Правопис

Спојено и одвојено писање речи

Ако је спој двеју речи обједињен једним акцентом, онда се он сматра сложеницом и
пише се спојено (родољуб, чуваркућа, Евроазија). Ако је у питању такав спој у којем обе
речи задржавају свој акценат и прва реч се не мења, онда се он сматра полусложеницом и
пише се с цртицом (црно-бели дрес). Ако се пак осећа да су у питању оделите речи (које
само сачињавају синтагму), онда се оне пишу одвојено. Међутим, то је само начелно
правило, применљиво пре свега на традиционалне случајеве, док му новији склопови теже
подлежу.

Именичке сложенице, полусложенице и синтагме (!)

Поред уобичајених сложеница, спојено пишемо и:
 аутсајдер, бајпас, бебиситер, билборд, бодибилдер, визиткарта, екстрапрофит,
еркондишн, имејл, инпут, кремпита, лаптоп, маршута, наливперо, накоаут,
одлтајмер, плејбек, постпејд, суперспектакл, рентакар, рокенрол, фуснота, џубокс.

Полусложенице су традиционални спојеви турског порекла: ђул-башта, реис-ул-улема,

шиш-ћевап (али: дуванкеса, башчаршија, ћорсокак), као и други традиционални спојеви:
жар-птица, рак-рана, спомен-библиотека, див-јунак, извор-вода, кварц-лампа, клин-чорба,
шах-клуб, туш-кабина, гол-линија, добош-торта, веш-машина, асистент-приправник, лекар-
-стажиста, а и новији спојеви као што су бизнис-класа, вакуум-паковање, веб-сајт, грејс-
-период, дрим-тим, еко-фестивал, зен-будизам, имејл-адреса, поп-арт, припејд-допуна, сет-
-лопта, фри-шоп, флопи-диск, хард-диск итд.

Обрати пажњу!!! Вероватно сте приметили начин на који сам навела примере који прелазе
у нов ред. Да бисмо разликовали две правописне појаве, а то је преношење из реда у ред
обичних (простих) речи и речи које се иначе пишу са цртицом (дакле, горе наведене
полусложенице), неопходно је направити разлику и у писању. Наиме, уколико једну реч
преносимо из једног реда у други (по слоговима), нпр. реч учитељица (у-чи-те-љи-ца) након
трећег слога, цртица стоји у претходном реду уз први део речи: учите-
љица.
Међутим, када говоримо о полусложеницама (овим горе наведеним) које се
иницијално (првобитно) пишу са цртицом, када њих преносимо из реда у ред тачно на месту
где се у њима иначе пише цртица, неопходно је да цртицу из те речи оставимо у горњем
реду, али МОРАМО додати и цртицу у следећи ред. То је показатељ да је то полусложена
реч, која се УВЕК пише са цртицом, пренета из реда у ред: хард-
-диск.

Речи чији је први део квази-, назови-, псеудо-, надри-, екс-, ино-, сматрају се
сложеницама: квазинаука, назовиправда, псеудокласицизам, надриуметност, ексшампион
(али изузетно, у наглашеном истицању и уз властита имена, онда је: екс-Југославија).
Сложеницама се сматрају и речи чији је први део ауто- у значењу само, сопствени
(аутобиографија), мега- (мегабајт), макро- (макробиотика), микро- (микроструктура), моно-
(монодрама), мулти- (мултикултура), поли- (полиглота), пост- (постмодернизам), психо-
(психотерапија), ретро- (ретровизор), хидро- (хидроизолација), фото- које се односи на
светлост (фотосинтеза), радио- кад се односи на зрачење (радиоактивност).
Речи чији је први део авио- јесу полусложенице (авио-карта, авио-превоз), а спојеви
чији је први део ауто- углавном су полусложенице: ауто-пут, ауто-сервис (али аутострада,
аутодром).
Речи чији је први део био-, зоо-, етно-, термо- могу бити и сложеице (биологија,
зоологија, етнологија, термоелектрана) и послуженице (био-гас, зоо-врт, етно-стил, термо-
-кошуља).
Речи чији је први део аеро-, мото-, фото- који се односи на фотографију, видео-,
стерео, аудио- и кино- могу бити и сложенице (аеродром, мотоцикл, фотограф, видеотека,
стереофонија, аудиограм, кинотека) и послуженице (аеро-загађење, мото-крос, фото-модел,
видео-сигнал, стерео-уређај, аудио-уређај, кино-сала).
Спојеви с радио- које је у вези са именицом радио пишу се као полусложенице:
радио-апарат, радио-станица, али одвојено када означава радијску установу: Радио Бања
Лука.
Спојеви с мини- и макси- углавном су полусложенице: мини-маркет, мини-сукња
(али минибус), макси-хаљина.
Ако се први део сложенице или полусложенице појаве самостално, удвојени, пишу
се одвојено и без цртице: марко и микро план, макси и мини мода.
Одвојено се пишу спојеви у којима је прва реч непроменљива а схвата се као придев
(нобл друштво, цикцак кретање, гала ручак, стендбај аранжман, стреч панталоне), затим
спојеви у којима је прва реч иначе променљива и најчешће означава неку фирму (Симпо
намештај, Бош пумпа, принцес крофне, астраган крзно, тојота аутомобил), као и спојеви у
којима је први члан променљив и има и самосталну употребу (вестерн филм, џез музика,
рок певач, фолк музика, допинг тест, интернет адреса, шунд литература, камп приколица,
такси станица).
 Именице које значе титулу, занимање, сродство, употребљене у устаљеним
склоповима испред личног имена или презимена, пишу се одвојено, без обзира на то да ли
су променљиве или не: Југ Богдан (и Југ Богдана), Фра Брне (и Фра Брна), тетка Стана (и
тетка Стане), Змај Јова (и Змај Јовина улица).
Источњачке титуле иза имена које се не мења по правилу се пишу с цртицом: Смаил-
-ага Ченгић (Смаил-агин). Титуле ага и бег пишу се спојено с именом кад се име неке
личности усталило у таквом облику: Скендербег, и када су експресивно проширење личног
имена: Мујага.
Удвојена мушка и женска презимена пишу се одвојено: Андрија Качић Миошић,
Аница Савић Ребац, Јован Грчић Миленко. Исто се пишу и надимци уз име и презиме:
Милосав Мија Алексић. Удвојена страна презимена пишу се одвојено, без обзира на то да
ли се први део мења или не: Федерико Гарсија Лорка ( Гарсије Лорке), У Тант (У Танта) –
осим оних презимена која се устаљено пишу с цртицом, под утицајем изворног правописа:
Тулуз-Лотрек, Сен-Жист.
Имена места пишу се одвојено чак и ако је први део непроменљив: Нови Сад, Котор
Варош, Херцег Нови; пише и Бањалука и Бања Лука (Бање Луке). Имена планина пишу се
одвојено: Грмеч планина (али само Шар-планина).
Транскрибована страна имена пишу се или одвојено, с ослонцем на изворни језик
(Буенос Ајрес, Адис Абеба, Монте Карло) или спојено, према створеном обичају (Њујорк,
Ламанш). Само спојено пише се Аустроугарска.
Имена становника изведена од вишечланих географских имена пишу се спојено:
Новосађанин (према Нови Сад), Латиноамериканац (према Латинска Америка).
Термини за хемијска једињења пишу се или с цртицом: угљен-диоксид или, ако
имају само спојни самогласник, спојено: феросулфат.
Ако је први део споја једнословни симбол, између првог и другог дела стоји цртица:
а-основе, ц-мол, А-бомба, Д-дур; исто је и кад се тај симбол спелује: Де-дур, Бе-витамин.
Међутим, ако се словни симбол замени речју, такав спој се пише одвојено: икс зраци.
Спојеви чији је први део скраћеница написана великим словима пишу се одвојено:
ТВ програм, CGS систем.

Придевске сложенице и полусложенице (!)

Придевске сложенице граде се од саставница од којих једна има главно, а друга
подређено значење, и пишу се спојено: доброћудан (који је добре ћуди), зимзелен (зими
зелен), безбрад (који нема браду), богомдан, пунолетан, међудржавни, високообразовни,
мултидисциплинаран. Међутим, тако се пишу и неке сложенице од придева који су у
равноправном односу: глувонем, ћирилометодијевски, друштвенополитички.
 Спојено се пишу и придевски с префиксима, укључујући и префикс не-: безгласан,
наочит, невидљив, нељудски.
Спојеви придева који стоје у равноправном односу пишу се с цртицом (то су
придевске полусложенице): француско-британски ратови (ратови између Француске и
Британије), природно-математички факултет (факултет на коме се изучавају математика и
природне науке), културно-историјски споменици (и културни и историјски), српско-
-француски речник. Међутим, ако је једна од саставника окрњена, пишу се спојено:
евроазијски.
Неки спојеви придева могу се схватити као да означавају један појам или два појма,
па се, у зависности од тога, пишу спојено или с цртицом: књижевнојезички проблеми (који
се односе на књижевни језик), књижевно-језичке студије (студије језика и књижевности).
Придеви који означавају боју пишу се двојако: а) с цртицом – кад означавају
комбинацију боја: плаво-бело-црвена застава, црно-бели, дрес; б) спојено – кад прва
саставница означава нијансу боје. црвеносмеђ, зеленкастоплав.
Прилог с придевом пише се двојако: а) одвојено – ако задржава свој посебан смисао
и акценат: Наш спортиста је на том такмичењу високо пласиран; б) спојено – ако губи свој
акценат, тј. ако се посебно не наглашава: Сви наши високопласирани спортисти добили су
посебне награде. Некад двојако писање постоји у зависности од тога да ли се прилог
наглашава или не: високоуважени, горепоменути, добродошао – без наглашавања, и високо
уважени, горе поменути, добро дошао – с наглашавањем. Такозвани се пише само спојено!