ГОДИШЊИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА

за школску 2021/2022. годину

Наставни предмет: Српски језик и књижевност

Разред: седми
Недељни фонд часова: 4
Годишњи фонд часова: 144
Предметни наставник: Мирјана Ристић

Годишњи план рада заснован је на тематским целинама које су оквирно

распоређене по месецима, али је динамика њихове реализације
флексибилна у складу са наставним околностима.

МЕСЕЦ
ОБРАДА СВЕГА
ОБЛАСТ / ТЕМА / IX X XI XII I II III IV V VI
1. КЊИЖЕВНОСТ 5 7 2 6 1 2 5 3 8 2 44
9 9 5 9 1 7 7 6 10 5 66
2. ЈЕЗИК 3 3 5 5 1 1 8 2 1 29
5 6 7 8 1 4 9 5 2 7 47
3. ЈЕЗИЧКА 4 2 4 1 1 3 3 2 4 4 4 27
КУЛТУРА
УКУПНО 18 17 16 18 3 14 19 12 16 12 77 144

ГОДИШЊИ ПЛАН РАДА ЗА СЕДМИ РАЗРЕД

Број Број Број Остали
наст. НАСТАВНА ТЕМА / ОБЛАСТ часова часова типови
теме обраде
Срце у јунака (септембар) 17

1. Народна бајка (једна по избору): Златоруни ован

Домаћа лектира: епске народне песме покосовског тематског
круга
 Диоба Јакшића, народна епска песма
Смрт војводе Пријезде, народна епска песма
Болани Дојчин, народна епска песма по избору
Стефан Митров Љубиша, Кањош Мацедоновић
Вида Огњеновић, Кањош Мацедоновић (одломак о сусрету Кањоша и
Фурлана)

Грађење и основна значења глаголских облика: футур II, императив,

потенцијал; трпни гл. придев, гл. прилог садашњи и гл. прилог прошли.
10 7
Какав јунак гором језди (октобар)

2. Домаћа лектира: епске народне песме о хајдуцима и ускоцима

Стари Вујадин, народна епска песма
Старина Новак и кнез Богосав, народна епска песма
Мали Радојица, народна епска песма
Ропство Јанковић Стојана, народна епска песма
Иво Сенковић и ага од Рибника, народна епска песма
Допунски избор: Јанко Веселиновић, Хајдук Станко (одломак из
првог дела романа)

Подела глаголских облика на просте и сложене и на личне и неличне.

Правописна решења у вези са обрађеним глаголским облицима.
Непроменљиве врсте речи: везници, речце, узвици.
18 10 8
Два наша цвета из четири рата (новембар)

Милан Ракић, Божур

Владислав Петковић Дис, Међу својима
Милутин Бојић, Плава гробница
Десанка Максимовић, Крвава бајка
Појам комуникативне и предикатске реченице.
Појам синтагме (главни члан и зависни чланови); врсте синтагми:
именичке, придевске, прилошке и глаголске. Атрибут у оквиру
синтагме. 14 8 6
Врт детињства (децембар)

3 Ана Франк, Дневник

Данило Киш, Еолска харфа
Владимир Набоков, Лош дан
Рабиндранат Тагоре, Папирни бродови
Домаћа лектира: Игор Коларов, Дванаесто море
Логички субјекат. Сложени глаголски предикат.
Напоредни односи међу реченичним члановима – саставни, раставни и
супротни.
18 10 8
Слово мудрости и љубави (јануар)

4. Домаћа лектира: Свети Сава у књижевности: народне приче и

предања, ауторска поезија о Светом Сави;
 – одломак из Житија Светог Симеона (o опроштају оца од сина);
– избор из народних прича и предања (Свети Сава и ђаво, легенде о
Светом Сави);
– избор из ауторске поезије о Светом Сави (Матија Бећковић, Прича о
Светом Сави)
Појам комуникативне и предикатске реченице.
Независне предикатске реченице ‒ напоредни односи међу независним
реченицама (саставни, раставни, супротни). 13 6 7
Само се срцем јасно види (фебруар)

5. Јелена Димитријевић, Седам мора и три океана (одломак)

Петар Кочић, Кроз мећаву
Вислава Шимборска, Облаци
Технички и сугестивни опис.
Зависне предикатске реченице (изричне, односне). 8 5 3
Дух времена (март)

6. Јован Јовановић Змај, Јутутунска јухахаха

Радоје Домановић, Вођа (одломак)
Допунски избор: Антон Павлович Чехов, Чиновникова смрт
Бранислав Нушић, Власт (одломак)
Домаћа лектира: Јован Стерија Поповић, Покондирена тиква

Зависне предикатске реченице (месне, временске, узрочне, условне,

допусне, намерне, последичне и поредбене).
17 13 4
Радознала чула (април)

7 Афоризми (Душан Радовић и други)

Ефраим Кишон, Код куће је најгоре (једна прича по избору)
Домаћа лектира: Антоан де Сент Егзипери, Мали Принц;

Реченични чланови исказани речју, предлошко-падежном

конструкцијом, синтагмом и реченицом.
Интерпункција у вези са зависним реченицама (запета, тачка и запета). 15 5 10
Писање скраћеница, правописних знакова.
Све боје света (мај)
Домаћа лектира: Душан Ковачевић, Свемирски змај
8 Михајло Пупин, Са пашњака до научењака (одломак)
Јован Дучић, Подне
Допунски избор: Иван Тургењев, Шума и степа
Стеван Раичковић, После кише
Пеђа Милосављевић, Потера за пејзажима
Иво Андрић, Јелена, жена које нема (одломак)

Конгруенција – основни појмови.

Дугоузлазни и дугосилазни акценат. 16 8 8
Раздраганим стазама детињства (јун) 8 2 6
 Домаћа лектира: Мирослав Антић, Плави чуперак и Шашава књига
(избор)
Нелинеарни текстови: табеле, легенде, графикони, мапе ума и друго.
Укупно 144 77 67

ОБЛАСТ ИСХОДИ
КЊИЖЕВНОСТ Ученик ће бити у стању да:
– користи књижевне термине и појмове обрађиване у претходним разредима и
повезује их са новим делима која чита;
– истакне универзалне вредности књижевног дела и повеже их са сопственим
искуством и околностима у којима живи;
– чита са разумевањем различите врсте текстова и коментарише их, у складу са
узрастом;
– разликује народну од ауторске књижевности и одлике књижевних родова и
основних књижевних врста;
– разликује основне одлике стиха и строфе – укрштену, обгрљену и парну риму;
слободни и везани стих; рефрен;
– тумачи мотиве (према њиховом садејству или контрастивности) и песничке слике у
одабраном лирском тексту;
– локализује књижевна дела из обавезног школског програма;
– разликује етапе драмске радње;
– разликује аутора књижевноуметничког текста од наратора, драмског лица или
лирског субјекта;
– разликује облике казивања (форме приповедања);
– идентификује језичко-стилска изражајна средства и разуме њихову функцију;
– анализира идејни слој књижевног дела служећи се аргументима из текста;
– уочи разлике у карактеризацији ликова према особинама: физичким, говорним,
психолошким, друштвеним и етичким;
– разликује хумористички од ироничног и сатиричног тона књижевног дела;
– критички промишља о смислу књижевног текста и аргументовано образложи свој
став;
– доведе у везу значење пословица и изрека са идејним слојем текста;
– препозна националне вредности и негује културноисторијску баштину;
– размотри аспекте родне равноправности у вези са ликовима књижевно-уметничких
текстова;
– препоручи књижевно дело уз кратко образложење;
– упореди књижевно и филмско дело настало по истом предлошку, позоришну
представу и драмски текст;

Исходи за шести разред:

– повеже књижевне термине и појмове обрађиване у претходним разредима са
новим делима која чита;
– чита са разумевањем; парафразира прочитано и описује свој доживљај различитих
врста књижевних дела и научно-популарних текстова;
– одреди род књижевног дела и књижевну врсту;
– прави разлику између дела лирског, епског и драмског карактера;
– разликује ауторску приповетку од романа;
– анализира структуру лирске песме (строфа, стих, рима);
 – уочава основне елементе структуре књижевно-уметничког дела: тема, мотив;
радња, време и место радње;
– разликује заплет и расплет као етапе драмске радње;
– разликује појам песника и појам лирског субјекта; појам приповедача у односу на
писца;
– разликује облике казивања;
– увиђа звучне, визуелне, тактилне, олфакторне елементе песничке слике;
– одреди стилске фигуре и разуме њихову улогу у књижевноуметничком тексту;
– анализира узрочно-последичне односе у тексту и вреднује истакнуте идеје које
текст нуди;
– анализира поступке ликова у књижевно-уметничком делу, служећи се аргументима
из текста;
– уочава хумор у књижевном делу;
– разликује хумористички и дитирамбски тон од елегичног тона;
– илуструје веровања, обичаје, начин живота и догађаје у прошлости описане у
књижевним делима;
– уважава националне вредности и негује културноисторијску баштину;
– препоручи књижевно дело уз кратко образложење;
– упореди књижевно и филмско дело, позоришну представу и драмски текст.

Исходи за пети разред:

− разликује књижевни и некњижевни текст;
− упоређује одлике фикционалне и нефикционалне књижевности
− чита са разумевањем и опише свој доживљај различитих врста књижевних дела
− чита са разумевањем одабране примере осталих типова текстова
− одреди род књижевног дела и књижевну врсту
− разликује карактеристике народне од карактеристика уметничке књижевности
− разликује реалистичну прозу и прозу засновану на натприродној мотивацији
− анализира елементе композиције лирске песме (строфа, стих); епског дела у стиху и
у прози (делови фабуле – поглавље, епизода; стих); драмског дела (чин, сцена, појава)
− разликује појам песника и појам лирског субјекта; појам приповедача у односу на
писца
− разликује облике казивања
− увиђа звучне, визуелне, тактилне, олфакторне елементе песничке слике
− одреди стилске фигуре и разуме њихову улогу у књижевно-уметничком тексту
− процени основни тон певања, приповедања или драмске радње (шаљив, ведар,
тужан и сл.)
− развија имагинацијски богате асоцијације на основу тема и мотива књижевних дела
− одреди тему и главне и споредне мотиве
− анализира узрочно-последично низање мотива
− илуструје особине ликова примерима из текста
− вреднује поступке ликова и аргументовано износи ставове
− илуструје веровања, обичаје, начин живота и догађаје у прошлости описане у
књижевним делима
− уважава националне вредности и негује српску културноисторијску баштину
− наведе примере личне добити од читања
− напредује у стицању читалачких компетенција
− упореди књижевно и филмско дело, позоришну представу и драмски текст.
ЈЕЗИК
Граматика Ученик ће бити у стању да:
– разликује глаголске начине и неличне глаголске облике и употреби их у складу са
нормом;
– одреди врсте непроменљивих речи у типичним случајевима;
– уочи делове именичке синтагме;
– разликује граматички и логички субјекат;
– разликује сложени глаголски предикат од зависне реченице са везником да;
– препозна врсте напоредних односа међу реченичним члановима и независним
реченицама;
– идентификује врсте зависних реченица;
– искаже реченични члан речју, предлошко-падежном конструкцијом, синтагмом и
реченицом;
– примени основна правила конгруенције у реченици;

Исходи за шести разред:

– повеже граматичке појмове обрађене у претходним разредима са новим наставним
садржајима;
– препозна делове речи у вези са њиховим грађењем;
– разликује гласове српског језика по звучности и месту изговора;
– разликује врсте гласовних промена у једноставним примерима и примењује
књижевнојезичку норму;
– одреди врсте и подврсте заменица, као и њихов облик;
– препознаје глаголска времена и употребљава их у складу са нормом;
– разликује реченице по комуникативној функцији
Исходи за пети разред:
− разликује променљиве речи од непроменљивих
− разликује категорије рода, броја, падежа у вези са именским речима
− разликује основне функције и значења падежа
− употребљава падежне облике у складу са нормом
− разликује основне реченичне чланове (у типичним случајевима)
Правопис – доследно примењује правописну норму;
– користи правопис (школско издање)
− доследно примењује правописну норму у употреби великог слова; састављеног и
растављеног писања речи; интерпункцијских знакова
Ортоепија – разликује дугосилазни и дугоузлазни акценат;
Исходи за шести разред:
– разликује дуги и кратки акценат у изговореној речи;
− течно и разговетно чита наглас књижевне и неуметничке текстове
Исходи за пети разред:
− правилно изговара речи водећи рачуна о месту акцента и интонацији
− говори јасно поштујући књижевнојезичку норму
− течно и разговетно чита наглас књижевне и неуметничке текстове
ЈЕЗИЧКА Ученик ће бити у стању да:
КУЛТУРА – говори на задату тему поштујући књижевнојезичку норму;
– разликује књижевноуметнички од публицистичког функционалног стила;
– састави кохерентан писани текст у складу са задатом темом наративног и
дескриптивног типа;
– напише једноставнији аргументативни текст позивајући се на чињенице;
– користи технички и сугестивни опис у изражавању;
– препозна цитат и фусноте и разуме њихову улогу;
 – пронађе потребне информације у нелинеарном тексту;
– напише електронску (имејл, SMS) поруку поштујући нормативна правила;
– примени различите стратегије читања (информативно, доживљајно, истраживачко
и др.);
– састави текст репортажног типа (искуствени или фикционални);
– правилно употреби фразеологизме и устаљене изразе који се јављају у литерарним
и медијским текстовима намењеним младима.
Исходи за шести разред:
– употребљава различите облике усменог и писменог изражавања: препричавање
различитих типова текстова, без сажимања и са сажимањем, причање (о догађајима и
доживљајима) и описивање;
– разликује и гради аугментативе и деминутиве;
– саставља обавештење, вест и кратак извештај;
– разуме основна значења књижевног и неуметничког текста;
– проналази, повезује и тумачи експлицитно и имлицитно садржане информације у
краћем, једноставнијем књижевном и неуметничком тексту;
– драматизује одломак одабраног књижевноуметничког текста;
– говори јасно, поштујући стандарднојезичку норму;
– изражајно чита обрађене књижевне текстове.
Исходи за пети разред:
− користи различите облике казивања: дескрипцију (портрет и пејзаж), приповедање
у 1. и 3. лицу, дијалог
− издваја делове текста (наслов, пасусе) и организује га у смисаоне целине (уводни,
средишњи и завршни део текста)
− саставља говорени или писани текст о доживљају књижевног дела и на теме из
свакодневног живота и света маште
− проналази експлицитно и имлицитно садржане информације у једноставнијем
књижевном и некњижевном тексту

КОМПЕТЕНЦИЈЕ

1. Компетенција за • Има позитиван и одговоран однос према учењу.

учење • Мотивисан је и оспособљен да самостално планира, организује, спроводи и вреднује
учење; разликује битно од небитног, изражава и образлаже идеје.
• Користи различите изворе информација и има критички однос према њима.
• Примењује одговарајуће начине учења у складу са циљевима, садржајем,
интересовањима, условима и временом.
• Способан је да самостално и у сарадњи са другима истражује, открива и повезује нова
знања; користи могућности ваншколског учења; негује и развија лична интересовања.
2. Естетичка • Препознаје естетичке елементе у различитим контекстима као што су: уметничко
компетенција стваралаштво, национална и светска природна и културна баштина, језичка култура у
уметничком и у неуметничком домену (свакодневни говор у приватном и јавном
животу, електронским и штампаним медијима, дизајну и другим видовима
комуникације…), научно мишљење, друштвени односи, друштво и појаве у друштву.
• Показује позитиван однос према сопственој и култури других заједница, упознаје и
разуме њихове вредности, повезује културну и природну баштину са историјским и
географским контекстом и доприноси очувању природних и културних добара.
• Препознаје и развија сопствене стваралачке способности и креативност у свим
уметничким и неуметничким пољима свог деловања.
 • Употребљава основне појмове, схеме и правила која припадају теоријама уметничких
грана које постоје у основном образовању.
• Показује осетљивост за еко-културу и културу свакодневног живљења и има критички
однос према употреби и злоупотреби природе.
3. Сарадња • Активно и конструктивно учествује у раду групе или пара.
• Поштује правила заједничког рада и препознаје своје место и улогу у групи или пару.
• Доприноси решавању разлика у мишљењу и ставовима поштујући друге као
равноправне чланове тима или групе.
• Одговорно и савесно извршава заједничке активности стављајући интересе групе
изнад сопствених.
• Критички процењује свој рад и рад чланова групе, доприноси унапређивању рада
групе и уме да представи резултате рада.
4. Комуникација • Познаје различитe обликe комуникације и њихове одлике (усмену и писану,
невербалну, телефоном, путем интернета, итд.).
• Уме јасно да се изрази усмено и писано, у складу са потребама и карактеристикама
ситуације, поштујући ограничења у погледу дужине и намене.
• Уважава саговорника реагујући на оно што говори, а не на његову личност.
• Изражава своје ставове, мишљења, осећања, на позитиван, конструктиван и
аргументован начин.
• Користи на одговарајући и креативан начин језик и стил који је специфичан за
различите дисциплине; кроз комуникацију негује културу изражавања и чува језички
идентитет.
•Уме да саслуша излагање саговорника до краја и без упадица.
5. Одговоран однос • Уочава чиниоце и понашања који нарушавају природу и квалитет животне средине у
према околини широј околини и свакодневном животу; развија свест о положају човека у природи и
његовој одговорности за стање животне средине и природе.
• Сагледава које активности (обрасци понашања), на личном нивоу, нивоу заједнице и
глобалном нивоу, могу унапредити стање и квалитет животне средине и природе.
• Спознаје везу између квалитета животне средине и квалитета свог живота и разуме да
се његова добробит и добробит заједнице и друштва огледа и у квалитету и одрживости
његове околине.
• Практикује активности које подстичу одрживост, на пример штедња воде и енергије,
разврставање отпада, рециклажа; повезује значај тих активности за свој будући живот,
живот заједнице, као и живот будућих генерација.
• Активно се укључује у друштвене акције у школи и заједници које су усмерене ка
заштити, обнови и унапређењу животне средине и ка одрживом развоју.
• Процењује и вреднује утицај својих навика у потрошњи ресурса и одлагању отпада, и
одређује какав утицај оне имају на животну средину, квалитет живота и здравља и
одрживи развој.
6. Дигитална • уме да претражује, критички анализира и систематизује информације у електронском
компетенција облику користећи одговарајућа средства ИКТ.
• уме да представи, оргaнизуje и обликује одређене информације користећи на
ефикасан начин могућности ИКТ
7. Одговорно • Има позитиван став према поштовању људских права и слобода.
учешће у • Зна дечја и основна људска права и одговорности, уме да препозна њихово кршење и
демократском способан је да их аргументовано брани.
друштву • Понаша се одговорно, хумано и толерантно у друштву.
• Примењује процедуре демократског друштва у одлучивању и избору; поштује
одлуке већине и уважава мишљења мањине.
• Негује своју националну културну баштину и активно учествује у интеркултуралном
дијалогу.
• Промовише позитивне вредности друштва у различитим активностима (нпр.
хуманитарне, еколошке, културно-уметничке акције; борба против насиља и
дискриминације по било ком основу (нпр. верском, националном, родном, узрасном,
 етничком...); акције против болести зависности, злостављања животиња, итд.).

8. Рад с подацима и • Зна да је за разумевање појава и догађаја и доношење компетентних одлука потребно
информацијама имати релевантне и поуздане податке и разликује податак/информацију од њиховог
тумачења.
• Користи податке из различитих извора и начине добијања података и на основу тога
процењује њихову поузданост и препознаје могуће грешке уз помоћ наставника.
• Користи информације у различитим симболичким модалитетима (табеларни,
графички, текстуални приказ), чита, тумачи и примењује их, повезујући их са
претходним знањем из различитих области.
• Селектује, обрађује наводећи извор и аутора, чува и презентује податке у различитим
форматима, укључујући и ИКТ.
• Разликује јавне и приватне податке и користи основна правила чувања приватности
података.

9. Предузимљивост • Прилагођава се друштвеним и економским променама, усмерен је на развој нових

и оријентација вештина, које примењује у практичном раду; суочава се са неизвесностима на
ка иницијативан и предузимљив начин.
предузетништву • Препознаје сопствене предности и своје могућности у односу на будуће образовање и
професионалну оријентацију.
• Спреман је да учествује у самосталним и тимским пројектима; способан је да развије
идеју, представи је, образложи и преговара у тиму о њеној реализацији; учествује у
активностима са другима у оквиру своје тимске улоге.
• Мотивисан је и зна да истакне своје добре особине које су важне за обављање
школских и радних задатака и користи CV и мотивационо писмо да опише своје
компетенције, жеље и очекивања.
• Зна да постави реалне циљеве и на основу датих могућности уме да планира и
проналази начине њиховог остваривања.

10. Решавање • Препознаје проблем, рашчлањује проблемску ситуацију на делове и уочава везе и
проблема односе између њих у светлу претходно стечених знања у оквиру различитих предмета и
ваншколског искуства.
• Планира стратегију решавања проблема (претпоставља решења, планира редослед
активности, избор извора информација, средстава/опреме коју ће користити, са ким ће
сарађивати, са ким ће се консултовати).
• Решава проблем према планираној стратегији примењујући знања и вештине стечене
учењем различитих предмета и ваншколским искуством.
• Самостално или консултујући друге особе (вршњаке, наставнике, родитеље)
преиспитује начин решавања проблема, алтернативне начине решавања, тачност и
прецизност решења.
• Формулише објашњења и закључке на основу резултата до којих је дошао у раду,
презентује их и дискутује са другим особама и преиспитује их у светлу добијених
коментара. Стечена нова сазнања и вештине повезује у јединствену целину са
претходним.
• Проверава применљивост решења у пракси и користи стечена знања и вештине у
новим ситуацијама.

11. Одговоран однос • Познаје улогу и значај воде и састојака намирница, примењује правила и принципе
према здрављу здраве исхране (редовност, важност доручка, умереност, разноврсност, начин прераде
намирница) и зна последице неправилне исхране.
• Познаје основне карактеристике неких болести органа, принципе преноса заразних
болести и шта их изазива и примењује мере превенције, личне хигијене и хигијене
простора.
• Познаје могуће последице болести зависности насталих злоупотребом психоактивних
супстанци укључујући и последице других облика болести зависности (нпр. интернет,
клађење, дијете) и свестан је здравствених, породичних и социјалних последица
сопственог избора.
• Разуме утицај природних појава и индустријских производа (фармацеутских,
техничких, хемијских, итд.) на здравље, чита декларације и упутства на производима,
слуша савете стручњака и према њима поступа.
• Препознаје сигурносне и здравствене ризике у животу и раду, примењује мере
заштите, предвиђа и избегава опасне ситуације, познаје начине пружања прве помоћи и
својим понашањем промовише здравље и сигурност.
• Бира стил живота и навике, имајући на уму добре стране и ризике тог избора. Разуме
да је стил живота ствар личног избора и преузима одговорност за свој избор