Разред VIII

Наставна јединица Борисав Станковић: „Увела ружа”

Образовни стандарди 1.4.1; 1.4.5, 1.4.6; 1.4.7; 1.1.9, 2.4.1; 2.4.4.; 2.2.5; 2.4.6; 2.2.8; 2.2.9;  3.4.1, 3.4.2;
3.4.4, 3.4.6; 3.4.7; 3.4.8.
Тип часа обрада текста
Облици рада фронтални, индивидуални
Наставне методе дијалошка, монолошка, демонстративна, рад на тексту
Наставна средства
Циљ часа Оспособљавање ученика за читање, доживљавање, разумевање, свестрано
тумачење и вредновање књижевноуметничких дела разних жанрова.
Образовни, васпитни и – Оспособљавање ученика за дубљу анализу књижевноуметничког дела
функционални задаци (приповетка), оспособљавање за процењивање идејно-естетских, језичко-
стилских и других вредности уметничког дела, упознавање са делима и
писцима епохе реализма, подстицање и развијање критичког односа у
проблемском приступу делу и писцу, систематизација облика казивања у
књижевноуметничким текстовима: нарација (приповедање у 1. и 3. лицу);
хронолошко и ретроспективно приповедање; дескрипција (портрет, пејзаж),
дијалог, препознавање елемената психолошке приповетке кроз анализу
одломка приповетке, ситематизација знања о језичкостилским изражајним
средствима; врсте карактеризације (социолошка, психолошка...), подстицање
човечности и емпатије с ликовима; формирање естетског укуса;
оспособљавање ученика за самосталан истраживачки рад и решавање
проблемских задатака.
Литература Бајић, Љиљана (2002). Књижевно дело Борисава Станковића. Београд: Завод
за уџбенике и наставна средства.
Николић, Милија (1999). Методика наставе језика и књижевности. Београд:
Завод за уџбенике.
Илић, Павле (2003). Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси.
Нови Сад: Змај.
Деретић, Јован (1987). Кратка историја српске књижевности. Београд:
БИГЗ.
Скерлић, Јован (1968). Писци и књиге. Београд: Просвета.
Временска структура Уводни део: 10 мин. Главни део: 30 мин. Завршни део: 5 мин.
часа
Корелација настава језика

Уводни део часа:

– Пошто су ученици обавештени раније да ће се на овом часу обрађивати приповетка
Увела ружа, прочитали су одломак и износе своје утиске о њему.
Станковић је највећи регионалиста међу нашим реалистима, а по психологији ликова, поступку
и стилу један од зачетника наше модерне прозе. У својим приповеткама, драмама и романима
дао је слику родног града Врања на прекретници између турског времена и модерног доба, онако
како су то раније учинили Ј. Игњатовић са Сент-Андрејом и С. Сремац с Нишом. Његова
тематика је социјално одређена а у начину приказивања преовлађује унутрашња, психолошка
перспектива. Највећу књижевну активност развио је у првој фази свог рада, на прелазу из 19. у
20. столеће, када једну за другом објављује три књиге приповедака, Из старог
јеванђеља (1899), Стари дани (1902) и Божји људи (1902), и драму Коштана (1902), а започиње
рад на романима Нечиста крв (1910) и Газда Младен (1927). Станковић спада у оне писце код
којих утисци и сећања из детињства имају пресудну улогу у књижевном раду. У више
приповедака он је дао поезију младости и некадашњег живота у родном граду ( Ђурђев-дан, У
виноградима, Нушка). Слика стварности, светла, прозрачна, поетична, помућена је у другим
делима откривањем друштвених сукоба и душевних потреса. Станковићев свет, иако временски и
просторно удаљен, није идиличан и бесконфликтан. Сукоби су стални и разноврсни, између
1
старог и новог, богатих и сиромашних, појединца и друштва. У средишту свих збивања налази
се појединац и његова судбина. Тежиште је приказивања на психичким ломовима и
унутрашњим потресима, али се при томе никада не губи из вида дубља социолошка заснованост
ликова и ситуација. Судбина Станковићевих јунака одиграва се у троуглу сила које чине новац,
морал и ерос. Друштвени морал средине те материјални интерес и престиж породице
супротстављају се еротском нагону појединца, намећу му своја ограничења и забране – на тој
тачки почиње индивидуална драма безмало свих Станковићевих јунака. У више приповедака
Станковић је приказао осујећену љубав услед тога што младић и девојка припадају разним
сталежима (Стари дани, У ноћи, Они, Станоја, Увела ружа). Међу њима је најлепша Увела ружа,
лирска, елегична приповетка, написана у првом и другом лицу, у ствари мали лирски роман.
Љубавна прича, као и у Дисовим песмама, припада давним данима, сва је у знаку младости,
лепоте, свежине летњих вечери и опојних мириса оријенталних башта. Она оживљава у сећању, у
тренуцима када од свега тога ништа више није остало.
Објашњавамо непознате речи: шандуд, -а м – врста дуда пореклом из Шама у Сирији;
дудук, -а м – врста пастирске свирале; шалваре, -а ж – дугачке и врло широке панталоне
чије су ногависе скупљене око глежњева; минтан, -а м – горња одећа скројена уз тело;
бошча, -е – овде: женска марама; антерија, -е ж – горњи део ношње с дугим рукавима;
шамија, -е ж – танка марама у боји којом жене покривају главу; долап, -а м – овде: ормар,
шкриња; сахан, -а м – метални тањир; зарф, -а м – украсна метална чашица у коју се
ставља филџан за кафу; миндерлук, -а м – диван, софа; чупавац, -вца м – врста вуненог
ћилима, јастука или покривача са чупавим петљама; бисаге, -а ж – двострука торба која се
обично пребацује преко седла или самара (или се носи о рамену)
– Читање одломка из читанке
– Како почиње приповетка? Чију исповест пратимо? Ко је наратор у приповеци? Писац је
на наратора – Коју пренео емотивно искуство из сопствене младости, али ма колико да је
Која близак писцу, он је ипак књижевни лик и самостална уметничка личност из ове
приповетке. У ком лицу се приповеда? Какви се ефекти оваквим приповедањем остварују?
(Појачава се утисак доживљености, присности и субјективности, посебно кад оно има
исповедни карактер). Како је Којино приповедање подешено према вољеној девојци? (Он
се њој непосредно обраћа: Сан оде и ти с њиме... Слађе је сневати... Својим
приповедањем он њу позива за сведока о веродостојносто онога што приповеда.)
– Како се дневничко приповедање повезује с дескрипцијом? (Опис баште, куће и
околине). Истакни посебно упечатљиве детаље у тим описима? На шта своју вољену
позива реченицом: Хајде да сневамо? О чему сазнајемо у овом делу приповетке? (Како су
одрастали, како је она дошла у варош). Која девојчина слика се Који посебно урезала у
памћење? (Истакни појединости које памти.) Станин портрет: танка, плавоока, дугуљастих
и румених образа, бујне коврџаве косе у шалварама, уском минтану и лаким папучама,
хода лака као у срне).
– Како приповедач памти мајку?
– Упореди Станин и мајчин портрет. (Мајка је у погурена у свиленој антерији, повезана
црном шамијом тако да јој се само нос и очи виде, претура по сандуцима). Како је мајчин
портрет доведен у везу с описом ентеријера? Истакни детаље из тог описа. Која је
функција описа ентеријера? Које нанине унутрашње особине приповедач истиче?
(повученост, поноситост, одмереност, достојанственост). Зашто крије од околине шта
ноћу ради?
– Шта сазнајеш о ликовима пре Којиног одласка на школовање? Зашто су тајили своју
љубав? Шта Која осећа сваки пут кад се растане с њом? Због чега обоје стрепе? Знају ли

2
њихови родитељи за њихову љубав? Зашто је не одобравају? Како се Која осећа после
разговора с мајком? (Љут је, неугодно му је).
– Какав се разговор води између Станине мајке и Којине нане? Како Која доживљава тај
разговор? Чему се Станина мајка надала? Како на њу делују нанине речи: Ама, Маријо,
кад ћеш већ ту твоју да удајеш?...) На шта нана циља? Зашто се ни Која, ни Стана ни
Марија не противе наниној одлуци? Како су Стану убедили да се уда за момка којег не
воли? До каквих животних сазнања Која долази? Шта ти мислиш о нанином поступку?
– Читање епилога
– Шта доноси епилог приповетке? Упореди почетак и крај приповетке. Шта уочаваш?
Како је суморна зимска атмосфера повезана с догађајима и психолошким
преживљавањима ликова? Какво симболично значење има крај приповетке?
– Доведи наслов у везу са завршетком. Ко је увела ружа?
Домаћи задатак: Интерпретативно препричај приповетку.

Борисав Станковић (1875–1927), Врање

– рано остао без родитеља, подизала га баба Злата, утисци и сећања из детињства имају важну
улогу у његовом раду;
– приповедач, романописац и драмски писац епохе реализма;
– уноси нов модеран дух у реализам;
– психолошки ломови у ликовима;
– сукоб – старо и ново; богатсти и сиромашни; појединац и друштво;
– појединац разапет у троуглу: новац, морал, љубав (ерос)
„Увела ружа”
– елегична лирска приповетка, „мали лирски роман”
Тема: осујећена љубав двоје младих
– Којина лирска исповест дневнику
– приповедање у 1. лицу – доживљеност, субјективност
– директно обраћање Стани (Опет сам те сневао...) – њу позива за сведока о веродостојности
онога што приповеда;
– дескрипција – башта, кућа – доведени у везу с унутр. преживљавањем ликова;
– портрет – Стана, мајка (контраст)
– епилог – симболика зимског дана и мајчиног одра