Универзитет у Источном Сарајеву

Филозофски факултет у Палама

Катедра за Српски језик и књижевност
Студијски предмет: Методика наставе српског језика и књижевности II

ПРИПРЕМА ЗА НАСТАВНИ ЧАС

Ментор: Студент:
Проф. др Бранка Брчкало Јелена Митрић

Пале, април 2016. године

Назив школе: Средњошколски центар „Пале“

Разред и одјељење: II-3

Датум реализације часа: 1.4.2016. године

Наставни предмет: Српски језик

Наставник: Јелена Митрић

Наставна тема: Књижевност

Наставна јединица: „Вођа“ Радоје Домановић

Тип часа: Обрада новог градива

Вријеме за реализацију: 45 минута

Циљ часа: Анализирање и разумијевање приповијетке.

Образовни задаци: Упознавање са дјелом и стваралаштвом српског

писца Радоја Домановића у оквиру реализма;
оспособљавање ученика за самосталну анализу
књижевног текста.
Функционални задаци: Развијање способности стваралачког мишљења и
критичког приступа књижевном тексту; навести
ученике да уоче битне детаље; оспособити их за
сопствено мишљење.

Васпитни задаци: Његовање љубави према српској књижевности;

развојање читалачких навика, креирање читалачког
укуса.
Наставне методе: Дијалошка, монолошка, метода рада на тексту

Облици рада: Фронтални, индивидуални

Наставна средства: Табла, креда, уџбеник

Литература: - Ц. Ристановић, Б. Савић, В. Милатовић,

Читанка за други разред гимназије и
стручних школа, Завод за уџбенике и
наставна средства, Источно Сарајево, 2008.
- М. Николић, Методика наставе српског
 језика, Завод за уџбенике и наставна
средства, Београд, 2008.
- Ч. Ђорђевић. П. Лучић Књижевност српски
језик; Приручник за ученике гимназије и
средњих стручних школа, Нови Сад, 2002.
 ТОК ЧАСА:

Уводни дио часа:

(5 минута)

У уводном дијелу часа са ученицима

понављам знања о реализму и
мотивишем за обраду нове наставне
јединице.

Добар дан!
Kад се јавља реализам као књижевни Као књижевни правац реализам се јавља почетком
правац? тридесетих година XIX вијека са појавом Балзака и
његових првих романа, али конкретно са
предговором «Људској комедији » 1842. године.

Може ли ми неко рећи које су Основне одлике реализма су да реалисти пишу о

основне одлике реализма и као свакодневном животу, о друштвеној стварности, они
реакција на коју стилску формацију се наиме баве посматрањем човјека унутар једне
се он јавља? средине и његовог односа са другим људима.
Реализам се јавља као реакција на романтизам.

Шта је условило појаву реализма? Појаву реализма условили су :

- развој капиталистичког друштва послије 1848.
године и подјела на сиромашне и богате , када новац
постаје одређујући чинилац у животу;
- технички проналасци ( машине, пароброд,
жељезница, струја, телеграф) и њихова примјена у
производњи, која ће узроковати још јефтинију радну
снагу и донијети већи капитал;
- све већа обесправљеност људи, експлоатација и
нагло сиромашење широких маса;
- нова филизофска и научна гледања на природу и
друштво;
- незадовољство романтичарском књижевношћу
која се, обузета емоцијом, оним што је чудесно,
изузетно и непоновљиво, сувише удаљила од
истинског и свакодневног живота;
 - захтјеви да се стварност приказује онако како она
изгледа и у суштини јесте, са свим негативним
појавама, збивањима и људским манама.

Каквим ликовима се баве реалисти у У својим дјелима реалисти се баве обичним људима,
својим дјелима? различитим друштвеним слојевима, почев од
сиротиње па до представника власти.

Која је доминантна књижевна врста у Доминантна књижевна врста у реализму је роман, а

реализму? поред романа присутан је и жанр приповијетка.

Постоје многе теорије о подјели
реализма а између осталих је и
теорија Јована Деретића. Зна ли ко од
вас како је Јован Деретић подијелио
фазе развоја реализма српске
књижевности? И који су
представници?
Јован Деретић је навео три фазе развоја српског
реализма: рани реализам, развијени или високи
реализам и модерни или дезинтегрисани реализам.
Представници раног реализма су: Јаков Игњатовић,
Стефан Митров Љубиша, Милован Глишић и
Светозар Марковић. Представници високог
реализма су: Лаза Лазаревић, Светолик Ранковић,
Јанко Веселиновић, Бранислав Нушић, Војислав
Илић, Стеван Сремац, Сима Матавуљ и Радоје
Домановић.

Данас ћемо радити одломак из

приповијетке Радоја Домановића,
приповијетка се зове „Вођа“
(Записујем на табли наслов, а
ученици у своје свеске)

Главни дио часа:

(35 минута)

Имали сте задатак да код куће

прочитате приповијетку Радоја
Домановића „Вођа“, али прије него
што почнемо са анализом дјела рећи
ћу вам неке биографске податке
аутора.

Радоје Домановић је утемељивач

алегорично-сатиричне приповијетке
и најсјајнији сатиричар у српској
књижевности. Рођен 1873. године у
шумадијском селу Овсишту. Био је
учитељско дијете, што му је
омогућило да упозна обичан живот
простог и сеоског човјека. Гимназију
је учио у Крагујевцу, а филолошко
историјске науке на Великој школи у
Београду. Као критичар и противник
обреновићевског режима, био је
прогањан, премјештен на послу и
отпуштен из службе. Умро је 1908.
године у Београду. Објавио је двије
књиге под заједничким насловом
„Приповијетке“, са тематиком из
сеоског и и малограђанског живота и
низ знаних нам сатиричних
приповиједака : „Вођа“, „Данга“,
„Страдија“, „Мртво море“,
„Краљевић Марко по други пут међу
Србима“, „Размишљање једног
обичног српског вола“.
(записујем на табли)

Шта по вама представља сам појам Вођа је неко ко је способан да води народ или
вођа? Како бисте ви окарактерисали одређену друштвену групу. Он би требао, као што
некога ко би требао да буде вођа? смо већ рекли да буде способан, паметан, рјечит...

Ко би по вашем мишљењу могао да

буде вођа, да ли би он требао да буде
неко „ из народа“, ко је упознат са
свакодневницом просјечног човјека
или неко ко то, условно речено
посматра са стране?
Вођа би требао бити неко ко познаје свакодневницу
просјечног човјека, јер он зна шта је најбоље за
народ који се налази у истим околностима као сам
он.

Приповијетка «Вођа» Радоја

Домановића објављена је 1901.
године.
Иако нису јасно разграничени
дијелови приповијетке, можемо је
подијелити на четири дијела. Да ли
ми неко код вас може рећи о чему се У првом дијелу они се одлучују на селидбу због
ради у првом дијелу? неплодне земље у којој једва имају средстава за
преживљавање.

У првом дијелу аутор даје свој коментар у коме

Какав је пишчев коментар? каже да није важно где је и кад ово било. То је било
 негде и некад у неком крају...

Писац тиме има за циљ да упути на

стварност, тј да је прича инспирисана
стварним животом.

О чему се говoри у другом дијелу? У другом дијелу они бирају вођу.

Из ког разлога су они изабрали баш Из два разлога, зато што је странац па су мислили да
тог вођу? их може одвести на неко боље мјесто, и зато што
ћути, а тиме одаје утисак да је мудар.

Које су карактеристике вође ког су Он је мудар, ћути, и - мисли...

они изабрали?

«Мудар» епитет који писац ставља уз Јесте, писац то иронично наглашава.

именицу странац. Да ли је и то нека
врста ироније на дешавања?

Зашто? Зато што више пута понавља то мудрац или мудри

странац, као да жели да нам нагласи да није тако.

Пронађите у тексту особине странца. Мудрац, ћути, мисли, мудри странац, мудри и врли
(записујем на табли) странац...

Писац наглашава - мисли... Како Он ћути, гледа испред себе, и замишљен је. А када
тумачите то? је неко замишљен он обично о нечему мисли.

Наиме, током њихове расправе о

селидби којој је присуствовао и
странац, сви су говорили у глас,
дијелили су се у групе, само је он
ћутао, те су га зато и изабрали. Да ли
је он ћутао и гледао испред себе зато Он је слијеп, те зато само ћути оборене главе. То је
што је, како је на почетку писац открио тек на самом крају приповијетке
приповијетке речено, мудар или односно у четвртом дијелу.
постоји неки други разлог?

Маса је опчињена вођом, његово

упорно ћутање ствара утисак о
замишљености и памети.
Заслијепљена је његовом појавом,
ћутањем које се изједначава са
памећу и мудрошћу. Зато ништа не
примјећују и ништа не виде.

А о чему се говори у трећем дијелу? У трећем дијелу се говори о препрекама које они
пролазе ради «бољег» сутра и боље будућности.
Са каквим «успјесима» њима пролази
путовање? (пронађите у тексту): Стропоштају се у јендек, у јаругу, ударе на врзину,
на остругу, на боцу, сломије по неколико њих ногу
или руку, разбије понеко главу али се све муке
подносе. Многи храмљу и гегају, неки завили мараме
преко главе и хладне облоге метнули на чворуге,
неки носе руку у марами...

О чему се говори у посљедњем, У посљедњем дијелу они заправо откривају да је

четвртом дијелу? њихов вођа слијеп, и да они у ствари прате слијепца.

Када смо анализирали приповијетку Ово је алегорично- сатирична приповијетка.

може ли неко да ми каже који је жанр
ове приповијетке?

Тачно, као што смо на почетку рекли,

Радоје Домановић је писао
алегорично-сатиричне приповијетке,
те је и ова једна од тих.

Сада, кад смо открили жанр
приповијетке, да ли мислите да је
Домановић описивао некога из
политичког живота Србије или тек
онако, неког вођу?
Тему приче «Вођа» Домановић је узео из стварног
политичког живота Србије, посљедње деценије XIX
вијека. Ријеч је о путу Радикалне странке коју је
тада водио Никола Пашић.

Управо тако, у овој сатири он

директно оптужује Николу Пашића.
Приказујући слијепог вођу и народ
који без поговора иде за њим, он се
дотакао и на сликовит начин оцртао
пут радикалне странке.

Како је у овој причи приказан народ Народ је у приповијетки приказан као разуздана
а како вођа? Зашто народ пристаје да маса која хоће да крене напријед, али не зна како, не
слиједи вођу о коме ништа не зна? вјерују једни другима. Вођа је ипак приказан као
неко ко зна за боље, својим ставом изазива
 поштовање код сељака «оборио главу, намрштен,
ћути, лупка батином по земљи и – мисли...»

Ко највише вјерује вођи? Вођи највише вјерује говорник.

Зашто? Зато што је он један вид власти, и нада се у спасење.

Зашто народ креће за говорником?
Како бисте описали говорника? Које
су његове особине?
Зато што мисли да говорник зна шта је за њих
најбоље.
Говорник је рјечит, има моћ убјеђивања. Он је
убиједио народ да крене за вођом.

Шта је узрок духовног сљепила У приповијетки је узрок духовног сљепила управо

народа? тај став странца, наиме, они сматрају да он тим
својим ставим «мисли» о њиховој ситуацији, о
путу...

Зашто писац не индивидуализује Зато што не мисли ни на кога одређеног него на цио
ликове него само приказује српски народ.
понашање масе?

Управо тако. Радоје Домановић не

индивидуализује појединца јер он
није битан. Њему, с обзором на
интенцију и нису били потребни
истакнути ни просјечни појединци.
Он је саркастично желио да се
подсмијехне заслијепљености масе
која слиједи неповјерне вође које их
не воде на прави пут него у ћорсокак.

У приповијетки током путовања, Та препрека је «грдно велика и дубока каменита

путници наилазе на једну велику јаруга, прави амбис».
препреку. Која је то препрека?

Приповијетка «Вођа » има три Приповијетка «Вођа» има три значења, а то су :

значења. Која су то значења? буквално значење приповијетке, пренесено значење
приповијетке и симболичко значење приповијетке.

Тачно. У буквалном значењу приповијетке писац говори о

Какво је то буквално значење народу који је спреман на селидбу како би својим
приповијетке? потомцима обезбиједио бољи живот, говори о томе
како они крећу на пут са односно за странцем и
савладавају препреке без иједне побуне, а да су
погријешили увиђају тек на крају приповијетке.

Управо тако, а које би било Пренесено значење је то да Домановић мисли на

пренесено значење? одређеног човјека, односно странку када каже
«вођа».

Код куће сте прочитали цијелу «...средњих година, мрка лица, које се готово не
приповијетку. Можете ли ми рећи види од дуге косе и браде, седи, ћути и некако
како је Домановић окарактерисао, замишљено лупка дебелим штапом по земљи...»
мислећи на физички изглед, вођу?
(записујем на табли)

Управо тако је и Никола Пашић, кога

писац у дјелу описује изгледао тако:
«пустио браду, мрк у лицу, средњих
година, познат је по свом ћутању».

Рекли смо да је приповијетка и Алегорија се огледа у томе да писац у «завијеној»

алегорична. У чему се огледа та форми критикује друштвене мане. Алегоричност се
алегоричност? И шта представља огледа у представљању Николе Пашића.
алегорија као стилска фигура?

Осим буквалног и пренесеног Симболичко значење приповијетке се огледа у лику

значења, приповијетка има и слијепог вође. Он постаје симбол за свакога ко се
симболичко значење. У чему се ставља на чело једног народа, а воду га умјесто у
огледа симболичко значење избављење, у пропаст.
приповијетке?

Какав је сами крај приповијетке? Крај приповијетке је песимистичан, ништа не

Прочитајте то у тексту. Зашто је крај
такав, шта је изазавало разочарење
код народа?
обећава.
Јесењи ветар страховито хучи планином и носи
увело лишће: по брдима се повила магла, а кроз
хладан, влажан ваздух шуште гавранова крилаи
разлеже се злослутно грактање. Сунце скривено
облацима који се котрљају и јуре журно некуд даље,
даље. Она се тројица загледаше у смртном страху.
 - Куда ћемо сад? –процеди један гробним гласом.
- Не знамо.
Разочарење код народа изазвало је откриће да је
вођа слијеп, да су судбину препустили слијепом
човјеку.

На крају се помиње гавран. Познато

је да та птица доноси несрећу. Да ли Он је желио да прикаже ситуацију у којој се они
је то писац увео сасвим случајно или налазе, бесповратну ситуацију.
је тим симболом хтио да прикаже
нешто друго?

Такође је приказао јесен, шта по вама Суморно је, представља старост, када је касно за
представља то годишње доба? повратак...

Који је врхунац радње?

Кулминација радње је сам крај приповијетке, када
они сазнају да је вођа слијеп.

Након анализе дјела одредићемо

тему. Која би била тема дјела? Основна тема дјела је слијепа послушност народа.
(записујем на табли све одговоре)

На крају читам одломак из огледа

Ђорђа Јовановића у коме се говори о
одликама Домановићеве политичке
сатире, на страни 266.

Завршни дио часа:

(5 минута)
За домаћи задатак прочитајте нешто
више о иронији и сарказму.
Довиђења!