалног, праведног и неправедног
у поступцима ликова из књижевног текста (новеле);
 Уочавање негативних особина ликова и кориговање практичних
понашања у животу ученика – саображавање са позитивним етичким
начелима.
 Оспособљавање ученика за разматрање и сагледавање и свих
других творевина попут ове новеле;
 Оспособљавање ученика за сналажење у појединим деловима
*Практични: ове књижевне творевине (текста);
 Увежбавање пређеног градива на припремљеним примерима.

Наставне методе: Дијалошка, текстуална, монолошка.

Облици наставног
Фронтални, индивидуални.
рада:
Наставна средства: Читанка, табла, наставни листићи.
 Литература за ученике:

Станковић Шошо Наташа: Ризница речи, читанка за седми

разред основне школе – Београд, Клет, 2013.

Литература за наставнике:

1. Николић Милија: Методика наставе српског језика и

књижевности – ЗУНС, Београд, 2012.
Литература:

2. Илић Павле: Српски језик и књижевност у наставној

теорији и пракси – Змај, Нови Сад, 2003.

3. Лешић Зденко: Теорија књижевности – Службени гласник,

Београд, 2008.
Временска структура часа:

 уводни део часа: 5 минута;

 главни део часа: 35 минута;
 завршни део часа: 5 минута.

Ток и садржај часа

Уводни део часа

Наставник улази у учионицу и поздравља ученике. На почетку часа их припрема за

кратак разговор којим ће мотивисати ученике и увести их у књижевни текст који ће
обрађивати на предстојећем часу. Такође, ученици би требало да уз помоћ своје
креативности и присећања говоре о некој својој непријатној ситуацији (и уопште о томе
шта им све може бити непријатно).

Наставник1: Добар дан! Хајде да на самом почетку овог часа поразговарамо о

ситуацијама из свакодневног живота које су за вас биле непријатне.
Непријатност изазивају ситуације које су неочекиване и због којих се
осећамо лоше, нелагодно у присуству других људи. У животу свакога
од нас, бар једном се догодио, на пример, неки неспоразум. Неки
углавном непријатни догађај који нисмо хтели намерно да изазовемо.
Такође се може десити да неки неспоразум изазове свађу између
неког, нечију тугу или љутњу. Шта је за вас непиријатно, да ли сте
некада доживели неку непријатну ситуацију? Присетите се.

Ученик: Мени се догодила једна случајна ситуација. Радило се о једној

случајности која је изазвала тугу код моје најбоље другарице и мене.
Било је лето и ближио се мој рођендан. Мама је украшавала
рођенданску торту. Брат и тата су украшавали собу балонима. За то
време ја сам видно расположена и срећна писала позивнице за
рођендан. Међу свим тим позивницама била је и она намењена мојој
најбољој другарици. Од свих гостију, њој сам се, заиста, највише
радовала. Волела сам да будем на њеним рођенданским прославама,
али и да она на моје долази. Пошто није била код куће кад сам јој
однела позивницу, ја сам је дала њеној баки. Она се захвалила у њено

1
Напомена: У тексту управни говор неће бити обележаван наводницима или курзивом како не бисмо
превише оптерећивали текст припреме.
 име и обећала да ће јој дати чим дође кући. Међутим, њена стара
бака, вероватно да је случајно заборавила. Наравно, ја сам се надала
да ће је добити и зато нисам бринула. Очекивала сам њен долазак.
Тако су на мојој рођенданској забави дошли сви позвани другари,
осим моје најбоље дугарице. Ја сам је са нестрпљењем ишчекивала.
Надала сам се да ће доћи сваког тренутка. Повремено сам гледала
кроз прозор да видим да ли долази. Неколико пута сам питала маму
да случајно није јавила да ће мало закаснити. Међутим, она није
дошла, због чега сам била много тужна. Рођендан се завршио, сви су
отишли, а ја сам тужна отварала поклоне. Понеки поклон ми је
измамио осмех и одушевљење, али сам била и даље тужна. Мама је
приметила моје расположење и тешила ме да је другарица можда
имала неке обавезе. У једном тренутку сам била чак и љута, јер смо
увек одлазиле једна код друге на рођендане, ма какве год обавезе
имале. Сутрадан у школи, села је код мене у клупи и тужно ме
погледала. Неколико минута смо ћутале и гледале се. Као да смо
хтеле да питамо нешто једна другу. Онда сам одлучила да је љутито
питам зашто није дошла на рођендан. Међутим, она је збуњено
одговорила да није ни била позвана. Њен одговор ме изненадио и
истовремено збунио. Тад сам схватила да је у ствари досло до
неспоразума и да је њена бака заборавила да јој да позивницу. Затим
сам јој објаснила шта се догодило и како сам се осећала. Када смо
схватиле шта је заправо у питању, виделе смо да се случајно и сасвим
нехотице догодила ова ситуација. Њој је било криво јер је мислила да
је нисам позвала, а мени јер сам мислила да није хтела да дође. После
школе је дошла код мене, са најлепшим поклоном, а овај неспоразум
смо дуго препричавале.

Наставник: Одлично! Управо данас ћемо говорити о једном делу у којем се

десила управо једна непријатна ситуација. Али ова непријатност
довела је до трагичног завршетка. Видећемо на који начин. Данас
ћемо радити један књижевни текст руског писца. То је текст
Чиновникова смрт Антона Павловича Чехова.

(Наставник записује назив књижевног дела и име писца на табли.).

Главни део часа

Наставник, пошто је најавио наставну јединицу, износи кратку биографију писца са

његовим опусом, како би упознао ученике са животом и делом овог значајног руског
писца.

Наставник: Антон Павлович Чехов је руски писац. Рођен је 1860. године у

Русији. На овом хамеру се налази фотографија овог писца.
(Наставник показује на хамер-папиру.). Ви се први пут сусрећете са
овим писцем, па ћу вам због тога ја рећи неке значајне податке из
живота Чехова и навешћу вам његова најпознатија дела. Антон
Павлович Чехов био је руски књижевник – приповедач и
најзначајнији руски драмски писац. Своје прве приче објавио је да би
могао да се издржава у току студија медицине. У књижевности се
појавио најпре са кратким причама. Писао је дела у којима
преовладава хумор, а са друге стране очај. Извршио је велики утицај
не само у руској, него и у европској књижевности. Умро је у
Немачкој 1904. године. Чеховљева најзначајнија дела су драме:
Галеб, Ујка Вања, Три сестре, Вишњик. Написао је збирке
приповедака: Мелпоменине бајке, Шарене приче и У помрачини.
Написао је велики број новела. Шта је новела?

Ученик: Новела је можда нека прича о непријатној ситуацији.

Наставник: Делимично си у праву! Новела је кратка прича сажете радње која

говори о исечку или тренутку из нечијег живота, па најчешће садржи
само један догађај и само неколико ликова. Управо је Антон
Павлович Чехов написао великих број таквих дела – новела. У вашим
читанкама налази се новела под називом Чиновникова смрт. Ја ћу
вам је најпре прочитати, а онда ћемо разговарати о догађајима и
ликовима из ове приче.

Наставник чита новелу. После читања, поставља питање – након краће паузе.

Наставник: Какве је емоције у вама пробудило ово дело?

Ученик: Тужне и непријатне.

Наставник: Олдично! Ком књижевном роду и врсти припада ово дело?

Ученик: Припада прози, а књижевна врста је новела.
(Наставник пише на табли.).

Наставник: Тако је! У које време се одиграва радња ове новеле?

Ученик: У 19. веку.

Нставник: Тако је! (Наставник пише на табли.).

Наставник: Где се одиграва радња?

Ученик: У Русији.

(Наставник пише на табли.).

Наставник: Тако је. Ко су главни ликови у овој причи?

Ученик: Главни ликови у овој причи су: Иван Червјаков (чиновник) и његов
генерал.

Наставник: Одлично! (Наставник пише на табли.).

Наставник: Рекли смо ко су ликови у овом тексту. А како почиње ова новела?

Ученик: Новела почиње тако што је лепо васпитани чиновник Иван Червјаков
кихнуо и својом пљувачком попрскао генерала који је седео у реду
испред њега.

Наставник: Тако је. Како се чиновник Иван Червјаков након тога осећао?

Ученик: Тај догађај изазвао је велику непријатност и неспокојство код

чиновника.

Наставник: Одлично! До чега је на крају то довело чиновника? Како се прича

завршава?

Ученик: Неуспели покушаји да чиновник исправи своју грешку и извини се

генералу одвели су Червјакова у смрт.

Наставник: Шта мислите, зашто?

Ученик: Зато што је он био веома осетљив, бојажљив и несигуран човек.

Наставник: Тако је. А какав је био заправо овај догађај?

Ученик: Био је обичан догађај, није био страшан.

Наставник: Одлично! Догађај заправо није нимало страшан. Шта чини чиновник
након што је кихнуо и попрскао генерала?

Ученик: Чиновник се збунио и истог тренутка је желео да се извини генералу.

Наставник: Одлично! А зашто тај покушај извињења чиновника није одмах

успео?

Ученик: Његов покушај да се извини генералу није одмах успео, јер у том
тренутку и његово кијање и његово извињење су за генерала били
потпуно безначајни.

Наставник: Тако је! Како се Червјаков осећао после тога?

Ученик: Из ове ситуације видимо какав је Червјаков. Уплашен и узнемирен

Иван није више могао да гледа представу. Осећао је огроман страх и
неспокојство у својој души и само је размишљао о томе како да се
поново извини генералу и објасни му да то није у радио намерно.

Наставник: Одлично! А шта је чиновник Червјаков чинио све време?

Ученик: Извињавао се стално генералу и досађивао му.

Наставник: Чему су такво чиновниково понашање и осећања допринели?

Ученик: Чиновник је изазвао генералов бес и осетио је још већи немир и страх
који су га на крају и убили.

Наставник: Тако је. Чиновник Иван је био обични мали човек који је живео у
сталном страху да не погреши и случајно не увреди људе на положају
већем од његовог. Осећао се безначајним и несхваћеним, а његов
огроман страх и осећај кривице му нису дали да ствари око себе види
онакве какве јесу. Због таквог начина живота и таквог размишљања,
његова смрт је била неминовна. Какав је још био чиновник Иван
Червјаков?

Ученик: Као и сваки други културни и лепо васпитани човек, Червјеков је

много водио рачуна о свом понашању и својим поступцима. Било му
је битно шта други мисле о њему и живео је у сталном страху да
нешто не погреши и случајно не увреди људе око себе, поготово оне
који су били на положају већем од његовог.

Наставник: Одлично! Осећао се ситним и безвредним, није поштовао себе, нити

своје вредности, па га ни други нису поштовали. Када је кихнуо и
 својом пљувачком попрскао генерала, у свом паничном страху и
жељи да се оправда срљао је из грешке у грешку. Извињавао се
генералу неколико пута, досађивао му, а на крају уместо да добије
опроштај и мир у својој души изазвао је генералов бес и осетио
огроман страх и ужас који није могао да преживи. Коме прво
Червјаков прича о свом проблему?

Ученик: Червјаков прво прича о свом проблему својој супрузи.

Наставник: Одлично! Какав је њен став о односу подређених и надређених

људи?

Ученик: И она, као и Червјаков, сматра да треба бити понизан према

надређенима.

Наставник: Тако је! Шта сазнајете о односу виших и нижих чиновника тадашње
Русије на основу понашања Червјакова и његове супруге?

Ученик: Чиновник Червјаков је био мали човек који је живео бедним

животом, без слободе и људског достојанства. Био је слабић, осећао
се безначајним и несхваћеним, а његов огроман страх и несигурност
у себе, понизно и недостојанствено понашање чинили су га јадним и
жалосним бићем. Његова смрт је последица његовог слабог
карактера. Нижи чиновници били су подређени вишим чиновницима
у Русији.

Наставник: Одлично! Како бисмо, на основу свега овога, могли да дефинишемо

тему овог дела?

Ученик: Мали, бедни чиновник Иван Червјаков страда због своје осетљивости
и понизности према чиновницима вишег ранга од свог.

(Наставник пише на табли)

Наставник: Како бисмо могли да дефинишемо идеју овог дела?

Ученик: Најважније је од свега – људи се никада не смеју понижавати.

Наставник: Одлично! Записаћемо ту идеју. (Наставник пише на табли.).

Наставник: Ова прича је актуелна и данас. И у време Чехова било је проблема у
друштву каквих има и данас, нису се промениле околности, али ни
особине људи. Чехов овде, дакле, приказује исечак из живота главног
јунака овог дела? Како се зове та врста дела, као што смо рекли?

Ученик: То је новела.

(Наставник пише на табли.).

Наставник: Одлично! Новела је кратка прича сажете радње која говори о исечку
или тренутку из нечијег живота, па најчешће садржи само један
догађај и само неколико ликова.

(Наставник пише на табли.).

Таква је и новела ,,Чиновникова смрт” и друге Чеховљеве новеле.

Обично се у овој књижевној врсти заузима и сатирички став. Да се
подсетимо, шта је сатира?

Ученик: Сатира је књижевни облик у којем се критички исмејава

појединац, група, држава или власт.

Наставник: Одлично! Управо ова новела садржи црте сатире. А да се подсетимо:

Које форме (облике) приповедања знате?

Ученик: Дијалог, монолог, унутрашњи монолог, нарација (приповедање).

Наставник: Одлично! Који је облик приповедања најзаступљенији у овој новели?

Ученик: Унутрашњи монолог.

Наставник: Тако је. Најзаступљенији облик приповедања је у овој новели је

унутрашњи монолог.

(Наставник пише на табли.).

Наставник: Шта је то унутрашњи монолог?

Ученик: Када лик прича сам са собом.

Наставник: Тако је. Заправо, унутрашњи монолог је неизречено размишљање

лика, односно неизговорени ток мисли, импресија или опажања
главног јунака.

(Наставник пише на табли.).

Наставник: Одлично! Хајде сада да се подсетимо фабуле. Шта је то фабула?

Ученик: Фабула је нека прича.

Наставник: Браво! Фабула је скуп мотива и ситуација у неком књижевном делу,

постављен у одређеном временском и узрочно-последичном
редоследу и представља окосницу радње, односно одређеног
збивања. Фабула је карактеристична за прозна дела.

(Наставник пише на табли.).

Наставник: А шта је то сиже?

Ученик: Сиже је редослед догађаја.

Наставник: Тако је! Сиже је уметнички саграђени распоред догађаја у делу. За

разлику од сижеа, фабула је скуп догађаја у његовој унутрашњој
вези.

(Наставник пише на табли.).

Завршни део часа

Наставник ученицима дели наставне листиће са питањима везаним за радњу новеле

и њихова мишљења о догађајима и ликовима у овом делу. Учиници би требало да
одговоре на та питања усменим путем.

1. Шта мислите, шта је главни разлог Червјакове смрти?

А) изненадна непозната болест;

Б) живот у сталном страху од надређених због којих може да изгуби посао;
В) генералова љутња;
Г) осећај безусловне покорности и понизности према надређенима.

2. Ова новела има изразито драмску структуру. Повежи називе етапа у развоју радње
са одговарајућим садржајем:

УВОД Червјаков је кинуо, а генерал се обрисао. Три

Червјакова извињења.

ЗАПЛЕТ Червјаковљева одлука да се више неће

извињавати, а онда и његово шесто извињење,
које изазива генералову љутњу.

КУЛМИНАЦИЈА Смрт изгубљеног и избезумљеног

Червјакова. ПЕРИПЕТИЈА (ОБРТ)Уживање у гледању представе.

РАСПЛЕТ Четврто и пето извињење генралу, који на то

оштро реагује.

Наставник похваљује и отпоздравља ученике. Сви су задовољни после изласка из

учионице!
Изглед табле (скица)

,,Чиновникова смрт”
Антон Павлович Чехов

Књижевни род: проза Књижевна врста: новела

Време: 19. век
Место: Русија
Ликови: Иван Червјаков, његова супруга, генерал

Тема: Мали, бедни чиновник Иван Червјаков страда због

своје осетљивости и понизности
према чиновницима вишег ранга од свог.

Идеја: Најважније је од свега – људи се никада не смеју понижавати.

Новела је кратка прича сажете радње која говори о исечку или тренутку из нечијег
живота, па најчешће садржи само један догађај и само неколико ликова.

Унутрашњи монолог је неизречено размишљање лика, односно неизговорени ток

мисли, импресија или опажања главног јунака.

Фабула је скуп мотива и ситуација у неком књижевном делу, постављен у одређеном

временском и узрочно-последичном редоследу и представља окосницу радње, односно
одређеног збивања.

Сиже је уметнички саграђени распоред догађаја у делу. За разлику од сижеа, фабула је

скуп догађаја у његовој унутрашњој вези.
Изглед хамера (скица)

АНТОН ПАВЛОВИЧ ЧЕХОВ

(1860-1904)

-Писац приповедака и новела

-Драмски писац

-Дела: Галеб, Ујка

Вања, Три сестре,
Вишњик

-Збирке приповедака:
Мелпоменине бајке,
Шарене приче, У
помрачини