Retorika nekad i sad

Razlika stare i nove retorike

Besedništvo i retorika počinju da se razvijaju još u antičko doba. Prodor demokratije i novi oblici
organizacije društva doveli su mnogo veći broj ljudi za govornicu nego što je ranije bio slučaj.
Nekada su poprišta besedništva bili politički skupovi (skupština, senat, trg…), sudnica,
postrojena vojska pred bitku, propovedaonica. Negde između beside i običnog razgovora su
rasprave učenih ljudi na gozbama. Demokratija je pored aristrokate na govornicu još dovela i
običnog čoveka.
Klasična retorika
Govori su nekada bili mnogo duži. Činjenice su opširno izlagane, kao i argumenti i
protivargumenti. Demostenovi i Ciceronovi govori su trajali satima. Klasično besedništvo se
oslanja na etiku, patetiku i razum. Važnija su prva dva elementa: delovanje na moral i osećanja,
a manje važno je ređanje logičkih argumenata. Pravila o kompoziciji, sastavljanju govora koji su
postavili grčki i rimski retori, a od njih preuzeli srednjovekovni teoretičari besedništva, danas
važe samo u opštim naznakama. Smatralo se da su dobri govori rezultat predhodne pripreme.
Stari besednici su brižljivo i dugo sastavljali svoje besede (Demosten čak nije želeo da uzme reč
bez temeljite pripreme).
Začetnici moderne retorike
Hju Bler, profesor retorike, objavio knjigu pod nazivom Predavanja iz retorike i književnosti. U
ovoj knjizi Bler se ne bavi samo teorijom već daje i praktične savete. Prilazi besedništvu na
pragmatičan način i ističe važnost volje da se savlada ova veština.
Timon koji je objavio knjigu Besednička knjiga, koja najavljuje nove pristupe retorici.
Dejl Karnegi, čije knjige daju niz saveta o izboru teme, načinu pripremanja govora, upotrebi
primera, o načinu oživljavanja govora, o tome kako početi i završiti govor.
Moderna retorika
Danas su govori mnogo kraći. Ljudi nemaju vremena da slušaju besednike kako satima izlažu
svoje govore. Danas se manje utiče na emocionalnost nego nekada. Uloga govornikove ličnosti
je mnogo manje izražena. Besedništvo nije samoreklamiranje, već saopštavanje nekih ideja.
Manje je dramatično nego nekada. U celini gledano, današnji retorski stil je mnogo opušteniji,
manje pompezan i patetičan. Danas se nastoji da govor ima uvodni deo, izlaganje suštine i
zaključak, ali ta pravila nisu tako stroga, čak se, kao i u novinskoj reportaži, može govoriti sa
skokovima sa jednog na drugi deo. Zanimljivost je imperativ moderne retorike. Ma koliko
mudro bilo ono što govornik izlaže, neće biti prhvaćeno ukoliko je dosadno. Improvizacija je
takođe jedan od bitnih elemenata moderne retorike. Smatra se da to daje životnost izgovorenoj
reči.
Anđela Miloradović

Poznati retoričari kod nas

Jovan Sterija Popović, srpski komediograf, profesor prava, ali i pisac prve retorike u modernoj
Srbiji. Smatra da je retorika: „Nauka koja pravila krasnorečija izlaže i opključuje sposobnost
predstavljenija i misli izražavati pravilno, jasno i saobrazno celju“.

Još pre njega je Dositej Obradović pisao da je retorika: „Nauka lepo govoriti, srce množestva
ljudi dobijati i celi narod na sve što je dobro, pohvalno i opštepolazno sklanjati i dovoditi“.

Čuvena Retorika Branislava Nušića ima podnaslov koji glasi Nauka o besedništvu. Retorika,
dokle, predstavlja nauku o besedništvu, teorijski uobličena pravila i principe koji će pomoći da
se održi uspešan govor, dok je samo besedništvo praktična sfera u kojoj se ta pravila
primenjuju.

Aleksandar Stanojević

Današnji čovek I čovek nekada

Današnjem čoveku stara retorika može izgledati pompezna, puna detalja, izveštačena a govori
dugački. Jednom Grku ili Rimljaninu današnji govori bi izgledali vulgarni, neubedljivi i kratki, bez
umetničke vrednosti. Savremeni čovek je izložen svakodnevnom bombardovanju
informacijama, često i šokantnim. Takoreći pred njegovim očima su ostvarenja celog
čovečanstva u nauci, umetnosti ili sportu, ali I sve nesreće sveta. On je veoma dobro obavešten
ali da bi se odbranio, mora da se zaštiti oklopom neosetljivosti. Nekada je retorika jedna od
nekoliko umetničkih veština koje su služile ljudima za zabavu I bila je jedna od povlašćenih
razonoda. Danas je izbor daleko bogatiji, čula su zasićenija, konkurencija je mnogo veća.
Štampa, radio i televizija utiču na ukus masa, pa posredno i na besedništvo. Novinarski stil
veoma utiče na sve, pa i na govore. Kompjuteri se koriste za sastavljanje tekstova, što
umnogome olakšava posao, ali se taj novi način pisanja preko tastature i ekrana utiče na stil i
menja ga.
Novija tehnika sredstva, kao što je ozvučenje, menjaju zahteve koji se postavljaju pred
govornike. Moćan i prodoran glas više nije tako neophodan, jer ga nadoknadjuje elektronika.
Pred govornike na radiju ili televiziji postavljaju se novi zahtevi koje ranije retorika nije
poznavala. Na kom rastojanju od mikrofona treba govoriti, da li treba gledati u kameru ili
sagovornika? Nova tehnička sredstva omogućuju “neprimetno čitanje”, tako da govor izgleda
kao da je naučen ili improvizovan.
Sve to postavlja nove zahteve prednbesednike iako mnogi saveti starih majstora retorike i
danas važe.

Minja Ljubomirović I2