Professional Documents
Culture Documents
Други
Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред:
разред
Професорка/
Датум одржавања:
професор:
Наставна
Књижевност
тема/област:
Наставна јединица: Гаврил Стефановић Венцловић, Црни биво у срцу
Тип часа: Обрада
На примеру Венцловићевог дела, уочавање основних
особина барокних тенденција у српској књижевности.
Свестраније разумевање друштвено-политичких прилика и
уметничких стремљења с краја 17. и почетка 18. века у
српској култури.
Продубљивање знања о периодизацији српске
књижевности.
Богаћење лексичког фонда ученика.
Развијање знања о историји књижевног језика код Срба.
Препознавање и тумачење честих симбола и стилских
фигура у Венцловићевом стваралаштву.
Повезивање Венцловићевог дела са ширим епохалним
контекстом.
Циљ часа: Увиђање елемената модерности у Венцловићевом делу.
Oсвешћивање барокне технике акумулације – гомилања
мотива и стилских средстава.
Неговање интерпретацијских вештина и читалачких
компетенција.
Освешћивање интертекстуалног односа Венцловићевог
стваралаштва са библијском књижевношћу.
Развијање свести о српском културном простору.
Разумевање граничног карактера Венцловићевог
стваралаштва као последњег аутора старе и првог аутора
нове српске књижевности.
Развијање критичког мишљења и истраживачких
склоности.
Препознавање валидног и релевантног извора знања.
На крају часа ученик ће бити у стању да:
наведе и објасни друштвено-историјске околности које су
утицале на појаву барокних тенденција у српској култури
на примеру дела Гаврила Стефановића Венцловића;
Очекивани исходи објасни основна стилска средства и књижевне квалитете
на крају часа: Венцловићевог дела;
повеже како читалачко тако и лично искуство са
Венцловићевим делом;
учествује у јавном разговору са више учесника о
књижевном делу.
Moнолошка, дијалошка, метода запажања и показивања,
Наставне методе:
текстовна метода
Наставна средства: Читанка, табла, креда
1
Облици рада: Фронтални, индивидуални
Међупредметне Естетичка компетенција, дигитална компетенција,
компетенције: комуникативна компетенција, рад с подацима и информацијама
Међупредметно
Географија, Историја, Ликовна култура, Верска настава
повезивање:
Кључни појмови: Барок, Гаврил Стефановић Венцловић, Црни биво у срцу
ТОК ЧАСА
2
Главни део часа (30 минута)
Након уводног мотивисања, као и основних информација Критички
везаних за живот и дело Гаврила Стефановића Венцловића, промишљају
следи разговор о његовом књижевном делу. И као што је сам информације везане
термин барок ученицима дочаран посредством етимологије, тако за Венцловићево
ће само име овог књижевника послужити за објашњавање стваралаштво.
његовог статуса у српској култури и његове поетике. Док Учествују у
презиме Стефановић на грчком означава венац, Венцловић је, наставној
такорећи, посрбљена варијанта тог презимена. И као што је овај дискусији.
писац имао два презимена, тако се његов опус може поделити на Слушају изажајно и
два велика корпуса, што визуелно треба представити и на интерпретативно
школској табли. Први део опуса, који се не обрађује у казивање
средњошколској настави, припада средњовековној књижевности. наставника и
Он је углавном формулативног карактера, а подразумева и бележе утиске о
преводе и преписе. Овај део књижевног корпуса Венцловић је прочитаном.
писао српскословенским и славеносрпским језиком. За разлику Аргументују
од њега, други део опуса је оригиналнији и припада сасвим сопствене ставове у
друкчијем књижевном систему. Након старе српске односу на лично и
књижевности следи период нове српске књижевности. То је читалачко искуство.
ауторска књижевност, писана на народном језику, а од жанрова
доминантне су беседе, проза и поетски текстови који су се
одликовали изразитом реторичношћу, потеклом из барокне
омилитике, под чијим је утицајем Венцловић био. Иако се у
литератури то понекад тврди, Венцловић није аутор прве српске
драме и у случају да на такав податак наиђу ученици, треба их
упутити на исправну информацију. Венцловић је написао
дијалошку форму која наликује на драму, али која је била
позната у оквирима средњовековне књижевности као вопроси-и-
ответи, односно, питања-и-одговори – дијалогизована беседа.
Такође, ученици треба да буду свесни да је Милорад Павић
збирку књижевних радова Црни биво у срцу Гаврила
Стефановића Венцловића сачинио као поетску збирку, иако су у
питању поетизоване беседе које су предочене кроз стихове.
Венцловић, дакле, није писао поезију, нарочито не у слободном
стиху. Ово може да изазове забуну, будући да ученици
препознају у овим (квази)стиховима слободан стих, а слободан
стих ће се у књижевности јавити у свом пуном значењу тек 1855.
године у збирци Волта Витмена Влати траве. Изузетно је
значајно да се током интерпретације дела ученицима упуте и
овакве напомене, јер Венцловићево дело веродостојније
смештају у историјски хоризонт. Такође, наставник критичким
напоменама инспирише ученике за даљи истраживачки рад,
побуђује њихову знатижељу и интерпретативну усредсређеност.
3
упечатљиву метафорику, као и неочекиване контрасте и
поређења. У том светлу су посебно занимљиве слике
поунутрашњења – биво унутар срца, које је названо неким
другим завичајем. Дакле, већ на нивоу утисака, очита је барокна
тенденција запањивања читаоца крајње неочекиваним
поређењима, као и сложеном песничком сликом, која мора да се
поступно растумачи. Овај феномен заслужује даља питања.
4
У додатним материјалима налази се одломак из „Јеванђеља по
Матеју”, који може да послужи за увиђање изразите
интертекстуалне природе Венцловићевог дела. Венцловић
посредством мотива Исусових парабола – које су ученици имали
прилике да сусретну на верској настави, као и у претходном
разреду на часовима матерњег језика – представљају окосницу
Венцловићевих књижевних стратегија. Спомињање мотива
семења упућује на позната места из Библије у којима се
алегоријски говори о људској природи као о својеврсном
екосистему – само милост божја омогућиће прекопотребно
клијање, односно, благородност душе, што је врхунска
хришћанска порука. Венцловићево дело тако јесте дубоко
алегоријско, али и приступачно оној публици упућеној на
библијски хипотекст. Такође, могуће је и повезивање са
фолклором – пословичном формом: „Како сејеш, тако ћеш и
жњети”. Људска ћуд утиче на то да ли ће се пожељне особине
развити – неко своје потенцијале троши на телесно – оно што је
пролазно, а неко се пак окреће ономе што је суштинско,
истинско. Тако је Венцловићев реторско-лирски ефекат изузетан
– најпре необичним звучним слојем привлачи слушаоца, да би се
сложеним алегоријским преплитањем издигао до моралне поуке.
5
аметист има моћ да разгони пијанство, јаспис зауставља
крварење, а сафир може да учини да слепци добију вид. Овај
мотив не само што показује необичности барокне поетике већ
може да буде инспиративан оним ученицима којима су природне
науке ближе од друштвених и хуманистичких.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
6
радне налоге;
исказивање функционалног повезивања претходно
усвојеног са новим градивом.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
Шта бих променио/-ла?
Додатни материјали
Прилог бр. 1 – Јеванђеље по Матеју (13: 3‒14)
И он им казива много у причама говорећи:
̶ Гле, изиђе сијач да сије. И кад сијаше, једна зрна падоше покрај пута, и дођоше
птице и позобаше их. А друга падоше на каменита места, где не бијаше много земље, и
одмах изникоше, јер не бијаше земља дубока. И кад обасја сунце, увенуше; и будући да
немаху жила, посахнуше. А друга падоше у трње, и нарасте трње и подави их. А друга
падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по
тридесет. Ко има уши да чује, нека чује!
И приступивши ученици рекоше му: „Зашто им говориш у причама?”
А он одговарајући рече им: „Зато што је вама дано да знате тајне Царства небескога, а
њима није дано. Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а ко нема, узеће му се и оно
што има. Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и слушајући не чују, нити
разумију. И испуњава се на њима пророштво Исаијино, које говори: „Ушима ћете чути,
и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети!”
САН
7
ЛОВЦИ АДОВИ
Коло света: најзначајнији барокни топос (присутан нпр. и на почетку Гундулићевог Османа) –
сам по себи је и симбол и метафора.