Наставна тема: Кућа поред пута Наставна јединица: Књижевност: Ламент над Београдом, Милош Црњански Тип часа: Обрада Циљ часа: Проширивање знања о животу и делу Милоша Црњанског Књижевнотеоријска анализа прочитаног одломка Образовни задаци: Проширивање ученичког знања о животу и делу Милоша Црњанског Књижевнотеоријско тумачење прочитаног одломка и поеме у целини Проширивање знања о карактеристикама поеме као књижевне врсте Функционални Оспособљавање ученика за тумачење поеме као књижевне врсте задаци: Подстицање свесне активности и мисаоног осамостаљивања ученика Оспособљавање ученика за аргументовано изношење ставова и размишљања Оспособљавање ученика за изражајно читање Васпитни задаци: Неговање љубави код ученика према читању Богаћење опште и језичке културе ученика Неговање позитивних ставова према завичају и свом народу Кључни појмови: Поема; ламент, тужбалица, плач; лирски субјекат; метафора, поређење Образовни стандарди: CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумима CJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног CJ.1.1.7. повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту CJ.1.3.15. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви) CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмима од V до VIII разреда) са именима аутора тих дела CJ.3.4.6. тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само дело CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже Облици рада: Фронтални, индивидуални, рад у паровима Наставне методе: Дијалошка, истраживачка, аналитичко-синтетичка, текстуална, демонстративна Наставна средства: Вербална, Читанка (страна 214), фотографије Београда Место извођења Кабинет за српски језик наставе: Корелација: Историја, географија, информатика Литература и додатни Ј. Деретић, Кратка историја српске књижевности, БИГЗ, Београд, материјал за 1987. наставнике: М. Црњански (зборник радова), БИГЗ, Београд, 1972. Литература и додатни З. Несторовић, З. Грушановић, Речи мудрости, Читанка за осми материјал за ученике: разред основне школе, Издвачка кућа Klett, Београд, 2010. Напомене: /
ТОК ЧАСА
Уводни део часа: Проверавам да ли су се ученици припремили за данашњи час и
(5 минута) наводим их на разговор о животу у туђој земљи, изгнанству и жудњи за родним крајем, а потом их мотивишем да изнесу своје утиске, осећања, размишљања и запажања у вези са одломком из поеме Милоша Црњанског. Главни део часа: ● Записујемо у школским свескама и на табли: (30 минута) Ламент над Београдом (1956) Милош Црњански (1893–977) Ученици се подсећају основних биографских података Милоша Црњанског с посебним истицањем дела његовог живота проведеног у туђини, при чему им је од користи „Свет занимљивости” (Читанка, страна 216). Ако је потребно, објашњавам непознате и мање познате речи и изразе, с освртом на историјске и географске одреднице. (ЈАН МАЈЕН – норвешко острво на Арктику; ЗОРЊАЧА – планета Венера; ЕСПАЊА – Шпанија; ЛИЖБУА – Лисабон, Португалија; ФИНИСТЕР – део Француске; МИНГ – кинеска династија; ЈАНГ И ЈИН – појмови из кинеске митологије; ТАО – невидљиво и савршено биће према кинеском веровању; МАНДАРИН – високи саветник у кинеској управи) Ученици у паровима, полугласно, још једном да читају одломак, а онда истичу основне књижевнотеоријске одреднице овог дела. (КЊИЖЕВНИ РОД: епско-лирска поезија; КЊИЖЕВНА ВРСТА: поема са елементима елегије, родољубиве песме и мисаоне (рефлексивне) песме; ТЕМА поеме је песникова носталгија, а то је и ИДЕЈА поеме. ПОРУКЕ поеме су: У домовини не постоји „бесмисао и смрт. То име ће бити последњи шапат мој”; Тек у туђини се суштински схвати важност домовине; Кроз домовину и ми вечно постојимо.) Разговарамо о значењу појма ПОЕМА. Тумачимо да је поема књижевна епско-лирска врста и да се овај термин односи на обимнију песму у којој се поред лирских налазе и епски елементи. Испевана је у првом лицу и има развијену радњу или фабулу. Прве поеме се јављају у романтизму. Користим прилику да подсетим ученике на одломак из поеме Бранка Радичевића „Ђачки растанак” којим смо се бавили у петом разреду. Ученици анализирају одломак према истраживачким задацима из Читанке (страна 216). При анализирању тумачимо заједно значење појма ЛАМЕНТ, а не заборављамо и значење појма ЛИРСКИ СУБЈЕКАТ. ЛАМЕНТ представља тужбалицу и плач песника који жали за Београдом из туђине. Ученици уочавају да је песма пуна контраста или антитезе. На једној страни је туђи мрачни свет пун неизвесности и борбе за опстанак, а на другој страни је Београд у коме царује срећа. Друга стилска фигура која преовлађује је метафора. Метафора има у читавој песми, а посебно у деловима где је приказан Београд. Завршни део часа: Разговарам са ученицима о њиховим утисцима о одломку након (10 минута) анализе, а онда им показујем фотографије Београда, с тим што ученици препознају шта је представљено на сликама, ако су у могућности. Напомињем ученике да су све слике са Википедије. Од уопштених слика Београда до појединачних грађевина, проводим ученике и кроз музеје, библиотеке, позоришта и друге знаменитости у Београду. Презентација се завршава сликама београдске Арене и најпознатијим београдским стадионима. ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Подсећам ученике да ће се следећег часа бавити рекламама. Како бисте били што успешнији на следећем часу, проучите садржај у (датум) Граматици Ламентинад урадите задатке Београдом у Радној свесци. Верујем да ћете (1956) више обратити пажњу на телевизијске рекламе Милош у току дана. Црњански (1893–1977) Уживаћемо док их будете представљали на следећем часу. - Ламент, тужбалица, плач - Поема -ИЗГЛЕД ТАБЛЕ Лирски субјекат