ГРАМАТИКА СРПСКОГА ЈЕЗИКА

-На позив кнеза Велике Моравске Растислава, византијски цар Михаило III 863. год. је
послао браћу Ћирила и Методија, учене Грке из Солуна, да би његовом народу
хришћанство проповедали на словенском језику.
-Да би преводили књиге са грчког, Ћирило је створио прво словенско писмо ГЛАГОЉИЦУ
(име је добила по црквенословенском глаголу глаголати, што значи говорити).
-Њихови ученици Климент Преславски и Наум Охридски су, на основу грчког алфабета,
сачинили друго словенско писмо и у част свога учитеља назвали га ЋИРИЛИЦА.
-Срби су прихватањем хришћанства примили и старословенски језик као књижевни. У тај
језик су уносили елементе свог језика, па је настао српскословенски језик.
-Најпознатије дело сачувано на овом језику је МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ, написано
крајем 17. века.
-Најзначајнији правни документ на том језику је ДУШАНОВ ЗАКОНИК (1349).

-РЕФОРМУ српског књижевног језика извршио је Вук Стефановић Караџић.

-Прво издање граматике српског језика Вук је објавио 1814 године.
-Из старословенске азбуке задржао је 23 слова, а њима је придодао: ј, љ, њ, ћ, ђ, џ. У
почетку није писао глас х.
-У Бечу је 1818. објављен „Српски рјечник“. У њему је било 26 270 ријечи.
-Дјела објављена на реформисаном српском језику:
превод „Новог завјета“ В. С. Караџића,
„Горски вијенац“ П.П.Његоша,
„Ђачки растанак“ Б. Радичевића и
„Рат за српски језик и правопис“ Ђуре Даничића.
-После Вукове реформе, за основу књижевног језика узети су млађи новоштокавски
говори, екавског и ијекавског изговора.

-Српски дијалекти груписани су у ШТОКАВСКО наречје, чији се говори, према

савременом изговору некадашњег гласа ЈАТ деле на:
ЕКАВСКЕ- јат је замењен гласом Е (млеко (сојино), дете, сено)
ИЈЕКАВСКЕ – дуго јат замењено са ИЈЕ (млијеко (исто сојино), дијете, сијено)
ИКАВСКЕ- јат је замењено гласом И (млико (подразумева се да је сојино), дите,
сино).

-У основу српског књижевног језика ушла су два дијалекта, оба новоштокавска:

ИСТОЧНОХЕРЦЕГОВАЧКИ (ијекавски изговор) и
ШУМАДИЈСКО- ВОЈВОЂАНСКИ (екавски изговор).

НАУКА О ЈЕЗИКУ

1
-Наука о језику зове се ЛИНГВИСТИКА.
-ГРАМАТИКА је део лингвистике који проучава структуру и међусобне односе речи и
конструкција, а обично обухвата фонетику и фонологију, морфологију и синтаксу.
-ФОНЕТИКА је наука о гласовима.
-ФОНОЛОГИЈА је наука о фонемима. (Проучава оно што је битно да се помоћу најмањих
језичких јединица разликују две речи).
-МОРФОЛОГИЈА проучава врсте речи и њихову облоичку структуру, као и систем мењања
речи. У морфологију се често сврстава и творба речи (проучава правила за грађење речи и
начине стварања нових речи).
-СИНТАКСА проучава односе међу речима, састав и структуру реченице.

ОСНОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ ЈЕЗИЧКОГ СИСТЕМА

-ГЛАС је најмања говорна јединица.

-ФОНЕМА је најмања говорна јединица која има разликовну функцију (помоћу које
можемо разликовати две речи или два облика исте речи)..
Нпр. реч РАД и РЕД разликују фонема А и фонема Е. Ако уместо ових фонема ставимо
фонему О, добићемо сасвим нову реч РОД.
-У српском језику има 30 фонема.
-ГРАФЕМА је знак којим се обележава фонема (има их исто колико и фонема, 30).
-МОРФЕМА је најмања несамостална језичка јединица која има форму, функцију и
значење (мања од речи, већа од фонема )
Нпр. кућ-а, кућ-ом, кућ-иц-а, кућ-и-ти
-РЕЧ је најмања самостална језичка јединица која има одређено значење.
-СИНТАГМА је спој двеју или више речи повезаних по значењу или служби у реченици.
Нпр. плава хаљина, стари ратник, основна школа
-РЕЧЕНИЦА је највећа јединица граматичког система којом се најчешће исказује потпуна
мисао.

ФОНЕТИКА

-Гласови се деле на
САМОГЛАСНИКЕ (вокале) и
СУГЛАСНИКЕ (консонанте).

-САМОГЛАСНИЦИ: а, е, и ,о, у и слоготворно р.

-СУГЛАСНИЦИ се дијеле на:

шумне (праве) – б, г, д, ђ, ж, з, к, п, с, т, ћ, ф, х, ц, ч, џ, ш
сонанте (гласнике) – в, ј ,р, л, љ, м, н, њ

ПОДЕЛА СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ:

ЗВУЧНИ Б Г Д Ђ Ж З Џ
БЕЗВУЧНИ П К Т Ћ Ш С Ч Ф Х Ц

2
ПОДЕЛА СУГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ТВОРБЕ:
ЗАДЊОНЕПЧАНИ: К, Г, Х
ПРЕДЊОНЕПЧАНИ: Ј, Љ, Њ, Ћ, Ђ, Ч, Џ, Ш, Ж
НАДЗУБНИ: Р, Л , Н
ЗУБНИ: Ц, З, С, Д, Т
УСНЕНИ: П, Б, М, В, Ф

ПОДЕЛА СУГЛАСНИКА ПО НАЧИНУ ТВОРБЕ:

СТРУЈНИ: Ф, С, З, Ш, Ж, Х
ПРАСКАВИ: П, Б, Т, Д, К, Г
НОСНИ: М, Н, Њ
СЛИВЕНИ: Ц, Ч, Џ, Ћ, Ђ

ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ:
-Непостојано А
Јавља се:
-код неких именица мушког рода у номинативу и акузативу једнине (конАц) и
генитиву множине (конАца), а у осталим падежима га нема (конца, концу);
-код неких именица женског и средњег рода у генитиву множине ( девојАка,
писАма) а у осталим падежима га нема;
-у номинативу једнине мушког рода неодређеног вида појединих придева (добАр) ;
-код основних бројева: у номинативу једнине мушког рода (једАн, осАм);
-у разним глаголским облицима (јесАм- јесте, пришАо- пришла)

-Једначење сугласникапо звучности

Када се у једној речи два сугласника различита по звучности нађу један поред другога,
онда се они изједначавају и то тако што се први једначи према другом.

Примери:
ЗВУЧНИ → БЕЗВУЧНИ БЕЗВУЧНИ → ЗВУЧНИ
Б →П врабац→ врапца П→Б топ→ тобџија
Г→К другачији→ друкчији К→Г бурек→ бурегџиница
Д→Т редак→ ретка Т→Д сват→ свадба
Ђ→Ћ жеђ→ жећца Ћ→Ђ
З→С близак→ блиска С→З таст→ тазбина
Ж→Ш држак→ дршка Ш→Ж друштво→ дружба
Џ→Ч Ч→Џ учити→ уџбеник

ОДСТУПАЊА у писању:
-Кад се Д нађе испред С и Ш (представа, одступити, председник, градски, људски,
средство, судство, предшколски)
-Звучни сугласник Ђ остаје неизмењен испред наставка-ство (вођство)
-У разним новотворинама и новијим туђицама (штрајкбрехер, пресбиро, нокдаун, драгстор,
лонгплеј, пингпонг, брејкденс, гангстер)

3
-У страним властитим именима кад их прилагођавамо нашем правопису (Хабзбург,
Стразбур, Дрезден, Дездемона)

-Палатализација
Палатализација је гласовна промена у којој задњонепчани сугласници К, Г, Х испред
самогласника Е, И (у творби речи и испред непостојаног А) прелазе у предњонепчане
сугласнике Ч, Ж, Ш.
Јавља се у:
-вокативу једнине именица мушког рода које се у номинативу једнине завршавају на
К, Г, Х (јунаК- јунаЧе, друГ- друЖе, дуХ-дуШе);
-презенту глагола чија се инфинитивна основа завршава на К, Г, Х
(пећи= пеК+ем→ пеЧем, врћи= врХ+ем →врШем, стрићи= стриГ+ем→стриЖем);
-творба речи испред Е, И и непостојаног А (вуК- вуЧица, слоГа-слоЖити се, праХ-
праШина);
-промене сугласника Ц, З у Ч, Ж (стриЦ- стриЧе, Месец- Месече, кнеЗ-кнеЖе.)

ОДСТУПАЊА:
-у присвојним придевима који су изведени од личних имена (Десанкин, Лукин, Олгин);
-у присвојним придевима на-ИН када се испред суфикса-ИЦА налази сугласник Ч
(спремачиЦа-спремаЦичин, АнчиЦа-АнчиЦин);
-у двосложним хипокористицима (мацин, Мицин, Јоцин, Јуцин).

-Сибиларизација
Сибиларизација је гласовна промена у којој задњонепчани сугласници К, Г, Х испред
самогласника И прелази у зубне сугласнике Ц, З, С.
Јавља се у:
-дативу и локативу једнине именица женског рода које се у номинативу једнине
завршавају на А, а чија се граматичка основа завршава на К, Г, Х (руКа-руЦи, ноГа-ноЗи,
сврХа-сврСи);
-номинативу, дативу, инструменталу и локативу множине именица мушког рода које
се у номинативу једнине завршавају на К, Г, Х (јунаК- јунаЦи, подвиГ-подвиЗи, ораХ-
ораСи);
-императиву и имперфекту глагола чија се инфинитивна основа завршава на К, Г, Х
(пећи= пеК- пеЦи, пеЦијах, стрићи= стриГ-стриЗи, стриЗијах, врћи=врХ-врСи, врСијах);
-грађење несвршених глагола од свршених (миЦати од маКнути, диЗати од диГнути,
издиСати од издаХнути).

ОДСТУПАЊА:
-у облицима личних имена, хипокористицима, презименима и у називима
становница градова и земаља (Милка-Милки, Олга-Олги, Миха-Михи, Београђанка-
Београђанки, Босанка-Босанки);
-у очувању значења речи (клиКа-клиКи, честитКа-честитКи, лутКа-лутКи);
-кад се основа завршава сугласничким групама ЦК, ЗГ, СХ, ЧК, ЋК (коЦКа-коЦКи,
теЗГа-теЗГи, паСХа-паСХи, таЧКа-таЧКи, воЋКа-воЋКи);
-код страних географских имена која нису довољно позната (МалаГа-МалаГи,
ВолГа-ВолГи, КазабланКа-КазабланКи, АЛИ ЈЕ АфриКа- АфриЦи, АмериКа-АмериЦи,
АљасКа-АљасЦи);

4
 -код појединих домаћих географских имена (БоКа-БоКи, КрКа-КрКи), допуштени су
и двојаки облици (ПожеГи и ПожеЗи);
-могући су и двојаки облици (приповетка- приповетки и приповеци, битка- битки и
бици).

-Јотовање
Јотовање је гласовна промена у којој ненепчани сугласници када се нађу испред сонанта Ј
прелазе у непчане сугласнике или у сугласничко-сонанатну групу у којој је други члан
непчано Љ.
Јавља се у:
-презенту појединих глагола (веЗати- веЖем, кретаТи-креЋем, каЗати-каЖем);
-компаративу придева (виСок-виШи, млаД-млаЂи, жуТ-жуЋи);
-у инструменталу једнине именица женског рода на сугласник с наставком –ЈУ
(со(Л)- соЉу, смрТ-смрЋу, глаД-глаЂу);
-трпним придевима појединих глагола (гаСити-гаШен, маЗии-маЖен, гоНити-
гоЊен, воЛети-воЉен);
-грађењу несвршених глагола од свршених (угоДити- угаЂати, украСити-
украШавати, плаТити- плаЋати, скуПити- скуПЉати);
-творби збирних именица (пруТ-пруЋе, грМ-грМЉе, сноП-сноПЉе, роБ-роБЉе);
-имперфекту појединих глагола (паЗити-паЖах, ноСити-ноШах, тоНути-тоЊах,
слаВити- слаВЉах).

С+Ј→Ш писати → пишем К+Ј→Ч јак→ јачи

З+Ј→Ж брз → бржи Г+Ј→Ж благ→ блажи
Д+Ј→Ђ тврд → тврђи Х+Ј→Ш тих→ тиши
Т+Ј→Ћ љут →љући П+Ј→ПЉ глуп→ глупљи
Н+Ј→Њ црн→ црњи Б+Ј→БЉ груб→ грубљи
Л+Ј→Љ бео (бел)→ бељи М+Ј→МЉ грм→ грмље
Ц+Ј→Ч мицати→ мичем В+Ј→ВЉ сув→ сувљи

-Прелазак Л у О
Јавља се у:
-номинативу једнине неких именица чија се основа завршава на Л (мисаО-мисЛи,
ораО-орЛа, анђеО-анђеЛа, пепеО-пепеЛа);
-номинативу једнине мушког рода придева са основом на Л и у радном глаголском
придеву ( беО-беЛа, цеО-цеЛа, дебеО-дебеЛа, радиО-радиЛа, певаО-певаЛа);
-именицама изведеним од радног глаголског придева суфиксом –НИЦА (учиОница –
од учиЛница, радиОница од радиЛница);
-именицама изведеним суфиксом –ЛАЦ (читаЛац- читаОца, носиЛац- носиОца);
-неким изведеним речима (сеЛо-сеОце, деОба од деЛба, сеОба од сеЛба).

ОДСТУПАЊА:
-у неким домаћим речима (бол, вал, охол, жал);
-у промени именица типа стрелац- стрелца;
-у страним речима које су у срп. језик ушле пошто је ова гласовна промена већ била
извршена (мотел, аутомобил, генерал, метал, скандал).

5
-Једначење сугласника по месту творбе
Када се зубни сугласници С и З у творби речи или промени нађу испред предњонепчаних
сугласника Ђ, Ћ, Ч, Џ, Љ, Њ,Ш, Ж прелазе у предњонепчане сугласнике Ш и Ж.
До једначења сугласника долази и када сугласник Н пређе у М испред двоусненог
сугласника Б.

С→ Ш З→ Ж Н→ М
с + чепати = шчепати грозд→ грожђе стан→ стамбени
мислити→ мишљење пазити → пажљив зелен→ зелембаћ
носити→ ношња возити→ вожња прехрана→ прехрамбени

У појединим случајевима, пре једначења сугласника по месту творбе, извршене су и друге

гласовне промене:
-јотовање: маст+ју = масћу→ машћу, лист+ је = лисће → лишће;
-једначење сугласника по звучности: из+ чупати = исчупати → ишчупати;
без+ частан= бесчастан → бешчастан;
-палатализација: даск + ица= дасчица → дашчица; свеск +ица = цвесчица→
свешчица.

ОДСТУПАЊА:
-између префикса и основе која почиње гласовима Љ и Њ (из+ њихати= изњихати;
с+ љубити= сљубити; с+љуштити= сљуштити);
-у ијекавском изговору када се С и З нађу испред Љ и Њ који су настали ијекавским
јотовањем (посљедњи, сњегови, сљепоћа);
-у изговору Н увијек прелази у М испред Б и П, мада у правопису остаје Н у изведеницама
(једанпут, црвенперка, странпутица, ванбродски)

-Губљење сугласника
Јавља се:
-када су два иста сугласника један поред другог (без+закоње= беззакоње→ безакоње,
из+ситнити= исситнити→ иситнити, рус+ски=русски→ руски, раз+ширити= расширити→
рашширити→ раширити);
-АЛИ, УДВОЈЕНИ СУГЛАСНИЦИ ОСТАЈУ у суперлативу придева који почињу на Ј
(нај+јаснији=најјаснији, нај+јачи=најјачи), као и у сложеницама како би се сачувало
значење (под+дијалекат=поддијалекат, против+вредност=противвредност);
-сугласници Д и Т губе се испред Ц, Ч, Џ, Ћ, Ђ (задатак –задатци → задаци, предак-
предци→ претци, сладолед+ џија =сладоледџија → сладолеџија);
-АЛИ, Д И Т се НЕ ГУБЕ се у сложеним речима с префиксом на Д и Т (после једначења по
звучности) од+цепити=отцепити, под+ценити=потценити, под+чинити=потчинити;-
сугласници Д и Т губе се у сугласничким групама СТН, СТЛ, СТЉ, СТК, СТМ, ШТН, ЗДБ
које су тешке за изговор (мастан-мастна→ масна, радостан-радостна → радосна,
гост+ба=гостба→ госба→гозба, болест+љив=болестљив→ болесљив→ болешљив,
таст+бина=тастбина→ тасбина→тазбина

ОДСТУПАЊА:

6
 -неке појединачне речи (попустљив);
-именице изведене наставком – КИЊА (гимназисткиња, телефонисткиња);
-придеви изведени од страних речи наставком –НИ (протестни, азбестни, аористни)

-Сажимање и асимилација самогласника

Када се два иста самоласника нађу једанпоред другог, стапају се у један дуг самогласник.
-Ова гласовна промена одиграла се после прелажења Л у О на крају речи (сокол→ сокоо→
соко, стол→стоо→сто, сол→соо→со);
-Сажимању самогласника некада претходи асимилација самогласника – једначење једних
сугласника према другима који су им у непосредној близини. Тако, нпр. облици генитива
присвојних заменица мој, твој, свој гласе мога, твога, свога. Ови облици добијени су тако
што је после испадања сонанта Ј из облика мојега, твојега, својега дошло до изједначавања
(асимилације) самогласника Е и О, а потом и до њиховог сажимања мојега→ моега→
моога→ мога.

ОДСТУПАЊА:
-Сажимање самогласника О не одвија се у сложеницама: црноок, поодмаћи, поочим, као и
у неким речима страног порекла: зоолошки, кооперативан...
-У књижевном језику не врше се асимилација и сажимање самогласника у радном
глаголском придеву (дошао, писао, гледао).

АКЦЕНТИ

Српски језик разликује 4 акцента:

краткосилазни, дугосилазни, краткоузлазни и дугоузлазни.

7
ВРСТЕ РЕЧИ

-Полазећи од значења, службе у реченици и граматичког облика, речи делимо на 10 врста,

пет променљивих и 5 непроменљивих.

ПРОМЕНЉИВЕ НЕПРОМЕНЉИВЕ
именице прилози
заменице предлози
придеви везници
бројеви речце
глаголи узвици

-У српском језику постоје три врсте промене:

ДЕКЛИНАЦИЈА –промена речи по падежима,
КОНЈУГАЦИЈА –промена глагола по лицима, временима и начинима,
КОМПАРАЦИЈА- поређење описних придева и неких прилога.

-По падежима се мењају ИМЕНСКЕ РЕЧИ: именице, заменице, придеви и неки бројеви.