ГЛАСОВНЕ

ПРОМЕНЕ
Непостојано А
 А
МОМАК МОМ КА

ДЕВОЈ КА ДЕВОЈАКА
 А
ДОБАР ДОБ РИ
А

ЈЕДАН ЈЕД НИ

К = КА С = СА
 Непостојано А је А које се у неким облицима речи
појављује, а у неким другим облицима исте те
речи се губи. Нпр.:
•непостојано А се појављује у номинативу једнине
и генитиву множине именица мушког рода,
•у генитиву множине именица женског и средњег
рода,
•у номинативу једнине придева мушког рода,(а
такав је случај и са основним бројем један),
•код предлога: К/КА, С/СА
Прелазак Л у О
СЕЛО, ДЕЛИТИ, ЧИТАЛАЦ
СЕОЦЕ, ДЕОБА ЧИТАОНИЦА

ДЕО, ЦЕО, БЕО

ДЕЛОВИ, ЦЕЛА, БЕЛИ
Промена (прелазак) Л у О :
Приликом грађења речи или
промене облика речи, понекад
глас Л прелази у глас О, и то кад
се нађе на крају речи или на
крају слога.
Асимилација и
сажимање
вокала
ВО, СТО, СО
ВОЛОВИ, СТОЛОВИ,СОЛИ

МОЈ, ТВОЈ, СВОЈ

мојег твојег својег
моег твоег своег
МОГ, ТВОГ, СВОГ
АСИМИЛАЦИЈЕ ( два
различита вокала, један се
изједначи са другим и
изговара се само један од
њих);
САЖИМАЊА САМОГЛАСНИКА
(два иста вокала један до
другог се претворе у један
вокал који се изговара дуго).
Палатализација
ЈУНАК, ЈУНАК, ЈУНАК, МРАК
ЈУНАЧЕ, ЈУНАЧЕЊЕ ЈУНАЧИНА МРАЧАН

БОГ, КЊИГА, СЛУГА, ВЛАГА

БОЖЕ, КЊИЖЕВНИК, СЛУЖИТИ, ВЛАЖАН

ДУХ, ДУХ, ГРЕХ, СМЕХ

ДУШЕ, ДУШЕВАН, ГРЕШИТИ, СМЕШАН
К, Г, Х + И, Е, (непостојано) А = Ч, Ж, Ш
Анкин, Славкин, Данкин,
Олгин...(изузеци)
Сибиларизација
ЈУНАК, ОСМЕХ, ОРАХ, КЊИГА, РУКА
ЈУНАЦИ, ОСМЕСИ, ОРАСИ, КЊИЗИ, РУЦИ

К, Г, Х + И = Ц, З , С
 Одступања:
- у облицима властитих имена
(Десанки, Љубинки, Анки),

- у неким речима се одступа од сибиларизације

да не би дошло до промене значења. Нпр. у
дативу једнине следећих именица:
коцка, бака, сека, тезга, тачка, мачка, мотка, коцка
итд.
- код неких географских имена јављају се
дублетни облици.
Пожеги или Пожези
Лики или Лици
У појединим облицима заједничких
именица дозвољени су дублетни
облици:

приповеци и приповетки
бици и битки
загонетки и загонеци
епохи и епоси
фрески и фресци
маски и масци
Јотовање
 ПРУТ, ТРН, ПОСУДА
ПРУЋЕ, ТРЊЕ, ПОСУЂЕ

ВИСОК, БРЗ, БЕО

ВИШИ, БРЖИ, БЕЉИ
СНОП, ГРОБ, ЗДРАВ, ЈЕДНОУМ
СНОПЉЕ, ГРОБЉЕ, ЗДРАВЉЕ, ЈЕДНОУМЉЕ
 Јотовање:
1. у компаративу придева (виши, тврђи, љући)
2. у инструменталу једнине код именица
женског рода на сугласник (глађу, памећу,
сољу)
3. у глаголским облицима (пишем, кажем)
4. код неких изведених речи (пепељаст,
Београђанин)
5. код збирних именица (лишће, цвеће, грање)
6. код глаголских именица (читање, писање)
ИЗУЗЕЦИ:
НАДЈАЧАТИ, ОДЈЕК,
СЈЕНИЦА, ИНЈЕКЦИЈА,
КОНЈУГАЦИЈА...
 Једначење
сугласника по
звучности
ПРЕД+КОСОВСКИ ТОП + ЏИЈА РОБ+СТВО СВАТ + БА
ПРЕТ +КОСОВСКИ ТОБ + ЏИЈА РОП +СТВО СВАД + БА

звучни Б Д Г З Ж Џ Ђ -

безвучни П Т К С Ш Ч Ћ Ф,Х,Ц
 ЈСПЗ
:
ЗВУЧНИ + БЕЗВУЧНИ = БЕЗВУЧНИ + БЕЗВУЧНИ
БЕЗВУЧНИ + ЗВУЧНИ = ЗВУЧНИ + ЗВУЧНИ
До једначења сугласника по
звучности долази када се нађу два
сугласника један до другог, а
различита су по звучности. Увек се
једначи први са другим, какав је
други по звучности, мора бити и
први. Он прелази у свој пар
(звучни или безвучни).
 Шта је исправно,
а шта не:
•ГРАДСКИ – ГРАТСКИ,
•ЉУДСКИ – ЉУТСКИ,
•ПРЕДСЕДНИК – ПРЕТСЕДНИК,
•ПОДШИШАТИ – ПОТШИШАТИ

ДС
 Једначење
сугласника по
месту творбе
ВОЖЊА
ВОЗИТИ
ВОЗ + ЊА

Ж Оба су предњенепчана.

НОШЊА
НОСИТИ
НОС + ЊА

Ш Оба су предњенепчана.
ЈСПМТ
НАСТАЈЕ:
када се гласови З и С нађу испред
предњенепчаних,
претварају се у Ж и Ш.
Објасните постанак и ових речи:

ОБРАШЧИЋ, ИШЧУПАТИ,
ЛИШЋЕ, ГРОЖЂЕ, ДАШЧИЦА
ОБРАШЧИЋ ИШЧУПАТИ
ОБРАЗ + ЧИЋ ИЗ + ЧУПАТИ
ОБРАС + ЧИЋ 1. ЈСПЗ ИС + ЧУПАТИ
ОБРАШЧИЋ 2. ЈСПМТ ИШЧУПАТИ

ЛИШЋЕ ГРОЖЂЕ
ЛИСТ + ЈЕ ГРОЗД + ЈЕ
ЛИСЋЕ 1. ЈОТОВАЊЕ ГРОЗЂЕ
ЛИШЋЕ 2. ЈСПМТ ГРОЖЂЕ

ДАШЧИЦА
ДАСКИЦА
ДАСЧИЦА 1. ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА
ДАШЧИЦА 2. ЈСПМТ
До ЈСПМТ долази и у оваквим
ситуацијама:

СТАМБЕНИ ОДБРАМБЕНИ
СТАН + БЕНИ ОДБРАНА + БЕНИ
СТАМБЕНИ ОДБРАМБЕНИ

оба су уснена
ИЗУЗЕЦИ (ОДСТУПАЊА)
ИЗЉУБИТИ
РАЗЉУТИТИ !
ИЖЉУБИТИ
РАЖЉУТИТИ
Губљење сугласника
БЕЗВУЧНИ ИСИТНИТИ БЕСУБЈЕКАТСКЕ
БЕЗ+ЗВУЧНИ ИЗ+СИТНИТИ БЕЗ + СУБЈЕКАТСКЕ
ИС+СИТНИТИ БЕС+СУБЈЕКАТСКЕ
ЗАДАЦИ, ПОДАЦИ, ДОДАЦИ
ЗАДАТАК ПОДАТАК ДОДАТАК
ЗАДАТКИ ПОДАТКИ ДОДАТКИ
ЗАДАТЦИ ПОДАТЦИ ДОДАТЦИ

БОЛЕСНА БОЛЕШЉИВ
БОЛЕСТАН БОЛЕСТАН
БОЛЕСТНА БОЛЕСТЉИВ
 ИЗУЗЕЦИ!
НАЈЈАЧИ, АЗБЕСТНИ, ПРОТЕСТНИ
НАЈЈАСНИЈИ, ПОДДИЈАЛЕКТ,
НАДДРУШТВЕНИ, АТЛАНТСКИ...
СИСТЕМАТИЗАЦИЈА
: