Srpski 4 Maj Pripreme 146 Do 165

ПИСАНА ПРИПРЕМА ЗА ЧАС – СРПСКИ ЈЕЗИК
Наставна тема: ВРЕДНА Датум:

ДЕЦА
Наставна јединица: Х. К. Облици рада: фронтални, индивидуални
Андерсен: Ружно паче
Редни број часа: 146 Методе рада: монолошка, дијалошка,
вербално-текстуална, илустративно-
демонстративна
Тип часа: обрада
Наставна средства: Читанка, свеске,
Дигитално издање уџбеника на Мозаик
платформи
Циљ часа: препознавање и Кључни појмови: ауторска бајка
проучавање тематике,
фабуле, композиције бајке,
карактеризације ликова;
проценивање и критичко
сагледавање моралниих
сукоба између јунака и
унутар главног јунака;
подстицање читалачке
радозналости.
Општи Операционализован Међупредметна повезаност:
исход и исходи Ликовна култура
Ученик ће Ученик ће да: Музичка култура
да: Природа и друштво
 уочи основне  уочи основне Литература за Литература
одлике ауторске одлике ауторске наставника: за ученика:
бајке; бајке:
 чита са  чита са Милија Николић: Моња Јовић,
разумевањем; разумевањем; Методика наставе Нада
 опише свој  изражајно чита српског језика и Тодоров:
доживљај поштујући књижевности, Читанка за
прочитаног правописна ЗУНС, Београд, четврти
књижевног дела; правила; 1992. разред
 изнесе своје  опише своје утиске основне
мишљење о о естетском Нада Тодоров: школе, Едука,
тексту; доживљају; Методолошко- 2020.
 одреди тему,  одреди тему, разуме методички
поруке, разуме идеје књижевног приступи у Ивана Јухас,
идеје књижевног дела;
дела;  уочи машту у школској
 уочи машту у књижевном делу; интерпретацији Јасмина
књижевном  учествује у бајки, Сомбор: Игњатовић:
делу; разговору Педагошки Поуке о
 чита текст поштујући факултет, 2006. језику, Едука,
поштујући уобичајена правила 2020.
правописна комуникације и
правила; пажљиво слуша
 проналази саговорника.
поруке дела;
 анализира
илустрације у
Читанци;
 учествује у
разговору
поштујући
уобичајена
правила
комуникације и
пажљиво слуша
саговорника.
Уводни део часа

Активности наставника Активности ученика
– Мотивацију постиже читањем  Слушају;
одломака из бајки Цвеће мале Иде,  потврђују да је реч о писцу Х. К. Андерсену.
Девојчица са шибицама., Принцеза на
зрну грашка;
 објашњава да је то најпознатији
светски писац бајки;
 задаје ученицима да препознају да
је реч у Х. К. Андерсену;
 објашњава циљ часа, пише назив
наставне јединице на табли.
Главни део часа
– Упознаје их са пишчевом
биографијом:  Пажљиво слушају;
– прича:  гледају видео-запис;
• Андерсен је рођен 1805. године  одговарају на питања;
у месту Оденса, у Данској.  слушају бајку.
Његов отац је био обућар, али
је веома волео да чита
књижевна дела. Када је дечак
имао једанаест година, умро
му је отац. Мајка се запослила
као праља у дворцу, а дечака је
запослила у једној текстилној
фабрици у којој су радили и
многи његови вршњаци.;
– поставља питање:
• Шта сазнајемо из овог дела
пишчеве биографије?
– прича:
• У пишчевој родној кући
отворен је музеј 1908. године.
Пред њом често наступају
глумци, обучени као јунаци
бајки.
Како је изгледала улица и кућа у
којој се родио писац, видећете
из прилога:
(DANSKO BAJKOVITO
PREDGRAĐE: ODENSA
http://redinfoportal.com › Kultura
› 3596-dansko-bajk.YuoTube);
– поставља питања:
• Шта сте занимљиво видели?
• Зашто је важно да се сачувала
улица и кућа из периода када је
ту живео писац?;
– наставља причу:
• Када је Кристијан имао 14
година, отишао је у
Копенхаген да буде глумац. Ту
је завршио гимназију, а касније
и факултет. У Копенхагену је
живео све до краја живота
1875. године.
Његове бајке доносе нове јунаке:
биљке, лептире. Једна од
његових најлепших бајки је
Ружно паче. Многи кажу да је у
њој описао свој живот.;
– чита бајку, Читанка , 101–
115.
Завршни део часа
– Проверава утиске о бајци:  Одговарају на питања;
• Шта вас је разнежило у бајци?  анализирају пишчеву мисао.
• Који део вам је најтужнији?
• Зашто је бајка необична?;
– Цитира Андерсенову мисао и
подстиче разговор о њој: „Ништа
не смета што се неко родио у
пачијем гнезду, само кад се
излегао из лабуђег јајета.”
Изглед табле
Ханс Кристијан Андерсен: Ружно паче
Андерсен је рекао: „Ништа не смета што се неко родио у пачијем гнезду, само кад
се излегао из лабуђег јајета.”
Књижева врста: ауторска бајка
СТАНДАРДИ: 1СЈ.1.5.1. 1СЈ.1.5.3. 1СЈ.1.5.4. 1СЈ.2.5.4. 1СЈ.2.5.5.


ДЕЦА
Андерсен: Ружно паче –
читање у наставцима
Редни број часа: 147 Методе рада: дијалошка, вербално-
текстуална, илустративно-демонстративна
платформи
Општи исход Операционализован Међупредметна
Ученик ће и исходи повезаност:
да: Ученик ће да: Ликовна култура
Музичка култура
Природа и друштво
 уочи основне  уочи основне Литература за Литература за
одлике ауторске одлике ауторске наставника: ученика:
бајке; бајке;
 чита са  чита са Милија Моња Јовић,
разумевањем; разумевањем; Николић: Нада Тодоров:
 опише свој  изражајно чита Методика Читанка за
доживљај поштујући наставе српског четврти разред
прочитаног правописна језика и основне школе,
књижевног дела; правила; књижевности, Едука, 2020.
 изнесе своје  опише своје утиске ЗУНС, 1988.
мишљење о о естетском Ивана Јухас,
тексту; доживљају; Нада Тодоров: Јасмина
 одреди тему,  одреди тему, разуме Методолошко- Игњатовић:
поруке, разуме идеје књижевног Поуке о језику,
идеје књижевног дела; методички Едука, 2020.
дела;  уочи машту у приступи у
 уочи машту у књижевном делу; школској
књижевном делу;  учествује у интерпретацији
 чита текст разговору бајки, Сомбор,
поштујући поштујући Педагошки
правописна уобичајена правила факултет, 2006.
правила; комуникације и
 проналази пажљиво слуша
поруке дела; саговорника.
 анализира
илустрације у
Читанци;
разговору
поштујући
правила

 Мотивацију постиже најавом  Гледају филм;
анимираног филма Волта  одговарају на питања.
Дизнија: Ружно паче (Ružno
pače – Walt Disney – kratki crtani
film – Sveci.net sveci.net ›
index.php › video, YouTube)
 поставља питања о филму, рецепцији:
• Шта сте прво уочили у филму?
• Како вам се допада?
• Који део вам је био најзанимљивији?
• Да ли је режисер успео да вас
заинтересује?
• Да ли је режисер успео да дочара
оно што сте ви прочитали?
• Шта је заједничко Андерсеновој
бајци и филму?;
 најављује циљ часа, пише назив
наставне једнинице на табли.

 Објашњава да ће ову бајку читати по  Читају гласно;

деловима и анализирати на неколико  одговарају на питања;
часова;  проналазе описне придеве, уочавају
 чита текст од 101 до 103. Стране; њихову уметничку функцију.
 поставља питања:
• По чему знамо да је ово бајка?
• У које годишње доба започиње бајка?
• Запази како је описано лето.
• Које боје преовлађују у том опису?
• У каквом је окружењу седела патка
на јајима?
• Зашто је друге патке нису
посећивале?
• Зашто је мајка пустила пачиће да
гледају колико желе?
• Зашто се пачићима свет чини тако
велики?
• Шта патка мисли: докле се пружа
свет?
• Да ли је она у праву?
• Зашто је патка нестрпљива да се
излеже последње јаје?
• Ко патки долази у посету?
• Како паткина пријатељица тумачи
то што јаје неће да се распукне?
• О каквом сопственом искуству
говори стара патка?
• Шта се њој у прошлости догодило?
• Пронађи део у коме се описује да се
последње паче разликује од осталих
пачића.
• Које су то разлике?
• Какву бригу то у патки изазива?
• Пронађи и подвуци описне придеве у
овом делу бајке:
(Пшенице пожутеле, овас озеленио,
сено по зеленим ливадама садевено у
пластове, док се рода шетала на својим
дугим, црвеним ногама и говорила
мисирским језиком, који је научила од
своје мајке. Око њива и ливада свуда
све велике шуме, а усред шума дубока
језера. Заиста је било дивно на селу.
Усред сунчевог сјаја блистао се замак,
опкољен дубоким каналима, с његових
зидина спуштало се зеленило репуха до
саме воде, с толико широким
листовима да су испред њега деца
могла стајати усправно.)
• Прочитај текст без њих.
• Шта закључујеш?
• Пронађи и прочитај објашњење
којим језиком је рода говорила.
• Шта писац показује придевом
мисирски?
• Шта је лепо у овом делу бајке?
• Како бисте назвали овај део бајке?
(Долазак пачића на свет)

 Подсећа да се у бајци јавља  Проналазе дијалог.

дијалог;
 поставља питања о управном
говору, начину његовог
обележавања;
 упућује ученике да понове три
модела (Уколико не знају,
пронаћи ће у Поукама о језику,
стр. 96);
 .
Или:
 задаје домаћи задатак:

прочитајте други део бајке од 104.
до 108. Стране.
Провера остварености исхода
Запажања наставника о
реализацији часа
Књижевна врста: ауторска бајка

ДЕЦА
вербално-текстуална,
платформи
Општи исход Операционализовани Међупредметна
Ученик ће да: исходи повезаност:
Ученик ће да: Ликовна култура
бајке; бајке;
 чита са  чита са Милија Моња
разумевањем; разумевањем; Николић: Јовић,
 опише свој  изражајно чита Методика Нада
доживљај поштујући наставе српског Тодоров:
прочитаног правописна језика и Читанка за
књижевног дела; правила; књижевности, четврти
 изнесе своје  опише своје ЗУНС, Београд, разред
мишљење о утиске о 1992. основне
тексту; естетском школе,
 одреди тему, доживљају; Нада Тодоров: Едука, 2020.
поруке, разуме  одреди тему,
идеје књижевног разуме идеје Методолошко-
дела; књижевног дела; методички Ивана
 уочи машту у  уочи машту у приступи у Јухас;
књижевном делу; књижевном делу; школској Јасмина
 чита текст  учествује у интерпретацији Игњатовић:
поштујући разговору бајки, Сомбор, Поуке о
правописна поштујући Педагошки језику,
правила; уобичајена факултет, 2006. Едука, 2020.
 проналази поруке правила
дела; комуникације и
 анализира пажљиво слуша
илустрације у саговорника.
Читанци;
разговору
поштујући
правила

– Проверава да ли су прочитали – Гласно читају бајку од 104. до 108.
део бајке; стране.
– слуша како читају.
.
– Поставља питања:
• Шта се догађа у пачјем дворишту? – Одговарају на питања;
– проналазе описне придеве, уочавају
• Око чега се туку две пачје породице?
њихову уметничку функцију.
• Шта такво понашање говори о
њима?
• Коме патка жели да представи своје
пачиће?
• Шта представља највеће одликовање
за једну патку?
• Опишите како морају ходати
васпитани пачићи.
• Како су нове пачиће дочекале друге
патке?
• Шта такво понашање говори о
паткама?
• Шта је Пачету урадио патак?
• Закључите како се Паче због тога
осећало.
• Зашто патак сматра да има право да
кљуцне Паче?
• Како мајка патка брани Паче?
• До чијег је мишљења мајци патки
посебно стало?
• Шта стара патка тражи од
пачића?
• Шта то говори о њој?
• Наведите што више речи којима се
може описати понашање патака у
овом одломку.
• Ко је све уједао и исмејавао Паче?
• Како се понашао ћуран?
• Подвуци особину ћурана истакнуту у
тексту.
• Ко је све на крају прогањао Паче?
• Како су се према њему понашала
браћа и сестре, а како мајка?
• Закључите како се Паче због тога
осећало.
• Зашто је Паче напустило свој дом и
побегло?
• Подвуците два придева који описују
како се Паче осећало.
• Како су се према Пачету понашале
дивље патке?
• Шта је Паче желело?
• Којом речју су описани гусани?
• Шта се гусанима свидело код
Пачета? • Шта су му због тога
предложили?
• Како је описан почетак лова?
• Ко су прве жртве ловаца?
• Подвуците реченицу која описује
како је изгледао мочварни предео
током лова.
• Како су се променили звукови у
простору током лова?
• Како се Паче осећало током лова на
гуске?
• Где је желело да сакрије главу?
• Шта то говори о Пачету?
• Шта је Паче помислило: зашто пас
није желео да га угризе?
• Закључите зашто ловачки пас заправо
није желео да га угризе.
• Објасните зашто је Паче толико дуго
чекало да побегне са места на ком је тог
дана био лов.

 Расправљају, износе своје ставове.

– Разговара о питањима у
Читанци, стр.106:
• Како су се патке у
дворишту понашале према
Ружном Пачету?
• Шта ти мислиш о њиховим
поступцима?
• Како треба да се понашамо према
особама које се разликују од нас?
• Да ли си некада имао или
имала прилику да видиш како
неког омаловажавају зато
што се по нечему разликује?
• Како си се тада осећао или
осећала?
• Испричај.;
Или:

Прочитајте део бајке од 109 до 115.
стране
Књижевна врста: ауторска бајка


ДЕЦА
вербално-текстуална,
Тип часа: утврђивање
платформи
бајке; бајке; Милија
 чита са  чита са Николић: Моња
разумевањем; разумевањем; Методика Јовић:
 опише свој  изражајно чита наставе српског Нада
доживљај поштујући језика и Тодоров
прочитаног правописна књижевности, Читанка за
књижевног дела; правила; ЗУНС, Београд, четврти
 изнесе своје  опише своје 1992. разред
мишљење о утиске о основне
тексту; естетском Нада Тодоров: школе,
 одреди тему, доживљају; Методолошко- Едука, 2020.
поруке, разуме  одреди тему, методички
идеје књижевног разуме идеје
дела; књижевног дела; приступи у Ивана Јухас,
 уочи машту у  уочи машту у школској Јасмина
књижевном делу; књижевном делу; Интерпретацији Игњатовић,
 чита текст  учествује у бајки, Сомбор, Поуке о
поштујући разговору Педагошки језику,
правописна поштујући факултет, 2006. Едука, 2020.
правила; уобичајена
 проналази поруке правила
дела комуникације и
 анализира пажљиво слуша
илустрације у саговорника.
Читанци;
разговору
поштујући
правила

– Подсећа ученике шта су читали; – Читају бајку од 109. до 115. стране.
– прати штафетно читање ученика.

– Поставља питања:
• Опишите како замишљате кућу из – Одговарају на питања;
– подвлаче реченицу.
бајке. • Од каквог је материјала она
могла бити направљена?
• Какве су биле временске прилике?
• Закључите шта јаки ветар у причи
најављује.
• Ко је све живео у трошној кући?
• Како је старица називала мачка?
• Шта то говори о њеном односу према
мачку?
• Како се жена односила према својој
кокошки?
• Зашто је старица мислила да је
Ружно Паче залутала угојена патка?
• Чему се обрадовала старица?
• Шта је очекивала од Пачета?
• Да ли је оно та очекивања испунило?
• Шта су о себи мислили мачак и
кокош?
• Шта то говори о њима?
• Пронађите заједничку особину мачка
и кокоши.
• Шта кокошка сматра најважнијом
способношћу?
• Објасните зашто.
• Шта мачак сматра најважнијом
способношћу?
• Подвуците два придева која описују
како се Паче осећало.
• О чему је Паче маштало?
• Шта су му уместо тога предлагали

мачак и кокош?
• Зашто кокошка Пачету говори

непријатности?
• Зашто Паче поново одлучује да оде у

далеки свет?
• Опишите како се Паче осећало након
боравка са мачком и кокоши.
• Које годишње доба је наступило?
• У које доба дана је Паче први пут
видело лабудове?
• Чега се Паче уплашило?
• Шта Паче осећа према лабудовима?
• Које годишње доба је било посебно
сурово према Пачету?
• Ко је спасао Паче?
• Зашто се Паче плашило сељакове деце?
• Како је Паче преживело зиму?

• Како разумете кад се каже да би
било тужно причати о свим
Пачетовим невољама.
• У које годишње доба је Паче ојачало?
• Подвуците реченице које описују
пролеће и Пачетова осећања према
буђењу природе.
• Шта је Паче осетило кад је видело
лабудове?
• Зашто Паче верује да ће га
лабудови убити?
• Објасните зашто је Паче било
спремно да настрада од лабудова.
• Које све своје претходне недаће Паче
наводи?
• Какво изненађење чека Паче на крају
приче?
• Подвуците реченицу која наводи шта
је важније од рођења у пачјем
дворишту.
• Зашто је Паче још више ценило
срећу која му се осмехнула?
• Како су се према њему понашали
лабудови?
• Како се оно осећало?
• Зашто Паче не показује гордост?

 Чита налог А шта ти кажеш о...  Расправљају, износе своје ставове.
(Читанка, стр. 111):
• Кокошка у овом одломку
тврди да се прави
пријатељи препознају по
томе што нам говоре
непријатности – тачније,
указују нам на наше мане.
• Размисли о њеној тврдњи.
• У чему своје пријатеље
треба да подржимо?
• Када пријатељима треба
да кажемо да у нечему
греше?
• На који начин то треба да
им саопштимо?
• Испричај другима о томе
како ти разговараш са
својим пријатељима.;
– подстиче дискусију о питањима која су
подвучена;
Или:
СТАНДАРДИ: 1СЈ.1.5.1. 1СЈ.1.5.3. 1СЈ.1.5.4. 1СЈ.2.5.4. 1СЈ.2.5.5

ДЕЦА
вербално-текстуална
платформи
Физичко и здравствено
васпитање
бајке; бајке
 чита са Милија Моња
 чита са разумевањем; Николић: Јовић,
разумевањем; Методика Нада
 опише свој  изражајно чита наставе српског Тодоров:
доживљај поштујући језика и Читанка за
прочитаног правописна књижевности, четврти
књижевног дела; правила; ЗУНС, Београд, разред
 изнесе своје  опише своје 1992. основне
мишљење о утиске о школе,
тексту; естетском Нада Тодоров: Едука, 2020.
 одреди тему, доживљају; Методолошко-
поруке ,разуме  одреди тему, методички Ивана Јухас,
идеје књижевног разуме идеје приступи у Јасмина
дела; књижевног дела; школској Игњатовић:
 уочи машту у  уочи машту у интерпретацији Поуке о
књижевном делу; књижевном делу; бајки, Сомбор, језику,
 чита текст Педагошки Едука, 2020.
поштујући  учествује у факултет, 2006.
правописна разговору
правила; поштујући
 проналази поруке уобичајена
дела правила
 анализира комуникације и
илустрације у пажљиво слуша
Читанци саговорника.
разговору
поштујући
правила

– Објашњава да ће приказати – Посматрају слику, описују своје
илустрацију Ружног Пачета чувеног утиске.
америчког илустратора књига за децу
Мила Винтера (1888 – 1956);
• Шта је лепо на овој композицији?
• Како објашњавате податак да је
настала пре више од једног века.;
– даје ученицима задатак да погледају
илустрације у својим читанкама и
пронађу шта је заједничко овим
композицијама (Очекује да констатују да
су у центру композиције нацртани
ликови);
– најављује циљ часа и пише назив
наставне једнице на табли.

– Поставља питања о главним и – Одговарају на питања;

споредним ликовима: – тумаче реченице.
• Опишите како је Паче изгледало.
• Како су се други односили према .
њему? (Пачићи су га исмевали,
девојчица га је шутнула, пси му нису
ни пришли, гуске су га понижавале...).
• Како се оно осећало?
• Да ли је у реду што су сви
одбацивали Паче због његовог
изгледа?
• Које особине Пачета приказује
писац?;
– подстиче ученике да уоче контраст
између Пачета које је ружно и осталих
јунака који су лепо описани, али се
понашају некоректно;
• Да ли и међу људима могу да се нађу
овакви примери?
• Које поруке нам открива Андерсен?
• Протумачите ове реченице: „Био је
пресрећан после свих мука и невоља
које је претурио преко главе. Сад је
тек схватио сву лепоту и срећу која
се указивала пред њим”.
• По чему се ова бајка разликује од
оних које сте до сада читали?
Зашто ово књижевно дело сматрају
једном од најлепших бајки света?
– Пушта им композицију Pacji ples /  Слушају;
Duck Dance Song (2016) by Deetronic  одговарају на питање;
powered by Jaffa; Pačiji ples (Pačji ples)  уче пачији плес.
odnosno Paciji ples / The Duck Dance
Song - based on original Swiss song
"Der Ententanz" (The Duck Dance) /
"Vogeltanz" (The Bird Dance) or
"Vogerltanz" (Little Bird Dance / Birdie
Dance song) with original song text
written by Jelena Obradovic. Powered
by, траје 2,28 минута;
• Ко је све овде срећан?;
Или:

Илуструјте део бајке.
ЛИКОВИ
ГЛАВНИ
Ружно Паче – несрећно на почетку бајке, ружно, добродушно, несебично, срећно на
крају бајке
СПОРЕДНИ
Мама патка, остали пачићи, девојчица, ћуран, мачка, кокошке... нису имали
разумевања за невоље малог Пачета, погрешно су се понашали.
Испољили су: нетрпељивост, непоштење, неразумевање.
ПОРУКЕ
Спољашњи изглед не одсликава унутрашње особине људи.
И онима који су различити треба пружити шансу.
Временом се изглед мења, а унутрашње особине су трајне.
Велике тешкоће могу да се савладају.
Не треба кажњавати оне који се разликују
физичким изгледом од осталих.
Човек се познаје по делу, а не по оделу

Наставна тема: ВРЕДНА ДЕЦА Датум:

Наставна јединица: Изненадни сусрет Облици рада: фронтални, индивидуални, рад у
са јежом пару
(говорна и писана вежба)
вербално-текстуална метода, илустративно-
демостративна
Наставна средства: свеска, табла, Дигитално
издање уџбеника на Мозаик платформи
Циљ часа: стицање знања о Кључни појмови: говорна и писана вежба
правилима усменог изражавања;
увођење ученика у сложени процес
причања; оспособљавање ученика да
уочавају детаље, откривају, упоређују
и језички уобличе своје мисли;
богаћење речника и развој говорне
културе ученика; неговање љубави
према животињама.
Општи исход Операционализовани исходи Међупредметна повезаност:
Ученик ће да: Ученик ће да: Природа и друштво
Ликовна култура
 утврди значај − пише састав; Литература за Литература
усмене и − описује на задату наставника: за ученика:
писмене
комуникације у тему; Милија
одређеним − варира језички Николић:
приликама; израз; Методика
 развија наставе
− зна да помоћу
креатиност, српског језика
маште дочара и
машту;
сликовитост дате књижевности,
 уочи
неопходност теме. ЗУНС, Београд,
познавања 1992.
правописних
Ђорђе Лекић:
правила;
Методика
 примењује разредне
научено градиво наставе, Нова
стварајући просвета,
сопствене Београд, 1991.
примере;
 развија љубав
према српском
језику.

 Одговарају на питања;
– Поставља ученицима питања шта  слушају и гледају прилоге и
знају о јежевима: одговарају на пирања.
• Какве су то животиње?
• Где живе?
• Чиме се хране?
• Имају ли и они јежа као кућног
љубимца?;
– објашњава да су јежеви корисне
животиње, да има много врста јежева
широм света;
– пушта кратaк видео-прилог: Svet
životinja: Preslatko: Mače i jež – Prva
Srpska Televizija 87.237.202.228 › svet-
zivotinja YouTube, траје 1,34 минута;
• Шта је лепо у овм приказу?
• Како изгледа јеж?
• Како изгледа његово тело?
• Које је боје?
• Чиме је покривено тело?
• Какво му је крзно?
• Да можете да га помазите, шта
бисте осетили?
• Какве су му уши, очи, поглед?
• Каква је њушка, очи?
• Какве ноге има?
• Како се креће?
• Где живи?
• Чиме се храни?
• Како се називају животиње које се
хране само биљкама?
• Како се маца понаша према њему?
• Шта показује њихово дружење?;
– пушта још један кратак видео-
запис: POČELA JE SEZONA
JEŽEVA: Apel da sačuvamo ova divna
stvorenja, YouTube, траје 1,23 минута;
• Зашто треба да заштитимо
животиње? • Зашто су оне корисне?
• На који начин можемо шитити
нашу околину?;
– најављује циљ часа, пиша назив

 Објашњава да ће на часу радити

говорну и писмену вежбу на  Осмишљавају и организују рад;
тему: „Изненадни сусрет са  слушају, учествују у разговору,
јежом”; анализирају, пишу;
 приказује илустрацију како се  стваралачки учествују у наставном
може нацртати јеж; процесу;
 сарађују са другим ученицима у
одељењу и развијају културу
дијалога;
 уважавају сугестије и радне налоге
учитеља/учитељице;
 праве план причања;
 причају на задату тему;
 пишу састав.
 подсећа ученике на правила

лепог причања:
• Устаните док описујете
омиљену животињу.
• Користите потпуне реченице;
причајте јасно и гласно.
• Водите рачуна да имате
уводни део, разраду и закључак.
• Пазите како почињете
реченице.
• Изражавајте се лепо и
сликовито.
• Немојте користи
поштапалице (па, овај, хм...).
• Слушајте пажљиво како други
причају. Не прекидајте их.
• На крају анализирајте како је
неко причао, да ли се држао
теме, итд.
• Направите у пару план
причања о изненадном сусрету.;
 прозива ученике да причају на
задату тему;
 задаје им да напишу састав:
• Састав треба да има увод,
разраду и закључак.
• Писати јасне, сликовите и
међусобно повезане реченице.
• Водити рачуна о уредности и
правопису.

– Слуша саставе ученика;  Читају саставе.
Или:
Истражите податке о вашој омиљеној

животињи (у енциклопедији, на
интернету, у библиотеци,
часописима...). Нађите нешто
занимљиво о њима..
Запажања наставника о реализацији

часа
Изненадни сусрет са јежом
(говорна и писана вежба)
КАКО ЋЕМО ОЦЕЊИВАТИ ПРИЧАЊЕ
Након причања једног ученика дајемо критички коментар.
Како вам се допало причање вашег друга?
Како се изражавао?
Шта вам се свидело?
Шта би могло да се промени?
НАСТАВНИ ЛИСТИЋ
СТАНДАРДИ: 1СЈ.0.1.4,1СЈ.0.1.6.
ПРИЛОГ

Наставна јединица: Припрема за Облици рада: фронтални, индивидуални
други школски писмени задатак
вербално-текстуална
Тип часа: утврђивање Наставна средства: свеске,

платформи
Циљ часа: оспособљавање за успешно Кључни појмови: припрема, писмени
служење књижевним језиком у задатак
писменим задацима; развијање
потребе за самосталним писањем
састава; подстицање ученика да
разумеју и примењују функционалне
појмове; развијање смисла и
способности за правилно, течно,
уверљиво изражавање.
Општи исход Операционализовани Међупредметна повезаност:
исходи
Ученик ће да: Природа и друштво
Ученик ће да:
Литература Литература
 схвати неопходност  правилно и за за ученика:
правилног и лепог лепо се наставника:
писменог изражавања; писмено .
 опише свој доживљај; изражава; Милија
 изнесе своје мишљење;  користи Николић:
 поштује уобичајена сликовите Методика
правила писања речи; наставе
 припреми се за писмени  описујесвоје српског језика
задатак утиске; и
 сликовито књижевности,
дочара своја ЗУНС,
осећања; Београд, 1992.
Божидар
Павловић,
Наташа
Рашковић,
Љиљана
Николић,
Милица
Шутић:
Како
написати
писмени
задатак:
вежбанка за
ученике
основних и
средњих
школа са
примерима,
Београд. Ваша
књига (Бијело
Поље, Пегаз),
2003.

– Проверава домаћи задатак.  Одговарају шта су пронашли о својој
– слуша какве податке су ученици омиљеној животињи.
пронашли о омиљеним животињама;
• Да ли знате неку музичку композицију
о животињи?;
– пушта видео снимак Слонови К. Сен-
Санса (Karneval životinja: Slon, YouTube
траје 1,23 минута);
• Шта вам је лепо у овој композицији?
• Како изгледа слон?
• Шта знате о овој животињи?
• Знате ли да он може да поједе дневно
до 300 килограма хране?
• Зашто је важно да се животиње
приказују у уметничким делима?;
– најављује нову наставну јединицу и
пише је на табли.
– Објашњава да ће разговарати о  Пажљиво слушају;

омиљеним животињама и подсетити се  одговарају;
правила за писање писменог задатка;  сачињавају план причања;
– поставља питање која је њихова  описују своје омиљене животиње.
омиљена животиња;
– заједно праве план причања:
• Која је твоја омиљена животиња?
• Због чега ти је омиљена?
• Како изгледа?
• Опиши њен спољашњи изглед.
• Где живи?
• Чиме се храни?
• По чему се разликује од других
животиња?;
– подсећа их како се пише писмени
задатак.
– понавља правила о којима су разговарали
у припреми првог писменг задатка.

– Чита један писмени задатак ученика 4.  Слушају, аналзирају, дају сугестије,
разреда; похвале.
– даје осврт и коментар.
часа
Домаћи задатак:
Илуструјте вежбу.
Припрема за писмени задатак
НЕКЕ ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ:
Добро размисли о тeми!!!
Размисли о томe шта свe трeба спомeнути (само важнe дeтаљe у вeзи са
тeмом).
НАПИШИ ПЛАН ПИСМЕНОГ ЗАДАТКА!
Он ће ти олакшати писање, на њему напиши шта желип да саопштиш, али у
што краћим цртама.
Рад мора да има почeтак, срeдину и крај (увод, разраду и закључак).
Рeчeницe морају бити јаснe, сликовитe, повeзанe.
Нe почињи рeчeницe на исти начин.
Избeгавај употрeбу личнe замeницe ЈА.
У рад трeба унeти своја осeћања.
Води рачуна о правопису, рукопису, урeдности.
На крају прочитај свој рад и исправи грeшкe којe запазиш.
Ако направиш грешку, тај део свог задатка стави у заграду и прецртај.
ОБРАТИ ПАЖЊУ НА
Правописна правила:
писањe нeгација (не смем, немам, не могу, нећу, не треба);
састављeно и растављeно писањe рeчи;
растављање речи на крају реда;
писањe рeчцe ЛИ;
употрeбу вeликог слова;
употрeбу знакова интeрпункцијe.
Стилска правила:
рeд рeчи у рeчeници;
избeгавати прeтeрано дугe и нeјаснe рeчeницe;
избeгавати понављањe истих рeчи;
сувишнe рeчи избeгавати.
Водити рачуна о словним грeшкама;
анализи тeмe;
рeдослeду излагања.
СТАНДАРДИ: 1СЈ.1.3.3. 1СЈ.1.3.5. 1СЈ.1.3.6.
ПРИЛОГ
МОЈА ОМИЉЕНА ЖИВОТИЊА
Свако има неку своју омиљену животињу. Неко воли мачке, неко воли
зечеве, а ја волим куце. Свака животиња је лепа и занимљива, али мени је најдражи
мој пас.
Мој пас се зове Меда. Име је добио по томе што личи на малог плишаног
меду. Има дивне очи. Он је жућкасте боје и средњег је раста. Воли да се игра.
Стално трчи и јури наоколо и лаје. Страшно га нервирају мачке. Када види мачку,
почне да лаје, скаче и гризе себи реп. Ујутру, када пођем у школу, он ме испрати до
школске зграде. Када се враћам из школе, чека ме пред капијом, радује се и маше
репом. Од хране највише воли да пије млеко, вероватно зато што је још мали.
Ето зашто је мени мој Меда најомиљенији. Он је мој верни пријатељ,
друг. Он је читав мој свет. Никоме га не бих дао јер је најбољи и најлепши на свету.

Наставна јединица: Други школски Облици рада: индивидуални
писмени задатак
Редни број часа: 153 Методе рада: метода писаних задатака
Тип часа: обрада Наставна средства: вежбанке,

платформи
Циљ часа: Кључни појмови: школски писмени
оспособљавање ученика за задатак
самостално писмено
изражавање; оспособљавање
да пажљиво посматрају,
уочавају, откривају,
запажају,упоређују; неговање
потреба за самосталним
писменим изражавањем;
развијање смисла и
способности за правилно и
писмено изражавање,
богаћење речника, језичког и
стилског израза.
исходи
 схвати неопходност  правилно и за за ученика:
правилног и лепог лепо се наставника:
писменог изражавања; писмено
 опише свој доживљај; изражава; Милија
 изнесе своје мишљење;  користи Николић:
 поштује уобичајена сликовите Методика
правила писања; речи; наставе
 припреми се за писмени  описује своје српског језика
задатак. утиске; и
 сликовито књижевности,
дочара своја ЗУНС,
осећања. Београд, 1992.
Божидар
Павловић,
Наташа
Рашковић,
Љиљана
Николић,
Милица
Шутић: Како
написати
писмени
задатак:
ученике
основних и
средњих
школа са
примерима,
Београд, Ваша
Поље. Пегаз),
2003.

– Подсећа ученике шта су учили на  Раде самостално.
претходним часовима;
– пише на табли назив наставне јединице и
тему;
– даје кратко образложење теме.

Активност наставника Активности ученика
– Прати рад. – Самостално пишу задатке.

– Прикупља вежбанке.  Завршавају и предају радове.
часа
Други школски писмени задатак, рађен ......
Моја омиљена животиња
СТАНДАРДИ: 1СЈ.1.3.3; 1СЈ.1.3.8; 1СЈ.2.3.3; 1СЈ.2.3.4; 1СЈ.2.3.8; 1СЈ.2.3.9; 1СЈ.3.3.2;

1СЈ.3.3.5; 1СЈ.3.3.6; 1СЈ.3.4.5;

Наставна јединица: Анализа другог Облици рада: фронтални, индивидуални
школског писменог задатка
метода писаних радова
Тип часа: утврђивање Наставна средства: вежбанке,

платформи
Циљ часа: Кључни појмови: школски писмени
указивање на композицију писменог задатак, анализа
састава: анализа теме, одређивање
њеног тежишта; посматрање, уочавање
и избор грађе; провера писмености,
познавања граматичких, правописних
и стилских правила.

исходи
 схвати неопходност  уочи грешке у за за ученика:
правилног и лепог писменог композицији наставника:
изражавања; свог писменог
 опише свој доживљај; задатка; Милија
 изнесе своје мишљење;  критички Николић:
 поштује уобичајена правила приђе и Методика
писања; објективно наставе
 припреми се за писмени просуди свој српског језика
задатак. рад; и
 прихвати књижевности,
оцену као ЗУНС,
одраз укупно Београд, 1992.
вреднованог
Божидар
писменог
задатка. Павловић,
Наташа
Рашковић,
Љиљана
Николић,
Милица
Шутић:
Како
написати
писмени
задатак:
ученике
основних и
средњих
школа са
примерима,
Поље, Пегаз),
2003.
– Саопштава резултате писменог задатка,  Пажљиво слушају.
прво говори о општем утиску, а касније
прелази на појединачне резултате;
– указује на оно што је добро написано, на
пропусте;
– на табли пише најчешће правописне грешке.

– Аналзира сваки задатак посебно;

– чита неке задатке;
Слушају.
– објашњава критеријуме за оцене који су
примењени у претходном писменом задатку.
Анализа писменог задатка /усмена/

КРИТЕРИЈУМИ ЗА ОЦЕНЕ
1. САДРЖАЈ 1–20
БОДОВА
2. ГРАМАТИКА И 1–15
ПРАВОПИС БОДОВА
3. ФОРМА: ЈЕЗИК, СТИЛ 1–10
И КОМПОЗИЦИЈА
4. СПОЉАШЊИ ИЗГЛЕД 1–5
САСТАВА
БОДОВА
Укупан број бодова је 50.
0–10 1
10–20 2
20–30 3
30–40 4
40–50 5
Запажања наставника о реализацији часа
Анализа писменог задатка (усмена)
КРИТЕРИЈУМИ ЗА ОЦЕНЕ
1. САДРЖАЈ 1–20 БОДОВА
2. ГРАМАТИКА И ПРАВОПИС 1–15 БОДОВА
3. ФОРМА: ЈЕЗИК, СТИЛ И КОМПОЗИЦИЈА 1–10 БОДОВА
4. СПОЉАШЊИ ИЗГЛЕД САСТАВА 1–5 БОДОВА
1СЈ.3.3.5; 1СЈ.3.3.6; 1СЈ.3.4.5

Наставна јединица: Исправак другог Облици рада: фронтални, индивидуални
школског писменог задатка
Редни број часа: 155 Методе рада: метода писаних задатака
Тип часа: утврђивање Наставна средства: вежбанке,

платформи
Циљ часа: Кључни појмови: писмени задатак,
развијање смисла и исправак
способности за правилно
писмено изражавање,
богаћење речника, језичког и
стилског израза.

исходи
Литература за Литература
 схвати неопходност  уочи грешке у наставника: за ученика:
правилног и лепог композицији
писменог изражавања; свог писменог Милија
 поштује уобичајена задатка; Николић:
правила писања.  исправља Методика
грешке наставе
(правописне, српског језика
фонетске, и
морфолошке, књижевности,
синтаксичке); ЗУНС,
 критички Београд, 1992.
приђе и
Божидар
објективно
Павловић,
процени свој
рад; Наташа
 прихвати Рашковић,
оцену као Љиљана
одраз укупно Николић,
Милица
вреднованог Шутић:
писменог
Како
задатка.
написати
писмени
задатак:
ученике
основних и
средњих
школа са
примерима,
Поље; Пегаз),
2003.
– Дели свеске;  Пажљиво слушају;
– напомиње да ће поново прегледати  пишу исправак задатка.
вежбанке ученика који су добили
недовољну оцену.

– Прати исправак, помаже ученицима.

– Исправљају задатак.


часа
Илустровати вежбу.
Исправак писменог задатка

1СЈ.3.3.5; 1СЈ.3.3.6; 1СЈ.3.4.5

ДЕЦА
Наставна јединица: Време, Облици рада: фронтални, индивидуални,
место и начин вршења радње рад у пару
Методе рада: дијалошка, вербално-
Редни број часа: 156 текстуална, монолошка, илустративно-
Тип часа: обрада Наставна средства: уџбеник, табла, РС,
платформи
Циљ часа: вежбање и Кључни појмови: прилошке одредбе за
проширивање знања о место, начин, време
глаголима; развијање
способности упоређивања и
уочавања веза између
језичких појмова;
подстицање сензибилитета за
уочавање граматичких
норми као елемента језичког
стандарда.
Општи исход Операционализовани исходи Међупредметна
Ученик ће да: Ученик ће да: повезаност:
 препознаје – научи прилошке Литература за Литература
прилошке одредбе за место, наставника: за ученика:
одредбе за начин, време;
место, време, – препознаје Милија Ивана Јухас,
начин; правила везана Николић: Јасмина
 примени их у за ову врсту Методика Игњатовић:
одрђеним речи; наставе Поуке о
ситуацијама – примењује српског језика и језику, Едука,
говорног и стечено знање на књижевности 2020.
писаног новим примерима. ЗУНС, Београд,
језика; 1992. Нада
 примењује Тодоров,
научено Вук Стеванија
градиво Милатовић: Кеча,
стварајући Методика
сопствене наставе Ивана Јухас,
примере; српског језика, Јасмина
 развија Нова просвета, Игњатовић:
љубав према Београд,1991. Радна свеска
српском (српски језик),
језику. Едука, 2020.

 Пажљиво слушају;
 одређују субјекат, предикат;
 Подсећа ученике на делове
 одговарају на питања;
реченице;
 описују децу, њихове активности,
 пише реченицу:
изглед..
„Ја сам добила нову хаљину”.
• Шта је субјекат?
• Шта је предикат?
• Како би реченица гласила када би
уместо заменице у субјекту била
именица?;
– приказује илустрацију деце и
подстиче ученике да је опишу;

 Поставља питања: – Одговарају на питања;

• Шта раде ова деца? – отварају Поуке и још једном утврђују шта
• Зашто је важно чувати су прилошке одредбе;
околину?; – допуњавају реченице;
 подстиче ученике да смисле – раде задатке из Поука.
реченицу у којој би биле прилошке
одредбе за место, време и начин.
 пише: „Ученици вредно уређују
парк у пролеће”;
 поставља питања:
• ГДЕ раде ученици... у парку.
• КАКО раде ученици... вредно.
• КАДА раде... у пролеће.;
 објашњава шта су прилошке
одредбе;
 даје пример из Поука, стр. 63:
„Мала птица је јутрос весело цвркутала на
грани”;
– пише правила на табли;
– даје задатак за вежбу (Поуке, стр. 63):
• Дате реченице допуни прилошким
одредбама за време, место и начин.
Маша ће писати.
Алекса је читао.;
– проверава шта су урадили;
– даје задатке за вежбу (Поуке, стр. 64):
1. Допуни реченице прилошким
одредбама за време.
одредбама за начин.
одредбама за место.
одредбама за време, место и
начин.;
– проверава урађене задатке;
– даје задатак да посматрају илустрацију и

самостално напишу по једну реченицу које
ће имати прилошке одредебе за место,
време, начин.

 Проверава урађене задатке;  Самостално проналазе примере реченица у
 проверава шта су научили. којима ће бити прилошке одредбе.
Време, место и начин вршења радње
Прилошке одредбе су глаголске допуне.
Реч или група речи која ближе одређује када се радња догађа назива се прилошка одредба
за време.
Реч или група речи која ближе одређује како се радња догађа назива се прилошка одредба
за начин.
Реч или група речи која ближе одређује где се радња догађа назива се прилошка одредба
за место.
СТАНДАРДИ: 1СЈ.2.4.5. 1СЈ.3.4.3..

ДЕЦА
Наставна јединица: Време, Облици рада: фронтални, индивидуални
место и начин вршења радње
Методе рада: монолошка, дијалошка,
Редни број часа: 157 вербално-текстуална, илустративно-
Тип часа: утврђивање Наставна средства: уџбеник, табла, РС,
платформи
Циљ часа: вежбање и Кључни појмови: прилошке одредбе за
проширивање знања о место, начин, време
глаголима, развијање
способности упоређивања и
уочавања веза између
језичких појмова;
подстицање сензибилитета за
уочавање граматичких
норми као елемента језичког
стандарда.
Општи исход Операционализовани исходи Међупредметна
Ученик ће да: Ученик ће да: повезаност:
 препознаје – вежба и утврђује Литература за Литература за
прилошке знање из делова наставника: ученика:
одредбе за реченице;
место, – зна службу субјекта, Милија Ивана Јухас,
време, предиката, објекта, Николић: Јасмина
начин; прилошких одредби за Методика Игњатовић:
 их примени место, време, начин; наставе Поуке о језику,
у одређеним – употреби знање у српског језика Едука, 2020.
ситуацијама сопственим примерима. и
говорног и књижевности, Нада Тодоров,
писаног ЗУНС, Стеванија
језика; Београд, 1992. Кеча,
 примењује Ивана Јухас,
научено Вук Јасмина
градиво Милатовић: Игњатовић:
стварајући Методика Радна свеска
сопствене наставе (српски језик),
примере; српског језика, Едука, 2020.
 развија Нова просвета,
љубав Београд, 1991.
према
српском
језику.

 проналазе у тексту прилошке одредбе
 Поставља питање да ли знају шта су
за место, време, начин.
ветрењаче;
 приказује ветрењаче из Чуруга и
Бачке Тополе (ПРИЛОГ);
 након кратког објашњења даје
задатак да прочитају текст у РС
(зад. 1, стр. 38), пронађу и препишу
прилошке одредбе за место, време и
начин:
• Ветрењаче су значајно српско
градитељско наслеђе. Агоштон Киш
је саградио прву војвођанску
ветрењачу крајем 18. века у селу
Елемиру. Војвођанске ветрењаче су
имале три спрата и покретни кров
за који су најчешће била
причвршћена четири крила.
Градитељи су радили стрпљиво и
предано. За градњу ветрењаче било
је потребно 200.000—500.000 цигала
и много дрвета које је најчешће
доношено са далеких планина.;
 проверава задатак;
 Даје задатак бр. 2 (РС, стр. 38): – Раде задатке;

• Подвуци прилошке одредбе у реченицама, – Гледају Голубачку тврђаву;
на линији напиши шта означава подвучена – описују је.
прилошка одредба.
Зумбул цвета у пролеће.
Зебре живе у Африци.
Птице селице се селе на југ.
Грожђе се бере у јесен.
Јабуке су брзо сазреле.
Милош је мирно спавао.
Те ноћи су севале муње.;
– пушта видео-запис о Голубачкој
тврђави: Golubačka tvrđava zasijala novim
sjajem,YouTube, траје 3,47 минута);
– разговара шта су занимљиво видели;
– даје задатак да у пару опишу Голубачку
тврђаву и употребљавају прилошке одредбе
за место, време и начин.

 Слуша саставе;  Читају саставе.
 проверава прилошке одредбе.
Илуструјте тврђаву
Време, место и начин вршења радње

(утврђивање)
СТАНДАРДИ: 1СЈ.2.4.5. 1СЈ.3.4.3.
ПРИЛОЗИ

Наставна јединица: Групе речи у Облици рада: фронтални, индивидуални, рад у
реченици пару, групни облик рада
илустративно-демонстативна
Тип часа: утврђивање Наставна средства: Читанка, свеске, наставни
листи,

платформи
Циљ часа: утврђивање знања о Кључни појмови: групе речи
групама речи у реченици; уочавање
службе речи у реченици.
исходи
 препознаје делове – зна да користи Литература за Литература
реченице, службу групе речи уз наставника: за ученика:
субјекта и субјекат и објекат;
предиката, – разликује врсту речи Милија
објекат, групе од службе речи у Николић:
Ивана Јухас,
речи уз субјекат и реченнци; Методика
предикат; – примењује знање на наставе српског Јасмина
 примени знање у сопственим језика и Игњатовић:
одређеним примерима. књижевности, Поуке о
ситуацијама ЗУНС, Београд, језику, Едука,
говорног и 1992. 2020.
писаног језика;
Нада Тодоров,
 примењује
Стеванија
научено градиво
Кеча,
стварајући
сопствене Ивана Јухас,
примере; Јасмина
 развија љубав Игњатовић:
према српском Радна свеска
језику. (српски језик),
Едука, 2020.
 Час почиње објашњењем да у  Читају примере из Поука.
реченицама постоје групе речи;
 пише пример:
Мала Јелена је добила лепу лутку.;
 подстиче ученике да размисле које
речи чине групу речи
(Мала Јелена+лепу лутку);
 упућује ученике да отворе Поуке,
стр. 66 и погледају реченице које
су дате;
– подстиче их да дају своје примере
група речи уз објекте и субјекте;
– Приказује илустрацију и пита шта су

добра деца;
– Описују илустрације;
– пишу реченице;
– саопштавају шта су написали.
– представници група долазе и извлаче
наставне листиће са задацима;
– свака група добија по један задатак (дати у
ПРИЛОГУ).
– подстиче ученике да опишу шта на

илустрацији раде добра деца:
• Напишите реченице са субјектом
и предикатом.
• Напишите исту реченицу са
субјектом који уз себе има додатак
• Напишите реченицу са два
субјекта и ту исту реченицу
проширите групом речи уз субјекат.;
– проверава одговоре;
– подстиче ученике да закључе шта
чини групу речи у реченици;
– даје задатак:
• Напишите реченицу која ће поред
субјекта и предиката, имати и
објекат. Ту исту реченицу
проширите додацима уз субјекат и
предикат.;
– приказује следећу илустрацију.
• Шта овде раде добра деца?
– задаје ученицима да напишу
реченице са једним објектом, са више
објеката, реченице која ће имати
објекат на почетку, у средини и на
крају; уз сваки субјекат и објекат
треба додати речи које ће са овим
реченичним деловима чинити групу
речи;
– проверава одговоре;
– поставља следећу илустрацију;
– даје задатак ученицима да напишу
две реченице у којима ће описати шта
раде добра деца; реченице треба да
имају субјекат, предикат, објекат и
додатке;
– формира групе, приказује корпу;
• Шта би она могла да крије?

– Слуша одговоре ученика;  Читају своје реченице.
Или:

часа
Групе речи у реченици
СТАНДАРДИ: 1СЈ.2.4.2. 1СЈ.2.4.5. 1СЈ.3.4.3
ПРИЛОГ (Пишу једну реченицу)
1. Опиши Босоногог. Уз субјекат и објекат додај речи.
2. Опиши Пипи Дугу Чарапу. Уз субјекат и објекат додај речи.
3. Опиши Хајди. Уз субјекат и објекат додај речи.
4. Опиши Леси. Уз субјекат и објекат додај речи.
5. Опиши Стефана. Уз субјекат и објекат додај речи.
6. Опиши Белу Гриву. Уз субјекат и објекат додај речи.


Наставна јединица: Додатак уз Облици рада: фронтални, индивидуални
именицу
илустративно-демонстративна
Тип часа: обрада Наставна средства: Читанка, свеске, наставни
листић,

платформи
Циљ часа: утврђивање знања о Кључни појмови: додатак уз именицу
групама речи у реченици, уочавање
службе рели у реченици.
исходи
 препознаје делове – зна да користи Литература за Литература
реченице, службу објекат, прилошке наставника: за ученика:
субјекта и одредбе, реченице са
предиката, једним и више Милија
објекат, прилошке субјеката и Николић:
одредбе за место, предиката Методика
време и начин; проналази своје наставе српског Јасмина
 уочи која врста примере; језика и Игњатовић:
речи може бити – проналази додатке уз књижевности, Поуке о
додатак уз именицу у реченици; ЗУНС, Београд, језику,
именице у – примењује знање на 1992.
својим примерима. Едука, 2020.
реченици;
 разликује врсту
речи и службу Нада Тодоров,
речи; Стеванија
 примени знање у Кеча,
одређеним Ивана Јухас,
ситуацијама Јасмина
говорног и Игњатовић:
писаног језика; Радна свеска
 примењује (српски језик),
научено градиво Едука, 2020.
сопствене
примере;
језику.

 Подсећа ученике да су гледали  Одговарају на питања, износе своје естичке
видео-запис о Голубачкој тврђави; ставове.
 задаје им да у Поукама пронађу
текст о тој тврђави, на стр. 68 и
прочитају га у себи:
Средњовековна Голубачка тврђава
лежи на обали Дунава, на улазу у
Ђердапску клисуру. Уклесана у
стену, тврђава је опасана каменим
зидинама. На стрмим литицама
подигнуто је девет високих кула.
До највиших кула долазило се
каменим степеницама. Тврђава је
са стеном повезана тешким
гвозденим ланцем који и данас вири
из Дунава. У XX веку, при изградњи
новог пута, срушене су две колске и
главна улазна капија. Касније, када
је пуштена у рад Хидроелектрана
„Ђердап”, потопљени су најнижи
делови утврђења. Данас је
Голубачка тврђава обновљена и
представља културно добро од
изузетног значаја.;
– Задаје ученицима да подвуку – Раде задатке.

именице у првој реченици и уоче шта – одговарају на питања;
је занимљиво; – саопштавају шта су написали.
– подстиче их да уоче да се поред
именице налазе додате речи;
– пита:
• Зашто су важне речи које се налазе
поред именица?
• Које су то врсте речи?
• Коју службу у реченици врше
именице?;
– задаје да и у другој реченици
подвуку именице и уоче додатне речи
које стоје поред њих;
– подстиче ученике да закључе која
реч у служби субјекта или објекта
ближе описује особину, припадност
или количину;
– даје им задатак да и у осталим
реченицам текста подвуку додатак уз
именицу;
– Након провере даје задатак из
Поука, стр. 67;
– пише реченице
(након сваке написане реченице
проверава додатак, шта је додатак по
врсти речи и која је његова служба):
Мали Никола гледа филм. (придев)
КАКАВ
Ањина сестра је узела оловку.
(придев) ЧИЈА
Марко је појео два колача. (број)
КОЛИКО
Ветар је савијао гране дрвета.
(именица)
– након урађених задатака пише:

КАКАВ, ЧИЈИ, КОЛИКО, ОД ЧЕГА;
• Која питања користимо да бисмо
утврдили врсту речи која је додатак
уз именицу?;
– проверава и пише питања поред
сваке реченице.
– Поставља питања:  Одговарају на питања;
 раде задатке и саопштавају шта су
• Шта може по врсти речи бити
написали.
додатак уз именицу у реченици?
• Коју службу у реченици имају
именице?;
– задаје ученицима да у РС, стр. 40,
ураде задатак број 2:
• У следећим народним пословицама
подвуци додатке уз именицу:
Бадава је добро семе кад је рђаво
орање.
У ратара црне руке, а бела погача.
Добра овца много не блеји, али много
вуне даје.
Од мале искре велика ватра.;
Или:

(из Мале школе писања, РС, стр.
41) Напишите састав „Путовање
кроз свемир”. Користите речи:
КОСМОНАУТ, НЕБО, СВЕМИР,
ВАСИОНСКИ БРОД, СРЕЋА,
МОТОР, ОТКАЗУЈЕ, СТРАХ,
САТЕЛИТСКА ВЕЗА.
У саставу користите што више
додатака уз именицу. У свесци
нацртајте васионски брод из маште.

часа
Додатак уз именицу
Додатак уз именицу која је у служби субјекта или објекта ближе описује особину,
припадност или количину.
Додатак уз именицу одговара на питања КАКАВ, ЧИЈИ, КОЛИКО, ОД ЧЕГА...


Наставна јединица: Служба речи у Облици рада: фронтални, индивидуални, рад у
реченици: објекат, прилошке пару
одредбе, додатак уз именицу
илустративно-демонстративна
Тип часа: утврђивање Наставна средства: Читанка, свеске, наставни
листић,

платформи
Циљ часа: утврђивање знања о Кључни појмови: објекат, прилошке одредбе,
групама речи у реченици, уочавање додатак уз именицу, служба речи
службе речи у реченици.
исходи
Физичко и здравствено
васпитање
Математика
 препознаје – зна да препозна Литература за Литература
делове реченице, објекат, прилошке наставника: за ученика:
службу субјекта и одредбе, реченице са
предиката, једним и више Милија
објекат, субјеката и Николић:
прилошке предиката, додатке уз Методика
одредбе за место, именицу; наставе српског Јасмина
време и начин; – зна службу речи у језика и Игњатовић:
 додатак уз реченици; књижевности, Поуке о
именицу; – проналази своје ЗУНС, Београд, језику, Едука,
 уочи која врста примере; 1992. 2020.
речи може бити – проналази додатке уз
именицу у реченици; Нада
додатак уз
– примењује знање на Тодоров,
именице у
својим примерима. Стеванија
реченици;
Кеча,
 разликује врсту
речи и службу Ивана Јухас,
Јасмина
речи; Игњатовић:
 примени знање у Радна свеска
одређеним (српски језик),
ситуацијама Едука, 2020.
говорног и
писаног језика;
 примењује
научено градиво
сопствене
примере;
језику.

– Разговор почиње постављањем питања  Одговарају на питања.
како тумаче пословицу: „Здравље је
највеће богатство”;
– након провере одговора приказује
илустрацију деце која вежбају;
– пита:
• Зашто је важна активност?
• Зашто треба да се бавимо спортом?
• Када треба да почнемо да се бавимо
спортом?;
– пушта видео-запис Dečija fiskultura |
Dečije pesme | Pesme za decu | (Audio) –
Ranko Damjanović,YouTube, траје 2,45
минута;
– пита:
• Како вам се свиђа ова песмица?
• Шта вам је лепо у њој?;
– Чита песму Бавимо се спортом Саше
Божовића (ПРИЛОГ);
– најављује да ће спорт помоћи у
понављању онога што су учили из
граматике;
– пише назив наставне јединице на табли.
– Поставља питања: – Одговарају на питања;

• Које су променљиве врсте речи? – раде задатке;
• Коју службу имају именице и – саопштавају шта су написали.
заменице у реченици?
• Коју службу имају глаголи?;
– приказује илустрацију;
– пита:
• Шта раде девојчица и дечак?;
– након одговора пише реченицу:
ДЕВОЈЧИЦА ВОЗИ БИЦИКЛ.;
– понавља које врсте речи разликујемо
у реченици;
– задаје ученицима да одреде службу
тих речи у реченици;
– пише речи у табелу;
– пита:
• Које речи можемо додати уз
именице?;
– пише их у табелу. (ПРИЛОГ);
– поставља питање које прилошке
одредбе можемо ставити уз предикат;
– пише их;
– подсећа ученике на правила;
– приказује следећу илустрацију;
– даје задатак да у пару напишу по две
реченице о дечацима
(Реченице треба да садрже субјекат,
предикат, објекат, додатак уз именице,
прилошке одредбе.);
– после провере приказује следећу

илустрацију;
– пита којим спортом се баве ове
девојчице;
– након описа задаје ученицима да

напишу по две реченице које треба да
садрже субјекат, предикат, објекат,
додатак уз именице, прилошке одредбе.

– Слуша одговоре ученика;  Одговарају шта су написали.
– пита:
• Шта су нам показале данашње
илустрације?
• Како тумачите пословицу „У здравом
телу, здрав дух”?;
Или:

Опишите омиљени спорт
(У реченицама, поред субјекта,
предиката, објекта, користи и додатке
уз именицу и прилошке одредбе.)

часа
Служба речи у реченици: објекат, прилошке одредбе, додатак уз именицу
ВРСТА РЕЧИ И Г И
ДЕВОЈЧИЦА ВОЗИ БИЦИКЛ
СЛУЖБА РЕЧИ С П О
ДОДАЦИ УЗ мала, лепа, спортски, нови,
ИМЕНИЦЕ непозната, наша, плави, бели, итд.
итд.
ДОДАЦИ УЗ брзо, у село, у осам
ГЛАГОЛ сати

ПРИЛОГ
БАВИТЕ СЕ СПОРТОМ – Саша Божовић
Бавите се спортом, не може да шкоди,
спортисти су били и биће у моди.
Кондиције пуни, увек ведри, здрави.
Свако дете треба спортом да се бави.
Одувек смо били, јер смо таква сорта;
најбољи у скоро свакој врсти спорта.
Да ли били први, други или трећи,
ту потоци зноја морају потећи.
Сигурно ће неко са Олимпијаде,
са медаљом доћи, као Дивац Владе.
Или ће да игра Лигу шампиона,
и подићи пехар високо до трона.
Разлога ће многи имати за славље,
ал' на првом месту – спорт је, децо, ЗДРАВЉЕ.
И од вас ће свако, то вам могу рећи,
много, много нових пријатеља стећи.

Бавите се спортом, не може да шкоди,
спортисти су били и биће у моди.
ПРИЛОГ 2.
Врста речи И Г И
ДЕВОЈЧИЦА ВОЗИ БИЦИКЛ
СЛУЖБА РЕЧИ С П О
ДОДАЦИ УЗ мала, лепа, спортски, нови,
ИМЕНИЦЕ непозната, наша, плави, бели, итд.
итд.
ДОДАЦИ УЗ брзо, у село, у осам
ГЛАГОЛ сати

Наставна јединица: Лепоте и Облици рада: фронтални, индивидуални, групни
знаменитости нашег краја
Редни број часа: 161 Методе рада: монолошка, вербално-текстуална,
метода писаних радова, илустративно-
Наставна средства: табла, свеска, Дигитално
издање уџбеника на Мозаик платформи
Циљ часа: развијање литерарно Кључни појмови: лик мајке, писмена вежба
аналитичко-истраживaчке
способности; неговање љубави
према језику, лепом писању и
култури писменог изражавања;
примењивање стечених знања из
језика и књижевности у писменом
изражавању.

Ученик ће да: Ученик ће да: Ликовна култура
– опише лепоту свога – опише свој Литература за
краја; крај; наставника:
– користи богат – поштује правописне
вокабулар; норме; Милија Николић:
– користи план – поштује композицију рада; Методика
описивања. – покаже критичан однос наставе српског
према према радовима својих језика и
другова. књижевности,
ЗУНС, Београд,
1992.
М. Јањић:
Савремена
настава говорне
културе у
основној школи,
Змај, Нови Сад,
2008.
/
 Слушају и гледају видео-запис о Србији;
– Проверава да ли су урадили домаћи  одговарају на питања.
задатак;
– пушта им видео-запис о Србији
(Serbia best places in the world (music
Bora Dugic), YouTube, траје 8,10 минута;
– пита:
• Шта вам је лепо у овом приказу
Србије?
• Шта нам он показује?
• Каква је музика?
• Који су национални инструменти
Србије?
• Која су богатства Србије?

– пита:
• Шта је лепо?;
– подстиче ученике да закључе да је лепо
оно што нам се допада;  одговарају на питања;
• Шта чини лепоту једног краја (људи,  руководиоци група излажу шта су
споменици, нови савремени објекти, истражили.
библиотеке, музеји, инструменти,
стара одећа, обичаји);
– слуша излагање група које су радиле
према следећем плану:
УВОД: опис краја, његове лепоте;
РАЗРАДА: шта тај крај поседује од

културних вредности (брвнаре, поточаре,
ветрењаче, старе инструменте, итд);
ЗАКЉУЧАК: зашто волим тај крај?

Шта могу наћи занимљиво у њему
истраживачи, туристи, зашто ми је драг,
по чему ћу га памтити.

– Анализира рад; – Читају радове.
Или:

часа
Лепоте и знаменитости нашег краја
ПЛАН ИСТРАЖИВАЊА
УВОД
Опис краја, његове лепоте.
РАЗРАДА
Шта тај крај поседује од културних вредности?
(брвнаре, поточаре, ветрењаче, старе инструменте, итд.)
ЗАКЉУЧАК
Зашто волим тај крај; шта могу наћи занимљиво у њему истраживачи, туристи?
СТАНДАРДИ: СЈ.1.2.2; СЈ.1.2.3; СЈ.1.2.5; СЈ2.2.4; СЈ.2.2.


Наставна јединица: Пишемо Облици рада: фронтални, индивидуални
разгледницу
Редни број часа: 162 Методе рада: монолошка дијалошка, вербално-
текстуална метода, илустративно-
Наставна средства: свеска, табла,
платформи
Циљ часа: оспособљавање ученика за Кључни појмови: разгледница, култура
самостално, целовито и садржајно изражавња
писање на задату тему; богаћење
речника; развијање стваралачке
способности ученика.
Ученик ће да: Ученик ће да: Природа и друштво
Грађанско васпитање
 утврди значај − пише разгледницу; Литература за Литература
писмене − варира језички наставника: за ученика:
комуникације у
одређеним израз; Милија
приликама; − зна да напише Николић:
 правилно пише текст, адресу; Методика
адресе; наставе Јасмина
− помоћу маште
 развија српског језика и Игњатовић:
дочара књижевности, Поуке о
креатиност,
сликовитост ЗУНС, Београд, језику,
машту;
 уочи писаног 1992. Едука, 2020.
неопходност саопштења.
познавања
правописних
правила;
према
српском
језику.

 Гледају прилоге о разгледницама;
– Упознаје ученике са податком  одговарају на питања.
када је настала прва разгледница
(отвара линк: Прве разгледнице у
Србији – Уметност дописивања –
РАСЕН
http://www.rasen.rs › 2017/06 › prve-
razglednice-u-srb...);
1. – наглашава ученицима да је прва

разгледница на свету настала у Србији
2. (ВАЖНА НАПОМЕНА: показати
прву разгледницу и водити разговор о
ликовном решењу);
– након ових података пушта још један

видео-запис, указује на ликовне
елементе, позадину, старост
Istorija razglednica u Srbiji
http://www.discoverserbia.org ›
tradicija-srbije › istorija-r...; Одговарају на питања.
– пита:
• Шта нам откривају ове
разгледнице?
• Како је настало име разгледница?
(од разгледати)
• Шта се желело овим начином
комуникације?
• Да ли се данас пишу разгледнице?
3.
 Најављује циљ часа, пише назив

наставне јединице на табли;  Осмишљавају и организују рад;
 задаје ученицима да отворе Поуке  слушају, учествују у разговору,
о језику, стр.109 анализирају, пишу;
(Треба да размисле о тексту који ће  стваралачки учествују у наставном
написати. Могу написати кратке процесу;
тезе, а онда цео текст.);  сарађују са другим ученицима у
 подсећа их на правописна правила у одељењу и развијају културу дијалога;
писању текста и адресе;  уважавају сугестије и радне налоге
 прати рад ученика; учитеља/учитељице, пажљиво слушају;
 слуша шта су написали.  читају текстове са разгледница.

 Проналазе разгледнице, гледају,
– Даје задатак ученицима да сами
саопштавају своје утиске.
на интернету нађу линк: разгледнице,
дигитална библиотека МС;
– подстиче ученике да закључе да су
разгледнице важан део културне
баштине српског народа, појединих
места, итд.;
Напишите једну разгледницу и
илуструјте је.

часа
Пишемо разгледницу
СТАНДАРДИ: 1СЈ.2.3.7, 1СЈ.2.3.8, 1СЈ3.3.1,1СЈ.3.3.3, 1СЈ.3.3.4,1СЈ.3.3
ПРИЛОГ

Наставна јединица: Јасминка Облици рада: фронтални, индивидуални
Петровић: О дугмету и срећи
Редни број часа: 163 Методе рада: монолошка, дијалошка, метода
писаних радова

платформи
Циљ часа: поступно увођење Кључни појмови: роман за децу, Јасминка
ученика у доживљавање и Петровић
разумевање романа; развијање
креативности; оспособљавање за
анализу и синтезу; неговање
правилног односа према
различитости; богаћење речника
ученика.
исходи
Веронаука
 уочи основне одлике – чита са Литература за Литература
романа; разумевањем роман; наставника: за ученика:
 опише свој доживљај
– образлаже свој Милија
прочитаног
утисак и мишљење Николић:
књижевног дела; Моња Јовић,
поштујући и Методика
 прочита написану другачије ставове;
лектиру; наставе српског Нада Тодоров:
 изнесе своје – одређује тему, језика и
Читанка за
мишљење о тексту; редослед догађаја, књижевности,
четврти
 одреди тему, поруке, време и место ЗУНС, Београд,
разред
разуме идеје дешавања у 1992.
основне
књижевног дела; прочитаном тексту;
Зона Мркаљ: школе, Едука,
 уочи машту у – именује позитивне 2020.
књижевном делу; На часовима
и негативне особине
 проналази поруке ликова; српског језика и Јасминка
дела; књижевности,
 учествује у разговору – тумачи идеје Завод за Петровић:
поштујући уобичајена књижевног дела; уџбенике,
О дугмету и
правила комуникације Београд, 2011.
– препозна ситуације срећи
и пажљиво слуша
кршења/остваривања
права детета и
стереотипе у
књижевним делима;
– разликује
описивање,
приповедање (у 1. и
3. лицу) и дијалог у
књижевном делу;
– преприча текст из
различитих
улога/перспектива;
– усвоји позитивне
људске вредности на
основу прочитаног
књижевног дела.

– Мотивацију постиже причом да су  Слушају излагање;
многа филмови снимљени према  пажљиво гледају интервју.
књижевним делима.
(Тако је и са романом Јасминке
Петровић О дугмету и срећи. Филм се
звао Злогоње. Приказивао се у Србији
и многим европским државама. Филм
је добио много награда.);
– пушта интервју: Ј. Петровић,
22 ČITANJAC, IGRANJAC,YouTube,
24.4.2020, траје 9,28 минута.
 Најављује циљ часа, пише назив  Износе своје утиске о прочитаном роману;
наставне јединице на табли;  одговарају на питања;
 поставља питања:  одређују тему књижевног дела, место и
• Да ли сте прочитали роман?
време радње;
• Каква осећања је у вама побудио?
• По чему се овај роман разликује од  читају први део романа и одговоарају на
оних које сте читали ове године? питања;
• Постоје ли сличности?  описују крај романа
• Да ле се вама роман допао?
• Да ли сте овако замишљали
јунаке – Јована и Милицу као што
сте видели на филму?
• Шта вам је открила
књижевница?
• Шта је тема романа?
• Када се радња догађа?
• Где се радња догађа?
• Објасните наслов романа.;
 задаје ученицима да у Читанци,
стр. 26, прочитају почетак романа
и одговоре на питања:
• Шта сазнајеш о дечаку
приповедачу из прве две реченице?
• Како он доживљава себе?
• Са којим потешкоћама се дечак
суочава?
• Како друга деца зову Јована?
• Шта то говори о њиховом односу
према њему?
• Зашто је први разред Јовану био
тежак?
• Објасните зашто му је сада
лакше.
• Зашто се Јовану не свиђа на
рођенданима?
• Како се према Јовану понашају
одрасли?
• Шта то говори о њима?
• Како Јован доживљава куповину
са мамом?
• Опишите његова осећања.
• Шта се Јовану десило док је чекао
маму?
• Како се осећао?
• Са чиме себе Јован пореди?
• Подвуците то поређење у тексту.
• Зашто Јован крије од маме шта
се догодило?
• Објасните шта то говори о њему.
• Какав је био Јованов тата као
мали?
• Шта жели Јован у будућности?
• Опишите Јованов сусрет са
Милицом.
• На који начин је он доживео
сусрет са њоме?
• Шта је очекивао?
• Шта се Милици догађало?
• Шта је Јовану значило дугме?
• Опишите крај романа.

– Прозива ученике да читају делове  Читају задатке;
своје домаће лектире;  објашњавају поступке код писања лектире;
 читају најзанимљивије делове.
Или:

Напишите писмо дечаку Јовану.

часа
Јасминка Петровић: О дугмету и срећи
Књижевна врста: роман
Тема: опис живота дечака Јована
Место: Београд
Време: неодређено

Наставна јединица: Јасминка Облици рада: фронтални, индивидуални, групни
Петровић: О дугмету и срећи
Редни број часа: 164 Методе рада: дијалошка, монолошка, текст
метода, метода писаних радова
Наставна средства: роман, наставни листићи,
свеске, Дигитално издање уџбеника на Мозаик
платформи
Циљ часа: поступно увођење Кључни појмови: роман, ликови
ученика у доживљавање и
разумевање романа; развијање
креативности; оспособљавање за
анализу и синтезу; неговање
правилног односа према
различитости; богаћење речника
ученика.
исходи
Веронаука
 понови шта је – чита са Литература за Литература
роман, истакне разумевањем роман; наставника: за ученика:
основне одлике ове
– образлаже свој Милија
књижевне врсте;
утисак и мишљење Николић:
поштујући и Моња Јовић,
 опише свој доживљај Методика
другачије ставове; наставе српског Нада Тодоров:
прочитаног
књижевног дела; – одређује редослед језика и
Читанка за
догађаја у књижевности,
четврти
прочитаном тексту; ЗУНС, 1988.
 прочита написану разред
лектиру; – именује позитивне Зона Мркаљ: основне
 изнесе своје и негативне особине школе, Едука,
На часовима
мишљење о тексту; ликова; 2020.
српског језика и
 одреди глевне и
књижевности, Јасминка
споредне јунаке,
Завод за
одреди њихове – утврди поруке уџбенике, Петровић:
особине; дела; Београд, 2011.
О дугмету и
 пронађе поруке дела;
– препозна ситуације срећи
 уочи машту у
кршења/остваривања
права детета и
 препозна причање у стереотипе у
првом и трећем лицу; књижевним делима;
 учествује у разговору
поштујући уобичајена – разликује
правила комуникације описивање,
и пажљиво слуша приповедање (у 1. и
саговорника. 3. лицу) и дијалог у
– преприча текст из
различитих
улога/перспектива;
– уочи основни тон
књижевног текста
(ведар, тужан,
шаљив);
– усвоји позитивне
људске вредности на
основу прочитаног
књижевног дела.

 Проверава домаћи задатак;  Читају домаћи задатак;
 слуша какво су писмо ученици  бирају најзанимљивије писмо, дају своје
написали Јовану; образложење.
 поставља питање чије писмо је
најзанимљивије;
– Пита које особине има Јован?

– подстиче ученике да примере дају из  Проналазе главне и споредне јунаке и
самог дела; њихове особине;
– Поставља питања:  описују Јованов лик;
 одговарају на питања;
• Како предшколска деца реагују на
 проналазе карактерне особине осталих
Јована?
ликова;
• Како се понаша околина?  проналазе поруке дела;
• Које особине имају остали ликови у  групно раде, пишу тумачње, читају шта су
делу?; написали.
– поставља питање о порукама дела;
– прозива ученике да прочитају домаћу

лектиру;
– упознаје ученике са биографијом
књижевнице;
– формира групе ученика које треба
писмено да протумаче крај романа:
„Неки људи баш имају среће! Ево, на
пример, ја.”

– Пита шта нас учи ово дело;  Одговарају, уочавају да треба да смо
храбри, да не бежимо од истине, да дете или
– подстише ученике да закључе да Јован одрасла особа нису криви ако имају
не изазива сажаљење, већ дивљење; хендикеп.
Или:

часа
Јасминка Петровић: О дугмету и срећи
ЛИКОВИ
ГЛАВНИ
Јован – храбар, упоран, маштовит, духовит, нежан, свестан да ће до краја живота имати
церебралну парализу; не предаје се, бори се хумором и стваралаштвом; схвата да је љубав
основа живота.
СПОРЕДНИ
Јованова мајка – нежна, пожртвована, несебична, брижна; оставила је своју уметничку
каријеру да би се посветила сину и била његов персонални пратилац.
Јованов отац – пожртвован, брижан, подстиче Јованово стваралаштво, понекад не може да
схвати у потпуности синовљеве тешкоће.
Милица – несебична, племенита.
Кобра – школски силеџија, истетовиран змијама.
Приповедање: у првом и трећем лицу.
И одрасли и деца треба да имају разумевања за особе које имају тешкоћа у физичком
развоју.
Живот је богатији ако чинимо добра дела.
Треба поштовати друга и другарицу иако сте различити и не слажете се увек.
Поштовањем свакога живот чинимо лепшим.

Наставна јединица: Научили смо у Облици рада: индивидуални
мају
Редни број часа: 165 Методе рада:
Тип часа: систематизација Наставна средства: тест,

платформи
Циљ часа: утврђивање знања из Кључни појмови: толеранција, деца, одрасли
месеца маја.
исходи Ликовна култура
Ученик ће да: Музичка култура
 учествује у разговору – изнесе свој Литература за Литература
поштујући уобичајена толерантан став наставника: за ученика:
правила комуникације према деци која
и пажљиво слуша Милија
имају потешкоће у
саговорника. Николић:
развоју. Моња Јовић,
Методика
наставе српског Нада Тодоров:
језика и
Читанка за
књижевности,
четврти
ЗУНС, Београд,
разред
1992.
основне
школе, Едука,
2020.
Јасмина
Игњатовић:
Поуке о
језику, Едука,
2020.
Нада Тодоров,
Стеванија
Кеча,
Јасмина
Игњатовић:
Радна свеска
(српски језик),
Едука, 2020.

НАПОМЕНА: ТЕСТОВИ ЗА
ПРОВЕРУ ЗНАЊА НАЛАЗЕ СЕ У
ПОСЕБНОЈ „ЕДУКИНОЈ”
ПУБЛИКАЦИЈИ. ОВО СУ НЕКА
ПИТАЊА КОЈА СЕ МОГУ
КОРИСТИТИ, У ЗАВИСНОСТИ ОД
УСЛОВА.
1. Зашто се Јовану не свиђа на

рођенданима?
а) зато што не воли торту;
б) зато што не воли буку и гужву;
в) зато што му је досадно јер га
нико не укључује у игру и
дружење.
2. Подвуци реч која казује шта

Јована највише погађа у понашању
одраслих.
чуђење сажаљење нетрпељивост
3. Подвуци две речи које описују

Јованову маму.
брижна неосетљива смирена
осетљива
4. На која питања се добијају

прилошке одредбе:
за време ______________
за место ______________
за начин ______________
5. Подвуци прилошке одредбе у

следећим реченицама.
Зумбул цвета у пролеће.
Зебре живе у Африци.
Птице селице се селе на југ.
Грожђе се бере у јесен.
Милош је мирно спавао.
Те ноћи су севале муње.
6. Шта је Паче осећало према
лабудовима?
а) страх
б) зазавист
в) блискост
7. Бајка Ружно Паче се завршава
следећом реченицом: „О толикој
срећи нисам сањао док сам био
Ружно Паче.”
тачно нетачно
Заокружи одговор.
Или:

часа

Srpski 4 Maj Pripreme 146 Do 165

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Srpski 4 Maj Pripreme 146 Do 165

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПИСАНА ПРИПРЕМА ЗА ЧАС – СРПСКИ ЈЕЗИК

Наставна тема: ВРЕДНА Датум:

Уводни део часа

СТАНДАРДИ: 1СЈ.1.5.1. 1СЈ.1.5.3. 1СЈ.1.5.4. 1СЈ.2.5.4. 1СЈ.2.5.5.

Наставна тема: ВРЕДНА Датум:

Уводни део часа

Главни део часа

 Објашњава да ће ову бајку читати по  Читају гласно;

Завршни део часа

 Подсећа да се у бајци јавља  Проналазе дијалог.

 задаје домаћи задатак:

Наставна тема: ВРЕДНА Датум:

Уводни део часа

Завршни део часа

 Расправљају, износе своје ставове.

 задаје домаћи задатак:

СТАНДАРДИ: 1СЈ.1.5.1. 1СЈ.1.5.3. 1СЈ.1.5.4. 1СЈ.2.5.4. 1СЈ.2.5.5.

Наставна тема: ВРЕДНА Датум:

Уводни део часа

Главни део часа

• Шта су му уместо тога предлагали

• Зашто кокошка Пачету говори

• Зашто Паче поново одлучује да оде у

• Зашто се Паче плашило сељакове деце?

• Како је Паче преживело зиму?

Завршни део часа

 задаје домаћи задатак:

Провера остварености исхода

СТАНДАРДИ: 1СЈ.1.5.1. 1СЈ.1.5.3. 1СЈ.1.5.4. 1СЈ.2.5.4. 1СЈ.2.5.5

Главни део часа

– Поставља питања о главним и – Одговарају на питања;

 задаје домаћи задатак:

СТАНДАРДИ: 1СЈ.1.5.1. 1СЈ.1.5.3. 1СЈ.1.5.4. 1СЈ.2.5.4. 1СЈ.2.5.5.

Наставна тема: ВРЕДНА ДЕЦА Датум:

Уводни део часа

Главни део часа

 Објашњава да ће на часу радити

 подсећа ученике на правила

Завршни део часа

 задаје домаћи задатак:

Истражите податке о вашој омиљеној

Запажања наставника о реализацији

Наставна тема: ВРЕДНА ДЕЦА Датум:

Дигитално издање уџбеника на Мозаик

Уводни део часа

– Објашњава да ће разговарати о  Пажљиво слушају;

Завршни део часа

СТАНДАРДИ: 1СЈ.1.3.3. 1СЈ.1.3.5. 1СЈ.1.3.6.

МОЈА ОМИЉЕНА ЖИВОТИЊА

Наставна тема: ВРЕДНА ДЕЦА Датум:

Дигитално издање уџбеника на Мозаик

Уводни део часа

Главни део часа

– Прати рад. – Самостално пишу задатке.

СТАНДАРДИ: 1СЈ.1.3.3; 1СЈ.1.3.8; 1СЈ.2.3.3; 1СЈ.2.3.4; 1СЈ.2.3.8; 1СЈ.2.3.9; 1СЈ.3.3.2;

Наставна тема: ВРЕДНА ДЕЦА Датум:

Дигитално издање уџбеника на Мозаик

Општи исход Операционализовани Међупредметна повезаност:

Главни део часа

– Аналзира сваки задатак посебно;

Анализа писменог задатка /усмена/

Запажања наставника о реализацији часа

Наставна тема: ВРЕДНА ДЕЦА Датум: