Скраћенице

Речи скраћујемо да бисмо уштедели простор у писању, односно време у говору.

Том приликом се морамо придржавати неких правила.

Опште (домаће) скраћенице

Пишу се малим словима, а читају се као да су исписане целе речи. Могу бити
почетне и скраћене. Почетне скраћенице сведене су на почетак речи:
1. на почетно слово: в. – види или век, о. м. – овог месеца, н. д. – наведено дело, л. к. –
лична карта;
2. на почетна слова, с тим што је последње сугласничко: бр. – број, св. – свеска, стр. –
страна, чл. – члан (закона), и др. – и друго, инж. – инжењер, год. – година, гимн. –
гимназија, необ. – необично, рус. – руски;
Како видимо, почетне скраћенице се завршавају тачком. Сажете скраћенице, са друге
стране, своде реч на почетно слово (или почетну групу) и карактеристична слова:
1. скраћенице без тачке, које се састоје од првог и последњег слова: мр – магистар,
гђица – госпођица;
2. скраћенице с тачком, које се састоје од првог и још еког карактеристичног слова
(или словȃ): тзв. – такозвани, ји. – југоисток, ие. – индоевропски, јд. – једнина, стсл.
– старословенски.
Изузетно, господа се скраћује као гг. – с тачком на крају.

Мерне и друге међународне скраћенице и латинске скраћенице

Читају се као да је исписана цела реч. Задржавају по правилну изворно, латинично

писмо, али се неке у текстовима опште намене могу писати и ћирилицом. Мерне
скраћенице које су писане великим словима преузимају се у изворном облику и пишу се
без тачке: Ј – џул, А – ампер. Оне писане малим словима пишу се или изворно (без тачке)
или ћирилицом: грам – g или г (и г.), децилитар – dl или дл (и дл.). Изузетно, могу се и
превести: час – h или ч. или ч (без тачке).
Називи страна света пишу се или у изворном облику или преведени (Е или И –
исток). Скраћенице за називе хемијских елемената преузимају се у изворном облику (као у
периодном систему): калцијум – Ca.
 Скраћенице латинских израза – неке од њих имају српску замену:
a. a. – ad acta „међу списе“ (ставити у архиву)
cf. – confer, домаће замене су уп. (упореди) и исп. (испоредити)
etc. – et cetera, домаће замене су итд. (и тако даље), и др. (и друго);
o. c. opus citatum, домаћа замена н. д. (наведено дело);
P. S. – post scriptum (и ћирилица П. С. / ПС), „постскриптум“ (после свега, накнадно
дописано)

Акроними
Акроним је скраћеница настала од почетних слова или слогова вишечланог назива.
Ако је акроним настао од почетних слова, она се пишу великим словима, спојено и без
тачака. Тако се најчешће скраћују називи установа, организација, држава и
административних јединица, разних програма и скупова. Могу бити домаћи (САНУ –
Српска академија науке и уметности; СТО – Светска трговинска организација, ММФ –
Међународни монетарни фонд) и страни. Страни акроними се пишу или изворно
латиницом (IBM, FBI, UNESCO) или се пресловљавају у ћирилицу (ФБИ, УНЕСКО), а
могу се писати и онако како се читају (BBC – Би-Би-Си, из Би-Би-Сија, поред Бибиси, из
Бибисија).
Могу бити непроменљиви (члан САНУ, споразум са СТО) или добијати падежне
наставке, одвојене цртицом (споразум са ММФ-ом, под покровитељство УНЕСКО-а).
Читају се на различите начине:
1. нескраћено: ЛМС – Летопис Матице српске;
2. као пуне речи: с ОЕБС-ом, ИРА;
3. изговором слово по слово (спеловањем) – према правилима изговора
ћириличних слова (СКЗ – „с-к-з“), према именима латиничних слова (СДК –
„ес-де-ка“), према именима слова у енглеском или француском (ББЦ – „би-би-
си“, BSG – „бе-се-же“) или на оба претходна начина (DVD – „ди-ви-ди“ или
„де-ве-де“). У овом последњем случајеву првенство треба давати читању према
домаћој латиници: боље је, дакле, „де-ве-де“.
Акроними који дуго постоје и широко се употребљавају могу се претворити у речи:
Београдске музичке свечаности – БЕМУС (на БЕМУС-у) и Бемус (на Бемусу),
Безбедносно информативна агенција – БИА или Бија (из Бије, Бијина акција), FIAT или
Фијат (фабрика) и фијат (аутомобил), BBC – Бибиси, BSG – бесеже.
У речи су претворене и скраћенице настале комбиновањем делова речи двочланих
и вишечланих израза: Нолит (Нова литература) – из Нолита, Нолитово издање, Симпо
(Сима Погарчевић).
Имена и презимена
Имена се скраћују на почетно слово, а ређе на почетну сугласничку групу; очево
име се поправилу скраћује на почетно слово (па се зато говори о средњем слову): Војислав
Ј. Илић или В. Ј. Илић, С. Марковић или Св. Марковић. презиме се скраћује само ако уз
њега стоји популарни надимак: Михаило Петровић Алас се скраћује у М. П. Алас, или Ј. Ј.
Змај, П. П. Његош.

Како се дели реч на крају реда

Кад на крају реда немамо места да завршимо започету реч, онда њу прекидамо и
настављамо у следећем реду. На месту прекида пишемо цртицу. Реч не можемо прекинути
на било ком месту, него за то постоје правила. У начелу реч се раставља онако како се
раставља на слогове. То подразумева и следеће:
 Једносложне речи се не растављају, без обзира колико слова имају: чврст, страст.
 Ако у речи постоји сугласничка група, она се раставља тако да крај горњег буде
природан као крај речи, а почетак доњег реда буде природан као почетак речи:
пољ-ски, трам-вај, у-мрт-вљен, тор-ба, мајк-ка, мач-ји.
 Сложенице се деле на месту семантичке, а не фонетске границе слова: ис-ту-ћи,
рас-по-зна-ти, пред-услов.
 У доњи ред се не преноси сам један самогласник, јер би се он могао написати
уместо цртице.
 Ако се на крају реда раставља полусложеница баш тамо где она иначе има цртицу,
онда се та цртица пише и на крају горњег и на почетку доњег реда (то имате у
претходном документу у лекцији Спојено и одвојено писање речи).
 Латинична двојна слова – lj, dž, nj – не растављају се: во-ља, па-жња, па-тли-џан.

Ово су сва објашњења која даје професорка Душка Кликовац у вашој средњошколској
граматици. Додаћу вам још нека правила, која ће вам олакшати и отклонити недоумицу на
местима за која нисте сигурни где треба да поделите реч.

Слог је гласовна језичка јединица која се остварује једним изговорним

(артикулационим) захватом. Може га чинити и један глас, под условом да је то
самогласник. У речима од више гласова, сугласника, сонаната и самогласника, носилац
слога може бити само самогласник. односно сонант р, понекад и сонанти л и н, било сам,
било са једним или више сугласника, а граница слога у речи је иза самогласника а испред
сугласника.
 Зависно од гласа којим се слог завршава, он може бити: отворен слог, који се завршава
самогласником (а-ви-о-ни, ма-ма) и затворени слог, који се завршава сугласником,
односно сонантом: под-јед-нак, ин-ва-лид, слом-љен.
 Када се у унутрашњости речи нађе више сугласника, од којих је на првом месту
неки струјни или сливени сугласник, граница слога ће бити испред те групе
сугласника: ла-ста, по-шта, гро-жђе, зве-зда, у-са-хну-ти, на-фта, во-ћка, че-
шћи, у-зми-те.
 Испред сугласничке групе биће граница слога и ако се у групи сугласника у
унутрашњости речи на другом месту налази неки од сонаната в, р, л, љ и ј, а
испред њега било који други сугласник осим сонанта: то-пла, то-пло-та, све-
тлост, то-пљен, до-бра, пре-бра-нац.
 Ако групу у унутрашњости речи чине два сонанта, граница слова долази између
њих: трам-вај, дим-љив, лом-љен, мар-ва, ав-ли-ја.
 Ако групу у унутрашњости речи чине праскави сугласник на првом месту и
неки други сугласник осим сонаната, граница долази између њих: леп-тип, лоп-
та, сред-ство, при-по-вет-ка, ве-рид-ба, јад-ни.
 Ако је у групи од два сонанта на другом месту сонант ј из је које у речима
ијекавског изговора одговара екавском е, граница долази испред те групе: чо-
вјек, жи-вје-ти, у-мјет-ност, при-по-вјет-ка, го-рје-ти.
 Такође, ако се испред сонанта ј из таквог је (јат) налази било који други
суглавник, између њега и тог ј неће се налазити граница слога, него ће у
ијекавском изговору она бити испред тог сугласника: пре-тје-ра-ти, у-спје-ти,
за-дје-вој-чи-ти, по-бје-шње-ти.
Дата правила поделе на слогове заснована су на природи слога и сугласника.
Граница међу слоговима зависи од те природе и она је гласовног (фонетског) карактера.
Слогове на речи, међутим, може успостављати и значење, а граница слога коју је
условило значење не мора се поклапати са гласовно условљеном границом. Таква граница
назива се семантичком или психолошком границом, а најчешће се види у сложеним
речима.

фонетска граница: ра-зљу-ти-ти, о-ду-зе-ти, и-сте-ра-ти

семантичка граница: раз-љу-ти-ти, од-у-зе-ти, ис-те-ра-ти