Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици

Филозофски факултет

МЕТОДИЧКА ПРАКСА

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАЊЕ ЧАСА

Наставна јединица:

Ђура Јакшић „Поноћ“

Студент: Славица Арсић Mентор:

Професор:
проф. др
дрЈелена
ЈеленаМихајловић
Михајловић
маср Милица Дејановић
Бр. индекса: 210/19

Смер: Српска књижевност и језик

У Косовској Митровици, маја 2020.

Школа: Гимназија
Наставни предмет: Српски језик и књижевност
Разред и одељење: Други разред
Датум реализације часа:
Кандидат: Славица Арсић

ПОДАЦИ О ЧАСУ

Наставна област: Књижевност

Наставна тема: Романтизам
Наставна јединица: „Поноћ“ Ђуре Јакшића
Тип часа: Обрада наставне јединице / интерпретација књижевног
дела
Облик рада: Фронтални, индивидуални
Циљ часа:  Упознавање ученика са поезијом српског
романтизма на примеру песме Поноћ Ђуре
Јакшића.
Образовни циљеви:  Тематско-мотивска анализа песме.
 Анализа уметничких поступака којима су дочарана
стања и расположења лирског субјекта.
 Анализа визуелних и аудитивних слика.
 Уочавање и анализа стилских фигура.
 Анализа композиције и формалних одлика песме.
 Тумачење песниковог доживљаја живота и света.
Функционални циљеви:  Подстицање ученика на уочавање естетских
чинилаца и тумачење њихове уметничке улоге у
тексту.
 Снажење навике да се уметнички утисци
поткрепљују примерима из текста.
 Оспособљавање ученика за арументовано
анализирање књижевног текста.
 Развијање способности ученика за откривање
дубљег смисла дела.
 Оспособљавање ученика за уочавање и тумачење
симболике мотива.
 Оспособљавање ученика за примену наученог кроз
 конкретну анализу текста.
 Оспособљавање ученика за формалну анализу
песме.
Васпитни циљеви:  Развијање естетског доживљаја, емоционалног
уживљавања, и критичког мишљења.
 Подстицање имагинације и уметничког
сензибилитета, истраживачког посматрања,
моралног просуђивања и асоцијативног
повезивања
 Мотивисање ученика на континуиран рад на
проучавању књижевности.
 Подстицање ученика на исказивање властитих
ставова и осећања поводом књижевног дела.
 Развијање читалачког интересовања према поезији
српског романтизма.
Кључни појмови: Реторско питање, контраст, анафора, апострофа,
асонанца, алитерација, поређење, хипербола, градација,
метафора, персонификација
Исходи учења: Ученици са лакоћом, аргументовано, тумаче лирску
песму, примењују књижевно-теоријска знања, и вешто
анализирају књижевно дело. Исказују своје критичке
ставове и поштују туђе углове сагледавања.
Кроз интерпретацију дате лирске песме, усвојили су
знање о поетици самог песника и епоси у којој је стварао.

Образовни стандарди: 2. СЈК. 2.2.7. Самостално уочава и анализира

проблеме у књижевном делу и уме да аргументује своје
ставове на основу примарног текста.
2. СЈК. 3.2.1. Чита, доживљава и самостално тумачи
књижевноуметничка и књижевнонаучна дела из
обавезног школског програма као и додатне (изборне) и
факултативне књижевноуметничке и књижевнонаучне
текстове; током интерпретације поуздано користи
стечена знања о стваралачком опусу аутора и
књижевноисторијском контексту.
2.СЈК.3.2.3. У процесу тумачења књижевноуметничког и
књижевнонаучног дела, одабира,
примењује и комбинује адекватне методе унутрашњег и
спољашњег приступа.
2.СЈК.2.2.6. Приликом тумачења књижевноуметничких и
књижевнонаучних дела из школског
програма примењује знања о основним
 књижевноисторијским и поетичким одликама стилских
епоха, праваца и формација у развоју српске и светске
књижевности.

Наставне методе:  монолошка, дијалошка, текстовна метода и

- обавештајне: метода показивања
- опште:  анализа и синтеза , метода запажања
- стручне или  биграфска и психолошка метода
специјалне:  структуралистичка и феноменолошка метода

Наставни принципи: - Принцип свесне активности;

- Принцип одмерности према узрасту;
- Принцип научности и васпитности;
- Принцип чулности;
- Принцип трајности знања и умења.
- Принцип методске адекватности
Наставна средства:  читанка, табла, креда
 основна:  Хамер папир-презентација
 помоћна:  мелодија Шопен - Ноктурно
Место извођења Учионица
наставе:
Корелација: Ликовна култура, музичка култура
Литература за - Милија Николић, Методика наставе српског језика
наставнике: и књижевности, Завод за уџбенике и наставна
средства, Београд, 2006.
- Павле Ивић, Српски језик и књижевност у
наставној теорији и пракси, Змај, Нови Сад, 1998
- Босиљка Милић, мр Љиљана Николић, Читанка за
други разред средње школе. Завод за уџбенике и
наставна средства, Београд
Литература и додатни - Босиљка Милић, мр Љиљана Николић, Читанка за
материјал за ученике: други разред средње школе. Завод за уџбенике и
наставна средства, Београд
 СТРУКТУРА И ТОК ЧАСА

Уводни део часа: Након поздрава ученика и уписивања часа:

(5-7 минута)
 Мотивација слушањем Шопеновог Ноктурна и алузија
на сличности сензибилитета који осећамо у Јакшићевој
поезији.

- Верујем да препознајете ову мелодију : Шопенов

Ноктурно, одише сличним сензибилитетом и енергијом
коју осећамо читајући Јакшићеву поезију (динамику,
стрепњу, немир...)

- На прошлом часу сте обрађивали песму „Вече“ Ђуре

Јакшића. Да се подсетимо: Ко је био Ђура Јакшић?
Шта знамо о његовом животу?
О: Његово право име је било Георгије. Рођен је 8.
Августа 1832. Године у Српској Црњи. Био је српски
песник, сликар, приповедач, драмски писац, учитељ...
Био је велики боем и у скадарлијским кафанама је
добијао је стваралачку инспирацију и одушевљавао
публику. Боловао је од туберкулозе и био је сиромашан.
Умро је 16. Новембра 1878. Године у Београду.
Сахрањен је на Новом гробљу.

 Знамо, да је Ђура Јакшић био сликар, и да се

потписивао као „Молер“ испод својих текстова.
Међутим, Јакшић је сликао и у поезији. Његове
песме су богате живописним сликама, умео је да у
својим песмама ослика таму, поноћ, уздах и немир...
Наш познати критичар, Љубомир Недић је о
Јакшићу писао: Уме речима сликати гласове и звуке.

Док слушамо ову предивну композицију, волела бих да

ми одговорите на пар питања.
- Да ли верујете у духове? Какво осећање изазива
помисао на то да је можда могућа интеракција са
оностраним силама?
O: Верујемо (примери, приче и легенде) / Не верујемо.
Изазива страх од непознатог, језу и стрепњу,
узбуђење...
- Коме се ви обратите када вам је најтеже?
О: Пријатељу. Мајци / родитељима. Баки / деки.
 У стиховима песме коју ћемо на овом часу радити, открићемо
како се један од најистакнутијих романтичарских песника
бори са усамљеношћу и тугом.
Главни део часа:  Исписивање наслова и имена песника на табли.
(35 минута)
 Изражајно и интерпретативно читање песме:
„Замолила бих вас да зажмурите и пажљиво
саслушате стихове, како бисте боље доживели
песму.“

- Како сте доживели песму? Која осећања је пробудила

у вама?
О: Језа, безнадежност, песимизам, суноврат,
разочарење, туга

- Који је централни мотив у песми?

О: Сусрет са мртвом мајком.

- Да ли песму можемо поделити на целине? На основу

чега бисмо могли то урадити?
О: Песму можемо поделити на две целине. У првој
целини имамо језиву неизвесност, страх од непознатог
и неприродног. Друга целина би била од тренутка
сазнања са ким се песник сусреће и она би се могла
тумачити као болна исповест мајци.

- Које три звучне сензације постоје у песми?

Како су поређане (стилска фигура)?
О: Глас, ход, шкрипa врата. Градацијски поређане.

- Каква је рима у овој песми?

О: Парна, римује се први и други стих, па трећи и
четврти... (1а 2а, 3б 4б...) и тако даље.

 Поступно анализирање стихова:

- Да ли три тачке на почетку песме нешто значе? Шта

претходи поноћи?
О: Песма се наставља на (претходно обрађену) песму
„Вече“ у којој је слика вечерњег пејзажа прожета
атмосфером страха и ишчекивања.

- „...Поноћ је.
 У црном плашту нема богиња;
слободне душе то је светиња.
То глухо доба, тај црни час.“

- На шта вас асоцирају синтагме: глухо доба и црни

час?
О: Ове синтагме имају фолклорно-мистично значење и
односе се на време када се појављују ктонске силе као
што су духови, вампири, утваре, и тако даље. Поноћ
представља ганицу између два дана, али такође и
размеђу могућег и немогућег, природног и
натприродног, рационалног и ирационалног, реалног и
метафизичког...

- „Ал' какав глас?“

Звучна халуцинација као страховито изненађење.Чији је

ово глас? Одакле долази? Погледајмо у стиховима
који следе:

„По тамном крилу неме поноћи

Ко грдан талас један једини
Да се по морској ваља пучини,
Лагано хуји, ко да умире,
Ил' да из црне земље извире.“

Све време се лирски субјекат налази у напрегнутом

стању свести и напето ослушкује поноћну тишину.
Испуњено је језом пред нечим непознатим и претећим.

- „Можда то дуси земљи говоре?

Ил’ земља куне своје покоре?
Ил’ небо, можда, даље путује
да моју клетву више не чује?
Па звезде плачу, небо тугује,
последњи пут се с земљом рукује...
Па зар да неба свету нестане?
Па зар да земљи више не сване?
Зар да остане -
Тама?“

- Које стилске фигуре налазимо у овим стиховима?

О: метафора, хипербола, персонификација
- Којим стилским средством се песник служи?
О: Реторским питањима.

- Какав поглед на свет има лирски субјекат? Којом се

стилском фигуром користи?
О: Стиховима преовладавају мрачни мотиви као што
су „тама“ и „клетва“ песимистички поглед на свет,
као и мотиви небеских тела који дају хиперболу
космичких размера.

- „И ход се чује...
Да л' поноћ тако тихо путује?
Ни ваздух тако тихо не гази.
К'о да с оног света долази?
Ил' крадом облак иде навише?
Ил' болник какав тешко уздише?
Ил' анђ'о мелем с неба доноси?
Ил' оштру косу да га покоси?
Да љубав не иде? ... Да злоба није?
Можда се краде да нам попије
И ову једну чашу радости?
Ил' можда суза иде жалости,
Да нас ороси тужна капљица?
Или нам мртве враћа земљица?“

- Да ли вас мотиви из ових стихова асоцирају на

мотиве из неког књижевног дела које сте радили
раније?
О: Имамо мотиве из Библије, подсећа на „Апокалипсу“.

Која стилска фигура преовладава? Наведите

примере.
О: Контраст: љубав/зло, анђео смрти/анђео
исцелитељ, радост/жалост.

- „Врата шкринуше...
О, душе! О, мила сени!
О, мајко моја! О, благо мени!

Коју стилску фигуру песник овде користи?

О: Апострофу.
 Много је дана, много година,
Много је горких било истина;
Много ми пута дрхташе груди,
Много ми срца цепаше људи,
Много сам кај'о, много грешио
И хладном смрћу себе тешио;
Многу сам горку чашу попио,
Многи сам комад сузом топио...

Коју стилску фигуру запажате у овим стиховима?

О: Анафора.

- Осим што је парна, каква је још рима? Погледајте

речи „груди/људи“.
О: Рима је чиста! Што значи да се поклапају и акценти
датих речи. Такође, рима је дактилска: римују се три
слога. На пример: грешио/тешио, попио/топио...

„О, мајко, мајко! О, мила сени!

Откад те, мајко, нисам видео,
Никаква добра нисам видео...“
„Ил' можда мислиш: Та, добро му је
Кад оно тихо ткање не чује,
Што паук плете жицом тананом
Над оним нашим црним таваном!
Међу људима је, међу ближњима!“

- Како тумачите ове стихове?

О: Песнику се привиђа мајка. Он говори њој све што му
је на души. Усамљен је и тужан. Мајка је највернији
пријатељ човеку, у њеном крилу свако тражи
уточиште када му је најтеже. Након смрти мајке,
песник нема ни једног искреног пријатеља...

- Како знамо да је мајка само привиђење и да песник

умишља?
О: Мајка песнику не одговара, он је стиховима
предухитрио њен одговор, који никада не би ни стигао.
Песник у својој глави импровизује мајчин говор утехе.

„Ал' зло је, мајко, бити међу њима:

Под руку с злобом пакост путује,
С њима се завист братски рукује,
А лаж се увек онде находи,
Где их по свету подлост проводи;
 Ласка их двори, издајство служи,
А невера се са њима дружи...
О, мајко, мајко, свет је пакостан,
Живот је, мајко, врло жалостан...“

- Шта можемо закључити о песнику на основу ових

стихова?
О: Песник је разочаран у људе и са песимизмом гледа на
свет око себе. Осећа се јаз између његове спољашње и
унутрашње стварности. Презире свет због лицемерја,
пакости и цинизма...

- Дакле, ако смо рекли да је Јакшић најтипичнији и

највернији представник поезије српског романтизма,
шта на основу ове песме можемо закључити о поезији
ове епохе?

О: Романтичари су окренути себи, свом унутрашњем

свету;
Враћају се природи и својим исконским осећањима.
Њихова поезија вапи за нежношћу, осећајношћу и
припадањем.
Негују сугестивну, заносну и застрашујућу
атмосферу, а појаве и призори које певају описују
њихово унутрашње стање.

Завршни део часа: Квиз: АСОЦИЈАЦИЈЕ

(5 минута) Домаћи задатак: написати састав на тему „Свет и моја улога у
њему“
 ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

„Поноћ“
Георгије Ђура Јакшић (1832 – 1878)

Централни мотив: сусрет са мртвом мајком.

Две целине: 1. Неизвесност, страх од непознатог; 2. Привиђење мајке, исповест.

Звуци: глас, ход, шкрипа врата

*Ктонске силе

*Апокалиптична визија света

*Песимизам, разочарење, туга, презир

*Стилске фигуре: метафора, хипербола, персонификација, анафора, апострофа,

асонанца, контраст

ПРИЛОЗИ
(наставни листићи, предлошци и прилошци за рад, фотографије и сл.)

https://www.youtube.com/watch?v=9E6b3swbnWg Chopin - Nocturne op.9

No.2

Хамер презентација:

- Портрет Ђуре Јакшића, слика „Девојка у плавом“ 1855. Ђ. Јакшића, слика „Цар
Душан“ 1857. Ђ. Јакшића;

- Игра асоцијација: >> Романтизам <<

(А: Бранко Радичевић, Б: Ђура Јакшић, В: Петар I Петровић Његош;)