ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 4

Други
Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред:
разред
Професорка/
Датум одржавања:
професор:
Наставна
Књижевност
тема/област:
Наставна јединица: Гаврил Стефановић Венцловић, Црни биво у срцу
Тип часа: Обрада
 На примеру Венцловићевог дела, уочавање основних
особина барокних тенденција у српској књижевности.
 Свестраније разумевање друштвено-политичких прилика и
уметничких стремљења с краја 17. и почетка 18. века у
српској култури.
 Продубљивање знања о периодизацији српске
књижевности.
 Богаћење лексичког фонда ученика.
 Развијање знања о историји књижевног језика код Срба.
 Препознавање и тумачење честих симбола и стилских
фигура у Венцловићевом стваралаштву.
 Повезивање Венцловићевог дела са ширим епохалним
контекстом.
Циљ часа:  Увиђање елемената модерности у Венцловићевом делу.
 Oсвешћивање барокне технике акумулације – гомилања
мотива и стилских средстава.
 Неговање интерпретацијских вештина и читалачких
компетенција.
 Освешћивање интертекстуалног односа Венцловићевог
стваралаштва са библијском књижевношћу.
 Развијање свести о српском културном простору.
 Разумевање граничног карактера Венцловићевог
стваралаштва као последњег аутора старе и првог аутора
нове српске књижевности.
 Развијање критичког мишљења и истраживачких
склоности.
 Препознавање валидног и релевантног извора знања.
На крају часа ученик ће бити у стању да:
 наведе и објасни друштвено-историјске околности које су
утицале на појаву барокних тенденција у српској култури
на примеру дела Гаврила Стефановића Венцловића;
Очекивани исходи  објасни основна стилска средства и књижевне квалитете
на крају часа: Венцловићевог дела;
 повеже како читалачко тако и лично искуство са
Венцловићевим делом;
 учествује у јавном разговору са више учесника о
књижевном делу.
Moнолошка, дијалошка, метода запажања и показивања,
Наставне методе:
текстовна метода
Наставна средства: Читанка, табла, креда

1
 Облици рада: Фронтални, индивидуални
Међупредметне Естетичка компетенција, дигитална компетенција,
компетенције: комуникативна компетенција, рад с подацима и информацијама
Међупредметно
Географија, Историја, Ликовна култура, Верска настава
повезивање:
Кључни појмови: Барок, Гаврил Стефановић Венцловић, Црни биво у срцу

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране

професорке/професора: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
Припремајући подстицајну радну атмосферу, наставник укратко Присећају се
подсећа на садржај претходног часа, посвећеног поетици барока градива претходног
у европској и српској култури. Сажето се наводе главне одлике часа.
барока – његово трајање, простирање и унутарпоетичке особине. Припремају се и
Такође, методом случајног одабира, ученици износе садржај свог износе сажети
домаћег задатка – доживљаја барока у другим медијима. Посебно реферат везан за
посвећени ученици се похваљују, а њихов ангажман се бележи у ширe ситуирање
наставниковом дневнику наставе. живота и дела
Ученици се мотивишу за обраду наставне јединице изношењем Гаврила
биографских података Гаврила Стефановића Венцловића. Они Стефановића
могу да буду истакнути како наставниковом монолошком Венцловића.
методом, тако и рефератима ученика. Реферати треба да буду
везани за препоручену литературу – наставник одабраним
ученицима може предложити да истраже и сажето објасне оно
што су прочитали у Деретићевој Историји српске књижевности,
као и у Павићевој студији Рађање нове српске књижевности. Од
помоћи могу бити и проверени извори са интернета, пре свега
сајт Пројекта Растко, који може и иначе да служи ученицима као
релевантан и исцрпан извор додатних знања
(http://www.rastko.rs/knjizevnost/pavic/barok/barok_biobibl.html).
Препоручени уводни оквир наставниковог монолога може да
гласи овако:
Гаврил Стефановић Венцловић једно је од најупечатљивијих
фигура српске културе прве половине 18. века. Овај свестрани
књижевник, учењак, монах, беседник, реформатор језика, био је
и једна врста претеча просветитељства, који је упућивао наш
народ на прави пут и бодрио га је у свим његовим недаћама.
Венцловић је пратио судбину свог народа након Велике сеобе.
Некада житељ чувеног манастира Рача на Дрини, који је био
право средиште писмености и културе, прелази у Сентандреју,
град који се тада налазио у Јужној Угарској, а данас на самом
северу Мађарске. Занимљиво је да је у српску азбуку Венцловић
увео слова Ћ, Ђ и Ч, а да је иза себе оставио чак 20 000
страница рукописа, од којих је само део истражен. Избор из
Венцловићевог дела „Црни биво у срцу”, који је начинио познати
српски књижевник Милорад Павић, представља инспиративно
полазиште за даља проучавања.

2
 Главни део часа (30 минута)
Након уводног мотивисања, као и основних информација Критички
везаних за живот и дело Гаврила Стефановића Венцловића, промишљају
следи разговор о његовом књижевном делу. И као што је сам информације везане
термин барок ученицима дочаран посредством етимологије, тако за Венцловићево
ће само име овог књижевника послужити за објашњавање стваралаштво.
његовог статуса у српској култури и његове поетике. Док Учествују у
презиме Стефановић на грчком означава венац, Венцловић је, наставној
такорећи, посрбљена варијанта тог презимена. И као што је овај дискусији.
писац имао два презимена, тако се његов опус може поделити на Слушају изажајно и
два велика корпуса, што визуелно треба представити и на интерпретативно
школској табли. Први део опуса, који се не обрађује у казивање
средњошколској настави, припада средњовековној књижевности. наставника и
Он је углавном формулативног карактера, а подразумева и бележе утиске о
преводе и преписе. Овај део књижевног корпуса Венцловић је прочитаном.
писао српскословенским и славеносрпским језиком. За разлику Аргументују
од њега, други део опуса је оригиналнији и припада сасвим сопствене ставове у
друкчијем књижевном систему. Након старе српске односу на лично и
књижевности следи период нове српске књижевности. То је читалачко искуство.
ауторска књижевност, писана на народном језику, а од жанрова
доминантне су беседе, проза и поетски текстови који су се
одликовали изразитом реторичношћу, потеклом из барокне
омилитике, под чијим је утицајем Венцловић био. Иако се у
литератури то понекад тврди, Венцловић није аутор прве српске
драме и у случају да на такав податак наиђу ученици, треба их
упутити на исправну информацију. Венцловић је написао
дијалошку форму која наликује на драму, али која је била
позната у оквирима средњовековне књижевности као вопроси-и-
ответи, односно, питања-и-одговори – дијалогизована беседа.
Такође, ученици треба да буду свесни да је Милорад Павић
збирку књижевних радова Црни биво у срцу Гаврила
Стефановића Венцловића сачинио као поетску збирку, иако су у
питању поетизоване беседе које су предочене кроз стихове.
Венцловић, дакле, није писао поезију, нарочито не у слободном
стиху. Ово може да изазове забуну, будући да ученици
препознају у овим (квази)стиховима слободан стих, а слободан
стих ће се у књижевности јавити у свом пуном значењу тек 1855.
године у збирци Волта Витмена Влати траве. Изузетно је
значајно да се током интерпретације дела ученицима упуте и
овакве напомене, јер Венцловићево дело веродостојније
смештају у историјски хоризонт. Такође, наставник критичким
напоменама инспирише ученике за даљи истраживачки рад,
побуђује њихову знатижељу и интерпретативну усредсређеност.

Наставник изражајно и интерпретативно чита прву издвојену

целину Венцловићевог стваралаштва у читанкама, по којој је и
сама збирка насловљена. Следи питање уопштеног типа, као
увод у одређеније проблеме. Тако ће на примеру ове целине
ученици лакше моћи да тумаче и доживе остатак Венцловићевог
опуса.

Шта вам је током читања посебно привукло пажњу? Зашто?

Очекивани опсег одговора ученика могао би бити везан за

3
упечатљиву метафорику, као и неочекиване контрасте и
поређења. У том светлу су посебно занимљиве слике
поунутрашњења – биво унутар срца, које је названо неким
другим завичајем. Дакле, већ на нивоу утисака, очита је барокна
тенденција запањивања читаоца крајње неочекиваним
поређењима, као и сложеном песничком сликом, која мора да се
поступно растумачи. Овај феномен заслужује даља питања.

Које стилске фигуре примећујете? А које теме?

Како стилске фигуре и теме овог дела повезујете са поетиком
барока?

Као што то и иначе важи у поетици барока, Венцловићево дело

обилује стилским фигурама. Од једноставних епитета (црни биво,
зла ћуд), преко сложенијих контраста (тело : ум, спољашње :
унутрашње), који дочаравају барокну вечну растрзаност људске
природе, до градације на крају (море ‒ болести ‒ зле несреће ‒
вечне муке). Важно је да се структура дела посматра заједно са
његовим идејним слојем – у таквом укрштају је најбоље
осликана драма барокног човека. Он је разапет између откривене
телесности и императива хришћанског, моралног живота, који би
превазишао тренутну овоземаљску егзистенцију.
Не треба незапажено да прође и, такође за барок важан, слој
звучања. Пример су алитерације и асонанце („којано нит се кога
боја боји”). Сама фигура црног бивола представљена је и као
персонификација (он се у срцу гнезди – што је такође занимљив
избор лексике, уместо смештања – гнеждење), али је пре свега
алегорија разбукталих страсти и греха у сваком људском бићу.
Међутим, и овде се појављује један од типичних барокних
момената – порука хришћанске покорности – божји закон је
снажнији од човекових заноса и пркоса.

Следи изражајно и интерпретативно читање друге целине у

читанкама под насловом „Сејачи”. Веома је важно да ученици
чују живу реч ових кратких целина јер се тако истиче њихова
реторска природа.

Која поетска средства су присутна у овој целини? На који начин

су повезана са идејним слојем дела?

Ученици увиђају специфичан, барокни слој звучања дела, пре

свега у гомилању сличних гласова – алитерацији: „сејање сејати
своје семе”. Увиђа се необичан и сугестиван ритам
нагомилавања гласова који има говорнички ефекат. Могуће је и
функционално повезивање са наставом језика – ученици се могу
подсетити каква су својства гласа С – безвучни струјни зубни
сугласник.
Издвајају се упечатљиве слике, метафоре ове кратке целине и као
доминантна издваја се она везана за мотив сејања.

Како је мотив сејања повезан са унутрашњим животом човека?

Како овај детаљ кореспондира са библијским предлошком? У
односу на то, како би се могле објаснити говорничке стратегије
Венцловића?

4
У додатним материјалима налази се одломак из „Јеванђеља по
Матеју”, који може да послужи за увиђање изразите
интертекстуалне природе Венцловићевог дела. Венцловић
посредством мотива Исусових парабола – које су ученици имали
прилике да сусретну на верској настави, као и у претходном
разреду на часовима матерњег језика – представљају окосницу
Венцловићевих књижевних стратегија. Спомињање мотива
семења упућује на позната места из Библије у којима се
алегоријски говори о људској природи као о својеврсном
екосистему – само милост божја омогућиће прекопотребно
клијање, односно, благородност душе, што је врхунска
хришћанска порука. Венцловићево дело тако јесте дубоко
алегоријско, али и приступачно оној публици упућеној на
библијски хипотекст. Такође, могуће је и повезивање са
фолклором – пословичном формом: „Како сејеш, тако ћеш и
жњети”. Људска ћуд утиче на то да ли ће се пожељне особине
развити – неко своје потенцијале троши на телесно – оно што је
пролазно, а неко се пак окреће ономе што је суштинско,
истинско. Тако је Венцловићев реторско-лирски ефекат изузетан
– најпре необичним звучним слојем привлачи слушаоца, да би се
сложеним алегоријским преплитањем издигао до моралне поуке.

Напослетку, наставник чита последњу целину – „Хватање

сенке”.

Најпре, ученици треба да издвоје мотиве који припадају сталном

барокном репертоару – пролазност, несталност, варљивост
људског живота. У том смислу изузетно су важни мотиви сна и
сенке, који имају развијен статус у историји књижевности. Сан,
сенке, као и мотив огледала, барокна су опсесија, која оличава
несталност људског света. Сâм крај целине везан је за то да је
човек осуђен на „људски луд” у коме ништа није „тврдо и
стојеће”, односно постојано, што довољно говори о доминантној,
песимистички пребојеној слици света у бароку.

На који начин споменути мотиви кореспондирају са ликовном

уметношћу? Обрати пажњу на репродукцију Рубенсове слике у
читанци. Које везе увиђаш између ове слике и Венцловићевог
дела?

Ученици поређењем ликовне и књижевне уметности унапређују

своја знања о бароку као епохи, а вежбају и своје аналитичко-
синтетичке и упоредне компетенције. Корелација са ликовном
уметношћу је јасна – сенка се као никада пре, у барокној
ликовној уметности користила као преовлађујући мотив. Чувена
ликовна техника кјароскуро, коришћења оштрих контраста
између светла и таме, представља упечатљиву демонстрацију
барокног светоназора.

Напослетку, ученици се подстичу да у целини проуче збирку

Венцловићевог стваралаштва. Као један од подстицаја може бити
то да је у једном свом делу Венцловић Христа поредио са драгим
камењем и њиховим алегоријскo-магијским својствима. Тако

5
аметист има моћ да разгони пијанство, јаспис зауставља
крварење, а сафир може да учини да слепци добију вид. Овај
мотив не само што показује необичности барокне поетике већ
може да буде инспиративан оним ученицима којима су природне
науке ближе од друштвених и хуманистичких.

Такође, као подстицај за даља тумачења може послужити и

неколико кратких целина које су издвојене у додатним
материјалима. Наставник их може прочитати, одштампати или на
неки други начин доставити заинтересованим ученицима. Поред
пробраних целина налазе се и сажете напомене везане за
поједине стилске фигуре.
Завршни део часа (5 минута)
Наставник даје завршне напомене и по потреби истиче Осврћу се на
најважније моменте из интерпретативног разговора о научено градиво,
Венцловићевом делу. Посебно се осврће на барокне елементе
отклања
присутне у стваралаштву овог књижевника. Сажето сумира план
потенцијалне
табле. Ученици који имају склоност ка писаном изражавањунејасноће и
могу бити подстакнути да у оквиру додатних активности напишу
припрема се за
литераран састав по угледу на елементе присутне у стваралачке и
Венцловићевој поетици. истраживачке
Заинтересовани ученици се упућују да послушају радијску активности.
емисију везану за Венцловићево стваралаштво:
https://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-
2/2834105/hram.html

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

ГАВРИЛ СТЕФАНОВИЋ ВЕНЦЛОВИЋ

(1680‒1749)

stephanos – круна, венац српски народни језик

(српскословенски, беседе, поетски текстови,
славеносрпски) проза
литургијски текстови, преводи оригинални радови
(средњовековна књижевност) (нова српска књижевност)

„Црни биво у срцу” – алегорија, метафора, асонанца, алитерација

изразита реторичност; апострофа
библијске параболе
мотив пролазности, варљивости света – сенка, сан

Начини провере  посматрање и бележење ученичког учешћа,

остварености исхода: закључивања и одговарања на постављена питања;
 исказивање креативности и самосталности ученика у
оквиру испуњавања наставникових радних налога;
 разматрање припремљености ученика за наставникове

6
 радне налоге;
 исказивање функционалног повезивања претходно
усвојеног са новим градивом.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?

Додатни материјали
Прилог бр. 1 – Јеванђеље по Матеју (13: 3‒14)
И он им казива много у причама говорећи:
̶ Гле, изиђе сијач да сије. И кад сијаше, једна зрна падоше покрај пута, и дођоше
птице и позобаше их. А друга падоше на каменита места, где не бијаше много земље, и
одмах изникоше, јер не бијаше земља дубока. И кад обасја сунце, увенуше; и будући да
немаху жила, посахнуше. А друга падоше у трње, и нарасте трње и подави их. А друга
падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по
тридесет. Ко има уши да чује, нека чује!
И приступивши ученици рекоше му: „Зашто им говориш у причама?”
А он одговарајући рече им: „Зато што је вама дано да знате тајне Царства небескога, а
њима није дано. Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а ко нема, узеће му се и оно
што има. Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и слушајући не чују, нити
разумију. И испуњава се на њима пророштво Исаијино, које говори: „Ушима ћете чути,
и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети!”

Прилог бр. 2 – Венцловић – додатни материјали

АДАМ

Месо од земље, оксиморон ‒ персонификација

кости из камена,
очи од воде, асиндетон (нема везника!)
крв од росе,
пара и одихивање од ветра,
разум, памет од облака,
умље с анђелске брзине... епитет
Кад умре, у то му се тело опет и разиђе. контраст (тело : ум)

САН

Сан је сваком права, временита смрт;

Свакодневни животу конац.

7
ЛОВЦИ АДОВИ

По округлому колу овога света, којено се ласно окреће,

вања нам по том колу
опипом ходити. асонанца (глас о)
Опасно ходите, апострофа (обраћање публици)
не како немудри,
него каконо и премудри,
и скупљајући време,
зашто дни су лукави,
зашто ко том
сакривају у миру
ловци адови
на нас, кано на птице, метафора (птице) – душа под грехом
мреже и склепе.

Коло света: најзначајнији барокни топос (присутан нпр. и на почетку Гундулићевог Османа) –
сам по себи је и симбол и метафора.