ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 48

Предмет: Српски језик и књижевност Разред: 1.

Наставна тема/област: Књижевност

Наставна јединица: Књижевни родови и врсте ауторске књижевности

Тип часа: Систематизација

 Обнављање, утврђивање и систематизовање знања о разврставању ауторске књижевности
 Уочавање и приказивање жанровских одлика (књижевни род, врста, подврста) на примерима
Циљ часа:
делâ тумачених у претходном периоду; примена знања о структури књижевног дела (грађа,
тема, мотиви, фабула и сиже, облици казивања, композиција, лик) у разматрању жанра
Ученик је у стању да:
 наведе различите критеријуме и могућности класификације књижевности;
 наведе родове и врсте ауторске књижевности и опише њихове битне тематске и структурне
особености;
 документује знања о лирској песми, новели, приповеци, роману и трагедији анализом делâ
Очекивани исходи
проучених на претходним часовима;
на крају часа:
 тумачи књижевно дело са разумевањем његових жанровских карактеристика и
књижевноисторијског контекста, користећи у анализи структурне и стилистичке елементе
дела и употребљавајући секундарне изворе;
 опише и документује примерима делâ проучаваних у периоду од почетка школске године
структуралне и стилске одлике књижевних родова и врста ауторске књижевности.
Наставне методе: Дијалошка, текстуална, аналитичко-синтетичка метода

Облици рада: Фронтални, индивидуални

Наставна средства: Читанка, школске свеске, табла, креда/фломастер
Међупредметне Комуникација, естетичка компетенција, сарадња, решавање проблема, компетенција за целоживотно
компетенције: учење
*Унутарпредметна корелација (читање и проучавање књижевног дела, теорија књижевности,
Међупредметно повезивање:
историја књижевности)
Кључни појмови: Књижевно дело, књижевни род, књижевна врста, жанр, структура
 МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника:
 Упознаје ученике са циљевима часа.
 Подстиче ученике да приказују начине и
критеријуме класификације
књижевности.
 Усмерава ученике да наведу родове у
Уводни део часа
ауторској књижевности и истакну њихове
(5 минута)
специфичности.
 Подстиче ученике да наводе књижевне
врсте унутар појединих родова и називе
књижевних дела репрезентативних за
одређене врсте.
Главни део часа  Води разговор тако да ученици
(35 минута) самостално објашњавају систем
књижевних родова и врста у ауторској
књижевности.
 Упућује ученике да у Табели 11. Подела
ауторске књижевности на књижевне
родове и врсте (Читанка, стр. 90) запазе
књижевне врсте издвојене по времену у
којем су се развиле и објасне сврху и
важност књижевноисторијског
класификационог критеријума.
 Усмерава ученике да подробније
представе књижевне врсте о којима је
било речи на претходним часовима и да
њихове карактеристике покажу на
примерима проучених дела:
С. Раичковић, Септембар – лирска песма
Л. Лазаревић, Први пут с оцем на
јутрење – приповетка
А. П. Чехов, Туга – новела
Планиране активности ученика:
 Разматрају књижевнотеоретско питање
класификације књижевности.
 Учествују у приступном разговору о подели
ауторске књижевности на родове и врсте.
 Прате објашњења и упутства наставника и
излагања других ученика.
 Објашњавају принципе и сврху
класификације књижевности.
 Излагања документују примерима
одговарајућих књижевних дела; потврђују
припадност дела одређеној врсти и роду
осветљавајући његове тематске одлике и
структурне чиниоце.
 Анализирају одабрана дела (С. Раичковић,
Септембар, Л. Лазаревић, Први пут с оцем
на јутрење, А. П. Чехов, Туга, Д. Киш, Рани
јади, Софокле, Антигона) указујући на
њихове жанровске доминанте.
 Разматрају проблем жанровске дифузије на
примеру Кишових Раних јада.
 Ставове аргументују и примерима из свог
ширег читалачког искуства.
 Размишљају и самостално закључују,
повезујући претходна и новостечена знања.
 Настоје да се изражавају јасно, убедљиво и
 Д. Киш, Рани јади – роман аргументовано, водећи рачуна о структури
Софокле, Антигона – трагедија својих излагања.
 Бележи на табли наслове  Уважавају другачије ставове.
репрезентативних дела (или упућује
ученике да за домаћи задатак према
Табели 11 издвоје у свескама књижевне
врсте које су им познате и бар два дела
репрезентативна за ту врсту).
 Мотивише и охрабрује ученике да
активно учествују у наставном дијалогу.
 Усмерава наставни разговор и, по
потреби, допуњује закључке ученика.
 Прати и вреднује рад и понашање
ученика.
 Подстиче ученике да истакну врсту/е  Опредељују се за књижевну/е врсту/е
коју/е најрадије читају и образложе свој најближу/е њиховим књижевним
избор. интересовањима и читалачком сензибилитету
 Најављује да ће се од следећег часа и образлажу свој избор; излагање
проучавати морфофонологија и да поткрепљују и примерима делâ ван школске
ученици треба да понесу Граматику; лектире.
упућује ученике да се подсете шта је  Сажето одређују да фонетика и фонологија
Завршни део часа предмет проучавања фонетике са проучавају глас и фонему, а
(5 минута) фонологијом и морфофонологије. морфофонологија гласовне промене.
 Објашњава да ће се проучавање
гласовних промена заснивати пре свега
на обнављању и утврђивању знања
стечених у основној школи и упућује
ученике да за следећи час обнове
једначење сугласника по звучности и
једначење сугласника по месту творбе.
Начини провере  праћење активности и вредновање одговора ученика
остварености исхода:  примена знања о подели књижевности у анализама књижевних дела
 повезаност разматрања структурних чинилаца књижевног дела са својствима књижевних
родова и врста
 обухватно и свестрано интерпрети-рана одабрана дела и образложена њихова естетичка
 вредност
 осветљена жанровска својства лирске песме, приповетке, новеле, романа и трагедије
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
Шта бих променио/-ла?
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

КЊИЖЕВНИ РОДОВИ И ВРСТЕ АУТОРСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ1

Табела 11. Подела ауторске књижевности на књижевне родове и врсте (Читанка, стр. 90)

– Лирика: лирска песма  Јован Дучић, „Звезде”; Стеван Раичковић, „Септембар”;

Душан Радовић, „Плави жакет”...; Ђура Јакшић, „Вече”, Милан Ракић, „Симонида”, Владислав
Петковић Дис, „Међу својима”...
– Епика:
* приповетка  Лаза Лазаревић, „Све ће то народ позлатити”;
Милован Глишић, „Прва бразда”; Петар Кочић, „Кроз мећаву”;
Симо Матавуљ, „Пилипенда“...
* новела  Антон Павлович Чехов, „Туга”, „Шала”...
* роман  Данило Киш, „Рани јади”;
Милош Црњански, „Сеобе”; Данијел Дефо, „Робинсон Крусо”...
– Драма:
* трагедија  Софокле, „Антигона”;
Есхил, „Оковани Прометеј”; Еурипид, „Медеја”;
Шекспир, „Ромео и Јулија...
* комедија  Јован Стерија Поповић, „Покондирена тиква”;
Бранислав Нушић, „Сумњиво лице”...
* драма у ужем смислу  Љубомир Симовић, „Бој на Косову”

1
Преглед делâ репрезентативних за књижевне родове и врсте могу сачинити за домаћи задатак сами ученици, користећи Табелу 11 у Читанци и
ослањајући се на читалачка искуства из основне школе и личну лектиру.