KONGRUENCIJA

Kongruencija je slaganje promenljivih rei (prideva, pridevskih zamenica, glagola i promenljivih

brojeva) sa imenicom ili imenikom zamenicom uz koju stoje.
Ove rei slau se u svim elementima koji su im zajedniki, tj. u istom su :

rodu,

broju,

licu i

padeu (ukoliko se menjaju po padeima).

Naziv potie od latinske rei congruentia, to znai slaganje, istovetnost meusobno vezanih rei.
Kad se posmatraju rei u okviru reenice ili sintagme moe se uoiti da postoje :
rei koje kontroliu slaganje,
rei koje se slau i
kategorije u kojima se vri slaganje.

Re koja kontrolie slaganje je imenica i ona odreuje koje e se rei slagati, pa se zato naziva
kontrolor kongruencije.
Rei koje se slau su pridevi, pridevske zamenice, promenljivi brojevi i glagoli.
Gramatike kategorije koje uestvuju u kongruenciji nazivaju se kongruentne kategorije.

SLAU SE U

Imenica i pridev ili pridevska zamenica

Rodu
Broju

 Padeu

Imenica i glagol ili broj

Rodu
Broju
Licu

Pridevske rei i glagoli u linom (=finitnom) obliku su kongruentne rei, a njihove kategorije roda,
broja, padea i lica su kongruentne kategorije.
Kongruencija predstavlja MORFOSINTAKSIKU VEZU izmeu kongruentne rei ili sintagme i
kongruentnih kategorija. Kaemo da je ova veza morfosintaksika jer se tie morfolokih kategorija
(rod, broj, pade, lice) upotrebljenih u sintaksikim konstrukcijama (sintagma, reenica).
Funkcija kongruencije je da obelei pripisivanje sadraja kongruentne rei ili sintagme
odgovarajuem imenikom pojmu.
PODSETNIK ZA PRIMENU KONGRUENCIJE U SINTAKSIKIM KONSTRUKCIJAMA

Tabela 1 - Kongruentna re je glagol u linom (finitnom) obliku

Kongruentna re

Glagol u linom

Funkcija kongruentne

Funkcija imenikog

Kongruentme

rei

konstituenta

kategorije

Glagolski predikat

Subjekat

Lice

(finitnom obliku)

Primer

Deak tri.

Deak je

trao.
Broj
Kopula (glagolski deo
kopulativnog

(rod)

Deak je nestaan.
Deak je bio nestaan.

predikata)

Modalni ili fazni deo

Deak hoe da tri.

sloenog predikata

Deak je poeo trati.

Dopunski deo

Deak hoe da tri.

sloenog predikata

(da+prezent)

Napomena : U bezlinim i obezlienim reenicama, poto nema subjekta, glagol je u

Grmi.

Grmelo je.

neutralnom (=bezlinom) obliku : 3. Licu jednine (srednjeg roda)

O tome se svuda pria.

tome se svuda prialo

Tabela 2 - Kongruentna re je pridevska re (pridevi, pridevske zamenice, kongruentni

brojevi) ili sintagme

Kongruentna re

Pridevske rei
(pridevi, pridevske

Funkcija kongruentne

Funkcija imenikog

Kongruentme

rei

konstituenta

kategorije

Atribut

zamenice,
kongruentni brojevi) ili
sintagme

Apozitiv

Glavna re
imenike sintagme
Imeniki
konstituent kome
se dodaje apozitiv

Kopulativni predikativ
(imenski deo

Primer

nestani deak
Rod
Broj

Deak, iznenaen poklonom,

oduevljeno je zapljeskao.

Pade
Subjekat

Deak je nestaan.

predikata)
Rod
Dopunski predikativ

Subjekat

Broj

Deak je postao nestaan.

(Pade)

Dopunski predikativ
Aktuelni kvalifikativ

Rod

Deak je postao nestaan /

Broj

nestanim

Rod

Deak se vratio sa utakmice

Objekat
Subjekat

(atributsko - priloka

oduevljen.

odredba)
Aktuelni kvalifikativ
(atributsko-priloka

Broj
Objekat

odredba)

Deaka smo zatekli

Pade

zaokupljenog igrom.

KONGRUENCIJA PRIDEVA
Primer :
Pridevi, pridevske zamenice i pridevske sintagme u slubi atributa slau se sa imenicom, kao glavnom reju u
sintagmi, u rodu, broju i padeu

Mladolika Jelena voli vone torte.

Ovde je:
mladolika pridev u slubi atributa,
Jelena imenica kao glavna re u imenikoj sintagmi,
slaganje u rodu (enski), broju (jednina) i padeu (nominativ);
vone pridev u slubi atributa,
torte imenica kao glavna re u imenikoj sintagmi,
slaganje u rodu (enski), broju (mnoina) i padeu (akuzativ)

Pridevi, pridevske zamenice i pridevske sintagme u slubi imenskog dela predikata slau se sa imenicom (ili

imenikom sintagmom) u slubi subjekta u rodu, broju i padeu

Njegov demper je nov.

Ovde je:
njegov pridevska zamenica u slubi atributa u imenikoj sintagmi,
demper imenica kao glavna re imenike sintagme u slubi subjekta,
je pomoni glagol jesam kao deo imenskog predikata,
nov pridev u slubi imenskog dela predikata,
slaganje u rodu (muki), broju (jednina) i padeu (nominativ)

KONGRUENCIJA GLAGOLA

Svaki glagol u slubi predikata slae se sa imenicom ili linom zamenicom u slubi subjekta u rodu, broju i licu,
Npr.

Jelena je otputovala.
Ovde je:
Jelena imenica u slubi subjekta,
je otputovala glagol (u obliku glagolskog prideva radnog) u slubi predikata,
slaganje u rodu (enski), broju (jednina) i licu (tree).

Kad u jednoj reenici ima vie subjekata srednjeg ili razliitog roda, upotrebljava se predikat mukog roda u
mnoini,
Npr.

Mama i dete su etali po parku.

Jelena i ore su doli.
Odelo i kai su kupljeni u istoj prodavnici.

KONGRUENCIJA BROJEVA

KONGRUENCIJA SA REDNIM BROJEVIMA

1. Redni brojevi u slubi atributa slau se sa imenicom kao glavnom reju u sintagmi u rodu, broju i
padeu,

Npr.

Proitala je treu knjigu.

Ovde je:
treu redni broj u slubi atributa,
knjigu imenica kao glavna re u imenikoj sintagmi,
slaganje u rodu (enski), broju (jednina) i padeu (akuzativ).

2. Redni brojevi u slubi imenskog dela predikata slau se sa imenicom (ili imenikom sintagmom) u slubi
subjekta u rodu, broju i padeu,
Npr.

Njena kua je druga.

Ovde je:
njena pridevska zamenica u slubi atributa u imenikoj sintagmi,
kua imenica kao glavna re imenike sintagme u slubi subjekta,
je pomoni glagol jesam kao deo imenskog predikata,
druga redni broj u slubi imenskog dela predikata,
slaganje u rodu (enski), broju (jednina) i padeu (nominativ).

KONGRUENCIJA SA OSNOVNIM BROJEVIMA (S PARTITIVNIM I PAUKALNIM

SINTAGMAMA)

3. Kad je osnovni broj u funkciji subjekta, kongruencija je sloena:

a) PAUKALNE SINTAGME - uz brojeve dva, tri i etiri (koji su promenljivi), kad oznaavaju muki i
srednji rod upotrebljava se predikat srednjeg roda u mnoini, a kad oznaavaju enski rod upotrebljava
se predikat enskog roda u mnoini,
na primer:
Dva aviona su letela.
Tri deteta su trala.
etiri krave su pasle.
b) PARTITIVNE SINTAGME - uz brojeve pet i nadalje (koji su nepromenljivi), nezavisno od roda koji
oznaavaju, upotrebljava se predikat srednjeg roda u jednini (glagol je u neutralnom obliku),
na primer:
Sedam deaka je dolo.
Jedanaest devojica je dolo.

KONGRUENCIJA SA ZBIRNIM BROJEVIMA

4. Uz zbirne brojeve se obino upotrebljava predikat srednjeg roda u jednini, a ree predikat mukog roda
u mnoini,
na primer:
Dolo je osamnaestoro dece.
Doli su osamnaestoro dece.

5. Uz brojne imenice kojima se oznaava neki broj mukih osoba, deo predikata u linom obliku je u
mnoini, a deo predikata koji razlikuje rod se moe upotrebiti dvojako,
na primer:
etvorica su sedela.
etvorica su sedeli.

GRAMATIKA I SEMANTIKA KONGRUENCIJA

GRAMATIKI I PRIRODAN ROD
Gramatika kongruencija je slaganje imenice sa gramatikim rodom, a semantika kongruencija je
slaganje imenice sa prirodnim rodom.
Imenice se prema gramatikom rodu, koji se odreuje na osnovu njihove promene (tipa deklinacije),
dele na imenice :
mukog,
enskog i
srednjeg roda.

Izmeu gramatikog roda imenica i pola njima oznaenih osoba (prirodnog roda) postoji
sistemska veza, tako da se osobe mukog pola oznaavaju imenicama mukog, a osobe enskog
pola imenicama enskog gramatikog roda. Mlada bia (dete, mae, tele) oznaavaju se imenicama
srednjeg gramatikog roda jer nemaju uoljivo razvijene odlike mukog/enskog pola.

U nekim sluajevima dolazi do neslaganja izmeu gramatikog i prirodnog roda.

Imenice kod kojih se ova dva roda slau su imenice prve vrste (balon, Filip, selo), a imenice kod
kojih se ova dva roda ne slau su imenice tree vrste.

Imenice tree vrste oznaavaju osobe mukog pola

(arhitekta, gazda, komija,Luka, Nemanja, stareina, sudija, voa, vojvoda i sl.), ali su imenice
gramatikog enskog roda.
Kod njih je u jednini dozvoljena samo gramatika kongruencija, dok su u mnoini dozvoljene i
gramatika i semantika (nije uobiajena),
na primer:
Onaj komija je doao. (jednina, gramatika kongruencija muki rod)
One komije su dole. (mnoina, gramatika kongruencija enski rod)
Oni komije su doli. (mnoina, semantika kongruencija muki rod)

Kod imenica tree vrste koje oznaavaju osobe i mukog i enskog pola
(kukavica, muterija,pijanica, skitnica, varalica, uhoda i sl.) kongruencija i u jednini i u mnoini moe
biti i gramatika i semantika, mada u mnoini to nije uobiajeno,
na primer:
Ona varalica je dola. (jednina, gramatika kongruencija enski rod)
Onaj varalica je doao. (jednina, semantika kongruencija muki rod)
One varalice su dole. (mnoina, gramatika kongruencija enski rod)
Oni varalice su doli. (mnoina, semantika kongruencija muki rod)

GRAMATIKI I REALNI BROJ

Pored gramatikog broja koji zavisi od oblika imenice (jednina ili mnoina), za kongruenciju je u nekim
sluajevima vaan i realni broj koji je zasnovan na broju oznaenih pojmova
To je najee sluaj kod onih ZBIRNIH imenica koje se upotrebljavaju i kao SUPLETIVNA MNOINA
(*SINGULARIA TANTUM - su imenice koje imaju samo oblik jednine. brat, dete, gospodin, vlastelin
To su one imenice koje nemaju pravilnu, ve samo supletivnu mnoinu - mogu biti brojive - npr. Dvoje dece)
Zbirne imenice imaju samo oblik jednine, a oznaavaju skup pojmova. Zato se uz njih ne moe upotrebljavati
broj, odn. takve imenice nisu brojive. (npr. pet cvea).
Neke zbirne imenice, pre svega - deca, braa, eljad, pilad... Funkcioniu i kao mnoina odgovarajuih imenica
koje nemaju obinu, sistemsku mnoinu (dete, brat, eljade, unue, pile...). Da takve zbirne imenice imaju i
znaenje mnoine, pokazuje to to su brojive (petoro dece, estoro eljadi...)
Za kongruenciju je bitno da su zbirne imenice koje nadoknauju odsustvo sistemske mnoine (otud
naziv SUPLETIVNA MNOINA) po gramatikom broju u jednini, ali im je realni broj mnoina. Postoji
dakle neslaganje izmeu gramatikog i realnog broja.