ПРИПРЕМА ЗА НАСТАВНИ ЧАС ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ

Назив школе: Економска школа „Нада Димић“

Предмет: Српски језик и књижевност

Наставник: Милош Зорнић

Одељење: III/6

Наставна тема: МОДЕРНА

Назив наставне јединице: Милан Ракић, „Долап“ , биографски и библиографски подаци, анализа
песме

Циљ часа: Развијање склоности и осећања за лирску поезију преко откривања поетско-
симболичког света песме „Долап“

Задаци:

- ОБРАЗОВНИ ЗАДАЦИ: Упознати ученике са животом и стваралаштвом Милана Ракића.

Анализирати песму Долап; обрадити детаљно стилске фигуре; издвојити главне мотиве и
указати на њихову универзалност. Указати на место и значај Милана Ракића у оквиру
српске модерне, српске књижевности, културе и традиције. Припремити ученике за
усвајање нових знања из књижевности, филозофије, религије и културологије (нпр. појам
мита, мит о Танаталу, мит о Сизифу, сансара)

- ФУНКЦИОНАЛНИ ЗАДАЦИ: Оспособљавање ученика за самостално аналитичко-

синтетичко проучавање књижевног дела. Оспособити ученике да стечена знања
примењују приликом обраде наставних јединица које следе. Кроз стилску анализу
обновити знања ученика из теорије књижевности (књижевни родови, лирска песма,
књижевне врсте, родољубиве, рефлексивне и љубавне песме, стилске фигуре, алегорија,
апострофа, реторско питање, поређење, паралелизам, стих, александринац, врсте риме)

- ВАСПИТНИ ЗАДАЦИ: Навикавати ученике да самостално запажају, упоређују књижевне

појаве и да на тим основама доносе исправне закључке. Развијати код ученика љубав
према поезији и књижевности уопште. Подстицати ученике да прочитају још неке пеме
Милана Ракића ( Јефимија, Божур, Очајна песма, У квргама, Јасика), али и других песника
(нпр. Васко Попа Коњ) и самостално их анализирају. Указати на значај критичког мишљења
при анализи песама. Истакнути важност неострашћеног и културног однос према
традицији и идеји родољубља.

Тип часа: обрада новог градива

Облик наставног часа: фронтални, индивидуални

Наставна средства: табла, креда

Дидактичка средства: Читанка за 3. разред средње школе

Наставна метода: дијалошка, монолошка, аналитичко-синтетичка

Корелација: историја, филозофија

УВОДНИ ДЕО ЧАСА (10 минута):

Упознати ученике са ликом и делом Милана Ракића, а пре него што им нешто кажем o
биографији и библиографији писца, поставити питање:

Може ли неко од вас да ми каже нешто о животу и делу Милана Ракића?

Рођен је у Београду 1876. године у угледној грађанској породици. Отац песников, Мита Ракић,
био је министар финансија и први преводилац Игоових Јадника на српски језик. Након завршене
гимназије у Београду одлази у Париз на студије права. У Француској престоници долази у присан
контакт са савременом француском поезијом која ће битно утицати на његово песништво. Након
завршених студија враћа се у Србију и запошљава се у Министарству иностраних послова. Одлази
у Приштину за српског конзула.

(На могуће питање ученика: „Како конзул у Приштини? Зар то није Србија?“ Одговрити питањем:
„Ко је владао на Косову у првој деценији 20. века?“ Османска власт (Турци). Подсетити се
Балканских ратова.)

На Косову, у Приштини, почиње богата дипломатска каријера Милана Ракића. Након Приштине,
Софија и Солун, затим у време Првог светског рата ради као саветник посланства у Букурешту и
Стокхлому, а крајем рата у Копенхагену. После рата био је посланик Министарства у Софији, а
затим у Риму. Занимљиво је да му је у Риму, при амбасади Краљевине Југославије, био писар
млади авангардни песник Растко Петровић и да је међу њима било генерацијских/песничких
неслагања. Умро је у болници у Загребу 1938. године.

Који је песник српске модерне, такође, имао богату дипломатску каријеру?

Јован Дучић.

(Скренути ученицима пажњу да између ова два песника постоје књижевноисторијске (обојица
припадају модерни), али и поетичке сличности о којима ће бити више речи на наредним
часовима. Наравно, ту су и разлике, а она највидљивија тиче се обима књижевног, песничког
опуса ова два песника. Прећи на библиографију.)

Где и када је Милан Ракиће почео да објављује своје прве песме?

У Српском књижевном гласнику, 1902. године, под псеудонимом „З“.

Колико је збирки песама објавио?

Објавио је две обимом невелике збирке песама 1903. и 1912. године под називом Песме, али
садржајем веома богате.

Наведите неке песме Милана Ракића.

Симонида, Наслеђе, На Гази Местану, Искрена Песма, Очајна песма, Мисао...

У коју бисте врсту лирских песама сврстали Симониду и Наслеђе?

Родољубиве песме.

Напоменути књижевноисторијски значај његове родољубиве лирике, како у садржају/приступу

теми, тако и песничком тону, форми.

У коју бисте врсту лирских песама сврстали Искрену песму?

Љубавне песме.

Песму Мисао?

Мисаоне (рефлексивне).

Похвалити ученике за добре одговоре и питати да синтетизују знање/одговоре:

Које су три основне теме Ракићеве поезије?

Љубав према отаџбини, љубав према жени и (с)мисао о животу.

СРЕДИШЊИ ДЕО ЧАСА (30 минута):

Прелазимо на анализу песме Долап. Изражајно читам ученицима песму. Затим их упутим да
прочитају песму са разумевањем. Очекујем од ученика да искажу своје импресије у вези са
прочитаном песмом.

Какав је утисак на вас оставила ова песма?

Песма је тужна. Песимистична.

Шта је то у песми што је код вас пробудило такве емоције?

Тежак положај вранца. Безизлазан положај вранца. Његова трагична судбина.

Тражити од ученика да наведене речи илуструју конкретним стиховима из песме. Затим
усмерити разговор на питање форме песме. Питати ученике да кажу нешто о форми песме.

Које су строфе у овој песми?

Катрени.

Каква је рима?

Укрштена (абаб).

Које још врсте риме знате?

Парна (аабб) и обгрљена (абба).

Који је стих?

Дванаестерац.

Какав дванаестерац?

Симетрични дванаестерац.

Шта то значи симетрични дванаестерац?

То значи да цезура (пауза) долази после шестог слога.

Како се зове тај дванаестерац?

Александринац.

Песници које епохе су користили овај стих?

Песници модерне. Француски симболисти.

Које песнике модерне, односно француског симболизма знате?

Шарл Бодлер, Стефан Маларме, Артур Рембо и Пол Верлен.

(Скренути ученицима пажњу на порекло александринца. Први пут се јавља у 12. веку у
француским јуначким песмама и епу из 15. века Роман о Александру Великом , по коме је и
добио име.)

Који песници српске модерне су користили овај стих?

Јован Дучић и Милан Ракић.

Зашто је овај стих најзаступљенији код ова два песника?

Зато што су они били „француски ђаци“ и били су под непосредним утицајем француских
модерниста/симболиста.

Како се зове то када сваки стих има исти број слогова?

Везан стих.

Питати ученике да ли негде има одступања од правила везаног стиха.

Има у уводним стиховим : „Ја знам један долап. Црн, гломазан, труо, / Стоји као спомен из
прастарих дана.“

Како се то зове то „одступање“?

То је опкорачење.

Шта је опкорачење?

Т о је када се део стиха/реченице преноси у други стих.

Напоменути да може и из строфе у строфу нпр. у стиховима „Далеке и црне, ко слутње; и

снови//У тој мртвој ноћи пали су на воду“ (Јабланови Јован Дучић)

У наставку часа ћемо се фокусирати на анализу садржаја песме. Обратићемо пажњу на слој
идеја и значења, лексикологију, стилске фигуре и позицију лирског субјекта у песми.

Шта је то долап?

Дрвена направа (точак) за црпење воде за наводњавање.

Како вам звучи ова реч?

Старомодно. Архаично.

Како се зову речи које звуче „старомодно“?

Архаизми. Историзми.

Рећи да је у питњу историзам и питати ученике: Шта су то историзми?

Речи које су изашлеиз употребе зато што су и предмети које су означавали изашли из употребе.

Питати ученике да повежу лексичку и семантичку компоненту на примеру прве стофе.

Скренути пажњу на симболички потенцијал речи долап.

Зашто ово „Ја“ на почетку песме? Чије је то „Ја“?

То је песник.

Која је то реч коју ми користимо уместо „песник“?

Лирски субјект.

Каква је позиција лирског субјекта у песми Долап?

Он нам прича причу о једном вранцу.

Шта из тога закључујете?

Да ова лирска песма има наративну компоненту.

Зашто лирски субјект препричава живот вранца?

Да би нама испричао вранчев тежак живот.

Шта нам лирски субјект овом причом сугерише?

Своју блискост са вранцем. Песник нам причајући о вранцу заправо говори о себи, односно о
тешком положају свих људи на земљи.

Похвалити ученике за одлично запажање и питати да наведу стихове који ће најбоље

илустровати то њихово запажање. Претпостављен одговор - стихови из осме строфе и девете
строфе.

Којим стилским фигурама лирски субјект успева да причајући о вранцу заправо говори о себи?

Алегорија. Поређење.

Шта је алегорија?

Алегорија је проширена метафора. Алегорија каже једно, а значи друго, и у њој се увек могу
препознати два значења: дословно и пренесено. Цела песма почива на алегорији.

Истаћи значај алегорије за разумевање песме.

Шта се постиже поређењем?

Лирски субјект поређењем појачава алегорију односно веже своју судбину за судбину вранца и
тиме доприноси поистовећивању.

Говори ли лирски субјект само о свом удесу на земљи?

Не, лирски субјект говори о судбини и тешком животу свих људи на земљи.

Тражити од ученика да наведене запажања илуструју на конкретним стиховима.

Оличена судбо свих живота редом/Тебе, браћу, људе и све живе душе/Једнаке пред општом
неминовном бедом. (5. строфа)

Које стилске фигуре још запажате?

Апострофа. Реторско питање. Понављање.

Питати ученике да кажу нешто више о апострофи.

Апострофа је фигура говора из античке реторике која означава директно обраћање предмету
беседе. Помоћу апострофе се обично изражава ауторов близак и топао однос са стварима о
којима говори.

Шта се постиже апострофом?

Апострофом, непосредним обраћањем у трећој строфи се постиже још већа блискост лирског
субјекта са вранцем.

У којим строфама имамо реторско питање и понављање?

У шестој и седмој строфи.

Какво је то питање (реторско питање)?

То је питање на које нема одговора. То је питање на које се не очекује одговор.

Шта се постиже овим фигурама?

Оне доприносе песимизму лирског субјекта, безизлазности тј. осећају да нема излаза из круга
живота, круга патње и страдања.

Задржати се на ове две строфе. Скренути пажњу на фигуру круга тј. сансару као особено
животно кретање у источњачким религијама (нпр. будизам, хиндуизам). Питати ученике на
који мит из античке књижевности их подсећају ове строфе.

Мит о Танталу. Мит о Сизифу.

Питати ученике да нешто кажу о наведеним митовима.

Како тумачите овај „бич“ који се јавља у наведеним строфама?

То је бич судбине. Лирски субјект има фаталистички поглед на свет.

У којој традицији је судбина била изнад богова?

У античкој традицији.

Која филозофска школа је посебно везивала своје учење за значај фатума, односно судбине,
усуда, коби?
Стоичка школа.

Напоменути да је Милан Ракић и у осталим својим песмама близак стоичким учењима.

Цитарити Сенеку: „Судбина води онога који хоће, а вуче онога који неће.“ Повезати овај цитат
са судбином вранца. Споменути Ракићев парнасизам.

Постепено анализу, разговор о песми водити ка своме завршетку.

Који мотиви доминирају у овој песми?

Мотив пролазности, смрти, круга, кружног кретања, узалудности, патње, несреће...

Замолити ученике да још једном пажљиво погледају осму и девету строфу.

Како тумачите опозицију некад и сад? На којој стилској фигури је она заснована?

У питању је лирски паралелизам. Сви људи док су млади се надају да ће променити свој живот и
свој положај у свету, али како старе схватају да се то неће променити јер смо на земљи сви једнаки
пред судбином, а она је сурова и недарежљива и ми то схватамо док старимо.

Скренути ученицима пажњу на песму Васка Попе Коњ, која им је у програму за следећу годину,
односно четврти разред. Такође, споменути да циклус песама о Косову Милана Ракића и
Усправна земља Васка Попе представљају најпозитивније примере родољубља, српске
традиције и културе паћења.

Да ли се лирски субјект мири са својим удесом на земљи?

Не, он је пркосан, а то се види у подигнутом тону и иронији.

Тражити да неведен одговор илуструју стиховима.

Какав је исход вранчевог живота? Има ли излаза из круга? Где је излаз?

Трагичан. Једини излаз из круга несреће је смрт, дакле нема излаза.

Зашто лирски субјект говори о „награди неба“?

Он је ироничан, циничан, саркастичан. Тим завршним стиховима он поентира своју песму.

Чему је упућена та горка иронија?

Хришћанском концепту света и причи о загробном животу.

(Илустровати ту хришћанску идеју кроз цитат из Јеванђеља по Матеју: „Лакше је камиљу кроз
иглене уши провући, него богатом у Царство Небеско ући.“ )

Повезати наведено са затвореном структуром песме (Каква је структура песме? Затворена.)

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА (5 минута):

Сумирати оно што је речено у току часа и извести закључак.

У који бисте врсту лирских песама сврстали песму Долап?

Рефлексивне (мисаоне), медитативне песме Милана Ракића.

Подстаћи ученике да прочитају још неке песмеиз овог, али и остала два корпуса Ракићеве
поезије (родољубиве и љубавне). За домаћи поделити ученицима фотокопију песме Коњ Васка
Попе и тражити да покушају да изврше компаративну анализу која ће се базирати на тематско-
мотивским сличностима и формалним разликама (појаснити ове појмове, ако су ученицима
нејасни).