Bojana Milosavljević

OGOVARANJE KAO GOVORNI ŽANR SVAKODNEVNE KOMUNIKACIJE

INSTITUT ZA SRPSKI JEZIK SANU Monografija 11
Bojana Milosavljević
OGOVARANjE
KAO GOVORNI ŽANR SVAKODNEVNE KOMUNIKACIJE
BEOGRAD
2014
ISBN
Urednik serije:
Akademik Aleksandar Loma
Recenzenti:
Prof. dr Duška Klikovac, redovni profesor
Dr Stana Ristić, naučni savetnik
Dr Rada Stijović, viši naučni saradnik
Tiraž: 500
Izdavanje ove knjige finansijski je pomoglo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike
Srbije
Izdaje: Institut za srpski jezik SANU
Likovno rešenje korica: Colorgrafx, Beograd
Priprema i štampa: ColorgrafX, Beograd
Svojim najmilijima
SADRŽAJ
I. UVOD....................................................11
II. TEORIJSKI OKVIR........................................23
1. Opšte napomene.......................................23
2. Osnovne postavke teorije govornih žanrova............24
3. Martinova teorija evaluacije u jeziku................36
III. POJMOVNO ZNAČENjE OGOVARANjA U SRPSKOM JEZIKU...........53
1. Značenje lekseme ogovarati u srpskim deskriptivnim rečnicima.53
2. Ogovaranje, trač i glasina............................58
3. Ogovaranje kao ružna navika...........................61
IV. ODLIKE OGOVARANjA .....................................65
1. Sa komunikacijskog aspekta...........................66
2. Sa pragmatičkog aspekta..............................69
3. Sa leksičko-gramatičkog aspekta......................74
4. Sa semiotičkog aspekta...............................76
5. Sa socijalnopsihološkog aspekta......................77
V. KLASIFIKACIJE OGOVARANjA................................87
VI. OGOVARANjE KAO GOVORNI ŽANR............................91
1. Parametri tekstualnosti..............................91
2. Diskursna struktura................................. 98
3. Žanrovsko određenje..................................102
VII. OGOVARANjE U USMENOJ KOMUNIKACIJI.....................105
1. Diskursna struktura.................................105
1.1. Fokusiranje na osobu.............................105
1.2. Devijantno ponašanje.............................110
1.3. Pejorativna evaluacija..........................123
2. Uloga i značaj sagovornika..........................135
3. Žanrovske forme.....................................159
3.1. Narativna forma..................................159
3.2. Deskriptivna forma...............................165
3.3. Anegdota.........................................169
3.4. Egzemplum........................................172
3.5. Vest.............................................176
3.6. Izveštaj.........................................178
3.7. Upozorenje........................................182
3.8. Prekor...........................................185
3.9. Aluzija..........................................188
3.10. Komentar........................................190
VIII. OGOVARANjE U ŽUTOJ ŠTAMPI.............................193
1. Diskursna struktura..................................193
1.1. Fokusiranje na osobu..............................193
1.2. Devijantno ponašanje..............................203
1.3. Pejorativna evaluacija...........................216
2. Žanrovske forme......................................262
2.1. Vest.............................................262
2.2. Izveštaj.........................................267
2.3. Članak...........................................272
2.3.1. Test sa pitanjima i ponuđenim odgovorima....285
2.3.2. Igra pronađi te razlike .................287
2.3.3. Stihovani tekst............................287
2.3.4. Pesma......................................288
2.3.5. Modna kritika..............................289
2.3.6. Stripovani tekst...........................291
2.4. Intervju.........................................292
IX. ZAKLjUČAK.............................................317
X. SUMMARY................................................329
XI. LITERATURA.............................................339
XII. REGISTAR POJMOVA......................................347
XIII. REGISTAR AUTORA......................................349
XIV: O AUTORU..............................................351
Ova knjiga je nastala iz rukopisa doktorske disertacije Ogova-ranje kao govorni žanr svakodnevne
komunikacije, koja je odbranjena 14. novembra 2011. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu. U ko-
misiji za odbranu bili su prof. dr Duška Klikovac mentor , prof. dr Tvrtko Prćić i prof. dr Vesna Polovina.
Zahvaljujem se mentoru, članovima komisije i recenzentima na pažljivom čitanju i korisnim primedbama.
Posebnu zahvalnost dugujem svojim informatorima prijatelji-ma, kolegama, rođacima, poznanicima jer bez
njihove pomoći ne bi se moglo sprovesti ovakvo istraživanje, a samim tim ne bi mogla ni nas-tati ova knjiga.
Monografija Ogovaranje kao govorni žanr svakodnevne komu-nikacije pripremljena je u okviru projekta
178009 Lingvistička is-traživanja savremenog srpskog književnog jezika i izrada Rečnika srpskohrvatskog
književnog i narodnog jezika SANU, koji finansi-ra Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Republike Srbije.
I. UVOD
1. Ogovaranje kao predmet naučnih istraživanja
Razgovorni jezik poslednjih decenija 20. veka postao je važna tema lingvističkog proučavanja. Kao osnovne
osobine razgovornog jezika ističu se njegova kompleksnost, dinamičnost, varijabilnost i spontanost. U
razgovorima u svakodnevnoj verbalnoj komunikaciji učestvuju najmanje dva sagovornika, a vrlo često i više
njih, koji se obično preklapaju u razgovoru, međusobno prekidaju, odstupaju od cen-tralne teme razgovora,
menjaju svoj način govora u zavisnosti od situ-acije, a pošto uglavnom nisu ni pripremljeni za razgovor, u
njemu ima dosta pauza, ispravljanja, samoispravljanja i dr. Sve to utiče na orga-nizaciju iskaza i na izbor
jezičkih sredstava, pa je takav vid jezičke manifestacije vrlo težak za lingvistička proučavanja. Takođe se
dugo smatralo da razgovorni jezik nije ni tematski ni žanrovski izdife-renciran. Međutim, ako se uzmu u obzir
vanjezički faktori, kao što su trajanje razgovora, zatim ko su sagovornici, o čemu razgovaraju i sl., mogu se
razlikovati duži i kraći razgovori, muški razgovori, žen-ski razgovori, dečji razgovori, đački razgovori, starački
razgovori, slučajni razgovori, ljubavni razgovori, šaljivi razgovori, ljubazni razgovori, dosadni razgovori,
razgovori kao lek duši, razgovori iz-među lekara i pacijenta, razgovori između odraslih i dece, razgovori u
policiji, na radiju i televiziji i dr. Neki od ovih razgovora su već bili predmet istraživanja kako u svetu tako i
kod nas Bokser i Kor-tez-Konde 1997; Vasić 1983; Gofman 1981; Ejnsvort-Von 2008; Jovičić 2008; Klikovac
2009; Kouts 1996; Kouts i Kameron 1998; Kuk-Gamperc 1979; Savić i Mitro 1998; Flajšman 2008; Hasan
1984 i dr. , ali mno-gi razgovori se zasad samo pominju i izdvajaju kao posebne vrste Egins i Slejd 2006: 265;
Polovina i Savić 1989: 1-6 .
Posebna vrsta razgovora u svakodnevnoj komunikaciji jeste i ogovaranje. Na njega kao na fenomen vredan
naučne pažnje među prvima su ukazali sociolozi i psiholozi Bergman 1993; Fajn 1978; Foster 2004; Dubin
1992 i dr. . Pod uticajem ovih istraživanja ogovaranje se kasnije izučavalo i u drugim društvenim i
humanističkim naukama - antropologiji, etnologiji, etnografiji, analizi konverzacije i analizi diskursa Egins i
Slejd 2006; Jerković 1977; Krejdlin i Samohin 2003; Osetrova 2003; Pejn 1967; Ramšak 2006; Sals 1977; Fajn
1985; Kouts 1989; Počepcov 1990 . Ipak, vodeća istraživanja o ogovaranju danas su i dalje socijalno-
psihološka istraživanja Foster 2004: 80 .
U našoj sredini ogovaranje kao fenomen svakodnevnog života nije sistematski izučavano u okviru društvenih
i humanističkih na-uka, pa ni u lingvistici. Postoje istraživanja manjeg obima o fenome-nima bliskim
ogovaranju - traču i glasinama, i to u domenu etike javne reči i medija uopšte Valić-Nedeljković 2009;
Milivojević S. 2007; Roganović 2004 , u pedagoškoj psihologiji, gde se o traču i ogovaranju govori kao o
socijalnopatološkim ponašanjima Stanić 2009 , i u na-uci o književnosti, gde se govori o poetizaciji trača, tj. o
traču kao izvoru nastanka književnih dela Vukićević 2005 .
2. Shvatanje i definisanje ogovaranja u dosadašnjoj literaturi
2.1. Kako pokazuju istraživanja, laičko shvatanje ogovaranja u većini kultura vezuje se za loše govorenje,
ružnu naviku, ponašanje koje treba osuditi i sl., jer narušava privatnost. Međutim, neki od istraživača
smatraju da ogovaranje ima i pozitivne strane i da ne predstavlja narušavanje privatnosti, nego da
predstavlja zaštitnu društvenu normu, jer se njime umanjuje direktan i javni konflikt sa drugima. Sals smatra
da ogovaranje ima pozitivne strane, jer pred-stavlja jedan od načina društvenog poređenja Sals 1977 . Po
Fes-tingerovoj teoriji društvenog poređenja, svako ima potrebu da se sa-movrednuje, a za to mu je potreban
neki fizički ili objektivni stan-dard Festinger 1954 . Takav standard poređenja nije uvek moguće iz-naći. Ali,
poređenje sa drugim ljudima je lako, i to sa onima koji su nama najsličniji. Zato se ogovaranje smatra
najbezbolnijim načinom poređenja sa drugima i najbezbolnijim načinom samopotvrđivanja svoje vrednosti
Sals 1977: 166-167 . Verovatno je to i razlog zašto ljudi jedan deo svog vremena provode ogovarajući druge.
Prema jednom istraživanju, 14 vremena na poslu provede se u ogovaranju Egins i Slejd 2006: 265 .
Ogovaranje samo po sebi ne može da ima prostu formulaičku de-finiciju ili jedinstveno objašnjenje. Svi
intuitivno znamo šta je ogovaranje, ali definisanje ogovaranja, njegovo identifikovanje kom-pleksan je
poduhvat za praktično istraživanje. Naučno ispitivanje ovog fenomena uključuje i svakodnevno razumevanje
ogovaranja, ali to svakako nije dovoljno za naučni opis ogovaranja.
2.2. U dosadašnjim istraživanjima o ogovaranju govori se na sledeći način. Bergman za ogovaranje kaže da
su to vesti o ličnim stvarima drugih.1 Jedan antropolog u ogovaranju vidi razmenjivanje informacija o ličnim
stvarima drugog, pri čemu jedan od učesnika uvek želi da primi više informacija nego što ih on sam pruža.2
D. Tanen ogovaranje vezuje za pričanje tajni Tanen 1997: 78-80 . Fajn kaže da je to govorenje o osobinama i
ponašanju drugih, koje može biti zasnovano na glasinama.3 Za S. Jerković ogovaranje je vid druš-tvene
interakcije u kojoj nije toliko značajan sadržaj razgovora ko-liko način vođenja razgovora, odnosno strategije
kojima govornik sa-opštava određenu informaciju tako što moralno karakteriše dru-goga.4 U jednom pak
istraživanju ogovaranje se izjednačava sa ženskim razgovorima. Uspostavljanjem etimologije reči ogovaranje
došlo se do zaključka da takva etimologija upućuje na ženu. Naime, pokazano je da engl. gossip u prevodu:
ogovaranje, ogovarati vodi poreklo od staroengleske reči koja je značila muški kum , zatim je ta reč zna-čila
kum bez oznake pola, a kasnije je ukazivala samo na ženski pol Rajsman 1977 .5
2.2.1. Foster u svojoj preglednoj studiji, na osnovu istraživanja drugih autora, nastoji da izdvoji psihološke,
sociološke, komuni-kativne i druge karakteristike relevantne samo za ogovaranje. Prema ovom istraživaču,
važna obeležja ogovaranja su sledeća: 1 osoba koja se ogovara fizički nije prisutna, 2 ogovaranje je
uglavnom loše go-vorenje o odsutnoj osobi, 3 a da bi došlo do ogovaranja, potrebno je da se zadovolje
određeni situacioni faktori i 4 ono ima određene društvene funkcije.
1 A gossip is news about the personal affairs of others Bergman 1993: 45 .
2 A working definition of gossip would include 1. talk of personalities and their involvement in events of the
community, and 2. talk that draws out other persons to talk in this way. For a gossiper usually endeavours
to receive more then he gives. He has long ears and part of his arts lies in arranging a constant flow of
information to himself Pejn 1967: 283 .
3 Gossip is a topical assertion about personal qualities or behavior, usually but not necessarly formulated on
the basis of hearsay, that is deemed trivial or nonessential within the immediate social context Fajn i
Rosnou 1978: 161 .
4 Gossiping is a form of sociable interaction, which depends on the strategic management of information
through the creation of others as moral characters in talk. Because it is a sociable process, the content of
the talk is not as important as the interaction which the talking supports Jerković 1977: 192 .
5 Up. srp. kum sa značenjem onaj koji utiče da do nečega dođe, koji sudeluje u nečemu zalažući se za nešto,
podsticati na nešto i sl. , odnosno kumovati nečemu sa značenjem uticati da dođe do nečega, sudelovati u
nečemu zalažući se za nešto, podstičući na nešto i sl. Rečnik SANU .
Pogledajmo sada šta Foster kaže u vezi sa svakim od ovih obe-ležja ogovaranja.
Treće lice nije prisutno. Uglavnom se svi istraživači slažu sa tim da je minimalan uslov za realizovanje
ogovaranja činjeni-ca da je osoba o kojoj se govori fizički odsutna. Osoba koja se ogovara može biti i fizički
prisutna, ali da ne učestvuje u razgovoru, a njeno izopštavanje postiže se okretanjem leđa, šaputanjem i sl.
Međutim, fizičko odsustvovanje osobe o kojoj se govori nije i dovoljan uslov da se svaki takav razgovor o
trećoj osobi nazove ogovaranjem. Jedna in-formacija o odsutnoj osobi može biti ogovaranje, ali i ne mora.
To, pre svega, zavisi od toga ko kazuje i prenosi tu informaciju, kome i pred kim. Na primer, kada socijalni
radnici komentarišu ponašanje nekog deteta, to nije ogovaranje. Ali, kada isto ponašanje komentarišu
komšije, to je već ogovaranje Fajn i Rosnou 1978: 162 . Tako, Bergman navodi da je, pored odsustvovanja
osobe u fokusu, potrebno još i to da oni koji ogovaraju poznaju tu osobu i da pričaju o njenoj privatnosti i o
onome što se njih ne tiče Bergman 1993 .
Neki istraživači navode slučajeve ogovaranja u kojima osoba koja se ogovara ne mora biti odsutna, ali to su
ipak situacije osobene prirode Foster 2004: 81 :
a deca često ogovaraju u prisustvu te osobe;
b na nekim radnim mestima, pod specifičnim uslovima može se simulirati situacija odsustvovanja osobe koja
se ogovara;
v u ogovaranjima koja predstavljaju specifične kulturne do-gađaje, npr. u Španiji u vreme karnevalskih dana,
dozvoljeno je jav-no klevetanje i vređanje drugih tzv. ritualizovana ogovaranja kada se ljudi kolektivno
rasterećuju nečega .
Evaluativni sadržaj razgovora. Dosadašnjaistraži-vanja ogovaranja pokazuju da dvoumljenja među
istraživačima ima oko toga da li se pod ogovaranjem podrazumeva samo loše govorenje o ne-kome ili može
da se podrazumeva i pozitivno, npr. kada se govori o nečijem uspehu, lepom izgledu i sl. Ali, u svakom
pozitivnom govorenju o nekome ima i male doze zavidnosti i zluradosti. Istraživanja su pokazala da
adolescenti, kada ogovaraju, iznose i pozitivne i negativ-ne vrednosne sudove o toj osobi, a deca mlađeg
uzrasta uglavnom samo negativne. To naučnici objašnjavaju kao posledicu nezrelosti mlađih da se prema
ogovaranju i govorenju o drugome odnose suptilno i lukavo Foster 2004: 82 .
Neki pak smatraju da je ogovaranje i ono govorenje o odsutnoj oso-bi koje nije ni pozitivno ni negativno.
Foster se sa tim ne slaže, jer smatra da konverzacija bez polarizovanja na pozitivnu i negativnu predstavlja u
suštini širenje vesti, npr. o tome ko se zaposlio, ko je dobio dete, ko je dobio nagradu i sl. Ako se tako shvati
ogovaranje, onda je ogovaranje vid konverzacije koji nije opasan po međuljudske odnose. Debora Tanen
upravo u tom smislu ističe kao važan element ogovaranja reprodukovanje i ponavljanje informacije o
odsutnoj osobi koja se tiče njenog svakodnevnog života Tanen 1990: 90 . I tim povodom ova autor-ka
razlikuje govor o drugome i govor protiv drugoga.
Foster svoje mišljenje o tome da u ogovaranju širenje informa-cija o odsutnoj osobi ne može biti neutralno i
ekspresivno neobele-ženo obrazlaže na sledeći način. Kao prvo, narodsko, laičko shvatanje ogovaranja jasno
pokazuje da se pod ogovaranjem razume loše govorenje. Kao drugo, činjenica je da svi razgovori o nečijim
ličnim stvarima nose sa sobom i neku implicitnu evaluaciju, koja može biti i zajed-ničko znanje sagovornika,
a može biti i stvar istorije, kulturnih nor-mi, konvencije i sl.6 Ovaj autor ističe i to da, ako evaluativne kompo-
nente ne bi bilo u ogovaranju kao govornom žanru, ne bi bilo ni nekih njegovih društvenih funkcija.
Ogovaranje samo na prvi pogled izgleda kao obična, prazna priča ili trivijalni razgovor; ono je funkcional-no
motivisana društvena i psihološka aktivnost.
Situacioni faktori ili faktori o ko l no sti. Ogo-varanje se od drugih sličnih vidova komunikacije ne razlikuje
samo po negativnom evaluativnom sadržaju. Razlikuje se i po okolnostima pod kojima se odvija.
Da bi do ogovaranja došlo, potrebno je da postoji familijarni odnos među sagovornicima i da je situacija
prijatna ili na neki drugi način prikladna, da onaj ko ogovara ima osećaj sigurnosti i uverenosti da neko treći
neće čuti razgovor i sl. Jerković 1977 . Prema ovoj au-torki, da bi mogli da ogovaraju, sagovornici moraju da
se poznaju, jer međusobno poznanstvo uklanja društvene distance među njima. Tamo gde nije uklonjena
distanca među sagovornicima, sagovornici moraju dobro da poznaju biografije jedni drugih i da dele
zajednička znanja. Ukoliko to nije tako, ogovaranje može biti rizično - da se sagovornik npr. ne slaže sa
govornikom ili da prekine ogovaranje i sl. Faktor adresata,
6 Nevertheless, for fruitful research purposes, limiting the definition of gossip to mere news dissemination is
unsatisfactory for two reasons. First, popular understanding of gossip clearly includes a negative evaluative
component that, in part, forms the basis for the social sanctions againts its practice. Second, most
exchanges of personal news carry with them some evaluative meaning implicit in the shared tacit
knowledge Foster 2004: 82 .
kao što je poznato, za komunikaciju je od velikog značaja, što primećuje i ova autorka. Ona primećuje i to da
sagovornici u ogovaranju mogu biti ili aktivni ili pasivni, što zavisi od toga da li su zainteresovani za
ogovaranje i kakav stav imaju prema onome o kome govornik govori, ali i od toga kako govornik ume da
saopšti ono što je čuo o nekome. Postoje i sagovornici koji ometaju ogovaranje, a to mogu činiti nesvesno ili
svesno, dajući komentare ili postavljajući neprikladna pitanja.
Gledano s narativne, pripovedačke strane, nisu ni sve teme podjednako pogodne da budu teme ogovaranja.
Neke teme mogu biti pričljivije , ali ne svim osobama ili ne u svim prilikama, jer bi to moglo nekoga povrediti
ili uzrujati. Koliko god da su nam drage pi-kantne priče o drugim ljudima, toliko su nam mrske priče koje
govore o nama i o nama bliskim osobama. Ne samo da takve priče izazivaju ne-lagodu u nama, već smo
skloni da ih pre slušanja otklonimo sa molim te, samo ne o tome i sl. Kramarić 1989: 14, 37 .
Društvene funkcije ogovaranja. Autori su različito gledali na društvene funkcije ogovaranja. Ali, sve one
mogu se svesti na četiri glavne funkcije Foster 2004: 83-89 :
a pružanje informacija;
b zabava, razonoda;
v uspostavljanje prijateljstva i osećaja intimnosti među sago-vornicima i
g socijalizacija ličnosti i kolektiva.
Pružanje informacija. Ogovaranje, kao mehanizam razmene in-formacija, obično se opisuje kao efikasno i u
isto vreme ekskluzivno sredstvo sakupljanja i širenja informacija o drugim ljudima. Sadržaj ogovaranja se u
psihologiji smatra kao informacija koja je vredna, pravo-vremena, korisna i nesvakidašnja. Da bi
novodobijena informacija pred-stavljala ogovaranje, potrebno je da pruža i izvesno uzbuđenje, da izaziva
zainteresovanost onih koji slušaju, odnosno primaju takvu informaciju. Takvo uzbuđenje pružaju obično
informacije o poznatim i bliskim lju-dima komšijama, saradnicima, opštepoznatim javnim ličnostima i sl. . D.
Tanen ističe veliku moć detalja u pričanju o drugome i kaže da upravo oni pružaju zadovoljstvo
sagovornicima Tanen 1997: 90 .
Međutim, informacije koje se dobijaju putem ogovaranja nisu podjednake vrednosti. Da bi njihova vrednost
bila velika, potrebno je da onaj koji iznosi takve informacije ima dobru reputaciju kod svojih sagovornika,
slušalaca, jer ih treba uveriti da poseduje posebna znanja o društvenim normama i standardima. Idealan
primer za to su
profesionalni kolumnisti koji pišu o privatnim životima poznatih i čije informacije čitaoci primaju sa velikom
dozom uverenosti da je to baš tako Bergman 1993: 67 .
Zabava, razonoda. Ogovaranjem ljudi zadovoljavaju svoju potrebu za razonodom i za zabavom. Zadovoljstvo
koje pruža ogovaranje istraži-vači upoređuju sa zadovoljstvom koje pruža čitanje dobre knjige, gle-danje
utakmice, igranje igara na sreću i sl. Foster 2004: 85 .
Uspostavljanje prijateljstva i osećaja intimnosti među sago-vornicima. Ogovaranje utemeljuje prijateljstvo
tako što se među onima koji učestvuju u ogovaranju uspostavljaju zajedničke norme društvenog ponašanja.
Na taj način se uspostavlja i razlika među onima koji su istog pogleda na svet i pripadaju jednoj grupi i onih
koji se u tom pogledu razlikuju, pa samim tim su izvan te grupe, odnosno pripadaju drugoj grupi. Povezanost
članova jedne takve grupe zasniva se i na međusobnom poverenju, bliskosti, intimnosti, na zajedničkim
tajnama. Pričanje tajni učvršćuje prijateljstvo. Čim tajne prestanu da postoje, tj. kada nema tajni, odnos
bliskosti se narušava Tanen 1997: 78-80 . Kada u trenutku ogovaranja učesnici dođu u kontakt sa onima koji
ne pripadaju njihovoj grupi, tzv. autsajderima, učesnici se trude da raz-ličitim jezičkim mehanizmima
povećaju stepen tajnovitosti svog raz-govora, pa tako oni koji ne učestvuju u ogovaranju često ne mogu ni
da razumeju o čemu je reč.
Socijalizacija ličnosti i kolektiva. Cilj ogovaranja može da bude i obeležavanje, žigosanje onih koji se oglušuju
o društvena i moralna načela jedne zajednice. Tako se na jedan neformalan način us-postavljaju red i
kontrola u zajednici. Članovi te zajednice na prime-rima tuđih prestupa, grešaka uče kako treba da se
ponašaju, šta je u jednom kolektivu dozvoljeno, društveno prihvaćeno, a šta ne. Gledano na taj način, može
se reći da se ogovaranjem profiliše jedna kultura i socijalizuju i ličnosti i sam kolektiv. Ili, kako bi to D. Tanen
objas-nila, mi obično merimo vlastito ponašanje na osnovu potencijala za ogovaranje - uvek se pitamo Šta će
reći ljudi? Tanen 1997: 87 .
3. Ogovaranje kao predmet lingvističkih istraživanja
Ogovaranje je, kako vidimo, uglavnom bilo istraživano u okviru sociologije i psihologije. I kada je bilo
predmet interesovanja dru-gih nauka, recimo analize konverzacije, bilo je pod vidnim uticajem tih prvih
socijalno-psiholoških analiza. Međutim, ta istraživanja mogu biti vrlo podsticajna za sadašnja lingvistička
istraživanja ogovaranja. Recimo, u nastojanju S. Jerković da uoči odlike ogovaranja koje ga čine posebnom
vrstom razgovora i da ga time razlikuje od ostalih sličnih vidova razgovora, npr. od žaljenja majke na sina,
žaljenja dece na roditelje i sl., kao i u nastojanju da uoči ko su učesnici u ogovaranju, na koji način daju svoj
doprinos komunikaciji, pod kojim situacionim uslovima se ogovaranje odvija itd., nalazimo komunikativno-
pragmatič-ke elemente na kojima su zasnovane mnoge savremene lingvističke te-orije, kao što je teorija
govornih žanrova i teorija govornih činova, ali i druge teorije, npr. u okviru sociolingvistike, analize diskursa i
dr. Jerković 1977 . Slične teorijske implikacije nalazimo i u onim radovima koji se bave analizom ogovaranja i
glasina, i to tako što se uočavaju sličnosti i razlike među njima kao bliskim vidovima usmenog prenošenja
informacija Fajn 1985; Dubin 1992; Krejdlin i Samohin 2003; Osetrova 2003; Počepcov 1990 . Tu se,
međutim, mogu iznaći i ele-menti iz teorije informacija i semiotike. Etimološki zasnovana ana-liza engleske
reči gossip, gossiping i dovođenje u semantičku vezu pojma ogovaranje i pojma žena Rajsman 1977 svoj
odraz imaju u savremenim kognitivnosemantičkim i konceptualnim istraživanjima jezika. A u istraživanju
novinskih kolumni koje sadrže ogovaranja nalazimo tra-gove kritičke analize diskursa Levin i Kimel 1977 .
Ovo nam pokazuje da su mnoga pitanja u vezi sa ogovaranjem već do-bila svoj teorijski oblik, naravno ne na
metajeziku lingvistike, ali ne ni na nekom lingvistici potpuno nepoznatom jeziku. Svoj teorijski oblik u
lingvističkom smislu, tačnije u smislu analize konverzacije, ogovaranje je dobilo tek sa istraživanjima S. Egins
i D. Slejd Egins i Slejd 2006, posebno u sedmom poglavlju . Ove autorke o ogovaranju go-vore kao o
govornom žanru svakodnevne komunikacije, koji ima i svoju specifičnu diskursnu strukturu.7 Doduše,
diskursna struktura ogo-varanja u tesnoj je vezi sa onim socijalno-psihološkim elementima ogovaranja na
koje su mnogi istraživači već ukazivali kao na njegove važne konstitutivne elemente. Tako, u obavezne
diskursne elemente ogovaranja spadaju: 1 fokusiranje na odsutnu osobu, 2 devijantno po-našanje odsutne
osobe u najopštijem smislu i 3 pejorativna evalu-acija takvog ponašanja. U neobavezne diskursne elemente
ogovaranja spadaju produbljivanje, proširivanje pejorativne evaluacije o osobi u fokusu i potkrepljivanje
takvog mišljenja o njoj i drugim događaji-ma, sagovornikove replike, pitanja, traženje detalja i razni
komentari Egins i Slejd 2006: 284-305 .
7 The fact that we can designate something as gossip in our everyday experience, and that we can recognize
certain sorts of conversation as gossip, suggests that it does have a distinctive and characteristic linguistic
structure and, that like narratives and other storytelling texts, it is a genre in its own right Egins i Slejd 2006:
274 .
Lingvistička analiza pokazuje da svaki od ovih diskursnih ele-menata ogovaranja ima specifične pragmatičke i
jezičke osobenosti. Pod tim osobenostima se podrazumevaju pre svega gramatička, sintak-sička, semantička
obeležja i njihova funkcija u organizovanju diskur-sa. Dakle, sva jezička sredstva su u funkciji organizovanja
specifič-nog diskursa, tako da se na osnovu diskursne i jezičke analize može opisati gramatika pričanja trača,
odnosno ogovaranja.
4. Ciljevi, metodologija i korpus našeg istraživanja ogovaranja
4.1. Podstaknuti zapažanjima ovih autorki, a i zapažanjima dru-gih istraživača sociologa, psihologa,
antropologa itd. , mi smo od-lučili da ogovaranju kao jezičkom fenomenu studioznije pristupimo. A ciljevi
našeg istraživanja jesu sledeći:
1 utvrditi pojmovno značenje ogovaranja u srpskom jeziku;
2 utvrditi njegove odlike sa komunikacijskog, semiotičkog, pra-gmatičkog, leksičko-gramatičkog i
socijalnopsihološkog as-pekta;
3 utvrditi obeležja ogovaranja kao govornog žanra svakodnevne komunikacije i utvrditi njegovu invarijantnu
strukturu kako za usmena ogovaranja tako i za pisana u žutoj štampi;
4 dati moguće klasifikacije u okviru ogovaranja žanrovske, te-matske, motivacione, po stepenu
emocionalnosti, po stepenu složenosti i dr. ;
5 s aspekta gramatike, semantike i pragmatike analizirati je-zička sredstva koja se realizuju u ogovaranju, tj.
predstaviti jezička sredstva i jezičke postupke pomoću kojih jedna opšta informacija prerasta u trač,
ogovaranje.
Sa ovako formulisanim ciljevima našeg istraživanja značaj ispitivanja ove teme vidimo pre svega u
definisanju ogovaranja kao posebnog govornog žanra svakodnevne komunikacije, jer je nesumnji-vo da
ogovaranje kao govorni žanr postoji, a nije dovoljno ispita-no ni u svetu ni kod nas. Ovo istraživanje zapravo
predstavlja prvi pokušaj da se ovaj govorni žanr osvetli sa jezičke tačke gledišta. Time smo, nadamo se,
doprineli opisu savremenog srpskog jezika, jer ovi rezultati mogu biti primenjivi u lingvistici, a mogu imati i
širi značaj. S obzirom na to da je ogovaranje karakteristično za sva-kodnevnu komunikaciju, ovim
istraživanjem proširili smo i znanje o razgovornom jeziku.
4.2. Što se tiče metodologije istraživanja, primenili smo in-terdisciplinarni pristup, jer se ogovaranje može
analizirati, i što je važnije - razumeti, tek onda ako se uzme u obzir i socijalni i psiho-loški i kulturni i jezički
kontekst. Zbog toga smo u definisanju ogo-varanja kao komunikativnog ponašanja uzeli u obzir dosadašnja
psiho-loška, sociološka, antropološka istraživanja i druga istraživanja iz domena društvenih i humanističkih
nauka, a za jezičku analizu ona istraživanja koja su relevantna za komunikaciju uopšte. To su, dakle, teorija
govornih žanrova, analiza konverzacije, kritička analiza diskursa, semantička istraživanja jezika, pragmatika
sa teorijom go-vornih činova, sociolingvistička istraživanja, kao i funkcionalna gramatika, pre svega sintaksa.
4.3. Korpus za ovo istraživanje čine raznovrsne situacije govo-renog jezika, koje smo sami snimili i zabeležili
od 2007. do 2010. go-dine8, kao i tračevi, ogovaranja, zabeleženi u to vreme u žutoj štampi, čime smo želeli
da ukažemo na razlike između usmenog ogovaranja i pisanog ogovaranja koje se javlja u tabloidnim
novinama. Za korpus smo uzeli i razgovore iz već postojećeg novosadskog korpusa razgovornog srpskog
jezika objavljenog 1989. godine Savić i Polovina 1989 .
Naš audio-korpus obuhvata oko pedeset sati razgovora, s tim što nije sav zvučni materijal transkribovan, već
su transkribovani samo oni razgovori koji su sadržali ogovaranje. Njih je bilo sto četrdeset i osam. Ovom
korpusu pridružili smo i razgovore koje smo zabeležili zapisivanjem u celini ili delovima onda kada audio-
snimanje nije bilo moguće, npr. u gradskom prevozu i na drugim javnim mestima. Is-tičemo da su ti
razgovori u knjizi uglavnom izmenjeni. Naime, radi očuvanja privatnosti pojedinih osoba, izmenili smo imena
onih koji se ogovaraju, imena učesnika u razgovoru, kao i neke ključne reči u vezi sa njima.
Korpus tabloidne štampe sastoji se od trideset i šest nedelj-nika i četrdeset i dva dnevna lista.
No, s obzirom na to da se u teoriji novinarstva, pored pojma tabloidna štampa, sreće i pojam tabloidizirana
štampa, osećamo potrebu da ih i mi ovde delimično razgraničimo, posebno zato što je to uticalo na izbor
novina koje su ušle u naš korpus.
8 Foster navodi da se ogovaranje dosada istraživalo na osnovu audio i video snimaka razgovora, na osnovu
zapažanja autora boravljenjem u određenim zajednicama, kolektivu, organizaciji i sl., zatim na osnovu
upitnika, a i prisluškivanjem Foster 2004: 89-92 .
4.3.1. Žuta štampa tabloidna štampa, tabloidi, bulevarska štampa opšti je naziv za novinarstvo štampano,
televizijsko i radijsko koje na prvo mesto stavlja senzaciju, skandal, neproverene informacije, trač i glasine,
pa tako za njima podjednako traga i na estradi, i u šou-biznisu, zabavi, i u politici, ali i u životima poje-dinaca.
Za ovo novinarstvo kaže se da je bez duše Đurić 2003 , jer žrtvuje tuđu privatnost zarad zabave mase i ne
štedi ni onoga o kome piše ni onoga za koga piše. Pod parolom da brine o društvu i poje-dincu, da štiti prava
običnog čoveka, da razbija tabue o zabranjenim temama i o poznatim i javnim ličnostima, ona se fokusira na
nevažne i zastrašujuće detalje, na neproverene informacije i nagađanja, izazi-vajući kod čitalaca jake
emocije, pre svega užasavanje i zgražanje Mi-livojević S. 2007 . Žuta štampa se, dakle, prepoznaje i po tome
o čemu govori i po tome na koji način govori. Tako, u prvi često i jedini plan izbija autorova subjektivnost,
autorovo viđenje stvari, koje ume da bude i humoristično i ironično, ali mnogo češće negativno, mrač-no i
pesimističko. Zato se i jezik žutih mas-medija odlikuje izrazito ekspresivno obojenim jezičkim sredstvima,
npr. uzvičnim rečenicama sa vulgarnom, lascivnom i opscenom leksikom. I naslovi u štampi se vizuelno
prilagođavaju toj svrsi. A fotografije, najčešće nameštene, lažne, montirane, čine osnovni dokazni, činjenični
materijal na os-novu kojeg nastaje ekskluzivna priča.
Prema izvornoj zamisli, trebalo bi da žuta štampa zabavlja široke narodne mase, da monotoniju
svakodnevice učini lakšom i podnošljivijom. I oni koji se bave teorijom novinarstva smatraju da žuta štampa
nije opasna po društvo ako joj konkuriše ozbiljna, kritičarska štampa. Međutim, zarad većih tiraža, veće
dobiti, ali i političke prevlasti, požutela je i tzv. ozbiljna štampa Valić-Nedeljković 2009; Milivojević S. 2007 .
Ozbiljna štampa postala je tabloidna - tabloidizirala se. Sve više posvećuje pažnju pri-vatnim životima javnih
ličnosti sadrži posebne rubrike posveće-ne tim temama , a ozbiljne teme iz politike, društva i ekonomije
tretira na tabloidni način - nekritički i u skladu sa političkim i ekonomskim ciljevima određene društvene
grupe. A političari i drugi moćnici se politički diskvalifikuju tako što im se zavi-ruje u privatnost i tako što se
javno vređaju i klevetaju. Na fenomen tabloidizacije štampe kao na ozbiljan društveni problem upozo-ravaju
mnogi kritičari novinarstva. Ukazuju na nedovoljno razvijenu svest o etici u novinarstvu i na to da sloboda
medija ne znači i oslobađanje od odgovornosti za ono što se piše Valić-Nedeljković 2009: 24 .
Podstaknuti time, i mi smo fenomen tabloidizacije imali u vidu kada smo određivali korpus za naše
istraživanje. S obzirom na to da je naša tema ogovaranje u užem smislu, a ne klevetanje, javne uvre-de i sl.,
odlučili smo da u naš korpus uđu samo one novine koje se bave životima poznatih iz šou biznisa, zabave i
estrade. Jedino u teksto-vima posvećenim njima nalazimo trač i ogovaranje u onom smislu kako ga mi ovde
posmatramo i za njih možemo reći da se pišu radi zaba-vljanja čitalaca, ali i radi profilisanja onih društvenih
vrednosti kojima se idealizuju kič i šund. Tekstovi u kojima su na meti politi-čari i ličnosti iz drugih sfera
javnog života politički su obojeni i na prvom mestu su im neki drugi, viši ciljevi, utilitarni i pra-gmatički, a ne
primitivni , kakvi su, recimo, zabavljanje, razbijanje monotonije i sl. U našem korpusu su dva-tri takva teksta,
a uzeli smo ih u razmatranje jer se tokom analize pokazalo da su za potrebe našeg rada, iz određenih
razloga, svrsishodni.
U naš korpus tako ulaze nasumično izabrana izdanja nekih ne-deljnika i dnevnih listova koji imaju posebne
rubrike sa temama iz džet-set sveta , a koji su izlazili od 2007. do 2010. godine. Od nedelj-nika, tu su Svet i
Skandal, kao istaknuti predstavnici žute štampe kod nas, zatim magazini Helo Hello! i Puls Puls, život bez
šminke . Od dnevnih listova, uzeli smo Alo! Alo!, rubrika ,,V.I.P , Blic Blic, rubrika Zabava , Večernje novosti
rubrika Spektakl , 24 sata 24 sata, rubrika Vesti i trač dana , Kurir Kurir, rubrika Stars , Pres Press, rubrika
Džet set svet i Pravdu rubrika Bulevar .
II. TEORIJSKI OKVIR
1. OPŠTE NAPOMENE
S obzirom na to da je ogovaranje kompleksan društveni i jezički fenomen, za njegovo istraživanje u našem
radu odlučili smo se, kako smo i najavili u uvodnom delu, za interdisciplinarni pristup. On podrazumeva
eklektički spoj metoda različitih lingvističkih i dru-gih, nelingvističkih pristupa. No, i u tom sklopu neki od
metoda i pristupa se ipak izdvajaju kao dominantni.
Teorijski pristupi koji dominiraju u našem istraživanju jesu oni pristupi koji se zasnivaju na dosadašnjim
najrelevantnijim te-orijama o govoru, odnosno o komunikaciji. To su Jakobsonova teorija komunikacije,
Ostinova i Serlova teorija govornih činova, Bahtinova teorija govornih žanrova, kao i savremene teorije
kritičke analize diskursa. Budući da naše istraživanje polazi od toga da je ogovaranje govorni žanr, jasno je da
je teorija govornih žanrova u tom smislu ovde najznačajnija. I ne samo zbog toga. Ona je, kako pokazuje
razvoj lingvističke i filozofske misli, veliki uticaj imala na jezička i književnoteorijska istraživanja. Bila je
podsticajna kako za sagle-davanje jezičke forme tako i za sagledavanje jezičkog značenja. Mnogi savremeni
pristupi jeziku temelje se na bahtinovskom viđenju jezika. Posebno značajan za lingvistiku jeste Bahtinov
postulat da apsolutno neutralan iskaz ne postoji, pa samim tim i sam govorni žanr nije ne-utralan, već
ocenjivački.
Zbog toga, problem ocene, evaluacije ekspresivnosti, emotiv-nosti, emocionalnosti, afektivnosti u jeziku
postao je predmet mno-gih istraživanja. Vremenom se o oceni, evaluaciji govorilo i kao o važnoj jezičkoj
kategoriji, naročito osamdesetih i devedesetih godina 20. veka npr. Arutjunova, Apresjan, Vježbicka, Volf,
Ljapon, Telija i dr. . Danas postoje mnoga značajna zapažanja u vezi s ocenom i evalu-acijom u jeziku i
solidna teorijska zasnovanost najvažnijih pitanja u vezi sa tim.
U dosadašnjim istraživanjima korišćeni su različiti meto-dološki postupci i pristupi. Ocena se izučavala na
svim jezičkim nivoima: fonetsko-fonološkom, intonacionom, morfološkom, tvor-benom, semantičkom,
sintaksičkom, tekstualnom, kao i različitim pristupima jezičkim pojavama: tradicionalno-strukturnim, opšte-
lingvističkim, sociolingvističkim, psiholingvističkim, funkcio-nalnostilskim, pragmatičkim, komunikativnim i
dr.
Sva istraživanja u oblasti iskazivanja ocene u jeziku dala su značajan doprinos izučavanju fenomena
evaluacije u jeziku i na teo-rijskom planu i na planu primenjenog pristupa evaluativnim jedini-cama u
pojedinim jezicima, tako da se ti rezultati sa velikom izves-nošću mogu primenjivati i u daljim istraživanjima.
Međutim, malo je bilo nastojanja da se predloži jedinstven i konzistentan teorijsko-metodološki pristup,
pored ostalog i zato što dosadašnja istraži-vanja nisu bila predmetno određena samo fenomenom evaluacije
nego i drugim jezičkim fenomenima9.
Pristup svrsishodan za naše istraživanje evaluacije i ocene u govornom činu ogovaranja jeste pristup
Džejmsa Martina, koji se zasni-va na već spomenutom Bahtinovom postulatu da apsolutno neutralan iskaz
ne postoji, a samim tim i sam govorni žanr nije neutralan, već ocenjivački. To je pristup koji objašnjava na
koji način govor postaje odraz govornikovog, subjektivnog stava, jer govornik, eksplicitno ili implicitno,
svesno ili nesvesno, svemu daje svoje lično viđenje.
Iz tog razloga najpre ćemo izložiti osnovne postavke Bahtino-ve teorije govornih žanrova i problema
govornih žanrova uopšte, a potom i Martinovo shvatanje evaluacije u jeziku, u onoj meri u kojoj su oba ova
teorijska okvira uticala na sagledavanje fenomena ogovaranja i na oblikovanje strategije našeg istraživanja.
O drugim teorijskim pristupima važnim za naše istraživanje biće reči na drugim mesti-ma u ovom radu.
2. OSNOVNE POSTAVKE TEORIJE GOVORNIH ŽANROVA
Bahtinova teorija govora. Pojam govornih žanrova u nauku o jeziku uveo je šezdesetih godina 20. veka
Mihail Bahtin, ruski filo-zof i filolog. Njegova knjiga Marksizam i filozofija jezika predsta-vlja prvu rusku
prolegomenu za modernu semiotiku, odnosno dijalek-tičku teoriju jezika Matijašević R. 1980: XV . Iako u
naslovu nosi
9 U srbistici značajan doprinos u istraživanju ekspresivnosti emocional-nosti na planu leksike dala je S. Ristić
v. Ristić 2004 .
reč marksizam, ova knjiga se ne beleži u bibliografiji marksističke literature, jer se zasnivala na temeljima
Fojerbahove knjige Princi-pi filozofije budućnosti i pretila da ospori dotadašnje Marovo tvrđenje da je Jezik
fenomen društveno-ekonomske nadgradnje sa jasno ispoljenim klasnim karakterom Ivić 2001a: 142 .
Prema Bahtinovom shvatanju jezika, izloženom u celokupnom nje-govom radu, istinska dijalektika jezika
jeste dijaloška interakcija između JA i TI u procesu govora.10 Za razliku od strukturalne ling-vistike, koja je
zastupala formalizam i na jezik gledala kao na sistem apstrahovan od upotrebe, koji predstavlja individualni
govorni akt, Bahtin zastupa ideju da je jezik odraz opšte ljudske delatnosti i da je-zik nije individualni akt, već
govorna interakcija određena društve-nom praksom. Dakle, za M. Bahtina jezik je društveni događaj
govorne interakcije koji se realizuje iskazivanjem i iskazima u dijalogu. Is-ticanjem dijaloga u prvi plan, Bahtin
se suprotstavlja dotadašnjem shvatanju da je jezik izolovani monološki iskaz, jer monološki iskaz je samo
iskaz izvađen iz dijaloga u kome on nastaje i u kome jedino može da živi. Usredsređivanjem na monološki
iskaz, kako smatra Bahtin, strukturalisti su lingvistički maksimum dosegli u složenoj reče-nici. Zato on pojmu
složene rečenice suprotstavlja pojam iskaza. On smatra da se iskaz kao govorni proizvod ne može opisati i
odrediti pomoću termina i metoda lingvistike, pa ni semiotike. Zato svojim promišljanjima o jeziku izloženim
u okviru teorije govornih žanro-va želi da uspostavi nov pristup izučavanju jezika.
Iskaz - jedinica govornog opštenja. Ključni pojam Bahtinove teorije govora, tj. teorije govornih žanrova, jeste
pojam iskaza. Pre-ma njegovom razumevanju govora, iskaz kao jedinica govornog opštenja nastaje u samom
govornom procesu. On dobija svoje pravo značenje samo u interakciji govornika i sagovornika, jer primajući i
razume-vajući jezičko značenje govora, onaj koji sluša istovremeno zauzima prema njemu aktivan uzvratni
stav: slaže se ili se ne slaže s njim potpuno ili delimično , dopunjuje ga, prilagođava, sprema se da ga izvrši i
sl.; ... onaj koji sluša postaje onaj koji govori Bahtin 1980: 241 . S druge strane, i sam govornik organizuje
svoj jezički izraz prema svom sagovorniku i očekuje od njega odgovor, saglasnost, saosećanje, protivljenje i
sl., pa je svaki iskaz, kako to Bahtin meta-forički kaže, karika u veoma složeno organizovanom lancu drugih
iskaza Isto: 242 . Prema njemu, svaki iskaz je određen svojom komuni10 Na ovakvo Bahtinovo gledanje
najezik najviše je uticao jedan od Fojerbahovih principa dijalektičke filozofije koji glasi: Istinska dijalektika
nije monolog usamljenog mislioca, ona je dijalog između ,ja i ti Matijašević R 1980: XVIII .
kativnom funkcijom, što je ključno za razumevanje govora, odnosno za osnovne principe postojanja govora i
komunikacije. Svojim prethod-nicima Humboltu, Fosleru i De Sosiru Bahtin ne odriče nastojanja da ukažu na
komunikativnu funkciju jezika, ali smatra da je ona ipak potcenjena i zanemarena, jer je zanemarena aktivna
uloga drugoga u procesu govorne komunikacije. Sagovornik, navodi Bahtin, ne samo da prima poruku
pošiljaoca već u odnosu na nju zauzima i određeni stav Matijašević R. 1980: XXV .
U datim okvirima treba razlikovati rečenicu od iskaza. Reče-nica se, za razliku od iskaza, ne javlja u
komunikaciji, tj. prilikom smenjivanja govornih subjekata u dijalogu, i zato nema neposredan kon-takt sa
stvarnošću. Ta razlikovna obeležja rečenice od iskaza ujed-no čine i konstitutivne osobenosti iskaza. Tako
Bahtin kao osnovnu osobenost iskaza ističe njegovu orijentisanost na odgovor drugog, što znači da ga
uokviruje smenjivanje govornih subjekata. Do smenji-vanja govornih subjekata dolazi tek onda kada
sagovornik prepozna da je onaj koji je govorio u datom trenutku rekao sve što je imao, pa je specifična
završenost iskaza njegova druga važna osobenost. Zavr-šenost replike određuje se mogućnošću da se
odgovori na nju, zatim da je predmetno i smisaono iscrpljena i da postoji govorna zamisao ili govorna volja
onoga koji govori, a koja određuje ceo iskaz. Govorna volja onoga koji govori ostvaruje se pre svega u izboru
određenog govor-nog žanra. Na osnovu govornikove volje sagovornik od početka govora oseća celinu iskaza
i može prepoznati šta govornik želi da kaže, tj. kakva mu je namera. Govorna volja onoga koji govori, sa
svom njegovom individualnošću i subjektivnošću, primenjuje se i prilagođava iza-branom žanru, formira se i
razvija u određenom žanrovskom obliku. Tako je i tipski kompoziciono-žanrovski oblik završetka pokazatelj
postojanja iskaza.
Pored navedenih konstitutivnih obeležja, iskaz se odlikuje i specifičnim stilom, koji se prepoznaje u
usklađenom izboru jezičkih sredstava sa kontekstom u kome se pojavljuje i sa emocionalnim stavom
govornika prema predmetno-smisaonom sadržaju svog iskaza.
Dakle, za postojanje iskaza važna su tri elementa - tematski sadržaj, stil i kompozicija.
Treba napomenuti još i to da je za Bahtina iskaz i kratka repli-ka svakodnevnog dijaloga od jedne reči, npr.
Hvala! kao forma zah-valjivanja, ali i veći govorni segmenti, kao što su svakodnevne priče ili, recimo, roman
u književnosti.
Pojam govornog žanra. S obzirom na to da svaki iskaz ima od-ređenu komunikativnu funkciju u jeziku i da
svaka sfera upotrebe je-zika stvara relativno stabilne tipove iskaza, Bahtin uvodi u svoju teoriju govora
pojam govornog žanra. Tim terminom on pokriva svaki oblik verbalne delatnosti za koji se može proceniti da
ima prepo-znatljivu osobenu strukturu upotrebe. Taj oblik verbalne delatnosti može se sastojati iz jednog
iskaza ili više njih, pa tako iskaz u odnosu na govorni žanr predstavlja njegovu osnovnu jedinicu analize.
Prema Bahtinovom viđenju, govor nije amorfni jezički izraz, već jasno uređen govorni tok, tako da čak i u
najslobodnijem i najne-usiljenijem razgovoru mi odlivamo naš govor u određene žanrovske oblike, ponekad
stereotipne i šablonske, ponekad elastičnije, plas-tičnije i stvaralačkije Bahtin 1980: 250 . Govor se, dakle,
ostvaruje putem govornih žanrova. Mi, kako kaže ovaj autor, govorimo razno-vrsnim žanrovima i ne sluteći
da oni postoje. Usvajajući maternji jezik, mi usvajamo ustaljene tipove iskaza i ovladavamo upotrebom
govornih žanrova u skladu sa komunikativnim situacijama. Bahtin ko-munikativne situacije naziva oblastima
ljudske delatnosti, što nam kazuje da osnovna postavka od koje Bahtin polazi u razrađivanju teorije govornih
žanrova jeste upravo marksističko viđenje jezika, a to je da je jezik odraz ljudske delatnosti.
Problem tipologije govornih žanrova. S obzirom na raznoliku upotrebu jezika u komunikaciji, Bahtin smatra
da je nemoguće odrediti broj govornih žanrova. Prema onome kako on govori o raznovrsnosti žanrova u
govoru, možemo naslutiti da je svaki pokušaj izdvajanja posebnih govornih žanrova i uspostavljanje
tipologije značajan za nauku, ali, kako i Bahtin na svom primeru pokazuje, ponekad je teško utvrditi jasan
kriterijum podele, a naročito pri izdvajanju usmenih govornih žanrova Bahtin 1980: 252 . Zato su od svih
govornih žanrova najviše izučavani književni žanrovi. Počevši od antike pa do da-našnjih dana, izučavani su
sa književnoumetničkog stanovišta, a ne sa opštelingvističkog, koje podrazumeva izučavanje tipova iskaza
koji imaju zajedničku verbalnu jezičku prirodu usmerenost na slušaoca, specifičnu verbalnu završenost i dr. .
Bahtin sve govorne žanrove deli na primarne jednostavne i sekundarne složene , i to u zavisnosti od toga
kakav odnos imaju prema stvarnosti i prema realnim tuđim iskazima. Tako, primarni jednostavni žanrovi
imaju neposredan odnos prema stvarnosti i u te govorne žanrove spadaju najpre replike iz svakodnevnog
dijaloga i pisma kao specifičan vid tog neposrednog odnosa. Sekundarni složeni govorni žanrovi romani,
drame, razna naučna istraživanja, ve-liki publicistički žanrovi i sl. pri nastajanju upijaju u sebe i pre-rađuju
razne primarne jednostavne žanrove, formirane u uslovima neposrednog govornog opštenja, pa zbog toga
izgrađuju posredan odnos prema stvarnosti. Sekundarni složeni govorni žanrovi nastaju u uslovima
složenijeg i relativno visoko razvijenog i organizovanog kulturnog opštenja, prvenstveno pismenog. Primarni
jednostavni žanrovi koji ulaze u sastav složenih transformišu se u njih i stiču poseban karakter: gube
neposredan odnos prema stvarnosti i prema re-alnim tuđim iskazima. Na primer, replike svakodnevnog
dijaloga ili pisma u romanu zadržavaju značenje, ali gube neposredan odnos prema realnosti, oni ostvaruju
taj odnos posredno preko romana u celini, kao događaji književnoumetničkog života.
U zavisnosti od toga u kojoj sferi ljudske delatnosti se ja-vljaju, govorni žanrovi se mogu klasifikovati i prema
funkcional-nom stilu kome pripadaju. Tako Bahtin razlikuje žanrove umetničke književnosti, razgovorno-
dijaloške, zatim naučne, tehničke, publi-cističke, poslovne, svakodnevne itd. Bahtin takođe napominje da u
okviru svakog stila postoje razni žanrovi. Oni pružaju različite mogućnosti za izražavanje individualnosti u
jeziku. Najprijemči-viji za to jesu književnoumetnički žanrovi, a najmanje prijemčivi su žanrovi poslovne
prepiske, jer zahtevaju standardni oblik. S ob-zirom na funkcionalni stil u kojem se javljaju, govorni žanrovi
su mnogobrojni i raznovrsni.
Tipologija govornih žanrova može se zasnivati i na kriteriju-mima važnim za komunikaciju uopšte, kao što su
društveni položaj onih koji učestvuju u komunikaciji i njihov međusobni, lični odnos. Tako Bahtin izdvaja
visoke, zvanične oblike govornih žanrova, koji su puni uvažavanja, i familijarne oblike žanrova, koji se među
sobom mogu razlikovati prema stepenu ispoljavanja familijarnosti i intim-nosti. S druge strane, zvanični
oblici su u pogledu strukture stabil-niji, a familijarni žanrovi slobodniji i stvaralačkiji. U slobodne i stvdralačke
usmene žanrove Bahtin svrstava salonske razgovore o različitim temama, razgovore za stolom, intimno-
prijateljske razgo-vore, intimno-porodične razgovore itd.
Bahtin ističe i važnost ekspresivnosti u govoru, jer apsolutno neutralan iskaz ne postoji, a samim tim i sam
govorni žanr nije neutra-lan, već ocenjivački. U ocenjivačke govorne žanrove spadaju oni žanro-vi koji
izražavaju pohvalu, odobravanje, ushićenje, pokudu, grdnju i sl.
Kako pokazuju ove podele govornih žanrova, tipologija govornih žanrova nije konačna, a kriterijumi za
klasifikaciju mogu biti raz-novrsni modus, struktura, funkcionalnostilska pripadnost, formal-nost situacije itd.
, a vrlo često se i ukrštaju.
Prepoznavanje, opisivanje i klasifikovanje govornih žanrova za Bahtina ima daleko širi opštelingvistički
značaj. Za njega je to osnovni zahtev koji se postavlja pred nauku o jeziku. Istraživanjem govornih žanrova
može se strogo odrediti i ograničiti po značenju sam termin govor, jer je govor neodređena reč - može
označavati i jezik i proces govora, govorenje i zaseban iskaz i niz iskaza, tj. određeni govorni žanr. Određenje
ovog termina doprineće pravilnom shvatanju i razumevanju same prirode jezika. Za Bahtina prvi korak u
tome jeste izučavanje iskaza kao realne jedinice govornog opštenja.
On takođe smatra da je za izučavanje iskaza i govorne komunika-cije neophodna posebna nauka sa
naročitom metodologijom, jer, prema njemu, sferom govorne komunikacije vlada naročita zakonitost. Ta
nova disciplina u Bahtinovim radovima označena je kao metalingvistika. Sadržina pojma metalingvistika
poklapa se sa sadržinom njegovog pojma marksistička filozofija jezika. Prema Bahtinu, postojanje nove
discipline podrazumeva i novi metodološki redosled izučavanja je-zika: izučavati najpre forme i tipove
govorne interakcije u vezi s nje-nim konkretnim uslovima, potom forme pojedinih iskaza, pojedinih govornih
činova, žanrove govornih činova u svakodnevnom životu, i na kraju, revidirati uobičajene lingvističke
pojmove. Ovakav redo-sled izučavanja jezika poklapa se, kako kaže Bahtin, sa redosledom re-alnog
postajanja jezika: postaje socijalna komunikacija na osnovi , u njoj postaje govorna komunikacija i
interakcija, u ovoj poslednjoj postaju forme govornih akata, i to se postajanje, najzad, odražava u promeni
forme jezika Bahtin 1980a: 107 .
Funkcionalnostilski okvir izučavanja govornih žanrova. Ono što Bahtin izdvaja kao primarno i veoma
značajno kada je u pitanju klasifikovanje govornih žanrova jeste neraskidiva veza između žanra i
funkcionalnog stila, jer jezički ili funkcionalni stilovi nisu ništa drugo nego žanrovski stilovi određenih sfera
ljudske delat-nosti i opštenja Bahtin 1980: 237 . To je tako, jer stil ulazi kao element u žanrovsko jedinstvo
iskaza; drugim rečima, stil oblikuje govorni žanr, utiče na izbor leksičkih i gramatičkih sredstava, pa je i
izučavanje funkcionalnih stilova i uspostavljanje klasifikacije funkcionalnih stilova u bliskoj vezi sa
izdvajanjem i klasifiko-vanjem govornih žanrova.
Na ovakvim Bahtinovim temeljima, i na istraživačkim te-meljima praških lingvista, razvila se 60-ih i 70-ih
godina 20. veka funkcionalna stilistika, koja je za predmet izučavanja imala upravo žanr.
Međutim, pojam govornog žanra se u funkcionalnoj stilistici izjednačava sa pojmom teksta i pojmom
diskursa. Ovi termini se u na-uci o jeziku i inače široko shvataju i upotrebljavaju sa različitim značenjima.
Većina lingvista smatra da su tekst i diskurs konkretni i in-dividualni, a da je žanr njihova apstraktna shema,
shema izdvojena iz konkretne upotrebe, nadindividualan. Tačnije, za lingviste pra-gmatičkog i kognitivnog
usmerenja npr. za Sedova i Svejlza , žanr je verbalni odraz tipične socijalno-komunikativne interakcije Gabi-
dulina 2007: 370 . Drugi autori napominju da je razlika između teksta i diskursa u tome što je tekst
nadrečenična jezička jedinica u pisanoj ili usmenoj formi, posmatrana samo kao poruka kodirana u svom
audi-tivnom ili vizuelnom mediju, a diskurs je jezik u upotrebi Katnić-Bakaršić 2001: 267 . Tekst se ne vezuje
samo za pisanu formu jezika, a diskurs za usmenu, kao što se obično smatra. I tekst i diskurs mogu se javiti i
u pisanoj i u usmenoj formi. Pod diskursom se podrazumeva interaktivnost, dijalog, postojanje određene
društvene svrhe i pra-gmatične usmerenosti.
Diskurs se u kritičkoj analizi diskursa shvata kao način pred-stavljanja sveta, kao svojevrstan doživljaj sveta, a
tekst se vidi kao deo društvenog događaja, kao aktivnost.11 Pod tekstom drugi autori podrazumevaju
unutrašnju strukturu komunikacije, kompoziciju i us-trojstvo upotrebljenih jezičkih jedinica Sedov 2004: 69 .
Ipak, i po-red mogućih razgraničenja ovih termina, svaki istraživač , kako sma-tra V. Polovina, na osnovu
svojih zasebnih kognitivnih sposobnosti i saznanja, a to je slučaj u svim naukama, može da proširi,
modifikuje i pruži definicije teksta i diskursa i njihovih međuodnosa Polo-vina 1996: 62-63 .
11 Discourses are ways of representing aspects of the world - the processes, relations and structures of the
material world, the mental world of thoughts, feelings, beliefs and so forth, and the social world ... Different
discourses are different perspectives on the world, and they are associated with the different relations
people have to the world, which in turn depends on their positions in the world, their social and personal
identities, and the social relationships in which they stand to other people Ferklaf 2004: 124 . Texts are seen
... as parts of social events. One way in which people can act and interact in the course of social events is to
speak or to write Isto: 21 .
Zbog te fleksibilnosti u poimanju i definisanju, žanr, tekst i diskurs bili su predmet istraživanja lingvista
različitih usme-renja, naročito pragmatičkih, etnolingvističkih, lingvokulturološ-kih, antropolingvističkih i
kognitivnih. U poslednje vreme sve je više istraživanja koja imaju za cilj iznalaženje kulturoloških i ko-
munikativnih specifičnosti jezika na osnovu kojih se može razumeti jezička priroda uopšte.
Istina, i Bahtin je svojevremeno primetio da je znanje govornih žanrova važna komponenta jezičke
kompetencije, jer vladati jezikom znači vladati govornim žanrovima. Za valjanu i uspešnu komunika-ciju nije
dovoljno znati samo gramatička pravila i leksički sistem jezika već znati izvanredno koristiti njegove tipske
iskaze, žanrovske oblike u skladu sa sferama ljudske delatnosti Bahtin 1980: 252 . Tako se istraživanje žanra
u novije vreme vezuje za istraživanja jezika sa specijalnom svrhom English for Specific Purposes - ESP
Malmkjer 2004, s.v. genre analysis .
Svejlzova analiza žanra. Među prvima u istraživanju jezika sa specijalnom svrhom bio je Džon Svejlz, koji je
ispitivao akademsko pisanje, pre svega pisanje naučnih članaka. Kod nas Svejlzovu teoriju žanra i model
analize primenjivao je I. Lakić. Tumačeći Svejlza, on kaže sledeće Lakić 1999: 40-41 :
1 Žanr je klasa komunikativnih događaja, u kojima jezik ima zna-čajnu ulogu u izvođenju. Aktivnosti, događaji
u kojima jezik ne igra važnu ulogu, npr. plivanje, vožnja ili utakmica, nisu komunikativni događaji.
2 Skup komunikativnih događaja može se smatrati žanrom uko-liko imaju istu komunikativnu nameru ili niz
zajedničkih komunika-tivnih namera. Žanr je komunikativno sredstvo za ostvarivanje namera i pripadnost
žanru se zasniva upravo na tome.
3 Primeri žanra variraju prema prototipu. Ono što određuje pripadnost žanru nije lista zajedničkih
karakteristika koje ga defi-nišu, već unutrašnji odnosi.
4 Osnovna načela nekog žanra obrazuju šematsku strukturu dis-kursa namećući ograničenja u smislu stila,
sadržaja forme i sl. Na taj način, predstavnici jednog žanra pokazuju sličnosti u pogledu stila, strukture i
sadržaja, kao i publike kojoj su namenjeni.
5 Unutar jedne diskursne zajednice jedni članovi bolje poznaju konvencije, drugi manje. Eksperti daju
žanrovska imena klasama komu-nikativnih događaja, a oni se potom postepeno prihvataju.
Svejlz, poput Bahtina, smatra da komuniciramo kroz žanrove. Ali svakodnevna komunikacija, ćaskanje nije
žanr, već predžanrovski oblik života Svejlz 1990: 59 , jer se javlja van institucionalnog ok-ruženja. Tako Svejlz
razlikuje kategoriju višu od žanra i naziva je pregenre predžanr . Ferklaf se slaže sa tim da se žanrovi mogu
de-finisati po različitim nivoima apstraktnosti, pa Svejlzovom pojmu predžanra pridružuje još dva pojma
kojima želi da pokaže nivoe ap-straktnosti u shvatanju žanra. On tako koristi termin disembedded genre,
kojim želi da označi žanr koji je manje apstraktan od predžan-ra, ali koji se i dalje ne može vezati za
određenu situaciju. Termi-nom situated genre označava žanr koji je najmanje apstraktan, jer se vezuje za
određeni tip situacije. Tako bi, prema Ferklafu, predžanr bio narativ, žanr manje apstraktan od narativa bio
bi intervju tzv. disembedded genre , a najmanje apstraktan, odnosno situacioni žanr tzv. situated genre
etnografski intervju Ferklaf 2004: 69 .
Žanrovi, kako ističe Svejlz, variraju jer zavise od nekoliko či-nilaca Svejlz 1990: 62; Lakić 1999: 42 :
1 od kompleksnosti retoričke namere npr. od recepta do pred-sedničkog govora ;
2 od stepena pripreme npr. veći stepen pripreme zahteva pi-sanje pesme od pisanja recepta ;
3 od medijuma pisani, usmeni ;
4 od publike, čitalaca kojima je taj žanr namenjen.
Svejlzovo istraživanje akademskog pisanja može se primeniti i u drugim sferama, npr. u sferi poslovne
komunikacije. Ovakva ana-liza žanra je podesna i za svakodnevnu komunikaciju upravo zbog toga što Svejlz
ističe značaj diskursne zajednice.
Diskursna zajednica nije isto što i govorna zajednica. Za raz-liku od govorne zajednice, diskursna zajednica
može obuhvatati i go-vornike koji nemaju isti maternji jezik. Njih, umesto maternjeg jezika, povezuju
zajednički funkcionalni ciljevi. Tako diskursna zajednica ima niz zajedničkih ciljeva, ima mehanizme
komunikacije sastanci, pisma , mehanizme rada, ima jedan ili više žanrova koji artikulišu aktivnost te
zajednice stručni časopisi, bilteni , ima specifičnu leksiku, okuplja članstvo koje dobro poznaje predmet
interesovanja i diskurs te zajednice, a odnos među njima je odnos eksperata i novih članova Lakić 1999: 38-
40 .
Stoga, dalja istraživanja i analiza žanra ne treba da se bave samo klasifikacijom žanrova već istraživanjem
regularnosti komunikativnih svrha, tj. da li zadovoljavaju komunikativne svrhe i da li im je, shodno tome,
jezička forma odgovarajuća. Neka istraživanja po-kazuju da se žanrovi menjaju kada se promene i potrebe
zajednice u kojoj se javljaju. Takva je, recimo, situacija u medijima. Mnogi novinarski žanrovi su se i suštinski
i formalno izmenili, jer su se i potrebe društva izmenile. Po mnogima, treći milenijum je doba vladavine me-
dijskih hibrida. Kao takvi, pominju se tzv. infotejmenti information i entertainment i infomeršal information i
commercial - hibridi za-bave i reklame, začinjeni informativnim sadržajem Valić-Nedeljko-vić 2009: 21;
Todorović 2006 . Spomenućemo i tzv. rijaliti progra-me, tok-šou emisije, tabloidizirane novinske tekstove i
televizijske emisije i sl., koji predstavljaju nove žanrovske forme u medijima.12 Tu je i komunikacija putem
interneta - diskusije, razgovori na raznim forumima i u tzv. ćaskaonicama, elektronska pisma imejlovi , sajto-
vi načini predstavljanja pojedinaca i udruženja, firmi preko njih, kao i davanje, pružanje informacija,
obaveštenja putem njih itd., o kojima takođe možemo govoriti kao o relativno novim žanrovima.
Integrativna koncepcija žanra. Lingvistička literatura po-kazuje da se žanr izučavao sa različitih aspekata - od
formalnog ka funkcionalnom, od funkcionalnog ka komunikativnom, od komunika-tivnog ka kognitivnom
idući tako od onoga što je najočiglednije do onoga što je najmanje uočljivo, skriveno, a što predstavlja
svojevrsnu jezičku ekspanziju. Svaki put se stari problem sagledavao s novih pozicija. Iz tog razloga se ne
može reći da je jedan pristup uspešniji od drugoga i obrnuto. Svi oni zajedno doprineli su celovitom sagle-
davanju pojma žanra. To pokazuje da je u istraživanju problema žanra neophodan kompleksan, integrativni
pristup Tirigina 2005: 122 . S obzirom na to da je u većini dosadašnjih pristupa problemu žanra polazište bio
čovek, kao društveno, komunikativno, intelektualno i saznajno biće, jasno je da je zajednički imenitelj svim
tim pristupima antropocentrizam.
Predstavljanje žanra u kontekstu čoveka, njegovog mišljenja i duhovno-praktične delatnosti nalikuje, kako
kaže Tirigina, Kara-ulovljevoj koncepciji jezičke ličnosti Tirigina 2005: 123 . Prema Karaulovu, jezička ličnost
predstavlja semantičku strukturu sa tri nivoa značenja: verbalno-semantički ili strukturno-sistemni leksi-
kon , lingvokognitivni ili tezaurusni tezaurus i motivacioni ili pragmatički pragmatikon . Leksikon u sebe
uključuje fond leksičkih
12 U tom kontekstu S. Milivojević govori o tabloidizaciji tzv. ozbiljne dnevne štampe kao o velikim
negativnim promenama u novinarstvu Milivojević S. 2007 .
i gramatičkih sredstava čineći tako semantičko-asocijativnu mrežu, koja se ne može odjednom upotrebiti, pa
je stoga hipotetička, ali se može konkretizovati u određenoj situaciji. Tezaurusni nivo jezičke ličnosti
predstavlja čovekovo znanje o svetu. Pragmatikon obuhvata motive, ciljeve, interese, stremljenja, nameru i
potrebe čoveka i u vezi je sa konkretnim govornim činom i oni predstavljaju komunika-tivnu mrežu.
Tirigina ustrojstvo jezičke ličnosti prepoznaje i u ustrojstvu žanra. Po njenom shvatanju, implicitni, neizraženi
nivo žanra svr-ha, cilj, motiv, značenje korelira sa komunikativnom mrežom jezičke ličnosti, a eksplicitni,
izraženi nivo žanra tekstualno ustrojstvo , korelira sa asocijativno-semantičkom mrežom, s tim što se u
određe-nom trenutku može realizovati ono ustrojstvo, ona forma koja odgo-vara datoj situaciji. A u saznanju
jezičke ličnosti žanrovi postoje u vidu koncepata, gotovih obrazaca, prototipova Tirigina 2005: 124 .
Integrativni pristup izučavanju žanra mogao bi da predstavlja najobuhvatniji pristup u istraživanju, ali koji će
pristup biti i naj-celishodniji zavisi od toga kakva je priroda jezičkog fenomena koji se istražuje i koji su
naučni ciljevi istraživanja.
Govorni žanr i govorni čin. Govornom žanru vrlo blizak pojam je i govorni čin. Odnosom ovih dvaju pojmova
bavili su se mnogi ling-visti budući da su i teorija o govornih žanrovma i teorija o govornih činova dosta
razvijane u većini naučnih sredina, a posebno u ruskoj.
Sličnosti i razlike između teorije govornih žanrova i teorije govornih činova, prema onome što nalazimo u
literaturi Dementjev 2002; 2007 , jesu sledeće.
I teorija govornih žanrova i teorija govornih činova bave se analizom govora. Jedinicom govora smatraju
iskaz, ali je njihovo viđenje iskaza različito.
Teorija govornih činova iskaz posmatra na nivou rečenice. Kao poseban tip tih iskaza izdvaja performativne
iskaze - iskaze koji-ma se čini, dejstvuje , odnosno čijim se izricanjem odvija govorni čin preko svoje tri
komponente: lokucione kazivanje, izricanje iskaza prema gramatičkim pravilima jezika , ilokucione namera
koja se is-kazuje izricanjem iskaza i perlokucione dejstvo, efekat izgovorenog iskaza . Performativni iskazi
sadrže performativne glagole u pre-dikatu, koji su eksplicitni leksičko-gramatički pokazatelji iloku-cije
govornog čina.
U teoriji govornih žanrova iskaz je, međutim, govorni segment koji može biti dužine od jedne reči pa čak do
dužine romana. Ono što određeni govorni segment čini iskazom jesu tri važna funkcio-nalnostilistička
elementa: tematski sadržaj, stil i kompozicija. Go-vorni žanr je, prema Bahtinu, svaki oblik verbalne
delatnosti koji se prepoznaje po tipskim iskazima. Tako iskaz predstavlja konstitutivni element govornog
žanra.
I teorija govornih žanrova i teorija govornih činova govor vide kao interakciju između govornika i
sagovornika, koja se odvija prema Grajsovim principima kooperativnosti. Važnu ulogu u komuni-kaciji ima
sagovornik. U teoriji govornih činova na sagovornika kao važnog faktora u komunikaciji ukazuje se
perlokutivnom komponen-tom govornog čina - govorni čin deluje na sagovornika proizvodeći određeni
efekat. U teoriji govornih žanrova to pokazuje Bahtinovo shvatanje da je u osnovi svakog govora dijalog i da
je svaki govor us-meren ka sagovorniku, stvarnom ili zamišljenom. Takođe je i po jed-noj i po drugoj teoriji
intencionalnost govora ključna u razumevanju smisla iskazanog. Intencionalnost govora u teoriji govornih
činova obuhvaćena je ilokutivnom komponentom govornog čina, a u teoriji go-vornih žanrova pojmom
govorne volje ili govorne zamisli.
Budući da je teorija govornih činova proistekla iz filozofije jezika i logike, ona ističe da u komunikaciji važnu
ulogu ima govor-nikova namera. Ova teorija tako na iskaz i govor gleda iz psihološ-ke perspektive. Teorija
govornih žanrova pak svoje utemeljenje ima u društvenim teorijama smatrajući da je jezik društveni događaj
govor-ne interakcije, odnosno da je govorna interakcija određena društve-nom praksom. Za razliku od
teorije govornih činova, teorija govornih žanrova na iskaz i govor gleda iz sociološke perspektive.
Neki lingvisti smatraju da se govorni žanr i govorni čin raz-likuju i prema strukturi - govorni žanr je složeniji i
sastoji se od više govornih činova Kožina 1999 .
Možemo zaključiti da su govorni žanr i govorni čin pojmovi koji se umnogome preklapaju, a suštinske razlike
među njima ispolja-vaju se zavisno od ugla posmatranja govora i komunikacije uopšte. O njihovoj bliskosti i
povezanosti govori i činjenica da mnoga istra-živanja u oblasti analize komunikacije uključujući i ovo naše
isto-vremeno koriste teorijske postavke i jedne i druge teorije.
3. MARTINOVA TEORIJA EVALUACIJE U JEZIKU
Podstaknut Bahtinovim tvrdnjama da apsolutno neutralan iskaz ne postoji, a samim tim da i sam govorni
žanr nije neutralan, već ocenjivački i da su naš govor, svi naši iskazi ubrajajući i stvara-lačka dela , puni tuđih
reči, australijski lingvista Džejms Martin je pokušao da istraži i opiše fenomen evaluacije u jeziku i da svoja
za-pažanja u vezi s tim i teorijsko-metodološki uobliči. Naime, Martin je pokušao da opiše i objasni na koji
način se jezikom, implicitno ili eksplicitno, ocenjuju i vrednuju drugi ljudi, događaji, pojave, kako se iskazuje
subjektivnost pri prenošenju tuđih reči, pri obavešta-vanju i izveštavanju, kako se govornik distancira od
drugih, kako je-zikom oblikuje svoj stav, sud, osećanje, kako ih prenosi, na koji način ih može prikriti, na koji
način sebe i druge predstavlja kao domi-nirajuće, autoritativne, iskusne, kao stručnjake, ili pak kao neiskus-
ne, oprezne, pomirljive, rezervisane itd.13 Njegovo istraživanje je u potpunosti kritički usmereno, jer ispituje
načine na koje govornik ugrađuje sebe u tekst govor, naročito u medijima, novinskim tekstovi-ma, i tako
utiče na svog sagovornika, adresata, ideološki ili na neki drugi manipulativni način.
Ovaj pristup jeziku razvijao se u zadnjih petnaest godina u rado-vima istraživača okupljenih oko Martina.
Sledbenike ima i u drugim lingvističkim centrima, ne samo u Sidneju, npr. u Velikoj Britaniji na Univerzitetu u
Birmingemu, tako da njegov pristup izučavanju eva-luacije teorijski i metodološki uokviruje mnoga
istraživanja, a na neka od njih ćemo i mi ukazivati u našem daljem radu.
Pogledajmo sada kako Martin obrazlaže svoju teoriju.
Prema Martinu, subjektivnost i evaluacija u jeziku mogu se pre-poznati na tri načina.
1 Prepoznaju se u stavu govornika prema nekome ili nečemu, koji može biti pozitivan ili negativan attitudinal
positioning .
13 This set of notes explores the Appraisal framework, a particular approach to exploring, describing and
explaining the way language is used to evaluate, to adopt stances, to construct textual personas and to
manage interpersonal positionings and relationships. Thus it explores how speakers and writers pass
judgements on people generally, other writers speakers and their utterances, material objects, happenings
and states of affairs and thereby form alliances with those who share these views and distance themselves
from those who don t. It explores how attitudes, judgements and emotive responses are explicitly
presented in texts and how they may be more indirectly implied, presupposed or assumed. As well, it
explores how the expression of such attitudes and judgements is, in many instances, carefully managed so
as to take into account the ever-present possibility of challenge or contradiction from those who hold
differing views Martin 2004a .
2 Prepoznaju se u stavu govornika prema rečima drugih, prema onome što drugi kažu o nekome ili nečemu,
koji može biti takav da pokazuje da li se govornik slaže sa tim ili ne, da li to prihvata kao istinito, lažno, da li
podržava ili ne podržava i sl. To se naro-čito vidi onda kada navodi, prenosi, parafrazira ili citira tuđe reči.
Ova jezička pojava u lingvistici se označavala i proučavala kao direktni i indirektni govor , slobodni direktni
govor , atri-bucija , intertekstualnost , tuđi govor , heteroglosija itd. Mar-tin u ovom značenju koristi termin
intertekstualnost intertextual positioning .
3 I na kraju, prepoznaju se i u govornikovom nastojanju da svoj govor, pa i onaj koji je monološki, dijaloški
organizuje, tj. da izgleda kao da ima sagovornika dialogistic positioning .
Pozitivni negativni stav govornika attitudinal positioning . Stav prema nekome ili nečemu, odnosno
vrednovanje entiteta i stvar-nosti uopšte, može biti trojako zasnovano - na etičkim, estetič-kim i
emocionalnim normama. Martin etičku evaluaciju naziva SUD judgement , estetičku PROCENA, OCENA
appreciation , a emocio-nalnu AFEKT affect . 14 Neki autori su ovu trihotomiju proširili. Egins i Slejd su
dodale još i govornikovo nastojanje da nekome ili nečemu umanji ili uveća značaj, važnost, intenzitet
delovanja, stepen postojanja i sl., nazvavši takvo nastojanje ISTICANjE, NAGLAŠA-VANjE amplification Egins i
Slejd 2006: 133-137 .
1 SUD. Sud se, prema Martinu, tiče isključivo ocene nečijeg po-našanja i javlja se kao prosuđivanje o tome
da li je ponašanje moralno nemoralno, dobro loše ili društveno prihvatljivo neprihvatljivo itd.
U domenu morala ponašanje se može oceniti kao devijantno ponašanje ili kao ponašanje koje je u skladu sa
moralnim načelima pojedinca ili određene grupe. Ako je devijantno, ono se ocenjuje kao nemoralno,
nepošteno, pogrešno, loše, grešno, zločesto, okrutno, se-bično, bezosećajno, nehajno, pohlepno, gramzivo,
razuzdano, raskalaš-no itd. Ako je moralno, onda se ocenjuje kao ispravno, dobro, moralno, pošteno,
brižljivo, nesebično, velikodušno, odgovorno, poslušno, pokorno, korisno, skromno, bogobojažljivo itd.
Ajdema, prema Egins i Slejd 2006: 131 .
14 Sličnu podelu evaluativnih iskaza nalazimo i kod drugih autora koji su se bavili ocenom i evaluacijom u
jeziku, npr. kod Volfove, Jakušine, Karamove Fomina 2007 .
U domenu društvene prihvatljivosti, ponašanje se ocenjuje prema trima kriterijumima. Prvi kriterijum je u
vezi sa moralnim načelima i označava se kao spremnost da se poštuju moralna načela moralna snaga slabost
, pa se ponašanje pojedinca, u skladu sa tim, ocenjuje kao hrabro, odvažno, smelo, neustrašivo, odnosno
kukavičko, slabićko i sl. Po drugom kriterijumu - uobičajeno neuobičajeno -ponašanje se ocenjuje kao
očekivano, tipično, poželjno, neočekivano, čudno, luckasto, neuračunljivo, ekscentrično itd. Treći kriterijum
se odnosi na sposobnost, kompetentnost ličnosti da nešto uradi. Po tom osnovu, ponašanje se ocenjuje kao
sposobno, umešno, kompetentno, stručno, vispreno, osmišljeno, razumno, odnosno nesposobno, nekom-
petentno, glupo, nepromišljeno, impulsivno, nerazumno i sl.
Na planu jezika, sud o nečijem ponašanju može se iskazati eks-plicitno, upotrebom odgovarajuće leksike
kako bi se kvalifikovala situacija, na primer,
1 Ubili su ga gnusno, okrutno i hladnokrvno.
They murdered him, heinously, callously and in cold-blood. ,
2 Deca su nepristojno razgovarala.
The children were rudely talking. ,
gde se, u prvom slučaju, situacija opisuje prilozima negativne ocene gnusno, okrutno i hladnokrvno, a u
drugom nepristojno.
Isti stav govornik može iskazati i bez upotrebe leksike nega-tivne ocene, dakle, implicitno, samo golim ,
faktografskim opisom situacije:
1 Naručili su picu i zatim iz blizine upucali prodavca u glavu.
They ordered a pizza and then shot the deliveryman in the head at pointblank range.
2 Deca su pričala dok je on držao čas.
The children talked while he was presenting the lesson.
ili
3 Iako ih je zamolio za tišinu, deca su nastavila da pričaju.
Although he asked for quiet, the children kept on talking.
Martin razliku između dva poslednja iskaza - Deca su pričala dok je on držao čas i Iako ih je zamolio za tišinu,
deca su nastavila da pričaju, vidi u tome što je prvi faktografskog značenja, a drugi je, zbog svoje sintaksičke
organizacije dopusne konstrukcije sa zna-čenjem kontradiktornosti, tj. sa značenjem suprotnog od
očekivanog , pomalo evaluativnog značenja. Takav implicitni sud, po Martinu, stoji negde između
eksplicitnog i čisto implicitnog suda jer, iako na planu izraza ne sadrži evaluativne jedinice, on kod adresata
izaziva sud.15 Čisto implicitni iskazi, dakle, evociraju kod sagovornika go-vornikov stav, sud, a tzv. granični
iskazi, iskazi na međi, takav sud, stav kod sagovornika izazivaju, pobuđuju, provociraju .
Razumevanje čisto implicitnih iskaza kao određenog govorniko-vog stava, suda o nečijem ponašanju odvija
se u kontekstu, ali dobrim delom zavisi i od samog sagovornika, od njegovog poimanja sveta, od nje-govog
sistema društvenih vrednosti, obrazovanja, porekla, društve-nog statusa itd. Na primer, iskaz
Australijski Aboridžini su bili nomadi koji za 40000 godina nisu izgradili svoja naselja.
The Australian Aborigines were nomads who in 40,000 years left no permanent settlements.
izvan konteksta, teksta ima sasvim neutralno značenje. Za čitaoce sa razvijenom ekološkom svešću ovakav
iskaz može biti vrlo pozitivan, jer, po njima, Aboridžini, kao nomadi, najmanje su od svih naroda ugro-žavali
prirodu. Drugi pak, na osnovu ovakvog iskaza, Aboridžine mogu smatrati necivilizovanim, neprosvećenim
narodom, divljacima, koji za sve te godine nisu bili toliko samosvesni da osnuju svoja naselja, da se
organizuju, društveno urede itd. Pogotovu će ovakav stav imati oni čitaoci koji su potomci kolonizatora
Australije.
2 AFEKT. Govornikov stav, kako smo rekli, može biti i emocio-nalno zasnovan, a prepoznaje se u iskazima
koji odražavaju emocio-nalno stanje govornika ili osobe o kojoj se govori. Ti iskazi, dakle, pokazuju kako se
određena osoba oseća u nekom trenutku, šta oseća pre-ma nekome ili nečemu itd. U iskaze emocionalne
ocene spadali bi, na primer, iskazi
15 Although the utterance contains no values of explicit JUDGEMENT or of any other type of ATTITUDE , it
does employ evaluative language and these wordings act to direct us towards a Judgemental response.
Accordingly, we say that in such an utterance, an inference of a JUDGEMENT value is provoked in the reader
writer as opposed to evoked Martin 2004v .
1 Obožavam džez.
I love jazz.
2 Ovaj novi program vlade me užasava.
This new proposal by the government terrifies me.
Svi oni u suštini odgovaraju na pitanje Kako se osećaš u vezi sa tim?
Gramatički gledano, za iskazivanje emocionalnog stanja koriste se glagoli sa afektivnim značenjem voleti
mrzeti, uživati, čini-ti zadovoljstvo, plašiti se, strahovati, iz ludeti itd. , prilozi za način i okolnosti srećno,
tužno, zadovoljno, smešljivo, nervozno itd. , opisni pridevi srećan, nesrećan, jadan, uplašen, iznerviran itd. i
imenice sa značenjem osećanja tuga, sreća, žalost, ljubav, mr-žnja i sl. .
Govornik, kada govori o svom emocionalnom stanju, upotrebljava glagol u 1. licu, a kada govori o stanju
drugih, upotrebljava glagole u 2. i 3. licu.
U okviru afekta Egins i Slejd izdvajaju tri kategorije osećanja Egins i Slejd 2006: 129-130 :
a osećanje sreće nesreće:
Mnogo sam srećan ovde u Australiji.
I m very happy here in Australia .
b osećanje sigurnosti nesigurnosti:
Ne brini za to!
Don t worry about it!
v osećanje zadovoljstva nezadovoljstva:
Bilo mi je dosta svega!
I was fed up .
3 PROCENA, OCENA. Vrednovanje osobe, pojave ili nekog pred-meta prema estetičkim normama i ličnim
afinitetima Martin, kako smo videli, naziva appreciations, a u našem prevodu to je lična procena ili ocena.
Postoje tri tipa ovakvih estetičkih ocena.
a Postoje ocene koje se tiču kompozicije, sastava, strukture, forme i izgleda posmatranog entiteta osobe ili
predmeta , kojima se daje odgovor na pitanje kako su uklopljeni delovi u celinu, tj. kako ti delovi odgovaraju
jedan drugome. Reči koje se u tu svrhu koriste većinom su sa značenjem skladno, lepo, harmonično,
simetrično, uklopljeno, odgovarajuće, pravo, odnosno neskladno, ružno, nehar-monično, nesimetrično,
neuklopljeno, neodgovarajuće, iskrivljeno, savijeno itd.
b O tome kakav utisak ostavljaju osobe, predmeti, pojave itd. na okolinu, kakve reakcije izazivaju govore
nam ocene tipa lepo, divno, božanstveno, zadivljujuće, zanimljivo, očaravajuće, odnosno ružno, iritirajuće i
sl. Često se ovaj tip ocena meša sa afektom. Martin u tom kontekstu komentariše sledeće rečenice Martin
2004g :
1 Ugledali smo uznemirujući prizor.
A depressing sight met our eyes.
2 Ovo je jedna izuzetno dosadna zgrada.
It s an extremely boring building.
3 To je bila zadivljujuća predstava.
It was a captivating performance.
4 Zastrašujuća munja se prolomila nebom.
A terrifying burst of lightening rent the air.
5 On pušta veoma čudne brkove.
He s grown a deeply disturbing moustache.
On smatra da je u svim ovim rečenicama u pitanju ocena, proce-na, a ne afekt, iako reči uznemirujući,
dosadan, zadivljujući i dr. uka-zuju na afekt. Tačno je da te kvalifikacije upućuju na emocije, ali one su
oslobođene svakog individualizma i subjektivnosti i upućuju na stalne osobine entiteta. Naime, ovakve
emocionalne reakcije prois-tiču iz govornikovog ranijeg saznanja o emocijama, pa se posmatranim
objektima pripisuju kao stalno svojstvo. Kada neko kaže da mu je neka zgrada dosadna, nezanimljiva da u
njemu izaziva osećaj dosade i sl. , to predstavlja individualizovanu evaluaciju zgrade AFEKT . A indi-
vidualizovane evaluacije zavise od govornikovog stanja, pa tako više govore o njemu samom nego o
predmetu koji se ocenjuje. Ali, kada se kaže za neku zgradu da je dosadna, jer ima, npr. nezanimljivu
arhitekturu i
sl., govori se o njenoj stalnoj osobini, o njenom kvalitetu i to je onda PROCENA, OCENA.16
Radi boljeg razumevanja iskaza sa značenjem afekta, a samim tim i radi boljeg razdvajanja afekta od ocene,
Martin navodi i ove rečenice, kao tipično afektivne iskaze Martin 2004g :
1 Prizor prljavih tanjira me je uznemirio.
The sight of the all the dirty plates depressed me.
2 Taj tip arhitekture mi je dosadan.
That type of architecture bores me.
3 Zadivila me je svojom predstavom.
She captivated me with her performance.
4 Blesak me je uplašio.
The burst of lightening terrified me.
5 Uznemiruju me tvoji brkovi.
I am disturbed by your moustache.
v Ocene kao što su izazovno, poželjno, provokativno, inspi-rativno, podsticajno, poučno, nadahnjujuće,
isceljujuće , odnosno ne-izazovno, nezanimljivo, dosadno, neinspirativno, nepodsticajno, za-tupljujuće i sl.
govore o sadržinskoj strani entiteta i o tome kakvu poruku, značenje i smisao nose sobom.
Ponekad je, kako vidi Martin, teško odrediti i to da li je neka evaluacija SUD ili OCENA, tj. da li se vrednuje
nečije ponašanje ili se estetički određuje entitet koji se javlja kao posledica, produkt ne-čijeg ponašanja. Za
ilustraciju navodi sledeće Martin 2004g :
16 Crucial here is the fact that the emotional reaction depress, bore etc has been detached from any human
experiencer of the emotion and been attached to the evaluated entity as if it were some property which the
entity objectively and intrinsically possesses. To say that 'the building bores me AFFECT is to offer an
individualised evaluation which depends entirely on my own, singular state of mind or emotional
disposition. It says as much about me, the evaluator, as it does about the building. To say that 'the building
is boring APPRECIATION is to offer an evaluation of a different order. It is to attribute to the building a
property which is represented as being a fixed characteristic of that building, a quality which operates
generally and which is not dependent on an individual or variable state of mind or emotional disposition. A
connection remains, of course, with the individualised, contingent emotional response. It s just that the
emotion has been generalised, objectified and detached from any individual subjecthood Martin 2004g .
1 Tim dizajnera je izvanredno bio pripremljen za ono što ih je čekalo.
The design team prepared brilliantly for what lay ahead.
2 Oni su izvanredni planeri.
They are brilliant planners.
3 Ovo je izvanredan plan.
It s a brilliant plan.
4 Ovo je izvanredan rezultat.
It s a brilliant outcome.
5 Plakati zgrade su izvanredni.
The blue-prints for the building are brilliant.
Objašnjenje koje daje izgleda ovako. Prva i druga rečenica su ne-dvosmisleno sudovi, jer se njima vrednuje
sposobnost, stručnost iz-vesnih osoba, tj. vrednuje se ponašanje. Ni peta rečenica nije proble-matična, jer se
tiče vizuelnog efekta koji svakako podleže estetičkim standardima. Njome se, dakle, iskazuje estetička ocena
plakata kao sli-ke, a ne sposobnost onih koji su tu sliku napravili. Problematične su, po Martinu, treća i
četvrta rečenica jer nije jasno šta u njima podleže vrednovanju, da li sposobnost planera ili nešto drugo.
Same rečiplan plan i outcome rezultat dodatno doprinose toj dvosmisle-nosti. I jedna i druga su apstraktne,
deverbativne imenice i ne ozna-čavaju konkretan predmet koji se može videti ili opipati, već proces, akciju.
To dovodi u pitanje i mogućnost da se određeni entitet este-tički ocenjuje. Martin smatra da su ovakve
evaluacije posebni tipovi i treba ih razmatrati u kontekstu.
NAGLAŠAVANjE, ISTICANjE. Naglašavanje, isticanje, kao eva-luativnu kategoriju, u Martinov sistem
evaluacije, kako smo već na-pomenuli, uvele su S. Egins i D. Slejd. Ova evaluativna kategorija prepoznaje se
u leksičkim jedinicama kojima se govornik služi ne bi li istakao, naglasio stepen određenog stava koji ima
prema drugim lju-dima, stvarima ili događajima.17
17 Amplification captures the lexical resources speakers can draw on to grade their attitudes towards
people, things or events Egins i Slejd 2006: 133 .
Pomenute autorke u okviru naglašavanja, isticanja izdvajaju tri potkategorije:
1 semantičko naglašavanje, obogaćivanje enrichment , koje se u govoru postiže na dva načina - uz pomoć
metafore umesto Pobedio je u tabliću He won at cards može se reći Razbio ih je u tabliću He killed them at
cards i slikovitim poređenjem npr. Toliko je lenj da ništa teže od kašike ne diže He S only getting too lazy to
carry his upper lip around ;
2 uveličavanje augmentation , koje se u govoru postiže na četi-ri načina: prozodijskim sredstvima,
ponavljanjem pojedinih reči ili delova iskaza, upotrebom priloga za količinu, intenzitet, tzv. inten-zifikatora i
kvantifikatorima;
3 umanjivanje, minimiziranje mitigation , koje se najčešće ostva-ruje upotrebom priloga kvantifikatorskog
značenja.
Intertekstualnost. Za Bahtina, naš govor, to jest svi naši iskazi ubrajajući i stvaralačka dela , pun je tuđih reči,
različitog stepena tuđosti ili različitog stepena usvojenosti, različitog stepe-na shvaćenosti i izdvojenosti
Bahtin 1980: 260 .18 A svako navođenje, citiranje, parafraziranje tuđih reči, upućivanje na njih, pozivanje na
njih i sl. sa razlogom se pojavljuje u govoru; dakle, motivisano je go-vornikovim komunikativnim ciljem i zbog
toga ga je važno razmatrati u analizi konverzacije.
Tuđi govor, ulazeći u autorski govor, postaje njegov konstruk-tivni element i tako postaje tema autorskog
govora. A pošto je tema, govornik se mora aktivno ponašati prema njemu tuđem iskazu poka-zujući na koji
način ga percipira, kako ga razume i ocenjuje.
Martin smatra da prema onome što se navodi kao tuđi govor, tuđe mišljenje, govornik može imati: a
neutralan stav, b stav kojim pokazuje da se saglašava, da podržava tuđe reči endorsement i v stav kojim
pokazuje da se ne saglašava, da ne podržava navedeni tuđi govor dis-endorsement Martin 2004d .
U engleskom jeziku, kako Martin primećuje, za neutralno na-vođenje tuđih reči najčešće se koriste glagoli
say i report, koji se u srpskom jeziku prevode glagolimareći, kazati, govoriti, saopštiti, saopštavati, izvestiti,
izveštavati npr. On kaže saopštio je izvestio je i sl. .
18 U tom smislu, svaka upotreba jezika može se smatrati i citatom ili aluzijom na druge tekstove, te postoji
samo kao dio historijskog i kulturološkog procesa proizvođenja značenja Katnić-Bakaršić 2001: 280 .
Za Martina glagoli koji pokazuju da govornik podržava tuđe mišljenje endorsement jesu glagoli show i
demonstrate - u našem pre-vodu pokazivati, potvrđivati, predstaviti, ilustrovati npr. On pokazuje potvrđuje
predstavlja itd. .
Stav nepodržavanja, nesaglašavanja dis-endorsement pokazuje se onim glagolima kojima se govornik
distancira od tuđih reči ne preu-zimajući odgovornost za njihovu tačnost, verodostojnost, prikladnost,
odmerenost, važnost itd. U engleskom jeziku to su glagoli to claim i allege, a odgovarajući ekvivalenti u
srpskom jeziku bili bi isticati, tvrditi, navoditi, uveravati npr. On ističe tvrdi uverava itd.
NAVOĐENjE IZVORA. U vezi sa stavom koji govornik zauzima pre-ma tuđem govoru stoji i način na koji on
određuje, imenuje, odnosno identifikuje one čije reči navodi, tj. kako određuje svoj izvor source
specification . Martin razlikuje nekoliko načina navođenja izvora Martin 2004d .
1 Izvor može biti čovek, biće, a može biti i neki pisani do-kument, npr. izveštaj, studija, eksperiment itd. Ako
je u pitanju biće, može se predstaviti kao individua, čovek npr. premijer, ministar , a može i kao ustanova,
institucija Vlada, Udruženje . Ovakav način navođenja izvora Martin naziva personalizovanje.
2 Izvor čovek ili institucija može biti identifikovan npr. gospodin Petrović, Udruženje novinara itd. , a može se
i sakriti nje-gov identitet npr. ugledni novinar, poznati glumac, priznati nau-čnik i sl. . Može se predstaviti još
i anonimno npr. provereni izvor kaže, upućeni navode ili ne isticati da je u pitanju pojedinac, već uopšteno
govoriti opšte je mišljenje, mnogi veruju da ... itd. . Mar-tin ovaj način navođenja izvora označava kao
identifikovanje.
3 Ako se govori uopšteno o izvoru, on se može dodatno odre-diti, specifikovati npr. Zaposleni u školi moga
sina kažu ... , a i ne mora se posebno naznačavati Nastavnici kažu ... . Ovu vrstu navođenja izvora Martin
obeležava kao specifikovanje.
4 Izvor se može i grupno predstaviti - kao statistički poda-tak Anketirani veruju... , procentualno 40
Australijanaca veruje ... , kao kolektiv, grupa članova koji imaju neko zajedničko obeležje lingvisti,
Australijanci , ili ih asocijativno, na osnovu određenih kriterijuma, povezati u grupu političari, politički i
ekonomski analitičari veruju... .
5 Izvor se često određuje i po statusu, autoritetu ili moći u društvu direktor, predsednik .
TEKSTUALNA INTEGRISANOST TUĐIH REČI. Tuđe reči u go-voru tekstu mogu biti jasno naznačene u pisanom
tekstu to su in-terpunkcijski znaci navoda , a mogu i da se asimiluju sa autorskim govorom, odnosno da se ne
vidi šta su tačno autorove reči, a šta tuđe, pa se javljaju kao slobodan indirektni govor. O prenošenju tuđih
reči u autorski govor Bahtin je rekao sledeće: Autorski iskaz, koji je u svoj sastav primio drugi iskaz, izgrađuje
sintaksičke, stilističke i kom-pozicione norme za njegovu delimičnu asimilaciju, za njegovo uključi-vanje u
sintaksičko, kompoziciono i stilističko jedinstvo autorskog iskaza, čuvajući u isto vreme, bar u rudimentarnoj
formi, prvobitnu samostalnost sintaksičku, kompozicionu, stilističku tuđeg iska-za, bez čega je njegova
punoća neuhvatljiva Bahtin 1980a: 129 . Tako se, prema Bahtinu, autorski i tuđi govor nalaze u odnosu
dinamičke uzajamnosti. Tuđi govor može zadržavati gramatičku i kompozicio-nu kompaktnost i u potpunosti
se odvajati od autorskog govora i taj odnos uzajamnosti Bahtin naziva linearni stil. Suprotan njemu jeste
slikarski stil, a to je kada jezik izgrađuje načine da se autorsko repli-ciranje i komentarisanje tananije i
elastičnije uključi u tuđi govor, kada autorski govor razlaže tuđi govor.
U pisanom jeziku prenošenje tuđeg govora može biti dato po sin-taksičkom šablonu direktnog upravnog i
indirektnog neupravnog govora. Ti šabloni se razlikuju od jezika do jezika. Za usmenu komuni-kaciju tipičniji
je indirektni govor i takvo prenošenje tuđeg govora predstavlja analitičko prenošenje, jer indirektni govor
drugačije čuje tuđi iskaz, percipira ga aktivno i u prenošenju aktualizuje dru-ge momente i nijanse nego što
je to slučaj sa drugim šablonima. Stoga neposredan, doslovan prevod iskaza iz drugih šablona u indirektni i
nije moguć ... Analiza je duša indirektnog govora Bahtin 1980a: 144 . Tuđe reči se u indirektnom govoru
često oneobičuju, i to u onom pravcu u kome je to autoru potrebno; postvaruju se, njihova kolorit-nost
postaje upečatljivija, iz njih izbija autorov stav u vidu ironije, humora i dr.
Pored direktnog i indirektnog govora, kao dveju osnovnih for-mi prenošenja tuđeg govora, postoji i treća,
koja se naziva nepravi upravni govor ili slobodni neupravni govor. On predstavlja mešavi-nu direktnog i
indirektnog govora. Od direktnog govora ta mešovita forma pozajmljuje ton i red reči, a od indirektnog
vremena i lica gla-gola. Kao takav, predstavlja posebnu stilističku zanimljivost. Bahtin je rekao da je ovaj vid
prenošenja tuđih reči najpogodniji za autoro-vo ovaploćenje ljubavi, odnosno mržnje prema sopstvenim
junacima Bahtin 1980a: 175 .
Uključenost govornika engagement i dijalogizacija govora dialogistic positioning . Terminom engagement
Martin označava sve one semantičke kategorije koje su se u lingvistici dosad izučavale pod okriljem
modalnosti, atribucije, koncesivnosti, kategorije očeki-vanosti, adverzativnosti itd.19 Martin se odlučio za
ovaj termin iz razloga što sve ove kategorije, na ovaj ili onaj način, predstavljaju kvalifikacije koje govorno
lice daje o svom iskazu i ili o situaciji koja je njime označena i tako se i on sam uključuje u značenje iskaza. A
inherentno svojstvo uključenosti govornika jeste usmerenost na adresata i potencijalna dijalogizacija
govora.
Martin uključenost govornog lica prepoznaje u njegovom na-stojanju da opovrgne, odrekne sadržaj označen
propozicijom iskaza disclaim , u nastojanju da proklamuje, objavi ono što se izriče pro-pozicijom proclaim ,
zatim u nastojanju da propoziciju iskaza pred-stavi kao moguć, istinit, verovatan sadržaj, odnosno suprotno
tome probabilise i u nastojanju da pokaže prihvata li ili ne odgovornost za faktivnost sadržaja koji navodi, a
što se može videti u načinu na koji kvalifikuje izvor informacije attribution .
Pogledajmo kako Martin objašnjava svaki od ovih načina govor-nikove uključenosti.
1. ODRICANjE, OPOVRGAVANjE sadržaja iskaza disclaim može biti čisto negirajućeg značenja, kao na primer
u iskazu:
Akcija neće narušiti odnose između predsednika i njegovih te-lohranitelja
The action won t damage the trust between the President and his body guards. ,
a može biti i takvo da se njime ističe da je ono suprotno očekivanom:
Neverovatno, ali ovo je narušilo odnose između predsednika i njegovih telohranitelja.
Amazingly Bizarrely, this damaged the trust between the President and his body guards.
19 The category of Engagement includes values which have been analysed in the literature under headings
such as attribution, modality, hearsay, concession, polarity, evidentiality, hedges, boosters and
metadiscursives Martin 2004đ .
2. PROKLAMOVANjE, OBJAVLjIVANjE, TVRĐENjE proclaim može biti takvo da se ističe da je u skladu sa
očekivanim:
Akcija će, naravno, narušiti odnose između predsednika i nje-govih telohranitelja.
The action will, of course, damage the trust between President and body guard. ,
ili da su činjenice na osnovu kojih se nešto tvrdi nepobitne, neo-sporne:
1 Tvrdim da će akcija narušiti odnose.
I contend that the action will damage trust.
2 Činjenica je da je akcija narušila odnose između predsednika i njegovih telohranitelja.
The facts of the matter are that the action damaged the trust between President and body guards.
3. ISKAZIVANjE UVERENOSTI probabilise . Govornik može smatrati da je sadržaj koji se izriče iskazom
verovatan, moguć, stvaran, istinit na osnovu nekolikih stvari:
a uverenja da je u pitanju činjenično stanje:
1 Izgleda da je ovo narušilo odnose.
It seems that this damaged the trust.
2 Postoji i dokaz koji pokazuje da je ovo narušilo odnose.
There is evidence which indicates that this has damaged the trust.
b zatim, na osnovu mentalnog iskustva, logičkog sleda stvari, realne situacije:
1 Ovo može narušiti odnose.
This may damage the trust.
2 Ovo je sigurno narušilo odnose.
This probably damaged the trust etc.
v i na osnovu glasina, informacije iz druge ruke :
Čujem Rekli su da je ovo narušilo odnose.
I hear that this has damaged the trust. It s said that this action damaged the trust.
4. NAVOĐENjE IZVORA attribution . Način navođenja izvora neke in-formacije takođe pokazuje govornikov
odnos prema iskazu koji sadrži tu informaciju. A kako je već spomenuto, taj odnos može biti odnos
distanciranosti, rezervisanosti u prihvatanju odgovornosti za fak-tivnost sadržaja, pri čemu se ističe da to
kaže neko drugi:
Šef Klintonovog obezbeđenja kaže da će ovo narušiti odnose.
The head of Clinton s security division says this will damage trust. ,
ili, suprotno, odnos prihvatanja odgovornosti za faktivnost sadr-žaja koji se navodi, i to isticanjem, npr.
velikog broja istomišlje-nika, isticanjem njihove autoritativnosti, stručnosti, odnosno sta-tusa:
Kao što je veliki broj stručnjaka naznačio, ovo će narušiti od-nose između predsednika i njegovih
telohranitelja.
As a number of security experts have indicated, this will damage the trust between President and body
guards.
Navedeni načini uključenosti govornika izazivaju kod adresata različite reakcije i različito utiču na otvaranje,
odnosno zatvaranje potencijalnog dijaloga. Kada govornik opovrgava, odriče propoziciju iskaza, ili kada tvrdi,
adresat to može prihvatiti ili ne prihvatiti kao tačno, s tim što mu govorno lice i ne ostavlja prostora za uklju-
čivanje u dijalog. I kada ističe da se nešto nije dogodilo uprkos tome što se očekivalo da će biti tako,
govornik računa na to da sa adresa-tom deli isti stav, pa mu i ovde ostavlja vrlo malo prostora za uklju-
čivanje u dijalog. Ali, kada pokazuje da je uveren u to da je situacija označena iskazom verovatna, moguća,
realna itd., govornik očekuje od svog adresata da se i on uključi u procenjivanje verovatnoće, validno-sti
dokaza i činjeničnog stanja.
A što se tiče atribucije, tj. navođenja izvora informacije i dijalogizacije govora, možemo reći sledeće. Kada
govornik ističe status izvora, njegov autoritet, stručnost, upućenost itd., adresat ima vrlo malo mogućnosti
da na navedeno reaguje. Može reagovati, ali samo tako što će to i prihvatiti. A i govornik, pozivajući se na
nečiji autoritet, implicitno pokazuje da prihvata odgovornost za istinitost, tačnost onoga što navodi. Ukoliko
se govornik ograđuje od kompetent-nosti izvora, adresat je u poziciji da može slobodnije da reaguje, a
govornik se time ujedno distancira i od tačnosti iskaza.
Prema svemu onome što je Martin rekao o uključenosti govorni-ka, proističe sledeći zaključak. Od načina
uključenosti govornika za-visi stepen njegove otvorenosti, spremnosti, odnosno zatvorenosti za dijalog.
Govornik je najzatvoreniji za dijalog kada poriče, opovrgava, a najotvoreniji onda kada prenosi tuđe reči
neutralno ili kada se dis-tancira od izvora. Različiti stepeni otvorenosti, odnosno zatvore-nosti za dijalog
javljaju se i unutar svakog od navedenih načina uklju-čenosti govornika. Tako, na primer, ako govornik nešto
tvrdi, on to može reći na više načina. Jedan od načina je Ja tvrdim da ... i Mogu reći da .... . U prvom slučaju
govor je zatvoren za dijalog, a u drugom je taj stepen zatvorenosti slabiji. Isto tako, veći stepen zatvorenosti
za dijalog oseća se u iskazu Siguran sam da ... nego u iskazu Očekujem da . , iako i jednim i drugim govornik
iznosi svoju uverenost u vezi s određenom situacijom.
Predstavljeni teorijski model Dž. Martina podrazumeva i od-ređene procedure kojih se treba pridržavati u
analizi. Egins i Slejd ih opisuju na sledeći način. Najpre je potrebno identifikovati leksičke i gramatičke
jedinice evaluativnog značenja, pa ih klasifi-kovati u izdvojene evaluativne kategorije sud, procena, afekt itd.
, potom sumirati, uopštiti dobijene podatke za svakog učesnika u komu-nikaciji posebno i, na kraju,
predstaviti ih sa izvođenjem zaključaka, tj. interpretirati ih Egins i Slejd 2006: 138 .
Ispitivanje evaluacije u jeziku po modelu koji nudi Martin može biti i kvantitativno i ili kvalitativno, što zavisi
od kon-kretnih ciljeva istraživača. Inače, Martinova teorija i predstavlje-ni model najviše su se primenjivali u
analizi medijskih tekstova, naročito onda kada se želelo pokazati kako se tekstom iskazuje i re-produkuje
društvena moć,20 ali i kako se javlja u narativima i govoru uopšte.21
Egins i Slejd su Martinovu teoriju evaluacije koristile za istraživanje svakodnevne komunikacije i za
ukazivanje na to da se društvena moć može iskazivati i u vrlo neformalnom govoru, ćaskanju.
20 O primeni Martinovog teorijskog modela u analizi novinskih tekstova v. Karauza 2007 i Klark 2007.
21 O primeni Martinovog teorijskog modela u analizi narativa v. Pejdž 2003.
Baveći se analizom svakodnevne komunikacije sa različitih as-pekata, one ističu da su, pored evaluacije,
važne značenjske komponen-te govora i iskazivanje solidarnosti, iskazivanje intimnosti i upo-treba humora
Egins i Slejd 2006: 116 . Detaljnom analizom razgovora, kao i pojedinačnom analizom govora svakog
učesnika u komunikaciji, kako ove autorke smatraju, može se tačno ukazati na stepen iskazivanja
solidarnosti i na stepen ispoljavanja intimnosti u govoru svakog od učesnika. Solidarnost se ogleda u načinu
učestvovanja u komunika-ciji, u odnosu prema drugima da li se govornik poštuje, prekida, da li se drugome
upada u reč i zbog čega itd. , kao i u načinu praćenja, raz-vijanja osnovnog predmeta razgovora da li se
pokazuje zainteresova-nost za predmet razgovora, ako se menja tema razgovora, u kom pravcu se to čini itd.
. Intimnost u govoru pokazuje se u načinu obraćanja sago-vornicima, u načinu imenovanja odsutnih i
upućivanja na njih forme govorne etikecije , u upotrebi leksike npr. da li se koristi vulgar-na, žargonska ili
stručna leksika , kao i u upotrebi humora ironija, šale, anegdote itd. Egins i Slejd 2006: 143-168 .
Osnovno nastojanje S. Egins i D. Slejd u analizi konverzacije jeste nastojanje da detaljnim analizama različitih
razgovora pokažu da postoji paradoks u vezi sa svakodnevnom komunikacijom. Paradoks leži u činjenici da
se svakodnevna komunikacija doživljava kao leže-ran oblik komunikacije u kojem su sagovornici
najslobodniji i najs-pontaniji, iako je, kako pokazuju naučna istraživanja, to oblik komu-nikacije putem kojeg
učesnici u komunikaciji projektuju svoj kritič-ki doživljaj društvene stvarnosti Egins i Slejd 2006: 16-18 .
Dakle, ma koliko smatrali svakodnevnu komunikaciju bezazlenom, dokoličar-skom, ona to nije.22
Sociolozi npr. Saks, Gofman 23 među prvima su ukazali da je svakodnevna komunikacija samo prividno
trivijalna i da ona u stvari predstavlja semantičku aktivnost dobro strukturiranu i funkcio-nalno motivisanu.
Oni su pošli od činjenice da je čovek društveno biće, koje iz različitih potreba stupa u kontakt razgovor s
drugim ljudima; npr. razgovara sa nekim da bi nešto kupio ili prodao, da bi nešto saznao, da bi nekoga
obavestio o nečemu, da bi zakazao sastanak, da bi dobio posao, da bi potražio pomoć lekara, da bi nekoga
nasmejao itd. U svim tim kontaktima razgovor nije mehanička aktivnost pri kojoj se razmenjuju reči, već je to
semantička aktivnost, proces u kojem
22 Zanimljivo je u tom smislu pogledati kritičku analizu govora učesnika u rijaliti emisiji Veliki brat, koja
pokazuje da je svakodnevna, neobavezna komunikacija i te kako pragmatički usmerena v. Ašić i Stanojević
2007 .
23 v. Gofman 2000.
se stvaraju određena značenja, tj. proces u kojem se sagovornici ostva-ruju kao društvena bića koja
zadovoljavaju sve svoje psihofizičke i društvene potrebe. U izučavanju konverzacije sociolozi vide jedan od
načina saznavanja organizacije društvenog života, a lingvisti način saznavanja jezičkog ustrojstva koje
sagovornicima omogućuje da uspešno komuniciraju. Lingvisti konverzaciju smatraju kao razmenu značenja,
čija je osnovna uloga predstavljanje i potvrđivanje društve-nog identiteta onih koji učestvuju u konverzaciji i
predstavljanje i potvrđivanje njihovih međusobnih odnosa Egins i Slejd 2006: 6-7 .
III. POJMOVNO ZNAČENjE OGOVARANjA U SRPSKOM JEZIKU
Ogovaranje je govorno ponašanje koje je iskustvo svih nas, pa se zbog toga može i intuitivno razumeti. Ta
očiglednost njegovo naučno istraživanje može da unapredi, ali i da mu predstavlja nepovoljnu okolnost. Ono
što je nama blisko i poznato ponekad je teško naučno objasniti i razumeti. Poznata je misao Maksa Vebera
da sve što je očigledno teži da bude poslednje objašnjeno. Ogovaranje je upravo ta-kav fenomen -
sveprisutan, neizbežan deo čovekovog iskustva, prepo-znatljiv i lako uočljiv, koji je u isto vreme i zanimljiv za
istraživanje, ali i opasan , budući da može biti eksperimentalno neuhvatljiv.
Lingvističko osvetljavanje ovog govornog ponašanja započeće-mo istraživanjem pojmovnog značenja
ogovaranja u srpskom jeziku. U tu svrhu najpre ćemo se poslužiti analizom leksičkog značenja lekseme
ogovarati i analizom odnosa ove lekseme sa drugim leksemama slič-nog značenjskog sadržaja.
1. Značenje lekseme ogovarati u srpskim deskriptivnim rečnicima
1.1. U Rečniku SANU leksema ogovarati definiše se ovako:
govoriti o nekome ko je odsutan ružno, loše obično neistine ili poluistine, najčešće s namerom da se neko
prikaže u ruž-nom svetlu , kuditi, opadati, panjkati.
Ogovarati se ovde definiše kao govorni proces koji se ocenjuje negativno, jer se zasniva na laži i
poluistinama, a namera onoga koji u tom procesu o nekome na taj način govori je nedobronamerna, loša.
Kao sinonimi reči ogovarati dati su kuditi, panjkati, opadati.
Na sličan način se glagol ogovarati definiše i u Rečniku MS:
govoriti ružno, loše o odsutnom, kuditi, opadati; spletkari-ti, s tom razlikom što ovaj rečnik od sinonima
navodi još i glagol spletkariti.
Ovakvo rečničko definisanje lekseme ogovarati potvrđuje naše viđenje s početka da ogovaranje kao pojam
ima kompleksnu strukturu i da se u njegovom pojmovnom određenju nailazi na izvesne teškoće, budući da
se ono povezuje sa srodnim semantičkim komponentama iz sadržaja glagola kuditi, panjkati, opadati i
spletkariti.
Situacija je još složenija ako se ima u vidu da se u rečnicima SANU i MS opadati, panjkati i klevetati smatraju
apsolutnim si-nonimima, naravno u onoj meri u kojoj možemo govoriti o apsolutnoj sinonimiji:
klevetati služeći se lažima zlonamerno pripisivati nekome kakvu krivicu, nešto ružno, nečasno, širiti klevete o
nekome, opadati, panjkati Rečnik SANU ;
opadati služeći se lažima zlonamerno pripisivati nekome kakvu krivicu, nešto ružno, nečasno, širiti klevete o
nekome, klevetati, panjkati Rečnik SANU ;
panjkati klevetati, opadati Rečnik MS ,
pa se tako posrednim putem u sinonimni red ogovarati - spletkariti - opadati - panjkati - kuditi uvrstava i
leksema klevetati.
Međutim, u ovaj sinonimni red mogu se uključiti i drugi glagoli koji u svom semantičkom sadržaju značenjsku
komponentu ružno, loše govoriti o nekome manje-više realizuju: blatiti, gubati, drndati, žugati, zlobiti, imati
zao pogan, dugačak jezik, kaljati okaljati, kevtati, lagati na koga , lajati, nabediti, olajavati, otrcavati,
potvoriti, crniti ocrniti, ružiti naružiti, raznositi na je-zike nekoga , smradati, huliti, pro češati jezik o nekoga
itd.
Sama činjenica da se pomenute glagolske lekseme mogu smatrati sinonimima govori da u njihovom
značenjskom sadržaju, pored zajed-ničkih semantičkih komponenti, postoje i distinktivne komponente. Te
razlike među navedenim sinonimnim glagolima tiču se sfere upo-trebe jezika neki od njih su pokrajinizmi,
dijalektizmi, ekspresivna leksika itd. i vezuju se za pragmatički plan komunikacije, pa tako u pojedinim
situacijama sinonimi mogu biti i oni glagoli koji to u
osnovi nisu. Povodom toga, J. Matijašević kaže: Glagoli ... okleve-tati - ocrniti, klevetati - ogovarati, sramotiti
koga poseduju distinkcije i semantičke implikacije po kojima se ne bi dovodili u sinonimske odnose, ali
pragmatički plan dozvoljava i mogućnost si-nonimičnog ponašanja. U ovakvim slučajevima iz aspekta ocene
radi se o narastanju kvaliteta u zoni minusa, od ogovarati do ocrniti, osramotiti i sl. Matijašević J. 1997: 35 .
Kada govorimo o pragmatičkom planu upotrebe ovih glagola, tre-ba reći i to da se ovi sinonimni glagoli
razlikuju i prema tome na koju komponentu govornog čina se odnose, da li na ilokutivnu blati-ti, kaljati,
sramotiti, crniti ili na perlokutivnu okaljati, ocr-niti, osramotiti , ali i prema tome da li se njima ukazuje na
govor ili se više ukazuje na osobu koja to čini imati zao pogan, dugačak jezik .
Sve to pokazuje da se u ovoj grupi sinonimnih glagola, prema različitim kriterijumima, mogu izdvajati više
drugih sinonimnih nizova, ali u svim tim nizovima kao dominante izdvajaju se dva gla-gola - ogovarati i
klevetati, što i potvrđuje naša leksikografska praksa. Pogledajmo, radi ilustracije, definicije nekih od
navedenih sinonimnih glagola u našim rečnicima:
žugati 2. g. govoriti protiv nekoga, klevetati, ogovarati, panjkati Rečnik SANU .
oblagati I. a. izreći, izneti laž o nekome, lažno optužiti, obediti, oklevetati Rečnik SANU .
okaljati fig. urativno 2. b. nekoga proneti rđav, loš glas o nekome izvrgnuti kleveti, laži, oklevetati Rečnik
SANU .
otrcavati 2. pogrd. no ogovarati, olajavati Rečnik MS .
pro češati jezik o nekoga, o nekome po pričati o nekome, nečemu, uzeti, uzimati nekoga za predmet
razgovora, ogavaranja i sl., ogovarati Rečnik SANU, pod jezik izr. .
huliti vređati nešto što se smatra svetim, ružiti, kuditi Rečnik MS .
Kako pokazuju definicije datih glagola, glagol kuditi nije u to-likoj meri dominantan kao glagoli ogovarati i
klevetati, iako se kao sinonim u Rečniku SANU navodi kod glagola ogovarati, zajedno sa klevetati. On se,
kako vidimo, javlja kao sinonim i glagolu huliti. Definicija glagola huliti pokazuje da je ovaj glagol, za razliku
od drugih glagola ovde datih, značenjski dosta ograničen. Naime, njime se, kao i drugim glagolima, označava
govorni proces, s tim što je pred-met razgovora u tom govoru samo ono što je sveto, tj. ono što se, prema
duhovnim, verskim i etičkim načelima jedne zajednice, smatra uzvi-šenim, besporočnim, božanskim ili
verskim kultom. U tom smislu su i značenje i upotreba glagola kuditi u srpskom jeziku ograničeni. On se tako
više vezuje za hrišćanski moral zajednice, dok se glagoli ogovarati i klevetati više vezuju za lični moral
pojedinca. Zbog toga glagol kuditi nije u onoj meri dominantan kao što su to glagoli ogovarati i klevetati, ali
svakako jeste značajan za našu analizu, i to naročito sa kulturološkog aspekta.
1.2. Da bismo pokazali značenjske razlike između ogovarati, kle-vetati i kuditi, kao dominantnim glagolima u
sinonimnoj grupi gla-gola sa značenjskom komponentom ružno, loše govoriti o odsutnome , poslužićemo se
elementima komponencijalne analize.
Kriterijumi za međusobno razlikovanje ovih glagola, kako smo već rekli, više su pragmatičke nego
semantičke prirode, pa stoga o ogovaranju, klevetanju i kuđenju moramo govoriti na nivou govornog čina.
Sva tri glagola ogovarati, klevetati, kuditi ukazuju na ko-munikativno ponašanje, koje se na skali društveno
prihvatljivog po-našanja ocenjuje kao negativno. U govoru se ono ostvaruje kao tri raz-ličita govorna čina -
ogovaranje, klevetanje i kuđenje. A razlike među njima tiču se elemenata komunikativne situacije -
govornikove namere, govornikove odgovornosti za ono što govori, zatim ko je sagovornik, ko je osoba koja
je predmet razgovora i načina na koji se o tome govori.
Prema govornikovoj nameri, ogovaranje, klevetanje i kuđenje su, možemo reći, značenjski najbliži. U svim
slučajevima govornik ima nameru da drugoga diskredituje kao ličnost. Upravo zbog toga se u sves-ti
govornika srpskog jezika reči kojima se označavaju ova komunikativ-na ponašanja ogovarati, klevetati i kuditi
shvataju kao sinonimi. Međutim, moguće posledice diskreditovanja nekoga kao ličnosti raz-likuju se od
ponašanja do ponašanja. Smatra se da su najbezazlenije kod čina ogovaranja, da su nešto jače i ozbiljnije
kod klevetanja, jer se ugrožava nečija čast, a da su kod kuđenja osobene prirode. No, i govor-nikove namere
ilokucija i moguće posledice perlokucija u ovim govornim činovima u tesnoj su sprezi sa drugim elementima
komuni-kativne situacije. Pogledajmo i na koji način.
U osnovi govornog čina klevetanje stoji ponašanje okriviti neko-ga za nešto, baciti krivicu na koga, optužiti,
proglasiti krivim često javnim kazivanjem , obično neopravdano, neosnovano, bez dokaza, a samo radi toga
da mu se učini zlo, ukalja čast i baci ljaga na njegovo ime .
I u osnovi govornog čina kuđenje, kako pokazuje Rečnik SANU, imamo, u određenom smislu, kaljanje nečije
časti, bacanje ljage na ne-čije ime:
kuditi iznositi loše osobine nekoga ili nečega, govoriti ružno o nekome ili nečemu ; ogovarati, klevetati .
Ali, za razliku od klevetanja, ovde se ne pripisuje krivica, već se, slično ogovaranju, samo govori o nekome
kao o lošoj, rđavoj oso-bi. Tako, prema načinu na koji se govori o nekome, ogovaranju je bliže kuđenje. Ali,
od ogovaranja, kuđenje se razlikuje po tome što se većinom ostvaruje u određenim društvenim kontekstima
- onda kada se kod mla-dine familije ogovara momak stasao za ženidbu, odnosno, kada se kod mladoženjine
familije ogovara devojka stasala za udaju, što pokazuju primeri dati u Rečniku SANU kod glagola kuditi:
Kakav čovek, koji mrzi momka, otide devojačkom ocu i priča: kako je momak kartaroš ... Isto tako se kudi i
devojka. Njoj se navode mane: da je neradnica Rečnik SANU ; Nemojte mi baš tako ćer kuditi Rečnik SANU .
A ako imamo u vidu odgovornost koju govorno lice ima kada rđavo govori o drugome, kuđenje je ipak bliže
klevetanju nego ogovaranju. U narodu se, prema religijskom hrišćanskom moralu, kuđenje, naročito
devojke, smatra grehom Enc. Pravosl. 1-3, pod kleveta , a postoji i izraz s tim značenjem po kvariti, ubiti
devojačku sreću Rečnik MS, v. izr. pod sreća . Klevetanje se u domenu zakona, tačnije krivičnog prava,
smatra prekršajem, pa tako, dok kuđenje povlači za sobom greh, klevetanje povlači zakonsku kaznu. Za
razliku od njih, kod ogovaranja odgovornost govornika se vezuje samo za njegov lični moral osećaj krivice,
griža savesti, ne vaspitanje itd. .
Ova ponašanja se među sobom razlikuju i po tome kakvu ulogu u njima ima sagovornik. Kod ogovaranja, u
većini slučajeva, sagovornik je vrlo aktivan u razgovoru, zajedno sa govornikom ogovara odsutnu oso-bu i
tako međusobno razmenjuju informacije o drugome. Te informacije sagovorniku mogu biti nove, ali i ne
moraju biti. Kod klevetanja, sa-govornik može aktivno učestvovati u razgovoru, ali ipak vodeću ulogu ima
govornik. On je taj koji sagovorniku pruža informacije o drugome,
koje sagovornik može primiti kao takve, a može ih i dopunjavati. Ovde su informacije sagovorniku uglavnom
nove. Kod kuđenja, komunikacija je ipak jednosmerna. Govornik sagovorniku saopštava informacije o
drugome, za koje veruje da su mu nepoznate i ne očekuje od njega da aktiv-no učestvuje u razgovoru, već da
te informacije, bez sumnje u njihovu istinitost, primi, prihvati i da u skladu sa tim i postupa da ne doz-voli da
se određeni momak oženi određenom devojkom i obratno .
Ova tri govorna ponašanja se vrlo često poistovećuju, jer, ma ko-liko se među sobom razlikovala, ona u sebe
uključuju i ove druge forme govora o drugome. Naime, svako kuđenje može se smatrati i klevetanjem, ali
nije svako klevetanje kuđenje. Isto tako, svako klevetanje i kuđenje je ujedno i ogovaranje, ali nije svako
ogovaranje klevetanje ili kuđenje. Istina, u svakom ogovaranju, ako bismo hteli, mogli bismo pronaći
elemente za klevetu i vrlo lako ogovaranje može skliznuti u pravo klevetanje. Dovoljna je ponekad samo
jedna reč, pa da se ogovaranje pretvori u klevetanje.
2. Ogovaranje, trač i glasina
U govoru se ogovaranje vrlo često izjednačava sa tračem i glasi-nom. To jesu bliski pojmovi, ali i tu ima
izvesnih razlika. Prvo, ogo-varanje, kao deverbativna imenica, imenuje govorni proces, interak-ciju, a trač i
glasina imenuju sadržaj govorenja, tj. informaciju koja se u tom govornom procesu razmenjuje. Ta bliskost
među njima zasni-va se na logičkoj povezanosti govornog procesa i onoga što njime nastaje, a koja se u
leksičkoj semantici označava kao metonimija.
S druge strane, trač i glasina u značenju neproverena, škaklji-va, neugodna, delikatna informacija, laž jesu
sinonimi. Kako nam po-kazuje jezička praksa24, tračem se u srpskom jeziku mnogo više nazivaju tvrdnje koje
se tiču intimnog i porodičnog života pojedinca, koje su često sramotne, izazivaju javno, opšte uzbuđenje,
zgražanje, užas i sl.:
1 Ljubavna veza je trač, a novi album istina.
2 Za njeno ime vezuje se trač da je u ljubavnoj vezi sa jednim fudbalerom Crvene zvezde.
3 On prospe po varošici trač kako njegov kum Slobodan živi tajno sa kafanskom kuvaricom.
4 Šta je sa pričom da si ugradila silikone? To nije trač, to je istina. Ugradila sam silikone.
24 Jezičke potvrde koje navodimo uzete su iz EKSJ.
5 Posle nešto više od nedelju dana procureo je trač o Moniki Levinski.
6 Trenutno smo ostavljeni sa mešavinom tračeva i poluistina, pisanih i izgovorenih o onome što se u
porodici dešavalo.
Pod glasinama se podrazumevaju tvrdnje koje se tiču drugih sfe-ra čovekovog života, a mogu da izazovu
strah, nevericu, mržnju itd. One se mogu odnositi kako na pojedinca tako i na grupu. Pogledajmo to i na
samim primerima:
1 Puštena je maštovita glasina o nekakvoj opakoj bolesti koja me je zadesila.
2 Mogu se čuti i glasine da su mere u zdravstvu pooštrene.
3 Bujanovcem se pronela glasina da su albanski ekstremisti ubili dečaka.
4 Užičkom se pronela glasina da je jedan vojnik ubijen.
5 Bulatović je odbacio glasine o mogućem napadu Vojske Jugo-slavije na Crnu Goru.
6 Odbio je da komentariše glasine da će se Milošević ponovo kandidovati za predsednika.
7 Fidel Kastro je demantovao glasine o svojoj smrti.
Kako se iz primera vidi, glasine se mogu ticati ili jedne od-ređene osobe ili više njih, grupe, ili određenih
događaja, ostvarenih ili još neostvarenih. Ukoliko se tiču pojedinca, imaju za cilj ne to-liko da određenu
osobu predstave u lošem svetlu koliko da se ta osoba po svojim delovanjima izdvoji iz sredine, a samo
izdvajanje pojedin-ca iz kolektiva koji počiva na principima jednoobrazne harmonije i ravnoteže predstavlja,
prema načelima filosofije palanačkog duha , određeni vid njegovog kažnjavanja. Palanački duh ne dozvoljava
aktiv-nost, da ne bi bio izneveren, preobražen. Dozvoljena je samo pasiv-nost. Pojedinac ne sme biti subjekt
kako ne bi narušio kolektivitet. A pojedinac je sumum jednog iskustva, jedan stav i stil. Palanački duh je duh
jednoobraznosti Konstantinović 2004: 7 .
Glasine, kako zapaža jedan autor, mogu da prerastu u trač, ali samo onda kada se predstave kao
senzacionalistička, skandalozna vest. Pojedinci u želji da budu veći i značajniji no što jesu, da skrenu pažnju
na sebe, na osnovu nekih podataka koje imaju i drugi, dodajući senzacionalističke elemente, uvećavajući
jedne, a izbacujući druge,
prave glasinu koja, u zavisnosti koga se tiče, prerasta u trač, aferu ili skandal Roganović 2004: 198, kurziv je
naš .
Po svojoj prirodi, i glasine i tračevi su usmeni vidovi preno-šenja informacije, što se u govoru često i
naglašava Kako sam čuo, Priča se, Pročulo se i sl. Brzo se šire, rasprostiru među ljudima, što nam pokazuju
iskazi tipa Kolaju glasine, Kruže glasine, Pronele se glasine, Šire se glasine itd., pa samim tim obuhvataju i
veliki broj učesnika. Zapravo, kod tračeva broj učesnika je mnogo manji nego kod glasina, zbog toga što je u
tračevima obično u fokusu osoba koja je poznata užem krugu ljudi. Izvor trača je najčešće pojedinac, a izvor
glasina grupa ljudi, kolektiv, tako da se ne može identifikovati. Tra-čevi uglavnom nastaju spontano, a
glasine ciljano, s određenom name-rom, svrhom. Istina, može se desiti i da tračevi nastanu s određenim
razlogom, a i da neke glasine spontano nastanu Krejdlin i Samohin 2003 . Glasine koje spekulišu o mogućim
nepovoljnim okolnostima za jednu zajednicu, o raznim opasnostima, npr. o ratovima, pobunama i sl., mogu
nastati spontano, uglavnom iz osećanja straha, ali, kako sociološka istraživanja pokazuju, najčešće su
namerno smišljene i usmerene kao sredstvo specijalnog, medijskog rata. Usmerene su obič-no na veće
društvene grupe, ili na cela društva. One su tada jedno od oružja sredstava , usmerenih na slabljenje
poverenja, veza u društvu, sračunata da obeshrabre i umanje odbrambene mehanizme Roganović 2004: 195
. Glasine se javljaju u nestabilnim, haotičnim situacijama kako bi se uz pomoć njih objasnili uzroci takvog
stanja, a samim tim i doneo red u tom haosu. Tako se i glasine i tračevi tiču aktuelnog događaja. Najčešće su
monotemni i odlikuju se narativnošću i preno-šenjem tuđih reči Krejdlin i Samohin 2003 .
Kako nam pokazuju iskazi tipa Je li to istina ili su samo tra-čevi, glasine?, i tračevi i glasine su neproverene,
nepouzdane infor-macije, verovatne, delimično istinite, ali još uvek nepotvrđene. O tome govore i reči koje
se često nalaze u leksičkim spojevima sa reči-ma trač i glasina: maštovite glasine, proizvoljne glasine, ne pro-
vereni trač, opovrći glasine, demantovati glasine itd. U srpskom je-ziku postoji i izrazradioMileva za
nepouzdane, neproverene glasine.
Tračevi i glasine, izgleda, imaju svoju istoriju - početak, trajanje i kraj. O njihovoj početnoj fazi svedoče izrazi
tipa lansirati trač, plasirati glasine, proizvesti proizvoditi glasine, pustiti trač, prosuti trač, procurio je trač i sl.
Na trajanje upućuju iskazi kruže glasine, kolaju glasine, raznose se glasine tračevi, prepričava se trač, širi se
trač itd. A izrazi tipa zaustaviti trač, odbaciti tračeve, opovrći glasine, demantovati glasine, razbiti glasine,
razobličiti glasine, preseći glasine i dr. govore o njihovoj završnoj fazi postojanja. U vezi sa tim je i način
doživljavanja, razumevanja glasina i tračeva. Oni se doživljavaju kao prirodne stihije, npr. kao vodena stihija:
1 Ulice su opustele zbog talasa glasina o neuhvatljivom čudo-vištu.
2 Procureo je trač da ste se tajno venčali,
zatim kao vatra, požar
1 Pokušaj ubistva je dodatno raspirio glasine o njegovoj vezi sa vladarskom kućom.
2 Verovatno je ovaj foto-sešn tu da bi dodatno raspirio trače-ve.
3 Tajanstveno se smeju i naravno tako samo raspiruju tračeve o njihovoj vezi.
4 Poput šumskog požara proširila se priča da je Živojino-vić ubijen,
ili kao bolest, epidemija Krejdlin i Samohin 2003 :
Širi se trač poput opake bolesti.2
3. Ogovaranje kao ružna navika
Doživljavanje tračeva i glasina kao prirodnih nepogoda pokazuje da se ogovaranje u našoj kulturi, kao i u
drugim kulturama, ocenjuje kao ponašanje koje nanosi štetu i zlo društvu, pa samim tim je i nepri-hvatljiv
oblik društvenog ponašanja.
Sama činjenica da se o nekome govori u njegovom odsustvu jeste nepristojno i neučtivo, jer osoba o kojoj se
govori ne može da opovrgne ili potvrdi ono što se o njoj govori, pa se tako nalazi u obespravlje-nom
položaju u odnosu na onoga koji o njoj govori, a istinitost onoga što je o njoj rečeno ostaje pod znakom
pitanja. Da su ljudi svesni da je govorenje o nekome u njegovom odsustvu nepristojno, pokazuju nam iska-zi
poput Juče sam te ogovarala kod X izrečeni u šali, kojima se osoba o kojoj se govorilo u njenom odsustvu
obaveštava da je bila tema razgo-vora, a pritom se obavezno misli na pozitivno govorenje o njoj. Ovakvi
25 Svi primeri su uzeti iz EKSJ.
iskazi, iako se tiču pozitivnog govorenja o nekome, ukazuju na to da govornik ima potrebu da obavesti
drugog da je bio predmet razgovora, bilo da izbegne moguće sukobe sa njim zbog toga, bilo da mu da do
znanja da se o njemu lepo i pohvalno govori kako bi se pridobila njegova na-klonost. Bez obzira na njihovu
svrhu, ovakvi iskazi mogu se tumačiti kao govornikova samosvest o načelima lepog ponašanja, a to je da ne
treba o drugima u njihovom odsustvu ružno, loše govoriti.
Pejorativni sinonimi sa pojmovnim značenjem ogovarati , a koje smo već navodili - blatiti, gubati, drndati,
žugati itd. - takođe potvrđuju da se ogovaranje smatra lošom, ružnom navikom, koja se ne odobrava i
osuđuje:
Vazda guba od kad je živ Rečnik SANU, pod gubati ; Guba đe stigne Rečnik SANU, pod gubati ; Zla gazdarica
jezikom ih mlati ... zlobi prid gazdom, a ovaj im izjeda dušu i srce Rečnik SANU, pod zlobiti ; Neka ih neka
kevću za mnom kad nemaju druga posla Rečnik SANU, pod kevtati ; Laje svet svašta, svoj lebac jede, a tuđu
brigu vodi Rečnik SANU, pod lajati ; Veli: Lajao protiv dinastije! Rečnik SANU, pod lajati ; Seljakuša si ...
Motljaš me po pijaci ... i olajavaš kao besna keruša Rečnik SANU, pod olajavati ; Ako se zavučem u kuću -
olajavaju me, ako izađem u svet - olajavaju me Rečnik SANU, pod olajavati ; Ne smemo se dugo ovde
zadržavati da nas ne bi primetili i olaja-li Rečnik SANU, pod olajati ; Veliki ljudi uvek su više ili manje olajani
Rečnik SANU, pod olajati ; Kad već nije mogao sam da vrati sinu žao za sramotu, ocrnio ga je kod njegove
pokro-viteljice Rečnik MS, pod ocrniti ; Mnogo su te prljali . Go-vorili su da si lopov, da si pokrao pare i
pobegao Rečnik MS, pod prljati ; A svet je svet. On hoće da pročeše jezik, pa ma o šta bilo Rečnik SANU, pod
jezik izr. . Zašto njega nema nikada u kuhinju da s njima brblja i smrada Rečnik MS, pod smradati ; Psuje
Švabu i crni ga gore nego Turčina Rečnik MS, pod crni-ti ; Zvonara nevjernik! - crnile bi ga ... na izlasku,
ogovarale po kućama Rečnik MS, pod crniti . Gradske torokuše uzalud o njoj češu jezike Rečnik RSANU, pod
jezik izr. .
Sa značenjem ogovarati, tračati, pronositi glasine u našem je-ziku se upotrebljavaju i reči govorkati, zucati,
zuckati, pronositi glas, pogovarati bezlično pogovara se , pričati bezlično priča se , a koje pokazuju da je za
njihovo identifikovanje dovoljno i to da se neš-to kao informacija više puta ponovi:
Može se reći da su i oni i drugi znatniji Srblji o novoj pobu-ni govorkali đešto Rečnik SANU, pod govorkati ;
Eto se svaki dan govorka, da će se naše carstvo zaratiti Rečnik SANU, go-vorkati ; Govorka se da se taj slikar
malo previše zadržava kod tebe Rečnik SANU, pod govorkati ; Znala je da sve devojke go-vorkaju o njenoj
ludoj sreći Rečnik SANU, pod govorkati ; Jedno vrijeme govorkalo se da će mu sina generala učiniti
austriskim barunom Rečnik SANU, pod govorkati ; Svet će sumnjati i go-vorkati, ali niko ne može ništa da
kaže, a još manje da dokaže Rečnik MS, pod govorkati ; Jelica parnicu izgubila ... Zucalo se već o tom i u
nekim poznatim krugovima Rečnik SANU, pod zucati ; U poslednje vreme je jako zanemario dužnost, o
njemu se zucalo već svašta Rečnik SANU, pod zucati ; Kao što rekoh, po komšiluku počeše već da zuckaju,
pričaju o nama Rečnik SANU, pod zuckati ; Ugljar Sava ... pronese glas da to kovač pravi ma-šinu koja sama
od sebe leti Rečnik MS, pod proneti ; Ove zime se opet počelo pogovarati kako će udariti Porta Rečnik MS,
pod pogovarati ; Pogovaralo se da je to samo priprema za zatvaranje granice u skorom roku Rečnik MS, pod
pogovarati .
U svesti govornika srpskog jezika ogovaranje je u bliskoj vezi i sa dugim, prekomernim pričanjem -
brbljanjem, torokanjem, prekla-panjem:
Milka . ala ta brblja! Rečnik MS, pod brbljati ; Muškarci . kad se sastanu ... ogovaraju i preklapaju ljude kojih
među njima nema Rečnik MS, pod preklapati .
Da se nepotrebno dugo, prekomerno pričanje u društvu negativ-no ocenjuje, potvrđuju i pogrdni nazivi za
osobe koje su sklone takvom ponašanju, kao što su alapača, brbljivac, brbljivica, jezičara, prekla-palo,
torokuša, tračara i dr.26
26 Dovođenje u vezu ogovaranja sa prekomernim, dugim pričanjem stručnjaci objašnjavaju potrebom za
razonodom, za zabavljanjem, za igrom. Osobe koje iz ovih pobuda pribegavaju ogovaranju osećaju dosadu,
osećanje koje se u psihologiji definiše kao vrsta frustracije koju subjekt doživljava u onim situacijama za koje
procenjuje da mu ne nude mogućnost zadovoljenja bilo koje njegove želje Milivojević Z. 2004: 303 , a
nastaje kao posledica nestrukturisanog vremena , ili, drugačije rečeno, kao posledica viška vremena Isto:
308 . U takvim situacijama, kako psiholozi i psihoterapeuti objašnjavaju, osoba koja je obuzeta osećanjem
dosade može dvojako reagovati: ili napustiti situaciju koja se doživljava kao dosadna ili uticati na to da
situacija postane zanimljiva Isto: 305 . Ogovaranje, dakle, u tom smislu predstavlja jedan od načina
osmišljavanja nastale situacije, igra svesti i mašte, u kojoj se traže oni elementi situacije koji, iako irelevantni
za događanje, mogu biti zanimljivi.
Imajući u vidu sva ova zapažanja, još jednom se susrećemo sa činjenicom da o ogovaranju ne možemo
jednoznačno govoriti, već o njemu moramo govoriti u širem i užem smislu.
Ogovaranje u širem smislu značenjski pokriva sva sinonimična ponašanja i u opštem smislu se može odrediti
kao loše govorenje o drugome . Ogovaranje u užem smislu značenjski se sužava na onaj tip ponašanja koji je
leksikografskom definicijom u Rečniku SANU i opisan, a koji smo mi ovde, u okviru određenih pragmatičkih
koordi-nata, dodatno opisali i objasnili u kraćim crtama. O pragmatičkim odlikama ogovaranja opširnije
ćemo govoriti na posebnom mestu u ovoj knjizi v. Odlike ogovaranja sa pragmatičkog aspekta .
IV. ODLIKE OGOVARANjA
O odlikama ogovaranja može se govoriti sa nekoliko aspekata:
1 sa komunikacijskog aspekta - kada se ogovaranje posmatra samo kao čin verbalnog opštenja, govorni
događaj, interakcija u kojoj pošiljalac šalje enkodira određenu poruku primaocu, koju on, zah-valjujući istom
kodu, prima dekodira ;
2 sa pragmatičkog aspekta - ogovaranje, kao i komunikacija uopšte, nije samo prost čin opštenja, interakcija,
razmenjivanje po-ruka, već akcija u interakciji, govorni čin koji se ostvaruje u određe-noj govornoj situaciji;
3 sa leksičko-gramatičkog aspekta - kada se ima u vidu da se ogo-varanje u komunikaciji prepoznaje i po
jezičkom sadržaju i po jezičkoj formi, pa se o njemu može govoriti kao o vrsti razgovora, sa osobenim
evaluativnim komponentama, iskazanim tipskim jezičkim formama žanrovima ;
4 sa semiotičkog aspekta - kada se ima u vidu i način obrazo-vanja poruke u procesu komunikacije,
mogućnost da se jezičke poruke mogu oblikovati različitim kodnim sistemima i da se mogu preob-likovati iz
jednog kodnog tipa u drugi npr. iz verbalnog u vizuelni itd. ;
5 sa socijalnopsihološkog aspekta - kada se ogovaranje posma-tra kao društveno ponašanje, koje se zasniva
na psihološkim zako-nitostima koje vladaju u odnosu pojedinac s drugim pojedincem i u odnosu pojedinac i
grupa, masa.
1. SA KOMUNIKACIJSKOG ASPEKTA
1.1. Prema komunikacijskoj shemi R. Jakobsona, za komunika-ciju su važni pošiljalac poruke, primalac
poruke, poruka, refe-rent predmet, kontekst , kanal prenošenja poruke i kod Jakobson 1966: 289-295 .
Sadržina poruke koja se ogovaranjem prenosi može se pojednostavljeno predstaviti na sledeći način: Osoba
X je loša, jer je uradila Y , a obavezno se odnosi na odsutnu osobu. Ovak-va poruka se može prenositi
neposrednim putem, komunikacijom licem u lice, ali i na druge posredovane načine, i to onda kada su
sagovornici i ili prostorno i ili vizuelno i ili akustički i ili vremenski distancirani, na primer, razgovor preko
telefona, pre-ko interneta, putem telefonskih poruka, putem novina, tzv. žute štampe i sl. Dakle, poruka u
ogovaranju može se prenositi i usmeno i pisano. Tipično usmeno ogovaranje je ono koje je u komunikaciji
licem u lice. Ono se spontano pojavljuje u razgovoru, nije unapred osmišljeno, određeno i sl. Tipično pisano
ogovaranje je ono koje je u žutoj štampi, odnosi se na poznate ličnosti, unapred je os-mišljeno, određeno i
konstruisano. Poznati se ogovaraju i u usme-noj komunikaciji, na radiju i televiziji, u specijalizovanim emi-
sijama koje prate životna dešavanja poznatih i javnih ličnosti. Neke od tih televizijskih emisija su i tzv. tok-
šou emisije, u koji-ma često poznate i javne ličnosti, kao učesnici emisije, podstak-nuti voditeljima,
ogovaraju druge važne ličnosti, najčešće svoje kolege itd. Takva ogovaranja oponašaju ogovaranja licem u
lice, ali ih ne možemo smatrati tipičnim usmenim ogovaranjima, jer su ona, iako deluju da su spontana, u
skladu sa karakterom emisije, usmere-na, unapred određena i osmišljena.
Od kanala prenošenja poruke zavisiće i slika celokupne komu-nikacijske sheme ogovaranja.
1.2. U ogovaranjima koja se ostvaruju u komunikaciji licem u lice ulogu pošiljaoca poruke ostvaruje onaj
komunikator koji ima vodeću ulogu u saopštavanju informacija o drugome, a ulogu primao-ca njegov
sagovornik. Slušalac, u ogovaranju ostvarenom ovim kana-lom, uglavnom aktivno učestvuje u komunikaciji,
pa zbog toga govor-nik i slušalac često menjaju govorne uloge, tako da govornik postaje slušalac, tj. primalac
poruke, a slušalac govornik, tj. pošiljalac poruke. Pošiljalac poruke u ovakvim ogovaranjima jeste pojedinac.
Primalac poruke može biti pojedinac, ali i manja grupa ljudi. Ob-ično su to dve-tri osobe, jer usmeno
ogovaranje podrazumeva i izvesnu diskreciju, a nju je moguće ostvariti samo u manjim grupama. Kod
ovakvih ogovaranja komunikacija je recipročna. Ogovaranje je reci-pročno i u nekim vidovima posredovane
komunikacije, npr. u razgo-voru preko telefona, putem interneta, telefonskih poruka, kao i u onim
ogovaranjima koja oponašaju spontani razgovor.
1.3. U ogovaranjima ostvarenim putem novina ulogu pošiljaoca poruke imaju same novine kao institucija, iza
kojih stoji anonimni ili poznati novinar. Primalac poruke u ogovaranjima ostvarenim putem novina može biti
bilo ko, svaki čitalac tih novina. Ovde je konverzaciona shema u načelu jednosmerna, iako se oponaša
dijaloška komunikacija.
1.3.1. Oponašanje dijaloške komunikacije dovelo je do toga da se ogovarački diskurs u žutoj štampi
ostvaruje na sličan način kao i u usmenoj komunikaciji, s tom razlikom što priroda medijuma podrazumeva i
osoben način komuniciranja autora teksta novinara sa čitaocem. Dok u usmenoj komunikaciji sagovornici
imaju stvaran kontakt, u štampanim medijima tog kontakta nema. Naime, čitalac je kao sagovornik samo
zamišljen, fiktivan. Takođe, ni autor teksta kao govornik nije u potpunosti stvaran; pojavljuje se u ime novina
za koje piše i štiti se imunitetom profesije kojom se bavi. Svaki tip novina, a u okviru njih i svaki novinski
tekst, piše se tako da se ima u vidu prosečan čitalac, tj. onaj čitalac koji se zanima za određenu tematiku, koji
je upućen, koji razume ono o čemu se piše i način na koji se o tome piše. Tako, novinari mogu da
pretpostave i kog su profila njihovi prosečni čitaoci koje starosne dobi, kog stepena obrazovanja, društvenog
statusa itd. , pa svoj tekst i jezički usklađuju sa tim.
Prema onome što nalazimo u žutoj štampi, novinar sa svojim čitaocem komunicira na način svojstven
bliskim, nedistanciranim sagovornicima. Na njihov odnos, dakle, ne utiču ni njihove godine, ni pol, ni
obrazovanje, ni društveni status. A za ostvarivanje ogo-varanja takav odnos između učesnika u komunikaciji
je optimalan.
Za razliku od govornika u usmenom ogovaranju, koji svoj govor ob-likuje imajući u vidu samo svog
sagovornika, novinar u žutoj štampi i u svim drugim štampanim medijima nalazi se pod uticajem dveju
strana: i osobe koja je predmet razgovora referenta i svog adresata, tj. prosečnog čitaoca za kojeg piše. A
odnos između autora i prosečnog čitaoca uključuje i odnos između adresata prosečnog čitaoca i osobe o
kojoj se u tekstu govori. To pokazuje da autor novinar u štampanim
medijima ima višestrukog adresata. Prema Besu, komunikacijski mo-del u štampanim medijima izgleda
ovako:
govornik
AUTOR NOVINAR
adresat
PROSEČAN ČITALAC
TREĆA OSOBA referent
Bes 2007: 129
Ovaj komunikacijski model pokazuje da novinar, kao govornik, svoj govor oblikuje imajući u vidu ne samo
prosečnog čitaoca već i osobu o kojoj govori, budući da i ona može biti mogući čitalac. To se u novinskom
tekstu može osetiti. No, ipak u tekstu je najuticajniji onaj odnos koji se uspostavlja između autora teksta i
prosečnog čitaoca.
1.4. U televizijskim i radijskim emisijama ogovaranje može biti jednosmerno, onda kada je pošiljalac poruke
voditelj emisije, a primalac poruke svi oni koji slušaju ili gledaju emisiju. A u kontakt-emisijama ogovaranje je
recipročno, jer i slušaoci i gledaoci imaju mogućnost da učestvuju u komunikaciji. Poseban slučaj
predstavljaju tok-šou emisije. U njima pošiljalac poruke može biti ili voditelj ili neko od gostiju tih emisija, a
primaoci poruke su, pored onih koji učestvuju u emisiji, i gledaoci. U odnosu na učesnike u emisiji, ko-
munikacija je uglavnom recipročna, a u odnosu na gledaoce ona je jed-nosmerna.
1.5. Između kanala kojim se neka poruka prenosi, koda i predme-ta poruke postoji uzajamna zavisnost.
Ogovaranja ostvarena komunika-cijom licem u lice za predmet razgovora imaju uglavnom osobu ili više njih
poznatu sagovorniku, odnosno sagovornicima, i obično je to osoba iz bližeg ili šireg kruga poznanika. U
medijima predmet ogovaranja su poznate ličnosti iz javnog života, politike i šou-biz-nisa. Može se desiti da i
u usmenim ogovaranjima poznate ličnosti iz javnog života budu predmet ogovaranja. Novinska ogovaranja
mogu se javiti kako u tzv. žutoj štampi, tabloidima - dakle, u novinama spe-cijalizovanim za tu vrstu
informisanja, tako i u dnevnim novinama, koje imaju opšteinformativni karakter. Ali, tip novina u kojima se
pojavljuju novinska ogovaranja utiče na predmet ogovaranja i diskursno
organizovanje samog teksta. Tako će se ogovaranja ličnosti iz politike javiti uglavnom u dnevnim novinama
opšteinformativnog karaktera, jer se želi nečiji politički profil upotpuniti i detaljima vezanim za druge sfere
njegovog života koje nisu dostupne široj javnosti.
1.6. Svaki od navedenih šest činalaca komunikacije, kako sma-tra Jakobson, određuje i jednu posebnu
funkciju jezika. Iako se može razlikovati šest osnovnih aspekata jezika, Jakobson ističe da je teš-ko naći
poruku koja će imati samo jednu funkciju Jakobson 1966: 290 . Tako je i sa ogovaranjem. Ono, prema
Jakobsonovoj klasifikaciji jezič-kih funkcija, može imati četiri funkcije:
1 emotivnu - pokazuje negativan stav pošiljaoca poruke prema sadržaju poruke i njenom referentu, tj.
prema odsutnoj osobi;
2 konativnu - poruka iskazana ogovaranjem ima za cilj da utiče na njenog primaoca, da ga podstakne da
razmišlja o referentu poruke na isti način kao i pošiljalac poruke, tj. da sagovornik zauzme prema osobi koja
se ogovara negativan stav, da, poput govornika, i loše govo-ri i loše misli o njoj;
3 referencijalnu - pošiljalac poruke iznosi činjenice vezane za ponašanje, izgled i uopšte život odsutne osobe,
saopštava pojedi-nosti o njoj za koje primalac poruke ili nije znao, a ako ih je i znao, sada za njih saznaje na
drugi način, iz druge perspektive i sl.;
4 fatičku - ogovaranjem se sagovornici zbližuju, povezuju, sprijateljuju i sl.
Jedna funkcija može dominirati nad ostalim i od nje može zavi-siti struktura poruke.
2. SA PRAGMATIČKOG ASPEKTA
2.1. Za sagledavanje ogovaranja neophodno je razmatrati i njegove pragmatičke komponente. U
komunikaciji se poruka formira tako što govornik ima određenu nameru pri upućivanju poruke sagovorniku,
pa u skladu sa situacijom organizuje svoj iskaz utiskujući mu željeno zna-čenje, koje sagovornik treba da
prepozna. U neposrednoj komunikaciji govornikovo formiranje poruke i sagovornikovo razumevanje njenog
značenja ostvaruje se istovremeno i na istom mestu, dok u posrednoj komunikaciji to nije slučaj. Tipičan
slučaj ogovaranja vezuje se ipak za neposrednu komunikaciju.
2.2. Sa stanovišta pragmatike, ogovaranje možemo odrediti, prema Serlovoj klasifikaciji govornih činova, kao
asertivni repre-zentativni govorni čin, kojim se konstatuju, predstavljaju, saopšta-vaju sadržaji vezani za
ličnost osobe koja je predmet razgovora. Prema Ostinovoj klasifikaciji govornih činova, ogovaranje bi bilo
govorni čin ocene iz grupe verdiktivnih govornih činova, kojim se procenjuje osoba o kojoj se govori i daju
vrednosni sudovi o njoj Ostin 1994: 167-185; Serl 1986: 170-194 .
Po strukturi, ovaj govorni čin je uglavnom složen, jer se obič-no sastoji od više drugih prostih govornih
činova konstatacija, obja-šnjenja, ilustracija, slaganja, neslaganja i sl. , funkcionalno povezanih u jedan
govorni čin, koji izražava osnovnu početnu nameru govornika.
2.3. Prema ovako definisanom govornom činu ogovaranja, mogu se izdvojiti komponente njegove
pragmatičke strukture, koje ujedno pred-stavljaju i Serlova konstitutivna pravila neophodna za realizaciju
govornih činova Serl 1991: 87 . Polazna osnova Serlovog učenja jeste govoriti neki jezik znači izvoditi činove
u skladu sa pravilima , kojom se ističe da se semantička struktura jezika može smatrati kon-vencionalnom
realizacijom niza skupova osnovnih konstitutivnih pravila i da su govorni činovi, činovi koji se odlikuju time
što se izvode izricanjem izraza u skladu sa ovim skupovima konstitutivnih pravila Serl 1991: 87-88 . Tako Serl
izdvaja četiri vrste konstitu-tivnih pravila:
1. Pravilo iskaznog sadržaja. Pod ovim pravilom Serl podrazu-meva referencijalnu stranu govornog čina, koja
se u lingvistici ozna-čava kao propozicija.
2. Pripremno pravilo. U osnovi svakog govornog čina stoji ak-tivnost ili događaj čije izvršenje je u vezi sa
govornikom ili sago-vornikom. Da bi se određena aktivnost ili događaj izvršili, tj. da bi se ostvario govorni
čin, potrebno je da govornik poznaje vanjezičku stvarnost. Pod vanjezičkom stvarnošću podrazumevaju se
sagovorniko-ve želje, sklonosti, mogućnosti, očekivanja, njegova prethodna isku-stva, njegovi stavovi, zatim
podesnost mesta i trenutka za izvršenje tih aktivnosti i događaja i sl. Pripremno pravilo, dakle, bazira se na
usklađivanju govornikovih namera sa vanjezičkom stvarnošću.
3. Pravilo iskrenosti. Ovo pravilo podrazumeva istinitost i iskrenost onoga što govornik izriče govornim
činom. Kako je teško utvrditi istinitost i iskrenost izrečenog, Serl uvodi pojam odgovor-nosti kao
natkategoriju.
4. Suštinsko esencijalno pravilo. Suštinsko pravilo pred-stavlja sintezu svih prethodnih pravila i svodi se na
nameru govorni-ka da proizvede određeni efekat u komunikaciji. A ono što omogućuje prepoznavanje tog
efekta kao nameru govornika jesu semantička kon-stitutivna pravila.
Serlova pragmatička struktura govornih činova primenjena na ogovaranje mogla bi se predstaviti na sledeći
način.
Propozicioni sadržaj ogovaranja iskazan kao negativna kvali-fikacija odsutne osobe i njenih postupaka
predstavljao bi pravilo iskaznog sadržaja.
Da bi se ogovaranje ostvarilo u komunikaciji, neophodno je da se zadovolje sledeći uslovi:
1 Govornik smatra da ponašanje osobe koja je predmet razgovora nije u skladu sa društvenim normama
kojim se on i ili zajednica ru-kovode pripremno pravilo 1 .
2 Govornik veruje da ponašanje osobe koja je predmet razgovora nije u skladu ni sa društvenim normama
kojim se rukovodi sagovornik pripremno pravilo 2 . Ukoliko sagovornik misli da osoba o kojoj se govori ne
narušava društvene norme, ogovaranje se neće u potpunosti ostvariti, jer će sagovornik braniti svoje
stavove o tome, pa će se go-vorna aktivnost, koja je trebalo da bude zajednička aktivnost govor-nika i
sagovornika, pretvoriti u jednostrano ogovaranje, ubeđivanje sagovornika u suprotno, u jezički sukob, svađu
i sl., ili će se započeta komunikacija prekinuti.
3 Govornik zna da može loše govoriti o odsutnoj osobi pred sagovornikom a da se komunikativna ravnoteža
ne naruši pripremno pravilo 3 . Do ogovaranja neće doći ako je sagovornik blizak osobi o kojoj se loše govori
i ako takav govornikov čin smatra udarom ne samo na ličnost odsutne osobe nego i udarom na sopstvenu
ličnost. Na pri-mer, deca neće dozvoliti da drugi pred njima loše govore o njihovim roditeljima, i obrnuto,
roditelji neće dozvoliti da drugi pred njima ogovaraju njihovu decu. Profesori neće dozvoliti da studenti pred
njima ogovaraju njihove kolege i sl. U vezi s ovim stoji osećaj pri-padnosti grupi. Grupe mogu biti zasnovane
na različitim kriteriju-mima: po profesiji, po statusu, po godinama, po polu, po srodničkoj pripadnosti i sl.
Članovi jedne grupe ogovaraju članove druge grupe ili članovi jedne grupe ogovaraju jedni druge. Grupe
koje se međusobno ogovaraju zapravo se po nekom osnovu suprotstavljaju. Tako profesori
ogovaraju studente, studenti ogovaraju profesore, mlađe kolege starije, starije kolege mlađe, snahe
ogovaraju svekrve, svekrve ogovaraju snahe, jetrve ogovaraju zaove, zaove jetrve, uslužni radnici mušterije i
obr-nuto. Ukoliko među sagovornicima nema osećaja grupne pripadnosti, ogovaranje se neće realizovati. To
podrazumeva i da će pripadnik jedne grupe, kada prisustvuje ogovaranju koje vode pripadnici druge gru-pe,
uglavnom samo prisustvovati, tj. neće učestvovati. Pragmatičkoj strukturi ogovaranja mogli bismo da
dodamo još jedno pripremno pra-vilo, koje se tiče odnosa među sagovornicima: govornik ima poverenja u
sagovornika, jer veruje da ga njegov sagovornik neće odati odsutnoj osobi . To nam pokazuju iskazi tipa:
Nemoj nikome reći ovo što ću ti reći, Ovo ostaje među nama i sl.
3. Govoreći o istinitosti informacije u asertivima, Ljudmila Popović kaže: Ako je osnovna svrha saopštenja da
se adresat upozna s nečim što mu, kako to pretpostavlja govorno lice, nije poznato, logič-no je da se u tom
cilju prenosi istinita informacija Popović Ljud. 2005: 1020 . Međutim, u ogovaranju, tračanju, kao asertivnom
govornom činu, istinitost onoga što se saopštava uvek je pod znakom pitanja. Ali, bez obzira na to, govornik
odgovorno stoji iza svojih reči, jer on veruje i uzima da je to što govori istinito; često istinitost svog govora i
naglašava npr. iskazima Veruj mi, Majke mi, Sto posto je tako, Ne izmišljam, Nemam razloga da te lažem,
Tako pričaju, Tako sam čuo čula i sl. . Dešava se i to da govornik zna da to što saopšta-va nije istinito, ali
njega to ne sprečava da i to saopštava. Kako Lj. Popović kaže, situacija jeste paradoksalna, nelogična, ali je
moguća. Ako uzmemo u obzir da takvo saopštavanje nema za cilj prenošenje is-tinite informacije, već da je
njegova svrha subjektivna identifika-cija saopštavanog Popović Ljud. 2005: 1020 , jasno je da nema razloga
da se postavlja pitanje o svrsishodnosti saopštavanja i prenošenja takve informacije.
4. Govornik negativno kvalifikuje odsutnu osobu i njene pos-tupke kako bi je prikazao kao osobu koja se ne
podvrgava društve-nim normama kojih se on i sagovornik pridržavaju suštinsko pravilo . Iako ne postoji
odgovarajući performativni glagol koji bi bio nedvosmisleni pokazatelj ilokucije, ilokucija ogovaranja se
prepoznaje na osnovu njegovog propozicionog dela koji čine is-kazi kojima se negativno ocenjuje odsutna
osoba, ali i na osnovu konteksta. Međutim, nije svako negativno kvalifikovanje odsutne osobe ogovaranje. O
odsutnoj osobi može se loše govoriti i kada se žalimo na nju i kada je kritikujemo. Ali, ogovarati nekoga, žali-
ti se na nekoga i kritikovati nekoga nije isto, iako je u svim tim
slučajevima u pitanju loše govorenje o odsutnoj osobi. Razlika je u komunikativnom efektu, ilokuciji i
perlokuciji. Kod ogovaranja govornik ima nameru da osobu o kojoj govori prikaže u ružnom svet-lu i da
navede sagovornika da i on tako misli o njoj, a prilikom žaljenja, pritužbi na nekoga govornik ima nameru da
sebe predstavi kao oštećenu, ugroženu stranu, kao žrtvu nečijeg lošeg postupanja. Kod kritikovanja mislimo
na negativnu kritiku loše se ocenjuju, vrednuju nečiji postupci prvenstveno s namerom da se iznese sop-
stveno nezadovoljstvo povodom toga, a koje je uglavnom zasnovano na određenim argumentima.
Ogovaranje je, kako smo pokazali u prethod-nom poglavlju, u bliskoj vezi i sa klevetanjem i sa kuđenjem.
Nekada je teško razdvojiti jedno od drugog.
2.4. S obzirom na to da se govornik prilikom ogovaranja često nalazi u posebnom psihičkom i emotivnom
stanju ogovaranjem se psi-hički i emocionalno rasterećuje, iskazuje bes, ljutnju, srdžbu prema nekome , kao
asertivni govorni čin, ogovaranje ima i ekspresivni ka-rakter. Po komunikativnoj funkciji sliči ekspresivima.
Sliči im na isti način kao što ekspresivima sliče i psovke Savić i Mitro 1998: 31 . No, to njegovu asertivnost
nikako ne menja.
Inače, ekspresivni karakter ogovaranja, kao i drugih govornih činova ocene, uticao je na to da mnogi autori
smatraju da je potreb-no revidirati dosadašnje klasifikacije govornih činova, pre svega Ostinove i Serlove
klasifikacije. Formanovska i Volf smatraju da bi govorni čin ocene mogao da spada u ekspresivne govorne
činove. A. Vježbicka ovaj govorni čin izdvaja kao poseban, samostalan, dok Dž. Lič govori o konfliktivima kao
o novoj klasi govornih činova Salj-nikova 2009 .
2.5. Ljudi se od ogovaranja mogu i uzdržavati. U osnovi uz-državanja od ogovaranja stoje etička načela
pojedinca i društvene grupe kojoj pripada. Na pitanje da li ogovaraju i šta misle o ogo-varanju, ljudi će
uglavnom reći da ne ogovaraju, ali da su pasivno učestvovali u ogovaranju dok su slušali druge kako
ogovaraju i da je to ružna i loša navika. Zato mnogi koji započnu da iznose loše mišljenje o odsutnoj osobi,
vrlo često svesno odriču potrebu da odsutnu osobu ogovaraju. To obično čine iskazima tipa Ne želim da
ogovaram, ali... ili se na neki drugi način ograđuju od ogovaranja. U iskazima Ne želim da ogovaram i sl.
nema toliko odricanja potrebe da se neko ocrni koliko govornik ima potrebu da se opravda pred drugima što
ogovara. Govornik tako smatra da, ako loše govori o nekome, on zapravo loše govori o sebi. Etička načela
govornik će
posebno naglašavati u onim situacijama u kojima postoji rizik da će se neko od tih načela narušiti i da će na
taj način on, kao neko ko se oglušuje o etička načela, i sam postati predmet ogovaranja. Na primer, prema
principima hrišćanskog morala, o mrtvima ne treba ružno, loše govoriti. U tim situacijama često se čuje,
recimo, op-ravdanje tipa Ne bi trebalo ovako da govorim, ali...
2.6. Perlokutorna komponenta ogovaranja prepoznaje se u sago-vornikovoj reakciji i daljem učešću u
komunikaciji. Ona se u proto-tipičnim slučajevima ogovaranja svodi na sagovornikovo potvrđivanje
govornikovog mišljenja o odsutnoj osobi, kao i na sagovornikovo pri-hvatanje učešća u daljem izgrađivanju
loše slike o drugome. Sagovor-nik može prihvatiti da učestvuje u ogovaranju iz različitih razloga: da udovolji
sagovorniku solidarišući se s njim, da sazna nešto novo, da podeli iskustvo koje ima u vezi s osobom koju
ogovara, da potvrdi pripadnost grupi i dr. U tom smislu, zanimljiva je sagovornikova re-plika na govornikovo
ograđivanje od ogovaranja:
A: Ne želim da ogovaram ...
B: Ne ogovaramo. Samo delimo mišljenje.
U nekim slučajevima, kako smo i pokazali, sagovornik može od-biti da učestvuje u ogovaranju iskazujući
pritom svoje neslaganje sa govornikovim mišljenjem o određenoj osobi, opravdavanjem te osobe i sl.
Kod novinskih tračeva i ogovaranja perlokutorni efekat ne može se prepoznati na osnovu samih reakcija
čitalaca kao sagovor-nika, jer je u pitanju posredna komunikacija. Potvrda o tome kakav je perlokutorni
efekat tih novinskih tekstova može biti prodavanost tih novina, kao i ispitivanje javnog mnjenja.
3. SA LEKSIČKO-GRAMATIČKOG ASPEKTA
3.1. Po svojim funkcionalnostilističkim obeležjima, jezik ogovaranja pripada razgovornom jeziku
neformalnog stila, sa vidnim oznakama familijarnog jezičkog izraza. Jezik ogovaranja, kao jedna je-zička
manifestacija razgovornog jezika, može se približavati knji-ževnojezičkoj normi, ali i ne mora. To zavisi od
dijalekatske osnove govornika, od njihovog obrazovanja, ali i od konkretne situacije i od emocionalnog
stanja govornika Klikovac 2008: 170 . Ukoliko se govor-nik oseća oštećenim ili uvređenim ponašanjem osobe
koju ogovara, koristiće leksičko-gramatička sredstva koja su odraz njegovog afektivnog stanja - najčešće,
vulgarizme, psovke i ostale izraze slobodnijeg i razuzdanijeg tona.
3.2. Ogovaranje smo odredili ne samo kao asertiv nego i kao go-vorni čin ocene - čin u kome je evaluativna
komponenta u njemu veoma izražena. Dok saopštava određene činjenice u vezi sa osobom koja je predmet
razgovora, govornik je ujedno i vrednuje - razume se, negativ-no. Negativno ocenjuje i procenjuje i njeno
ponašanje i celu situaciju, a istovremeno iznosi i svoj stav i svoja osećanja povodom toga. Upra-vo po toj
evaluativnoj komponenti ogovaranje se i razlikuje od drugih asertivnih govornih činova.
U ogovaranju nalazimo evaluacije zasnovane na etičkim, emocio-nalnim i estetičkim parametrima, upravo
onako kako je i Martin to naznačio u svojoj teoriji o evaluaciji. Kada se govori o ponašanju od-sutne osobe,
vrednovanje se zasniva na moralnim načelima i društve-nim vrednosnim sistemima i iskazuje se kao ocena
moralno nemoral-no, dobro loše, prihvatljivo neprihvatljivo . Kada govornik izra-žava svoje emocionalno
stanje povodom ponašanja osobe koju ogovara, vrednovanje se zasniva na emocionalnim parametrima i
iskazuje se u vidu ocene volim ne volim, prija mi ne prija mi, godi mi ne godi mi itd. A ako se govori o
fizičkom izgledu odsutne osobe, u pitanju su estetički parametri i iskazuju se u vidu ocene sviđa mi se ne
sviđa mi se, dopada mi se ne dopada mi se i sl.
Navedena evaluativna značenja tiču se dveju semantičkih kate-gorija u jeziku. To su kategorije
kvalifikativnosti i kvantifikacije, koje su međusobno povezane na različite načine, a najviše preko kate-gorije
graduelnosti, koja na izvestan način pripada i kvalifikativ-nosti i kvantifikaciji Piper 2005: 830 . I jedna i druga
semantička kategorija odlikuju se bogatstvom sredstava izražavanja. Jasno je stoga da se u leksičko-
gramatičkoj analizi ogovaranja mora ići smerom od značenja ka sredstvu izražavanja tog značenja u
određenom kontekstu. Kontekst je ovde od velikog značaja, pa će se u skladu sa njim tokom analize
utvrđivati i opisivati leksičko-gramatička sredstva koja su u službi evaluacije.
3.3. S druge strane, ogovaranje se u komunikaciji ne prepoznaje samo po značenju već i po stilu, po tipičnim
iskazima, koji odražavaju utvrđene žanrovske oblike. Pri izdvajanju i utvrđivanju žanrovskih formi ogovaranja
zato treba ići od samih tipskih iskaza, preko njiho-vog uopštavanja i uobličavanja u jedinstvenu formu.
4. SA SEMIOTIČKOG ASPEKTA
4.1. Kada je reč o novinskim ogovaranjima, potrebno je ukazati i na druge komunikacione sisteme koji, kao i
jezik, oblikuju poruku i utiskuju joj određeno značenje; dakle, treba zaći i u polje semiotike.
4.2. Novinski tračevi se javljaju u novinama specijalizovanim za tu svrhu, koje se kod nas popularno nazivaju
bulevarska štampa, žuta štampa, tračerske novine, ponekad i ženska štampa, ili tabloidi. Obično su to
nedeljnici. Mogu se naći i u dnevnim listovima, i to uglavnom u posebnim rubrikama koje su naslovljene Trač
dana, Svet poznatih i sl.
Žuta štampa, kao štampa koja nudi senzacionalističke in-formacije iz sveta poznatih, od druge štampe ne
razlikuje se samo na planu sadržine tekstova već i na planu vizuelnih efekata. Tako se za štampanje žute
štampe ne koristi bilo koji papir, već mastan papir u boji, koji ne mora biti posebnog kvaliteta, ali treba da
odaje utisak blistavosti, sjaja, skupocenosti, raskošnosti. Otud u žutoj štampi mnogo više fotografija u boji
nego teksta. I sama naslovna strana takvih novina obiluje fotografijama poznatih stavljenih u prvi plan kako
bi odmah privukle čitaoce.
I organizacija prostora na unutrašnjim stranama pokazuje važ-nost fotografije. Obično je tekst u sredini, a
oko njega velika fo-tografija ili više manjih fotografija. Sa stanovišta semiotike, na ikoničkom planu,
fotografije, kao vizuelni znaci, mogu imati refe-rencijalnu funkciju, a na ikonografskom planu ekspresivnu i
estetsku Vasić 1995: 28-29 . Referencijalnu funkciju imaju one fotografije na kojima se nalazi ličnost i
događaj vezan za nju, a o kojem se u tekstu govori. Vrednost takvih fotografija je informativno-
dokumentarna.
Umesto fotografije čija je vrednost informativno-dokumentar-na, odnosno reprezentativna, može biti samo
fotografija ličnosti o kojoj se govori i takve fotografije nemaju dokumentarnu vrednost, već samo
identifikacionu.
U žutoj štampi vrlo često se javljaju i stripovane fotografije, tj. fotografije ličnosti na kojima je humoristično-
ironičan tekst ispisan u oblaku karakterističnom za strip. Takve fotografije imaju pre svega ekspresivnu
funkciju u tekstu.
S obzirom na kod, novinska ogovaranja se služe uglavnom kom-binacijom verbalnog i vizuelnog koda, ređe
samo verbalnim ili samo vizuelnim.
4.3. Što se tiče verbalnog koda, on se u novinskim ogovaranji-ma realizuje od kraćeg teksta u proseku 7-8
rečenica srednje dužine do dugih, u formi intervjua. Važan element teksta je naslov, koji je ispisan krupnim
slovima, ponekad i drugačijom vrstom slova, a čes-to bojom drugačijom od teksta kojem prethodi.27 I sam
tekst ogovaranja može biti ispisan kombinacijom različitih vrsta slova i boja; na primer, imena ličnosti ili
određenih pojmova važnih za temu teksta mogu se izdvojiti drugom vrstom slova, drugačijom veličinom ili
dru-gom bojom. Specifična grafička obrada teksta i kombinovanje teksta različitim bojama, pored toga što
treba da privuče pažnju čitalaca i olakša percepciju teksta, ima i ekspresivnu i estetsku funkciju.
4.4. Ovako gledano, žuta štampa se može svrstati u red multime-dijalnih diskursa jer je cilj reći istu stvar na
različite načine i biti što ubedljiviji u saopštavanju Kremades 2007: 30-32 .
5. SA SOCIJALNOPSIHOLOŠKOG ASPEKTA
5.1. Kako smo predstavili u uvodnom delu, dosadašnja istraži-vanja ogovaranja najviše su se bavila upravo
ovim odlikama ogovaranja - socijalnopsihološkim. Predstavljanjem tih istraživanja, pokazali smo i to da ona
mogu biti primenjiva i u jezičkim istraživanjima ogo-varanja. Na tu povezanost jezika i drugih društvenih i
humanističkih nauka želimo da ukažemo i ovde, samo iz drugog ugla.
5.2. Ako ogovaranje posmatramo u domenu društvenih pojava, mog-li bismo reći da ono predstavlja
svojevrstan oblik propagande Zvo-narević 1989: 588 . I ogovaranje je poput propagande manje ili više
smišljeno govorenje i širenje raznovrsnih informacija o nekome kako bi se uticalo na nečije mišljenje i
ostvarili određeni ciljevi poje-dinca.28 I ogovaranje, kao i propaganda, deluje na adresata menjajući njegove
stavove, uverenja i mišljenje. Za razliku od propagande, koja deluje na određenu društvenu grupu,
ogovaranje deluje na pojedinca,
27 Naslov kao svojevrstan tip iskaza s posebnom funkcijom u odnosu prema tekstu kojem prethodi, kao
iskaz koji uvodi čitaoca u verbalnu interakciju, može biti predmet pažnje različitih ispitivanja. U našoj
literaturi o naslovima naročito se izdvajaju istraživanja I. Grickat v. Grickat 1966 .
28 Ova definicija ogovaranja proistekla je iz definicije propagande date u Enciklopediji Leksikografskog
zavoda: Propaganda je planski organizirano, smišljeno širenje raznovrsnih političkih, religioznih i drugih ideja
u svrhu pridobivanja javnog mišljenja za ostvarivanje ciljeva različitih socijalnih organizacija države, političke
partije, trgovačkih i industrijskih institucija, crkve i sl. . Služeći se često kolektivnom psihologijom, apelira,
već prema ciljevima koje želi postići, na racionalne, kao i iracionalne, nesvjesne faktore i motive psihičkog
života Enc. Leks. 1-6 .
individuu. Iza propagande stoji institucija, društvena grupa, a iza ogovaranja pojedinac. Smatramo, prema
tome, da je reč o istom ili vrlo bliskom obliku društvenog ponašanja, s tom razlikom što se ogova-ranje
ispoljava u odnosu pojedinca s pojedincem, a propaganda u odnosu institucionalizovane društvene grupe sa
neinstitucionalizovanom grupom, najčešće javnim mnjenjem.
Da bi delovali na nečije mišljenje, i ogovaranje i propaganda se služe racionalnim i iracionalnim faktorima
ljudske svesti i podsvesti Zvonarević 1989: 588 . I u jednom i u drugom slučaju pri-mat se ipak daje
iracionalnim faktorima, jer oni služe za menjanje stavova, mišljenja i uverenja, a racionalni za samostalno
izgrađi-vanje kritičkog mišljenja, za sticanje stavova i uverenja.
S obzirom na to da se pod propagandom privrednom propagan-dom smatra ireklama, reklamiranje -
postupak kojim se nešto ističe, hvali, izlaže pažnji kako bi se popularizovalo i što bolje prodalo, možemo
onda reći da je ogovaranje suprotno reklami, antireklama -govorni postupak kojim se neko kudi, ruži, ističe u
rđavom svetlu, opanjkava, nipodaštava kako bi mu se narušio ugled, dostojanstvo i sl.
Metode i tehnike kojima se sva propagandna ponašanja služe uglavnom su iste. Služe se nizom psiholoških,
socioloških i dru-gih saznanja o ljudima. Razlika je u tome što propaganda pred sobom ima čitavu društvenu
grupu, a ogovaranje pojedinca, pa svoje metode i tehnike prilagođava njegovoj psihologiji i njegovom
društvenom polo-žaju, statusu, interesovanju, sklonostima, sposobnostima itd.
5.3.1. Da bi ogovaranje bilo uspešno, sadržaj njegove poruke mora da zadovolji nekoliko uslova. Pored toga
što mora biti razumljiv, on mora biti i privlačan, zanimljiv i uverljiv.
Da bi sadržaj ogovaranja bio zapažen, da bi se sagovornik zain-teresovao za njega, i da bi se potom
prepričavao i širio dalje, mora biti privlačan. Prema principima i zakonitostima psihologije pažnje, čovekovu
pažnju privlače neobičnost, intenzitet i nedovr-šenost poruke Zvonarević 1989: 590 .
Neobičnost poruke. Informacija da neko voli da se kupa u moru, reci ili jezeru i da uživa na plaži sama po
sebi nije nimalo neob-ična, jer se tiče uobičajenog ponašanja ljudi i nije nimalo privlačna onome kome se
takva informacija saopštava. Ali, ako neko voli da se kupa kao nudista, to je već sasvim druga stvar. Ovo
ponašanje odstupa od uobičajenog ponašanja, a samim tim tiče se i individualno-psiholoških osobina i
sklonosti osobe koja se ogovara. Takvi sadržaji se rado slušaju, a i rado saopštavaju drugome, prepričavaju i
dalje prenose. Tako, za ogovaranje neobičnost sadržaja ne podrazumeva samo ono što odstupa od
standarda, norme i očekivanog već i ono što je in-trigantno, što zalazi u privatnost i intimu, u psihologiju
ličnosti.
Intenzitet poruke. Ako govorimo o žutoj štampi, intenzitet boje naslova i tekstova je ono što posebno
privlači pažnju čitalaca. Ako govorimo o usmenom ogovaranju, intenzitet poruke se vezuje za na-glašavanje
onih delova iskaza koji su srž informacije, a najčešće je to problemsko ponašanje osobe koja se ogovara.
Međutim, naglašavanje nije samo isticanje pojedinih reči i iskaza povisivanjem tona, već i snižavanjem tona,
šaputanjem. U ogovaranju šaputanje ima poseban značaj, jer je njegovo spoljno obeležje, pa je onima koji
nečije šaputanje gledaju sa strane, to signal da ogovaraju. Samim tim, šaputanje ima veću fatičku funkciju od
drugih načina naglašavanja poruke.
U vezi s intenzitetom poruke jeste i njeno preuveličavanje. Što više ljudi jednu istu informaciju prenosi, to se
njen sadržaj pri-likom svakog prenošenja sve više bogati detaljima, a ujedno i preu-veličava. Preuveličavanje
je u skladu sa individualnopsihološkim karakteristikama osoba koje prenose informaciju. Svako dodaje ono
što bi svesno ili nesvesno voleo da se uistinu događa. Tu projektivnu dinamiku glasina, ujedno i ogovaranja,
jedan autor slikovito prikazuje na sledeći način:
1. Gđa A gđi B: Gde je danas gđa King? Da nije bolesna?
2. Gđa B gđi V: Gđa A se interesuje da gđa King nije možda bo-lesna?
3. Gđa V koja ne poznaje gđu King kaže gđi G koja poznaje gđu King : ,Dula sam da je gđa King bolesna.
Nadam se da nije ništa ozbiljno!
4. Gđa G kaže gđi D: Gđa V mi je rekla da je gđa King ozbiljno bolesna. Moram je odmah posetiti!
5. Gđa D gđi Đ: ,Dini mi se da je gđa King prilično bolesna. Gđa G ju je upravo posetila!
6. Gđa Đ kaže gđi E: Kažu da gđa King neće preživeti. Pozvani su njeni rođaci da je posete u postelji!
7. Gđa E kaže gđi Ž: Kakve su najnovije vesti o gđi King? Je li već umrla?
8. Gđa Ž kaže gđi Z: Kad je umrla gđa King?
9. Gđa Z gđi I: Hoćete li ići na sahranu gđe King? Čula sam da je juče umrla?
10. Gđa I gđi King: Upravo sam čula o tvojoj smrti i sahrani. Ko li je to sve mogao započeti?
11. Gđa King gđi I: Ima ih nekoliko koji bi bili srećni da je to istina! prema Zvonarević 1989: 616 .
Nedovršenost poruke. Osoba koja želi nekoga da ogovara vrlo često te važne informacije sagovorniku
saopštava samo u fragmen-tima, nagoveštajima; tek toliko da mu da do znanja da tu ima nečega za
pričanje . Recimo, često se neko samo negativno okvalifikuje npr. Ma, on ti je stari lisac , a ne obrazloži se,
ne objasni se zašto se tako misli. Sagovornik zbog toga ostaje u nedoumici i pita se šta je govornika navelo
da tako misli, pa svaki dalji razgovor sa njim rado iščekuje ne bi li saznao šta se krije iza toga. Tako govornik
sebe sta-vlja u poziciju superiornijeg, jer zna nešto što drugi ne znaju.
5.3.2. Da bi ogovaranje bilo zanimljivo i sagovorniku, ono se mora ticati osobe koju i on poznaje. Događa se
da je sadržaj ogovaranja vrlo privlačan sagovorniku neobičan je, intrigantan, senzaciona-listički , ali mu je
ipak dosadan, jer je reč o osobi koju on ne poznaje. On može saslušati govornika, ali nerado će se dalje
zanimati za to i učestvovati u ogovaranju. Stoga, govornik koji želi da ogovara mora imati u vidu i to, jer
svima su poznate reakcije tipa Udavio me je pri-čajući mi o tamo nekome, koga ja uopšte i ne poznajem. S
druge strane, dešava se i to da sagovornik poznaje osobu koja se ogovara, ali nema isto mišljenje o njoj kao i
govornik, pa mu takvo pričanje nimalo nije zanimljivo; nekad ga čak i vređa. Prema tome, da bi ogovaranje
bilo zanimljivo sagovorniku, mora se odnositi na osobu koju i on poznaje i o kojoj ima isto mišljenje kao i
govornik.
Jedan od ciljeva ogovaranja jeste da se pridobije sagovornik, da se podstakne da o osobi koja se ogovara
misli isto kao i govornik. Da bi to postigao, onaj koji ogovara mora biti uverljiv i ubedljiv sa-govorniku da je to
što govori o odsutnoj osobi istinito. U tu svrhu govornik koristi određene činjenice, ali su one većinom
zasnovane na subjektivnosti i emocionalnosti, jer se na sagovornika želi delovati kao na emocionalno biće,
sklono tome da bude žrtva manipulacije.
Kako primećujemo, o sadržaju ogovaranja ne može se govoriti ukoliko se nemaju u vidu psiho-socijalne
osobine i osobe koja ogovara
govornik, pošiljalac poruke i osobe koja sluša sagovornik, prima-lac poruke . Stoga ćemo u nastavku nešto
više reći i o njima.
5.4. Pitanje koje podjednako zanima i stručnjake i laike jeste: Zašto ljudi ogovaraju?
Odgovor na ovo pitanje nije lako dati, jer je vrlo kompleksan. Kompleksan je u tom smislu što zavisi od toga
na koji način se posma-tra čovek. Njega možemo posmatrati kao živo biće, u onom ontološkom smislu, zatim
kao emotivno i intelektualno biće, individuu i kao društveno biće. Svaki od ovih načina gledanja na čoveka
nudi druga-čije odgovore na pitanje zašto čovek ogovara. Na to pitanje mi ćemo pokušati da odgovorimo
oslanjajući se na dosadašnja filozofska, so-cijalnopsihološka i druga saznanja o čoveku Zvonarević 1989; Jung
2003; Sals 1977; Tanen 1997; Trebješanin 2001; Fajn u Rosnou 1978 i Fajn 1985; Foster 2004; Ševalije i
Gerbran 1994 i dr. .
Čovek kao živo biće ima određene životne potrebe, koje su posle-dica fizioloških procesa u njegovom
organizmu. Stoga neki filozofi i sociolozi npr. Engels smatraju da ljudsko ponašanje i delovanje tre-ba
objašnjavati njegovim potrebama. Te potrebe su, kako oni smatraju, ma-terijalne prirode. A u osnovi takvog
njihovog shvatanja leži shvatanje da funkcionisanje čovekovog organizma počiva na procesu homeostaze, tj.
na uspostavljanju i stalnom obezbeđivanju biološke ravnoteže, rav-noteže svih fizioloških funkcija u
organizmu. No, proces održavanja homeostaze je dijalektičan i protivurečan. Uspostavljanje ravnoteže je
istovremeno i stvaranje nove neravnoteže, koja se opet uravnotežuje, pa narušava itd. Biološka ravnoteža
javlja se samo kao tendencija, ali se stvarna situacija u organizmu s njome nikada ne poklapa; samo je mrtvi
organizam u potpunoj ravnoteži Zvonarević 1989: 105 .
Tako se, rekli bismo, i ogovaranje, kao komunikativno ponašanje, javlja iz različitih potreba čoveka kao živog
bića.
Jedna od primarnih bioloških potreba čoveka jeste potreba za eliminacijom, tj. za uklanjanjem iz organizma
suvišnih stvari, čije nagomilavanje ometa njegov normalan rad npr. izbacivanje mokraće, izmeta, izbacivanje
viška hrane povraćanjem itd. . Te se potrebe odra-žavaju kao razni nelagodni osećaji koji se mogu graničiti s
bolom. Iz-bacivanjem suvišnih stvari iz sebe organizam se rasterećuje, a čovek zbog toga oseća olakšanje.
Na izvestan način se i ogovaranje javlja iz potrebe za raste-rećenjem, tačnije iz potrebe za emocionalnim
rasterećenjem. Naime,
ljudi, za razliku od drugih živih bića, jesu intelektualna, ali i emo-tivna bića, koja se među sobom razlikuju po
senzibilitetu i intelektu-alnoj moći. Te razlike utiču na to kako će se ljudi među sobom slagati i podnositi.
Ukoliko su razlike manje, slaganje je izvesnije, a ukoliko su veće, izvesnije je neslaganje i netrpeljivost među
njima. Skladnost u senzibilitetima i intelektualnoj moći predstavlja stanje ravno-teže, a nesklad,
nesaglasnost stanje neravnoteže. I ovu neravnotežu čovek oseća kao opterećenje, teret kojeg se treba
osloboditi. Tako u ogovaranju ljudi vide jedan od načina da se emocionalno rasterete, da se olakšaju, da se
uravnoteže i da zbog toga osete lagodnost i zado-voljstvo. Da se i ogovaranje javlja iz ove primarne biološke
potrebe za eliminacijom suvišnih stvari, pokazuju i izrazi tipa Muka mi je od njega nje, Ne mogu da ga je
svarim, Povraća mi se od njega nje, Ježim se kad pomislim na njega nju i sl., kojima se psiho-emotivno stanje
uz-rokovano postojanjem i ponašanjem onih koji se ogovaraju opisuje kao fiziološko stanje.
Ovde ćemo napomenuti i to da je ogovaranje u nekim domenima slično psovanju, jer se i psovanje često
javlja iz potrebe za psihičkim rasterećenjem: U svome funkcionisanju, psovka se može posmatrati i kao
rasterećenje modernog sveta od psihičke napetosti svake vrste Bogdanović 1998: 15 .
Osoba kojoj ogovaranje predstavlja vid emocionalnog raste-rećenja često se može nalaziti i u stanju slabije
ili jače frustrira-nosti. O tome govore i iskazi Ne mogu da ga je gledam, Ne mogu da ga je vidim očima, Ne
mogu da ga je smislim, Ne mogu da ga je podnesem, Zgromio la bih ga je i sl. Tada ogovaranje ne predstavlja
samo način emocionalnog rasterećenja već i izraz verbalne agresije prema osobi koja se ogovara. Tako
smatramo da se ogovaranju, a i psovanju i psovki, pribegava kada druge forme agresije nisu prikladne:
Psovka nije na-mirenje pravde, već osveta za izazov, verbalna agresija koja treba da nadjača Bogdanović
1998: 12 . I ogovaranje, dakle, kao i psovanje jeste zamena fizičke agresije u onim slučajevima kada ova ne bi
imala ni-kakvog smisla Zvonarević 1989: 187 .
Stanje ravnoteže nije optimalno stanje samo fiziologije čo-vekovog organizma nego i njegovog uma, psihe,
spoznaje. Tako, nova saznanja mogu da naruše čovekovu kognitivnu ravnotežu i da izazo-vu u njemu
određene potrebe za intelektualnim rasterećenjem. To se najčešće odražava kao potreba da to svoje
saznanje prenesu drugima, da i drugi sa znaju o tome, da se o tome priča, govori itd. Iz te pot-rebe nastaju
umetnička, književna, građevinska i druga dela, koja su
zapravo materijalizacija nečije spoznaje. A materijalizovanjem svog psihičkog doživljaja i spoznaje ljudi
doživljavaju katarzu, psihičko rasterećenje.
I ogovaranje se javlja iz potrebe za psihičkim rasterećenjem, naročito onda kada se saznaju izvesne
pojedinosti iz života drugih ljudi. To saznanje o drugima ljude opterećuje i oni imaju neodoljivu potrebu da
to kažu nekome, da podele sa nekim. Iako deluje kao da je ružna navika, takvo ponašanje je ipak svojstveno
čovekovoj prirodi i ono je arhetipsko. Zabeleženo je i u folkloru. Legenda U cara Trojana Mide kozje uši
upravo kazuje to Počepcov 1990 . Berberin se nije mogao uzdržati od toga da ne kaže da car Trojan ima
kozje uši. To saz-nanje o caru Trojanu berberina je očigledno psihički opterećivalo. Koliko veliku potrebu je
imao da tu neobičnost i zanimljivost o caru nekome kaže, govori činjenica da je iskopao jamu, nabio glavu u
nju i tri puta vičući rekao šta je video. Dakle, jama predstavlja njegovog fiktivnog sagovornika.
U vezi sa tim je i fenomen tajne, tj. čuvanje tajne, jer je tajna izvor teskobe i odavanje tajne oslobađa dušu
od teskobe Ševalije i Gerbran 1994 . A s druge strane, i izreka Zaklela se zemlja raju da se sve tajne saznaju
govori o tome da je odavanje i objavljivanje tajne psi-hološka potreba i zakon prirode.
U odnosu pojedinac-pojedinac pričanje tajni učvršćuje prija-teljstvo. Čim tajne prestanu da postoje, tj. kada
nema tajni, odnos blis-kosti se narušava. Tako je i sa ogovaranjem. Ogovaranjem se postiže bliskost sa
svojim sagovornicima i ogovaranjem počinju prijateljstva Tanen 1997: 80 .
Bez obzira na to što nova saznanja psihički opterećuju i naruša-vaju čovekovu ravnotežu, on ima potrebu da
i dalje istražuje i saznaje, da stiče nova znanja. Ta potreba se javlja i kao potreba za sticanjem ap-straktnog
znanja, za otkrivanjem istine, za traženjem detalja. Saznavanje i prenošenje saznanja i istine dalje ne mogu
jedno bez drugog. U tome se odražava dinamizam života i bivstvovanja, razvoj i trajanje. Tako, ogo-varanje,
kao istraživanje tuđeg života, čeprkanje po tuđem životu, ras-pitivanje za nekoga, o nekome ima svoje
psihološke korene upravo u toj potrebi, u potrebi za istraživanjem novih prostora, pojava i problema.
Psihološki korelat te potrebe jeste osećaj znatiželje i radoznalosti. Otud i ovih sinonima za ogovaranje:
kopati čeprkati rovariti njuš-kati po čijem životu i sl. Inače, kako kaže D. Tanen, kada ljudi pri-čaju o detaljima
iz svojih i tuđih života, to je ogovaranje, a kada pišu o
tome, to su kratke priče i novele Tanen 1997: 78 . S druge strane, kako zapaža ova ista autorka, pričanje
detalja pruža zadovoljstvo uključeno-sti, zadovoljstvo koje se oseća kada je neko deo nečega Tanen 1997: 90
.
U čvrstoj vezi sa radoznalošću stoji i potreba za stimulacijom, za uzbuđenjem Trebješanin 2001 . Mnogi u
ogovaranju vide upravo to -zadovoljstvo naslađivanjem tuđim mukama i problemima.
A sinonimi za ogovaranje trač partija, razgovor uz kaficu, ćaskanje, ćeretanje pokazuju da je ogovaranje i
izvesno zadovoljenje čo-vekove potrebe za društvom i razonodom.
Ogovaranje se javlja i kao potreba za pragmatičnim konformi-zmom, tj. za grupnom kohezijom Trebješanin
2001 . Učestvovanjem u ogovaranju ljudi se osećaju kao članovi grupe čije jedinstvo počiva na silama
uzajamnog afektivnog privlačenja, zajedničkim interesima, normama i privrženosti zajednici članova grupe.
Članovi grupe se identifikuju sa grupom i kao grupa imaju kolektivni doživljaj pre-obražaja. Pojedinac u masi
lako postaje žrtva vlastite sugestibil-nosti. Postaje masa, rulja. A u masi se ne oseća nikakva odgovornost, pa
ni strah Jung 2003: 131 . Stoga ljudi olako pristaju da učestvuju u ogovaranju, jer kao deo grupe u tome ne
vide ništa loše, a i ne osećaju moralnu niti drugu krivicu i odgovornost.
Čoveku kao psihološkom biću, individui, ogovaranje služi i kao mehanizam saznavanja sopstvenog ,ja ,
samovrednovanje. Kako po-kazuju socijalnopsihološka istraživanja Sals 1977 , pojedinac ne doživljava sebe
direktno, nego indirektno, kroz gledišta i stavove drugih pojedinaca grupe kojoj pripada, kroz uopštena
gledišta druš-tvene grupe kao celine. O sebi saznaje poređenjem sa drugim ljudima tzv. teorija društvenog
poređenja . Kao što nam je za uočavanje na-šeg fizičkog lica potrebno nekakvo fizikalno ogledalo, tako nam
je i za uočavanje našeg psihološkog lica , našeg ja , potrebno socijal-no ogledalo - sredina u kojoj živimo. To
socijalno ogledalo - up-ravo kao i fizikalno ogledalo - često može biti iskrivljeno, pa je i naš doživljaj vlastitog
ja netočan; naš doživljaj vlastitog ja može biti bolji ili lošiji od naših stvarnih kvaliteta Zvonare-vić 1989: 152 .
Tako gledano, ogovaranje se može smatrati i mehani-zmom koji obezbeđuje socijalnu kontrolu nad
društvenom zajednicom i pojedincem kao njenim članom. Regulativni princip tog mehanizma ispoljava se u
stalnoj zapitanosti pojedinca: Šta ćereći ljudi? Ta-nen 1997: 87 .
Ukoliko je u poređenju sa drugima doživljaj vlastitog ja takav da se čovek oseća inferiornije od drugih, vrlo je
verovatno da je ogovaranje osobe superiornije od njega mehanizam odbrane od doživljaja inferiornosti. U
tesnoj vezi sa tim je i čovekova potreba za afirma-cijom, za tim da bude neko i nešto . A i vrlo često se od
ogovaranja čovek brani upravo time; smatra da je predmet ogovaranja samo zato što je bolji od drugih, tj.
od onih koji ga ogovaraju. A i narodna izreka Za dobrim konjem prašina se diže sa značenjem onaj koji vredi,
o njemu se i čuje potvrđuje ovaj psihološki mehanizam.
Prema ovako viđenim socijalnopsihološkim odlikama ogova-ranja, koje se dobrim delom mogu objasniti i
jezičkim datostima, mog-li bismo da konstatujemo da se ogovaranje, kao društveni i jezički fenomen, javlja
pre svega kao čovekova potreba - biološka, psihološ-ka, emocionalna i društvena. Oni koji poriču da
ogovaraju, da nikada nisu ogovarali, da ne vole da ogovaraju, da su sticajem okolnosti samo prisustvovali
tuđem ogovaranju i sl., verovatno nisu svesni suštine čovekovog bića i ne gledaju na ogovaranje na ovaj
način. Laičko shvatanje ogovaranja u centar pažnje stavlja samo čoveka kao društveno biće, pa ogovaranje
vezuje samo za društvenu svest, za moral, javno mnjenje, vas-pitanje i obrazovanje. Laičko govorenje o
ogovaranju tiče se zapravo njegove društvene prihvatljivosti. A to i jeste najveća socijalnopsi-hološka
nedoumica ogovaranja - do koje mere se ogovaranja tolerišu.
5.5. U vezi sa tim neki autori napominju da treba razlikovati govor o drugome i govor protiv drugoga, jer ne
uznemiruje priča o ne-kome ili nečemu već priča protiv nekoga Tanen 1997: 97 . Međutim, tanka je linija
koja razdvaja ova dva načina govorenja. Malo je potreb-no da se govor o drugome pretvori u govor protiv
drugoga. Dovoljno je da se doda jedan senzacionalni detalj ili ispusti istina, pa da to više nije bezazlena priča
već laž, smicalica, kleveta, kažnjivo delo, delikt Stanić 2009: 242 . Stoga možemo reći da su ogovaranja
društveno prihvatljiva samo dotle dokle predstavljaju izraz čove-kovih psihosocijalnih potreba u onom
ontološkom smislu. U supro-tnom, ogovaranja postaju socijalnopatološka ponašanja, nasilje kojim se
ugrožavaju fizički i psihički integritet osobe koja je predmet ogovaranja. Onaj koji ogovara tada postaje
vinovnik nasilja, učesnici u ogovaranju saučesnici, a osoba koja se ogovara žrtva, u pravom smislu te reči.29
Istina, ima i prelaznih slučajeva, tj. ogovaranja koja naginju da budu usmerena protiv nekoga i možemo ih
okarakterisati kao bla-že oblike nasilja. Na primer, služe da nekog kritikuju, nanesu štetu, naruše ugled, ili
kako navodi Stanić, proture do njegove supruge vest
29 Na tračanje i ogovaranje putem moderne komunikacijske tehnologije SMS poruka, video zapisa na
mobilnim telefonima i na internetu među školskom decom, kao na novi oblik nasilja u školi, ukazuje I. Stanić
v. Stanić 2009 .
o izmišljenoj avanturi, pa izazovu sukob, svađu, krizu i razdor, a oni ostanu anonimni. Ogovaranje i trač
mogu imati i nameru da omalovaže, zastraše, uvrede, podstaknu mržnju i nasilje prema nekome na temelju
etničke, nacionalne, religijske, rasne pripadnosti, seksualnog op-redeljenja, hendikepa itd. Stanić 2009: 237-
238 . Tako se najblažim socijalnopatološkim oblikom ogovaranja smatra zlonamerno spletka-renje, koje
može prerasti u klevetu, pa u govor mržnje, a može da popri-mi i razmere psihološkog rata.
V. KLASIFIKACIJE OGOVARANjA
1. U dosadašnjoj literaturi o ogovaranju, koja je uglavnom ne-lingvistička, ne spominju se klasifikacije
ogovaranja, kao ni mogući kriterijumi prema kojima bi se te klasifikacije mogle izvršiti. Na ogovaranje se
uglavnom ukazuje samo kao na jedan oblik društvenog po-našanja koji zaslužuje veću naučnu pažnju kako bi
se ispitale njego-ve društvene funkcije. Novija istraživanja lingvističkog usmerenja ukazuju i na
komunikacijski aspekt ogovaranja, ali ni tu nema naznaka o mogućim klasifikacijama. To nam može govoriti
o nekolikim stva-rima.
Klasifikacije su izostale upravo zbog činjenice da je potrebno još uvek istraživati ogovaranje kao fenomen,
kao i zbog činjenice da je za njegovo istraživanje potreban kompleksan i interdisciplinarni pristup. Tako bi
moguće podele u većini slučajeva bile zasnovane na više principa, što bi podrivalo njihovu univerzalnost i
stabilnost.
S druge strane, mnogi principi klasifikacije izlazili bi iz okvira terminološke aparature onih oblasti koje se
bave klasifiko-vanjem, kao i iz domena njihovih istraživanja, što bi automatski delo-valo nesvrsishodno za tu
nauku.
Svesni svih ovih problema u vezi sa klasifikacijom, ipak smo pokušali da uspostavimo sistem podele
ogovaranja. Prema saznanji-ma kojima raspolažemo o ogovaranju na osnovu literature i na osnovu našeg
istraživanja, smatramo da bi trebalo da kriterijumi za klasi-fikaciju ogovaranja potiču upravo iz dosadašnjih
istraživanja ogova-ranja. Neki od tih kriterijuma, na prvi pogled, mogu delovati irele-vantni za lingvistiku, ali,
ako imamo u vidu da se kroz jezik, kao kroz prizmu, odražava vanjezička stvarnost, jasno je da je celokupna
čove-kova delatnost u tesnoj vezi sa njegovom govornom delatnošću. Tako smatramo da bi se kao
kriterijumi za klasifikaciju ogovaranja mogli uzeti medijum ostvarivanja komunikacijski kod , zatim osoba
koja se ogovara, ko je ona i koji aspekt njene ličnosti se ogovara, ko je sagovor-nik, kao i koju diskursnu i
društvenu funkciju ogovaranje ima itd.
2. I evo tih mogućih podela.
I. Prema medijumu ostvarivanja, možemo razlikovati:
1 usmena ogovaranja i
2 pisana ogovaranja npr. u žutoj štampi .
II. U zavisnosti od toga ko je osoba koja se ogovara, razlikujemo:
1 ogovaranja u kojima se ogovara osoba poznata i govorniku i sagovorniku;
2 ogovaranja u kojima se ogovara osoba poznata samo govorniku,
3 ogovaranja u kojima se ogovara javna ličnost.
Ogovaranja javnih ličnosti karakteristična su uglavnom za pi-sana ogovaranja, ali mogu se javiti i u usmenom
ogovaranju.
III. Prema vrsti odnosa i stepenu distanciranosti u kojem se nalaze govornik i osoba u fokusu, razlikujemo:
1 ogovaranja u kojima se ogovara osoba iz porodičnog okru-ženja npr. rođak, prijatelj, komšija i sl. ,
2 ogovaranja u kojima se ogovara osoba iz okruženja van po-rodice:
statusno jednaka osoba npr. kolega
statusno nejednaka osoba npr. poslodavac, radnik, profesor, student i sl. .
IV. U zavisnosti od toga koji aspekt ličnosti se ogovara, razli-kujemo:
1 ogovaranja u kojima se komentariše nečiji fizički izgled i
2 ogovaranja u kojima se komentariše nečije ponašanje.
V. Od stepena aktivnosti sagovornika, ogovaranja mogu biti:
1 dvosmerna interaktivna, potpuno uspešna ogovaranja - i govornik i sagovornik ogovaraju,
2 jednosmerna ogovaranja - govornik aktivno učestvuje u ogovaranju, a sagovornik pasivno; samo sluša. U
usmenim ogovaranjima to su delimično uspešna i ili neuspešna ogovaranja zavisno od toga da li se
sagovornik delimično ili potpuno ne slaže sa govornikom. U pisanim ogo-varanjima jednosmerna ogovaranja
se podrazumevaju budući
da sagovornik kao čitalac aktivno ne može učestvovati u ogovaranju.
VI. Ako se govornik usled nečijeg ponašanja na neki način oseća i oštećenim, ogovaranja su obično
ekspresivno obojena, tako da može-mo razlikovati ekspresivno-emotivna ogovaranja i ona koja to nisu, a
koja možemo nazvati neutralna ogovaranja.
VII. Prema diskursnoj strukturi, možemo razlikovati:
1 ogovaranja složene strukture, koja su ujedno i duža, i
2 ogovaranja prostije strukture, koja su i kraća.
VIII. Prema diskursnoj funkciji, možemo razlikovati:
1 ogovaranja informativnog karaktera i
2 ogovaranja analitičkog karaktera.
IX. Prema društvenoj funkciji, ogovaranja mogu biti:
1 zabavljačkog karaktera,
2 ogovaranje pričanje o nekome kao vid društvene socijali-zacije i
3 ogovaranje pričanje protiv nekoga kao vid ličnog zado-voljenja.
X. Ogovaranja mogu među sobom da se razlikuju i prema formi u kojoj se ostvaruju. Ali, s obzirom na to da
je to tema našeg istraži-vanja, o tome će biti više reči na posebnom mestu u ovoj knjizi.
VI. OGOVARANjE KAO GOVORNI ŽANR
1. PARAMETRI TEKSTUALNOSTI
1.1. Ogovaranje se lako prepoznaje u komunikaciji, ali ga je teš-ko lingvistički opisati. Razlog tome je što se
ogovaranje često javlja kao implicitna govorna aktivnost - ugrađena u drugu aktivnost, pa se ilokutivna snaga
takvih govornih aktivnosti može odrediti kao ogo-varanje tek na osnovu šireg govornog segmenta i na
osnovu konteksta. Ali, pošto se ogovaranje ipak može izdvojiti i prepoznati, pretpo-stavljamo da ima svoju
formu utemeljenu u jeziku, diskursnoj strukturi i određenom stilu. Stoga se kao ključno pitanje nameće
sledeće - u kojoj jezičkoj formi se javlja ogovaranje i može li se u tom smislu govoriti o govornom žanru, kao
što su to neki istraživači već navodili.30
Da bismo mogli da odgovorimo na ovo pitanje, neophodno je najpre odrediti parametre na osnovu kojih će
se posmatrati smisaono jedin-stvo tekstualnost ogovaranja, zatim izdvojiti značenjske elemente na osnovu
kojih se određeni govorni sadržaji prepoznaju kao ogovaranje, a zatim te sadržaje svrstati u određene
kategorije srodne po značenju i po formi kojoj pripadaju; dakle, potrebno je odrediti one elemen-te
ogovaranja koji ga izdvajaju od ostalih govornih sadržaja i samim tim čine njegov suštinski, invarijantni deo,
a potom te govorne sadr-žaje i žanrovski odrediti. U ovakvim nastojanjima od velike su nam koristi
dosadašnja sociološka, antropološka, psihološka i druga istraživanja, jer, polazeći od njih, možemo da
sagledamo i spoljašnju i unutrašnju prirodu ovog fenomena. Ovakav interdisciplinarni pristup potvrđuje
činjenicu da su sociološka, psihološka i sl. is-traživanja diskursa u tesnoj vezi sa lingvističkom analizom
diskursa i teorijom govornih žanrova.
1.2. U izučavanju žanra, kako smo već pokazali, postoje različi-ti pristupi v. poglavlje Osnovne postavke
teorije govornih žanro-va . Neki istraživači smatraju da se dosada mogu izdvojiti četiri
30 Gossip is, first, a genre of informal communication Pejn 1967: 278 .
pristupa: formalno-strukturalni Žirmunski, Bart , funkcionalni Bahtin, Praški lingvistički krug , komunikativni
Van Dejk, Ster-nin i kognitivni Bajber, Paltridž, Svejlz , a zalažu se i za tzv. in-tegrativni pristup, koji bi bio
sinteza svih dosadašnjih pristupa Tirigina 2005: 117-120 .
Mi smo u određenju ogovaranja kao govornog žanra krenuli od funkcionalno-komunikativnog aspekta, a
polazna tačka nam je bila receptivnost ogovaranja i njegove komunikativno-pragmatičke funk-cije. Sama
činjenica da komunikatori u komunikacionom lancu mogu određenu razmenu poruka da prepoznaju kao
ogovaranje bila nam je do-voljan dokaz da je u pitanju govorni žanr. A da bi se nešto interpre-tiralo kao
potpun i povezan verbalni entitet tekst, diskurs, govor-ni žanr , ono mora da zadovolji zahteve kohezivnosti i
koherentnosti da predstavlja smisaonu jedinicu , kao i da zadovolji komunikativnu nameru realnu ili
zamišljenu u komunikativnoj situaciji realnoj ili zamišljenoj .
Bez obzira na to kako su pojedini istraživači određivali tekst diskurs, svi su mu kao osnovne odlike isticali
jedinstve-nost, celovitost i povezanost. Ali, pošto celinu oblikuju delo-vi, isticanjem ovih odlika kao problem
se postavljao odnos između celine i njenih delova, odnosno zavisnost celine od delova. Isto tako, istraživači
su se pitali i šta je osnovna jedinica teksta. Za neke je to bila rečenica Haris , za neke iskaz Bahtin , za neke
govorni čin Ostin i Serl . Međutim, svaki dati odgovor otvarao je nova pitanja i stvarao kod istraživača nove
nedoumice. Svi po-kušaji određenja najmanje jedinice teksta diskursa činili su se neuspelim zbog činjenice
da se svaka jedinica, svaki deo morao pos-matrati u odnosu na celinu; delovi zavise od celine i obratno
-celina zavisi od svojih delova. Rešenje se naziralo u nastojanju da se u analizu uključi i vanjezički okvir, koji
se tokom razvoja lingvističke misli različito i nazivao - kontekst, situacioni kontekst, kontekst situacije,
komunikativna situacija, društveni kontekst itd. Tek uzimanjem u obzir konteksta u kome nastaje tekst
diskurs doseže se smisao teksta diskursa, na osnovu kojeg se može odrediti njegova celina, odnosno njegovi
delovi. No, svaka celina predstavlja deo druge celine, koja je deo neke nove celine itd. Ono što se u
određenom kontekstu čini celinom u drugom predstavlja samo deo veće celine. Proisticanjem iz drugih
tekstova i utapanjem u druge tekstove, tekst tako neprestano nastaje i nestaje. U teoriji diskursa pojava da
tekst svoj identitet gradi u interakciji s dru-gim tekstovima označena je kao intertekstualnost.
Ovako gledano, o tekstu diskursu kao o završenoj celini mo-žemo govoriti samo u načelu. Završenim i
celovitim može ga čini-ti samo smisaono jedinstvo, odnosno koherentnost u datom trenutku i određenoj
situaciji. A upravo tako tekst su odredili Halidej i Hasa-nova. Prema njima, tekst se razlikuje od onoga što nije
tekst po tome što ima teksturu, određenu kohezivnim odnosima koji nastaju kada raz-umevanje jednog
elementa u tekstu zavisi od drugog elementa. Sam pojam kohezije ovi autori određuju kao funkcionalni
semantički koncept na osnovu kojeg se povezuju delovi iskaza ili teksta na nivou površin-ske strukture.
Povezivanje elemenata u tekst, kako ističu, ostvaruje se gramatičkim i leksičkim sredstvima, i to tako što se
opštija zna-čenja izražavaju kroz gramatiku, a specifična kroz rečnik. U grama-tička sredstva spadaju
upućivanje referencija , elipsa, supstitucija i povezivanje, a u leksička ponavljanje leksičkih jedinica, sinonimi
i srodne reči, hiponimi i kolokacije. Kohezivnim odnosima povezuju se i rečenice i jedinice veće od rečenice
pasusi, paragrafi, replike u dijalogu ili neke druge veće tematske jedinice , tako da se može govo-riti o
koheziji na nivou rečenice i na nivou diskursne strukture. Sem toga, govornik na sličan način uspostavlja
vezu i sa komunikativnom situacijom, društvenim kontekstom, pa se, šire uzev, može govoriti i o
komunikativnoj koheziji Halidej i Hasan 1976: 2-13 .
1.3. Kada je reč o povezivanju u perspektivi govornog žanra, onda je od mnogo većeg značaja posmatranje
kohezivnih odnosa na nivou dis-kursne strukture nego na nivou rečenice, posebno zato što je pojam
rečenice problematičan. U tekstu diskursu ponekad se mogu pronaći jedinice koje u nekim situacijama mogu
odgovarati gramatičkim pred-stavama rečenice. Ali, u svakodnevnim razgovorima, npr. u telefon-skim
razgovorima, u dečjim pričama, u svađama ili diskusijama itd., delovi od kojih se ti tekstovi sastoje ni u
strukturnom ni u gramatič-kom pogledu ne mogu odgovarati jezičkim jedinicama koje bismo mog-li zvati
rečenicama. U većini tih razgovora jedinicu teksta određuje smisao teksta. Pažnju zato treba usmeravati na
procese oblikovanja smisla, a manje na organizacijsku strukturu teksta.31 Za neke istraži-vače problem
smisaonog jedinstva je središnji teorijski problem ne samo lingvistike teksta već i filozofije jezika,
psiholingvistike i teorije naracije Velčić 1987: 119 .
31 Shodno tome, V. Polovina, ispitujući leksičko-semantičke tipove koheziv-nih odnosa u razgovornom
jeziku, govori o natpasusnoj koheziji, koheziji između pasusa i koheziji unutar pasusa. Natpasusna kohezija
podrazumeva jezička sredstva usposta-vljanja tematskog jedinstva teksta diskursa, kohezija između pasusa
načine kontaktnog vezivanja pasusa kojima se tekst diskurs tematski razvija, a kohezija unutar pasusa
podrazumeva leksičko-gramatičke jedinice koje učestvuju u tematskoj organizaciji pa-susa, na površinskoj ili
dubinskoj ravni Polovina 1987 .
Iz tog razloga smisaono jedinstvo tekstualnost ogovaranja mo-žemo tražiti u onoj ravni teksta u kojoj se u
većoj ili manjoj meri može raspoznati tip situacije u kojoj se ogovaranje ostvaruje, odnosno u onoj ravni
teksta u kojoj se raspoznaju signali koji upućuju na to šta je u iskazu tipsko ili ponovljivo, a po čemu mislimo
da iskaz prepo-znajemo kao određenu vrstu teksta. Tu ravan teksta M. Velčić naziva metatatekstom,
okvirom teksta. Metatekst, kako ona kaže, upućuje na tipične iskaze otpočinjanja i završavanja, na temu
teksta, na struk-turu teksta, na medijum teksta, na karakter odnosa između govornika i adresata, kao i na
druge okolnosti komunikacije, a pre svega upućuje na razlog takvog komuniciranja, odnosno na govornikovu
nameru Velčić 1987: 119-120 .
Da bismo to i pokazali na primeru ogovaranja, uzećemo za ilustraciju sledeći razgovor:
Razgovor triju koleginica
t132 A: ulazi u sobu E, znate šta je uradio Milan?!
t2 B i V: gledaju zbunjeno i upitno
t3 A: Falsifikovao je rezultate!
t4 B: Pf, kako?
t5 A: Lepo! Pripisao sebi tuđe rezultate!
t6 V: Kako je to moguće?!
t7 A: Pa, moguće! Njemu naglašeno je moguće!
t8 V: Ali, kako?
t9 A: Pa napisao da je on uradio. Znate da su zajedno on i Stefan radili onaj projekat. Dobro, bilo je tu i
drugih, ali njih dvojica kao glavni t10 B: I?
t11 A: Pa napisao da je on sam uradio koliko svi oni, i to stavio.
t12 V: Bože! Pa što je to uradio?
t13 A: Što je lud, eto što!
t14 B: On bre nije čitav!
t15 V: Čekaj, a šta je reko Stefan?
t16 A: Ne znam da l je vido. Ali
t17 B: Pa videće ako nije
t18 A: Pa valjda će sad da vidi s kim ima posla. Pošto dosad nije!
t19 B: Koliko ga je puta dosad zeznuo!
t20 V: Stvarno!
32 Malim latiničnim slovom t u ovom transkriptu i u svim drugim transkriptima u našem radu, po uzoru na S.
Stevića, označavamo svaki iskaz koji se javlja u govornoj razmeni po sistemu reč za reč , a koji se u analizi
konverzacije naziva turnus. Broj iza slova t označava redosled pojavljivanja turnusa. Turnus je, u najopštijem
smilu rečeno, iskaz koji sledi nakon iskaza prethodnog govornika a prethodi nekom drugom turnusu Stević
1997: 21-31; 222 .
t21 A: E baš volim što se ovako desilo! Neka, neka vidi sad! Kad ja kažem Milan je loš, Milan voli da mućka,
da šteluje stvari, niko me ne sluša. E, a sad, ima da vidi!
t22 B: Ali, kako ti to znaš?
t23 A: Pa videla sam. Stoji papir na stolu, dole na stolu za sednice. Doduše, jeste stajao po strani, ali ja sam
videla dok sam stajala. Ne vidi se baš, ali ne znam, nekako sam slučajno videla.
t24 V: Jao, kako se te stvari nameste.
t25 B: Uvek! Ja znam i po sebi. Kad hoću nešto da sakrijem, nema šanse! t26 A: Ljudi, ali on od početka sve
falsifikuje! Ovo su još uvek sitne stvari! Ali, on je spreman na sve! On je mufljuz teške kategorije.
t27 B: Da, da.
t28 A: I šta će on još da uradi, ja nisam živa!
t29 V: Ne, to, to je za policiju!
t30 A: Nego sreća njegova što su mu to odbili i što mu nije prošlo.
Inače odmahuje glavom
t31 V: Strašno!
U ovom razgovoru kao metatekst okvir ogovaranja prepoznajemo sledeće iskaze. Iskaz ti predstavlja tipičan
iskaz otpočinjanja ogova-ranja. On sadrži ime odsutne osobe kojim se ona uvodi u razgovor kao nova tema
razgovora i sadrži fatički upotrebljen upitni oblik glago-la znati, kojim se skreće pažnja sagovornika na ono
što sledi kao oba-veštenje, novost u vezi sa pomenutom osobom, a to je, u našem primeru, ono
neočekivano i nedozvoljeno što je ona uradila. Na ovu upotrebu upitnih oblika glagola znati u usmenoj
komunikaciji, posebno oblika Znaš šta?, ukazala je V. Polovina. Oni, kako kaže, služe povezivanju delova
razgovora, koheziji tematske celine, a i razvijanju pažnje sago-vornika Polovina 1996: 78 . Ovde ćemo dodati
i to da se ogovaranje kao nova tema razgovora može u komunikaciji uspostaviti, najaviti i upotrebom drugih
fatičkih glagola gl. govorenja, percepcije i saz-nanja . Oni se obično javljaju u imperativu slušaj, pogledaj,
gledaj, vidi itd. , u prezentu da ti ispričam nešto, trač , da čuješ ovo , znaš šta ima novo i sl. , ali i u perfektu u
konstrukcijama tipa Jesi čuo čula i sl.
Iskaz ti pokazuje i to da je u pitanju usmena komunikacija nefor-malnog stila razgovor među bliskim,
nedistanciranim sagovornici-ma . A o tome kako učesnici u komunikaciji prepoznaju govornikovu nameru,
govori intonacija izrečenog iskaza, praćena uzvikom e. Takođe i zajedničko znanje govornika i sagovornika o
tome ko je osoba o kojoj se govori doprinosi komunikaciji, tj. pomaže učesnicima da spoznaju svrhu i smisao
govora.
Okvir, metatekst ogovaranja čine i oni iskazi u tekstu kojima se ukazuje na to šta je osoba o kojoj se govori
uradila. U ovom slu-čaju to su iskazi t3, t5, t9, t11, t19, t26. Oni se naročito prepoznaju po anaforski
upotrebljenim ličnim zamenicama za treće lice on ona, kao i njima odgovarajućim pridevskim pokaznim i
prisvojnim zame-nicama ovaj, ova, taj, ta, onaj, ona, njegov, njen , kojima se upućuje na osobu koja je
predmet razgovora. Prepoznaju se i po upotrebi gla-golskih leksema sa značenjem radnje negativne
konotacije u funkciji predikata.
Okvir teksta čine i iskazi koji sadrže sudove, ocene i proce-ne osobe i njenog ponašanja. Prepoznaju se
takođe po anaforski upo-trebljenim ličnim zamenicama za treće lice on ona, odnosno po ana-forski
upotrebljenim pokaznim zamenicama u srednjem rodu, najčešće to i ovo, kojima se upućuje na dato
ponašanje, kao i po leksici nega-tivne konotacije kojom se kvalifikuje osoba, njeno ponašanje i cela situacija.
U ovde datom tekstu to su iskazi t7, t13, t14, t21, t26, t31.
Opisani okvir, metatekst ogovaranja izgledao bi ovako:
E, znaš šta radi je uradio X?! .On je glagol sa značenjem
radnje negativne konotacije On je kvalifikativna leksika negativne konotacije To je kvalifikativna leksika
negativne konotacije
Kako primećujemo, ovaj metatekst se ne odlikuje velikim brojem kohezivnih jezičkih sredstava, ali se na
osnovu njega može prepoznati da je reč o ogovaranju. Ono što se ne može raspoznati jeste konkretna
situacija u kojoj se odvilo ogovaranje. Dakle, ne može se videti ko su sagovornici, ko je osoba koja se
ogovara, koji tip ponašanja se negativ-no ocenjuje, koji su iskazi govornikovi, koji sagovornikovi, kako oni
organizuju svoje iskaze, kako ih povezuju, kako grade diskurs itd. Ovaj okvir bi se zapravo mogao ispuniti
sadržajem bilo kog ogovaranja i mogu ga ispunjavati podjednako i govornik i njegov sagovornik. Ali, i kada je
vrlo opširan u formalnojezičkom pogledu, metatekst nikad ne otkriva konkretnu situaciju u kojoj se odvija
komunikacija, tako da on nije pouzdan kriterijum u prepoznavanju konkretnog konteksta. Nije pouzdan zato
što se ne očitava samo na formalnojezičkom planu već i na vanjezičkom planu u kontekstu . Na primer,
recepti, uput-stva za prepremu jela i druge vrste uputstava nemaju posebno izraženu metajezičnu ravan. Ali,
i oni se prepoznaju iako pokazuju suptilnije mehanizme tekstualizacije. Oni imaju specifičnu organizaciju
čita-vog iskaza, odnosno predvidivu organizaciju sadržaja Velčić 1987: 124-126 .
Konkretan kontekst u kome se odvija ogovaranje kao i svi drugi oblici verbalne aktivnosti može se
prepoznati samo na osnovu sin-taksičkog opisa teksta - na osnovu strukturnog opisa jezičkih sred-stava,
njihove sintaksičke funkcije u tekstu, njihovog pojavljivanja u tekstu itd., i na osnovu semantičkog opisa
teksta - ukazivanjem na us-postavljanje smisaonih odnosa na planu organizacije teksta itd. Koja će se jezička
sredstva upotrebiti u određenoj verbalnoj aktivnosti, kako će se organizovati iskazi, kojih će kohezivnih
odnosa biti itd. zavisi od konteksta, od konkretne situacije. A ono što se u tekstu pokazuje kao zavisno od
konteksta, od situacije, ne može se svesti na određeni model, šablon. Sve to pokazuje da je pragmatička
dimenzija teksta jača i od sintaksičke i od semantičke, jer se bez nje određe-ne jezičke pojave ne bi mogle ni
prepoznati ni opisati. Stoga ćemo mi o sintaksičko-semantičkoj strani ogovaranja, o leksičko-grama-tičkim
kohezivnim sredstvima, o načinima kohezivnog povezivanja iskaza unutar ogovaranja - kako govornikovih
iskaza među sobom tako i govornikovih i sagovornikovih iskaza - posebno govoriti onda kada analiziramo
načine oblikovanja smisla u konkretnim ogova-ranjima. Inače, kohezija predstavlja samo jedan aspekt
istraživanja tekstualnosti, a tekstualnost predstavlja jedan aspekt istraživanja koherentnosti, koji uzima u
obzir društveni kontekst ostvarivanja tekstualnosti. Stoga je cilj analize diskursa povezivanje teksta i
društvenog konteksta u kome on nastaje Halidej i Hasan 1976: 10; Martin 2008: 35 .
1.4. I na kraju da odgovorimo na pitanje da li možemo o ogova-ranju govoriti kao o govornom žanru.
Možemo. Ogovaranje se prepo-znaje po tipskim iskazima koji ukazuju na to da ono ima formalno-
funkcionalnu strukturu, odnosno da predstavlja semantičko-struk-turni oblik diskursa sa tipičnom
realizacijom samo njemu svojstve-nih funkcija. Jedino se ne ostvaruje uvek u istoj dužini i jezičkoj formi.
Gledano na taj način, može se reći da je ogovaranje kao govorni žanr na semantičkom planu invarijantno, a
na formalnom planu va-rijabilno. Ilokucija ogovaranja se ne eksponira isključivo na planu forme, pa se ne
može govoriti o jedinstvenoj jezičkoj formi ogova-ranja, već o različitim formama. Ali, i pored svih formalnih
razli-ka, sva ogovaranja imaju istu komunikativnu i pragmatičku funkciju i bivaju identifikovana kao tematski
jedinstveni, celoviti i zavr-šeni oblici.
Tako zaključujemo da se specifičnost ogovaranja kao govornog žanra ogleda u tome što je morfološki
nestalno Vukićević 2005: 37 . A to je, čini nam se, i razlog zašto je ogovaranje bilo pre svega
predmet onih istraživanja u kojima se zanemarivala forma, a isticao sadržaj sociologija, psihologija,
antropologija i sl. . Zbog toga mi idemo korak dalje, pa za predmet našeg istraživanja imamo i formal-nu i
semantičku stranu ogovaranja.
2. DISKURSNA STRUKTURA
2.1. Kako se u literaturi iz analize konverzacije navodi, ogo-varanje kao govorni žanr ima svoju specifičnu
diskursnu strukturu, koja se sastoji od obaveznih i neobaveznih elemenata Egins i Slejd 2006: 284-311 .
U obavezne diskursne elemente ogovaranja spadaju:
1 fokusiranje na treću osobu,
2 njeno devijantno ponašanje i
3 pejorativno vrednovanje takvog ponašanja i osobe.
Fokusiranje na treću osobu je onaj deo razgovora u kojem govor-nik predstavlja osobu koja će biti predmet
daljeg razgovora, tj. uvodi je u razgovor kao novu temu. Često se u ovom delu najavljuje i devijantno
ponašanje, koje je obično u suprotnosti sa onim što sagovornik sma-tra ispravnim.33
Devijantno ponašanje se prepoznaje u delu u kojem govornik opi-suje određeno ponašanje kao neobično,
nedozvoljeno, neprikladno i sl. To čini tako što navodi činjenice i detalje kojima svoj negativni stav o tome
želi i da dokaže.34
Pejorativno vrednovanje se, kao što je Martin u svojoj teoriji izložio, javlja u vidu govornikovog i
sagovornikovog prosuđivanja, ocenjivanja i procenjivanja osobe i njenog ponašanja, kao i u iskazi-vanju svog
emocionalnog, psihičkog i fizičkog stanja povodom toga, a i same osobe koja se ogovara v. poglavlje
Martinova teorija evalu-acije u jeziku . Pejorativna evaluacija prožima celokupni govorni segment u kome se
realizuje ogovaranje i često je neodvojiva od osta-lih diskursnih elemenata ogovaranja. Ona se prepoznaje i
u fokusi-ranju na osobu i u načinu predstavljanja devijantnog ponašanja. Nju je
33 Third Person Focus functions to introduce the third person and in most cases to frame the deviant
behavoiur. It is this stage which establishes the we versus they , the us versus them Egins i Slejd 2006: 285 .
34 Substantiating Behaviour is ... element where the speaker or speakers provide evidence of information
which enables the participants to make a negative evaluation. The speaker describes an event which
highlights some departure from normality and this is then used as a hook on which to hang the evaluation
Egins i Slejd 2006: 285 .
nemoguće apstrahovati od diskursne celine i posmatrati je izdvoje-no, kao potpuno samostalni diskursni
element.35
U neobavezne diskursne elemente spadaju i drugi događaji koje navode govornik i ili sagovornik kako bi
potvrdili negativ-no mišljenje o odsutnoj osobi, sagovornikova potpitanja za detalje, koje Egins i Slejd
nazivaju Probe, i davanje objašnjenja ili komen-tara uopšte, koje ove autorke nazivaju Wrap-up. One
smatraju da se bliski prijatelji mogu ne slagati u pogledu toga ima li razloga da se o odsutnoj osobi govori
loše ili ne, pa se tada u diskursu ogo-varanja javljaju i govorni segmenti kojima sagovornik brani treću osobu
Defence , a govornik joj odgovora na to Response to Defence . Da ne bi došlo do svađe među njima, nijedan
od njih ipak nije kate-goričan u svom stavu i ne nameće ga pošto-poto ovom drugom, tako da ima ustupaka i
usaglašavanja Concession . Ali, ako sagovornici nisu bliski, suprotstavljanje mišljenja može biti vrlo rizično za
nastavak razgovora.36
Pojavljivanje ovih neobaveznih elemenata u diskursu ogovaranja, primećujemo, zavisi dobrim delom od
adresata. Što je adresat zainte-resovaniji za predmet razgovora i samim tim aktivniji u razgovoru, to je
diskursna struktura ogovaranja složenija.
2.2. Pogledajmo sada kako izgleda diskursna struktura jednog ogovaranja.
Na radnom mestu dvoje kolega ogovaraju kolege koji su u intim-noj vezi.
Fokusiranje na odsutnu osobu
t1.1. A: E, da ti ispričam jedan trač. Za Zorana.
Devijantno ponašanje 1
t1.2. A: Izlazim ja jutros iz zgrade, kad eto ti njega ulazi u zgradu, nosi kesu, kupio hleb i mleko.
Komentar ponašanja 1
t2.1. B: A, ide kod Slavice!
t3.1. A: Pa, da!
35 Evaluative meanings occur throughout gossip texts but at each Pejorative Evaluation stage there is a
peak of evaluative prominence. It is in these stages that the judgements, which have been fuelled by the
Substantiating Behaviours, are made explicit Egins i Slejd 2006: 300 .
36 Defence, Response to Defence and Concession are unlikely to occur in the conversation of acquaintances
because, in these conversations, there needs to be explicit or implicit agreement for gossip to proceed Egins
i Slejd 2006: 298 .
Komentar ponašanja 2
t3.2. A: Mislim, više neću da ga pozdravljam sa Dobar dan, šefe nego Dobar dan, komšija smeh .
Pejorativna evaluacija 1
t3.3. A: smeh
t4.1. B: smeh
Devijantno ponašanje 2
t4.2. B: Pa kad su bili na Kopaoniku, na onom seminaru, pričaju da se nisu nimalo krili, mada je ona sve ono
njemu Vi.
Pejorativna evaluacija 2
t5.1. A: Ma, idi!
t5.2. B: Šta ćeš!
Komentar ponašanja 3
t5.3. B: Ja mislim da ga je ona ugasila sa njim!
U diskursnoj strukturi ovog ogovaranja, pored fokusiranja na odsutnu osobu, devijantnog ponašanja koje je
bilo povod za razgovor i pejorativne evaluacije, kao obaveznih diskursnih elemenata, nalaze se i neki
neobavezni diskursni elementi, a to su komentari ponašanja 1, 2 i 3 i još jedno devijantno ponašanje kojim
sagovornik potkrepljuje opšti stav govornika u vezi s odsutnom osobom. Ogovaranja sa ovakvom
diskursnom strukturom spadala bi u ogovaranja prostije diskursne strukture, a prema broju ostvarenih
replika, u kraća ogovaranja. Ogo-varanja mogu da budu daleko složenije strukture, da se ostvaruju u ve-
likom broju replika i da traju dugo - po sat, a može i duže.
U ogovaranju koje smo mi ovde predstavili kolega je koleginici indirektno saopštio informaciju o osobama
koje zajedno poznaju, a koja bi se mogla interpretirati na sledeći način: Zoran i Slavica su u vezi . Ovaj
sadržaj, iako nije eksplicitno izrečen, prepoznaje se zahvaljujući određenim jezičkim i komunikativnim
sredstvima koji-ma se ovaj sadržaj aktualizuje s obzirom na učesnike u komunikaciji i komunikativnu
situaciju. To je, pre svega, govornikova najava da će ogovarati nekoga t1.1 . Inače, upotreba same reči trač
dovoljna je da pobudi sagovornikovu pažnju i da ga usredsredi na ono što sledi u govornikovom daljem
saopštavanju. Kao kofunkcionalna sredstva u tome poslužila su i govornikova intonacija i mimika lica,
zajedno sa rečcom e, kojom se nagoveštava da sledi sadržaj zanimljiv za sago-vornika, a i za samog
govornika. Da bi sadržaj koji je nagovestio kao zanimljiv govornik zaista i izrekao na zanimljiv način, on se
koristi izvesnim govornim postupcima, a to su odlaganje iskazivanja sušti-ne govora dramatizovanjem
situacije, kao i upotreba humora. Govornik odlaže iskazivanje suštine sadržaja tako što govornika prvo uvodi
u
priču prostornim i vremenskim lokalizovanjem zbivanja neočekivanog događaja t1.2 . Na neočekivanost,
iznenadnost i dramatičnost događaja ukazano je i tzv. intenzifikatorom iznenadnosti eto ti.3 Govornik
dodatno dramatizuje situaciju fokusiranjem na izvesne detalje, koji samo na prvi pogled mogu delovati
nebitni za suštinu sadržaja nosi kesu, kupio hleb i mleko . Navođenjem ovih detalja govornik takođe uka-zuje
na neočekivanost situacije ali i ne samo na to; ovi detalji govore o tome u kakvom svojstvu Zoran posećuje
Slavicu - kao neko njoj vrlo intiman, blizak, jer ima tu slobodu da joj kupuje hleb i mleko, što je tipično
ponašanje za one koji vode zajednički život muž i žena, ljubavnik i ljubavnica, momak i devojka i sl. .
Fokusiranjem na ove detalje govornik je sugestivno kvalifikovao situaciju kao provereno, zasigurno
ljubavničku. Opaskom datom u iskazu t3.2 govornik je celom sadržaju dao humoristično-ironičnu notu.
Da u ogovaranju veliku ulogu ima i sam sagovornik, pokazuju i nje-gove replike.37 38 U ovom razgovoru
sagovornik replikom t2.1 pokazuje da je dekodirao poruku koju mu sagovornik šalje, a govornik mu
odgovorom t3.1 potvrđuje da je u pravu i da je to ono što je hteo da kaže. Oni se, možemo reći, potpuno
međusobno razumeju. Međutim, način izgovaranja ovih replika, tj. uzvična intonacija, pokazuje da poruka
ima posebno značenje, značenje koje se samo u ovom kontekstu razume. Ono je impli-citno dato i ima
karakter vrednovanja, ocenjivanja. Tako sagovornici datu situaciju vrednuju kao situaciju koja ne izaziva
simpatije, bla-gonaklonost, razumevanje, već antipatije, nerazumevanje, čuđenje, osudu i sl. To međusobno
razumevanje ohrabruje i govornika i sagovornika da i dalje iznose svoje mišljenje o tome, da komentarišu i
da vrednuju, ocenjuju, samo sada već otvorenije i eksplicitnije, recimo, podsme-vanjem, opaskama itd.
Dakle, svi ovi govorni postupci nagoveštavanje zanimljivog sadržaja, odlaganje iskazivanja suštine,
dramatizovanje situacije, kvalifikacija situacije, osobe i humoristično interpretiranje , kao i sva navedena
komunikativna jezička sredstva, od velikog su značaja za preoblikovanje određenog informativnog sadržaja u
trač.
Suštinski element u diskursu ogovaranja jeste pejorativna eva-luacija, jer predstavlja sintezu svih diskursnih
elementa i svodi se na nameru govornog lica da proizvede određeni efekat u komunikaciji.
37 Konstrukcije tipa eto ti u narativima Lj. Popović naziva narativ-nim intenzifikatorima iznenadnosti.
Rečenicama u kojima su ti intenzifikatori upotrebljeni iskazuje se iznenadna radnja ili iznenadno
pojavljivanje neke ličnosti Popović Ljub. 1990: 44 .
38 Ulozi i značaju adresata u ogovaranju posvetili smo posebno poglavlje.
Ako nema pejorativne evaluacije, nema ni ogovaranja. Ali, pored govor-nika, situaciju pejorativno vrednuje i
adresat.
2.3. U komunikaciji se svaki od diskursnih elemenata ogovaranja i obavezni i neobavezni jezički različito
uobličava. Načini jezič-kog uobličavanja zavise od govornikove namere, tako da svaki od njih ima specifične
pragmatičke i leksičko-gramatičke osobenosti. Sva jezička sredstva su tako u funkciji organizovanja
specifičnog dis-kursa, a na osnovu diskursne i jezičke analize može se opisati grama-tika pričanja trača,
odnosno ogovaranja.
3. ŽANROVSKO ODREĐENjE
3.1. S obzirom na to da Bahtin 1980a u govorne žanrove svr-stava i kratke replike svakodnevnog dijaloga i
svaku priču svaki-dašnjice, ogovaranje se najopštije može odrediti kao svakodnevni govorni žanr. Prema
Bahtinovoj podeli žanrova na primarne jed-nostavne i sekundarne složene govorne žanrove, ogovaranje bi
spa-dalo u primarne govorne žanrove, jer se formira u uslovima nepo-srednog govornog opštenja, zbog čega
zadržava svoj oblik i značenje i ne gubi neposredan odnos prema realnosti. Ogovaranje bi se takođe moglo
odrediti i kao razgovorno-dijaloški žanr, jer u njemu aktiv-no sudeluje adresat. Ogovaranje nema ustaljenu
formu pojavljivanja i ne podleže strogo određenim pravilima oblikovanja, pa bi zbog toga spadalo u
slobodne i stvaralačkije usmene žanrove. U ogovaranju je izuzetno primetan ocenjivački odnos govornika
prema predmetu svo-ga govora, tako da se ogovaranje može okarakterisati i kao ocenjivač-ki govorni žanr. S
obzirom na to da se javlja u komunikaciji među bliskim sagovornicima, ogovaranje može da se nazove i
familijar-nim žanrom.
Kao što je Bahtin pokazao, principi po kojima se mogu izdvajati govorni žanrovi jesu različiti, pa stoga
precizna i potpuna klasifi-kacija govornih žanrova nije moguća. Nije moguće jednoznačno odredi-ti ni
žanrovsku pripadnost ogovaranja. U nauci o jeziku i književnos-ti izdvajanju govornih žanrova dosta se
posvećuje pažnja. A neki od tih autora smatraju da su ogovaranje i trač morfološki najnestalnije forme
Vukićević 2005: 37 . Zbog toga za precizno određenje ogovaranja kao govornog žanra, kako smo već i naveli,
treba uzeti u obzir i njego-vu pragmatičku funkciju u komunikaciji, odnos među sagovornicima, konkretan
komunikativni kontekst u kome se ogovaranje ostvaruje, kao i jezičko-stilske karakteristike diskursa.
Međutim, neki od autora smatraju da se istim leksičko-gramatičkim karakteristikama ne odlikuju celi
diskursi, već samo njihovi pojedini segmenti, pasusi, pa se zbog toga ne može govoriti o žanru kao jezički
homogenoj diskursnoj strukturi Kibrik 2009: 11 .
3.2. Kada se uzmu u obzir svi ti parametri, kao i novija shva-tanja žanra, pre svega Svejlzova i Ferklafova, koja
govore o tome da se žanrovi mogu definisati prema nivoima opštosti, odnosno apstraktnosti, proizilazi
sledeće naše viđenje. Ogovaranje pred-stavlja apstraktan govorni žanr, kojim se obuhvataju i tako opštim
imenom označavaju sve njegove konkretne realizacije u govoru, koje predstavljaju tzv. situacione
žanrove.39 Nazivaju se situacionim jer se u zavisnosti od situacije, od konteksta preciznije može odre-diti
koji žanrovski elementi preovlađuju i kojoj žanrovskoj for-mi konkretno ogovaranje najviše sliči, tj. kojoj
žanrovskoj formi je najbliže.
Sa stanovišta žanrovske pripadnosti, klasifikacije ogova-ranja su uslovne, jer konkretna ogovaranja mogu
imati samo neka tipo-loška žanrovska obeležja, ali se nikad funkcionalno ne uključuju u dati žanr. Na primer,
ogovaranja koja mi ovde izdvajamo kao vest, izveštaj, anegdota, pesma itd. imaju samo osobine vesti,
izveštaja, anegdote i pesme, ali nikada nisu ni vest, ni izveštaj, ni anegdo-ta, ni pesma. Na isti problem naišla
je i V. Vasić kada je izdvajala tekstovne forme reklamnih oglasa. Ona kaže da se uslovnost klasi-fikacija
ispoljava i na terminološkom planu. Po njoj, najbolje ter-minološko rešenje bile bi sintagme pričolika
tekstovna forma i pesmolika tekstovna forma, kojima bi se označilo da je neka forma samo nalik na priču,
odnosno na pesmu, ali nije priča ili pesma. Ali, po tom derivacionom obrascu pričolik, pesmolik itd. ne mogu
da se izvedu pridevi od svih imenica kojima se označavaju tekstovne forme, tako da neka terminološka
rešenja možda i nisu najpodesnija Vasić 1995: 97-100 .
Suočeni sa svim ovim problemima, mi smo se ipak odlučili da izdvojimo žanrovske forme ogovaranja. Inače,
pojam žanrovske forme, kojim mi ovde označavamo oblik u kome se u određenoj situaciji može javiti
ogovaranje, odgovara pojmu situacionog žanra koji srećemo u li-teraturi.
39 O apstraktnim i situacionim žanrovima, prema Svejlzovom i Ferklafovom shvatanju pojma žanra, govorili
smo u okviru poglavlja Osnovne postavke teorije govornih žanrova.
I pogledajmo sada koje smo žanrovske forme ogovaranja izdvoji-li iz našeg korpusa. Iz korpusa usmene
komunikacije izdvojili smo:
1 narativnu formu,
2 deskriptivnu formu,
3 anegdotu,
4 egzemplum,
5 vest,
6 izveštaj,
7 upozorenje,
8 prekorevanje,
9 aluziju,
10 komentar.
Iz žute štampe izdvojili smo:
1 vest,
2 izveštaj,
3 analitički članak
a test sa pitanjima i ponuđenim odgovorima
b igru pronađite razlike ,
v stihovani test,
g pesmu,
d modnu kritiku,
đ strip
4 intervju.
I u ovim klasifikacijama, kao i u drugim klasifikacijama, prepoznaje se prototipična forma, ona koja je
najreprezentativnija. U usmenoj komunikaciji to je narativna forma. Za žutu štampu prototi-pična forma
ogovaranja jeste forma članka.
VII. OGOVARANjE U USMENOJ KOMUNIKACIJI
1. DISKURSNA STRUKTURA
1.0. U diskursu ogovaranja, kako smo istakli, mogu se izdvoji-ti obavezni i neobavezni elementi, koji
ogovaranje čine vrlo spe-cifičnim u odnosu na druge slične forme govora. Analizom jednog konkretnog
ogovaranja pokazali smo kako se ti diskursni elementi je-zički oblikuju, odnosno pokazali smo kojim se to
govornim postupci-ma i komunikativnim jezičkim sredstvima govornik poslužio ne bi li određenu informaciju
svom sagovorniku saopštio kao trač. U kojoj jezičkoj formi će se diskursni elementi ogovaranja pojaviti, zavisi
od komunikativne situacije i govornikove namere. Zato se naše dalje istraživanje tiče upravo toga, tako da
ćemo sada pokazati na koje se sve načine diskursni elementi ogovaranja mogu ostvarivati u samoj govor-noj
interakciji.
1.1. FOKUSIRANjE NA OSOBU. I ogovaranje se, kao i svaka raz-govorna delatnost, ustanovljuje tako što mu
se daje obličje - početak, centralni deo i završni deo. Ono prolazi kroz fazu započinjanja raz-govora,
razvijanja i završavanja. U analizi konverzacije takve faze strukturne organizacije razgovora nazivaju se
otvaranje razgovora, predmetno govorenje i zatvaranje razgovora Stević 1997: 90 . I otva-ranje i zatvaranje
razgovora imaju svoju distinktivnu formu, jer su u segmentaciji komunikativne interakcije ta dva dela
posebno uočljiva. Otvaranje razgovora inače vrlo kratko traje i izvodi se donekle rutin-ski; forme i načini
kojima se to čini uglavnom su ograničenog broja.
U govornoj interakciji označenoj kao ogovaranje, otvaranje raz-govora, tj. početna faza, jeste faza u kojoj se
govornik fokusira na tzv. treću osobu - osobu koja nije prisutna. Zbog toga taj deo razgovora sadr-ži iskaze
kojima govornik usmerava sagovornikovu pažnju na tu osobu. Govornik to čini tako što je izdvaja od drugih i
uvodi u razgovor kao novog aktera. Kako nam korpus pokazuje, u zavisnosti od komunikativne situacije,
govornik se može fokusirati na treću osobu na nekoliko načina, koje možemo podvesti pod tri uopštena
načina: direktno, in-direktno okolišno, zaobilazno i slučajno uzgredno fokusiranje.
Direktno fokusiranje na odsutnu osobu. Govornik se direktno fokusira na treću osobu kada osobu koju želi
ogovarati uvodi u raz-govor bez okolišanja, uvijanja imenujući je ili na neki drugi način otkrivajući njen
identitet, i bez skrivanja svojih ogovaračkih namera. Govornikovu nameru sagovornik prepoznaje na osnovu
konteksta, na os-novu zajedničkog znanja o odsutnoj osobi, na osnovu govornikove into-nacije, mimike ili
nekog drugog gesta, tako da se komunikacija u tom smislu uspešno odvija.
Uvođenje osobe u žižu razgovora samim njenim imenovanjem, pre-poznajemo u sledećem govoru.
Posle kraće pauze u razgovoru među kolegama na poslu koji se ticao drugih tema, jedan od sagovornika
razgovor započinje ovako: Au, što je Nadica danas poludela!
Ako želimo da posmatramo načine na koje je sagovornik prepo-znao u početnom iskazu govornikovu
nameru da nešto loše kaže o po-menutoj osobi, to bi na formalnom planu bila pre svega zlurada in-tonacija
iskaza, praćena takođe zlurado intoniranim uzvikom au. Na semantičkom planu to bi svakako bilo zajedničko
znanje o tome ko je zapravo Nadica i kakva je, prema njihovim saznanjima, to osoba.
Direktno fokusiranje na odsutnu osobu i otvoreno ispoljavanje namere za ogovaranjem primećuje se i u
sledećem primeru:
Razgovor prijatelja
ti A: Je l ti reko Petar da sam ga videla u mojoj zgradi?
t2 B: Aha!
t3 V: Pa nisam bio kod Bojana da mu vidim dete. Otkad se oženio.
t4 A: Kako ti se sviđa njegova žena?
U direktnom fokusiranju na treću osobu otkrivanje identiteta te osobe ne mora uvek biti spominjanjem
njenog imena. Može se to uči-niti i drugačije, ali tako da je sagovorniku jasno o kome je reč. Među
sagovornicima koji se dobro poznaju dovoljno je reći on, ona, odnosno oni:
Jao, muka mi je kad treba da odem tamo kod njih! Ne znam vi, ali ja za sve ove godine, tj. vi za sve ove
godine obraća se jednoj od koleginica , a ja za ovo vreme što radim, ali smučili su mi se! Ja se divim ovim lju-
dima, Žarku i, neću da ih imenujem, što kafenišu sa njima, ali skupa je to cena!
Vrlo često se dešava da se osoba ogovara neposredno po odlasku, tj. napuštanju društva koje će je potom
ogovarati. Tada nije potrebno imenovati je, ali je potrebno ukazati na onaj aspekt njenog ponašanja koji joj
se pripisuje kao diskvalifikacija, npr.
1 Jesi li je čula?! Ona govori o prijateljstvu!
2 Jesi video, molim te?! Kakav bezobrazluk!
3 Ču li ti šta reče on?!
4 Bože, ovo još nisam videla!
5 Bože, kako je nije sramota da tako kaže?!
6 Jel on stvarno zaljubljen u Anu?!
7 E, on je odlepio! Stvarno više neću da radim ovo! Neću!
Pre nego što će se direktno fokusirati na odsutnu osobu, go-vornik može napraviti i manji uvod kojim će dati
opšte informacije o kontekstu u kojem će se pojaviti ogovarana osoba o mestu i vremenu odigravanja nekog
događaja, o odnosu između govornika i osobe koju ogo-vara i sl. , kako bi se i sagovornik pripremio za ono
što sledi. Evo i primera.
1 Znači, ja sam kao što znaš radio u Mitrovici. I sad kad sam imao, ovaj, u aprilu seminar, bio sam dva dana i
tako sam spavao prvi i jedini putu hotelu, i bio je Janković. Janković, koji je, ovaj, uvek od onih još dana, kada
su oni u Beogradu bili, prema meni uvek imao otpor ...
2 ti A: Ovaj, pošto sam sad od prvog januarau penziji, nemam ništa, onda se dobro osećam
t2 B: odmaraš
t3 A: Još ne, to je od prekjuče, ali vidim sad znaš kako su, jako su sad, i Danka Jočić, jako jeraspoložena ... kad
odlaziš znaš
t4 B: Kako se javi tad
t5 A: Da, da, onda su, onda su
t6 B: Ljubazni kad ti vide leđa.
3 ti A: Eposlao mi bata poruku i kao, ne znam, lepimo pločice i čekam goste. Ćira i Cica treba da dođu
t2 B: začuđeno Što?
Direktnim fokusiranjem na odsutnu osobu smatramo i ona ogova-ranja koja započinju formama tipa E, da ti
ispričam jedan trač, Znaš šta ima novo, Jesi li čuo čula da ... i sl.
Pitanjima kojima se govornik interesuje za nekoga npr. Šta radi X?, Kako je X?, Gde je X? itd. takođe se
direktno usmerava na od-sutnu osobu. On joj spominje ime, ali svoju nameru da je ogovara ipak prikriva,
predstavljajući je kao bezazleno, dobronamerno zanimanje za
njen život, zdravlje i sl. Govornik koji ovakva pitanja upućuje sagovor-niku vrlo vešto mu dodeljuje ulogu
ogovarača, koju on obično prihvati.
Od govornika ogovaranje može i da se iznudi onda kada se u njemu prepozna potiskivana namera za
ogovaranjem. Na primer, u frizerskom salonu frizerka je primetila da joj je koleginicu iznervirala svekrva
jedne mušterije koja je davala sugestije kako da joj se fenira snaha, pa je pita:
ti A: Šta je, što se ti nerviraš? tonom i osmehom kojim ukazuje da već zna zbog čega .
t2 B: malo okleva Malo je ružno što ću to sad reći, ali, što joj ona nije sredila frizuru, što je dovela kod
frizera?!
Frizerka je zbog drugih prisutnih mušterija potiskivala svoju nameru da ogovara mušteriju smatrajući
neprikladnim da ogovara svoju mušteriju pred drugim mušterijama. Da je tako, pokazuje i njen iskaz Malo je
ružno što ću to sad reći.
Govornik može i da prikriva svoju nameru da ogovara. Ali, po-tiskivanje namere i prikrivanje namere da se
ogovara nije isto. Poti-skivanje namere je, kako smo videli, posledica vanjezičkih faktora, a prikrivanje
namere je govorna strategija kojom se govornik koristi ne bi li ogovaranje ublažio ili preoblikovao u neki
drugi govorni sadr-žaj, ne tako prepoznatljiv kao što je ogovaranje.
Indirektno okolišno fokusiranje na odsutnu osobu. Kada go-vornik prikriva svoju nameru da ogovara, on
onda i okoliša da uvede u razgovor tzv. treću osobu - govori neodređeno, uopšteno i sl. Evo i primera:
Razgovor kolega
ti A: Mnogo ste uredni. Vaša ordinacija je uvek sređena. I ova nova sestra je pedantna i dobra. I slatka.
t2 B: Jeste, dobra je Jasna.
t3 A: Nije ni Slavica toliko loša ... Nju su drugi nahuškali bili pro-tiv mene. Anđelka.
t4 B: Ma nije ona baš tako naivna da mogu drugi da je nahuškaju. Ali, ti ne treba na to da obraćaš pažnju. To
su gluposti.
t5 A: Ti znaš kako me je uvredila?! Samo, lepo sam ja to sa njom rešila. Lepo smo porazgovarale i ona je
shvatila da je bila uvučena u spletku protiv mene.
t6 B: Kako te je uvredila?
t7 A: Rekla mi je da sam kupler-majstorka.
t8 B: kroz blagi osmeh Ma pusti to! Kad je Slavica u pitanju, to možeš da shvatiš i kao kompliment. Ovde svi
znaju ko je ko. Ne moraš uopšte da se uzbuđuješ.
Ona spletkari sa svima. Nema prijateljicu, ali ima Milanku, Snežanu, Ljilju ... Ma, ne razmišljaj o njoj, a ni o
drugima ovde!
t9 A: Znam, znam sve. Ali, neće ona dobro proći ako tako nastavi. Ti si joj koleginica i dobar si čovek. Pomozi
joj. Kaži joj. Meni je žao nje. Ona je, onako, malo seljanka. I malo je naivna.
t10 B: Ma, znam.
t11 A: Kako su ti deca? Jel rastu?
Detaljnijim raščitavanjem ovog segmenta razgovora jasno je da je primarna namera govornika da govori o
Slavici. Ali, zbog distanci-ranog odnosa sa sagovornikom, ovaj govornik to čini izokola. Najpre govori o
urednosti ordinacije, napominjući da su za to zaslužni oni koji u njoj rade, dakle, i sam sagovornik. Time
govornik želi da prido-bije sagovornika. Ali, pored njega, za urednost je zaslužna i nova ses-tra, jer je, kako
kaže govornik, ona pedantna. Govornik ne želi pohval-no da govori samo o sagovorniku, već u taj kontekst
uvodi i druge osobe, najpre novu medicinsku sestru. Ali, pošto, govoreći o ordinaciji i zaposlenima u njoj
sagovorniku i novoj medicinskoj sestri , nije spo-menut još jedan njen član - Slavica, govornik je, dakle,
prinuđen da i o njoj nešto kaže. Svoju nameru da je ogovara govornik je i na početku i na kraju razgovora
prikrio svojim navodno dobronamernim stavom, prvo pohvalom, a potom zabrinutošću za njeno dobro. I
tako se u ovom razgovoru govornik zaobilazno fokusirao na odsutnu osobu.
Zaobilazno fokusiranje na odsutnu osobu prepoznaje se i u ogo-varanjima koja se izriču na aluzivan način:
t1 A: Je l zna neko kad će plata? Ostala sam bez dinara. Neću više ni na posao da dolazim dok ne dobijem
platu. Da se švercujem!
t2 B: Zato neki nikad ni ne dolaze, samo kad treba pare za prevoz da uzmu!
Slučajno uzgredno fokusiranje na odsutnu osobu. Tokom razgo-vora moguće je da se neko od sagovornika
slučajno, govoreći o nečemu drugom, fokusira na odsutnu osobu koja potom postane predmet ogova-ranja.
Kod direktnog i indirektnog fokusiranja na odsutnu osobu go-vornik svesno započinje ogovaranje, a kod
slučajnog fokusiranja ogova-ranje se javlja uzgred, pa se može posmatrati kao kolateralna šteta razgovora,
jer osnovna namera govornika nije bila da ogovara. Takva ogovaranja mogu da se svedu na kratak komentar
u vidu jednog ironično intoniranog iskaza i sl. pr. 1 i 2 , a mogu i da poprime širu formu pr. 3 :
1 ti A: na zajedničkom stolu u kancelariji nalazi papire Čiji su ovo papiri? Neke formule.
t2 B: gleda u papire A, verovatno Saškini. To je matematika.
t3 V: uopšte ne gleda u papire Da, da! Verovatno njeni! Ona je nauč-nica! sa ironijom .
2 ti A: A kako ti? Gde si ti sad, gde sediš?
t2 B: Kod Miće više nisam, jer kao imam sad svog šefa, Iliju, ali kod njega u sobi nekako, znaš, on je više
onako čovek, dobar dan, do viđenja, stalno mu dolaze neki, onda kod Mime, Snežana tamo, i ja kad dođem,
ona kao nešto prevrće očima, tako da ne znam gde sam.
3 Na ovoj izložbi sam bila, onda kad sam bila kod vas. Pogledaj po-kazuje svoje fotografije . U galeriji Pero .
Otvarao francuski am-basador i njegova žena. tihim glasom Da vidite kako taj ambasador izgleda
fenomenalno, a žena mu starija. glasnije Njoj se suši noga i ona hoda sa štapom. A oni stanuju preko puta
mene. Preko puta mene stanuju.
Uzgredna fokusiranja na odsutnu osobu prepoznaju se i po forma-ma tipa Kad spomenu X, Kad smo već kod
X , Kadreče X, E sad me podseti da ti nešto ispričam i sl. Njima se ogovaranje asocijativno povezuje sa
prethodnim govornim segmentima. Inače, asocijativno povezivanje govora u svakodnevnim razgovorima
veoma je često, a kao posledica tak-vih kohezivnih veza, vidimo, javljaju se i ogovaranja kao novousposta-
vljene teme u razgovoru.40
Za izdvajanje ova tri tipa fokusiranja na odsutnu osobu direkt-no, indirektno i slučajno kriterijum je bio način
na koji govornik ispoljava nameru da ogovara - da li je ispoljava eksplicitno, da li implicitno ili se ona
naknadno javila kao posledica prethodnog raz-govora.
1.2. DEVIJANTNO PONAŠANjE. Prema istraživanjima S. Egins i D. Slejd, sva devijantna ponašanja koja su
predmet ogovaranja mogu se podeliti u tri tipa:41
1 ponašanje koje je u nekom pogledu neuobičajeno, netipično ili neočekivano za govornika;
2 ponašanje koje govornik smatra da se ispoljava kao preteri-vanje i
40 Asocijativno povezivanje govornih segmenata predstavlja jedan od leksičko-semantičkih kohezivnih
odnosa u razgovornom jeziku, na koje ukazuje V. Polovina v. Polovina 1987 .
41 Type of deviant behaviour: 1 unusual, uncharacteristic or atypical behaviour, 2 excessive behaviour, 3
unacceptable or inappropriate behaviour Egins i Slejd 2006: 299 .
3 ponašanje koje je neprikladno, neprihvatljivo za jednu društvenu zajednicu, a ispred koje stoji pojedinac,
tj. govor-nik.
Prema našem korpusu, neuobičajenim, netipičnim i neočekiva-nim ponašanjem smatraju se različite
verbalne uvrede, tuđi uspesi, tuđe neznanje, neprofesionalnost, glupost, fizički izgled, neispolja-vanje
seksualne želje, introvertnost i dr. Kao preterivanje smatra se ispoljavanje prevelike brige, nežnosti i
familijarnosti koje prerasta u nametanje, pritvornu, lažnu ljubaznost ili ispoljavanje prevelike nebrige i
bezobzirnosti koja prerasta u bezobrazluk, zatim preterana briga o samom sebi koja prerasta u izrazitu
sebičnost, samoljublje ili hipohondriju, sklonost ka dugim posetama, dugom pričanju koja pre-rasta u
sklonost ka dosađivanju drugome i dr. Pod ponašanjem koje je neprikladno, neprihvatljivo za jednu
društvenu zajednicu podrazu-meva se ponašanje koje pojedinca diskredituje kao humano i moralno biće, ili
kao vernika, a to može biti npr. sklonost ka prevarama, sple-tkama, brakolomstvu, preljubi, nedozvoljenim
seksualnim vezama i sl.
U zavisnosti od toga o kom tipu devijantnog ponašanja je reč, razlikovaće se i izbor jezičkih sredstava
govorne strategije i leksič-ko-gramatička sredstva u ovom delu diskursne strukture ogovaranja.
U ogovaranjima u kojima se ukazuje na neuobičajeno, neočekiva-no ponašanje uvodni deo se donekle
formulaički realizuje. Većina ovakvih ogovaranja otpočinje tako da se sagovorniku sugeriše da je u pitanju
neočekivano ponašanje, a s tom svrhom javljali su se sledeći iskazi:
1 Jao, slušaj šta mi se desilo!
2 Jao, moram da ti ispričam šta sam čula!
3 No, ćuti čoveče, kad sam čula pre neki dan!
4 Ti znaš kako me je Anđelka uvredila?!
5 Ti znaš da nas dvoje više ne razgovaramo?!
6 Čekaj da ti ispričam ovo!
7 E, zamisli ovo!
8 E, pazi ovo!
Naravno, ima ogovaranja ovoga tipa koja otpočinju i na drugi na-čin. Evo i primera.
Razgovaraju tri rođake prilikom jedne kućne posete. Rođaka koja je gošća priča o skorijim dešavanjima u
svom životu i životu svojih članova porodice i drugim rođacima.
ti A: Šta ima drugo novo?
t2 B: govori o svojoj baki Mili i njenom uređivanju kuće
t3 A: Znači, to mu je to! Jel sadila Mila nešto?
t4 B: odgovara na pitanje i priča o tome kako je baka Mila pokretna, vitalna i kako je bila i na rođendanu
praunuke
t5 V: A gde slavila rođendan Ana?
t6 B: Pa Mica joj slavila rođendan detetu!
t7 V: Nemoj da pričaš!
t8 B: Pa, da! Ma, to su nesposobnjakovići! To su ti dve nezrele osobe koje prave decu! Ozbiljno! Mica, sve
kupila, donela. A oni se svađaju, njih dvoje!
...
t22 B: Kako se oni svađaju, njih dvoje! Ja ne bih mogla ono jedan dan da izdržim! A kamoli da onako živim!
Kako čovekmože da izdrži da se svađa non-stop uopšte mi nije jasno!
t23 V: nešto nerazumljivo
t24 B: To svaka sitnica, odmah eksplodiranje! Sve što ti smeta i te-raju inat jedan drugome. Niko neće
nikome kao neki kompromis, nešto da popusti. Ne!
t25 V: Znači, oboje su u penziji, i Mica i Mića.
t26 B: Jesu, jesu, već nekoliko godina. pauza Jesu, ali oni šta su napra-vili od svoje dece to je stvarno muka!
To je primer šta čovek treba da ne uradi i šta čovek treba da
t27 V: Pa kakvi su oni bili?
t28 B: priča kakvi su roditelji bili Mica i Mića .
Pre nego što pokažemo na koji način se u ovom razgovoru uka-zuje na devijantno ponašanje, potrebno je
reći to da je ogovaranje pod-staknuto pitanjem sagovornika koje nije imalo funkciju započinjanja ogovaranja
t5 , ali je govornik, u skladu sa svojim namerama, isko-ristio to pitanje za otpočinjanje ogovaranja. Tako se
kao odgovor na ovo komunikativno neutralno pitanje javlja subjektivno obojen iskaz t6 , čime je govornik
svojim sagovornicima uputio poruku to nije uobičajeno, očekivano i ja to osuđujem . Da je tako, potvrđuje i
sa-govornikova replika t7 , kojom se pokazuje da je govornikova poruka dekodirana. Sagovornik svojom
replikom iskazuje, pre svega, svoju iz-nenađenost takvim ponašanjem, ali i čuđenje i neodobravanje takvog
ponašanja.
U čemu se zapravo ogleda neuobičajenost i neočekivanost u pome-nutom ponašanju? Za govornika, a i
njegove sagovornike nije uobičaje-no da neko drugi npr. babe i dede umesto roditelja proslavlja deci
rođendan. Ukoliko se to dogodi, smatra se da su roditelji nebrižni,
sebični, nezainteresovani za decu, neodgovorni i sl. O takvom govor-nikovom stavu govore iskazi kojima on
negativno kvalifikuje takve roditelje t8 i iskazi kojima on negativno kvalifikuje njihovo pona-šanje t11 . Svoje
čuđenje povodom cele situacije govornik je iskazao replikom t9.
Što se tiče jezičkih sredstava kojima su se sagovornici služi-li ne bi li opisali neuobičajenost jednog ponašanja
i pritom dali svoj subjektivni sud o tome, možemo reći sledeće. Za ukazivanje na bezobzirno, neodgovorno
ponašanje roditelja upotrebljen je iskaz Pa Mica joj slavila rođendan detetu, koji, sintaksički gledano, pred-
stavlja konstrukciju sa tzv. posesivnim dativom joj . Ovaj posesiv-ni dativ ima, pored semantičkog značenja
koristi za Anino dobro Mica čini X , koje se inače javlja kod posesivnog dativa, i pragmatič-ko značenje koje
bismo u ovom kontekstu mogli formulisati kao iako je to Anina obaveza, ona se, uprkos očekivanjima,
svesno oglušuje o to . Takvo pragmatičko značenje koje se realizuje na nivou celog is-kaza potvrđuje
konstrukcija sa odričnom imperativnom rečcom nemoj u sagovornikovoj replici Nemoj da pričaš. Za
negativno kvalifi-kovanje osoba korišćeni su, pre svega, iskazi sa leksikom negativne ekspresivnosti
nesposobnjakovići, praviti decu . Iskazi kojima se negativno kvalifikuje ponašanje sintaksički su ustrojeni
tako da pokazuju neopravdanu učestalost takvog ponašanja, ali i govorniko-vu afektivnost povodom toga.
Stoga se u tu svrhu koristi asindetsko organizovanje iskaza i njihovo skraćivanje, odnosno nedovršavanje To
svaka sitnica, odmah eksplodiranje; Sve što ti smeta i teraju inat jedan drugom , parcelacija A oni se svađaju,
njih dvoje; Ja ne bih mogla ono jedan dan da izdržim! A kamoli da onako živim! i sl. Iskazi sa prilogom,
odnosno veznikom kako, kojima se izriču razna osećanja i stavovi Kako se oni svađaju, njih dvoje! Kako čovek
može da izdrži da se svađa non-stop uopšte mi nije jasno! , kao i emfatičke gradacione konstrukcije sa
vezničkim spojem a kamoli, koje služe za iskazivanje govornikovog čuđenja i neodobravanja takvog
ponašnja.
Dakle, u osnovi ovakvih ogovaranja jeste suprotstavljanje osobe u fokusu i samog govornika, tj. njihovih
pogleda na svet, stavova, raz-mišljanja i sl. Nekada je takvo suprotstavljanje izraženije, a nekada nije, što
zavisi od cilja koji govornik želi takvim ogovaranjem da po-stigne - da li da ogovaranu osobu kritikuje, da li da
samo istakne raz-liku između sebe i nje, da li da istakne razliku između dobrog i lošeg, očekivanog i
neočekivanog, primerenog i neprimerenog, prihvatljivog i neprihvatljivog, istinitog i lažnog i sl.
Pogledajmo sledeći primer.
Razgovor prijateljica o tome kakva je čija svekrva
ti A: Meni je gore bilo. Ja sam bila pod mikroskopom.
t2 B: Ja to razumem. Vlaški kraj, magija! kroz osmeh
t3 A: Ja perem veš, a ona sad gleda s prozora kako je moj veš modar, a njen beo. Ili recimo, ja nameštam
krevet, a ona ulazi u sobu i sve to baca s kreveta i ponovo namešta. I onda je moj muž skočio, kad je video
nju da prepravlja krevet. Sad sam te video da si ušla u sobu i nikad više. Mi tu spavamo i sad ćeš ti da mi
nameštaš krevet.
Osnovna namera ovog govornika je da istakne razliku između sebe i svekrve, koju ogovara, a koju možemo
interpretirati na sledeći način: Ja nisam kao ona, jer sam ja dobra radim svoj posao - perem veš i ne
obazirem se šta drugi rade , a ona je loša jer se interesuje za ono šta ja radim i kako to radim , zlonamerna je
jer želi da mi stavi do znanja da je ona u tome bolja , osiona je i drska jer sebi daje za pravo da uđe u moju
sobu i da se ponaša na nedozvoljen način . Svoj stav kao ispravan potvrđuje reakcijom svoga muža, koji
uviđa neprikladno po-našanje svoje majke.
Govornik je, suprotstavljajući određene semantičko-pragmatič-ke sadržaje, želeo samo da ukaže na razliku u
svom ponašanju i pona-šanju drugoga.
Na jezičkom planu to je postignuto korišćenjem upravo onih sintaksičkih i leksičkih jezičkih sredstava za
iskazivanje odnosa suprotnosti. Od sintaksičkih jezičkih sredstava, tu je pre svega na-poredni odnos
suprotnosti iskazan suprotnim veznikom a Ja perem veš, a ona sad gleda s prozora kako je moj veš modar, a
njen beo. Ili recimo, ja nameštam krevet, a ona ulazi u sobu i sve to baca s kreveta i ponovo namešta .
Odnos suprotnosti prepoznaje se i u načinu na koji govornik interpretira tuđe reči - vremenski prilog sad
veznički je upotrebljen sa značenjem isticanja suprotnosti Mi tu spavamo i sad ćeš ti da mi nameštaš krevet .
Od leksičkih sredstava, to su anto-nimski parovi, vrlo često i kontekstualno uslovljeni ja ona, mi ti, moj veš
njen veš, modar veš u značenju loše opran beo veš u značenju dobro opran , nameštati krevet bacati s
kreveta, sad nikad više .
I u narednom primeru govornik se služi govornim postupkom suprotstavljanja, ali ima drugačiji cilj - da
osobu u fokusu odmeri prema sebi. Ovde se jasno primećuje da ogovaranje nije samo govorenje o drugome,
već i svojevrsno govorenje o sebi, zbog čega se ogovaranje može
smatrati donekle i samoogovaranjem. Prilikom ovakvog ogovaranja go-vornik daje i izvesne informacije o
sebi, o svojim potrebama, o svojim životnim stavovima - jednom rečju, identifikuje sebe u odnosu na ogo-
varanu osobu. Takva samoanaliza sopstvenog identiteta ima za cilj pre svega samopotvrđivanje42.
Razgovor poznanica, koleginica o tome kako im je na poslu
ti A: Kako je vodila ova kao direktorka? Je l ona?
t2 B: Ona je stručna. Ali ona je radila samo ono što je ona htela. Ona zna posao, ali samo njene štiti iz
stranke, znaš, samo njene štiti. E, sad, pošto sam ja rekla da ću da je tužim, ona sad, nije me dirala, i onda
sam ja ćutala. Davala mi da idem za Nemačku. Malo, znaš, dana, al ajde. I ja sam ćutala.
t3 A: Pa da, ne možeš drugačije!
t4 B: I oni mrze svakog ko ne misli kao oni. Puna je mržnje, puna je ona-ko, takva je. Razvela se, vratila se
kod roditelja.
t5 A: Je l ima dece?
t6 B: Ima jedno dete, i ono ima 15-16 godina. Lepo dete. Ali, u stvari one su bile kao, glupo sad to što kažem,
ali ona je kao bila dobar student. Ja nisam bila neki student, ništa posebno. Ali to je moja stvar i da sam
najgora, to sam ja, i gotovo. A one su bile, i ta jedna Snežana, one su par, njih dve su šeset drugo godište,
ovaj, one su, kao bile dobri studenti, one su svetsku književnost, odnosno knji-ževnost i bibliotekarstvo, ali
to ono staro bibliotekarstvo što nema veze sa životom. I sad, ovaj, hm, ovaj, one su. Ali jesu inteli-gentne.
Neke stvari kapiraju, a ja ne. I ne samo to. Na neki način one su, znaš, promašene. Što se kaže, ja nisam
udata, ali ja sam se ostvarila u tom svom nekom poslu, ja to volim da radim, radila na terenu, ja ću to da
nastavim, ja sam našla sebe, ja sam ispunjena time, idem u crkvu, i tako dalje. A one su, em su brakovi, ovaj
još nije završio fakultet, studirao pa nije završio, dete rodila odmah u 19. nera-zumljivo . I onda su one toliko
nesrećne, veruj mi. Sad se ova dovatila direktorskog mesta, a pre toga, niko ništa ne radi samo se tavori. A
Verka bila pomoćnik direktora, ali ne onaj pomoćnik da ima neke ingerencije, da potpiše nešto, ne, nego bila
vršilac dužnosti za-menika, znači nije, ali ona naglašeno je besnela. I ne sumnjam da sad kad pričaju ko je
najviše besneo, da je ona. Ali, ona je luda, znaš. Bude dva dana dobro, a neki dan, što je ovo ovde prljavo,
nisi oprala, sta42 Istražujući govorne strategije kojima se u ogovaranju govori o drugome, Javorski i Kupland
su istakli da se u svim tim strategijama prepoznaje govornikovo poređenje sebe i drugoga, pa zbog toga
ogovaranje dobrim delom predstavlja i samoogovaranje, govorenje o sebi, samoanaliziranje v. Javorski i
Kupland 2005 .
vila si tu tašnu, kad si stavila tašnu pomerila si joj knjige. Al nije samo ona takva. Ima ih još s tom
dijagnozom. Ni Miladinović nije bio normalan.
t7 A: On, bre, delovao normalan.
sledi razgovor o Miladinoviću
Na osnovu ovog govornog segmenta može se zaključiti da je opšti govornikov stav da su njene koleginice
nesrećne u životu Na neki način one su, znaš, promašene ... I onda su one toliko nesreć-ne, veruj mi , a da je
ona srećna i zadovoljna svojim životom Što se kaže, ja nisam udata, ali ja sam se ostvarila u tom svom
nekom poslu, ja to volim da radim, radila na terenu, ja ću to da nastavim, ja sam našla sebe, ja sam
ispunjena time, idem u crkvu, i tako dalje . Ovde se suprotstavljanje odvija na relaciji osoba u fokusu i
govorno lice . Međutim, suprotstavljanje se uočava i na planu predstavljanja same osobe u fokusu.
Govornik, poredeći sebe i svoje koleginice, ne beži od toga da im prizna neke njihove prednosti, kvalitete
koje ona nema, npr. da jedna od njih ima lepo dete, da su obe bile dobre stu-dentkinje, da su inteligentne.
Ali, to ne čini s divljenjem, već poku-šava na svaki način da umanji značaj tih kvaliteta. Na primer, kada
govori o njima kao o dobrim studentima, obezvređuje fakultet koji su studirale kao bile dobri studenti, one
su svetsku književnost, od-nosno književnost i bibliotekarstvo, ali to ono staro bibliote-karstvo što nema
veze sa životom , kada govori da su inteligentne, ističe da su promašene ličnosti Ali jesu inteligentne. Neke
stva-ri kapiraju, a ja ne. I ne samo to. Na neki način one su, znaš, proma-šene . To nam pokazuje da govornik
smatra da uspešnost na pojedinim životnim planovima nije dovoljna za percipiranje nečijeg života kao
potpuno uspešnog, ali, kada je sam govornik u pitanju, aršini za merenje uspešnosti su drugačiji. U tom
slučaju, neuspeh na jednom životnom planu život bez bračnog druga nije indikator promaše-nog života. Za
govornika je u poimanju uspešnog života od najvaž-nijeg značaja, izgleda, ono što drugome odriče kao
kvalitet a sebi kao nedostatak. Takvo glasno preslišavanje šta je u životu važno, a šta ne, ima za cilj da ubedi
pre svega samoga govornika da treba da veruje u to što govori, bez obzira na to što izgleda kao da govornik
ubeđuje svog sagovornika da stvari stoje baš tako I onda su one to-liko nesrećne, veruj mi . U tom smislu
indikativan je i govorni pos-tupak nabrajanja svojih uspeha i tuđih neuspeha : 1 Što se kaže, ja nisam udata,
ali ja sam se ostvarila u tom svom nekom poslu, ja to volim da radim, radila na terenu, ja ću to da nastavim,
ja sam našla sebe, ja sam ispunjena time, idemu crkvu, i tako dalje, 2 A one su, em
su brakovi, ovaj još nije završio fakultet, studirao pa nije zavr-šio, dete rodila odmah u 19. I onda su one
toliko nesrećne, veruj mi.
Primerom koji sledi ilustrovaćemo ogovaranje u kojem se ukazuje na ponašanje koje se ispoljava kao
preterivanje u nečemu.
Razgovor kolega
t1 A: ulazi u kancelariju Ćao, da vidim šta radite.
t2 B: Evo mozak me boli!
t3 A: Što?
t4 B: Pa lud, dva sata je sedeo tu, čoveče!
t5 A: Ko?
t6 B: Pa Ilić, dva sata je sedeo! Sve me mozak boli! To je neverovatno!
t7 A: Pa vi mu recite sledeći put.
t8 V: Pa reko mu Bata.
t9 B: Kaže on: Epa ja sam došo na odmor ... Kad si ono krenula, kad je reko: Skuvajte mi kafu , ja stvarno sam
hteo da kažem nemoj sad, jesi čula da sam reko: Bolje u četiri da pijemo .
t10 V: Aha! Kaže on: Gde da sedim do četiri! . Sedeo bi!
t11 B: On nije normalan! Stvarno nije normalan!
t12 A: Sledeći put recite mu eksplicitno.
t13 B: Reko sam.
t14 V: Reko mu.
t15 B: Da, reko sam mu, maltene, da ide, da ode.
t16 V: Ništa!
t17 B: Ma ne! Ne znam šta da radim. Neverovatno! Posle išo dalje. Priča šta treba da se radi.
t18 V: Eto šta sam rekla! Šta sve nisam doživela za ovo kratko vreme! t19 B: E kaže, ja sam razmišljao o tebi,
ni njemu se ne dopada, kaže baš sam razmišljao.
t20 A: A ti kažeš: Ma baš me briga šta ti misliš o meni .
t21 B: Baš sam razmišljao, to je baš ne znam šta. Dobro reko , ajde. ...
Ja ne znam kako misli, ja ne znam kojom, ne znam, to jedino da nađe neku t22 V: Nek sedi dok ne popije tu
kafu!
t23 B: Ma ne, ima u bokal da mu skuvamo!
U ovom razgovoru devijantno ponašanje je predugo sedenje, za-državanje kod kolega u vreme radnog
vremena. Od jezičkih sredstava u ovom diskursnom delu obično se javljaju jezička sredstva sa značenjem
kvantifikacije količine, mere, stepena, intenziteta, skalarnosti i sl. , kao što je ovde sintagma dva sata. Prema
sintaksičkim istraži-vanjima, jezička sredstva kojima se iskazuje kvantifikacija su mnogo-brojna Piper 2005:
870 , obuhvatajući i reči i leksičke izraze koji
eksplicitno označavaju kvantifikaciju i one leksičke jedinice u čiju je semantičku strukturu ugrađen
kvantifikacijski element, a koji nema poseban formalni izraz.
I pogledajmo sada kako se u ovom ogovaranju ukazuje na posetu kolegama kao na dosađivanje drugome.
U iskazu 1 Evo mozak me boli; Sve me mozak boli; 2 Šta sve nisam doživela za ovo kratko vreme to se čini
hiperbolom, gde se ukazuje na psiho-fizičko stanje govornika kao na posledicu preko-mernog sedenja. U
iskazu 3 Nek sedi dok ne popije tu kafu na stepen trajanja radnje ukazuje vremenski veznik dok, a pokazna
zamenica tu u sintagmi tu kafu iskazuje ekspresivni stav govornika povodom cele situacije, a to je
neraspoloženje, negodovanje, neodobravanje. Na takav govornikov stav upućuje i sintaksička konstrukcija
iskaza Ima u bokal da mu skuvamo sa gl. imati i konstrukcijom da pre-zent , kojom se kazuje činiti nešto pod
izvesnom prinudom, morati , a leksema bokal hiperboličnog je značenja u kontekstu skuvati neko-me kafu u
bokal .
Za ukazivanje na preterivanje u ponašanju koristi se i govorni postupak gradiranja. Njega nalazimo u
sledećem razgovoru.
U govornom segmentu koji sledi govornik pejorativno vrednuje preteranu majčinsku zaštitu dece i
preuzimanje na sebe svih njihovih obaveza.
ti A: Jesu, ali oni šta su napravili od svoje dece, to je stvarno muka! To je primer šta čovek treba da ne uradi i
šta čovek treba da
t2 B: Pa kakvi su oni bili?
t3 A: Znate kakvi su oni bili.
" t4 Mica je bila u fazonu Ništa ti nemoj, sve ću ja. Ti treba da učiš.
1 t5 V: kroz smeh Ti treba samo da učiš
t6 A: I ništa da ne radiš. I vi ništa ne možete same. Vi ništa ne znate, ja ću to sve. Ništa vi nemojte da dirate,
sve ću to ja .
t7 Jer niko nije sposoban da nešto uradi kao ona.
t8 Mnogo su deca onako izgubila samopouzdanje, i kad one treba nešto da urade, one to ne znaju, jer, one
to ne znaju da urade. Ona njima priča kako one to ne znaju i one misle da ne znaju. I one ništa ne znaju osim
da uče. To treba da znaju i samo se to traži od njih.
t9 A Mića je tu bio, normalno, kao i svaki otac po strani, i nije ga
2
to vaspitanje toliko zanimalo. A ona ih nije onako, kako da kažem, nije ih tukla ili nešto maltretirala, ali, s
druge strane nije ih puštala. t10 Vesna, kad je bila osmi razred, ona je bila mala, nije smela da ide do grada.
Osmi razred, čoveče! To je veliko dete.
t11 Deca joj nisu smela da idu sama do grada, jer su ona mala, ko zna šta može da im se desi. I tako, neki!
Znači.
t12 A Mica je nekako mnogo nezgodna. Jer ja sad kad vidim to njeno ponašanje, njoj sve smeta, ona nikad
nije zadovoljna, ona nikada ne možeš da joj ugodiš, ona nekako, Mica, samo nešto iznalazi da ti nešto kaže,
da te gnjavi. Ne znam nekako, uf!
t13 Mića, on je, bolji, ja mislim, ali on se nije ukljičivao. Ostajao po strani tako da ih je
uglavnom ona vaspitala.
t14 A ona je od njih stvorila dve nesposobne osobe. One niti su završile fakultet, niti su, i ti muževi - užas!
Ana, užas! Vesna, ova druga, malo je bolji ovaj njen, izabranik. Malo bolji, pa i ona tu malo bolje prolazi.
t15 Ali obe su one nesposobne, u smislu da one vode kuću, da one brinu o nečemu. Ne, bre!
3 G t16 One ne znaju ručak da spreme! Njima majka, Ani
šalje torbu za Beograd. Ima muža i dete i ona njoj šalje.
t17 Nije ona student. To je stvarno glupo, krajnje! ...
4 t18 Vesna je trudna. I sad Mica mora da dođe kod Vesne,
da joj Mica sredi stan jer ona je trudna naglašeno .
Ona leži, po ceo dan. I Mica da dođe u taj stan, da joj uključi mašinu! Pa to je sramota, to, to samo da ubiješ!
U govornom segmentu označenom kao 1 govornik se služi govo-renjem u 1. licu, kako bi preneo tuđe reči,
tuđi govor koji bi, prema govornikovoj oceni, trebalo najbolje da pokaže kako se određena oso-ba ponaša.
Interpretacija tuđeg govora ovde je potpomognuta i odgo-varajućom intonacijom i mimikom lica. Međutim,
prenošenje tuđih reči, u ovom slučaju, svakako ne odgovara realnoj situaciji, već je to samo proizvoljna
govornikova interpretacija kojom se ilustruje ne-čije tipično ponašanje - sklonost ka preteranoj brižnosti. Da
je u pitanju ilustrativni karakter tuđih reči, pokazuje i pomenuti govor-ni postupak gradiranja. Gradiranjem
semantičko-pragmatičkih pro-pozicionih sadržaja devijantnost takvog ponašanja skalarno se is-kazuje. Na taj
način govornik postupno iskazuje i svoje neodobravanje takvog ponašanja.
Iskazima Ništa ti nemoj, sve ću ja. Ti treba da učiš. I ništa da ne radiš t4, t5 govornik želi da pokaže da osoba
u fokusu majka smatra da je osnovna obaveza dece da uče kako bi bili dobri đaci. Iz tog razloga ona ih
oslobađa svih drugih radnih obaveza. Međutim, ova majka se ne zadržava samo na toj tezi već smatra da
njena deca nisu sposobna da samostalno bilo, šta dobro urade možda zato što nisu još uvek dovoljno
odrasla ili iz nekog drugog razloga , pa ih i dalje drži po strani i ne dozvoljava im da se prihvate nekih
obaveza, a to govornik eksplicira iskazom I vi ništa ne možete same. Iskazom Vi ništa ne znate, ja ću to sve
govornik pokazuje da je prenaglašena zaštitnička uloga majke, koja se u početku dala naslutiti, prerasla u
jedan oblik paranoičnog ponašanja roditelja da sputavaju svoju decu u psiho-fizičko-emocionalnom razvoju,
jer im izvesnim svojim pos-tupcima obezvređuju samostalnost i odriču sposobnost prihvatanja odgovornosti.
Sa takvim vaspitavanjem govornik se ne slaže, jer mu je jasno kuda ono vodi, što i sam kaže: Ona njima priča
kako one to ne znaju i one misle da ne znaju.
Radi efektnijeg iskazivanja pejorativne evaluacije u vidu nego-dovanja i neodobravanja, govornik više puta
kontrastira semantičko-pragmatički sadržaj ti ništa ne znaš, ne možeš i sl. , a ja ću sve umesto tebe , pa se
odrična imenička zamenica ništa i lična zame-nica za 2. lice ti i vi javljaju pet puta, opšta zamenica sve i lična
zamenica ja tri puta. Indikativan je u tom smislu i gradacijski redo-sled pojavljivanja glagolskih leksema
nemoj, ne možeš, ne znaš, nemoj da diraš , kojima se pokazuje postupno odricanje postojanja potrebe da
dete prihvata odgovornost - od preporuke, saveta ništa nemoj , preko odricanja sposobnosti ne možeš ,
odricanja znanja ne znaš do zab-rane nemoj da diraš .
Gradacijski se predstavlja i nezgodna narav ogovarane osobe segment označen kao 2 . Ona je nezgodna
toliko da ima potrebu druge da ugrožava.
I u fragmentima označenim kao 3 i 4 gradacijski se predsta-vljaju aktivnosti koje se označavaju kao
preterivanje - ne znati spre-miti ručak i ne raditi ništa u kući za vreme trudnoće, prenemagati se . Kao
vrhunac takvog prenemaganja jeste potreba da neko drugi uklju-či veš-mašinu, što je, s govornikove tačke
gledišta, u pospremanju stana najlakše učiniti. A vrhunac nesposobnosti nije ne znati spre-miti ručak, već
čekati da ga neko drugi spremi i autobusom pošalje.
Dakle, možemo reći da se u ogovaranjima ovoga tipa javljaju mno-gobrojna jezička sredstva koja funkcionišu
kao eksponenti redukovane dubinske predikacije sa značenjem preterano, prekomerno ispolja-vanje
određene aktivnosti .
Devijantno ponašanje koje se percipira kao neprikladno ilustruje sledeće ogovaranje:
Razgovor dveju komšinica o trećoj komšinici
t1 A: Zdravo, Miro!
t2 B: E, zdravo!
t3 A: Kad si stigla?
t4 B: Sinoć. Zoran nas dovezo, pa se jutros vratio, mora da radi. A ja da iskoristim još ovo lepo vreme. Evo i
grožđe stiglo. A ti? Je si išla na pijac?
t5 A: Ma jok! Do pošte da platim račune i tu do prodavnice.
t6 B: Joj i mi treba račune da platimo, nego nema Ruške, ne vidim je od jutros!
t7 A: A nije ti ona tu! U Beograd otišla.
t8 B: Jes?! Pa i prošli put bila tamo! Ni tad nisam uzela račune od nje! t9 A: Pa ja sam ti rekla, i tebi i Milošu,
da i ja mogu da ti uzimam račune. Poštar kad dođe, ja bi mu rekla i za vas.
t10 B: Ma, meni svejedno, nego Ruška ima ključ. Kad će se vrati, ne znaš?
t11 A: Ne znam. Ona otišla kod zeta.
t12 B: Kod zeta? Tamo sedi?!
t13 A: Pa tamo. Ja je pitam: Ruška, ka će se vratiš u Banju? , a ona mi odgovori: Ko zna! , A šta ću u Banju,
koga imam ovde? Nisam valjda luda da ložim i da čistim sneg, to mi je sve Dane radio, ja to ne mogu i neću .
t14 B: Bože!
t15 A: Ne znam , kaže, ću da dođem da dam četres dana Danetu i odma ću nazad u Beograd, verovatno neću
pre proleća ovamo .
t16 B: Celu zimu?!
t17 A: Tako kaže. pauza Kad joj sestra umrla, sprema se ona za Beograd, kao da obiđe zeta i počisti stan. Ja
joj onako kroz šalu kažem: Nego, Ruška, tvoj zet, ete, sad udovac, udovica ja, pa mogla bi ti sad tu nešto, da
ne ideš ti po Beograd da se maltretiraš . A ona mi onako, ki sa sablju: A što tebe da spojim, sebe ću?! t18 B:
Hm!
t19 A: U reko vrag odneo šalu!
t20 B: Svašta! Lude li žene!
t21 A: Eto ti!
t22 B: Dane i sestra joj mora da se prevrću u grob!
t23 A: Cela Banja joj se čudi! Ni četres dana nije prošlo!
t24 B: Ma, to je nju Rade poslao, da ide da mu uzme stan, da ga ovaj ne da na svoji.
t25 A: Ko zna!
t26 B: Ma, sigurno!
t27 A: Al on slabo ovde, retko.
t28 B: I on ti ide tamo. Zaleteli se za stan!
t29 A: Odma !
t30 B: Dok je ne istera taj otuda! Eto nje otud pre no odovud.
t31 A: Ne verujem. Opasna ti je ona! Spremni su ti oni na sve!
t32: B: Ma?!
razgovor se prekida
U ovom razgovoru javljaju se dva neprikladna ponašanja, s tim što jedno dominira. Dominira ono koje se tiče
udovice, koja je ubr-zo nakon smrti svoje sestre i smrti svoga muža otišla da živi kod zeta, muža svoje umrle
sestre. Njemu je podređeno ponašanje koje se percipira kao trka za nasleđem stana i koje je u vezi sa
dominantnim ponašanjem. I jedno i drugo ponašanje smatraju se devijantnim, jer narušavaju običajne,
moralne norme jednog društva. U prvom slučaju narušavaju se norme koje uređuju bračne i porodične
odnose moral zajednice , a u drugom norme kojih se pojedinac pridržava po svojoj savesti lični moral . Kada
narušava običajne i moralne norme zajed-nice, pojedinac sebe diskredituje kao humano biće i kao vernika, a
kada narušava norme ličnog morala, sebe diskredituje kao savesnu, mo-ralnu osobu. Većim prestupom
smatra se svakako oglušavanje o norme zajednice, jer se ono percipira kao direktno suprotstavljanje celoj
zajednici, društvu, poretku, a društvo to ne toleriše. Zato je potreb-no takvo ponašanje žigosati, suzbiti i
kazniti. U ulozi sudija javljaju se govornik i njegov sagovornik. Govornik i sagovornik su ti koji uka-zuju na
osobu u fokusu kao na prestupnika, u ime zajednice je osuđuju i kažnjavaju. Tim redosledom se i gradi
diskurs ovakvih ogovaranja. Na prestupničko ponašanje ukazuju iskazi t11-t19, t24, t28. Iskazima t20, t21,
t23 se osuđuje, a kazna se izriče iskazom t30. Na prestupnič-ko ponašanje se obično ukazuje opisivanjem i
prepričavanjem takvog ponašanja, a ako je govornik bio i svedok takvog ponašanja, vrlo čes-to se
interpretira cela situacija i navode reči osobe u fokusu koje su u službi fakata, dokaza da ono što govornik
priča proističe iz činjenica t13, t15, t17 . Na neprikladno ponašanje ukazuje se i isti-canjem posledica takvog
ponašanja, koje mogu biti realne, ali i hipo-tetičke, kao što je u ovom slučaju t22 . Osobu u fokusu mogu
osuđivati sami govornici, kao individue t20, t21 , a mogu je osuđivati i u ime cele zajednice, kao njeni
predstavnici t23 . Kazna za neprikladno
ponašanje obično je hipotetičkog karaktera. Nju izriču učesnici u komunikaciji, eksplicitno ili implicitno
prizivajući zlo, nevolju osobi u fokusu, verujući u to da je takva kazna božja promisao, pro-misao pravde, više
sile i sl. t30 i da ne može biti drugačije t32 . Kaznu za određeno ponašanje govornici mogu da prepoznaju u
nevoljama i nedaćama koje su već zadesile osobe koje ogovaraju. U svakodnevnoj komunikaciji sa
značenjem zadobijene ili zaslužene kazne javljaju se sledeći iskazi:
1 Neka, doživeće i oni starost, pa će videti!
2 Nije za džabe njima kuća rasturena!
3 Eto, vidiš šta su posle oni doživeli! Samo pljuni u nedra!
4 Grešna mi duša, ali i to dete, vidiš, nije im baš kako treba!
5 Bog sve vidi i sve čuje!
6 Doći će maca na vratanca!
Možemo reći da, od svih ogovaranja, ogovaranja sa ukazivanjem na neprikladno ponašanje, ponašanje koje
narušava moralni poredak jedne zajednice ima najizraženiju funkciju pragmatičke socijaliza-cije ličnosti.
Direktnim povezivanjem prestupa i kazne koja nemi-novno sledi implicitno se oblikuje svest drugih i ukazuje
na greh i ispaštanje u ontološkom smislu. Zbog toga u ovakvim ogovaranjima akcenat nije na pejorativnoj
evaluaciji, koja je subjektivnog karak-tera i koja se zasniva na parametrima volim ne volim, dopada mi se ne
dopada mi se , već na aksiološkoj evaluaciji koja se zasniva na oceni dobro loše, ispravno nije ispravno,
prikladno nije prikladno i sl.
I da napomenemo još i to da devijantno ponašanje bilo kog tipa može biti konkretno, određeni čin za koji se
zna vreme i mesto odigra-vanja, akteri, način odvijanja i sl. Ali, može biti i zbirno, neodređe-no ponašanje, tj.
više njih kojima se samo opisuje osoba u fokusu. Kon-kretna devijantna ponašanja karakteristična su za
ogovaranja narativ-ne forme, a zbirna ponašanja za ogovaranja deskriptivne forme.
1.3. PEJORATIVNA EVALUACIJA. Pejorativna evaluacija je opšteprisutna u ogovaranju i, kako smo videli,
razaznaje se i ostvaruje zajedno sa ostalim diskursnim elementima obaveznim i neobaveznim . Naročito smo
o njoj govorili onda kada smo govorili o konkretnim de-vijantnim ponašanjima - tačnije, kada smo govorili o
jezičkim sred-stvima koja se pojavljuju u govoru kada govornici određeno ponašanje predstavljaju kao
neobično, neprimereno, nemoralno, društveno ne-prihvatljivo, neprikladno, kao preterivanje i sl. Analiza je
pokazala da su ta jezička sredstva po obliku raznovrsna i da se ne ograničavaju
samo na jedan jezički nivo, pa smo ih stoga posmatrali kroz govor-ne postupke i strategije oneobičavanje,
suprotstavljanje, gradiranje , kojima su se govornici služili ne bi li jezički izrazili svoju komu-nikativnu
nameru. U svim slučajevima komunikativna namera govor-nika svodila se na to da se ogovarana osoba
suprotstavi govorniku, odnosno da se sadržaj govora polarizuje na loše i dobro . Loše je sve ono što se
vezuje za ogovaranu osobu, a dobro sve ono što se vezuje za govorno lice.
Tako, Egins i Slejd smatraju da se u ogovaranju javljaju dve vrste govornih strategija. Jedne su ofanzivnog,
napadačkog karaktera i us-merene su prema osobi koja se ogovara the offence-oriented strategies , a druge
su usmerene prema samom govorniku i pokazuju šta povodom te osobe i njenog ponašanja govornik misli,
oseća i sl. the gossiper-oriented strategies Egins i Slejd 2006: 301 302 .43
Prva grupa govornih strategija tzv. strategije napada obuh-vata postupke koji se javljaju 1 u predstavljanju i
vrednovanju odsu-tne osobe njenog fizičkog izgleda, karaktera i 2 u predstavljanju i vrednovanju njenog
problematičnog ponašanja. Prema Martinovoj teoriji evaluacije, u prvom slučaju reč je o govornikovim
ličnim PROCENAMA, OCENAMA, zasnovanim pre svega na estetičkim nor-mama appreciations , a u drugom
o SUDOVIMA, zasnovanim na etičkim normama judgements .
Druga grupa govornih strategija - onih usmerenih prema govor-niku - obuhvata postupke kojima govornik
opisuje svoje psiho-fizičko i emocionalno stanje povodom devijantnog ponašanja ogovarane osobe.
Emocionalno zasnovane evaluacije Martin naziva AFEKTIMA v. pog-lavlje Martinova teorija evaluacije u
jeziku .
U vezi s navedenim kategorijama pejorativne evaluacije, zapa-žanja koja proizilaze iz analize našeg korpusa
jesu sledeća.
1.3.1. PREDSTAVLjANjE OSOBE U FOKUSU PROCENE i OCENE . U našem korpusu iskazi sa značenjem procene
osobe u fokusu njene ličnosti, karaktera, izgleda , kakvi su recimo,
43 Primećujemo da se kriterijum za izdvajanje ovih strategija u izvesnom smislu podudara sa kriterijumom
za izdvajanje govornih strategija pri iskazivanju jezičke učtivosti. I u jednom i u drugom slučaju imamo
kriterijum usmerenost prema učesnicima u komunikaciji . Tako se pri iskazivanju učtivosti izdvajaju forme
koje su usmerene prema govorniku tzv. ,ja forme i forme usmerene prema sagovorniku tzv. ti forme
Formanovska 1987: 27-41 . To podudaranje nam govori da su i ogovaranje i učtive forme govora molba,
izvinjenje, zahvaljivanje, čestitanje itd. izrazito pragmatički usmereni.
1 On je totalno čudan!
2 On je takav, sve krije!
3 Ona je nesigurna u sebe!
4 Krvnik je veliki on!
5 Oni nisu čitavi!
6 Opasna je!
7 Što ona ume da bude gadna!
imaju prostiju predikatsko-argumentsku strukturu, koja se može pred-staviti ovako:
Osoba X je imenička pridevska jedinica sa značenjem negativnih ljudskih osobina,
odnosno,
Osoba X nije imenička pridevska jedinica sa značenjem pozitiv-nih ljudskih osobina.
Ova predikatsko-argumentska struktura ne mora biti uvek ovako eksplicitno data. Ona može biti ugrađena i
u semantičku strukturu iskaza; dakle, da se prepoznaje u njegovoj dubinskoj strukturi. Recimo, iskaz
Napravila je takvu budalu od sebe! u svojoj dubinskoj strukturi izgleda upravo tako Ona je budala.
Razlika između iskaza Napravila je takvu budalu od sebe i is-kaza Ona je budala jeste u tome što se ovim
prvim iskazom data kva-lifikacija ističe, naglašava takva budala , a što ovaj iskaz ujedno i ekspresivizira. Prvi
iskaz je, možemo reći, i informativniji od drugog, jer upućuje na to da je neko nešto loše, nepromišljeno
uradio, a što se smatra budalastim, nepromišljenim.
Evo još nekoliko takvih ekspresiviziranih iskaza u kojima se navedena argumentsko-predikatska struktura
implicitno razaznaje:
1 Marko ima problem u komunikaciji sa svim ljudima. X nije ko-munikativan .
2 Gde im je bila pamet?! X nisu pametni .
3 Koja gomila ludaka! X su ludaci .
4 Nada nije od onih ljudi što će ti reći hvala, nego to je tvoja obaveza. X je nezahvalna .
S. Egins i D. Slejd smatraju da se isticanje, naglašavanje u go-voru, a koje one nazivaju amplifikacija, postiže
na nekoliko načina. Jedan od njih je upotreba metafore i hiperbole pr. 2, 3 , zatim sliko-vito poređenje pr. 4 ,
upotreba tzv. intenzifikatora sa svim ljudima iz pr. 1, gomila ludaka iz pr. 2 , ali i upotreba odgovarajućih
prozo-dijskih sredstava Egins i Slejd 2006: 133 .
Nekada govornik ne zna kako da okarakteriše odsutnu osobu, koju reč da upotrebi da bi iskazao ono što
misli o njoj, pa u nedostatku boljih, tačnijih, preciznijih kvalifikacija koristi reči neodređe-nog, nepotpunog
kvalifikativnog značenja. To može biti posledica di-namičkog i ekspresivnog govora, tj. govornikovog
emocionalnog stanja uzbuđenosti i sl. . Zbog toga govornik, uz iskaz naznačene predikat-sko-argumentske
strukture, koristi i dodatne komentare, kojima poja-šnjava, precizira prethodno iznetu kvalifikaciju, odnosno
procenu. Evo i primera:
1 Ali obe su one nesposobne, u smislu da one vode kuću, da one brinu o nečemu.
2 A Mica je nekako mnogo nezgodna. Njoj sve smeta, ona nikada nije zadovoljna, ona nikada, ne možeš da
joj ugodiš, ona nekako, Mica, samo nešto iznalazi da ti nešto kaže, da te gnjavi.
3 Malo je onako starinski. Onako je malo, nije napuštena nego neured-na nekako. Kako da ti kažem, odrljila
se nešto.
4 Oni bili bedni, bre, kad umrla Mirjana. Pričaju nije imao šerpu u kući. Nego komšinice sve donele.
U primeru 1 izneta kvalifikacija da je neko nesposoban izis-kuje i dodatno objašnjenje iz dva razloga. Prvo,
sam govornik misli da je možda bio nedovoljno precizan u izricanju kvalifikacije koristi modifikator u smislu ,
a drugo, sintaksička priroda samog prideva ne sposoban zahteva odgovarajuću rekcijsku dopunu biti ne
sposo-ban za nešto . Objašnjenje kao dopunu zahtevaju i iskazi sa prilogom nekako kojim se označava
izvesni, neodređeni smisao, neodređenost pr. 2 . S istom funkcijom javlja se i prilog onako u pr. 3. Da su u
pitanju iskazi sa eksplikativnim značenjem, potvrđuju i tekstualni konektori u smislu, kako da ti kažem i
pričaju sa značenjima konkre-tizacije, preformulacije, korekcije i sl. 44
44 O eksplikativnim značenjima koordiniranih konstrukcija v. Kovačević 1998, a o tekstualnim konektorima i
karakterizatorima govornog postupka kao što su konstrukcije kako da ti kažem i pričaju v. Ristić 2007.
Ovim dodatnim komentarima govornik implicitno kvalifikuje osobu koju ogovara. I to čini tako što opisuje
kako se ona inače po-naša, ne bi li tim uobičajenim modelima ponašanja kod sagovorni-ka izazvao i prizvao
to značenje pejorativne evaluacije, jer, kako smo rekli, u tom trenutku on nije u stanju da to iskaže jednom
rečju . Na primer,
I on stalno dolazi kod nas, donosi nam čokoladice, bombonice, kafu, mi mu štampamo, šaljemo poštu,
najbolji drugari, a o konkursu ni reč naglašeno . Eto, kakav je on čovek!
Da govorniku zaista nekada nedostaje prava reč da okvalifikuje osobu, govori nam iskaz Eto kakav je to
čovek, gde pridev kakav zna-čenjski uopštava kvalifikacije koje proističu iz prethodnog konte-ksta. Istu
situaciju nalazimo i u iskazu Kakvi su to ljudi, meni nije jasno?! iz sledećeg ogovaranja:
Razgovor prijateljica o momku jedne od njih
ti A: ... I onda dok je on živeo još to vreme u Kruševcu, mi smo se viđali, nekada je to bilo četiri puta
nedeljno, nekad bilo dvaput, ug-lavnom mi provodimo sve vreme zajedno, niti da me pipne niti da me
poljubi. Znači, ono, non-stop zajedno smo bili!
t2 B: Kakvi su to ljudi meni nije jasno!
t3 A: Ja ležim s njim u krevetu, jedan jedini krevet, gledamo film, on ovako pokazuje kako se skupio , evo
ovako, samo da se ne dodirnemo. Ne možeš ti u onaj mali krevet da se ne dodirneš! Ma da me ne pipne,
čoveče! A jaaa, oću da, da ...
Doduše, ovde je to sagovornikova replika, ali i ona odražava tu nemoć u traženju prave reči za kvalifikovanje
neke osobe.
Mnoga usmena ogovaranja se zasnivaju na pomenutim opisima ponašanja, pa, prema našem viđenju, oni
mogu da budu i kriterijum u izdvajanju i definisanju žanrovskih formi ogovaranja. Mi smo ogova-ranja u
kojima dominiraju takvi opisi ponašanja nazvali ogovaranjima deskriptivne forme. Izdvajajući ovu žanrovsku
formu, pokazali smo i koji su njeni tipski iskazi, opisavši ih sa leksičko-gramatičkog i sa semantičko-
pragmatičkog aspekta v. poglavlje Deskriptivna forma ogovaranja . Ovde nam je važno da pomenemo i to da
opisima nečijeg uobičajenog ponašanja govornik ne želi samo da to konstatuje kao činjenicu nego i da
sugestivno deluje na sagovornika.
1.3.2. VREDNOVANjE PONAŠANjA SUD . Ponašanje osobe u fo-kusu obično se kvalifikuje iskazima sa
sledećom predikatsko-argu-mentskom strukturom, implicitno ili eksplicitno datom:
To je imenička pridevska jedinica sa značenjem negativne kvali-fikacije,
odnosno,
To nije imenička pridevska jedinica sa značenjem pozitivne kva-lifikacije.
Evo takvih iskaza:
1 Užas! To je užasno!
2 Strašno! To je strašno!
3 To je katastrofa!
4 Neverovatno! To je neverovatno!
5 Koja zafrkancija! To je zafrkancija!
6 Da ne poveruješ! To je neverovatno!
No, primećujemo da u govoru ima mnogo više opširnijih komen-tara vezanih za nečije ponašanje nego
sudova iskazanih kratkim is-kazima i čisto evaluativnog značenja. Naravno, i ti komentari imaju evaluativni
karakter, ali su duži, analitičniji i informativno sadržajniji. Na osnovu njih i naznačenog konteksta zaključuje
se ka-kav stav ima govornik prema ponašanju koje navodi. Komentare u vezi sa ponašanjem odsutne osobe
mogu da daju i govornik i sagovornik. Obično su zasnovani na uzročno-posledičnoj vezi stvorenoj na osnovu
ponavljanja situacije, na osnovu ranijeg iskustva, na osnovu tipičnog ponašanja osobe, na osnovu nekog
ranijeg devijantnog ponašnja, na os-novu nekog svog ubeđenja i sl. Takvi komentari se javljaju u diskursu
ogovaranja sa različitim komunikativnim funkcijama; na primer, da se pojasni prethodno izneta konstatacija
u vezi sa situacijom, da se iskaže negodovanje, čuđenje, neslaganje, da se ukaže na okolnosti pod kojima se
odigrava devijantno ponašanje, da se ukaže na uzroke takvog ponašanja, na moguće posledice i sl. Evo i tih
komentara.
a Komentari sa funkcijom iskazivanja neslaganja, sa funkcijom isticanja suprotnosti između onoga što se
dogodilo i onoga što je trebalo da se dogodi, jer je očekivano, prikladno i sl., kao i sa is-ticanjem suprotnosti
između onoga što se predstavlja kao jedno, a u suštini je nešto sasvim drugo i sl.:
1 Za deset godina od mature je bilo super, ali za petnaest- kata-strofa! Ja nisam htela da idem. Ali super,
mnogo sam se lepo osećala! Neki tu iz mojeg odeljenja. Dobro, neki su tu onako. Ali jedna nikad nema
vremena! ... I ona nikad nema vremena! Nikad ništa! Može da svrati pet minuta u biblioteku, ako nema vre-
mena, može u 3 po podne da kaže: Ajmo na piće na pola sata . Ali ona nikad ne može.
2 Ima muža i dete i ona njoj šalje. Nije ona student. To je stvarno glupo, krajnje!
3 Vesna kad je bila osmi razred, ona je bila mala, nije smela da ide do grada. Osmi razred, čoveče! To je
veliko dete.
4 On, kakav je bahat, nešto zanoveta i tako, za doručkom seli, da on sve vreme tvrdi kako se on ne bavi
politikom, a njegova je duša u politici, on ne može, i onda odmah počne da kritikuje: Ovi ovako, ovi ovako .
5 I onda kad doš o treći put, nešto donosio, u prolazu je bio, ja stojim ispred lokala, negde tu ispred, on O,
super, na radnom mestu si . Ti ćemi kažeš! I posle me zove Filip i kaže ... do-bio sam informaciju da nisi bio
na radnom mestu .
6 ti A: A ovo joj je svekrva?!
t2 B: Aha!
t3 A: Uf, ala se usrećila!
b Komentari koji ukazuju na posledice takvog ponašanja stvar-ne ili moguće , a koje, sa govornikove tačke
gledišta, nisu povoljne, nisu opravdane, odnosno ne bi trebalo da to tako bude i sl.:
1 Razgovor poznanica
ti A: Mnogo me je iznervirala! Alapača je! Mislila sam najbolja mi je drugarica, kome ću ako ne njoj da
kažem. I ja joj kažem, u poverenju joj kažem, mislim da sam trudna, ali nemoj nikom da pričaš još. I šta se
desi? Ja odem u opštinu, kad tamo, Jula, ona njena komšini-ca, ne znam da l je znaš, došla neke izvode da
uzme, ja na hodniku, pričam sa tamo nekom, više ne znam ni ja sa kim, i ona me zove i kao ono šta radiš, šta
ima novo, pa se nešto smeška, pa mi kaže: Jao, juče mi Vesna dolazila na kafu, pričale smo o tebi . A ja se
mislim, nije joj valjda rekla. Jer, žena se nešto smeška, fina, ljubazna, bog zna kako, a ja s njom ono pre
Zdravo - zdravo . Pa se setim, pa da, ona je mom Neši neka dalja rođaka, iz sela. Sto posto joj ova rekla, pa
ova dalje rastrubila. I eto sad prođe pored mene, okrene glavu, ili
kao ne vidi me. Čula sam da pričala kako joj uopšte nije jasno šta se desilo, da sam se ja onako iz čista mira
naljutila. Laže! Zna ona dobro šta je! Pravi se luda!
t2 B: Najlakše da okriviš drugoga. Nego da je sreća da si stvarno trudna!
t3 A: Da, nego i to dezinformacija! smeh
2 Razgovor kolega
t1 A: Pa on, priča se, nije imao dve blage veze sa životom. Na to mesto došo zahvaljujući tastu. Znaš ko mu je
tast?
t2 B: Kako ne znam! Svi to znaju!
t3 A: Sve sami mediokriteti! Kako to svet naopako nasađen?! I su-tradan će vama taj da direktuje jer će ga
oni hteti.
v Komentari koji ukazuju na mogući uzrok devijantnog ponašanja, zbog čega ova objašnjenja imaju analitički
karakter, ali pokazuju i to da se osoba koja se ogovara doživljava kao krivac za to:
1 ti A: Eto, to ti je cela priča.
t2 B: Pa dobro, priča je kao iz filmova.
t3 A: Posle kaže neće. Šta sam sve istrpela zbog njega! Ja kad sam s njim, ja sam super raspoložena, čim
odem, ja sam kao grogi, ja stvar-no nisam ni za šta. Ja znam da će on mene da pozove, ali on je takav,
pozvaće me za mesec-dva.
t4 B: Hoće da te drži na stendbaju.
t5 A: Ali čim ga malo pustim, on me cimne i mislim da je sad mislio, jer se iznenadio, mislio je da sam digla
ruke.
2 frizerkin komentar koji je usledio nakon lošeg postupanja jedne crvenokose mušterije
E, lepo sam rekla da su crvenokose, riđe žene pravo zlo! Uf, to su gadne žene! A još sam i ja bila crvena!
3 Mirko mi je bio dobar drug. Viđali smo se svaki dan, a sad se nis-mo videli godinu i po dana. Dve ribe
zaredom ga drže na lancu!
4 Slađa se obukla kao Jasna. Verovatno se prethodno dobro info-rmisala o tome šta će Jasna da obuče, pa je
onda kupila iste stvari, možda i u istoj prodavnici. A tako radi i sa drugima. S njom nešto nije u redu!
g U komentare ponašanja možemo uvrstiti i humoristično-iro-nične konstatacije, kao i vulgarne komentare
koji su vrlo česti u govo-ru bliskih sagovornika:
1 Razgovor prijatelja o zajedničkom prijatelju koji se oženio ženom neurednog izgleda
ti A: A Marko se baš ovako sredio. Ja sam bio kod njega dvehiljadite, pre sedam godina, kako je bilo i sad
kako je
t2 B: Vidiš, čim žena uđe u kuću, to je
t3 A: Pa ma kakva
smeh
t4 B: Pa ma kakva da je, naravno!
2 Razgovor koleginica
ti A: I konačno ja doznam da je on samo tamo u radnom odnosu, on kod vas nema ništa.
t2 B: Kako nema?!
t3 A: Kaže: Nemam ja ništa .
t4 B: Kako laže! On radi, on je direktor prodaje ovde, glavni u Novom Sadu i supervizor u Nišu.
t5 A: Kurac mu je tamo, jedna noga ovde smeh .
Svi navedeni komentari govorniku omogućuju da devijantno po-našanje tumači i objašnjava sa različitih
strana. To svestrano sagle-davanje tuđih postupaka njegove vrednosne sudove čini legitimnim, opravdanim,
zasnovanim na činjenicama, na razumu i prirodnoj logici.
1.3.3. AFEKTI. O svom psiho-fizičkom i emocionalnom stanju govornik obično govori kao o izvesnom naporu,
tegobi, bolu, kao o osećanju gađenja, muke, osećanju bezizlaznosti, straha, kao o emocio-nalnom
nezadovoljstvu, nerazumevanju i sl.:
1 ti A: ulazi u sobu kolega Ćao, da vidim šta radite.
t2 B: Evo mozak me boli!
t3 A: Što?
t4 B: Pa lud, dva sata je sedeo tu, čoveče!
t4 A: Ko?
t5 B: Pa Ilić, dva sata je sedeo. Sve me mozak boli! To je neverovatno!
t6 A: Pa vi mu recite sledeći put.
2 Meni je to odvratno zvučalo, i onda se plašim da će taj kod da pro-radi i kod sina. Jako je loš! Nije sad da
me čudi. Ništa me ne čudi.
3 Ma ne mogu više da ga jurim. A šta je ono dvadesetak strana ostalo, zbog dvadesetak strana. Evo ja sam
mesec i po dana već, radim ja, na-ravno, imam šta raditi, ali ... on je rekao: Imam samo dvadesetak strana .
4 No, ćuti, čoveče, kad sam čula pre neki dan da diplomirao moj drug Ljupče, meni skočio pritisak, al mi bilo
loše ... I ja ti se izner-viram i još me zove Srba da me pita: Jel te častio Ljupče? .
5 Osmi razred, čoveče! To je veliko dete! Deca joj nisu smela da idu sama do grada, jer su ona mala, ko zna
šta može da im se desi. I tako neki. Ne znam, nekako, uf!
6 Ali ona ne stigne sebe da sredi. Znači, ona je poslednja na mestu. I neko je mom svekru rekao da mu je
žena lepa, a on je rekao: Ma imao sam ja i lepših , pa ha, ha. I njemu je to duhovito! A ja sam zatečena! Ne
možeš da reaguješ. Ne možeš da kažeš: Alo, seljo!
7 Jao, muka mi je kad treba da odem tamo kod njih! Ne znam vi, ali ja za sve ove godine, tj. vi za sve ove
godine, a ja za ovo vreme što radim, ali smučili su mi se. Ja se divim ovim ljudima, Žarku i, neću da ih
imenujem, što kafenišu sa njima, ali skupa je to cena!
8 ti A: Ne znam, meni to nije jasno. Pravo da ti kažem ja to ne mogu da razumem
t2 B: E, e vidiš ti to?!
t3 A: Ja ne mogu to.
9 Takav njegov stav prema svemu ne zanima me ništa . Ja to ne kapi-ram.
Govornik često govori i šta bi on uradio ili šta je radio u sličnoj ili istoj situaciji itd.:
1 Razgovor o vaspitavanju dece
Nego to hoću da ti kažem, mora čovek ipak da bude prema detetu i dobar, ne samo strog nego da im daje
neka, kao neke poslove, gde se oni, da im poveriš nešto da urade, gde kao oni nešto rade pa steknu sa-
mopouzdanje. Što da nerade ponešto?! Daš im neku obavezu. Po kući, što! Jer to je posle i za druge stvari,
nije samo za, i da ne ispadne da to dete ništa ne zna i ne može da uradi.
2 Razgovor majke i kćerke
Ma ja ih ne bih ni zvala! Koji ćetemi vi!
3 Razgovor prijateljica o svojoj generaciji i maturskoj večeri
Za deset godina je bilo super, ali za petnaest - katastrofa! Ja nisam htela da idem. Ali super, mnogo sam se
lepo osećala! Neki tu iz mog odeljenja. Dobro, neki su tu onako. Ali jedna nikad nema vremena. Mi-slim da je
s nekim čičom u vezi. Inače, uvek bila ovako mirna. Nikad ne bi reko. Pre bi, čini mi se, i za samu sebe rekla
da bi možda nešto s nekim sa parama. Dobro, sad ne razmišljam tako. A ne ona! naglašeno . Ali ona izgleda
mi ušla u tu vodu, pre kao prevodilac, i ona je ušla u to i upoznala valjda nekog, jer taj njen 15 godina stariji
od nas. Ja ne bih mogla da spavam s njim! Stvarno ne bih mogla da podnesem da me dodirne! Ali, ona tako.
Naš zaključak koji proističe iz opisa predstavljenih govornih strategija jeste sledeći. Prvom grupom govornih
strategija osoba koja
se ogovara direktno se napada i predstavlja kao neko ko se oglušuje o društvene norme zajednice kojoj
pripada. Drugom grupom strategija ona se napada indirektno, jer se opisuje u kakvom se stanju, psihičkom i
emotivnom, zbog nje nalazi govornik, kao nepogrešivi, ispravni član te zajednice. Tako, govorne strategije
napada pokazuju šta se u društvu smatra ne prihvatljivim, ne moralnim itd., pa imaju opšte značenje
društvene kontrole , a strategije usmerene na govornika pokazuju da je govornik pravi predstavnik grupe
kojoj pripada, da se ne oglušuje o njena načela, da priznaje i potvrđuje sve vrednosti za koje se zalaže, pa je
stoga njihovo opšte značenje značenje pripadnosti grupi .
1.3.4. NAVOĐENjE TUĐIH REČI. Kakav stav ima govornik prema osobi koju ogovara, prepoznaje se i u načinu
na koji navodi ono što je ona rekla. Obično te reči koje navodi predstavljaju devijantno po-našanje zbog
kojeg se osoba i ogovara. Martin kaže da govornik može zauzeti tri stava prema tuđim rečima Martin
2004đ . Može imati neutralan stav, stav podržavanja saglašavanja i stav nepodržavanja nesaglašavanja . U
ogovaranju govornik uvek pokazuje svoj negativan odnos prema sadržaju tih reči. Predstavlja ga kao
uvredljiv, sramotan, neistinit, bezvredan, prazan, nezanimljiv i sl. Samim tim ispoljava i negativan stav prema
toj osobi. Pokazuje da je ne ceni, da je ne poštuje, da je ljut na nju i sl.
U ogovaranju se teži da prenošenje tuđih reči bude u formi di-rektnog govora, mada u usmenoj komunikaciji
nije uvek jasno da li je u pitanju doslovno prenošenje reči ili indirektno. Često se direktni govor samo
improvizuje, oponaša. A ako se ističe da se reči doslovno prenose, taj govorni postupak se i obeležava tzv.
metajezičkim opera-torima tim rečima, baš tako, bukvalno, doslovno i sl. S obzirom na to da se teži
direktnom prenošenju tuđih reči, ali da priroda usme-ne komunikacije to ne dozvoljava uvek, često se samo
jedan deo iskaza doslovno navodi, citira, i to onaj koji čini srž, suštinu ogovaranja. Tako se u govoru koji sledi
posebno naglašavaju, i formom direktnog govora obeležavaju, samo one tuđe reči koje su ključne za
ogovaranje:
Znaš li kako su oni penili protiv njih! On je bio besan, govorio je da ti ljudi hoće da naštete ugledu škole, jer
su dozvolili da im neki anonimusi rade, a nama imenima , baš tako, dali šut-kartu. Ali, kaže Krstić, verovatno
su oni dobili novac da tako rade. A ovaj samo klima glavom.
Na negativan stav govornika prema ogovaranoj osobi i onome što ona govori ukazuju i ekspresivne i
vulgarne glagolske lekseme kojima
se samo govorenje, govorni proces označava kao problemsko ponašanje. U ovom slučaju to je glagol penili,
ali se u govoru vrlo često čuju i lupeta, baljezga, priča gluposti, folira se, sprda se i sl.:
Ona se sprda sa našim grejalicama i sa klimom. Ona nema, mi ne treba da imamo. Kaže: Obucite čarape,
obucite džempere! . Koja zafrkan-cija!
Ukoliko se upotrebi komunikativno neutralni glagol kaže, onda se govornikov ekspresivni stav prepoznaje u
intonaciji, u posebnom naglašavanju, ponavljanju pojedinih reči, u gestikulaciji i sl. Nekada je dovoljna i
samo intonacija:
Da ti ne pričam još jednu stvar! Mi šetamo ulicom, videli se momak i devojka, poljubili se, samo ono cmok,
cmok, a on: Bože kakvi su, ova mladežljubi se naulici imitira . Ja ono mislim: Šta ti je?! .
I načini kojima se opisuje psiho-fizičko i emotivno stanje osobe koju ogovara takođe pokazuju da govornik
ima negativan stav prema njoj i celoj situaciji. Obično se govori da je ona u trenutku govorenja lošeg
raspoloženja, čudne naravi, besna, ljutita, razjarena, srdita, nervozna, luda, neuračunljiva i sl.
1.3.5. DIJALOGIZACIJA GOVORA. Martin, a i Bahtin, evaluativ-ne elemente u govoru prepoznaju i u načinu na
koji govornik svoj govor usmerava prema svom sagovorniku stvarnom ili mogućem . On može or-ganizovati
govor tako da pokaže da od sagovornika očekuje da to što on govori prihvati kao takvo, da ga možda
podstakne na razmišljanje ili da ga izazove da na neki način odreaguje, na primer, da se suprotstavi. U
prototipičnim situacijama usmenog ogovaranja govornik govori ra-čunajući da se njegov sagovornik u
potpunosti slaže sa njim i, ako se uključi u razgovor, da će ga svakako podržati. Stoga je on vrlo jasan i
kategoričan kada kvalifikuje i vrednuje osobu u fokusu i njeno pona-šanje. Ali, videli smo da ima slučajeva,
npr. u indirektnom fokusi-ranju, gde govornik skriva svoju nameru da ogovara, da govornik dosta obazrivo
organizuje svoj govor i da to čini upravo zbog sagovornika. Njegovi kvalifikativni i evaluativni iskazi su zbog
toga ublaženi, umereni, oslabljeni i sl. Tako se govornik ograđuje od ogovaranja i čuva od sagovornika, od
mogućeg nesporazuma ili svađe zbog neslaganja u mišljenjima i sl.
I na kraju, kada uzmemo u obzir sve opisane obavezne diskursne elemente ogovaranja, pokazuje se sledeće.
Fokusiranje na odsutnu oso-bu, ukazivanje na devijantno ponašanje i pejorativna evaluacija kao obavezni
diskursni elementi ogovaranja, međusobno se prožimaju,
prepliću i prepoznaju na semantičkom planu, ali na formalnom planu teško ih je razdvojiti i posmatrati
pojedinačno, nezavisno jedne od drugih. To diskursnu analizu u svakom slučaju otežava, a samo ogova-ranje
kao diskurs i govorni žanr čini posebnim.
Naša analiza je pokazala i to da se ogovaranje kao pojmovno od-ređen sadržaj ostvaruje u diskursnoj
strukturi različite složenosti, od jednog iskaza do velikih govornih segmenata, ali da se, bez obzira na
složenost, odlikuje izrazito subjektivnim, sugestivnim govorom, i to je ono što ga od drugih vrsta sadržaja
odvaja i razlikuje. Po tome je ogovaranje kao govorni čin dosta blisko ekspresivima, jer u ogovaranju, kao i
kod drugih ekspresiva, govornik ne odražava toliko realije sve-ta, niti želi samo da ih ocenjuje već želi da
postigne određeno de-lovanje na adresata iskazivanjem ličnog, emocionalnog odnosa prema svetu
dopadanje ili nedopadanje , i to na takav način da se u govoru ispolji subjektivnost takvog odnosa.
No, govornikova namera da ogovara prilagođava se i izabranom žanru, formira se i razvija u određenom
žanrovskom obliku.
2. ULOGA I ZNAČAJ SAGOVORNIKA
2.1. Kako pokazuju istraživanja, u važne odlike ogovaranja spada i njegova izrazita interaktivnost. Da bi se
ogovaranje uspešno ostva-rilo u komunikaciji, neophodno je da onaj ko ogovara ima odgovarajućeg
sagovornika - sagovornika koji sarađuje sa njim, koji ga podržava, koji mu povlađuje, aktivno učestvuje u
komunikaciji tako što iznosi svoje loše iskustvo sa osobom koja je predmet ogovaranja i sl. Tako, pored
govornika, i sagovornik doprinosi građenju diskursa ogovaranja.45 Od sagovornika zavisi kakvu će diskursnu
strukturu imati započeto ogo-varanje.
Od sagovornika zavisi i stepen uspešnosti, ostvarenosti ogova-ranja. Što je sagovornik aktivniji u
komunikaciji i zainteresovaniji za predmet ogovaranja, to je diskurs ogovaranja uspešniji, ostvareniji, i
obrnuto - što je sagovornik pasivniji u komunikaciji i manje zain-teresovan za predmet ogovaranja, to je
diskurs ogovaranja manje uspe-šan, manje ostvaren.46
45 Gossip is a highly interactive genre: participants frequently co-construct the gossip, recipients provide
continual feedback to indicate interest and complicitness with the gossip or ask questions to elicit more
details Egins i Slejd 2006: 276 .
46 Participants are either acitive or passive gossipers depending upon their interest in and attitude toward
the gossiping and upon their gossip reputation how they are known to deal with what they hear Jerković
1977: 194 .
S druge strane, treba napomenuti i to da na stepen aktivnosti sagovornika utiču mnogi spoljašnji faktori,
npr. da li poznaje osobu koja je predmet ogovaranja ili ne, a ako je poznaje - koliko dobro je po-znaje i da li
je imao dobra ili loša iskustva sa njom; zatim, da li je osoba koja je započela ogovaranje statusno jednaka
sagovorniku ili ne i da li su bliski itd. Na primer, primetili smo da sagovornik, kada je statusno niži od
govornika ili kada se ne oseća dovoljno bliskim sa govornikom, pasivnije učestvuje u ogovaranju; učestvuje
tek toliko da zadovolji kriterijum učtivosti: saglašava se sa govornikom, ne pro-tivreči mu, ali ne daje nikakve
komentare o osobi u fokusu.
Na aktivnost sagovornika utiču i mesto i vreme odvijanja komu-nikacije, jer, ako sagovornik žuri ili mu iz
nekog razloga ne odgova-ra mesto gde je započeta takva komunikacija zbog drugih prisutnih i sl. , on se neće
dublje upuštati u ogovaranje. Na aktivnost sagovornika utiču i njegovi lični interesi, ciljevi: da li mu
učestvovanje u ogova-ranju na neki način koristi ili šteti. Korist i šteta se ovde široko shvataju. Pod njima
podrazumevamo, npr., zadobijanje govornikovog po-verenja, odnosno gubljenje njegovog poverenja,
zbližavanje sa govorni-kom, odnosno udaljavanje od njega, želja da se napakosti odsutnoj osobi, da se sam
sagovornik zabavi ogovaranjem, da se sazna nešto o govorniku ili o osobi u fokusu i sl. Dakle, mnogo činilaca
utiče na to na koji će se način ogovaranje manifestovati. A od svih manifestacija ogova-ranja u govoru,
postoji ona koja je tipična i druge koje su više-manje tipične. Na osnovu dosadašnjih istraživanja, a i našeg
viđenja, pro-totip uspešnog ogovaranja obuhvata sledeće situativne elemente:
a učesnici u ogovaranju su bliske osobe osobe koje se poznaju, istog su statusa, između kojih vlada
familijarni odnos, pove-renje i sl. ;
b sagovornik poznaje osobu koja se ogovara;
v i sagovornik je imao loše iskustvo sa njom;
g učesnici u ogovaranju nisu ni vremenom ni mestom ograniče-ni da ogovaraju;
d učesnici u ogovaranju smatraju da oni sami neće imati nikak-ve štete ako učestvuju u ogovaranju;
đ i, što je sa aspekta pragmatike najvažnije, govornik i sago-vornik žele da ogovaraju, imaju potrebu da loše
govore o od-sutnoj osobi.
Ukoliko je neki od ovih situativnih elemenata uspešnog ogova-ranja narušen, ogovaranje se može ostvariti,
ali je manje uspešno ili
se može dogoditi da do ogovaranja uopšte ne dođe, ili da se svede samo na govornikov neuspeli pokušaj da
navede sagovornika na ogovaranje. Manje uspešna ogovaranja mogu se prepoznati i na formalnom planu:
uglavnom su kraća, ostvaruju se u vrlo malom broju replika, monološ-kog su karaktera, a sagovornikov
doprinos u komunikaciji svodi se na tzv. minimalne odgovore kojima pokazuje da prati govornikovo izla-
ganje ili da pokaže da se sa njim slaže. Iz pristojnosti sagovornik može učestvovati u ogovaranju, ali u toj
meri da svojim učešćem poka-že samo jedno - da povlađuje govorniku i da ne želi da mu protivreči.
Dakle, u prototipičnim ogovaranjima učesnici u komunikaciji sarađuju, grade zajedno diskurs ogovaranja
tako što ga organizuju pro-gresivno, potkrepljuju svojim primerima isti stav i mišljenje o odsu-tnoj osobi,
iskazuju svoje slaganje, ističu ista razmišljanja, osećanja, pokazuju da drže do istih društvenih vrednosti,
načela i sl.
Među navedenim obeležjima uspešno ostvarenog ogovaranja, re-kli bismo da su osnovni pokazatelji
saradnje progresivno razvijanje teme razgovora47 i iskazivanje saglasnosti. Da nema toga, do ogovaranja ne
bi ni došlo u komunikaciji ili bi se ono svelo samo na govor-nikov pokušaj da ogovara. Ukratko rečeno - da
nema sagovornika koji sarađuje, ne bi bilo ni ogovaranja.
2.2. Na izabranom korpusu pokazaćemo na koji način se u ogova-ranju tema razgovora progresivno razvija,
zatim na koji način sagovor-nik pokazuje da je zainteresovan za predmet razgovora, kako svojim pri-merima
ilustruje govornikova razmišljanja, stavove, kako se saglašava sa njim i kako iskazuje empatiju. Krenimo
redom.
2.2.1. Progresivno razvijanje teme razgovora. Progresivno raz-vijanje teme jeste važno obeležje
koherentnosti teksta. Bablic kaže da predmetna koherentnost u govoru topical coherence nije inherent-no
obeležje teksta već proističe iz interaktivnosti i konteksta.48 Smatra da se u govoru mogu izdvojiti globalna
tema nadtema i njene podteme.49 Globalna tema nadtema dominira tekstom razgovorom i od47 Prema
nekim feminističkim istraživanjima, progresivno razvijanje teme u konverzaciji obeležje je komunikacije
među ženama. U komunikaciji među muškarcima dominira iznenadno, naglo menjanje teme i nadmetanje
Kouts 1989: 99 .
48 Coherence is not a text-inherent property but dependent upon the comprehending participants: thus,
coherence is not text-based but participant-based Bablic 1989: 50 .
49 When the speaker sets or provides with his utterance a topic for the immidiately following utterance and
the following speaker takes up this topic in his utterance, I shall speak of a local topic . When more the one
turn can be related to one and the same topic , I shall speak of a global topic Isto: 46 .
govara na opštija pitanja, tipa O čemu govorimo?, O čemu se govori? . Podteme odgovaraju na konkretnija
pitanja, na primer, Šta predla-žeš? Šta se predlaže?, Šta pitaš?, O čemu razmišljaš itd.
Ovaj autor, takođe, smatra da se u svakodnevnoj komunikaciji ja-vlja i po više globalnih tema, ali da se, bez
obzira na to, i tu pre-poznaje hijerarhija. Tako, iz jedne globalne teme nadteme proističe više podtema, koje
opet, u okviru određene govorne sekvence, imaju svoju globalnu temu itd. Bablic 1989: 49 . Tako se jedan
govor temat-ski grana i usložnjava, a pritom ne gubi na značenju i razumevanju.
Da bismo pokazali na koji način učesnici u komunikaciji pro-gresivno grade diskurs, analiziraćemo jedan
govorni segment koji, iz-među ostalog, sadrži i ogovaranja. U razgovoru koji smo za ovu priliku izabrali
učestvuju tri poznanice, od kojih se dve bolje poznaju, pa su stoga i aktivnije u komunikaciji od treće
učesnice. S obzirom na to da se ogovaranje u komunikaciji obično javlja u sklopu druge govorne aktivnosti,
moramo ga posmatrati u okviru šireg govornog segmenta.
ti A: A je učiteljica i priča o dečjim crtežima i o nasilju u porodi-ci Nasilja u porodici ima koliko god hoćete, ali
ne javno! Deca trpe, trpe i žene, što me, recimo, deprimira na momente. Čak i Beograd, velika sredina, ma
t2 B: I žena se tretira
t3 A: Kao predmet! Da rađa, pere, čisti!
t4 B: Ali taj stereotip postoji i kod većine u mladoj generaciji. Ta očekivanja koja im majke usade u tom svom
ponašanju i to je žalosno!
t5 A: Zadiremo sad malo u ovoga Junga i ovoga
t6 V: Frojda.
t7 A: Frojda. Ali dobro, to ćemo drugom prilikom!
t8 B: Mnogo znači kada ti je svekrva obrazovana! smeh . Strašno su teške žene koje su domaćice, koje su
t9 A: Ma imaš one koji su obrazovani, a koji, mislim, mislim, gleda ovako! Šta znači široko obrazovan! Znači
da ti polaziš od sebe, da vodiš računa o sebi, i drugima u pozitivnom smislu
t10 B: Ali samo samoosvešćeni čovek
til A: Meni nije uopšte teško, recimo dođem, a moj Miloš pegla veš. Ja kao majka kažem: Daj ja ću da
popeglam. On kaže: Neka, sedi tu, ja ću. Dobro. Ja sad da kažem: Moja snaja sedi, a sin moj pegla veš.
Glupost. Kad i taj njegov otac sebi peglao pantalone jer niko nije znao da ispegla kao on. To je normalno. A
sad imaš neke kojima smeta to što mu dete pere, pegla, čisti, kuva i tako dalje. Tu onda dolazi do
nesuglasica, jer zaboga, kako njeno dete
t12 B: Ne, tu treba čovek samo da se izdigne
t13 A: Distancu.
t14 B: Meni odvratno bilo u Sevojnu. U tom nekom primitivnom smislu, komentar, recimo muža, svekra.
Govorim sad nepristrasno. Meni je to odvratno zvučalo, i onda se plašim da će taj kod da proradi i kod sina.
Jako je loš. Nije sad da me čudi, ništa me ne čudi.
t15 V: To je tako u toj sredini.
t16 B: Obavezuje to. Ti običaji. Moraš da prisustvuješ tome, a opet t17 A: Ti ne osećaš da pripadaš tome.
t18 B: Ne. Vidiš žena je magare, magare. On je radio u inostranstvu. A ona je zapuštena.
t19 A: Jeste. Deluje zapušteno.
t20 B: Jako zapušteno, i onda ovaj, ima te histerične ispade.
t21 A: Pa, dobro i klimaks i tako dalje, i ona isto ima godina. Ja ne znam koliko ona ima godina.
t22 B: Ona je mlađa od Savke. Jeste vi pedeseto?
t23 A: Ja sam pedeset drugo.
t24 B: Ona je pedeset šesto. Ne, ne, ona je, inače, mlađa od Savke.
t25 A: A izgleda starije!
t26 B: Ne, ne, oronula skroz! Ja zadnji put kad sam je videla, ono na sla-vi. Ne na slavi. Šta je ono bilo?! Na
slavi.
t27 A: Kad se prijatelj nerazumljivo
t28 B: On je vrlo čudan. Meni žive ujak i strina i oni nisu, običaj je da imaju fetiš prema hrani. Oni fotografišu
torte, fotografišu kolače i onda se takmiče posle, i to im je jedini sadržaj posle, i ja to razumem s jedne
strane, i četrnaest mese, mesto da kupe, četrnaest vrsta kolača mese, što je, a pritom njoj pada šećer, to i
tako neke morbidne. Ona se onesvešćuje od muke. To sve žene u tom komšiluku tako rade. t29 A: Da, ali to
nije materijalni momenat.
t30 B: Da, ali ona ne stigne sebe da sredi! Znači, ona je poslednja na mestu. I komentar je, recimo, neko je
rekao, šala je bila, neko je rekao mom svekru, rekao da mu je žena lepa, a on je rekao: Ma imao sam ja i
lepših, pa ha, ha. I njemu je to duhovito! A ja sam zatečena! Ne možeš da reaguješ. Ne možeš da kažeš: Alo,
seljo!
t31 A: A plašiš se?
t32 B: Ne plašim se. Rekla bih ja, bacila bih ja jezičinu, ali nema smisla
t33 A: Nema smisla. Zamrznuće te.
t34 B: Jeste, nezgodno kad tako čovek upadne u nešto
t35 A: Meni je gore bilo. Ja sam bila pod mikroskopom.
t36 B: Ja to razumem. Vlaški kraj. Magija!
t37 A: Ja perem veš, a ona sad gleda s prozora kako je moj veš modar, a
njen beo. Ili, recimo, ja nameštam krevet, a ona ulazi u sobu i sve to baca s kreveta i ponovo namešta. I onda
je moj muž skočio, kad je video nju da prepravlja krevet: Sad sam te video da si ušla u sobu i nikad više. Mi
tu spavamo i sad ćeš ti da mi nameštaš krevet.
t38 B: A jeste morali vi sve da radite?
t39 V: Jeste živeli sa svekrvom?
t40 A: Ne, ono kad dođem na godišnji odmor.
t41 B: Jeste joj nekad odgovorili, ili ste ćutali sve vreme?
t42 A: Uglavnom sam ćutala. Meni je to bilo glupo. Ja sam uvek htela da se izdignem iznad toga. Ja sam
trebala svaki dan da se tučem.
t43 B: A kako jedete? Kako se opustite za sofrom?
t44 A: Nisam se ni opuštala. I dan danas.
t45 B: Spremala je?
t46 A: Da, spremala je ona. Ona je uvek bila opterećna žena. Kaže: Su-tra ću da spremam sarme imitira je . I
onda njen muž, moj svekar, ode kupi meso, kupi luka, samelje meso, očisti luk, isecka luk, sve on, ona samo
zamiješa ono meso, prodinsta ono i savije i to ispadne ogroman posao. Ona se umorila! Ona meni i dan
danas kaže: Ti sve stižeš, ja ne mogu ništa.
t47 B: Ovo je još jedna nepravilnost, kulturološka mislim. Što imaju manje, mislim ljudi u tim manjim
sredinama, to se, mislim, neracio-nalno rasipa hranom, ogromne količine.
t48 A: To su paganski ti običaji
t49 B: Ali imaš ti osvećene porodice
t50 A: Imaš ti one, što im, ovaj, kefalo radi! Što su prirodno inte-ligentni. Drugačije se ponaša, govori.
t51 B: Pa da, i moje majke majka. Žena je bistra u pameti.
t52 A: I nju kad gledaš. Njen život je bio težak. Bila je od onih siro-mašnih, pa eto, i nije poludela, nazovimo
ga tako. Ali neću sad o tome. Ne, ja sam inače tip koji ne voli konflikte. I kad vidim da je neko u onom
krajnjem zanosu, da l je histerija ili, ja jednostavno ćutim. I kad prođe njega taj momenat, ja onda kažem
sedi, nisi u pravu. I onda nave-dem gde je pogrešio. Počev od svog muža
t53 B: Ali to ne možete sa svakim
t54 A: Ne, ne mogu. Ali imaš ti ljude koji zadiru u tvoju intimu. Znači pita me koleginica: Jao, kako ti uvek
imaš frizuru, je l tebe muž dira uopšte?!
t55 B: To je malo zajedljivo.
t56 A: Onda ti razmišljaš: Što bi ja tebi?! Šta te briga! Jednostavno nemaš s njom komunikaciju. Kad se ti
opterećuješ da l sam ja obukla džemper, da l sam okrenula dobro stranu ili nisam. Nisam htela tak-ve
razgovore da vodim. Uvek ću voditi nešto pametnije. I uvek sam se
družila sa ljudima koji zrače pozitivnu energiju. Interesantno, sve moje prijateljice su pune duha, životne,
znači, imaju tu veliku život-nu energiju, jedna evo deset godina starija, ide na jahanje, na ples t57 B: A nisu
razmažene?
t58 V: Ona je, recimo, grofica po mužu sledi razgovor o njoj, koji je potom prekinuo telefon .
Ovaj govorni segment nije predmetno kompaktan, jer se u okviru njega može ustanoviti nekoliko tema, ali
jeste predmetno koherentan, jer sve te teme proističu iz jedne šire, globalne teme obrazovan, sa-mosvestan
čovek . Ova nadtema se u govoru konkretizuje, ispunjava i oživljava specifičnim sadržajima - uglavnom
pojedinačnim iskust-vima i razmišljanjima o tome. Tako se mogu razlikovati sledeće podte-me ove okvirne,
globalne teme:
1 žena u porodici t1-t7 ,
2 svekrva t8-48 ,
3 o sebi i drugima sa aspekta samosvesnosti t49-t58 .
Tema žena u porodici na posredan način indukuje temu svekr-va . Naime, razmišljanja jedne od učesnica u
komunikaciji A o tome kakav je položaj žene u porodici zadivio je njenu sagovornicu B , koja povodom toga
izriče sledeći iskaz: Mnogo znači kada ti je svekrva ob-razovana t8 . Da bi se razumelo značenje ovog iskaza i
razlog njegovog pojavljivanja u ovom kontekstu, potrebno je biti upućen i u egzogeni ok-vir ove situacije:
govornik A je svekrva sestri govornika B . Tako, ovaj iskaz delimično logično proističe iz samog govora, tj.
prethodne konstatacije t4 ; ali, njegovo pojavljivanje u kontekstu ipak je više spolja nametnuto. Međutim,
govornik B ga ne umeće bez razloga, već u skladu sa svojim namerama - želi da ogovara svoju svekrvu.
Ovakvu nameru govornik A je prepoznao i prihvatio nametnutu temu t9, t11 , prepuštajući vrlo brzo svom
sagovorniku ulogu govornika. Najavljena tema ogovaranje svekrve konkretizuje se najpre ilustracijom iz isku-
stva govornika B ogovaranje svekrve 1 , t14-t34 , a potom i ilustra-cijom iz iskustva govornika A ogovaranje
svekrve 2 , t35-t48 . Na-kon ovih ilustracija, sledi sagledavanje sebe i drugih ljudi s aspekta samosvesnosti,
kao krajnje uobličavanje uopšteno postavljene teme s početka razgovora t8-t11 .
Progresivno razvijanje teme obrazovan, samosvestan čovek u ovom razgovoru shematski se može
predstaviti na sledeći način:
OBRAZOVAN SAMOSVESTAN ČOVEK
i
1 žena u porodici
i
2 ogovaranje svekrve 1 primer nesamosvesne žene
i
3 ogovaranje svekrve 2 primer nesamosvesne žene
i
4 o sebi i drugima sa aspekta samosvesnosti
Na osnovu datog korpusa, možemo zaključiti da se opšti prin-cip razvijanja teme odvija tako da se uglavnom
polazi od određenih opštih stavova, premisa t1-t4, t8, t49-t50 , zatim njihovog ilustro-vanja konkretnim
primerima t11, t14, t28, t30, t35, t37, t46, t51-t52 , do završnog uopštavanja određenih stavova povodom
razmatrane situ-acije, izvođenja zaključaka ili davanja izvesnih ocena situacije t12-t13, t15-t17, t29, t31-t34,
t47, t55-t56 . Dakle, u ovom govornom segmentu ogovaranja svekrva javljaju se u funkciji onih diskursnih
elemenata koji služe za ilustrovanje stava da su nesamosvesne žene teške kao svekrve . Ali, i u ovim
ogovaranjima, kao manjim diskursnim celinama u okviru veće, tema se progresivno razvija, od opšteg ka
konkretnom.
U ogovaranju svekrve 1 kao nadtema izdvaja se tema primiti-vizam u Sevojnu . Ova nadtema se u diskursu
razrađuje drugim manjim podtemama, npr. govornikovim strahom od toga da takav primitivni kod može
kad-tad da proradi i kod sina t14 , zatim opisivanjem primi-tivnog ponašanja svekrve i svekra ona je
zapuštena, preteruje u spre-manju hrane, sebe stavlja na poslednje mesto, a on je neprivržen ženi t18-t30 .
Tema primitivizam u Sevojnu uobličava se govornikovim završnim razmatranjem da se nalazi u bezizlaznoj
situaciji jer nije red zbog njihovog primitivizma svađati se sa njima t31-t34 :
ogovaranje svekrve 1
PRIMITIVIZAM U SEVOJNU
i
1 strah od primitivnog koda
i
2 primitivno ponašanje svekrve i svekra
i
3 primitivizmu se ne može stati na put
Naravno, neće se u svakom diskursu ogovaranja u potpunosti sprovesti ovakav princip progresivnog
razvijanja teme. To zavisi od žanrovske forme ogovaranja i od načina realizovanja osnovnih struk-turnih
elemenata ogovaranja fokusiranja na treću osobu, ukazivanja na njeno devijantno ponašanje i od načina
pejorativnog vrednovanja . Ono što je neosporno jeste da se progresivnost razvijanja teme u većoj ili manjoj
meri uočava u većini ogovaranja. Izostaje samo u onim ogovaranji-ma gde se ne očekuje sagovornikova
reakcija i njegovo učešće u komuni-kaciji, npr. u onim ogovaranjima u kojima se govornik uzgredno, slučajno
fokusira na odsutnu osobu, pa se ogovaranje svede na dva-tri monološka iskaza u kojima se odsutna osoba
pejorativno procenjuje vrednuje.
Osnovni uslov za progresivno razvijanje teme u ogovaranju, a i u komunikaciji uopšte, jeste da sagovornik
bude zainteresovan za takvu temu. Govornik obično na osnovu sagovornikovog učešća u komunika-ciji,
ponašanja, gestikulacije, ali i zajedničkog znanja, može prepo-znati, znati da li je sagovorniku zanimljiva
takva tema razgovora, da li mu odgovara ili ga možda na neki način vređa i sl. U skladu sa tim i teče
komunikacija. U komunikaciji učesnici proizvode iskaze, is-kaze svojih sagovornika analiziraju i na njih
odgovaraju sopstvenim. Oni se međusobno razumeju, prihvataju svoje uloge, donekle nesvesno i
automatski. Dakle, uzajamno razumevanje se po pravilu pokazuje na po-sredan način, prihvatanjem
razgovora, prihvatanjem usmerenja govora, odnosno predmeta razgovora.
2.2.2. Zainteresovanost za predmet razgovora. Na osnovu dis-kursa ogovaranja predstavljenog ovde, ali i na
osnovu drugih ogovaranja iz našeg korpusa, možemo reći da sagovornik svoju zainteresovanost za predmet
razgovora ispoljava na različite načine.
Kada govornik na početku diskursa uspostavlja temu, jedan od na-čina da sagovornik pokaže da je
zainteresovan za predmet razgovora jeste da pokaže da je iznenađen što je nešto tako čuo, kao i da iskaže
nevericu u ono što čuje od govornika. Takvom svojom reakcijom sago-vornik govorniku signalizira da nastavi
sa pričanjem kako bi saznao i čuo ostatak priče. Sagovornikove reakcije tog tipa prepoznaju se u iskazima
kao što su Stvarno?!, Nemoj da pričaš!, Lažeš!, Daj!, itd., koji se u analizi konverzacije nazivaju
izmamljivačima predmeta raz-govora Stević 1997: 141 :
ti A: Ne znam zadnji put kad smo se videle da l sam ti rekla da Maja i Peđa raskinuli i da
t2 B: Lažeš!
t3 A: ona sad išla u Ameriku i da
Isti komunikativni efekat dobija se i upitnim ponavljanjem imena osobe u fokusu, upitnim ponavljanjem
onog dela iskaza koji je no-silac informacije ili postavljanjem pitanja kao što su Ko?!, Šta?!, Zašto?, Što? i sl.:
1 ti A: Prošlog leta kad mi je majka rekla da smo u porodici dobili prinovu, ja sam samo pitala: Je l Vaska i
t2 B: Ko?! Vaska?!
2 ti A: E, poslao mi bata poruku i kao, ne znam, lepimo pločice i če-kam goste. Ćira i Cica treba da dođu.
t2 B: Što?
3 ti A: ... Ali oni šta su napravili od svoje dece, to je stvarno muka!
To je primer šta čovek treba da ne uradi i šta čovek treba da
t2 B: Pa kakvi su oni bili?
O zainteresovanosti sagovornika za ogovaranje pokazuju i pi-tanja koja on postavlja govorniku ne bi li dobio i
druge informacije u vezi sa predmetom razgovora koje su za njega u tom trenutku bitne:
ti A: Ja perem veš, a ona sad gleda s prozora kako je moj veš modar a njen beo
t2 B: A jeste morali vi sve da radite?
t3 V: Jeste živeli sa svekrvom?
t4 A: Ne, ono kad dođem na godišnji odmor.
t5 B: Jeste joj nekad odgovorili, ili ste ćutali sve vreme?
t6 A: Uglavnom sam ćutala
t7 B: A kako jedete? Kako se opustite za sofrom?
t8 A: Nisam se ni opuštala. I dan-danas.
t9 B: Spremala je?
t10 A: Da, spremala je ona.
Neka od pitanja koje postavlja sagovornik govorniku mogu delo-vati da su divergentnog karaktera, jer se
predmetno usmeravaju prema perifernim delovima glavnog predmeta ogovaranja. Obično su to do-punska
pitanja o privatnom životu odsutne osobe. Ovakvim pitanjima sagovornik popunjava prazninu u svom ne
znanju o osobi o kojoj govor-nik govori smatrajući važnim za potpuno percipiranje slike o osobi i za
razumevanje govornikovog negativnog stava o njoj:
ti A: A gde slavila rođendan ova?
t2 B: Pa Mica joj slavila rođendan detetu.
t3 A: Nemoj da pričaš!
t4 B: Pa da. Ma, to su nesposobnjakovići! To su ti dve nezrele osobe koje hoće da prave decu. Ozbiljno! Mica
sve kupila, donela. A oni se
svađaju, njih dvoje.
t5 V: Svađaju?! A nisu bili njegovi?
t6 B: Pa nisu. Bili su samo roditelji.
t7 V: A on odakle je? Odavde?
t8 B: klima potvrdno glavom
t9 V: A gde živi?
t10 B: On? Gde živi?
t11 V: Pa oni gde žive? Kod njega?
t12 B: Oni žive u Beogradu.
t13 A: To je njegov stan?
t14 B: Aha!
t15 A: A jel radi on negde?
t16 B: Pa on drži sa jednim drugom teretanu.
t17 A: Ma nekad bolje prođu ti nesposobni nego oni sposobni.
t18 B: Kako se oni svađaju, njih dvoje! Ja ne bih mogla, ono jedan dan da izdržim. A kamoli da onako živim!
Kako čovek može da izdrži da se svađa non-stop, uopšte mi nije jasno!
Sagovornik pitanjem A nisu bili njegovi? t5 , s obzirom na to da je usledilo posle reakcije Svađaju?!, želi da
sazna u kakvom su odnosu njegovi i njeni roditelji, tj. da li su i oni možda u svađi, pa je nespo-razum među
njima dvoma uzrokovan neslaganjem njihovih roditelja ili je svađa zapravo nerazumevanje i neslaganje samo
njih dvoje. Pitanje A on odakle je? Odavde? t7 čisto je informativnog karaktera, dok su pitanja A gde živi? t9 i
Pa oni gde žive? Kod njega? t11 izrazito tendenciozna. Na osnovu govornikove reakcije On? Gde živi? t10 ,
vidi se da nije u prvom trenutku shvatio pravo značenje sagovorni-kovog pitanja, zbog čega je sagovornik
morao da preformuliše svoje pitanje u formu Pa oni gde žive? Kod njega? Tek preformulacijom pitanja jasno
je koju informaciju želi da dobije sagovornik - da li njih dvoje žive kod njegovih ili njenih roditelja. Sagovornik
se na-šao u nedoumici jer, kako je najpre saznao, rođendan njihovom detetu slavila je njena majka u svojoj
kući, a s druge strane, prema stereo-tipnom viđenju, mladi obično po venčanju žive kod njegovih roditelja.
Pitanjima To je njegov stan? t13 i A jel radi on negde? t15 sagovor-nik želi da sazna materijalnu situiranost
osobe koja se ogovara, sma-trajući je važnom iz razloga što govornik o njoj govori kao o nesposob-noj osobi.
Očigledno je da tek po dobijanju te informacije sagovornik može da stvori potpuniju sliku o onima koji su
predmet razgovora i da da svoj sud o tome. U ovom slučaju sagovornikova procena situacije je Ma nekad
bolje prođu ti nesposobni nego oni sposobni t17 . Tek nakon sagovornikovih potpitanja u vezi sa ogovaranim
osobama i potpunijim informisanjem o njima, govornik može da nastavi tamo gde ga je sagovornik svojim
dopunskim pitanjima prekinuo, tj. da nastavi sa svojim ogovaranjem. Iako su sagovornikova pitanja delovala
da se razmimo-ilaze sa temom koju je govornik nametnuo, ona su bila važna sa tačke sagovornikovog
gledanja, jer su u funkciji opširnijeg sagledavanja si-tuacije koju je govornik predstavio, ističući samo jedan
njen aspekt. Inače, iskazi koji sagovorniku nisu dovoljno informativni, pa je zbog toga prinuđen da postavi
određena potpitanja u vezi sa tim, u anali-zi konverzacije nazivaju se iskazima otvorenog konteksta. Ti iskazi
i potpitanja čine tematsko i značenjsko jedinstvo, iako to nije uvek tako prozirno Van Kupevelt 1995: 119 .
Funkcija im može biti različita. U našem slučaju, funkcija im je popunjavanje informativnih praznina u
govoru, ali mogu imati i druge funkcije.50
Na sagovornikova pitanja govornik može odgovoriti konkretno, tako da sagovornikovo pitanje i govornikov
odgovor predstavljaju tzv. iskaze u paru pitanje - odgovor , kao što pokazuje naš gornji primer, a može dati i
opširniji odgovor, tj. više iskaza kojima proširuje predmet razgovora:
t1 A: Vi žurite?
t2 B: Da, da. Zato što je babi loše. Pa, njoj je inače loše stalno.
t3 A: Svekrvi vašoj? Gde živi ona, u Beogradu?
t4 B: U Mladenovcu.
t5 A: Miloš je u Mladenovcu?
t6 B: Ne, ne, Miloš je na poslu. Pa verovatno će on ići u Mladenovac. t7 A: Večeras?
t8 B: Pa, da. Ona inače dramatizuje. Pa dobro ona je i starija žena. Sedamdeset i šest godina. Izmučena je.
Muž joj je bio pet godina ne-pokretan.
t9 A: A imala je samo jednog sina?
t10 B: Ne, ne, ima još ovog drugog. Ovaj drugi je otišao u Ameriku, moj muž je umro. I onda sve je dobro bilo
dok ovaj nije otišao u Ameriku. Kad je on otišao u Ameriku, ona sad dramatizuje, hoće njega da vrati.
Delovi replika koje smo u ovom govornom segmentu istakli pred-stavljaju dopunske iskaze koji, s aspekta
informativnosti, nisu neop-hodni, ali, s aspekta govornikovih namera, jesu - predstaviti odsutnu osobu u
lošem svetlu.
Opšti zaključak je da, bez obzira na to da li sagovornikova pitanja deluju da su konvergentnog ili
divergentnog karaktera, tema
50 Van Kupevelt navodi i dr. funkciju, npr. funkciju otpočinjanja konverzacije. Iskaz Mary is on holiday
iziskuje pitanje When did she leave?, čime se započinje razgovor Van Kupevelt 1995: 12o .
razgovora se progresivno razvija, osvetljavajući predmet razgovora sa različitih strana.
O zainteresovanosti sagovornika za predmet razgovora, odnosno o sagovornikovoj saradnji sa govornikom,
pokazuje i njegova reakcija smehom. Smeh se može javiti očekivano, kada govornik svojim govorom
posebnom intonacijom, posebnim naglašavanjem pojedinih reči i sl. takvu reakciju želi izazvati kod
sagovornika v. pr. 1 ili neočekiva-no, kada sagovornik iz nekih svojih razloga tako odreaguje: čudi se, ne
veruje, povezuje sa nečim drugim i sl. v. pr. 2 :
1 ti A: I ja sam rekla ovako: Kad ode u penziju, kad me vidi, odma pre-lazim na drugu stranu ulice. Uopšte
neću na moju stranu. Ja jesam vernik, ali toliki nisam, jer ima da ga bijem odmah.
t2 B: smeh
t3 A: Svuda sam pričala. Znaš kako su slušali šta sam o njima pri-čala. Veruj mi! Jesam ja. Naučila sam od
njih. Tačno njihov sistem. Pustim trač šta oni rade. Znaš kako ćute. Po gradu. Kažem kod ovog, kažem kod
onog. Neću ja da idem, pa da kucam na vrata. Ali dosta je izbilo istine. Ma, to su monstrumi. Ajd sad da ti ne
pričam, ko se s kim po biblioteci. To je to. Zato ja njima ne odgovaram. I sad se zove demokrata...
2 ti A: I jedan dan ovaj ona dolazi kod mene i kaže: Molim te, mogu li ja sa tvoje terase nešto da vidim? Ja
kažem: Šta vi ima sa moje terase da gledate?
t2 B: smeh
t3 A: Čudno mi. Kažem: Ajde gledaj, mislim. Uđem ja unutra, i po-sle. jasno naglašavajući svaku reč Ta je nju
slala. Francuskinja, ta baba, da špijunira njenog muža, koji privodi tako kad ona ode za Francusku, privodi
tako.
Smeh se može javiti i kao pozadinski signal sagovornikove ver-balne reakcije:
ti A: Znate kakvi su oni bili. Mica je bila u fazonu - ništa ti ne-moj, sve ću ja. Ti treba da učiš
t2 B: kroz smeh Ti treba samo daučiš
t3 A: I ništa da ne radiš. I vi ništa ne možete same...
2.2.3. Ilustrovanje sopstvenim primerima. U aktivno učestvo-vanje sagovornika u ogovaranju spada i
njegovo govorenje o odsutnoj osobi na osnovu svog iskustva. Tada sagovornik preuzima ulogu govornika,
pa, podstaknut tuđim govorom, ističe i druge loše strane osobe u fokusu koje predstavljaju deo njegovog
znanja o njoj. U takvim ogovaranjima može
se reći da sagovornici razmenjuju svoja iskustva stečena u društvu sa trećom, odsutnom osobom. Da bi se
ovakva ogovaranja ostvarila u komu-nikaciji, uslov je da svi učesnici u komunikaciji poznaju osobu koja se
ogovara i da su imali neku vrstu kontakta sa njom. Evo i primera:
ti A: Al tog dana dolazi u radnju moja drugarica i kaže: Nenade, hoću da kupim za mene telefon, za brata, za
nekog drugara što radi sa njenim bratom neki posao ortački, kameru da ima, šta mi preporučuješ ti. Ja volim
onu čokoladu, volim onaj Samsung F 300 i još neki. I ona devojka sve to iskeširala, i ništa ja tu nisam
pogrešio, samo sam poslao Nata-ši i Renati sve garancije koje sam ja potpisao prvog dana. A ja sam u toj
radnji četiri godine i mnogi ljudi misle da je to moja radnja, i kažu da dođemo kad ti radiš, i ona je devojka
došla baš kod mene da kupi, ona nije pitala kakav je to telefon, samo je rekla taj, taj. Ali sad me više ne
interesuje, samo kažem: Dobar dan, dobar dan, šta imate, eto to.
t2 B: Ni meni to prvo nije rekao za F 300 za garanciju. I nama se to jednom desilo. I Renata je baš meni
odgovorila, kao zašto niste pro-menili rok na garanciji, i Kaća joj sklopila nešto da se uopšte više nije javila.
Ali nije mi skinula. Kao da ti sve treba da znaš.
U ovakvim ogovaranjima doprinos sagovornika je velik, jer se zajedničkim snagama nastoji o jednoj osobi
govoriti sa različitih aspekata. O poslodavcima jedan zaposleni govori iz svog iskustva, kao o lošim
poslodavcima koji ne umeju da cene zalaganja radnika, a drugi zaposleni o njima govori takođe kao o lošim
poslodavcima, opisujući ih kao nedosledne, bez principa i sl.
Ovakvo dopunjavanje sagovornika u ogovaranju jasan je pokazatelj progresivnog razvijanja teme razgovora i
njihove saradnje u komunika-ciji.
Dešava se da se sagovornik ponekad i ne slaže sa govornikom, da nema isto mišljenje o osobi koju govornik
ogovara. Tada sagovornik svojim zalaganjima pokušava da opravda, odbrani odsutnu osobu isti-čući neke
njene kvalitete, navodeći izvesna objašnjenja, obrazloženja i sl.:
1 ti A: Mirko mi je bio dobar drug. Viđali smo se svaki dan, a sad se nismo videli godinu i po dana. pauza Dve
ribe zaredom ga drže na lancu! Ja to ne kapiram! I on to sam kaže: Ajde da se vidimo za vikend, ako mi Mara
da slobodno.
t2 B: Ma šali se to on!
t3 A: Ma kakva šala! I on je svestan toga.
2 ti A: Oni bili bedni pre, kad umrla Mirjana. Pričaju nije imao
šerpu u kući. Nego komšinice sve donele.
t2 B: A nije da nije imao nego on je, on je takav tip.
t3 A: Pa pusti, kažu žene nisu imale gde da spreme, da posluže.
t4 B: Znaš zašto nisu imali? Nije zbog toga. Njegova majka
t5 A: Živela kod babe. t6 B: Jeste.
Ovakva ogovaranja odstupaju od prototipičnih ogovaranja, jer se zasnivaju samo na govornikovoj
pejorativnoj evaluaciji, a ne i na sa-govornikovoj.
S druge strane, neke sagovornikove reakcije mogu delovati da su oprečnog stava od govornikovog, ali one
zapravo samo osvetljavaju predmet razgovora sa druge strane, dajući mu širu dimenziju posma-tranja:
ti A: Pa to ti kažem. Ništa nije bolji. Baš se našli. Ali, dobro, pazi, oni su onako sami, stan, i stvarno, baš im je
lepo. Ne kažem sad nove stvari
t2 B: Dobro
t3 A: Znaš, oseća se da je čisto i da je lepo. Bez obzira što je ona takva, stan je stvarno onako, stvarno im je
lepo.
t4 B: Mali onaj kako im je sladak!
t5 A: Da, i mislim da je ona ovako komunikativna. Deluje mi onako kao dobra žena, majka, ali je starinska.
Starinski tip.
Sagovornik aktivno učestvuje u komunikaciji i kada, nado-vezujući se na govornika, navodi primere lošeg
ponašanja drugih oso-ba kao svoju ilustraciju i potvrdu određenog zajedničkog stava. Takvo je, na primer,
ogovaranje svekrve 2 , koje smo već predstavili. Ono je usledilo nakon ogovaranja svekrve jednog od
učesnika u komunikaciji i imalo je za cilj da potvrdi opšti, zajednički stav da su svekrve loše. U takvim
ogovaranjima govornik i sagovornik zamenjuju uloge, pa sago-vornik postaje govornik, a prvi govornik
sagovornik. Smenjivanje ulo-ga u ovakvim ogovaranjima praćeno je iskazima kojima se skreće pažnja na
sebe kao na govornika, kakvi su npr. iskazi E, slušaj sad ovo!, A da vidiš ovo! ili iskazima kojima se ukazuje na
sebe, na svoj slučaj, na svoj problem, kakvi su npr. Meni je gore bilo ili A znate kako je kod nas? i sl. Evo i
konkretnog primera:
A ja imam jednurođaku, kod njihje bilo stravično, ovako. Recimo ljudi u donjem stanu, ispod njih komšija,
baš bio neki profesor na fakul-tetu, i ovi se ljudi zgranjavali. On se stalno tukao sa ženom. I stalno pravio
buku. Ovi moji ništa. Ali kako oni ovako maknu, ovako ko Mila,
maknu nešto, oni štapom lupaju u plafon, u pod mojih rođaka. Ljudi poludili. Onda išli, pa molili, pa
razgovarali. Ništa nije vrede-lo. On je njih ... Ima prosto sadista! Pa su posle išli na sud i dugo se sudili, vodili
parnice, plaćali sudske troškove i to je godinama trajalo. 51
2.2.4. Iskazivanje saglasnosti. Da učesnici u ogovaranju sa-rađaju i da su potpuno saglasni u vezi sa
iznošenjem opšteg negati-vnog stava o nekoj osobi, eksplicitno pokazuju iskazi potvrđivanja, koji na
jezičkom planu mogu biti različite forme. Javljaju se kao jasno prepoznatljivi minimalni potvrdni iskazi Da,
Jeste, Aha ili Tako je, koji se mogu udvajati Da, da, Jeste, jeste, Aha, aha i sl.:
ti A: Da, i mislim da je ona ovako komunikativna. Deluje mi onako kao dobra žena, majka, ali je starinska,
starinski tip.
t2 B: Da, staromodna.
t3 A: Staromodna.
t4 B: Jeste, jeste.
Vrlo često se ove potvrdne forme kao znak saglasnosti javljaju u odgovorima na sagovornikova pitanja tipa
Jel tako, Jel da, Zar ne i sl.
ti A: I sad kad mi dođe i kaže pozovi Zorana i pitaj ga da me primi, što bi ja, opet, što da se blamiram? Zbog
koga?! Zbog nje?! Ni u ludilu! Jel tako?
t2 B: Da.
Kako pokazuje i jedan od prethodno navedenih primera, u funk-ciji potvrđivanja istog stava, tj. iskazivanja
saglasnosti javlja se i doslovno ponavljanje sa govornikovih reči, kao što je u ovom slučaju ponavljanje
kvalifikacije osobe iskazane formom staromodna.
Kvalifikacija osobe formom staromodna, u već navedenom primeru, predstavlja zapravo preformulaciju
iskaza prvog govornika koji je odsutnu osobu okvalifikovao formom ali je starinska, sta-rinski tip. Ovu
višečlanu govornikovu formu sagovornik je preto-čio , preformulisao u jednočlanu sinonimnu formu
staromodna. To je sagovornik mogao uraditi iz više razloga, npr. iz razloga jezičke ekonomije, ili zato što
smatra da preformulisana forma bolje ozna-čava ono što je govornik imao na umu ili, možda, zato što on
prefe-rira tu formu ili mu je ona jezički bliža od one koju je upotrebio
51 Primerje preuzet iz knjige S. Savić i V. Polovine Razgovorni srpskohrvatski jezik i za potrebe našeg rada
grafijski je prilagođen v. Savić i Polovina 1989: 135 .
njegov sagovornik. Na osnovu sagovornikove reakcije može se videti da li je preformulacija odgovarajuća, tj.
da li se sagovornik slaže sa tim ili misli drugačije. Tako, na osnovu sagovornikove reakcije, saznajemo da
preformulacije drugih sagovornika mogu biti odgova-rajuće, kao što je u navedenom primeru, jer je
preformulisanu formu staromodna sagovornik prihvatio, doslovno je ponavljajući u svojoj replici.
Sagovorniku se može činiti da su neke od preformulacija ne-dovoljno ilokutivno snažne, tj. da su isuviše
slabe i da ublažavaju značenje i smisao njegovih reči. Evo i primera:
ti A: Ne. Vidiš žena je magare, magare. On je radio u inostranstvu. A ona je zapuštena.
t2 B: Jeste. Deluje zapušteno.
t3 A: Jako zapušteno, i onda ovaj ima te histerične napade.
U ovoj situaciji, dakle, preformulisana je govornikova katego-rična konstatacija A onaje zapuštena u manje
kategoričnu formuDeluje zapuštena, čiji bi značenjski smisao bio daje utisak da je zapuštena a možda nije .
Govornik oseća da preformulacija njegovih reči ne odra-žava i pravi smisao, pa pre nego što će nastaviti sa
govorom, ispravlja svog sagovornika, vraćajući svojim rečima prvobitni ilokutivni naboj. U tu svrhu govornik
je, pod uticajem sagovornikove replike i forme sa glagolom delovati, upotrebio intenzifikator jako, tako da je
sada njego-va forma zapravo skraćenje forme deluje jako zapušteno. Ako uporedimo forme A ona je
zapuštena i Ona deluje jako zapušteno, opet je ova druga forma blaža od prve, tako da govornik, na
formalnom planu, ipak, nije uspeo svojim rečima potpuno da vrati ilokuciju, jer to u govornom pro-cesu nije
bilo izvodljivo sagovornik ga prekida preformulacijom, on je primoran da prekine tok svojih misli i da
sagovornika ispravi nado-vezujući se na njega, pa je neizbežno da prati formu njegovog izražavanja kako bi
se neometano vratio svom misaonom toku i nastavio sa govorom tamo gde je prekinut . Ali, ilokuciju svojim
rečima govornik je povra-tio na komunikativnom planu, jer sam čin ispravljanja sagovornika jasan je
pokazatelj da je njegova namera pogrešno istumačena i jasno je koji je ilokutivni efekat želeo prvobitno da
postigne.
I u sledećoj govornoj situaciji nailazimo na preformulacije koje pokazuju da je prethodno iskazana forma u
funkciji iskazivanja istog stava slabijeg ilokutivnog naboja:
ti A: Ona je pedeset šesto. Ne, ne ona je inače mlađa od Savke.
t2 B: A izgleda starije!
t3 A: Ne, ne, oronula skroz!
U ovom primeru na nepodudaranje ilokutivnog naboja formi u replikama ukazuje i udvojena odrična forma
ne.
Na saradnički odnos među sagovornicima u ogovaranju pokazuju i iskazi kojima sagovornik dovršava
govornikove misli onda kada on zastane u govoru poštapalice ovaj - pr. 1, onda su - pr. 3 , tako da na
sintaksičkom planu ti iskazi predstavljaju konstituente rečenice koju je započeo govornik:
1 ti A: Za razliku od nekih drugih koji su uz to još i mufljuzi, ona ima još uvek tu neku ideju da taj univerzitet,
ne univerzitet, fa-kultet modernizuje, inače svako ko joj je na putu ona, ovaj
t2 B: briše
t3 A: Ja mislim. Kao na primer tvoju Branku, zar ne?
2 ti A: Pa kad sam bila na toj izložbi, pa povežem kako izgleda on, kako izgleda ona
t2 B: Sve vam je bilo jasno.
t3 A: Sve mi je bilo jasno. Znači, ona je baba koja ide sa štapom.
3 ti A: Kako se javi tad
t2 B: Da, da, onda su, onda su
t3 A: Ljubazni kad ti vide leđa.
t4 B: Tako je, tako je.
Da je u ovim situacijama sagovornik u potpunosti razumeo go-vornika, da je shvatio koja mu je namera i da
se slaže sa tim, pokazuju govornikove replike kojima se to i eksplicitno potvrđuje. U prvom primeru to je
forma Ja tako mislim, u drugom potvrdno ponavljanje dorečenog dela Sve mi je bilo jasno, a u trećem Tako
je, tako je.
Ovakva govornikova zastajkivanja u govoru često su posledica psihološke pauze i biranja odgovarajućih reči.
Sa istom funkcijom javljaju se i iskazi kojima se započeta misao jednog od učesnika u komunikaciji završava
izgovoranjem u jedan glas:
ti A: Sama. Pa evo idemo, znači, ne idemo stalno, ali tu smo. Ona bi htela svako da dođe, da bude, eto,
pored nje. Ona nije tol ko bolesna, ona ima pritisak, ona ima te napade histerije iz čista mira. Inače, ona će ti
sad, dođeš kod nje, čim te vidi, ona počne da šepa. Kao bole je noge. Međutim, povišena intonacija čim
zamakne ona smeh
t2 A, B i V: smeh i uglas Ne zna na kojoj nozi šepa.
Na saradnički aspekt diskursa ogovaranja pokazuju i oni iskazi koji su u funkciji izvođenja određenih opštih
zaključaka:
ti A: Au, što je Nadica danas poludela!
t2 B: Što?
t3 A: Pa, izgleda opteretili je oko davanja kredita.
t4 B: Pa, dobro sad će da prođe i njen zahtev.
t5 A: Mislim da joj je prošao.
t6 B: Jel ?! Znači, sad vraća dugove!
t7 A: Izgleda!
U ovom ogovaranju završnom konstatacijom Znači, sad vraća du-gove! sagovornik je pokazao da je razumeo
govornikovu nameru, koja bi se na osnovu svih njegovih iskaza, kao i na osnovu zajedničkog znanja o
ogovaranoj osobi, mogla interpretirati na sledeći način: Nadica se tajno dogovara sa pretpostavljenima i na
nedozvoljen način pribavlja sebi izvesne privilegije . Da je sagovornik u pravu, pokazuje i govor-nikova
potvrdna reakcija u iskazu Izgleda.
U primeru
ti A: Sve mi je bilo jasno. Znači, ona je baba koja ide sa štapom.
t2 B: Verovatno je kupila sebi žigola koji voli položaj.
t3 A: Verovatno! Moguće!
t4 B: Ko zna koje su to kombinacije!
sagovornikov zaključak Verovatno je kupila sebi žigola koji voli po-ložaj ne proističe na osnovu zajedničkog
znanja o osobi koju ogovaraju iz šireg korpusa se vidi da je u pitanju osoba koju sagovornik ne po-znaje , već
na osnovu utiska stečenog tokom razgovora.
2.2.5. Iskazivanje empatije. Pojedine sagovornikove reakcije ne pokazuju samo usaglašenost stavova
učesnika u komunikaciji povodom određene komunikativne situacije već pokazuju i blizak odnos među
komunikatorima, pokazuju da su upućeni jedno na drugo, da se međusob-no razumeju u emotivnom
pogledu, da sagovornik saučestvuje sa njim, da se identifikuje sa njim, sa njegovim načinom mišljenja, a pre
svega sa osećanjima; jednom rečju, sagovornikove reakcije iskazuju empatiju prema govorniku. Sagovornik
uglavnom iskazuje empatiju u onim ogo-varanjima u kojima se govornik zbog ponašanja ogovarane osobe
oseća oštećenim, povređenim, ugroženim i sl.:
1 ti A: Imam jednog druga, dolazi u biblioteku i ja volim s njim tako da malo popričam. I vidim, oni gledaju,
one žene što rade u Domu sindikata, pomno prate ko je taj. A ja ga srela na ulici. Veruj mi! Nije jedanput.
Onda isto. Prekinu me u razgovoru, dođe mi neki drug, on u politici nešto, ja čisto da saznam kakva će klima
da bude da
tražim posao gde da idem, oni prekidaju razgovor: Jao, samo da te pitam je l to brat toga i toga? Bože, ne
mogu s čovekom da pričam! t2 B: Pa, da! Kao da je bitno s kim ti sad pričaš!
t3 A: Strava! A to ti je svaki dan! Mislim i moje drugarice koje su tu. Ima jedna koja je doktorka tu. Strašno je
povučena. Nosi naočare, onako naučni tip. Ona i jeste naučnik. I u tom periodu kad sam ma-gistrirala,
trebalo da magistriram, ona zove, i oni ti kontrolišu ko te zove, pa je l ti to ona iz one političke stranke. Šta
da ti pričam dalje?!
t4 B: Ko da imaš neku zlu svekrvu koja oće sve da zna!
t5 A: Užas. A i društvo se sve rasturilo.
U ovim fragmentima ogovaranja primećuju se dva sagovornikova iskaza kojima se iskazuje empatija. Prvi je
iskaz Kao da je bitno s kim ti sad pričaš! t2 , kojim sagovornik iskazuje svoje slaganje sa govor-nikom da je
ponašanje njegovih kolega neprimereno, ali takođe iskazuje i da saoseća sa njim u osećanju rezigniranosti,
protivljenja i beziz-laznosti. Drugim iskazom, Ko da imaš neku zlu svekrvu koja oće sve da zna! t4 , čini nam
se da je iskazan za nijansu veći stepen empatije. Na takav utisak navodi plastično izražavanje, koje je odraz
većeg stepena uživljavanja u takav položaj i poređenje situacije sa onim što je za sa-mog sagovornika sada
govornika najveće zlo - znatiželjna svekrva. To nam pokazuje da se, kao i osećanja uopšte, i empatija može
skalarno iskazivati, od blagog saosećanja preko žaljenja, umirivanja, pružanja utehe, davanja saveta do
potpunog uživljavanja u situaciju drugog i identifikovanja sa njim.
Iskazivanje empatije kao umirivanje, pružanje utehe nalazimo u primeru koji sledi:
2 ti A: Ti znaš kako me je uvredila?! Samo, lepo sam ja to sa njom re-šila. Lepo smo porazgovarale i ona je
shvatila da je bila uvučena u spletku protiv mene.
t2 B: Kako te je uvredila?
t3 A: Rekla mi je da sam kupler-majstorka.
t4 B: kroz blagi osmeh Ma pusti to. Kad je Slavica u pitanju, to možeš da shvatiš i kao kompliment. Ovde svi
znaju ko je ko. Ne moraš uopšte da se uzbuđuješ. Ona spletkari sa svima. Nema prija-teljicu, ali ima Anđelku,
Snežanu, Ljilju ... Nema muža, ali ima Voju. Ma, ne razmišljaj o njoj, a ni o drugima ovde!
U narednom primeru sagovornik svoj blagonakloni stav prema govorniku iskazuje tako što mu daje
prijateljske savete, instrukcije,
podstiče ga, hrabri i sl. Sagovornik takvim nagovaranjem, saveto-vanjem želi da pokaže govorniku da misli na
njega i da je on u stanju da saoseća sa njegovim problemom:
3 ti A: Šta fali?! Prošetale bismo se, kad zna da nemam s kim. Svako gleda sebe!
t2 B: Ma ne, odi sama! Upoznaćeš. Sigurno će biti neko sam! Upoz-naš nekog, možete biti zajedno!
Viši stepen empatije odražava se u onim sagovornikovim re-akcijama u kojima on pokazuje da se u
potpunosti uživeo u govornikov problem i identifikuje se sa njim. O takvoj identifikaciji sagovor-nika sa
govornikom svedoči sledeći primer:
4 ti A: I ja kažem ovo je bilo od mene i neću da mu se javim i to ti. I ja ti odem na more, međutim, meni Đura
ne izbija iz glave.
t2 B: I čitaš poruku tu koju ti je poslao svaki dan.
t3 A: Naravno ...
Sagovornikova konstatacija I čitaš poruku tu koju ti je poslao svaki dan t2 konkretizacija je govornikovog
ponašanja koje je on pred-stavio kao stanje zamišljenost, zabrinutost, iščekivanje i sl. . Da je sagovornik na
pravi način doživeo govornikovo stanje, pokazuje go-vornikova potvrdna reakcija Naravno. Sagovornik je na
odgovarajući način konkretizovao opisano stanje govornika zato što je, na osnovu celog govornikovog
govorenja, mogao pretpostaviti kako se govornik ponašao ili zato što zna kako se govornik inače ponaša u
sličnim situacijama ili, možda, zato što je i sam sagovornik bio u sličnoj ili istoj situaciji. U svakom slučaju,
ostvaren je veliki stepen doživlje-nosti tuđeg stanja.
I u ogovaranju predstavljenom u narednom segmentu sagovornik se identifikuje sa govornikom, s tim što se
u poređenju sa prethodnim ovo identifikovanje razlikuje po ostvarenoj komunikativnoj funkciji i
ekspresivnosti. Pogledajmo primer.
5 A: E kaže, ja sam razmišljao o tvojoj temi, ni njemu se moja tema ne dopada, kaže baš sam razmišljao.
t2 B: A ti kažeš: Ma baš me briga šta ti misliš o mojoj temi.
Uživljavanjem sagovornika u govornikovu ulogu i izgovaranjem reči za koje sagovornik pretpostavlja da bi u
toj situaciji trebalo govornik da ih izgovori, sagovornik umiruje govornika, savetujuću ga da se ne uzbuđuje
zbog takve reakcije ogovarane osobe. Identifikovanje sa govornikom, u ovom slučaju, nije
monofunkcionalno, već poli-funkcionalno, jer pored uživljavanja u tuđi problem ima i funkciju umirivanja i
savetovanja. Zbog načina iskazivanja, ovakvo umirivanje i savetovanje sagovornika ima veći ekspresivni
naboj od saveta i umiri-vanja iskazanih na uobičajeni način v. pr. 3 .
O poistovećivanju sagovornika sa govornikom pokazuju i pitanja koja on upućuje govorniku interesujući se
za njegovo psihičko i emo-tivno stanje:
6 t1 A: Da, ali ona ne stigne sebe da sredi. Znači, ona je poslednja na mestu. I komentar je, recimo, neko je
rekao, šala je bila, neko je rekao mom svekru da mu je žena lepa, a on je rekao: Ma imao sam ja i lepših, pa
ha, ha. I njemu je to duhovito. A ja sam zatečena! Ne možeš da reaguješ. Ne možeš da kažeš: Alo, seljo!
t2 B: A plašiš se?
t3 A: Ne plašim se. Rekla bih ja, bacila bih ja jezičinu, ali nema smisla
t4 B: Nema smisla. Zamrznuće te.
Na osnovu govornikovog govorenja ne može se zaključiti da go-vornik zbog opisanog ponašanja ogovarane
osobe oseća strah, da se pla-ši. On se pre oseća zbunjenim, izneneđenim, bespomoćnim i sl., ali nikako
uplašenim. Sagovornikovo pitanje A plašiš se? t2 u ovom kontekstu je neočekivano. Jedino objašnjenje za
ovakvo sagovornikovo pitanje jeste njegova identifikacija sa njim u toj situacija, pa je, po-lazeći od sebe u
takvoj situaciji, od svojih emocija, pretpostavio da bi se, možda, i govornik na isti način osećao.
Iskazivanje empatije, uživljavanje u položaj drugoga, ima i svoje formalne pokazatelje: forme kojima se
iskazuje empatija sintaksički su ustrojene tako da su orijentisane prema sagovorniku, tj. da su u ob-liku 2.
lica. To pokazuje da se sagovornik tek zalaženjem u prostor govornika može poistovetiti sa njim.
2.2.6. Ostala zapažanja. Pokazatelj kooperativnosti u komuni-kaciji jeste i trajanje uloge govornika, tj.
trajanje monološkog iskaza. Što sagovornik govorniku dozvoli da duže govori, to je on strplji-viji da preuzme
ulogu govornika, pa je samim tim i njegov saradnički stav jači. Isto tako, što je govornik u toj ulozi tolerantniji
prema svom sagovorniku, tj. što se više trudi da da šansu sagovorniku da bude u ulozi govornika, to je
njegov saradnički stav izrazitiji. Pre-ma ovako shvaćenom sistemu govorne razmene, komunikacija bi trebalo
da se odvija prema shemi A-B-A-B Stević 1997: 33 , što znači najpre
govori jedan učesnik, zatim drugi, pa opet prvi, pa drugi itd. Takvo smenjivanje govornih uloga obavlja se
rutinski, na ustaljen način i deluje prirodno.
Kada su učesnici u komunikaciji zainteresovani za ogovaranje, oni će se truditi da što pre preuzmu ulogu
govornika, sa više ili manje obzirnosti prema aktuelnom govorniku. Takvo ubrzano smenji-vanje govornika u
većini slučajeva ne dovodi do narušavanja komuni-kativne ravnoteže već doprinosi dinamičnosti razgovora.
Međutim, postoje ogovaranja u kojima je sam govornik doživljavač situacije koju opisuje, pa je zbog toga
uzbuđen, uzrujan, a samo njegovo govorenje eks-presivno. Tada obično njegova uloga govornika traje duže
od uloge go-vornika drugih učesnika u komunikaciji. To je i razumljivo, jer takvom govorniku zapravo trebaju
slušaoci, oni koji prosuđuju njegovo stanje. Ukoliko se takav govornik prekine, vrlo je verovatno da će se
pobuni-ti i zatražiti nazad svoju ulogu govornika:
ti A: I uglavnom se to. I sad
t2 B: Znači, moraš, Sanja, nekog čudaka da nađeš! To te privlači.
t3 A: Da. A on ima izdvojene prostorije, on ima njegov stančić, u njego-voj kući, tako da ja kad sam bila kod
njega, mi smo non-stop bili sami, eJ!
t4 B: Eto čovek ima i stan i sve, što bi reko Nidža smeh
t5 A: I, ček, ček, dalje. I tako jedno mesec dana, razumeš.
S druge strane, kako pokazuje ovaj primer, takav govornik, i kada bude prekinut, neće svoj dalji govor
usmeravati prema sadržaju iskaza kojim je prekinut, nego će se i dalje držati svoje teme.
Sagovornik koji nije zainteresovan za ogovaranje neće žuriti sa preuzimanjem uloge govornika, već će njegov
doprinos biti minimalan, tek toliko da se komunikativna ravnoteža održava.
2.2.7. I da zaključimo.
U ogovaranju, kao izrazito interaktivnom komunikativnom pro-cesu, veliku ulogu ima sagovornik. Od načina
na koji sagovornik učes-tvuje u ogovaranju zavisi diskursna struktura ogovaranja, ali i stepen uspešnosti
ogovaranja. Ako je sagovornik zainteresovan za temu raz-govora, ako je zainteresovan da učestvuje u
razgovoru, ako se slaže sa govornikom u pogledu određenih stavova, ako iskazuje empatiju i ako nastoji da
što duže održi diskurs ogovaranja, može se reći da je ogo-varanje izrazito uspešno. Ali, pored izrazito
uspešnih ogovaranja, ima manje uspešnih i tzv. jednostranih ogovaranja. U manje uspešnim
ogovaranjima sagovornik minimalno učestvuje u razgovoru, tako da pasivnije gradi diskurs ogovaranja
prećutnim odobravanjima, gesti-kulacijom, kratkim komentarima itd. . Kod jednostranih ogovaranja samo
govornik loše govori o odsutnoj osobi, a sagovornik ili je bra-ni ili o njoj ne govori ništa, zato što ne želi, ne
može ili ne sme reći ništa protiv odsutne osobe ili zato što se ne slaže sa govor-nikom. Ali, svejedno, takva
jednostrana ogovaranja ne predstavljaju jezički sukob između govornika i sagovornika, kako se može
pomisliti na prvi pogled, s obzirom na to da nema slaganja među njima. Da nema jezičkog sukobljavanja,
pokazuje i završetak takvih ogovaranja. Oni se zaključuju tako što se potvrđuje prijateljski odnos među
sagovornici-ma šaljivim komentarima ili se ogovaranje prekida izgovorima da ta tema razgovora i nije toliko
bitna za njih u tom trenutku i sl. npr. iskazimaMa, pusti to!, Nije ni važno itd. ili jedan od sagovornika manje-
više popušta drugome up. t13 , nenametljivo nameće drugu temu, odnosno u fokus ogovaranja stavlja novu
ličnost i sl. up. t23, t26 :
Razgovor kolega studenata 52
ti A: A zbog čega ona ima najbolju platu. Kao tu je najviše radila. To nema veze uopšte.
t2 B: Pa, što, bre, nije ona loša ...
t3 A: Ali Heriska ... svi je mrze ...
t4 B: Ne, mislim, kilavi profesori!
t5 A: Mogu ti reći .
t6 B: Imaju odvratnu lovu .
t7A: Mogu ti reći da je ne podnosi niko.
t8 B: Zašto?
t9 A: Niko je ne podnosi. Ona je ovako . Da ti se smuči život. t10 B: Jao, pa ona je baš super. Meni je ona baš
jako simpatična. t11 A: Pa .
t12 B: I bila je dobra.
t13 A: Dobro, ona je bila sa mnom i sve to, ali mislim, ovako, kolektiv ovih profesora ne podnosi nju,
kolektiv.
t14 B: Neki novi profesori došli?
t15 A: Da, da, ima ih puno dosta ... ...
t23 A: Direktor je pišijada živa! Svaki dan dolazi u drukčijim, ko-ckastim kompletima, eeee!
t24 B: A šta? Nije gori od onoga kako se zvao? ... t26: A: A onda je Norm došao na ovo, matursko veče, došo
u nekom zele-nom kockastom odelu, da ti se smuči život, eee! smeju se ...
52 Razgovor je preuzet iz knjige S. Savić i V. Polovine Savić i Polovina 1989: 159-160 .
3. ŽANROVSKE FORME
3.1. NARATIVNA FORMA
3.1.1. Pod ogovaranjima narativne forme podrazumevamo ona ogo-varanja u kojima se prepoznaju
žanrovski elementi priče . U narato-logiji pod pričom se podrazumeva narativ sa poentom, tj. priča koja je
sama po sebi zanimljiva za slušaoca jer sobom nosi poentu .53 Takva ogovaranja, naravno, nemaju funkciju
priče, niti govornik ima nameru da priča priču niti sagovornik to dekodira kao priču. Jednostavno, u
pojedinim diskursnim segmentima govornik se služi određenim nara-tivnim tehnikama, tako da ostali
diskursni elementi budu samo for-malno podređeni naraciji.
U lingvistici narativ je bio jedan od prvih diskurzivnih žanrova koji se analizirao i jedan od najviše izučavanih
žanrova uopšte. Veliki podsticaj i doprinos tome dali su Labov i Valecki Labov 1972, Labov i Valecki 1997 .
Njihovo istraživanje ticalo se formalne i semantičke strukture narativa i priča. Oni su ukaziva-li na to da se u
strukturi svih govorenja priča, narativa o ličnim iskustvima može izdvojiti invarijabilna dubinska struktura.
Prema njima, to su: 1. apstrakt - sastoji se od jednog ili dva iskaza koji-ma se najavljuje pričanje, tj. priča
dobra za slušanje, kojom govornik skreće pažnju na sebe kao naratora, navodi svog sagovornika da posta-ne
sluštelj; 2. orijentacija - iskazi kojima se ukazuje na učesnike u događaju, vreme, mesto zbivanja, fizičko
okruženje; 3. komplikacija - hronološko i kulminaciono predstavljanje događaja; 4. evaluacija -iskazi ili delovi
iskaza koji pokazuju zašto je pričanje zanimljivo, neuobičajeno, vredno spominjanja itd., govornikov sud,
ocena; 5. rezul-tat ili rezolucija - iskazi kojima se razrešava tenzija, govori se šta se na kraju desilo,
razrešenje; 6. koda - završno razmatranje događaja, sumiranje, smeštanje priče u širi kontekst.
Na površinskoj strukturi, zbog društvenih karakteristika na-ratora, ova pričanja se među sobom razlikuju.
Za Labova narativ nije svaka priča o prošlosti ili o nečemu što se dogodilo, već je to jedan način prisećanja
prošlih događaja, pri čemu se govor organizuje tako da se pokaže šta je u događanjima došlo posle čega,
odnosno šta sledi iza čega.54
53 Narativ .. .means talk that represents events in the past and story ... means roughly what it does in
everyday parlance: narrative with a point Džonston 2003: 639 .
54 Narrative is one method of recapitulating past experience by matching a verbal sequence of clauses to
the sequence of events which it is inferred actually occurred Labov 1972: 361 .
Kako zapaža jedan autor, Labov narativ vidi kao način, metod go-vorenja, odnosno kao tip diskurzivnog
izlaganja Bergelson 2007: 39 . Literatura pokazuje da se narativ u praksi dvojako shvata: kao nadžanr
hiperžanr , koji obuhvata mnoge druge podžanrove, i kao tip diskur-zivnog izlaganja Kibrik i Lonakr, prema
Bergelson 2007: 39 . Shva-tanje narativa kao hiperžanra zasniva se na formalnoj strani jezika i temelji se na
strukturalnom shvatanju govornih žanrova, pre svega Bahtinovom i Propovom shvatanju. A shvatanje
narativa kao tipa dis-kurzivnog izlaganja zasniva se na semantičkoj i funkcionalnoj stra-ni jezika, odnosno na
shvatanju da jezik ima različite komunikativne funkcije.
Prema pojedinim istraživačima, dve osnovne funkcije jezika jesu funkcija informisanja adresata i funkcija
delovanja na adresa-ta. Informisanje adresata postiže se na tri načina: deskriptivnim, narativnim ili
ekspozitornim tipom izlaganja, a delovanje na adre-sata postiže se direktivnim instruktivnim ili
argumentativnim ubeđivačkim tipom izlaganja Kibrik, prema Bergelson 2007: 39 .
Ovi načini izlaganja predstavljaju oblike diskursa. Svaki ovaj tip, način izlaganja ima svoje prototipične
formalne leksičke i morfosintaksičke karakteristike. Na primer, u narativnom diskursu karakteristična je
upotreba perfekta, u direktivnom upotreba impe-rativa itd. Dakle, u konverzaciji se ne odlikuju celi razgovori
istim leksičko-gramatičkim karakteristikama, već samo njihovi pojedini segmenti, pasusi, pa se zbog toga ne
može govoriti o žanru kao jezič-ki homogenoj diskursnoj strukturi Kibrik 2009: 11 . Strukturalisti žanr
shvataju suviše široko, pa prema njima žanr predstavlja jezički homogenu strukturu, dok se prema drugom
viđenju ne može govoriti o jezičkoj homogenosti žanra upravo zbog toga što je komunikacija di-namična i u
njoj se smenjuju različite vrste govora.
Kada se uzmu u obzir sva navedena zapažanja o žanru i narativu, možemo reći da se ogovaranje, kao
poseban tip razgovora, javlja sa ele-mentima nekoliko govornih žanrova: i narativnog i deskriptivnog i
argumentativnog ubeđivačkog itd. U zavisnosti od toga koji elementi žanrovskog oblika preovlađuju,
preciznije se određuje njegova žanrov-ska forma. Ukoliko preovlađuje narativni govor, ogovaranje poprima
formu narativa, priče. Ukoliko preovlađuje deskripcija, ogovaranje poprima deskriptivnu formu itd.
Sličnost između ogovaranja koje smo mi ovde označili kao ogova-ranje narativne forme i narativa uočava se
u usredsređenosti na jedan lik, jedan događaj, u strukturi i u pojedinim narativnim postupcima,
kao što je npr. pripovedanje u 1. licu i govor u govoru, tj. navođenje tuđeg govora. Ono što je karakteristično
za ogovaranja narativne for-me jeste da je u događaju o kojem se govori i sam govornik učestvovao, aktivno
ili pasivno - ili je bio učesnik ili je bio samo svedok zbi-vanja; dakle, to je njegovo lično iskustvo. Zbog toga,
takva ogovaranja spadaju u prototipičnu grupu narativa - u narative o ličnim i život-nim iskustvima Labov i
Valecki 1997 . Ukoliko govornik samo pre-nosi ono što je čuo od drugoga, takvo ogovaranje može imati
narativne elemente, ali pre svega funkcioniše kao vest, izveštavanje nekoga o tome šta se drugome dogodilo
i sl.
Međutim, u ogovaranju narativne forme nema problema koji kulminira, nema komplikacije i rešenja, čime
se ogovaranje ove žanrovske forme bitno razlikuje od drugih narativnih žanrova. Drugim rečima, ogovaranja
narativne forme strukturirana su tako da sadrže samo orijentaciju i evaluaciju, a imaju i kraj, koji nije, kao
kod ostalih narativa, tipično poučnog karaktera, već neka vrsta ko-mentara, evaluacije i sl. Egins i Slejd 1997:
236 .
3.1.2. Za ilustraciju ove žanrovske forme ogovaranja navodimo razgovor između dveju prijateljica. Osoba
koja se ogovara je koleginica jedne od njih. Obe učesnice u komunikaciji poznaju osobu koju ogova-raju, s
tim što je jedna poznaje bolje, jer su koleginice, a druga je po-znaje samo površno, kao nekoga ko radi u
biblioteci i sreće se sa njom samo u situaciji bibliotekar - čitalac stranka. Inače, ogovaranja je bilo i u
razgovoru koji se neposredno pre ovog razgovora odvijao, s tim što su u fokusu bile druge osobe.
Evo razgovora:
t1 A: Dobro. Al znaš koja mi je naj, najodvratnija? Ona plava pokazuje rukama paž frizuru t2 B: Aha, Mima!
t3 A: Ja sam tad studirala
t4 B: Aha, ona je opasna!
t5 A: Ja sam došla u biblioteku da uzmem knjigu Ilijada ili Odi-seja , čini mi se, i bilo je neko izdanje sa
predgovorom Mirona Fla-šara. I ja sam rekla meni treba ta knjiga, i baš to i to izdanje jer mi treba taj
predgovor. Kaže ona meni ovako: Devojčice, predgovori su na književnim kritikama imitira je, podešavajući
ton da deluje iro-nično, prekorno i samouvereno .
t6 B: A pa to misli, zato što. Ne zna ona!
t7 A: Kao da je to sad književna kritika?!
t8 B: Književna kritika, aha!
t9 A: Ali, pazi, tražim ti knjigu, to i to izdanje t10 B: Treba da te odvede do police i ti traži šta ti treba t11 A:
Ali, pazi kol ko ona nema pojma! Kaže ona meni: Predgovori naglašeno su na književnim kritikama .
t12 B: Ja sam radila umesto nje, godinama sam izdavala knjige dok je ona landrala po prodavnicama. I sad
kad dođe direktorka da ponovo iz-dajem knjige, a magistrirala sam pre 15 dana, e će da izvine! Jer sam ja
godinama radila to, dok je ona išla po prodavnicama. U radno vreme. Ništa ona ne zna! Svi su oni sa
srednjom školom.
t13 A: I kaže ona meni: Devojčice, predgovori su na književnim kri-tikama sniženiji ton nego prvi put .
t14 B: Aha. Da, ona ima dosta para.
t15 A: Baš je onako
t16 B: Pokvarena je, aha! Pokvarena! Nema dece. Kasno se udala, al nema vajde!
Kao i u drugim narativima, i u ovom ogovaranju imamo u centru pažnje jedan lik Mima i jedan događaj. U
ispričanom događaju akteri su govornik i odsutna osoba koja se ogovara.
Početak ogovaranja predstavljao bi iskaz označen kao t1, jer je to trenutak kada govornik preuzima reč, tj.
preuzima ulogu govornika. On tada menja dotadašnju temu razgovora tako što uvodi u razgovor novog
aktera, tematski usmerava razgovor u drugom pravcu. Govornik je novog aktera uveo u razgovor tako što ga
je fizički opisao i nega-tivno kvalifikovao t1 . Sagovornik je na osnovu takve govornikove kvalifikacije novog
aktera prepoznao i iskazom t2 identifikovao i imenom. Dakle, govornik i sagovornik su zajedno uveli u priču
novog aktera.
Središnji deo ogovaranja predstavlja segment označen iskazima od t3 do t5. Ovim iskazima ispričan je
događaj koji je bio povod razgo-vora. Iskazi od t6 do t11 sadrže tumačenje, komentarisanje ispričanog
događaja, tačnije postupka osobe u fokusu. Tumačenje, komentarisanje postupka obuhvata, s jedne strane,
govornikovo čuđenje t7, t9, t11 , a s druge strane, sagovornikovo objašnjenje takvog postupka, ukazivanje
na uzrok takvog ponašanja t6 , ali i isticanje suprotnosti između realizovanog i očekivanog ponašanja t10 .
Treba napomenuti da je u ovom slučaju sagovornik u situaciji da na ovakav način tumači pona-šanje odsutne
osobe, jer je kompetentan u tom smislu: bavi se istim poslom kao i osoba koja se ogovara, što znači da
poznaje pravila po-našanja na radnom mestu, a i bolje od govornika poznaje osobu koja se ogovara.
Govorni segment iskazan u replici t12 predstavlja sagovornikov doprinos u izgrađivanju opšte slike o
odsutnoj osobi, a zasniva se na ličnom iskustvu sa njom. Ovaj govorni segment deluje da je narativnog
karaktera, ali nije, jer je u funkciji tumačenja, opisa karaktera osobe u fokusu. Ne govori se o konkretnom
događaju, već o uobičajenom ponašanju odsutne osobe, koje se ponavljalo izvesno vreme up. vremenske
odredbe godinama i sad u t12 . U funkciji tumačenja, opisa karaktera osobe u fo-kusu su i iskazi od t14 do
t16, koji su deskriptivnog karaktera.
3.1.3. Ako bismo, prema strukturi ovog razgovora, želeli da po-kažemo semantičku strukturu ogovaranja
narativne forme, ona bi iz-gledala ovako:
1 početak ukazivanje na osobu u fokusu ;
2 središnji deo događaj, vreme, mesto i sl. ;
3 tumačenje, komentarisanje događaja;
4 tumačenje, komentarisanje karaktera.
O samom događaju govornik govori na sličan način kao što bi i pripovedač govorio prilikom pripovedanja.
Dakle, govornik najpre obaveštava sagovornika o vremenu i mestu zbivanja događaja fizičko okruženje t3 i
t5 , koje se u analizi konverzacije označava kao orijen-tacija na događaj, zatim, poput naratora, iznosi
određene činjenice up. t5 kako bi delovao uverljivo, ali i da bi kod sagovornika sluša-oca pobudio pažnju da
prati tok priče i da s nestrpljenjem očekuje njen kraj. Svoju naraciju govornik završava navođenjem reči
osobe koju ogo-vara, koje predstavljaju njeno problematično ponašanje. Poučnog kraja nema, ali ima
tumačenja, komentarisanja događaja i karaktera osobe koja se ogovara. Kako pokazuje analiza, tumačenja,
komentari su zapravo u vezi sa pejorativnom evaluacijom i događaja i osobe, tj. celokupne si-tuacije.
Kada uporedimo broj iskaza sa referencijalnom funkcijom is-kazi koji daju informacije o tome šta se
dogodilo, gde, kada, ko su akteri događaja itd. i broj iskaza sa evaluativnom funkcijom, vidi-mo da
preovlađuju ovi drugi, tj. iskazi koji ukazuju na semantičku i pragmatičku stranu govora, na naratorov razlog
pričanja, govorenja o tome, na njegovu nameru da tom pričom kod sagovornika izazove određe-ni efekat,
odnosno da ga ubedi da to treba da sasluša, jer priča ima određeno značenje i sl. Tako, čisto referencijalnih
iskaza ima samo četiri - Ona plava t1 , Aha, Mima t2 , Ja sam tad studirala t3 , Ja sam došlau biblioteku
dauzmem knjigu Ilijada i Odiseja , čini mi se, i bilo je neko izdanje sa predgovorom Mirona Flašara. I ja sam
rekla meni treba ta knjiga, i baš to i to izdanje jer mi treba taj predgovor t5 . Evaluativnih iskaza npr. t4, t6 i
dr. znatno je više. I ne samo da su takvi iskazi brojniji već sebi podređuju i referencijal-ne iskaze. Na primer,
iskaz t14, iako je u suštini referencijalnog značenja upućuje na to da je neko imućan, bogat , ima pomereno
značenje i znači zato što je bogata, ona sebi dozvoljava da se bezobzirno, drsko i osiono ponaša . To njegovo
skriveno značenje potvrđuje iskaz t16, koji nije ništa drugo nego verbalizacija implicitnog značenja iskaza
t14. A deo iskaza t5 Kaže ona meni ovako: Devojčice, predgovori su na književnim kritikama svoju
referencijalnu funkciju ostvaruje samo na segmentalnom nivou iskaza, a na suprasegmentalnom nivou ima
evaluativnu funkciju. Zbog toga, za ogovaranja narativne forme može-mo reći da su narativi sa izrazitim
evaluativnim elementima, koji se očitavaju i na segmentalnom i na suprasegmentalnom nivou iskaza.
U vezi sa tim stoje i komunikativne funkcije ogovaranja. S obzi-rom na to da ogovaranja narativne forme
nemaju osnovni cilj da ispri-čaju samo događaje i pojedinosti u vezi sa osobom koja se ogovara već da
pokažu kakav stav ima govornik povodom toga i na koji način želi da utiče na svog sagovornika, šta želi tom
pričom da postigne kod njega, na koji način želi da utiče na njegovo mišljenje i delanje, jasno je da je
referencijalna funkcija narativnih ogovaranja podređena emotivnoj i konativnoj funkciji.
3.1.4. Što se tiče jezičkih sredstava i postupaka koji se javljaju u ogovaranjima narativne forme, možemo reći
da su to uglavnom jezič-ka sredstva i jezički postupci tipični za narativne forme uopšte. U prvom redu to su
sintaksička sredstva koja služe za vremensku organi-zaciju događaja. U pričanju prošlih događaja
dominantan je perfekat. Ukoliko je vreme događaja bliže momentu pričanja o njemu, upotreba perfekta je
ređa, a češći su aorist i narativni prezent, navodi Svenka Savić. Perfekat je, kaže ova autorka, dominantniji
kada je pripove-dač samo čuo o događaju o kojem priča, a ukoliko je i sam učestvovao u događaju o kojem
priča ili je bio posmatrač događanja, značajnija je upotreba aorista i narativnog prezenta, jer se tim
glagolskim obli-cima iskazuje najveći stepen doživljenosti situacije Savić 1992: 150-151 . U našem slučaju,
temporalnost narativnog govornog segmen-ta uokvirena je prilogom tad, a ostvarena pre svega perfektom,
ali i narativnim prezentom up. t3 .
U ogovaranjima narativne forme javlja se i pripovedanje u 1. licu, kao i navođenje tuđeg govora. Navođenje
tuđeg govora može biti samo narativna tehnika, ali je uglavnom funkcionalno motivisanomože imati
potkrepljujuću funkciju ili služiti kao stvarna potvrda, istinit dokaz. U zavisnosti od toga s kojom funkcijom se
javlja, tuđi govor može biti prenet kao prepričavanje, kao parafraza ili citat, doslovno. Doslovno se prenosi u
onim ogovaranjima kada se devijant-no ponašanje odsutne osobe ispoljava u njenom verbalnom ponašanju,
tj. kao nešto što je ona izgovorila, rekla. Tada se obično javljaju i metajezičke forme tipa tim rečima, baš tako
je rekao rekla i sl., kojima se insistira na verodostojnosti navedenih tuđih reči. Tako je i u našem slučaju up.
t5: Kaže ona meni ovako: Devojčice, predgo-vori su na književnim kritikama imitira je, podešavajući ton da
deluje ironično, prekorno i samouvereno . Sa istim ciljem govornik više puta ponavlja te reči up. t5, t11, t13 .
Parafraziranje tuđih reči javlja se u onim ogovaranjima u kojima njihovo navođenje ima samo de-skriptivnu
ili ilustrativnu funkciju u predstavljanju devijantnog ponašanja.
U vezi sa predstavljanjem tuđeg govora stoji i dijalog, kao jed-na od narativnih formi. S obzirom na
interakcijsku shemu, razlikuju se dva tipa dijaloga: konverzacijski i nekonverzacijski, tj. dramski i filozofski
Vasić 1995: 109 . Dramski dijalog se javlja u onim si-tuacijama kada je i sam govornik akter nekog događaja
ili kada je bio samo svedok, pa je u situaciji da prenese određene razgovore u formi dijaloga, s tim da je taj
razgovor od važnosti za sagledavanje situacije. Filozofski dijalog javlja se u onim situacijama kada navođenje
tuđih reči ima samo deskriptivni i ilustrativni karakter pr. 1 ili ima ekspresivno-emotivni karakter za
iskazivanje čuđenja, neodobravanja i sl. pr. 2 . Da je u pitanju filozofski, misaoni dijalog, pokazuju i iskazi tipa
mislim se, razmišljam i sl., koji se javljaju uz takve dija-loge.
3.1.5. Narativna forma je tipična forma ogovaranja, ali ne i je-dina. U drugim formama ogovaranja naracija i
deskripcija se obično smenjuju. Ponegde je prožimanje ovih elemenata naglašenije, a ponegde jedan od njih
preovlađuje. Tako se naracija kao dominantna diskursna tehnika primećuje i u ogovaranjima u formi
anegdote, egzempluma itd., što i čini ove forme vrstama narativnih formi.
3.2. DESKRIPTIVNA FORMA
Ogovaranjima deskriptivne forme nazivamo ona ogovaranja u kojima se na karakteristične crte, osobine,
ponašanje odsutne osobe i na druge pojedinosti ukazuje sugestivnim opisivanjem. Ogovaranje tada
ima formu konstatacije, u kojoj kvalifikacije služe karakterizaciji ličnosti o kojoj se govori. Takva ogovaranja,
dakle, nemaju za centralni predmet razgovora određeno ponašanje, događaj zbog kojeg bi se osoba
ogovarala, iako je on implicitno prisutan, već samo konstatovanje od-ređenih loših osobina osobe u fokusu.
Kod ogovaranja deskriptivne forme ilokucija ogovaranja se uglavnom iskazuje eksplicitno kvali-fikativnim
iskazima , jer govornik ne okoliša da jasno izrazi svoju nameru - da loše govori o odsutnoj osobi kako bi i
sagovornici stekli takvu sliku o njoj.
2. Evo primera:
U razgovoru učestvuju tri osobe: žena srednjih godina A , koja ogova-ra svoju svekrvu, koja se u tekstu
imenuje kao baba, i dve mlađe ženske osobe B i V , od kojih samo osoba B poznaje osobu koja se ogovara.
Razgovor se odvija u kući osobe A .
ti A: Pa, dobro, ja neću. Moram, Miloš će me zvati vrlo kratka pauza Babi je pozlilo vrlo kratka pauza U
Mladenovcu babi.
t2 B: Babi?! Šta, nešto joj nije ili? Šta ima?
t3 A: Pa, baba je, bre povišena intonacija , pauza psihopata sniže-na intonacija . Ona odjedanput iz. Ona je
savršena glumica. Iz jednog stanja preraste u drugo krajnje.
t4 B: Ona sama sebi
t5 A: Normalno! Sam sebi ti moraš naći zanimanje!
t6 B: nerazumljivo
t7 A: Hoćeš li pelinkovac? Hoćeš li vino?
t8 B: Neću, hvala, ne mogu! Uzeću čašu vode, ali dok mi vi donesete, uzeću cigaretu jednu.
razgovor o babi se prekida i nastavlja otprilike posle jednog sata t9 V: Vi žurite?
t10 A: Da, da. Zato što je babi loše. Pa, njoj je inače loše stalno.
til V: Svekrvi vašoj? Gde živi ona, u Beogradu?
t12 A: U Mladenovcu.
ti3 V: Miloš je u Mladenovcu?
ti4 A: Ne, ne, Miloš je na poslu. Pa verovatno će on ići u Mladenovac. ti5 V: Večeras?
ti6 A: Pa, da. Ona inače dramatizuje. Pa, dobro, ona je i starija žena. Sedamdeset i šest godina. Izmučena je.
Muž joj je bio pet godina ne-pokretan.
ti7 V: A imala je samo jednog sina?
ti8 A: Ne, ne, ima još ovog drugog. Ovaj drugi je otišao u Ameriku, moj muž je umro. I onda sve je dobro bilo
dok ovaj nije otišao u Ameriku.
Kad je on otišao u Ameriku, ona sad dramatizuje, hoće njega da vrati.
t19 V: A, ha!
t20 B: To je meni razumljivo.
t21 A: Ali, ako je on otišao da zaradi pare za život, pa onda ga pusti, ženo! vrlo kratka pauza I njemu nije
lako.
t22 V: Ko se brine o njoj? Vaš sin?
t23 A: Sama. Pa, evo idemo, znači, ne idemo stalno, ali tu smo. Ona bi htela svako da dođe, da bude eto
pored nje. Ona nije toliko bolesna, ona ima pritisak, ona ima te napade histerije iz čista mira. Inače, ona će ti
sad, dođeš kod nje, čim te vidi, ona počne da šepa. Kao bole je noge. Međutim, povišena intonacija čim
zamakne, ona
t24 A, B i V: smeh i uglas Ne zna na kojoj nozi šepa!
U ovom ogovaranju se opisuje više događaja vezanih za osobu u fokusu, datih uopšteno, u zbiru, a kojima se
opisuje njeno tipično po-našanje - hipohondrija.
Ogovaranje koje je ovde dato spontano se javilo u razgovoru, tako da predstavlja integrativni segment
jednog šireg razgovora, čija pri-marna namera nije bila ogovaranje. Da to nije bila primarna name-ra,
pokazuje i činjenica da se ogovaranje u jednom trenutku negde na početku razgovora iznenada prekida, bez
narušavanja komunikativne ravnoteže, i na kraju razgovora se nastavlja. Ovo ogovaranje na neki način
uokviruje druge razgovore, ali ne zato što su tematski bliski, povezani, već zato što su na to uticali vanjezički
faktori, govornik žuri, vreme koje može da posveti razgovoru ograničeno je, pa o tome obaveštava svoje
sagovornike. Ovo je ujedno i objašnjenje zašto se u deskriptivnoj formi mnogo češće javljaju neplanirana,
uzgredna i sl. ogovaranja nego planirana.
Gledano na semantičkom planu, ogovaranja deskriptivne forme mogla bi se javiti kao odgovor na pitanje
Kakav je X?, odnosno Ko je X?. Zbog toga je opisivanje glavni govorni postupak kojim se govornik služi u
ovakvom ogovaranju. A kao tipični iskazi koji se prepoznaju u ogovaranjima deskriptivne forme jesu
kvalifikativni iskazi kojima se osobi pripisuju određene osobine ili se ona identifikuje u skladu sa
govornikovim namerama:
1 Pa, baba je, bre, psihopata.
2 Ona je savršena glumica.
Na jezičkom planu to se prepoznaje po kopulativnim sintaksič-kim jedinicama sa značenjem kvalifikacije i
identifikacije:
1 Subj. je predikativ leksičke jedinice sa značenjem loših ljud-skih osobina
ili
2 Subj. nije predikativ leksičke jedinice sa značenjem dobrih ljudskih osobina
Pored eksplicitnih kvalifikacija, u deskriptivnim ogova-ranjima izraziti su i opisi uobičajenog ponašanja,
kojima se tumači karakter odsutne osobe:
1 Ona odjedanput iz ... Iz jednog stanja preraste u drugo.
2 Pa, njoj je inače loše stalno.
3 Ona inače dramatizuje.
4 Ona bi htela svako da dođe, da bude eto pored nje.
5 Ona nije toliko bolesna, ona ima pritisak, ona ima te napade histe-rije iz čista mira.
Kako vidimo iz transkripta, uglavnom se ove sintaksičke kon-strukcije u govoru javljaju u naporednom
sastavnom odnosu obično asindetskom , među čijim se predikatima češće uspostavljaju simul-tani odnosi
mada ima i sukcesivnih , radi iskazivanja značenja neza-vršenosti, trajanja određenog načina u ponašanju i
sl.:
Subj. predikat u prezentu leksika negativne konotacije .
Prezent predikata u ovim konstrukcijama upućuje na aktuelnost takvog ponašanja u odnosu na vreme
govorenja. I vremenski prilo-zi odjedanput, često i sad, kao i partikula inače javljaju se s istom funkcijom - da
ukažu na aktuelnu vremensku dimenziju diskursa.
Neki iskazi u diskursu deskriptivnih ogovaranja deluju da su pripovedni segmenti, ali oni to nisu, jer ne o
govore o konkretnom događaju, već o uobičajenom ponašanju odsutne osobe koje traje i koje se ponavlja
kad god se steknu uslovi za to:
1 Kad je on otišao u Ameriku, ona sad dramatizuje, hoće njega da vrati.
2 Inače, ona će ti sad dođeš kod nje, čim te vidi, ona počne da šepa.
Kao bole je noge. Međutim, čim zamakne, ona ne zna na kojoj nozi šepa.
Da je u pitanju ponavljanje situacije, a ne hronološko ređanje do-gađaja karakteristično za naraciju,
pokazuju i kontekstualno realizova-ne uzročne zavisne rečenice kad je on otišao u Ameriku, čim te vidi Zato
što je on otišaou Ameriku, ona sad dramatizuje... i Zato što tebe vidi, ona šepa. U današnjem književnom
jeziku kontekstualno us-lovljeni uzročni veznici kad, čim, kao i dok i pošto , kako primećuje M. Kovačević,
izražavaju uzrok kriterija, i to ne naučnog, nego zdravo-razumskog, čulno konkretnog uzroka kriterija.
Gotovo uvek je kauzalna veza stvorena na osnovu ponavljanja situacija. Dakle, u pitanju je naiv-no, a ne
naučno poimanje kauzalne veze. Upravo zbog tog naivnog, laičkog karaktera kauzalne veze, navedeni veznici
se prvenstveno upotreblja-vaju u razgovornom stilu književnog jezika Kovačević 1998: 124 .
Navedeni tipovi iskaza predstavljali bi forme na osnovu kojih se ogovaranje percipira kao deskripcija. M.
Velčić o tipskim is-kazima u tekstu govori kao o metajezičnim iskazima, signalima koji pomažu govorniku da
govorni sadržaj organizuje u određenu formu, a sagovorniku da dekodira značenje govorenog sadržaja i
njegovu formu, da određene iskaze prepozna kao određenu vrstu teksta, govorni žanr Velčić 1987: 120 . Oni,
prema ovoj autorki, uokviruju tekst, a sadržaj koji ih ispunjuje uslovljen je situacijom.
U ogovaranjima deskriptivne forme opis nema samo konstativnu funkciju, pa da se njime samo predstavlja
segment vanjezičkog sveta, već je i pragmatički usmeren, jer se njime sugestivno deluje na sago-vornike.
Sugestivnost opisa postiže se upotrebom leksike negativne konotacije ekspresivne i neekspresivne npr.
psihopata, dramati-zovati, šepati, histerija, baba , ali i drugim verbalnim i never-balnim sredstvima, jer je
kvalifikativnost uglavnom u tesnoj vezi sa subjektivnom modalnošću; govorno lice, kvalifikujući osobu koju
ogovara, iskazuje zapravo svoj negativan stav o njoj netrpeljivost, ne-razumevanje, nepodržavanje,
iščuđavanje, neodobravanje i sl. up. t3, t10, t16, t23 .
3.3. ANEGDOTA
3.3.1. O devijantnom ponašanju osobe u fokusu može se pričati i tako da zvuči kao pričanje anegdote,
zanimljive kratke priče, šaljivog, frivolnog i satiričnog karaktera55. Anegdote su, inače, zbog sažeto-sti,
zanimljivosti i upečatljivosti, vrlo česte u komunikaciji. Radi plastičnosti i živosti izlaganja, naročito ih koriste
advokati, pro-fesori, filozofi i političari Zlatković 2007: 285 .
55 U Rečniku književnih termina anegdota se definiše upravo tako RKT 1992 .
Kao književni žanr, anegdota je dosta izučavana. Utvrđivana je njena motivsko-tematska struktura, kao i
njena funkcija u usmenom pripovedanju.
Anegdotska ogovaranja, prema funkciji koju imaju u komunikaciji, bila bi najsličnija tzv. političkim
anegdotama, jer političke anegdo-te mogu da grade ili da razgrađuju kult neke politički ili istorijski značajne
ličnosti. Za političke anegdote nije najvažniji uslov istini-tosti sadržaja, već je presudnija potencijalna
karakterološka i isto-rijska verovatnost Zlatković 2007: 285 . Za razliku od političkih ane-gdota, koje, kako se
navodi, mogu i da grade kult neke ličnosti, ogovaranja u formi anegdote uvek razgrađuju sliku o određenoj
ličnosti.
U anegdotama se oko poznatih ličnosti vladara, političara, glumaca i drugih javnih ličnosti grupišu čitavi
nizovi najrazli-čitijih sižea, a njihova funkcija jeste, pre svega, obznanjivanje pro-verenih kompromitujućih
detalja iz njihovih života. Tako, mnoge anegdote mogu poslužiti kao svojevrsni korpus, neobjavljeni mate-
rijal za istraživanje navodne tajne istorije neke poznate ličnosti. U tom smislu treba tražiti i povezanost
anegdote i ogovaranja. Na tu povezanost ukazao je N. Ljubinković. Prema ovom autoru, anegdote ratničko-
patrijarhalne vrše osobitu desakralizaciju epskog i mit-skog sadržaja, noseći sobom i svojevrsno kič-
doživljavanje istorije i mita. Zbog svojstva zadovoljavanja ljudske radoznalosti, N. Ljubinko-vić poredi
anegdotu sa savremenom žutom štampom:
Usmena anegdota jeste ... vrsta narodne i narodske žute štam-pe ... Budući da je ona u polazištu namenjena
zadovoljavanju narodne radoznalosti i svakojake žudnje za saznavanjem nečijeg intimnog života bez obzira
da li je reč o govorkanjima, ogo-varanjima ili, pak, pukim izmišljotinama - anegdota sadrži mnoge detalje,
epizode, navodne monologe i dijaloge, događanja, koji ne samo da su nepoznati, već su i potpuno strani
epskoj hro-ničarskoj pesmi ... Pikantne anegdote, one koje ličnost pri-kazuju u lošem moralnom ili uopšte
ljudskom svetlu, zbog čijeg bi pričanja i prepričavanja kazivač, odnosno prenosilac mogao da odgovara -
kazuju se samo u uskim proverenim krugovima. Međutim, kad započne a i to se često događa proces
deepizacije, demitizacije, pa čak i svojevrsne denacionalizacije ličnosti - narodna žuta štampa , usmena
anegdota, ona sa najružnijim sadržajem, biva prizivana i navođena kao osoben krunski svedok optužbe
Ljubinković 1994: 74 .
Iako je anegdota kao književni žanr dosta izučavana, pitanje njenog žanrovskog određenja je složeno, bez
obzira na to što je ona
kratka i jednostavne strukture56. O jednostavnoj trodelnoj žanrovskoj strukturi anegdote govori se i u
književnoj teoriji57 i u analizi kon-verzacije. U analizi konverzacije segmenti njene žanrovske strukture
označavaju se kao orijentacija, važan događaj i reakcija Egins i Slejd 2006: 243 . Segment važan događaj
sadrži hronološki prikazane do-gađaje, od kojih se posebno naglašava onaj koji je ključan za anegdotu i na
osnovu kojeg se izvodi zajednička reakcija govornika i sagovor-nika. Na osnovu te reakcije ispričani događaj
zadobija odgovarajuću komunikativnu funkciju, a u ogovaranju njegova funkcija je podrivanje moralnog i
karakternog integriteta izvesne osobe.
3.3.2. Evo i primera za ogovaranje iskazano u formi anegdote:
Razgovor kolega
t1 A: Jao, muka mi je kad treba da radim sa njima. Ne znam vi, ali ja za sve ove godine, tj. vi za sve ove
godine, a ja za ovo vreme što radim, ali smučili su mi se. Ja se divim ovim ljudima, neću da ih imenujem, što
kafenišu sa njima, ali skupa je to cena.
t2 B: Pa da, ona je tu liže, maže, ljubi, ali njoj će dozvoliti sve, a tebi, meni, Ankici neće, nego će da nas
zajebava.
t3 A: Znam ja Dragicu još iz Novog Sada. Pa, i ti, Milice. Ona klima glavom . Ona ne trpi boljeg od sebe. E, sad
ću da vam ispričam nešto, da vas nasmejem. Dolazi Dragica kod mene i kaže: Ivana, jel biste mogli da
prenesete gospođi Petrović da dođe sutra imitira je . Pamogu, ali štoja da prenosim, a ona i neće moći da
dođe . Što? Pa onaje sad na sedmom nebu zbog onog gospodina. Niste čuli ono što ceo grad priča?! Pa ne .
Paudala se . Dragica se vrpolji, uznemi-rena je. Pa ne, pa ja nisam čula. Pa jel to istina? A je li Ivana, a jel lep?
K o lutka . A ovako, mislim, kakvu figuru ima? Pa kakvu može da ima kad je sportista! A i bio je maneken! Pa
onda da joj čestitam . Pa, naravno da joj čestitate .
I zamislite sad dalje. Ode ona kod nje i onako pred drugima počne da joj čestita udaju. A ona njoj Ti si mene
pomešala s nekim. Pa to nije tačno . Ali onauporno i dalje joj čestita. smeh prisutnih . Eto, to sam htela da
vam kažem koliko je ona glupa kad nije ni tad shvatila kad joj ova kaže Nije tačno .
56 I u prošlosti i u savremenoj teoriji književnih žanrova prenebregava se samosvojnost anegdote kao
posebne prozne vrste. Ako je anegdota prožeta humorom i ukoliko je u službi zabave i razonode, približava
se, s jedne strane, šali i šaljivoj priči, a sa druge strane, dosetki, vicu, zagonetki, poslovici i pitalici Zlatković
2007: 285 .
57 Trodelna šema anegdote: 1 uvodna kratka ekspozicija često u samo jednoj rečenici koja zadovoljava
pripovedački usmeno-komunikacijski kontekst , 2 središni deo u vidu sračunate zadrške u iščekivanju što
efektnijeg ishoda, 3 poente, koja je najvažniji deo anegdote Isto: 286 .
U ovom primeru iskazi označeni t1, t2 i t3 do iskaza Ona ne trpi boljeg od sebe predstavljaju uvodni deo
kojim se anegdota uokviruje i smešta u određeni komunikacijski kontekst. U analizi konverzacije taj segment
razgovora označava se kao apstrakt. On spada u neobavezne delove anegdote, ali joj vrlo često prethodi
upravo zbog toga što se anegdota javlja u kontekstu šire komunikacije, pa joj je potrebno dati određene
komunikativno-narativne dimenzije Egins i Slejd 2006: 243 . Preusme-ravanje razgovora, tj. orijentisanje na
anegdotu govornik čini iskazom E, sad ću da vam ispričam nešto, da vas nasmejem. Nakon toga hronološki
se ređaju događaji koji prethode ključnom događaju u anegdoti, a koji go-vornik najavljuje iskazom I
zamislite sad dalje. Reakcija sagovornika na ispričani događaj je, kao što pokazuje transkript, smeh, čija se
ko-munikativna funkcija očitava kao sagovornikovo razumevanje početne namere govornika, a to je da se
osoba koja je predmet razgovora ismeje i pokaže kao lakoverna, nekritična, bez intelektualnih sposobnosti
da razlikuje šalu od zbilje, bez sposobnosti da procenjuje stvari; dakle, da je intelektualno ograničena osoba,
glupa. Svoju nameru govornik je na kraju i verbalizovao iskazom Eto, to sam htela da vam kažem koliko je
ona glupa kad nije ni tad shvatila kad joj ova kaže Nije tačno . Ver-balizacija govornikove namere u anegdoti
u analizi konverzacije naziva se koda završnica i nije obavezan strukturni segment, jer govornikova namera
proističe iz same priče i jasna je sama po sebi.
Metajezični iskazi 1 E, sad ću da vam ispričam nešto, da vas nasmejem, 2 I zamislite sad dalje, kao i reakcija
adresata - smeh, signali su koji upućuju na to da je posredi anegdota.
3.4. EGZEMPLUM
3.4.1. Ogovaranjima egzemplarne forme smatramo ogovaranja u vidu kraće priče ili anegdote ispričane da
potkrepi neku opštu ideju, misao o međuljudskim odnosima i o moralnom ponašanju uopšte.58 Zato je u
ogovaranjima ove forme govornikovo pričanje podjednako usmereno i na iskazivanje određene opšte misli,
na ono što se označava kao neprihvatljivo u određenom društvenom konteks-tu, ali i na ponašanje osobe u
fokusu. Osnovna razlika između ane-gdote i drugih narativa, s jedne strane, i egzempluma, s druge strane,
jeste u tome što su anegdote i narativi više usmereni na ponašanje karakteristično za određenog pojedinca,
a egzemplumi na ponašanje karakteristično za određeni tip ljudi npr. za netolerantne komšije, za nesavesne
roditelje, za učitelje kao loše pedagoge, za znatiželjne
58 I u književnoj genealogiji i u analizi konverzacije egzemplumom se naziva kratka priča ili anegdota
ispričana da potkrepi neku moralnu pouku RKT; Egins i Slejd 2006: 257 .
kolege itd. .59 Kao i u svim drugim ogovaranjima, i u egzemplumima se ogovaraju pojedinci, ali se oni
posmatraju kao predstavnici od-ređenog tipa ljudi, a njihovo ponašanje daje se kao ilustracija jednog oblika
neprihvatljivog ponašanja.
Ogovaranja egzemplarne forme u jednom razgovoru obično ima više, jer se učesnici u komunikaciji smenjuju
kao govornici i sva-ko od njih izgrađuje diskurs ogovaranja svojim primerom. Tako zajedno uzeta, ogovaranja
egzemplarne forme na makroplanu komunikacije pred-stavljaju sastavne delove jednog dužeg, diskursno
složenijeg razgovo-ra. Ona međusobno nisu uslovljena, ali su uslovljena makrostrukturom diskursa, jer se ne
mogu u tom obličju pojaviti izvan tog diskursa.
3.4.2. U razgovoru koji smo odabrali za ilustrovanje ove žanrov-ske forme ogovaranja učestvuju četiri
poznanice.60 Njihov opšti stav, mišljenje je da su komšije uglavnom netolerantni jedni prema drugi-ma.
Svaka od njih ilustruje to svojim primerom, iz ličnog ili tuđeg iskustva.
ti M: Ma da, i ovako se komšiluk žali. Meni došao čovek na vrata pa pita Imate li papuče ?
t2 S: Ma nemoj!
t3 M: Kažem: Kakve papuče? Kaže: Sve se čuje kad idete po stanu , a ja imam one platnene baš mekane. A
imate tepih? Reko: Imam . Zamisli, sad bi trebalo da ja hodam u čarapama.
t4 S: Strašno! Kakvi su to komšije?
...
t5 S: A znate kako je kod nas? Ovde ispod nas ima jedna žena i čovek. Ona je radila na Stomatološkom, a on
je direktor nekog ne znam čijeg preduzeća, pitaj boga koliko radi i kuda sve putuje. E ljudi! A sin, elek-
troinžinjer, nije još ni završio elektrotehniku, ne vidim ga već go-dinu dana. Kako smo se mi ovde doselili
sedamdeset pete, kad su nam ovde srušili kuću pa smo se ovde preselili taj dečak student tada otvori
najgromoglasniju pesmu i svirku od koje se sve ori ispod moje sobe od koje se tresu zidovi. To je fantastično.
t6 V: A kako li je tek kod njega!
t7 S: Od ponoći do jedan dva, u to vreme i to je bilo svaki drugi treći
59 What matters in exemplums is not the representation of events as problematic, something typical of
both narrative and anecdote and reflected in their respective generic structures, but instead it is the cultural
significance of the macro-event, that is the significance of the events in the context of culture in which the
text is told Egins i Slejd 2006: 237 .
60 Primer za ovaj tip ogovaranja preuzet je iz knjige V. Polovine i S. Savić Razgovorni srpskohrvatski jezik, s
tim što je za ovu priliku neznatno skraćen i prilagođen v. Savić i Polovina 1989: 133-135 .
dan Ja sam šizila ja sam luuudila u svojoj sobi, ali nikad nisam oti-šla da kažem Šta taj dečko radi?
t8 M: A oni došli!
t9 S: Slušajte, ali gledajte! Sad kod mene pre mesec dana bili Jelkica i Miško, unučad moje sestre, i deca se
igrala ovde, nisu mnogo skakala, kad ona zove telefonom: Komšinice, meni se drma luster, deca skaču . A ja
da ona čuje ne smičem slušalicu sa uva kažem Jelkice, jel čuješ šta teta Ana kaže. Oće da ide u miliciju. Ima
da se umiriš i ovako i onako ... A, molim vas, kakav je to način t10 M: Da.
t11 S: Neko sebi sve dozvoljava, a drugi ne sme ni da mrdne.
...
t12 K: A ja imam jednu rođaku kod kojih je bilo stravično ovako. Reci-mo ljudi u donjem stanu, ispod njih
komšija baš bio neki profesor na fakultetu i ovi se ljudi zgranjavali On se stalno tukao sa ženom. I stalno
pravio buku. Ovi moji ništa. Ali kako oni ovako maknu ova-ko ko Mila maknu nešto, oni štapom lupaju u
plafon u pod mojih rođaka. Ljudi poludili. Onda išli pa molili, pa razgovarali. Ništa nije vredelo. On je njih ...
Ima prosto sadista! Pa su posle išli na sud i dugo se sudili vodili parnice, plaćali sudske troškove i to je
godinama trajalo.
Što se tiče žanrovske strukture ovakvih ogovaranja, ona je ug-lavnom trodelna. Može biti proširena i
uvodnim delom kojim se, kao i kod drugih narativnih formi, daje okvir priče, a koji se, kako smo videli, u
analizi konverzacije naziva apstrakt. Obaveznim struktur-nim elementima egzempluma smatraju se
orijentacija usmeravanje na aktere događanja , događaj koji ilustruje devijantno ponašanje konkre-tan ili
više njih zbirno dati i završno razmatranje, koda ekspli-citno potvrđivanje opšteg stava, poenta, zaključak i sl.
.
Ogovaranja egzemplarne forme prepoznaju se po tipskim iskazi-ma koji, na planu konverzacije, predstavljaju
signal da neko želi da preuzme ulogu govornika, a na planu pragmatike, nameru govornika da svojim
primerom potvrdi opštu temu razgovora. Zbog toga ovi iskazi obavezno sadrže zamenicu prvog lica:
1 t5 A znate kako je kod nas?
2 t9 Slušajte, ali gledajte! Sad kod mene ...
3 t12 A ja imam jednu rođaku kod kojih je bilo stravično.
Ovakvo povezivanje govornih segmenata u razgovoru V. Polovina je označila kao analoško povezivanje
pasusa. Ukoliko se reči slično, isto tako, jednako, tačno tako ... pojave na prelazu iz jednog u drugi pasus, u
tom slučaju imamo eksplicitno iskazanu analošku vezu, a ukoli-ko se ne pojave, ali mogu da se umetnu ,
analoški odnos je impliciran sadržajem samih pasusa Polovina 1987: 110 . Dakle, i kod ogovaranja
egzemplarne forme nalazimo ovaj tip kohezivnog povezivanja pasusa, jer se svaki pasus bavi različitim
osobama istog ili sličnog pona-šanja, pa se takvi pasusi mogu parafrazirati na sledeći način: I osoba o kojoj se
govori u prvom pasusu i osoba o kojoj se govori u drugom pasusu ponašaju se isto ili slično .
3.4.3. U komunikaciji se sa funkcijom ilustrovanja, potvrđi-vanja opšte misli o međuljudskim odnosima i o
moralnom ponašanju vrlo često javlja i samo jedan iskaz ustaljene, tipske strukture: Kao što Xradi Y. S
obzirom na takvu funkciju i ovako kratka ogovaranja svrstavamo u ogovaranja egzemplarne forme. Evo i
primera:
1 t1 A: ... Dok smo sedeli tamo, video sam da nešto kuca, i čini mi se, da sam na papiru, tu neki papiri bili,
video Duškovo ime, al nisam mogo baš da zavirujem
t2 B: Ko što bi Ankica, na primer, uradila.
t3 A: E, to!
2 t1 A: ... On se hranio
t2 V: Znam.
t3 B: Pije koka-kolu, verovatno
t4 A: Jeste. I ovaj kum baš pričao: E bre, umrećeš, stvarno . Zato što on dvaes godina samo koka-kolu pije,
uopšte vodu ne.
t5 B: Ko i Kojić, iz zgrade. Ne zna ga Petar.
t6 V: Kako ga ne zna!
t7 A: Znam, znam!
t8 V: Kako ga ne zna! Kao, ko njega ne zna?!
Za razliku od prototipičnih egzemplarnih ogovaranja, kod kojih osoba koja se ogovara ne mora biti poznata
učesnicima, ova kratka eg-zemplarna ogovaranja mogu se ostvariti samo onda kada osoba u foku-su
predstavlja zajedničko znanje i govornika i njegovog sagovornika, ili, ako u komunikaciji učestvuje više lica,
uslov je da bar jedan od sagovornika sa govornikom ima isto znanje o toj osobi. Iako može delovati da su
ovakva ogovaranja više od tipičnih egzemplarnih ogovaranja usmerena na ličnost, na individuu, jer se svode
samo na imenovanje osobe u fokusu, ona to nisu. I ona, kao i druga ogovaranja ovoga tipa, imaju
proskriptivni karakter, samo što to na formal-nom planu nije toliko uočljivo. Imenovanjem određene osobe
govor-nik pokazuje svom sagovorniku da se sa njim slaže u navedenom stavu
konkretno u ovim slučajevima, da ne treba zavirivati u tuđe papire, špijunirati pr. 1 i da se ne treba nezdravo
hraniti, piti koka-kolu pr. 2 , ali to čini indirektno - priziva u svoje i sagovornikovo sećanje osobu koja to radi,
kojoj je takvo ponašanje svojstveno, tako da iskaz Kao što Xradi Y zapravo znači: i ti i ja znamo kome je takvo
ponašanje svojstveno, ali ti znaš da ja to ne odobravam, kao što i ja znam da ti to ne odobravaš .
3.5. VEST
3.5.1. Vest je jedan od tipičnih žanrova publicističkog funk-cionalnog stila. Važna karakteristika vesti, kao i
svih drugih oblika novinarskog izražavanja, svakako je aktuelnost: da odražava dati trenutak, dato stanje.
Pored aktuelnosti, važne osobine pub-licističkih žanrova jesu još i skretanje pažnje na ono o čemu se
saopštava, zatim senzacionalistički metod plasiranja informacija i operativnost, brzo reagovanje Tošović
2002: 304-305 . Od osta-lih oblika novinarskog izražavanja vest se razlikuje po tome što je izrazito sažetog
oblika, ali njeno oblikovanje podleže sledećim pravilima: mora odgovoriti na pitanja ko, šta, gde, kako zašto i
kada?, te da se na sam početak stavlja najvažnija činjenica, tj. da se daje odgovor na jedno od ovih pitanja, i
to na ono pitanje koje je najvažnije za tu vest.
Vestima ogovaranja najviše sliče po tome što iznose aktuelnu informaciju i što se realizuju ubrzo po zbivanju
određenog događaja,61 dakle, po tome što su operativna, zatim po sažetosti - razvijaju se u svega nekoliko
replika, i što se u inicijalnom iskazu oblikuju po principu davanja odgovora na pitanja ko? i šta?. Za ilustraciju
navo-dimo sledeći primer:
t1 A: E, znaš šta ima novo?!
t2 B: Šta?
t3 A: Ovi Milankini, Miljan i Ana, otišli, da žive privatno. Odveli dete. t4 B: Stvarno?! Što? Šta je bilo?
t5 A: Pa ne znam. Sad sam ja bila tamo. Ona plače i priča mi. Kaže sad, skoro, ona došla s posla, a ova mala
sikće, pa gde ste dosad, pa ko da čuva dete, pa je l ste rekli da dolazite do 3, pa ja ne mogu, pa vi, i šta ti nije
bilo. A ova počne pa nisam ja dužna da vam čuvam dete, pa ja sam, i ne znam šta ova ovoj rekla, šta ova njoj.
Uglavnom, izbio neki kuršum i pre neki dan oni samo iznose stvari i odoše.
61 Ogovaranja ove forme zbog toga se najčešće ostvaruju u razgovorima preko telefona ili, ako je moguć
razgovor lice u lice, takvi se susreti sagovornika ciljano organizuju.
t6 B: Bože!
t7 A: Znala sam ja da to ne može tako. Gde će da sede svekrva i snaja zajed-no u stanu! Nego ajd sad.
t8 B: Pa gde žive sad?
t9 A: Tu negde u centru, uzeli neku kuću.
t10 B: Ma, šta briga Milanku sad. Ako tako hteli, neka ih, njoj će biti lakše i bolje.
t11 A: Pa i ja je tešim.
U ovakvim ogovaranjima se na sva karakteristična obeležja vesti metajezički ukazuje. Tako se, prema ovom
korpusu, na aktuelnost ukazuje iskazom t1 . U medijima, npr. na televiziji, sa tom funkcijom javljaju se iskazi
tipa: Kako smo upravo saznali, Upravo nam je stigla najno-vija vest, Prema nezvaničnim saznanjima, Vest
dana i sl. Na operativ-nost ukazuje iskaz Sad sam ja bila tamo u replici t5 , a na televiziji se čuju, npr. iskazi
naš reporter se upravo vratio sa lica mesta, imamo direktno uključenje i sl. Na sažetost u ovakvim
ogovaranjima ukazuju iskazi koji sadrže nepotpune, nedovršene informacije koje su s aspekta govornika
nebitne, kao i kohezivna partikula uglavnom, koja modifikuje sadržaj prethodnog iskaza uopštavajući ga,
tako da se iz svega rečenog izdvaja samo ono što je najbitnije, najvažnije za dati kontekst up. t5 . Na
senzacionalnost ukazuje ton govornika, fatički upotrebljen glagolski oblik znaš62 i adresatova reakcija t4 .
Da je ovakvo ogovaranje slično vestima, pokazuje i to da se može pretočiti, preinačiti u oblik prave vesti,
koja bi glasila ovako: Miljan i Ana su se danas odselili, jer su se snaja i svekrva ovih dana posvađale . U
diskursu ovaj semantički sadržaj vesti realizovan je u replikama od t1 do t5, a od t6 do t11 realizovan je
sadržaj tipičan za ogovaranje: iskazivanje čuđenja, davanje opštih komentara, opštih is-tina, pejorativno
vrednovanje i sl.
3.5.2. Ukoliko sadržaj koji govornik želi da iznese kao vest, no-vost, nije za sagovornika aktuelan i nije
senzacionalan jer sagovornik već zna za to , onda se takav sadržaj, koji možemo nazvati ogovaranje,
ostvaruje u formi vesti samo u govornikovoj inicijalnoj replici:
62 Glagolski oblik znaš je vrlo čest u razgovoru. Zbog toga što ima fatičku funkciju i služi skretanju pažnje
sagovornika, ovaj oblik se naziva interpersonalnim fatičkim glagolom. Služi i intenzifikaciji, limitativnosti,
uskličnosti i drugim značajnim elementima opštenja. Daje dopunska značenja drugim rečima i rečenicama,
pa i širem nadrečeničnom kontekstu. Pomoću njega se pokazuju ne samo namere da se uspostavi što
prisnija veza među sagovornicima nego se pomoću njega izražava iznenađenje, iskazuju posledice, relacije
suprotnosti i analogija. V. Polovina ističe i to da u dubini svesti onoga ko se tim oblikom služi stoji i moguće
značenje: ti to ne znaš, pa da ti ja kažem , pazi šta ja kažem, da saznaš Polovina 1996: 79-80 .
ti A: Jeste li znali da Vojislavka nije kupila stan nego joj je svemoćni Cvetko iz nekih fondova dao? I to stan od
70 kvadrata!
t2 B: A tako se isto svojom moći i nemoći potrudio da Laza ne dobije stan!
t3 A: Šta su ti zlotvori!
3.5.3. S obzirom na to da se i u medijima, u vestima, pri saopšta-vanju informacija koje treba da se saopšte
objektivno i bez pristras-nosti, vrlo često potkrade komponenta subjektivnosti ili se ona sves-no unese,
možemo govoriti o tzv. mešanim žanrovima. U svakodnevnoj komunikaciji takvih žanrova je, izgleda, mnogo
više, pa se ogovaranja u formi vesti više približuju upravo tim mešanim žanrovima, žanrovima koji se
odlikuju i faktografijom i analizom Lukač 1998: 7-13 .
3.6. IZVEŠTAJ
3.6.1. U svakodnevnoj komunikaciji ljudi vrlo često izveštavaju jedni druge o tome na koji način se događaj
kojem su prisustvovali zbio, odigrao, odvio itd. Ali, ne izveštavaju samo o konkretnim događajima
rođendanima, proslavama, priredbama, manifestacijama i sl. nego uopšte govore o svakodnevnim
dešavanjima - deca, na primer, govore roditeljima kako su provela dan, kako im je bilo u školi, supružnici
govore o tome kako su proveli dan na poslu, zatim rođaci, prijatelji, poznanici pričaju kako su se proveli na
određenim proslavama, puto-vanjima i sl. Tako, određeni razgovori svakodnevne komunikacije um-nogome
liče na izveštaje u onom publicističkom smislu - na vest koja, pored osnovnih informacija o tome šta se
dogodilo, sadrži i druge informacije, koje su manje važne za razumevanje tog događaja, odnosne situacije, ali
su vrlo značajne za razumevanje datog konteksta, okolnos-ti pod kojima se nešto odigralo.
Tako, izveštavanja bližnjih o tome na koji način su se odvijali događaji, manifestacije kojima su prisustvovali i
sl., sadrže i iz-veštavanja o onima koji su kao organizatori ili kao učesnici takođe bili na tim događajima. To
izveštavanje o drugome, u smislu kako je neko izgledao za tu priliku, kako se ponašao, kakav utisak je
ostavljao na druge i sl., uvek sadrži govornikovu ocenu o tome. On o njima go-vori onako kako ih vidi, ističući
svoj doživljaj njih samih, utisak koji oni ostavljaju na njega, kao i to da li mu se kao takvi dopadaju ili ne. Ako
mu se ne dopadaju, u govoru onda preovlađuje ton karakteristi-čan za ogovaranje - ruganje,
omalovažavanje, ismevanje, kritikovanje tih ličnosti i sl.
Dakle, ogovaranja u formi izveštaja imaju u fokusu jednog ili više učesnika određenog događaja, o kojem
govornik, kao jedan od pri-sutnih, izveštava svog sagovornika. Određeni događaj je kontekst u kojem se
osoba u fokusu pojavljuje, ali ujedno i povod za ogovaranje.
3.6.2. Pogledajmo sada razgovor u kojem prijateljica izveštava o svadbi na kojoj je bila:
Razgovor prijateljica
ti A: Pričaj mi kako je bilo na svadbi.
t2 B: Svadba k o svadba. Lepo.
t3 A: Jel velika svadba bila?
t4 B: Pa, mogu ti reći, i jeste. Mislim, ono, bilo sto, sto dvaes ljudi. Sad možda to i nije tako puno, al kakva je
bila tvoja, onda jeste.
t5 A: Ja mislim da sve što je iznad pedeset je veliko. Čekaj, a mlado-ženja, je l to onaj dečko što jednom
svraćala s njim ovde kod tebe, kao neki, ono
t6 B: Evo slike donosi slike Verovatno, dugo je ona s njim.
t7 A: gleda slike Jeste, taj je. Lep momak. Pa i ona je bila lepa. Mada mi se on više sviđa.
t8 B: Nije ona neka lepotica, ali ima nešto, lep stil, ume da se nosi. t9 A: A to je mnogo važnije. Čekaj,
venčanicu da joj vidim. Simpatična. A šta joj je ovo na ruci?
t10 B: E to sam i ja sad prvi put videla. Nešto kao ešarpa, pada, kao pada, a visi, ušiveno, neobično nešto.
Znaš, ona ti je sva tako u nekom neobičnom fazonu. I svadba je bila u tom neobičnom fazonu.
til A: Pa da!
t12 B: Prvo, oni nisu išli po nju, nego onaj američki fazon, našli se ispred crkve.
ti3 A: Joj, što je neobično! Neobično tako što kopiramo druge. To me već nervira.
ti4 B: Venčanje je bilo u jedan. Mi smo došli malo pre jedan, mislim svi gosti su se tu skupili, i onda ono
taetralno dolaženje mlade i mladoženje, svako svojim kolima, on vozi svoja kola, a nju neko dovezao, ne
znam ko. Onda on njoj otvara vrata, ona izlazi, talambasi i tako to. ti5 A: A kako su se posle odvezli, svako
svojim?
ti6 B: Ma, ne smeh . Sad je on nju vozio. Da je bilo leto, verovatno bi bili u kabrioletu, a njoj bi veo lepršao
pozadi. smeh A u restoranu, vrlo otmen restoran, sve protokolarno, lep ambijent. Mogu ti reći i ljudi su bili
lepo obučeni, toalete, što bi reko Žika, na nivou. I ja sam ti bila lepa. smeh E, a muzika, skoro pa Mocart, ali
srećom, posle promenili ploču, pa je bilo super.
t17 A: Valcer, valcer trebalo da igrate, a ne kolca.
t18 B: Ma sve ti zavisi od muzike. Da su nastavili s onom muzikom, bila bi propast od svadbe. Ali, nije, to
samo malo na početku. Klopa je bila stvarno odlična. Bila je u onom ketering fazonu, one džidžabidžice od
salata, korpice neke, pitice, suhomesnato, ali znaš kako servirano. Ja sam se baš najela tog predjela. A za
glavno jelo, nešto kao rolovano meso, ali sa nekim posebnim sosom, ne samo pečurke, ja ne znam šta je
ono, ali ukusno, jako. U stvari, služili su pre toga, pohovani kačka-valj, valjda kao sad toplo predjelo, pošto je
bilo i hladnog. I bio je roštilj. Eto, to je to! I torte posle.
t19 A: I sve si to pojela!
t20 B: Morala sam, htela sam da budem po bontonu i ništa da ne osta-vljam u tanjiru smeh
t21 A: smeh Zato si se vratila bez frajera, kad videli kako mažeš, uplašili se ljudi!
t22 B: E, bio jedan tip, dobar, merkali smo se. Samo on imao pratnju. Razmenili smo samo po koju u
hodniku, i to je to.
t23a A: Klasika, il zauzet il budala.
t.236 A: A kaži mi, molim te, Mira mladina mama , mora da je bila oduševljena!
t24 B: Jao, dobro si me podsetila. Ona što je bila karikatura! Stavila šešir! Zamisli nju sa šeširom!
t25 A: Pa to liči na nju. Da izigrava klovna.
t26 B: Vala baš! I ponašala se kao klovn. Nešto se cerekala. Pa, čas kod mlade, pa čas kod mladoženje. Pa,
kao igra. A kad igra, nema ono da se opusti, pa da se veseli, da uživa nego ono, oči joj k o na ulju, na sve
strane gleda.
t27 A: Snima. Da vidi da l je gleda neko.
t28 B: Pa, to! Ona je glavna faca, pa će sad svi u nju da bulje!
E, jesam ti rekla da me zvao Šilja?
t29 A: Ne, nisi! Kad? nastavlja se razgovor o tome
Da se razgovori sa ovom i sličnom tematikom moraju na ovaj na-čin interpretirati, naročito pokazuje prvi
iskaz t1, kojim se ovaj raz-govor i otvara. Upotrebljeni prilog kako u ovom iskazu nedvosmisleno pokazuje na
koji način treba da se odvija pričanje. Pokazuje da sago-vornik od govornika ne očekuje samo šture
informacije o tome kada i gde je bila svadba nego i druge informacije, detalje, ne toliko važne za sam
događaj koliko važne za sagovornika i govornika - da, na osnovu njih, zajedno dožive dati trenutak. A da
govornik razume na koji način treba da govori, pokazuje njegov iskaz Eto, to je to! t18 , kojim zavr-šava svoje
izveštavanje.
U svakom izveštaju faktografski podaci šta se dogodilo, kada, gde, kako i ko je učestvovao u tome nužni su.
Ovde su to podaci o broju gostiju t4 , o tome ko je mladoženja od t5 do t7 , o tačnom vremenu venčanja u
crkvi t14 , zatim šta je mlada imala na sebi t10 , kao i to šta je služeno od hrane t18 . Ukoliko govornik ne
kaže neki od tih podataka, dešava se da mu sagovornik postavi pitanje u vezi sa tim. U ovom slučaju,
sagovornik pita ko je mladoženja. Inače, u razgovori-ma ovoga tipa sagovornik vrlo često sam traži
faktografske podatke, na primer, ko je sve prisustvovao tom događaju, često se raspituje i za konkretne
pojedince, jesu li i oni bili tamo, zatim traži podatke o tačnom vremenu trajanja određenog događaja. Može
pitati govornika kada se, recimo, vratio sa svadbe, kada su gosti počeli da odlaze i sl. Svi ti podaci njemu
govore više nego što se na prvi pogled može oče-kivati. Tako, ako se sa neke proslave neko vratio ranije, to
kazuje da tamo nešto nije bilo kako valja i sl.
Pored faktografskih podataka, izveštaji sadrže i manje važne detalje, na koje govornik sam želi da skrene
pažnju sagovorniku kako bi mu na svoj način dočarao čitavu situaciju. U ovom razgovoru go-vornik smatra
da je svadba bila lepa, ali, iz načina na koji o tome govori, vidi se da mu smeta to što su mlada i mladoženja
težili da svadba izgleda neobično i nesvakidašnje od t10 do t16 . Sagovornik je prepoznao taj ton, pa svojim
replikama verbalizuje ono što govornik implicitno saopštava t11, t13, t17 .
Ono što prati govor o detaljima sa svadbe jesu govornikove proce-ne i ocene onih ličnosti koje se tom
prilikom izdvajaju, a to su mlada i mladoženja t8, t10, t14 i njena majka od t23b do t28 . Neke od tih ocena
su date eksplicitno, direktnim pripisivanjem određenih osobina njima samima, a neke indirektno,
opisivanjem njihovog ponašanja.
Izdvajanje ličnosti sa ovakvih događaja, skupova, koje su, prema govornikovoj proceni, odudarale po
nečemu od drugih prisutnih po-našale se ili izgledale neuobičajeno i neprikladno i sl. , predsta-vlja
konstitutivni element ovakvih ogovaranja. To vrlo ilustrativno pokazuju i iskazi iz drugih ogovaranja izrečenih
u formi izveštaja:
Iz izveštavanja sa predstavljanja knjige
U prvom redu sede Ruža i Nada. Vidiš dve babe, izlapele. Do njih odma Boža, zajapurio se, oće da prsne od
ponosa, samo trepće, a onaj čuperak s glave, čas namešta, čas pomera ... Eto, najsmešnije figure su ti bili
ti. ... Ju, a onaj Vesnin muž, dvesta kila ima. Ala se čudo-vište ugojilo! ...
Pored konkretnih ličnosti, govornik može izdvajati i druge manje događaje, koji su sami po sebi zanimljivi i
kojima se mogu i dru-gi, na posredan način, manje-više ogovarati. Jedna od formi kojima se skreće pažnja na
takve događaje jeste forma A da vidiš ovo:
Iz razgovora o novogodišnjoj proslavi
ti A: E, a da vidiš ovo. Rada trči po sali, zove mene, zove Ivanu, Sla-višu i tamo još neke. Brže, brže, dođite da
se slikamo . I mi ono stali, skupili se. Slika nas neka devojka. I ona Jesmo dobro ispali? . A devojka Lepo ste
ispali, ali ja uopšte nisam fotograf .
t2 B: I jao! smeh
t3 A: Ona pokupila neku devojku onako, videla da drži fotoaparat! smeh
Ogovaranja u formi izveštaja većinom su duža i imaju složeniju diskursnu strukturu. Tome podjednako
doprinose i govornik i sagovor-nik. Govornik se trudi da detaljnim opisima i iscrpnim izveštavanjem opiše
određenu atmosferu, a sagovornik svojim pitanjima, opaskama i komentarima dodatno ga podstiče u tome.
O tom njihovom saradničkom odnosu svedoči i predstavljeni razgovor o svadbi, koji sadrži govorne
segmente, u kojima oni na poseban način pokazuju i potvrđuju svoj prija-teljski odnos, bliskost, familijarnost
i naklonost od t9 do t23a .
3.7. UPOZORENjE
Ogovaranjima u formi upozorenja nazivamo ona ogovaranja u čijoj diskursnoj strukturi centralno mesto
zauzima govorni čin upozorenja.
Kao direktivni govorni čin, upozorenje referiše o sadržaju koji nije u interesu govornog lica, već je u interesu
sagovornika, s tim što se od sagovornika očekuje da prihvati sugestiju Ličen 1987: 133 . Upozorenje ne
implicira nužno i opasnost, pa stoga M. Ličen smatra da bi za upozorenje bilo podesnije reći skretanje pažnje
, ali ne na opasnost ili posledicu nego na potrebu da sagovornik ne preduzme nešto povodom toga. Tako,
svako upozorenje u svom semantičkom sadr-žaju ima tri elementa: uslov, posledicu i objašnjenje.
Na primer, upozorenje Pazi, sutra neće biti struje u određenom kontekstu može značiti Pazi, nećeš stići da
ispečeš kolač, ako ga blagovremeno ne staviš u pećnicu, jer će nestati struje. Ovo upozo-renje se formulaički
može predstaviti na sledeći način:
Pazi, dogodiće se Y, ako ne preduzmeš X , jer Z.
X predstavlja uslov
Y predstavlja posledicu
Z predstavlja objašnjenje
Svaki od ovih elemenata, kako primećuje M. Ličen, može izolo-vano da posluži kao upozorenje, što ukazuje
na to da je veza među njima manje čvrsta nego kod drugih direktiva Ličen 1987: 135 , up.:
X Veži pertlu!
Y Možeš se spotaći. Nemoj da se spotakneš!
Z Visi ti pertla!
Prema našem shvatanju, dakle, moguće je da na površinskoj struk-turi jezika bude formalizovan samo jedan
od ovih elemenata, a da osta-la dva budu u njegovoj dubinskoj strukturi. Koji će od ovih elemenata biti
formalizovan, a koji ne, zavisi od komunikativne situacije, na-mere govornika i željenog komunikativnog
efekta. Međutim, kako mi zapažamo, ovi elementi u skladu sa govornikovim namerama u određe-nom
kontekstu mogu zadobiti i drugu komunikativnu funkciju. Tako se objašnjenje iz semantičkog sadržaja nekih
upozorenja može javiti i sa funkcijom ogovaranja. Pogledajmo i na koji način.
ti A: Vidiš kakav mi je problem.
t2 B: Jeste, ali
t3 A: Ne znam kako funkcionišu odnosi, ko je s kim, ko koga voli, ne voli. Koga da pitam?! Uvek imaš neke
tabore, znaš
t4 B: Kako ne znam! Pa videla si i sama, znaš šta je bilo prošle go-dine,
t5 A: Na šta misliš, na?
t6 B: Pa na ono što je bilo sa Sinišom i njegovom ekipom, što
t7 A: A, to! Pa dobro. Nego, mislila sam da odem kod Ljupke, da joj sve lepo kažem, da
t8 B: Ej, ali, pazi, opasna je ona!
t9 A: Što misliš?
t10 B: Pa, zna ona da bude i ovako i onako. Budi oprezna sa njom. Ona samo, ovako, deluje da je fina. Znaš
kakva je!
t11 A: Pa ja nemam takav utisak. Mislim, nisam nikad
t12 B: Bogami, ja sam čula svašta. Mislim, ono, ja sam sa njom sve fino, sve okej, ali
t13 A: Pričala sam ja sa njom jednom, ima jedno šes -sedam meseci, či-nila mi se baš onako razložna, ne
znam, pričale smo kako sad ovi mas-teri i to, Bolonja i to degradiraju školovanje, i ne znam, i baš sam ono
pomislila kako je okej.
t14 B: Ne znam, ja bih da sam na tvom mestu ćutala, pa ako ti iskrsne, ja bih tad gledala šta ću. Nemoj sad
ništa. Pogotovo ne sa Ljupkom, ona će ti sad reći jedno, a sutra drugo.
t15 A: E sad si me, ne znam.
U ovom razgovoru govorni čin upozorenja realizovan je u iskazu Ej, ali, pazi, opasna je ona t8 , koji je
semantički proširen iskazima t10 i t14. Na govorni čin upozorenja ukazuju i forme pazi t8 i budi oprezna t10
kao eksplicitni pokazatelji njegove ilokucije. U skla-du sa semantičkom interpretacijom upozorenja koju je
dala M. Ličen, ovo upozorenje bi, shodno ovoj situaciji, moglo da se preformuliše na sledeći način:
Pazi, pogrešićeš, ako razgovaraš sa Ljupkom, jer je ona opasna.
Dakle, posledica je iskazana iskazom pogrešićeš, uslov iskazom ako razgovaraš sa Ljupkom, a objašnjenje,
obrazloženje iskazom jer je ona opasna. I iskazi označeni kao t10 i t14 takođe se mogu interpreti-rati kao
obrazloženje u sadržaju ovde datog upozorenja, up.:
Pazi, pogrešićeš, ako razgovaraš sa Ljupkom, jer zna ona da bude i ovako i onako jer ona samo deluje da je
fina jer ona će ti sad reći jedno, a sutra drugo.
Uslov i posledica iz sadržaja upozorenja nemaju tu komunika-tivnu sposobnost da, pored primarne funkcije -
iskazivanje upozo-renja, ostvare i funkciju ogovaranja. To je zbog toga što su uslov i posledica, kako
pokazuju istraživanja M. Ličen, obavezne semantičke komponente i drugih direktiva npr. naređenja, pretnje,
ucene i sl. , a obrazloženje je obavezno samo za upozorenja Ličen 1987: 136 . Ono je obavezno samo za
upozorenje, jer ono, kao govorni čin, podrazume-va situaciju u kojoj govornik štiti sagovornikove interese, a
da bi govornik ubedio sagovornika da radi za njegovo dobro, mora imati valjane argumente, tj. objašnjenje,
obrazloženje. Tako gledano, možemo reći da obrazloženje iz semantičkog sadržaja upozorenja ima najveći
ubeđivački, nagovarački potencijal. A s druge strane, i ogovaranje se dobrim delom zasniva na ubeđivanju
sagovornika da je odsutna osoba loša. Prema tome, ono što upozorenju omogućava da se javi sa funk-cijom
ogovaranja jeste upravo ta komponenta ubeđivanja da je neko loš. Međutim, treba napomenuti još i to da
se sa funkcijom ogovaranja ne mogu javiti sva upozorenja, već samo ona u kojima sagovorniku preti
opasnost od određene osobe, tj. u kojima se sagovorniku skreće pažnja na određenu osobu kao lošu.
Da bi se ogovaranje javilo u formi upozorenja, neophodno je da ad-resat dobro poznaje osobu koja se
ogovara i da planira da ima izvesni kontakt sa njom ili je izvesno da će kad-tad biti u kontaktu sa njom. A
zbog direktivne prirode ovog govornog čina, zbog govornikovog neskri-vanja svoje namere da želi loše
govoriti o odsutnoj osobi, ogovaranja u formi upozorenja javljaju se samo među sagovornicima koji su bliski.
3.8. PREKOR
Jedan od konstitutivnih uslova za ostvarivanje ogovaranja u ko-munikaciji, kako smo pokazali,63 jeste i to da
govornik koji nastoji nekoga da ogovara veruje, zna ili pretpostavlja da i njegov sagovornik, isto kao i on, ima
loše, ružno mišljenje o osobi koja je predmet raz-govora. Govornik to može znati na osnovu ranijih razgovora
sa tim sagovornikom, tako da ogovaranje koje nastoji da otpočne predstavlja samo nastavak njihovih
prethodnih razgovora. Kada nema takvog isku-stva odranije, govornik onda može pretpostavljati da
sagovornik mi-sli kao i on samo na osnovu toga što sebe i sagovornika doživljava kao pripadnike iste grupe, a
osobu koju ogovara kao njihovog zajednič-kog protivnika, suparnika, neistomišljenika i sl. U komunikaciji se
pripadnost istoj grupi ispoljava i verbalno i neverbalno mimikom, pogledom i sl. , a svaki pogodan trenutak
se koristi da se ona posebno i istakne. Tako se i ogovaranje, kao pokazatelj pripadnosti istoj grupi, javlja uvek
kada sagovornici osete da su se stvorili uslovi za to.
Govornik je, možemo reći, obično vrlo tačan u procenama u vezi sa svojim sagovornikom. Retko se dešava
da započne ogovaranje pred sagovornikom koji o odsutnoj osobi misli potpuno drugačije od njega i koji nije
pripadnik njegove grupe . Ukoliko nije siguran kakvog je mišljenja njegov sagovornik i iz koje grupe potiče,
svoju nameru da nekoga ogovara izreći će vrlo obazrivo.
No, kada je govornik prilično uveren da on i njegov sagovornik dele ista znanja o odsutnoj osobi i kada su se,
po njegovom mišljenju, stekli uslovi za ogovaranje odigralo se devijantno ponašanje , a ono, uprkos tome,
izostane, on će to svoje nezadovoljstvo pokušati na neki način i da ispolji. Jedna od tih njegovih reakcija jeste
prekorevanje sa-govornika što ne uočava loše postupke odsutne osobe i izjava da se on tome čudi. Tim
prekorevanjem, pored toga što se zamera sagovorniku da se ne ponaša na očekivani način, odvija se i
ogovaranje odsutne osobe. Pogledajmo i na koji način. Za ilustraciju navodimo sledeći razgovor:
Razgovor dveju koleginica A i B , koji je usledio nakon jedne izjave treće koleginice V u vezi sa osobom u
fokusu
ti V: Donela sam vam ove potvrde. Krle je rekao da je sve u redu stavlja ih na sto
t2 B: Aha, znači u redu je. Krle rekao?! Dobro
t3 V: Da izlazi iz sobe
A i B ostaju same
63 O tome smo govorili kada smo ukazivali na odlike ogovaranja sa pragmatičkog
aspekta.
t4 A: Dobro, dokle ćeš ti da tolerišeš to?!
t5 B: Šta? zbunjeno
t6 A: Kako šta?! Zar ne vidiš štaradi Krle?!
t7 B: Pa i dalje zbunjeno
t8 A: Jel ti vidiš kako se Krle ponaša?! Predstavlja se kao daje on neki faktor. Ako on kaže da je u redu, onda
je u redu.
t9 B: Ma, mene baš briga za to! A i ti, ne znam zašto se opterećuješ time! t10 A: Kako te, bre, briga?! I onda
kad si mu ti rekla, kad si ti sve uradila oko pripreme i da te je, ne znam ko pitao, jel za ovo zaslužan Krle, i
kad je on rekao pa jel vidiš koga smatraju glavnim i odgovornim t11 B: Pa, meni uopšte nije stalo do te
reputacije. Da se hvalim da sam ovde šef, šef na stanicu, pa ja, bre, znam ko sam! Mene ovo uopšte ne
interesuje. A njemu je samo do toga stalo.
t12 A: Pa, ne možeš tako. Mene je to mnogo iznerviralo. Ti si mu iz najbolje namere to rekla, a on onako da
kaže, ja sam mislila da ćeš ti t13 B: On ima stanicu, ja imam nešto drugo!
t14 A: Da znaš da sam ja odmah otišla kod šefice i ispričala joj.
t15 B: Šta si joj, molim te, pričala!
t16 A: Kako se ponaša. Rekla sam i za Jovu, da mi strankama ne dozvolja-vamo da prilažu nepotpunu
dokumentaciju, a da njih dvojica to rade, pa posle kod nas dolaze i žale se, i kažu ne, ne, nama su već uzimali
tako. Mora da postoji princip, a ne sad oni dozvoljavaju, mi ne dozvoljavamo, pa posle mi nagrabusimo, žale
se na nas, da mi ne valjamo.
t17 B: I šta ti je rekla na to?
t18 A: Da će videti za to i da će razgovarati sa njima.
t19 B: Uf, mnogo će ih uplašiti! Ja znam da on ima tu maniju da drugi misle da je on neko i nešto, ali neka
misli. Meni ne može ništa.
t20 A: Ma, ženo, nisi u pitanju samo ti, nego princip. Zna se šta je princip, kolegijalnost, gde je tu
međukolegijalno poštovanje.
t21 B: Pa zar ja treba da ga učim tome?! Ako on ne zna kako treba da se ponaša, ja sigurno neću da idem da
se raspravljam sa njim.
t22 A: Ja sam, bogami, Jovu pitala je li to u redu.
t23 B: I?
t24 A: Složio se da nije u redu, ali kaže da on to radi zbog stranaka, da bi njima učinio.
t25 B: Jeste, da bi njima učinio!
t26 A: Ne, nego da bi oni bili dobri, a mi ne valjamo!
t27 B: Ma, jasno.
t28 A: Što nije u redu, nije u redu.
t29 B: Slažem se sa tobom. Ali, neću da se rasipam, neću da gubim ener-giju ispravljajući krivu Drinu.
t30 A: Ja ne mogu tako. Ja moram da kažem. Dosta mi je torture ...
Kako pokazuju iskazi t4, t6, t8 i t10, govornik zamera svom sago-vorniku to što dozvoljava osobi u fokusu da
se ponaša na određeni način. Time mu posredno saopštava da mu osoba u fokusu narušava autoritet, a da
on toga nije svestan. Kao potvrdu, navodi devijantna ponašanja treće osobe, konkretna i uobičajena, koja
sagovorniku treba da pokažu da mu je autoritet ugrožen i da je odsutna osoba loša. Da sa-govornik nije
svestan toga, pokazuju njegove replike t5, t7. Sagovornik se brani od optužbi, zamerki izrečenih u tom
prekoru, ističući da se on razlikuje od osobe u fokusu t9, t11, t13 .
I upravo na toj relaciji govornikovih optužbi i sagovornikove odbrane gradi se diskurs ogovaranja treće
osobe. Da bi govornik sago-vornika ubedio da mu drugi ne misle dobro, on mora da ukazuje na nji-hovo
devijantno ponašanje i tako ih ogovara t8, t10, t12, t16 . Na isti način postupa i sagovornik. Da bi pred
govornikom odbranio svoju ličnost, svoj integritet, on mora da napadne ličnost osobe od koje mu preti
opasnost, a to čini tako što je ogovara t19, t21 .
Zapažamo da se u ogovaranju u formi prekora ogovara osoba čije se ponašanje u načelu smatra
preterivanjem i koje, prema govor-nikovom viđenju, izvesno vreme šteti sagovorniku. To može biti i
neočekivano, neuobičajeno ponašanje, ali koje se smatra učestalim, koje se ponavlja, koje proističe iz drugih
sličnih ponašanja i tako doprinosi opštem utisku da se u nečemu preteruje. Opšti utisak preterivanja i
trajanja nekog ponašanja ispoljava se na nivou celog diskursa, a naročito se uočava u onim iskazima koje
možemo smatrati tipskim za čin prekora. To su, u ovom slučaju, iskazi: Dokle ćeš da tolerišeš to?, Zar ne vidiš
štaradi Krle? Jel ti vidiš kako se Krle ponaša? Ovi iskazi, dakle, tematizuju osnovni konstitutivni uslov za
ostvarivanje prekora - sagovornik ne uviđa da se odsutna osoba ponaša problematično.
U ogovaranjima ovoga tipa problematično ponašanje odsutne osobe govornik ne doživljava samo kao napad
na svog sagovornika nego i kao napad na sebe. On se poistovećuje sa svojim sagovornikom jer smatra da
oboje potiču iz iste grupe i da ono što vređa jednog vređa i drugog. Iskazi t12 Mene je to mnogo iznerviralo i
t20 govore upravo o tome. Inače, ogovarati nekoga tako što se sagovorniku prigovara za tu osobu, moguće
je samo onda kada govornik oseća blisku povezanost sa svojim sagovornikom ili kada oseća da pripadaju
istoj grupi ili kada smatra da joj, skretanjem pažnje na nečije loše postupanje, čini dobro. To je jedan vid
ispoljavanja grupne kohezije.
Zbog toga u ogovaranjima ove forme nema jezičkog sukobljavanja, koje se inače može javiti u prekorevanju,
optuživanju i zameranju. Do-duše, na osnovu iskaza t20 Ma, ženo, nisi u pitanju samo ti , može se imati
utisak da se sagovornici sukobljavaju. No, to nije ni svađa ni rasprava, nego odbrana svojih stavova, pri čemu
ni govornik ni sago-vornik nemaju nameru da se vređaju, omalovažavaju i sl.
Dešava se i to da sagovornik govornikovu nameru ne prepozna kao dobronamernu, pogotovu onda kada je
sa osobom za koju mu se prekore-va u familijarnoj ili intimnoj vezi. Tada može doći i do jezičkog su-
kobljavanja, svađe, npr. onda kada roditelji sinu prigovaraju za devojku sa kojom se zabavlja, a on se,
uvređen zbog toga, posvađa sa njima i sl.
Tako gledano, od svih formi u kojima se ogovaranje u komunikaciji pojavljuje, ogovaranje u formi prekora
najbliže je neuspešnim ogova-ranjima koja se mogu završiti jezičkim sukobom - svađom, raspravom.
3.9. ALUZIJA
Aluzija u najširem smislu znači posredno govorenje o nečemu, govorenje o jednoj stvari dok se misli na
drugu. U književnosti alu-zija, kao stilska figura, ostvaruje svoje značenje upućujući na neki poznati događaj
ili na neko delo, lik ili situaciju. Vrlo često može biti i šire strukturalno razvijena: u alegoriju, parodiju,
travestije, satiru i sl. RKT . Međutim, aluzivno govorenje je svojstveno, pre sve-ga, običnoj komunikaciji, ali
puni stilski efekat zadobija tek na vi-šoj estetskoj instanci, u književnosti.
Aluzivno govorenje se često sreće u jeziku političara. Kada o svojim neistomišljenicima ne žele reći direktno
ono što misle, po-litičari neodređeno govore o izvesnim događajima, situacijama, li-kovima i sl.,
pokušavajući na taj način da navedu one koji ih slušaju da prepoznaju o kome je reč. Političarima takvo
govorenje služi kao ograda - da kažu ono što misle, a da se direktno ne sukobljavaju sa drugima i da ne
moraju zbog toga da trpe posledice. Aluzivno govorenje o drugima u jeziku političara blisko je ogovaranju u
svakodnevnoj ne-formalnoj komunikaciji. Evo i primera:
ti A: Ne znam, nekako osećam, kao da radim nešto bez veze, kao da je ovo jedno opšte zamajavanje,
t2 B: Pa
t3 A: Juri tamo, juri ovamo i opet sve isto, niko ti ništa ne računa
t4 B: Nekima je možda baš to u interesu.
t5 A: Šta, lov u mutnom?
t6 B: Pa jel nije?!
U ovom govornom segmentu aluzivno govorenje prepoznaje se u is-kazima t3, ali pre svega u iskazima t4 i
t5. Iskazima t3 i t4 upućuje se na određenu osobu, a iskazom t5 na određeno ponašanje. U iskazu t3 aluzija
je ostvarena u iskazu niko ti ništa ne računa, pri čemi se kao nosi-lac aluzivnog govorenja može smatrati reč
niko. U iskazu t4 nosilac aluzivnog govorenja je reč neki, a u iskazu t5 izraz lov u mutnom. Kako
primećujemo, u ovom aluzivnom govorenju na osobu se upućuje zameni-cama niko i neko. Zamenica niko
ovde ima zapravo suprotno značenje od osnovnog, a to je onaj od koga se to očekuje , a u zajedničkom
znanju go-vornika zna se tačno ko je ta osoba. Zamenica neko ovde se javlja sa zna-čenjem ne bilo ko, već
zna se tačno ko . Sa sličnim značenjem u ovakvim ogovaranjima može se javiti i zamenica mnogi:
ti A: ... Ide zima, a ja nemam baš neku adekvatnu obuću. Mislim, imam, ali uvek mi noge mokre
t2 B: Joj, ništa mi ne pričaj! Isti problem.
t3 A: I svaki put kažem sebi, e kupićeš tople čizme, pa neka košta koliko košta, i svaki put nešto iskrsne. E
ovaj put sam se zainatila t4 B: Jesi kupila?
t5 A: Jesam. I to dva para!
t6 B: U, mnogi će ti to zameriti!
t7 A: E, baš me briga, neka crknu. Ali, super su. Videćeš, pokazaću ti. t8 B: Pošto su?
Na odsutnu osobu u aluzivnim ogovaranjima može se upućiva-ti i izvesnim nadimcima, imenima,
kvalifikacijama i sl., s tim što takve identifikacije mogu biti poznate samo onima koji učestvuju u
komunikaciji, pa su one, da tako kažemo, tajne, šifrovane. Vrlo često takva ogovaranja u sebi sadrže i
izvesnu dozu ironije pr. 1 i 2 , ali i ekspresivnosti jer sadrže npr. metafore pr. 3 . Evo i primera:
1 ti A: Je l ti došla drugarica?
t2 B: Otkud znam. Idi pa vidi.
2 ti A: Gde ti ode cimerka? smeh
t2 B: Ne znam smeh
t3 A: Kako to ne znaš?! Nije ti se javila?! smeh
3 ti A: Je l saznao neko kad se putuje?
t2 B: Ja sam čula u nedelju u 10, tako mi rekla Kaća.
t3 V: Ne, nešto se menjalo, pa sam ja juče bila gore da pitam, ali kerber ne da, kaže dođi sutra.
t4 A: Sutra?!
Da bi se ogovaralo na aluzivan način, potrebno je da sagovorni-ci budu bliski, da se dobro međusobno
poznaju, da osobu koju ogovaraju
dobro poznaju. Na ovakvo ogovaranje u familijarnoj komunikaciji go-vornik se može odlučiti kako bi sebe
zaštitio od mogućih posledi-ca, ali prvenstveno se odlučuje na takvo ogovaranje radi proizvođenja komičnog
efekta, zabavljanja sebe i drugih, zadirkivanja sagovornika i sl., ali i radi postizanja visokog stepena
ekspresivnosti. Primetili smo, na primer, da se aluzivna ogovaranja javljaju vrlo često u komu-nikaciji
odraslih pred decom, jer je opštepoznato da deca nesvesno i nezlonamerno prenose onima koji su
ogovarani ono što je o njima rečeno njima iza leđa, tako da se stariji odlučuju na aluzivna ogova-ranja
upravo zbog toga, da zaštite sebe i druge od mogućih konflikata i neprijatnih situacija.
Što se tiče diskursne strukture ovih aluzivnih ogovaranja, ona se, kako pokazuje naš korpus, češće realizuju u
vidu jednog ili dva iskaza. Mogu da se razviju u širu diskursnu strukturu, ali tada gube formu aluzije,
prerastajući tako u neku drugu formu.
U razgovoru koji sledi aluzivno ogovaranje se javilo samo u po-četnim replikama od t3 do 16a , a u daljem
razgovoru dobilo je elemen-te narativne forme prepričava se šta se dogodilo :
t1: Jeste li bili na priredbi?
t2: Jesmo, jesmo.
t3: Jeste li svi išli? ironično
t4: Pa kako drugačije! ironično, smeh
t5: Pa to, mislim, da ne brinem.
t6a: Taman posla! Ma pusti ih!
t.66: Mnogo su me iznervirali. Uznemirili su pola pozorišta. Kako smo stigli, pošto, naravno, zbog njih
kasnimo, ljudi posedali, samo što nije počelo, i sad, pošto hoće da sednu u prve redove, i sad u jednom redu,
imaš slobodno po jedno, dva mesta spojena, oni dižu one ljude, premeštaju ih iz reda u red, da spoje pet
mesta. Neki se premeštaju, a jedna žena baš se iznervirala, i nije htela valjda. A mi, Mile i ja, seli s kraja i
gledamo šta kreteni rade.
t7a: Kao da moraju za ruke da se drže!
t.76: A deca, kakva su bila?
t8: Pa dobri ...
3.10. KOMENTAR
Ogovaranjima u formi komentara smatramo ona ogovaranja koja se iskazuju u svega nekoliko iskaza, a
kojima govornik iznosi svoj nega-tivni stav, kritičko mišljenje povodom određene situacije. Vrlo često takvi
komentari su i ironični. Za takva ogovaranja nisu od velikog značaja adresatove replike, jer govornik ne
očekuje od sagovornika da aktivno učestvuje, pa samim tim i diskursna struktura takvih ogova-ranja je
prosta, svodi se samo na govornikovo pejorativno vrednovanje situacije. Za primere koji ilustruju ove forme
navodimo sledeća ogo-varanja:
1 Iz autobusa drugarice posmatraju nepoznatu devojčicu
Pogledaj, molim te onu! Nabila bih joj onu cigaru u usta. Kad vidim tako da od ranog jutra neko zapali cigaru,
smuči mi se.
2 Sestre gledaju fotografije
ti A: Vidi kako se obukla! Gde ide to jedno s drugim!
t2 B: Jeste, baš smo Viki i ja komentarisale.
3 Na poslovnom sastanku dve koleginice povodom govora jednog od kolega
Jesi čula?! Upamti to! Takva pamet se retko čuje.
Za ogovaranja u formi komentara karakteristično je to da je go-vornik obično svedok odvijanja, odigravanja
događaja koji on smatra de-vijantnim, tako da svoj komentar daje neposredno po njegovom odigra-vanju ili
čim se steknu uslovi da se on saopšti. Osoba koja se ogovara ne mora biti poznata ni govorniku ni
sagovorniku, ali važno je da u tom trenutku bude poznata , tj. da se zna na koga se komentar odnosi. Ukoliko
govornik nije siguran da njegov sagovornik zna o kome će biti reči, on će mu na nju skrenuti pažnju: u pr. 1
to se čini iskazom Pog-ledaj, molim te onu!, u pr. 2 iskazom Vidi kako se obukla, a u pr. 3 Jesi čula?!
Zaključne napomene.
Narativna i deskriptivna forma su najtipičnije forme ogova-ranja, ali i u jednoj i u drugoj formi mogu se naći
elementi ove druge forme. To je tako jer se u komunikaciji vrlo često smenjuju opis i na-racija, kao
naizmenično smenjivanje statičnosti i dinamičnosti u go-voru. Tako se naracija kao dominantna diskursna
tehnika primećuje u ogovaranjima u formi anegdote, egzempluma, vesti, izveštaja, prekora itd., što i čini ove
forme vrstama narativnih formi. S druge strane, deskripcija se sreće i kod upozorenja. Ali, ono što je bilo
odlučujuće u izdvajanju svih ovih formi kao posebnih, samostalnih, jeste njiho-va komunikativna funkcija,
kao i tipski iskazi koji su upućivali na formu kojoj pripadaju, pa samim tim i olakšavali njenu percepciju.
VIII. OGOVARANjE U ŽUTOJ ŠTAMPI
1. DISKURSNA STRUKTURA
1.1. FOKUSIRANjE NA OSOBU
Direktno fokusiranje na osobu. Čitaocima tabloidne štampe sasvim je jasno da će se u takvim novinama
uglavnom subjektivno go-voriti o osobama na fotografijama, tako da ne očekuju od novinara autora teksta
da određenim govornim strategijama prikriva svoju nameru. Stoga na makroplanu tabloidne štampe
nalazimo direktno, neskriveno fokusiranje na poznate.64 Da nema prikrivanja namere da će se poznati
ogovarati, govori činjenica da su i svi elementi teksta naslov naslovni blok, tekst i fotografija u tome često
usklađeni. Naslov65 u većini slučajeva navodi ime osobe koja je u fokusu, sadrži pejorativnu evaluaciju, a i
najavljuje problemsku situaciju. U tekstu se situacija navodi, opisuje, objašnjava, argumentuje, komentariše,
a fotografija sa likom osobe o kojoj se govori potvrđuje njen identitet, pri čemu se vrlo često njome i
dokumentuje ono što je u tekstu rečeno. Namera tabloidne štampe novinara , prema tome, potpuno je
jasna.
Čak i tamo gde nema osnova za ogovaranje, autor žute štampe tekst organizuje tako da zvuči kao trač,
ogovaranje. Na primer, tekst koji govori o tome da jedan pevač poslednjih dana puno radi na izda-vanju
novog albuma najavljuje se na sledeći način:
N: ŽELjKO JOKSIMOVIĆ DANIMA NE DOLAZI KUĆI
Ovakav naslov navodi čitaoca da pomisli da osoba u fokusu zbog nekih problema izbegava kuću, recimo, da
ima problema u ljubavi, po64 Van Dejk smatra da se analiza novinskih članaka može posmatrati na dva
nivoa: na nivou makrostrukture i na nivou mikrostrukture. Analiza makrostrukture uključuje tematsku i
organizacionu strukturu teksta, imajući u vidu pre svega pravila organizacije izbor, generalizacija i
konstrukcija . A mikrostruktura podrazumeva lingvistički aspekt analize jezička sredstva, koheziju i
koherentnost Van Dejk 1988: 10-13 .
65 Naslov N novinskog teksta u širem smislu obuhvata i nadnaslov NN i podnaslov PN .
rodici, problem sa alkoholom ili nešto drugo. Čitanjem celog teksta vidi se da je to autorovo preuveličavanje
situacije i da osoba u fokusu samo puno radi, pa zbog toga dosta vremena provodi van kuće. Evo i samog
teksta:
Poslednjih nekoliko dana Željka Joksimovića niko ne viđa. Čak ni nje-gova draga Jovana Janković. Čovek je u
Beogradu, ali ne svraća kući. To-liko radi da čak i spava u studiju. Ostalo mu je da izmiksuje dve pesme do
kraja nedelje i da preda album. To će biti nešto potpuno novo, neo-čekivano od Željka. Zanimljivo je da je
sebi ovog puta uradio samo dve pesme. Ali zato se istakao Bajaga. Pesme su u pop-rok fazonu, a CD će se
naći u prodaji za dve nedelje, kaže naš izvor Skandal 2009, 282 5 .
Na isti način se čitaoci zavaravaju i u tekstu sa izrazito suges-tivnim naslovom:
N: SVLAČILA SE NA KRITU
na fotografiji je pevačica Ana Stanić
TEKST: Za nekoliko dana premijerno će biti prikazan novi spot Ane Stanić za pesmu I to je ljubav. Spot je
sniman deset dana na Kritu, i to najnovijim canon fotoaparatom. Da, dobro ste pročitali - fotoapa-ratom! To
je poslednja reč tehnike jer ovaj aparat jedini daje kvalitet približan filmskoj kameri i apsolutni je hit u svetu.
Na ovakvoj op-remi spotove snimaju i mnoge svetske zvezde, jer je vreme izrade spota mnogo kraće, pa je i
ušteda veća. Ekipa je boravila u gradu Hanja, a Ana je u spotu prikazana sa dve ličnosti u sebi - jednom koja
je stabilna i drugom koja je divlja, beskompromisna i neukrotiva. Pošto je sezona na Kritu skoro završena,
ekipa je imala sreće da snimi predivne pejzaže Skandal 2009, 282 4-5 .
U tekstu, istina, ima autorskih komentara, ali se oni tiču nači-na snimanja spota, korišćene tehnike i sl., a ne
same pevačice. Nigde se ne komentariše, na primer, kako se ona ponašala na snimanju spota, ni šta je radila
i sl., iako naslov najavljuje upravo to. Nijedna reč, dakle, u ovom tekstu nije usmerena protiv ličnosti ove
pevačice, osim u naslovu, i to, kako vidimo, bez razloga.
U tabloidnoj štampi za fokusiranje na osobu služi, pored ime-na u naslovu naslovnom bloku teksta, i
fotografija te osobe. Vrlo često naslov i ne sadrži ime osobe, već se samo na osnovu fotografije zna o kome
je reč. Na primer,
1 N: LASERSKOM LIPOSUKCIJOM TOPI MASNE NASLAGE Svet 2010, 657 23 na fotografiji je pevač Darko Lazić
;
2 N: ZAVRŠILA MEĐU 20 NAJBOLjE OBUČENIH HRVATA Svet 2010, 657 22 na fotografiji je glumica Katarina
Radivojević ;
3 N: OTIŠAO U ILEGALU Kurir 2010, 2269 12 na fotografiji je pevač Marko Đurovski ;
4 N: OTIŠAO U LEGENDU Puls 2009, 173 1 na fotografiji je pe-vač Majkl Džekson ;
5 N: ONA GA VOLI Puls 2010, 202 35 na fotografiji su baletan Bendžamin Milepaj i glumica Natali Portman .
Dve osnovne funkcije fotografije jesu funkcija identifika-cije osobe u fokusu referencijalna i funkcija
privlačenja čitao-čeve pažnje fatička . Pri listanju novina, dakle, prvo se uoči fo-tografija osobe u fokusu,
zatim naslov teksta, pa ako je on dovoljno intrigantan, na kraju se čita i sam tekst. Kod nekih fotografija
može se uočiti da jedna od ovih funkcija nadvladava drugu. Ukoliko je osoba u fokusu naširoko poznata
javnosti, njena fotografija u štampi ima pre svega fatičku funkciju zbog toga su one vrlo često i na naslovnim
stranama , a ukoliko je osoba manje poznata javnosti, njena fotografija ima najpre identifikacionu funkciju,
pa tek onda fatičku. Na primer, uz tekst koji govori o mogućoj ljubavnoj vezi između jedne manekenke i
jednog vaterpoliste, koji nisu mnogo poznati javnosti, stoje zasebno njihove fotografije. Na jednoj fotografiji
je ona kako kao manekenka pozira, a na drugoj je on u društvu više osoba, a iz tog društva se, kako bi se
znalo ko je osoba u fokusu, on izdvaja zaokruživanjem. Da se njegov lik dodatno ne zaokružuje na fotografiji,
većina čitalaca verovatno ne bi znala ko je među fotografisanima osoba u fokusu. Fotografije javnih ličnosti,
u ovom slučaju, imaju za cilj da ih javnosti predsta-ve likom, izgledom. Zbog oslabljene fatičke funkcije
fotografije, u ovakvim tekstovima neretko se pribegava pompeznim naslovima i u sadržinskom i u vizuelnom
smislu koji bi taj nedostatak nadomesti-li. Pomenuti tekst se najavljuje na ovaj način:
N: IVANA KUKRIĆ
LjUBI VATERPOLISTU!
PN: Jedna od naših najlepših manekenki u vezi sa četiri godine mlađim crnogorskim reprezentativcem
Filipom Trajkovićem, sa kojim je provela nezaboravan vikend u hotelu Splendid u Bečićima Svet 2009, 620
26-27 .
Naslov je, kako vidimo, ekspresivno intoniran. To pokazuje znak uzvika na kraju, zatim, glagolska leksema
ljubiti nekoga sa značenjem voleti nekoga, biti u ljubavnoj vezi sa nekim , kao i način upućivanja na osobe u
fokusu. Na jednu osobu se upućuje imenom i prezimenom, a na drugu opisno, navođenjem njenog
zanimanja, profesije. U podnaslovu upućivanje na ove osobe je obrnuto. Na onu koja je u naslovu bila
predstavljena imenom i prezimenom sada se upućuje opisno, njenim zanimanjem, a na osobu na koju se u
naslovu upućivalo opisno sada se upućuje imenom i prezimenom. Glavna meta u ovom ogovaranju je, ipak,
ona osoba na koju se u naslovu upućuje imenom i prezimenom. Ona i u naslovu i u podnaslovu ima poziciju
agensa, dok ova druga osoba ima poziciju pacijensa. I u jednom i u drugom slučaju ovakvim načinom
upućivanja na osobe autor čitaocima bliže objašnjava ko su osobe o kojima se govori. Ovde pak ključni
značaj u fokusiranju na osobu imaju fotografije, iako su ilokutivno slabije od teksta i naslova.
Pored fotografije, kako smo i istakli, u žutoj štampi za foku-siranje na osobu koriste se i imena osoba i izrazi,
etikete kojima se na njih upućuje, a koje se navode u naslovu, tj. naslovnom bloku nadna-slovu ili
podnaslovu .
Što se tiče imenovanja ličnosti u žutoj štampi etiketiranja , treba imati u vidu da nisu sve javne ličnosti
poznate po imenu i pre-zimenu, već da su mnoge poznate i po određenim nadimcima npr. Dra-gica
Radosavljević poznata je po nadimku Cakana , skraćenim imenima i prezimenima npr. Bajaga od Momčilo
Bajagić , i po inicijalima npr. Jelena Karleuša kao JK , i umetničkim imenima, pseudonimi-ma, koji im služe
kao zvanično, službeno ime u javnosti npr. Lepa Brena, Bebi Dol, Viktorija, Dara Bubamara, Big Mama, Toma
Panter ili se skraćena imena javljaju paralelno sa punim imenom i prezime-nom npr. Ceca Svetlana
Ražnatović itd. Zbog toga u žutoj štampi upotreba nadimka ili skraćenog imena za upućivanje na odsutnu
oso-bu ne znači nužno i ispoljavanje bliskosti, solidarnosti, simpatije, odnosno empatije. Takvi nazivi imaju
prvenstveno neutralno značenje kakva imaju imena i prezimena inače.
Međutim, dešava se da se na osobu koja je javnosti poznata pod imenom i prezimenom ili možda još i
nadimkom upućuje samo jednim delom njenog zvaničnog, službenog imena: ili samo imenom, ili samo
prezimenom, ili samo nadimkom, odnosno skraćenim imenom npr. Đu-rovski umesto Marko Đurovski,
Bajaga umesto Momčilo Bajagić Bajaga itd. . Takva odstupanja uglavnom nose i određeno značenje, poruku,
jer su motivisana autorovom namerom i određenim komunikativnim efektom. S istim ciljem novinari vrlo
često osobama o kojima govore sami daju ekspresivizirane nadimke, skraćena imena ili koriste opisne forme
kojima upućuju na njih: Milanče od Milan, Nata od Nataša, Ceki od Ceca, Džeki od Džej itd.
Dakle, fokusiranje u žutoj štampi, gledano uopšteno, direkt-no je, bez skrivanja namere da se žele ogovarati
poznate i javne lično-sti. No, posmatrajući tekstove pojedinačno i s obzirom na žanrovsku formu koju imaju,
primećuje se da novinari svoje ogovaračke namere žele i da prikrivaju, pišući navodno pozitivno ili neutralno
o poz-natima, a često se slučajno, govoreći o drugome, dotaknu nečijeg imena, tako da i ta osoba postane
predmet razgovora. To nam pokazuje da se i u pisanom medijumu ogovaračkog diskursa, razlikuju, pored
direktnog fokusiranja, i indirektno i uzgredno fokusiranje na osobu.
Indirektno okolišno fokusiranje na osobu. Autorovo prikri-vanje namere da će osobu o kojoj govori u tekstu
ogovarati sreće se naj-češće u onim tekstovima koji su samo naizgled objektivni, odnosno koji liče da su
samo informativnog karaktera, kakve su, na primer, vesti. A kako ćemo videti u kasnijim analizama, vesti u
žutoj štampi su uglavnom subjektivizirane, tako da skoro i nema tekstova u žutoj štampi koji nisu usmereni
protiv osobe o kojoj govore. Razmotrimo naredni tekst:
N: MONIKA BELUČI ČEKA DRUGU ĆERKICU
TEKST: Glumica Monika Beluči 45 trudna je nekoliko meseci, a tre-balo bi da se porodi krajem proleća i na
svet donese devojčicu. Lepa Italijanka je već deset godina u braku s francuskim glumcem Vansanom
Kaselom 43 , s kojim ima ćerku Devu 5 .
Monika je u poslednje vreme stalno pričala kako silno želi drugo dete, a mi se nadamo da će bebica ličiti na
mamu! Kurir 2010, 2269 17 .
Ono što ovaj tekst čini ogovaračkim jesu prikriveni autorski komentari vešto utkani u sam tekst. Informacije
o godinama starosti glumice i njenog muža nisu ništa drugo do autorski komentari. Tako autor komentariše
sa čitaocem činjenicu da se ova glumica odlučila da u tim godinama rodi dete. Po njemu, a i njegovom
sagovorniku čita-ocu , za ženu su to očigledno kasne godine, ili bar krajnje vreme da se žena odluči da
ponovo rodi. Poslednji iskaz u tekstu u kome se kaže da je ova glumica silno želela dete , znači da je od želje
do njenog ostvarenja prošlo dosta vremena, odnosno da je vreme ipak odmaklo. U prilog ovome ide i naše
zapažanje da se u drugim tekstovima koji su se našli pored ovog teksta nisu navodile godine osoba o kojima
se pi-salo, jer to, očigledno, nije bilo od značaja kao što je to važno za ovaj tekst. Dodajmo još i to da je iskaz
mi se nadamo da će bebica ličiti na mamu! samo navodno dobronamerna želja autora, jer njime pre svega
prikriva svoju ogovaračku nameru.
Evo još jednog teksta u kome autor teksta prikriva svoju ogova-račku nameru:
N: 150.000 POKLONILI U HUMANITARNE SVRHE
na fotografijama pevačica Silvija Nedeljković i njen momak, fudba-ler Saša Stamenković
TEKST: Silvija Nedeljković i njen dečko, fudbaler Saša Stamenko-vić, nedavno su se prvi put pojavili zajedno u
jednoj televizijskoj emi-siji. Naime, ovaj par je učestvovao u VIP izdanju kviza Želite li da postanete milioner,
koji će uskoro početi da se emituje na Nacional-noj televiziji. Kako smo načuli, Silvi i Saša su zajedničkim
snagama uspeli da osvoje 150.000 dinara, a svi VIP učesnici sami će odlučiti kome će osvojeni novac otići u
ruke, pošto je reč o humanitarnoj ak-ciji. A kako su se folkerka i golman crveno-belih slagali tokom pro-vere
znanja, videćemo uskoro ... Svet 2010, 657 13 .
Prema naslovu teksta, reklo bi se da se autor divi ovakvom jednom humanom gestu. Međutim, glavni deo
teksta pokazuje da autor suprotno misli. On izvrgava ruglu činjenicu da su dvoje poznatih na nagradnom
kvizu osvojili samo 150.000 dinara. U naslovu autor i ne govori da su u pitanju dinari, već zavarava čitaoce i
ostavlja ih da veruju da je možda u pitanju neka strana valuta, na primer, 150.000 evra. Dakle, od samog
početka teksta, autor prikriva svoju pravu nameru. Autor teksta je svoje divljenje iz naslova, uz pomoć
ironije, dalje u tekstu preobra-tio u porugu. Kada govori o načinu na koji su osvojili pomenutu sumu, on kaže
zajedničkim snagama uspeli su da osvoje 150.000 dinara , čime se podsmeva ovim učesnicima kviza. On,
dakle, smatra da za tako malu sumu novca nije potreban veliki trud, pogotovu ako se učestvuje u paru, ali
njima dvoma je to, očigledno, bio veliki intelektualni na-por. Autor ovde upliće i stereotip koji kod nas vlada
o folk pevači-cama i fudbalerima, a to je da su oni neobrazovani, neprosvećeni i ne-inteligentni. To pokazuju
i forme kojima na njih upućuje u tekstu. Nju naziva folkerkom , a njega golmanom , što je verbalizacija
pomenutog stereotipa koji je u pozadini ovog teksta. Takođe, i određenje kviza kao provere znanja , a ne
igre , pokazuje na koji način autor posmatra učešće ovo dvoje poznatih u jednoj ovakvoj emisiji.
Nekada je autorski komentar veoma dobro prikriven da ga mogu prepoznati samo oni koji su dobro upućeni
u situaciju koja se opisuje i u međuljudske odnose onih koji se u tekstu spominju. U tekstu koji najavljuje
novo muzičko takmičenje Evropska zvezda , koje je osmis-lio izvesni muzički producent Saša Mirković, kao
jedan od članova žirija najavljuje se Marija Šerifović. Na prvi pogled, nema ničeg čudnog u tome, niti autor
teksta na bilo koji način to u tekstu komentariše, niti daje bilo kakve komentare ogovaračke prirode. Ali, oni
koji prate zbivanja na muzičkoj estradi znaju da je Saša Mirković nekada bio menadžer Marije Šerifović i da
su se nedavno posvađali, ali ubrzo i pomirili. Nakon pomirenja nisu nanovo poslovno sarađi-vali, tako da je
ovaj događaj prilika i povod da obnove raniju saradnju. Tako tekst koji najavljuje novo muzičko takmičenje
zapravo javnosti sa-opštava nešto drugo, a to je da Saša Mirković i Marija Šerifović ponovo sarađuju.
Pogledajmo i sam tekst:
NN: Marija Šerifović
N: KREĆE POTRAGA ZA EVROPSKOM ZVEZDOM
TEKST: 1 Evrovizijska pobednica Marija Šerifović pojaviće se u projektu Evropska zvezda , čiji je idejni tvorac
menadžer Saša Mir-ković i njegova produkcijska kuća Beoton . 2 Petnaest najtalento-vanijih pevača dobiće
priliku da učestvuje u studijskom delu ovog takmičenja, a najbolji će imati mogućnost da svoj talenat
nadograde sa profesionalcima u tom poslu. 3 Pored Marije Šerifović i Saše Mirković, u žiriju će se naći i
Leontina Pat, Vladimir Grajić Graja i mnogi drugi. 4 Emitovanje ovog šou-programa startovaće od februara
na televiziji Košava i drugim lokalnim stanicama, a audicije će biti otvorene za sve zainteresovane tokom
decembra i januara u svim većim gradovima Srbije Kurir 2009, 2230 12 .
Autor teksta imena ovih poznatih dva puta stavlja jedno kraj drugog i to uvek naglašavajući kontekst
poslovne saradnje. Prvim is-kazom 1 , u kome se naglašava da je idejni tvorac tog projekta Saša Mirković,
autor želi javnosti staviti do znanja da saradnja Marije Šerifović i Saše Mirkovića nije slučajna, želja ili
nagovor dru-gih i sl., već da je dobrovoljna. Drugi put autor to čini kada navodi imena onih koji su u žiriju, a
imena Marije i Saše posebno izdvaja povezujući ih u jedno, up. iskaz 3 .
Kod ovakvih tekstova fotografija ima samo funkciju identifi-kacije, pokazuje lik osobe u fokusu.
Uzgredno fokusiranje na osobu. U nekim tekstovima poznati mogu slučajno postati predmet ogovaranja,
obično kada se dovedu u vezu sa drugim ličnostima po izvesnim sličnostima ili po nekom drugom os-novu. U
takvim tekstovima osnovna namera autora je da govori o nekome drugome, što jasno kazuje, ali ne može da
ne govori u isto vreme i o drugim javnim ličnostima. Te druge javne ličnosti, iako nisu glavna tema teksta,
postaju predmet ogovaranja, ili, kako smo već rekli, ko-lateralna šteta razgovora. Za ilustraciju navodimo
sledeći tekst:
NN: Raspevani premijer
N: BERLUSKONI KAO DINKIĆ
TEKST: Rim - Italijanski premijer Silvio Berluskoni sprema se da izda album u saradnji sa Marijanom
Apičelom, napolitanskim kompo-zitorom, tvrdi italijanski dnevni list Stampa . Berluskoni se inače oporavlja
od napada koji je na njega 13. decembra izveo Asimo Tartalja, a u petak je prvi put izašao u javnost, i to u
tržni centar nedaleko od njegove kuće, tvrdi list Korijera dela sera .
Berluskonija je 13. decembra u Milanu Tartalja pogodio u lice teškom statuetom milanske katedrale i tom
prilikom mu polomio nos i dva zuba. Sedamdesettrogodišnji premijer proveo je nekoliko dana u bolnici, a
zatim je oporavak nastavio kod kuće Kurir 2010, 30. april, el. izdanje .
Glavna osoba u fokusu u ovom tekstu je italijanski političar Ber-luskoni, a osoba koja se uzgred spominje i
uzgred ogovara jeste naš po-litičar Mlađan Dinkić. Ovu dvojicu političara autor teksta je doveo u vezu samo
u naslovu teksta poredeći Berluskonija sa Dinkićem. Nadna-slov i naslov teksta smisaono predstavljaju
celinu, tako da nadnaslov delimično objašnjava naslov i čitaocu je jasno zašto autor povezuje Dinkića i
Berluskonija. Ljubav prema muzici je ono što njih dvojicu povezuje. Ali, prema onome što govori glavni deo
teksta, veza između Berluskonija i Dinkića je i drugačije prirode. U javnosti je italijan-ski političar poznat i po
skandalima, tako da se u glavnom delu teksta on predstavlja u tom svetlu protivnici ga fizički napadaju na
javnim mestima, ali on uprkos tome i uprkos svojim godinama nastavlja da se u javnosti pojavljuje na
mestima koja ne priliče njegovom položaju, kao što su tržni centri . Autor, iako u ovom glavnom delu teksta
ne spo-minje M. Dinkića, naslovom Berluskoni kao Dinkić jasno pokazuje da smatra da je i Dinkić poput
Berluskonija - osoba sklona skandalima i nedoličnom, neprikladnom ponašanju političara.
Evo još jednog teksta u kome se, pored osoba imenovanih u naslo-vu, uzgred ogovara i neko drugi:
N: TOPALKO SNIMA DUET SA ŽENOM
na slici njih dvoje
TEKST: Ako sve bude po planu, Topalko će uskoro u duetu zapevati sa svojom suprugom Vesnom! Kako tvrde
naši insajderi u Grand produk-ciji , na ovu ideju došao je Saša Popović, s obzirom na to da je i žena njegovog
pulena pevački talentovana, te da bi za Milanove fanove ovo bila prava poslastica. I dok svi s nestrpljenjem
iščekuju da brač-ni par zapeva, jedina koja će ovom informacijom biti razočarana jeste Maja Nikolić, koja je
priželjkivala da sa pobednikom Farme snimi
duet, koji bi joj omogućio da se nađe u toliko željenom Grandovom jatu Svet 2010, 656 13 .
U ovom tekstu se pevačica Maja Nikolić ogovara uzgred, jer je tekst posvećen pevaču Milanu Topaloviću.
Njoj se autor teksta posvećuje na kraju teksta ne skrivajući svoju nameru da je ogovara. Međutim, ogo-
varanje ove pevačice u ovom tekstu samo se po sebi nametnulo. Na prvi pogled, reklo bi se da se osobe iz
naslova ne ogovaraju i da je na meti autora ovog teksta samo pevačica Maja. Međutim, ovaj autor
neblagona-klono govori i o M. Topaloviću i o njegovoj ženi, samo što to nije toli-ko eksplicirano; zapravo,
indirektno je. Forme kojima upućuje na njih i način na koji ih karakteriše jasno govore o tome. Autor ovog
teksta Topalka ironično naziva Sašinim pulenom , a na muža i ženu upućuje takođe ironičnom formom
bračni par koji će zapevati .
Uzgredno fokusiranje nalazimo i u onim tekstovima u kojima se, na primer, nabraja ko je sve od poznatih
ličnosti, pored osobe iz na-slova, takođe nešto uradio. Na primer, kada se o nekoj osobi govori da je izvršila
neku estetskohiruršku intervenciju, autor teksta neće propustiti priliku da spomene i ko se još od poznatih
podvrgao tak-voj istoj operaciji:
N: SEKA IŠLA NA LIPOSUKCIJU?
PN: Posle Leontine, Marije Šerifović, Stoje, i Seka se, kažu pod-vrgla ultrazvučnoj metodi mršavljenja
na slici je ova pevačica
TEKST: Posle Leontine, Stoje i Marije Šerifović, koje su liniju do-terale ultrazvučnom liposukcijom, i Seka
Aleksić može da se pohvali zanosnim telom. Ako je verovati pričama njenih kolega, i ova lepotica suvišnih
kilograma rešila se elegantnom i bezbolnom metodom. Is-tina, Seka nikada nije pomenula ultrazvučnu
liposukciju ... Skan-dal 2010, 295 2-3 .
Seka je ovde osoba u fokusu, a pevačice koje se spominju samo se uzgred ogovaraju, jer su i one kao i ova
pevačica mršavile uz pomoć skupih kozmetičkih tretmana.
Ili, ako govori o tome s kim je osoba u fokusu u ljubavnoj vezi, spomenuće i druge osobe koje su bile u vezi s
njom ili s njenim partnerom:
N: ODBILA UDVARAČA, ZADRŽALA PRSTEN
na slici je pevačica Mija Borisavljević
TEKST: Posle Danijele Vranić, Ane Nikolić i još nekolicine nji-hovih koleginica hrvatski tajkun Stipe Lijanović
nameračio se i na
lepu Miju. Rešio čovek da je osvoji, pa ne žali pare, a ni ruže ... Prvo joj je u Teatro, gde peva, poslao korpu
sa 101 ružom i porukom postoji 101 razlog da se upoznamo, zatim isto ponovio i sa dvesta jednim pu-
poljkom, da bi prošle nedelje binu popularnog beogradskog kluba buk-valno zatrpao cvećem ... Svet 2010,
660 12 .
U žiži interesovanja ovog teksta je, kako vidimo, pevačica Mija, kao i njen udvarač, hrvatski biznismen.
Pevačice Danijela Vra-nić i Ana Nikolić samo se uzgred pojavljuju u tekstu, kao osobe koje su ranije bile u
vezi sa sadašnjim Mijinim udvaračem. Bez obzira na to što se one samo spominju u tom kontekstu, one
sadržajno upotpunjuju ovaj ogovarački diskurs i predstavljaju njegov sastavni deo.
Predmetom ogovaranja poznati mogu postati i samo zato što su prisustvovali određenom događaju
koncertu, premijeri, promociji, po-rodičnom ili poslovnom slavlju itd. . Da nema podataka o tome ko je sve
od poznatih bio na određenom događaju, takvi izveštaji za žutu štampu ne bi bili zanimljivi. Jer, u žutoj
štampi izveštajima se ne saopštava šta se desilo, nego ko je tome prisustvovao, odnosno ko se nije odazvao
pozivu. U tome se i sastoji sva njihova informativna vrednost. S druge strane, mnogi na takve manifestacije
dolaze samo da bi bili viđeni, a ne zato što je potrebno da tu budu. Na osnovu informacija o tome ko je
prisustvovao rođendanskoj proslavi, čitaoci mogu saznati ko se od poznatih sa kim druži i u kakvim su
odnosima. Pisanjem o tome kako su poznati izgledali tada, šta su obukli, kakvog su raspoloženja bili samo
doprinosi opštoj slici o tome kakav je neko. Tako, imena onih koji se nađu u novinskom tekstu te forme
samo su zahvaljujući tome tu:
N: DAJANA SA FARMERIMA PROSLAVILA 38. ROĐENDAN
TEKST: Sredinom prošle nedelje u Mima baru Slavica Tripuno-vić Dajana proslavila je 38. rođendan. Među
brojnim prijateljima, ug-lednim bankarima i biznismenima, našli su se i njeni dojučerašnji cimeri, farmeri iz
Barajeva. Zoran Radojković Pile i Olja Crnogorac stigli su među prvima, dok ih je u stopu pratila i pevačica
Kaja. Za jednim od klavira u restoranu, okružen lepoticama, u vinu, siru i nje-guškom pršutu uživao je i sam
vlasnik lokala, glumac Mima Karadžić, koji se iz udobne fotelje pomerio tek pošto je sa slavljeničke torte
zaprštao vatromet Svet 2009, 653 22 .
Zoran Radojković Pile, Olja Crnogorac, Kaja i Mima Karadžić ovde se spominju kao gosti pevačice, koja je
slavila rođendan. Sve ono što je u tekstu rečeno o njima, a što se može smatrati govorenjem iza leđa, ogo-
varanjem i sl., izrečeno je manje-više uzgred - navodno da se samo poka-že kakva je atmosfera bila. Za neke
čitaoce, recimo, informacija da su neki na proslavu došli prvi može imati određeno značenje, ali u tekstu
ničim nije naznačeno da tu ima nečeg problemskog . Naravno, neke od tih informacija mogu biti i jasno
ogovaračkog karaktera. Pisanje o tome na koji način je glumac Mima Karadžić proveo veče prepoznaje se
kao ogovaranje. On se predstavlja kao hedonista i ženskaroš. Ali, na-pominjemo, ogovaranje Mime
Karadžića ovde je proisteklo iz razgovora o tome kako je pevačica Dajana proslavila svoj rođendan. Dakle,
autor sve čini da to ogovaranje izgleda kao da se desilo manje-više slučajno.
Evo još jednog izveštaja u kome se, pored osobe iz naslova, uz-gredno ogovara i druga javna ličnost - pevač
Džej Ramadanovski:
N: U PAUZI NASTUPA RAZMENjIVALA POLjUPCE
na fotografiji je pevačica Nataša Bekvalac
TEKST: Nataši Bekvalac se baš osladilo da malo-pomalo zapeva u prestonici. S druge strane, ako je suditi po
posećenosti njenih svir-ki, Beograđani je zaista obožavaju. Na prošlonedeljni nastup u klubu Magacin lepa
blondina došla je u pratnji supruga Danila Ikodi-novića, koji je cele noći bio sjajno raspoložen i sa kojim je u
pauzama nastupa razmenjivala poljupce. U VIP loži u svom stilu đipao je Džej Ramadanovski, sve vreme se
šaleći sa konobarima da ne sme da pije zbog novog zakona o bezbednosti u saobraćaju, naručujući
istovremeno dupli viski. U svakoj turi, naravno! Svet 2010, 656 13 .
1.2. DEVIJANTNO PONAŠANjE. Prema onome što naš korpus po-kazuje, a što potvrđuju i druga istraživanja,
npr. etnološka Ramšak 2006: 126-152 , izdvaja se nekoliko tema kojima se bavi žuta štampa, a koje se
tumače u kontekstu devijantnih ponašanja. To su:
1 emotivni život poznatih promene u bračnom statusu - udaja, ženidba, razvod, raskid veze, nova veza,
prevara, sumnja u sta-bilnost veze, seksualna orijentacija ,
2 njihov porodični život slobodno vreme, druženje, prija-telji ,
3 zdravstveno stanje bolest, smrt bližnjih ,
4 sklonost porocima droga, alkohol ,
5 fizički izgled estetskohirurške intervencije, gojaznost, mršavljenje i sl. ,
6 posao novine u poslu, ne uspeh ,
7 novac i finansijsko stanje zarade, honorari, škrtarenje, ra-sipanje novca, legalnost poslova ,
8 neuređeni odnosi sa kolegama svađe, zavist ,
9 verbalno ponašanje problematične izjave, izgovorene laži, psovanje, ogovaranje kolega i sl. itd.
Promene u bračnom stanju, raskidi, nove započete ljubavne veze, neuređeni odnosi sa kolegama, loše,
neukusno oblačenje, neuobičajena ponašanja na sceni ili van nje, promene u izgledu, nove aktivnosti, novine
u poslu, životu i sl. obično se predstavljaju kao neočekivana neuobičajena, neobična ponašanja ili ponašanja
vredna spominjanja. Naslovi koji najavljuju neke od tih događaja jesu:
1 N: SEVERINA SKRATILA KOSU Večernje novosti 2009, 10. de-cembar 19 ;
2 N: KSENIJA OPET SMEĐOKOSA Skandal 2010, 295 5 ;
3 N: PRVA DAMA ZAVRTELA KUKOVIMA Alo! 2009, 625 24 ;
4 N: MARINA IZBAČENA SA FARME Pres 2009, 1418 17 ;
5 N: MAMA JK ULAZI U KUĆU VELIKOG BRATA! Svet 2010, 657 1 ;
6 N: MINA DOJI, A IGOR SE ZNOJI Skandal 2009, 257 18-19 ;
7 N: UMA TURMAN SE VRATILA VERENIKU 24 sata 2010, 859 ;
8 N: MAJA PROŠETALA VERENIČKI PRSTEN Svet 2010, 657 12 ;
9 N: JOVANA UZ BOJANA PREBOLELA ĐOLETA Svet 2010, 657 12 ;
10 N: OPET SE UDALA Skandal 2009, 282 20-21 na fotografiji je pevačica Leontina .
Neka od ovih ponašanja i te kako su očekivana u javnosti. Oče-kivano je to da se poznate ličnosti
podvrgavaju raznim operacijama i tretmanima kako bi poboljšale svoj izgled, da su sklone porocima, ali i
preljubama, jer su sve to ponašanja koja idu zajedno sa slavom i bo-gatstvom. Ali, javne ličnosti to najčešće
negiraju i demantuju. U tom slučaju, devijantno ponašanje nije ono što su one uradile, već to što negiraju da
nisu uradile. Tekstovi koji se bave tim temama odišu zlu-radim raspoloženjem karakterističnim za one koji
osete zadovoljstvo kada su u pravu, kada se ispostavi da su s razlogom sumnjali, kada su neko-ga uhvatili u
laži, kada na neki način osete da su pobednici i sl. Da bi bili uverljiviji čitaocima, ti tekstovi sadrže i neku
materijalnu po-tvrdu, dokaz da je to tako kako autor teksta predstavlja, npr. nečije svedo-čenje o tome ili
fotografiju sa likom osobe pre i posle neke hirurške intervencije. Stoga su neizbežni iskazi poput onih kojima
se čitaoci pozivaju da sami, na osnovu datih fotografija, uoče razliku. Na primer:
N: LANETOVA MALA USNE POVEĆALA!
TEKST: ... A da raspolažemo činjenicama, možete se uveriti i vi ukoliko ovu fotografiju uporedite sa bilo
kojom starom Jovaninom fotkom Svet 2009, 653 16
ili
N: I MILENA ĆERANIĆ NABACILA SILIKONE!
PN: Za razliku od Biljane Sečivanović i Silvije Nedeljković, mlada Grandova zvezda krije da je, pretpostavlja se
na nagovor dečka Nemanje Stevanovića, poprsje uvećala implantima
TEKST: ... Nije bilo teško zbrojiti dva i dva i shvatiti da je radio skalpel. Jer, razlika u odnosu na letos, kada
nam se Milenica švrćkala u kupaćem kostimu, i više je nego očigledna Svet 2010, 656 14-15 .
Za komentarisanje samo fizičkog izgleda na osnovu fotografije postoje i posebne rubrike u novinama. U
novinama Skandal te rubrike nose sledeće nazive:
1 Fotke kojih se slavne ličnosti najviše plaše,
2 Extra foto,
3 Modni frikovi,
4 Hit foto,
5 Kakav blam,
a u Svetu:
1 Pod lupom,
2 Pazi, snima se .
Njima dodajemo i rubrike u kojima poznati stilisti, modni kre-atori i sl. ocenjuju običnom ocenom od 1 do 5 i
davanjem komentara fizički izgled i oblačenje poznatih, a koje nose nazive:
1 Modni žiri Svet ,
2 ŠIK ili FRIK? Eksperti stila ocenjuju poznate ličnosti Skan-dal .
Ukoliko je u pitanju verbalno ponašanje, kao što su nedolične, protivrečne ili smešne izjave i lapsusi, one se
smeštaju u rubriku tipa
1 Izvale nedelje Skandal ,
2 Odvale nedelje
Šta li će reći sledeće? Svet i sl.
Kada se ukazuje na ponašanje osobe u fokusu koje je neočekivano i neuobičajeno, i u štampi se, kao i u
usmenoj komunikaciji, koriste one govorne strategije i ona jezička sredstva kojima autor teksta či-taocima
prenosi svoje čuđenje zbog toga, iznenađenost, a vrlo često i neodobravanje, negodovanje, kritikovanje i sl.
Na primer, neočekivano je, a i neprikladno da pevačice u damskoj toaleti grizu sendviče ili da piju piće iz
flaše:
N: VIKI MILjKOVIĆ SREĆNA GLADNA GODINA!
TEKST: Na sceni glamur, duga crna haljina, ful šminka, a van nje -jadac! Viki Miljković tamani pljeskavicu sve
u šesnaes, kao da u naj-manju ruku ništa nije jela danima. Istina, snimanje novogodišnjeg Grand šoua trajalo
je skoro deset sati, pa ne treba da čudi što je popularna pevačica ogladnela. Nije da smo joj brojali zalogaje,
ali Viki je pljeku bukvalno uništila. Cap, cap, cap i kao da je nikada nije ni bilo. Doduše, tragovi su ostali. Miris
luka u kombinaciji sa raznoraznim parfemima kojima se pedesetak pevača bukvalno oku-palo učinilo je
svoje. No, najvažnije je da se na kraju sve dobro zavr-šilo. Program je snimljen, a Viki se napapala. I to
pošteno! Svet 2010, 656 26-27 .
Takođe je neprikladno da pozajmljuju garderobu od svojih kolega:
N: POZAJMLjENI STAJLING!
TEKST: Kad je Ceca Ražnatović izjavila da je Mira Škorić jedina kojoj bi dozvolila da uđe u ormar, izgleda da se
nije šalila. Jer, Ško-rićeva je baš to i učinila. Bukvalno! Naime, Ceca je u avgustu prošle godine na nastupu u
diskoteci Elefant u Beranama nosila istu onu haljinu koju je Mira ponela na snimanju novogodišnje Grand
parade . E, sad da li je folkerku uhvatila ekonomska kriza ili joj se Cecino aljinče toliko dopalo da nije mogla
da mu odoli, ne znamo, ali čemu služe prijatelji. Između ostalog, da vam pozajme garderobu koju su nosili
godinu i po dana ranije. A kome bolje stoji - procenite sami Svet 2010, 656 16 .
I o jednom i o drugom ponašanju u tekstu se govori sa ironijom. U prvom tekstu to se čini ekspresivnim
poređenjem kao da u najmanju ruku ništa nije jela danima , bukvalno uništila , kao da je nikada nije ni bilo . I
naslov je takođe vrlo ironičan. Naročito ironičan prizvuk on dobija uz fotografiju na kojoj je u krupnom planu
pevači-ca u najboljoj toaleti, fotografisana u trenutku kada grize sendvič sa pljeskavicom. Autor teksta je
želeo da fotografija i naslov simu-liraju situaciju u kojoj se ova pevačica prekida dok halapljivo jede, ali da se
pokaže da je, zbog velike gladi, ništa ne može omesti u jelu, tj. da izgleda kao da ne obraća pažnju na to što
joj se neko obraća čestitajući joj Novu godinu. Ovakvom fotografijom osnovna autoro-va namera je bila da
razbije iluziju o tome da su pevači, ali i druge poznate i javne ličnosti, prefinjenih manira, da su elita. Želeo je
da pokaže da su kao i običan svet usredsređeni na zadovoljenje onih osnovnih fizioloških potreba. U tu svrhu
koristi izuzetno sliko-vite kontraste uzvišenog i prizemnog: glamur, crna haljina, šminka spram jadac; glamur,
crna haljina, šminka spram tamaniti pljes-kavicu, cap, cap, cap; miris parfema spram miris luka.
Kontrastiranjem ovih sadržaja autor je nameravao da ukaže i na razliku između očekivanog,
podrazumevanog ponašanja i onog koje se kao neočekivano dogodilo.
I iz ovih kontrasta i opisa u prvi plan izbija ironija, kao i onda kada navodno želi da pokaže da ima
razumevanja za takvo pona-šanje: Istina, snimanje novogodišnje Grand šoua trajalo je skoro deset sati, pa
ne treba da čudi što je popularna pevačica ogladnela; No, najvažnije je da se na kraju sve dobro završilo.
Program je sni-mljen, a Viki se napapala. Ito pošteno!
U drugom tekstu naslov zvuči ironično zbog oksimorona koji sadrži, jer stajling, kao izgled i ponašanje
pojedinca podrazumeva posebnost i jedinstvenost, pa samim tim isključuje mogućnost da se pozajmljuje,
preuzima, kopira i sl. Ironija, inače, dominira celim tekstom, ali se oseća i to da se autor čudi da je tako nešto
moguće. Svoju nevericu iskazao je odmah na početku teksta naglašavajući da se desilo bukvalno ono što je
izrečeno u šali, tako da taj deo teksta zvuči kao kada u usmenoj komunikaciji govornik kaže ne mogu da ve-
rujem da se to desilo, neverovatno .
Od svih ponašanja koja se mogu smatrati preterivanjem, u tablo-idnoj štampi u tom kontekstu najčešće se
govori o zaradama poznatih, velikim honorarima, trošenju novca na garderobu, nakit, automobile,
putovanja itd. Tekstova sa takvom tematikom u žutoj štampi ima puno, a neki od naslova koji ih najavljuju
jesu:
1 N: RASIPANjE na fotografiji je glumac Tom Kruz Puls 2010, 202 40 ;
2 N: MODNI EDITORIJAL VREDAN 100 MILIONA Pres 2009, 1418 25 ;
3 N: ZA SPOT DALA 20.000 EVRA! na fotografiji je pevačica Dunja Marković Skandal 2009, 257 5 ;
4 N: BOKI 13 POTROŠIO 300.000 EVRA OD ZELENAŠA
PN: Provodio se u Parizu kao da je milioner. Spavao je u najskupljim hotelima, išao u najbolje diskoteke, pio
najskuplji šampanjac, iz-najmljivao luksuzne jahte, a da ne govorimo o garderobi i bundama Skandal 2010,
300 2-3 .
Da je za poznate i javne ličnosti važno koliko košta garderoba koju nose, koji automobil voze i sl., pokazuje i
to što novinari tablo-ida, i kad nije to tema, nalaze priliku da govore o tome. Tada takve informacije deluju
samo kao uzgred date, kao nešto manje važno, a zapra-vo za autora imaju najveći informativni potencijal.
Evo i primera:
N: GOGA ŠLjAKERKA!
TEKST: Ne, nije Goga Sekulić prešla u biznismene ili brokere, pa sedi sa lap-topom u kafiću i prati berzanske
izveštaje. Jok. Pa zašto i folk pevačice ne bi furale lap-top i bile tehnološki upućene, da ne kažemo
napredne? Od takve sorte je i Goga, koja je usred beogradske Knez Mihailove otvorila kancelariju. ... Kad
sam se vratila iz Crne Gore sačekala me je gomila obaveza, pa sve to treba pozavršavati , kaže Goga, koja
osim lap-topa šeta i najnoviji model gumenih sandala Vivijen Vestvud, koje koštaju 1000 evra! Skandal 2009,
282 28 .
O tome koliko košta ono što javne ličnosti nose, govori se vrlo eksplicitno. Nekada toliko eksplicitno da se
samo na fotogra-fiji strelicom pokaže deo garderobe na koji čitalac treba da obrati pažnju, a na strelici, ili
negde pored, piše marka i cena. Ilustracije radi, evo jedne takve strelice iz Skandala Skandal 2010, 295 19 :
Ali, ne valja ni to ako slavne ličnosti ne poštuju pravila javnog eksponiranja ne vodeći računa o tome da li je
to što nose mar-kirano i da li se više od jednog puta pojavljuju u istoj garderobi. Da takva nepisana pravila
vladaju na estradi, pokazuju neki od naslova i podnaslova:
1 N: BRENA KUPOVALA NA
USKRŠNjIM RASPRODAJAMA Skandal 2009, 257 7 ;
2 N: ROĐENA S CIPELAMA!
PN: Jeste da ih je izradila čuvena modna kuća Iv Sen Loran , ali što je mnogo - mnogo je! Seka Aleksić već
mesecima bukvalno ne izlazi iz omiljenih joj crnih cipelica
TEKST: Ovim modnim prekršajem Aleksićeva je uspela da nadmaši i donedavnu rekoderku Radmilu
Manojlović, koja je svoje srebrne gilje ponela u 10 prilika, i tako joj preotme ovu laskavu titulu. C, c, c . Svet
2010, 656 24-25 .
I naslov
N: SVIĐA MI SE TO ŠTO SE BRENA OBLAČI KOD KINEZA Skan-dal 2009, 282 32-35
govori o tome, samo na indirektan način. Ovo su, zapravo, reči inter-vjuisane pevačice Emine Jahović,
izvučene iz konteksta. Autor ih je stavio u prvi plan kako bi anatemisao Lepu Brenu, predstavljajući je kao
pevačicu koja se ne oblači po pravilima estrade, a, možda, i kako bi zavadio dve pevačice. No, bez obzira na
autorove namere, ovakav naslov jasno potvrđuje da u svetu poznatih vladaju nepisana pravila oblačenja.
Za političare ova modna pravila , izgleda, ne važe. Ukoliko se pokaže da političari drže do istih sistema
vrednosti kao i poznate, estradne ličnosti i da svojim ponašanjem teže luksuzu, to u javnosti obično izaziva
sumnju da li je način na koji zarađuju novac legalan. Takvi tekstovi se, shodno tome, odgovarajućim
naslovnim blokom naja-vljuju, a i diskursno se organizuju tako da pokažu da je sumnja osnovana. Evo i
primera:
N: PRESVLAČENjE
NN: Čeda Jovanović za nešto više od deset godina prešao put od stajlinga siromašnog studenta do fensi
političara
U ovom tekstu akcenat autora nije toliko na tome da pokaže da je u pitanju prekomerno trošenje novca,
iako i o tome na taj način govori, već je li to ispravno i legalno. Zato se kroz diskurs teksta usposta-vlja
paralela između prošlosti i sadašnjosti između onoga što je ovaj političar bio i imao pre nego što je postao
politički aktivan , zatim, za koje vreme se dogodio preobražaj od jedne ličnosti do druge:
Lider LDP Čedomir Jovanović, čiji je jedini statusni simbol dok je bio vođa Studentskog protesta tokom 1996
97. bila kožna jakna avi-reks , danas je, za samo pola sata, spreman da iskešira blizu 2000 evra za svega
nekoliko komada firmirane garderobe ...
i kako to komentarišu drugi, koji su bili u istoj ili sličnoj situ-aciji, a nisu doživeli takav preobražaj:
Sarađivali smo tokom 96 97, ali smo sredinom 1998. izgubili svaki kontakt. Kasnije, od 2001. do 2003. viđao
sam ga u parlamentu kad sam bio poslanik DSS, ali je tada već počeo da nosi odela. Ranije je živeo kao i svi
drugi, izlazio je na Akademiju , kretao se u krugovima nekih običnih ljudi. Pamtim ga kao inteligentnog i
sposobnog mladića, koji se u vizuelnom identitetu ni po čemu nije izdvajao od ostalih. Ono što je danas
njegova politika u ono vreme nije moglo ni da se naslu-ti niti da se prepozna u njegovim tadašnjim
stavovima, koji su bili
bliski desnoj opciji. Ovakva transformacija je verovatno njegov izbor, priča Dobrosavljević, prisećajući se da
je lider LDP sredinom 90-ih nosio obične košulje, farmerke Kurir 2009, 2223 5 .
Na kraju, i dalje ostaje sumnja da je ovaj političar sve to stekao poštenim radom.
Za ukazivanje na ponašanje koje se percipira kao preterivanje koriste se jezička sredstva koja, implicitno ili
eksplicitno, označa-vaju kvantifikaciju meru, količinu, stepen i sl. , a osnovna govorna strategija koja se
prepoznaje jeste gradiranje. Dakle, isto kao i u usme-noj komunikaciji. Radi ilustracije, pogledajmo naredni
tekst:
N: PET LUKSUZNIH DANA
TEKST: Izgleda da ko god ode u Australiju, neplanirano produži bo-ravak. Pre manje od mesec dana u Zemlji
kengura gostovala je pevačica Nataša Bekvalac. Turneja na koju je otišla trajala je tri dana, a Nata-ša je
ostala još sedam dana na odmoru. Slično je i sa Sekom Aleksić, koja je takođe otišla zbog posla, ali je
iskoristila priliku da se malo i odmori. I to ni manje ni više nego u hotelu Palazzo Versace, u kom sobičak
košta 300 evra pa naviše. Poznato je da Seka ne voli obične stvari, pa sigurno nije bila u sobičku. Zato
verujemo da je morala da iskešira nešto veću sumu. Orijentacije radi, cene soba u zavisnosti od kategorije
kreću se od 300 do 4.000 evra. U svakom slučaju, to joj nije bio jedini trošak. Seka, naime, nije prestajala da
obilazi prodavnice, pa je tako ostatak novca spiskala na krpice, uglavnom na donji veš i cipele Puls 2009, 173
9.
Kvantifikacija se prepoznaje pre svega u navođenju brojki za meru vremena, količinu novca i sl. : pet dana,
tri dana, sedam dana, 300 evra, 4000 evra, kao i u izrazima ni manje ni više sa značenjem baš, upravo i pre
manje od mesec dana sa značenjem skoro, nedavno , ne prestajati obilaziti, u rečima luksuzan, iskeširati,
spiskati, kao i u reči sobičak sa ironičnim značenjem. U službi gradacionog konektora javio se iskaz to joj nije
bio jedini trošak, posle kojeg dolazi sadržaj koji ukazuje na još veće preterivanje od onog na koje se ukazuje
u prethodnom sadržaju teksta.
Nelegalno poslovanje, kršenje zakona, sklonost porocima, preljubama i sl. smatraju se ponašanjima koja su
neprihvatljiva za jed-nu društvenu zajednicu i kojima se pojedinac javno osuđuje i žigoše. Takvi tekstovi se
obično najavljuju nedvosmislenim naslovima, sa jas-no izraženim autorovim stavom da je iznenađen time i
da na to gleda sa neodobravanjem:
1 NN: Viktor Savić
N: NA SUDU ZBOG DROGE!
PN: Ako se dokaže optužnica, glumac bi mogao u zatvor do tri godi-ne Skandal 2009, 257 16-17 ;
2 N: UHAPŠEN SIN sin glumice Sibil Šepard Puls 2010, 202 40 ;
3 N: IZMISLILA TRUDNOĆU DA BI JE KAČAR OŽENIO!
na fotografiji je ukućanka Velikog brata Ena Popov Svet 2010, 661 14-15 ;
4 N: UHAPŠENA MAJKA ANE KURNjIKOVE 24 sata 2010, 859 16 ;
5 N: PLATIO DUVANjE na fotografiji je glumac Viktor Savić Kurir 2010, 30. april, el. izdanje ;
6 N: HAŠIŠAR! na fotografiji je glumac Viktor Savić Kurir 2010, 20. maj, el. izdanje ;
7 NN: Mel Gibson
N: PRELjUBNIK! Kurir 2010, 30. april, el. izdanje ;
8 N: MLADEN VOLI ORGIJE!
PN: Tvrdi Dijana Đorđević, bivša devojka zgodnog manekena, i ot-kriva da ga je, baš kao i Seka Aleksić,
finansijski izdržavala dok je on uživao u grupnom seksu Svet 2010, 661 2-3 ;
9 N: BORIN SIN OJADIO ERU!
PN: Stariji sin Bore Drljače, Vladimir, navodno opljačkao par-fimeriju poznatog pevača na Čukarici, zbog čega
je prijateljstvo dvojice kolega dovedeno u pitanje Svet 2010, 661 6-7 .
Ogovaranje poznatih u ovim situacijama diskursno se odvija na sličan način kao i u usmenoj komunikaciji.
Autor teksta na nemoralno ponašanje sklonost porocima, preljubi, lažima ukazuje opisivanjem i
prepričavanjem takvog ponašanja:
NN: Viktor Savić
N: NA SUDU ZBOG DROGE!
PN: Ako se dokaže optužnica, glumac bi mogao u zatvor do tri godine
TEKST: Viktor je uhapšen pre tri godine u Knez Mihailovoj ulici kada je kupovao marihuanu. On je zajedno sa
još dvojicom momaka prive-den u policijsku stanicu i tada je kod njega pronađen još i hašiš. Na suđenju
Savić je rekao da je drogu kupio pre tri dana pre hapšenja i to u Bugarskoj dok je bio na skijanju, ali nije
mogao da se seti imena čoveka koji mu je prodao drogu ... Skandal 2009, 257 16-17 .
Ako je moguće, navode se i reči onih koji su u fokusu, kao potvrda da je istina ono što autor u tekstu iznosi:
N: HAŠIŠAR! na fotografiji je glumac Viktor Savić
TEKST: ... Dva, tri dana pre nego što je ova droga nađena, vratio sam se sa skijanja iz Bugarske, gde sam tu
drogu i kupio od jednog mladića čije ime ne znam. To je bio prvi put da sam je nabavio, a možda deseti put
da sam je koristio, dok sam hašiš uzeo da probam, pa mi je deo os-tao , rekao je Savić na glavnom pretresu,
objasnivši da je marihuanu prvi put probao na prvoj godini studija, na žurkama koje su pravili studenti
Fakulteta dramskih umetnosti, gde se ona otvoreno koristila Kurir 2010, 20. maj, el. izdanje ,
ili reči drugih osoba koje to mogu potvrditi, bilo da su svedoci ili da su upućeni u tok događanja.
Autor teksta povodom opisanog ponašanja iskazuje i svoj nega-tivni stav povodom situacije koju opisuje.
Autorov stav u narednom tekstu jasno je izražen u naslovu:
NN: Mel Gibson
N: PRELjUBNIK!
Međutim, on može biti i implicitan, kao što to ovde pokazuje poslednji iskaz.
TEKST: Glumca i režisera Mela Gibsona paparaci su uslikali na pla-ži u blizini njegovog imanja na Kostariki u
zagrljaju nove ljubavnice, čiji identitet još nije otkriven. Poznatom glumcu ovo nije prvi izlet. Krajem prošle
godine tabloidi su objavili vest o njegovom neverstvu sa pevačicom iz Rusije Oksanom, sa kojom se viđao na
snimanju svog novog filma. Mel i njegova supruga Robin u braku su punih 28 godina i imaju sedmoro dece
Kurir 2010, 30. april, el. izdanje .
Ovim iskazom autor ne želi čitaocima da skrene pažnju na to koliko je ovaj glumac u braku i koliko broji
njegova porodica samo radi statistike ili nečeg drugog. Autor time govori da je on loš čovek, jer je mogao da
zanemari činjenicu da je toliko vremena proveo u braku i da ima mnogobrojnu porodicu.
Kao i govornik u usmenoj komunikaciji, i novinar žute štampe ima tu slobodu da sebi dodeli ulogu sudije, koji
će osobi u fokusu iz-ricati kazne poput onih koje se javljaju u usmenoj komunikaciji. Radi podsećanja, u
usmenoj komunikaciji se osobi u fokusu često priziva zlo, želi joj se nešto loše ili se smatra zasluženom
kaznom ono loše što joj se već dogodilo. Novinar žute štampe je, za razliku od govornika u
usmenoj komunikaciji, u tome umereniji i manje eksplicitan, pa to radi suptilnije i indirektnije, ali ipak i on to
čini. U pomenutom tekstu o glumcu Viktoru Saviću, autor polemiše o tome koliku zatvorsku kaznu bi ovaj
glumac mogao da dobije ako sud utvrdi da je kriv, pa kaže:
Viktor se branio da nije znao da je zakonom zabranjeno da se sa sobom nosi droga za ličnu upotrebu, ali to
mu neće mnogo pomoći ukoliko se dokažu navodi optužnice. U tom slučaju mladi glumac 26 mogao bi da
bude osuđen i na zatvorsku kaznu do tri godine! Skandal 2009, 257 16-17 .
Ova kazna je, iako tako ne izgleda, ipak samo autorovo nagađanje ili želja. Po zakonu je možda za ovu vrstu
prekršaja predviđena na-vedena kazna, ali autor teksta nigde ne navodi mišljenje stručnjaka, pravnika,
advokata i sl. koji bi to mogao da potvrdi ili da predoči jav-nosti šta zakon propisuje u tom slučaju. Ono što
nas navodi da pomi-slimo da je spomenuta kazna samo autorovo tumačenje zakona, jeste iskaz ali to mu
neće mnogo pomoći ukoliko se dokažu navodi optužnice, koji zvuči kao autorova zlurada i zlobna želja,
odnosno radost što mu se događa upravo to. S druge strane, i informacija o starosti ovog glumca, data kao
broj godina u zagradi, data je iz tog razloga: da čitalac sabiranjem vidi koliko će glumac imati godina kada
posle tri godine izađe iz zatvora. I to zvuči tako kao da autor teksta navija da razvoj događaja bude baš takav.
Polemišući o kaznama, autori žute štampe žele, ipak, samo situaciju koju opisuju učiniti težom, složenijom,
problematičnijom. Time žele više javnost da zainteresuju za tu temu nego što žele nauditi samim ličnostima
iz fokusa.
O tome govore i tekstovi u kojima se već od naslovnog bloka pole-miše o tome šta bi kao kazna moglo
zadesiti osobu u fokusu:
N: UHAPŠEN OFICIR S RUŽOM
PN: Glumac Žarko Laušević 49 priveden u SAD jer nije imao pro-duženu emigrantsku vizu. Preti mu izručenje
Srbiji i upućivanje na robiju od 13 godina zbog dvostrukog ubistva
O kazni se može čitati i između redova jer o njoj autor teksta go-vori vrlo indirektno. U navedenom tekstu,
nakon što je javnost podse-tio da je ovaj glumac 1993. godine u kafanskoj tuči ubio dvojicu mla-dića, da je
zbog toga bio u zatvoru četiri godine i da se po odsluženju kazne odselio u Ameriku, autor je napisao i kako
je posle svega toga ovaj glumac živeo:
U javnosti su kolale priče o tome kako se Žarko u Americi bavi mo-lerajem i vozi kamione, a ovdašnja publika
ga je poslednji put videla
2002. godine, na tribinama košarkaškog hrama u Indijanopolisu, sa kojih je davao podršku našim
reprezentativcima na svetskom prven-stvu. Tada se pročulo da Laušević u Njujorku sprema povratničku
pred-stavu, kojom se posle dužeg vremena vratio na daske koje život znače. Prvi put posle nemilih događaja,
poklonio se pred punom salom odu-ševljenih gledalaca u komadu Slavomira Mrožeka Emigranti, priči o
Srbima kojima je Njujork postao druga kuća u proteklih desetak godina. I od tada - ni reči. Lauševiću se,
barem u srpskoj javnosti, izgubio svaki trag do pre dva dana Kurir 2010, 30. april, el. izdanje .
Ovaj deo teksta govori o jednom - o tome da nekada veoma poznat i cenjen glumac sada živi život običnog
čoveka: moler je i vozi kamion, javnost ga je poslednji put videla na utakmici kao navijača umesto da ga je
gledala u pozorištu . A i kada se posle izvesnog vremena pojavio u pozorištu, igrao je sebe, emigranta; dakle,
prestao je biti glumac, a postao je nešto drugo - postao je svoje naličje. To je i razlog zašto se doskora nije
mogao nigde ni videti. Ovako viđen sadašnji život pome-nutog glumca, prema autoru, verovatno nije ništa
drugo do posledica onoga što je uradio, tj. kazna, greh koji sada ispašta. To autor nigde eksplicitno ne
navodi, ali se može naslutiti da je takvu poruku hteo da prenese čitaocima.
I u narednom tekstu se o tome kako se neko posle izvesnog nemo-ralnog čina promenio, povukao u sebe i
sl., govori u kontekstu uzrok-posledica , odnosno ne delo, greh-kazna . Evo ilustracije i za to:
N: IZMISLILA TRUDNOĆU DA BI JE KAČAR OŽENIO!
PN: Nakon što je na sve moguće načine pokušala da zadrži fudbalera berlinske Herte, koji joj je jasno stavio
do znanja da mu ne pada na pamet da zbog nje ostavi devojku Jovanu, Ena Popov otišla u kuću Velikog brata
na odvikavanje od slavnog sportiste
TEKST: ... Nakon svega što joj je Kačar sasuo u facu, Ena se potpu-no promenila. Često je odlazila u
inostranstvo sama, a komunicirala je isključivo sa porodicom i par drugarica koje bi je povremeno oba-
veštavale šta se po novosadskoj čaršiji šuška o Gojku. U rodnom gra-du nije se pojavljivala ni na jednom od
popularnih mesta za izlaske, gde je ranijih godina bila deo inventara. Spas od stanja u kojem se nalazila
prepoznala je u pozivu produkcije Imoušn da učestvuje u popular-nom rijalitiju Svet 2010, 661 14-15 .
Da napomenemo i to da ovakve postupke poznatih njihove kolege, poznanici, prijatelji, članovi porodice i
drugi obično ne žele da komentarišu:
N: BORIN SIN OJADIO ERU!
PN: Stariji sin Bore Drljače, Vladimir, navodno opljačkao parfime-riju poznatog pevača na Čukarici, zbog čega
je prijateljstvo dvojice kolega dovedeno u pitanje
TEKST: ... Erina ćerka Milena nije bila voljna da komentariše ono što je njena porodica davno zakopala u
prošlost, pa nam je kratko sao-pštila: Znam o čemu pričate, ali vam ne mogu dati nikakav komentar da se
tata ne bi ljutio Svet 2010, 661 6-7 ,
ili ih negiraju:
Majka ukućanke Velikog brata Milijana Popov dala je intervju jed-nom dnevnom listu, u kojem kaže da joj
nije poznato da se Gojko Kačar zabavljao sa njenom ćerkom Svet 2010, 661 14-15 .
Na osnovu ovakve naše analize, zaključujemo da se i u pisanoj i u usmenoj komunikaciji ukazivanje na
devijantno ponašanje ostvaruje na sličan način. Izbor govornih strategija je u načelu isti. Informacije o
okolnostima dešavanja nekog ponašanja, na primer, o vremenu, mestu i sl., i u usmenom i u pisanom
medijumu daće se na početku diskursa, s tim što se u štampi to može učiniti i negde u naslovnom bloku;
zatim, preneće se informacija i o tome od koga je neka informacija potekla, ko je šta čuo, kako je reagovao,
šta misle drugi o tome i sl. Ako i ima nekih razlika, one su isključivo uslovljene prirodom medijuma. Tako bi
se, recimo, naredni sadržaj iz naslovnog bloka u novinama:
NN: Režiser Goran Paskaljević novi film snimao u Tirani:
N: BRENA JE NAJVEĆA ZVEZDA U ALBANIJI!
PN: Kada bi sutra otišla u Tiranu, imala bi na koncertu 100.000 ljudi , kaže slavni reditelj Alo! 2009, 625 9
u govoru mogao interpretirati na sledeći način:
E, zamisli, dok je režiser Goran Paskaljević snimao film u Tirani, saznao je da je Brena najveća zvezda u
Albaniji. Kaže: Kad bi sutra oti-šla tamo, imala bi na koncertu 100.000 ljudi.
Nadnaslov, kako vidimo, nosi informacije o okolnostima do-gađanja, nešto kao uvod u priču , naslov
informaciju o osobi u fo-kusu i ponašanju , a podnaslov režiserove reči koje govornik navodi kao potvrdu
onome što iznosi kao tvrdnju. Govornikovo iznenađenje, za-čuđenost da je to tako, koje se u govoru iskazuje
partikulom e zamisli, u novinama se prepoznaje po poziciji najvažnije informacije u tekstu: najvažnija
informacija objektivna činjenica i ili subjektivni stav stavlja se na centralno, najistaknutije mesto u tekstu, a
to je naslov zato je on i grafički posebno istaknut .
U žutoj štampi se kao devijantno, problematično ponašanje poznatih i javnih ličnosti može posmatrati svako
njihovo ponašanje, bez obzira na to da li ono to zaista jeste ili nije. Na primer, nema ničeg problematičnog u
tome 1 što jedna pevačica iznosi đubre iz stana ili 2 što je jedan pevač kupio tepih i sam otišao u prodavnicu
po njega ili 3 što pevačica, dok sedi u kafiću, radi na lap-topu i sl. Ali, i tekstovi sa takvom tematikom nalaze
se u tabloidnoj štampi. Pošto se takav sadržaj ni po čemu ne prepoznaje kao devijantan, autor teksta je
prinuđen da ga subjektiviziranjem govora učini zanimljivim, ukusnim za čitanje, pa samim tim i pogodnim za
prepričavanje. Zbog toga naslovi koji prate ovakve tekstove teže da budu efektniji od sa-mih tekstova, ali,
istina, ni oni nisu posebno zanimljivi; možda su samo manje prozaični od samih tekstova jer su
ekspresivizirani. Tako, kao naslov
u prvom tekstu stoji
N: JELENA, BRE, BACI TO ĐUBRE Skandal 2009, 257 22 ;
u drugom
N: NEMANjA LETEĆI ĆILIM Skandal 2009, 282 24 ;
a u trećem
N: GOGA ŠLjAKERKA! Skandal 2009, 282 28 .
Ovakvi tekstovi se pojavljuju u tabloidima samo zato što zado-voljavaju potrebu većine da govori o drugima,
s razlogom ili bez njega. Jednostavno, tako se čitaocima pružaju teme za razgovor, da imaju šta prepričavati,
nečim ispirati usta itd. Još ako se uzmu u obzir okol-nosti pod kojima se čitaju tabloidne novine u frizerskom
ili kozme-tičarskom salonu, u autobusu, u čekaonici, na pauzi, uz kafu kod kuće i sl. , vidi se da je njihovo
čitanje zapravo čitanje u hodu , popunjavanje slobodnog vremena, premošćavanje vremena od jedne do
druge aktivnos-ti, pa nije ni važno toliko kakav je sadržaj koji se čita. Važno je samo da pobuđuje, privlači
pažnju i da zabavlja.
1.3. PEJORATIVNA EVALUACIJA
1.3.1. PREDSTAVLjANjE OSOBE U FOKUSU PROCENE i OCENE . Za ukazivanje na fizički izgled osobe u fokusu,
na njene karakterne i moralne osobine, novinar u žutoj štampi koristi nekoliko govornih postupaka, na
osnovu kojih pokazuje svoj negativan stav prema njoj. On to čini na sledeći način:
1 direktno joj pripisuje negativne psihičke, moralne i fizičke osobine iskazima imenske kopulativne strukture
tipa On je loš ;
2 opisuje njeno uobičajeno ponašanje;
3 imenuje je i etiketira posebnim nazivima.
Eksplicitno kvalifikovanje osobe. Prema našem korpusu, for-mama imenske kopulativne strukture tipa
H je imeničke ili pridevske jedinice sa značenjem negativnih ljud-skih osobina npr. On je ružan lud, Ona je
debela nenormalna lujka i sl.
ili
H nije imeničke ili pridevske jedinice sa značenjem pozitivnih ljudskih osobina npr. On nije zavodnik iskren,
Ona nije lepotica i sl. ,
novinari tabloidne štampe ne pribegavaju toliko često koliko pribe-gavaju drugim govornim postupcima.
Ove forme su, da podsetimo, bile uobičajene za usmenu komunikaciju, ali, kako vidimo, nisu i za tablo-idnu
štampu. Zašto je to tako?
I po značenju i po sintaksičkoj strukturi ove forme su vrlo eks-plicitne i direktne u načinu kazivanja, a jedan
od osnovnih principa kojeg se žuta štampa drži jeste da svojim načinom pisanja izaziva aso-cijacije kod
čitalaca bez bukvalnog kazivanja, da se više služi spe-kulacijama i nagađanjima nego činjenicama Serenčeš
2004 . A vred-novanje nečijeg izgleda i karaktera formom tipa On je loš bliže je činjeničkom kazivanju nego
asocijativnom. Prema tome, novinari tab-loida ipak traže neke efektnije i ekspresivnije iskaze od ovih sas-
vim običnih iskaza . U usmenoj komunikaciji pak govornik koristi ove obične iskaze , jer teži da tačno,
precizno i jasno okvalifikuje osobu koju ogovara. Videli smo da on, i onda kada nema odgovarajuću reč da
okvalifikuje odsutnu osobu, teži dodatnim objašnjenjima i pre-formulacijama da pojasni ono što je hteo reći
o osobi. Govornik tako na prvo mesto stavlja činjenice stvarne ili umišljene, izmišljene , a novinar utisak,
doživljaj, uzbuđenje, senzaciju.
Novinari tabloida se odlučuju da javne ličnosti okvalifikuju formom Xje imenička ili pridevska jedinica sa
značenjem negativ-nihljudskih osobina uglavnom onda kada smatraju da situacija to zahte-va, dozvoljava ili
da bi to bilo poželjno. Pogledajmo u kojim slučaje-vima se to dogodilo.
Na naslovnoj strani tabloida Stars Kurir stoji ovakav naslov-ni blok:
NN: Dejan Stanković
N: KAKAV LUDAK! On je ludak!
PN: STARS ima snimak na kom se vidi kako ovaj farmer seksualno uz-nemirava plavušu
na fotografiji je osoba snimljena sa ispruženom rukom ka objektivu kamere Stars Kurir 2010, 2 1 .
A unutar te rubrike, tekst posvećen najavljenoj temi sa naslov-nice naslovljen je ovako:
N: SEKS MANIJAK, IZ LUDE KUĆE ! On je seks manijak!
PN: Dejan Stanković napadao zgodnu plavušu simulirajući seksualni odnos, nakon što su prethodno
razmenili nekoliko šamara Stars Ku-rir 2010, 2 4-5 .
Kako vidimo, i na naslovnoj strani i unutar novina u naslovima stoje autorove negativne kvalifikacije Kakav
ludak i Seks manijak, u kojima se prepoznaje pomenuta predikatsko-argumentska struktura H je imeničke ili
pridevske jedinice sa značenjem negativnih ljudskih oso-bina On je ludak i On je seks manijak . S obzirom na
to ko je osoba o kojoj se na ovaj način govori, potpuno je jasno zašto joj autor teksta tako eksplicitno
pripisuje ove osobine. Naime, pomenuti Dejan Stanković je voditelj koji je poznat javnosti po svom
neuobičajenom, kontroverz-nom izgledu i koji smatra da će mu takav izgled, stajling doneti veliku
popularnost i originalnost. Zato se predstavlja kao kralj i u javnosti se pojavljuje sa kraljevskom krunom na
glavi, kraljevskim plaštom i kraljevskim žezlom, skiptrom. I ponaša se u javnosti na neuobičajen, nepredvidiv
način, na način svojstven nekome ko je mentalno neuravno-težen, nenormalan, lud i sl. simulira silovanje,
seks na javnom mestu itd. . Pritom, voditelj je emisije koja je po svom karakteru isto tako ne-obična. Emisija
je tok-šou, a poziva u goste ljude koji su u svađi, zavadi npr. bivše momke i devojke, njihove rođake,
prijatelje i sl. ili su samo različiti po shvatanjima, ali su ekstremni po tom pitanju homoseksu-alci i
heteroseksualci, muškarci transvestiti i tzv. mačo muškar-ci , pa ih, tako, kao u gladijatorskoj areni
suprotstavlja jedne drugima, puštajući ih da se pre svega, verbalno napadaju. A na drugoj strani pub-lika i on
navodno prosuđuju ko je u pravu, ali ih svojim komentarima, pitanjima zapravo samo podstiču i podstrekuju
na dalje konflikte, ras-prave, na iznošenje u javnosti raznih intimnih pojedinosti i sl. Ova
javna rasprava od nekadašnjih gladijatorskih borbi razlikuje se samo po tome što nema fizičke borbe,
ubijanja i krvi postoji obezbeđenje koje sprečava fizički kontakt ovih učesnika u emisiji , ali su po svim
ostalim svojim funkcijama iste: služe za zabavljanje moćnijih - vodi-telj je kralj, a publika njegova svita i
podanici. Oni koji pristanu da učestvuju u toj emisiji njegovi su robovi - potpuno su se predali njego-voj
manipulaciji lišavajući sebe svakog ponosa i dostojanstva. Tako, kvalifikovanjem ovog voditelja kao ludaka ili
manijaka novinar samo verbalizuje njegove želje i nastojanja da se svetu pokaže ludim.
Da je to tako, pokazuju i drugi tekstovi o ovom voditelju u kojima se primećuje da on na razne načine nastoji
da stvori sliku o sebi kao o ludaku. U stvaranju takve slike o sebi on ima i pomagače, prijatelje, koji raznim
pričanjima i prepričavanjima dogodovština potvrđuju da se on ne pretvara da je lud nego da je zaista takav.
Na primer, ovaj vo-ditelj se navodno poverava prijatelju da je posećivao neuropsihijatra, jer mu je zbog
određene bolesti bila neophodna njegova pomoć i sl., a zatim taj prijatelj, kao ekskluzivnu vest, to dalje
prenosi javnosti itd. Naslovni blok tog teksta u kojem se prijatelj ispoveda izgleda ovako:
NN: Dejan mi je rekao kako mu je neuropsihijatar preporučio da bude što više izolovan, kaže Danijel Đurić
N: DEJAN JE LUD, IMA DIJAGNOZU, tvrdi Danijel Đurić, reditelj TV emisije Luda kuća i prijatelj popularnog
voditelja.
No, ni to nije dovoljno, nego se takve priče dalje u tekstu po-tvrđuju i drugim zanimljivim i neverovatnim
događajima vezanim za ovog voditelja ludaka :
TEKST: ... Znam kako razmišljaju gledaoci, i ja sam u početku našeg poznanstva bio u šoku, posle sam se
navikao. Nedavno smo on, njegova bivša devojka i ja otišli na ručak u restoran, bilo je nekih 50 ljudi tamo, a
oni su počeli da se ljube, vataju, ona je sela na njega, ponašali su se kao da su kod kuće. Toliko mi je bilo
neprijatno da sam morao da odem. Tada sam definitivno shvatio da je on lud, zaključuje Danijel Skandal
2010, 305 12 .
Zato možemo reći da novinari koji za ovog voditelja kažu da je lud, u stvari, govore u njegovu korist, a ne
protiv njega. To je, rekli bis-mo, prividno ogovaranje, čija je svrha promovisanje konkretne ličnosti.
Prema posvedočenim primerima iz štampe, novinari ekspli-citno pripisuju loše osobine poznatima obično
onda kada je izvesno, dokazano da su nešto loše učinili, da su, recimo, prekršili zakon, da su se oglušili o
moralna načela zajednice, da su uradili nešto što
izaziva opšte zgražanje, osudu i sl. Tu je, rekli bismo sada, važno da govor zvuči i činjenički, stvaran,
opravdan, a ne samo da je slikovit i osnažen, ekspresivan. Na primer, u tekstu
NN: Viktor Savić
N: HAŠIŠAR! Kurir 2010, 20. maj, el. izdanje
nadnaslov i naslov tvore iskaz pomenute sintaksičke strukture Vik-tor Savić je hašišar . Upotrebom lekseme
hašišar , žargonskog prizvuka, unosi se u čitav iskaz elemenat ekspresivnosti, pa iskaz ne zvuči samo
kvalifikativno nego i afektivno, jer pokazuje i kakav stav ima autor prema tome.
S druge strane, neskriveno, jasno govorenje o nekome da je loš, nemoralan, da se ponaša na neprikladan
način itd., autora teksta može dovesti u nezgodan položaj - da bude optužen za javnu uvredu i klevetu. Ali,
novinar se očigledno ne boji da će ga sam glumac optu-žiti za klevetu, jer je navedeni događaj istina; dakle,
novinar zna da se to zaista i dogodilo, a isto tako zna da ima i pravo da iznese svoje mišljenje, posebno
povodom takvog jednog događaja koji celo društvo osuđuje. Uostalom, društvo očekuje da se takvi
pojedinci javno osude.
Novinari se odlučuju da poznatima pripišu loše osobine i iz drugih razloga, ne samo zato što situacija zahteva
da se neko zbog neu-običajenog ili društveno neprihvatljivog ponašanja obeleži, proka-že i osudi. Autor
teksta sa naslovom
NN: Bred Pit
N: Švaler 24 časa ,
pored toga što hoće u isto vreme da bude i jasan i ekspresivan, bez obzira na to koliko ima istine u onome
što iznosi u tekstu, siguran je i u to da ovaj tekst neće čitati sam Bred Pit, pa nema opasnosti da će
odgovarati za klevetanje, narušavanje porodičnih odnosa i sl. A vrlo je verovatno da je taj tekst iz druge
ruke , da je preuzet iz stranih tabloidnih novina, pa autor tako ne može odgovarati za ono što piše.
Ali, kada novinari raspolažu činjenicama koje se njih ne tiču, jer ne potiču iz sfere društvenog ponašanja i
morala, već su stvar privatnosti i intime, onda se trude da svoj govor što je više moguće ekspresiviziraju,
tako da u isto vreme zvuči i oštro, prekorno, ali i zabavno, lako svarljivo .
Tekst u kojem se prenose reči jedne pevačice da zbog mnogih oba-veza i prezauzetosti mora i u kafić da nosi
svoj laptop računar kako bi završavala sve te obaveze, nosi naslov
N: GOGA ŠLjAKERKA! Skandal 2009, 282 28 .
Naslov, iako je ironičan novinar se podsmeva pevačici zato što se ona predstavlja kao prezauzeta poslovna
žena, a samo je folk pevačica , zbog žargonizma šljakerka zvuči kao da je izrečen u šali.
Loše govorenje o nekome kroz šalu i aluziju nalazimo i tamo gde se komentariše fizički izgled osoba. Nekada
vrlo zgodnu pevačicu jedan novinar je okvalifikovao kao kolačić od 80 kilograma, šalji-vo aludirajući na njenu
pesmu sa refrenom Poješću sve kolačiće i postaću debela Kurir 2010, 2263 13 . Druga pevačica, atraktivnog
izgleda, dobila je kvalifikaciju seksi mamica Kurir 2010, 2263 16 . Pevačicu, zbog krupne građe, naročito
razvijenih ramena i leđa, što se na pratećoj fotografiji i ističe, novinar je metaforično okvalifi-kovao kao
sumorvačica Skandal 2010, 315 17 . Inače, ova fotografija i novinarev komentar nalaze se u rubrici Skandal
fleš!, gde se obja-vljuju kompromitujuće slike poznatih. Tako je olakšavajuća okolnost za ovu pevačicu to što
nije jedina u fokusu, već ima i drugih poznatih koji sa njom dele istu sudbinu .
Ono što se pokazuje kao omiljeni govorni postupak novinara žute štampe jeste da u tekstovima koji sadrže
intervjue, citiraju i navode mišljenja drugih o tome kako izgleda osoba u fokusu, kakva je po karakteru,
moralu itd.:
N: MARINU IZDRŽAVA OTAC
TEKST: Marina je opet u problemu. U hrvatskoj Farmi su je prozivali da je lenja, da puno jede, puno hrče, a
identična situacija je i kod vas, kaže voditeljka Nikolina Pišek i dodaje da je Marina često plakala i da su je
ostali farmeri strašno vređali ...
Ona je samohrana majka, živi jako teško od očeve penzije, koja ne može biti velika, oko 300 evra. Iza sebe
ima brak koji se baš loše završio, i taj njen bivši suprug se uopšte ne brine o deci. Njen cilj učestvo-vanja na
Farmi je finansijski dobitak i sigurnost.
Priča se da je u psihičkoj krizi?
Ona se bavi alternativnim metodama samoisceljenja, jogom, na primer. Očigledno je psihički labilna, pa
primenjuje te metode. Mislim da Ma-rina mnogo voli da nameće stavove. Koliko god to bilo dobronamerno,
nakon nekog vremena postane iritantno ...
Nije im se dopalo kako kuva?
Žalili su se da je njena hrana jako loša, da je neukusna, da su se svi ugojili jer je uvek stavljala svinjsku mast,
što je veoma kalorično. Ža-lili su se da ona nekontrolisano jede, jer su im nestajale namirnice.
Sad su je optužili da ne vodi računa o higijeni, daje aljkava?
Znam da su je i u Hrvatskoj kinjili zbog higijene.
Šta možemo da očekujemo od Marine do kraja?
Ona je jako tašta i još uvek se nije privikla da nije ono što je nekad bila. I dalje živi u uverenju da je neka
veličina i nikako se ne može pomiriti sa tim da više nije zvezda. Ona će pokušati da ponizi far-mere i da ih
stavi na neko mesto na kojem je ona superiornija ... kaže voditeljka Nikolina Pišek Skandal 2009, 282 13 .
U ovom tekstu, pored kvalifikacija Xje imenička ili pridev-ska jedinica sa značenjem negativnih ljudskih
osobina, ima dosta i op-isa uobičajenog ponašanja osobe puno jede, puno hrče, voli da nameće stavove, ne
vodiračuna o higijeni itd. , kojima se značenjski i smisao-no upotpunjuju eksplicitne kvalifikacije. A ono što je
ovde važno da se istakne jeste to da samo na prvi pogled deluje da o osobi u fokusu loše govori samo
pozvani sagovornik. To podjedanko radi i novinar, jer on svojim vrlo direktnim pitanjima, koja su pritom više
konsta-tacije nego pitanja, podstiče i navodi sagovornika da loše govori o osobi u fokusu. Tako se zapravo
novinar skriva iza svog sagovornika.
Autor može prikriti svoj glas u intervjuima tako što će pri-kriti identitet sagovornika predstavljajući ga
javnosti samo kao naš izvor , navode naši insajderi do detalja upućeni u čitavu pri-ču , ili predstaviti ga kao
osobu blisku osobi u fokusu, npr. kaže njena drugarica , kaže prijatelj blizak ovoj porodici itd. Čitalac,
naravno, ne može znati da li takav sagovornik zaista postoji, tj. da li se iza anonimnog sagovornika ne krije
sam autor teksta.
Autorovo pozivanje na pouzdanog, ali anonimnog sagovornika ima i svoj odgovarajući komunikativni efekat.
Takav tekst je u javnosti prodorniji, jer, kao provereno istinit , čitaocu je zanimljiviji i zavređuje njegovu veću
pažnju i poverenje. Čitaocu se tako pruža osećaj zadovoljstva da zaviri ispod vela tajni , da razotkrije i
razobliči savršen život poznate osobe, što svakako odgovara njegovim apetiti-ma i očekivanjima prilikom
čitanja žute štampe:
N: MILAN: DUŽA TI JE KOSA NEGO HALjINA
PN: Nije mogao da prikrije ljubomoru kada je na snimanju Granda ugle-dao minić svoje super zgodne ribe
Rade Manojlović
TEKST: ... Milan je postao jako ljubomoran - priča naš izvor. Uopšte nije kao pre, stalno nešto sugeriše Radi,
te šta da obuče, te kako da izgleda. Smeta mu kad nosi previše dekoltirano, smeta mu kad nosi previše
kratko ... Skandal 2009, 282 18-19 .
Prema svemu predstavljenom, možemo reći da novinar tabloidne štampe procene i ocene u vezi sa
pevačima, glumcima i poznatima iz sveta umetnosti i javnog života ne izriče tako često u eksplicitnoj formi
tipa Xje imenička ili pridevska jedinica sa značenjem nega-tivnih ljudskih osobina. Kada se jave takve forme,
one su obično date u naslovu. Izbegavanje takvih ocena je pomalo neočekivano, s obzirom na to da je to
senzacionalistička štampa sklona skandalima i otvo-renom napadanju drugoga, ali, kako smo istakli, razlog
tome je želja za stvaranjem određenih komunikativnih efekata, a ne za ukazivanjem na činjenice. Radi
postizanja određenih komunikativnih efekata, novi-nar eksplicitne ocene o poznatima izriče kroz šaljive
komentare ili ih navodi kao tuđe reči skrivajući se tako iza svog sagovornika. Ali, kad god situacija i okolnosti
zahtevaju i dozvoljavaju, novinar žute štampe ne okleva da vrlo jasno nekome pripiše loše kvalifikacije,
naročito onda kada prelazi granice zakonom dozvoljenog i društveno prihvatljivog ponašanja.
Međutim, tabloidizirani tekstovi koji se bave političko-eko-nomskim temama i u fokusu imaju nekog
političara vrlo često u naslo-vima sadrže eksplicitne kvalifikacije tipa Lopovi , Prevaran-ti , Mafijaši i sl.:
N: POŠTENjAČINE
PN: Ministri i poslanici tvrde da će uredno prijaviti imovinu Agenciji za borbu protiv korupcije, svi se kunu da
nemaju kamione i avione Kurir 2010, 2263 2 .
Svrha tih kvalifikacija nije da se date osobe predstave kao moralni prestupnici, kao što je to slučaj sa
tekstovima koji se bave pevačima, glumcima, umetnicima itd., već da se politički diskvali-fikuju i ideološki
prokažu. Uostalom, sve tabloidne novine su u vlasništvu pojedinaca koji zastupaju interese jedne političke ili
društveno-ekonomske orijentacije. U tome je i osnovna razlika iz-među tih političkih tekstova i tekstova koji
se bave privatnim i intimnim životom ličnosti sa estrade, iz sveta umetnosti i javnog života uopšte.
Tabloidizirani politički tekstovi su angažovani tekstovi, pisani da oslabe jednu političku struju, a osnaže
drugu. To je i razlog zašto su toliko eksplicitni u kvalifikovanju političkog protivnika. Za razliku od njih, ovi
drugi tekstovi u tabloidima su komercijalni, pisani tako da privuku čitaočevu pažnju, da ga zain-trigiraju, pa
ga zato raznim asocijativnim, aluzivnim, humoristič-no-ironičnim i ekspresivnim govorom namamljuju da ih
čitaju i da ih kupuju.
Opisi uobičajenog ponašanja. Kako smo videli u analizi teksta sa naslovom MARINU IZDRŽAVA OTAC, i u
novinarskim tekstovi-ma, kao i u usmenoj komunikaciji, uz eksplicitne kvalifikacije oso-be često se javljaju i
opisi njenog uobičajenog ponašanja. Naš korpus pokazuje da se ti opisi pretežno javljaju u tekstovima koji
sadrže intervjue. Od svih vrsta novinskih tekstova, intervjui najviše pod-ražavaju usmenu komunikaciju.
Verovatno je taj njihov karakter usme-nog razgovora razlog zašto ovih pripovedanja o tipičnom ponašanju
pretežno ima tamo gde ima i usmenog razgovora. Mi smo o opisima u funkciji kvalifikovanja osobe posebno
govorili kada smo govorili o ogovaranjima u usmenoj komunikaciji, i to u okviru deskriptivne forme
ogovaranja, tako da ih ovde samo pominjemo kao jedan od posred-nih načina da se osoba u fokusu
negativno okvalifikuje, a samim tim i da govornik pokaže da na nju ne gleda blagonaklono.
Imenovanje i etiketiranje osobe u fokusu. Pošto autori ta-bloidnih tekstova oklevaju da na najeksplicitniji
način pevače, glumce, umetnike i druge ličnosti negativno okvalifikuju, oni to čine na drugi način - posebnim
formama njihovog imenovanja i eti-ketiranja. Neka od tih imenovanja i etiketiranja možemo naći i u us-
menom ogovaranju, ali imenovanje i etiketiranje je u pisanom mediju-mu izrazitije, uočljivije, jer nije
pretežno anaforskog karaktera. U stilistici teksta forme imenovanja i etiketiranja osoba ističu se vrlo
značajnim za razumevanje smisla teksta i ubrajaju se u tzv. jake pozicije teksta.66
Kako kritička analiza diskursa medijskih tekstova pokazuje, način imenovanja osobe u tesnoj je vezi sa
sadržajem koji se iznosi, njegovim strukturiranjem, načinom predstavljanja, s autorovim sta-vom povodom
toga i dr. Neki od istraživača smatraju da nekada više od samih događaja govore forme imenovanja personal
terms , tj. forme kojima se upućuje na osobe Bes 2007: 128 . To je naročito vidljivo kada se govori o trećoj
osobi, tj. o onoj koja nije u kontaktu sa au-torom teksta, novinarem. Na koji način će autor teksta imenovati
osobu o kojoj govori u tekstu zavisi i od toga ko je osoba o kojoj se govori, od teme razgovora, kakva je
orijentacija samih novina, tj. koji
66 Pod jakim pozicijama teksta podrazumevaju se ona mesta u tekstu koja su svojevrsna smisaona i
stilistička čvorišta teksta, mesta koja su po svojoj poziciji u tekstu i po svojoj formi izuzetno značajna za
razumevanje tog teksta. Mada je prvobitno teorija jakih pozicija bila orijentisana na književno-umetnički stil,
ona je od velikog značaja za sve tekstove. U jake pozicije teksta spadaju pre svega: naslov, epigraf moto ,
podnaslov i , prva i poslednja rečenica teksta ili paragrafa, stilske figure i tropi, frazemi, krilatice, poslovice,
vlastita imena, termini, rimovane reči i dr. Katnić-Bakaršić 2001: 268-271 .
politički stav zauzimaju, koje društvene, moralne i druge vrednosti propagiraju i sl67.
Motivacije novinara da na neformalan način imenuju osobu u žutoj štampi mogu biti različite. Prema onome
što naši primeri pokazuju, u tabloidnoj štampi u većini slučajeva motiv je isticanje neblagonaklonog stava
prema osobi, želja da se diskriminiše, moral-no prokaže, ismeje, izruga, ponizi itd. Ove motivacije se
međusobno prepliću, ali neki autori ih razdvajaju i ponaosob razmatraju Bes 2007: 135 . U dosta manjem
broju slučajeva ima i suprotnih nastojanja, npr. isticanje blagonaklonog i prijateljskog stava, ali ni to, kako
ćemo videti, nije uvek tako nedvosmisleno.
Kao najefektnije sredstvo za iskazivanje neblagonaklonog stava prema osobi u fokusu, autori tabloidnih
tekstova koriste ekspresivi-zirana imena, tj. hipokoristike i opisne forme. Tako se u jednom teks-tu Džej
Ramadanovski, folk pevač, u naslovu ekspresivno imenuje Džeki a i u samom tekstu nekoliko puta , a o
njemu se na šaljiv i ironičan način govori kao o nekome ko svesno krši zakon o zabrani pušenja na javnom
mestu. U istom tekstu i njegov kolega Mile Kitić imenuje se takođe ironičnom formomMilence, jer je i on,
kao neko ko je tom činu prisustvovao, indirektno učestvovao u tome:
N: DžEKI OPET KRŠI ZAKON!
TEKST: ... I dok je Džeki dimio sve u šesnaes , Mile Kitić mu je ču-vao stražu, jer je policajaca bilo na svakom
ćošku ... . Kako je unutra-šnjost zatvorskih soba upoznao odavno, verujemo da bi se lako latio za
67 U literaturi se kao primer za to navodi činjenica da je u jednim novinama, u tekstu u kojem se spominje
više biznismena, manje ugledan i manje uspešan biznismen imenovan samo imenom, dok su ostali ugledniji i
uspešniji biznismeni imenovani učtivijim formama. Isto pokazuju i analize tekstova koji predstavljaju
izveštavanja sa ratnih područja, u kojima se na osnovu imenovanja sukobljenih strana može prepoznati
autorov subjektivni stav i videti ko su za njega pozitivci, a ko negativci. Međutim, ratna izveštavanja su
dobrim delom instruisana zvaničnom politikom države iz koje novinar dolazi, tako da je autorov subjektivni
stav u stvari odraz političke hegemonije, pa je ono što novinar iznosi u tekstu zapravo ono što većina želi da
čuje. O tome, na primer, videti Jaffer Sheyholislami. Yesterday s separatist are today s resistance fighters :
mainstream media as agents of hegemony . in: Critical Discourse Analysis of Media Texts ed. J. M. B.
Paniagua et al. , Universitat de Valencia, 2007, 95-110. Kritičari medija, naravno, ovakvu angažovanost
novina vide kao lošu stranu modernog novinarstva ističući da je to negativna, a ne kritička štampa. Umesto
da jačaju kritički kapacitet publike i olakšavaju razumevanje stvarnosti, tabloidi šire cinizam i apatiju. Ovaj
problem, međutim, kritičari medija sagledavaju dublje. Smatraju da je postojanje tabloida neminovno i da
oni predstavljaju svojevrsni danak savremenom društvu, ali da tabloidizacija ozbiljnog novinarstva svakako
nije dopustiva. U tom smislu se njihova borba i vodi: razdvojiti ozbiljno, kritičko novinarstvo od negativnog,
jednostranog, dehumanizujućeg novinarstva Milivojević S. 2007 .
novčanik, ali je na njegovu sreću Milence dobro odradio posao Svet 2009, 620 35 .
Inače, nadimak Džeki govornike srpskog jezika više podseća na ime životinje, konkretno psa, nego na
antroponim, što pokazuje da se osoba u fokusu unižava i na ovaj način.
Forme imenovanja kojima se ističe samo jedna tipična karakte-ristika osobe npr. izgled, ponašanje, poreklo
ili neka druga njena prepoznatljiva osobina , a koje su veoma česte u tekstovima tabloida i u naslovima i u
samom tekstu , u najvećem broju slučajeva osobu di-skriminišu, marginalizuju ili pojednostavljuju , svodeći
celokup-nu njenu ličnost samo na jedan njen aspekt, npr. na izgled, profesiju, karakteristično ponašanje itd.
Evo i prvog primera:
PN: Posle upoznavanja u jednom beogradskom klubu, poznati reper odle-pio za Plejbojevom zečicom Larom
Bajčetić.
TEKST: ... Po svemu sudeći plavokosa zečica je na poznatog repera delovala poput opijata Svet 2009, 620 6-7
.
U podnaslovu ovog teksta identitet, ličnost izvesne Lare Baj-četić sveden je samo na njenu profesiju i
provokativni izgled Plej-bojeva zečica . Ovakva identifikacija osobe u fokusu čitaocu je, svakako, otvorena za
interpretaciju, jer konotira izvesne stereotip-ne vrednosti u vezi sa devojkama tog profila. To, u daljem
tekstu, po-tvrđuje i opisna forma plavokosa zečica , kao i druge tog tipa npr. atraktivna blondina, plavokosa
Beograđanka, atraktivna devojka sklona fotografisanju za muške časopise , kojima se upućuje na nju, a što
nesumnjivo zvuči negativno.
Upućivanje na osobu isticanjem njenog izgleda vrlo je često u ta-bloidnim tekstovima:
1 TEKST: ... Uvek u životu kada bih osetila da ljubav iščezava, nisam dozvoljavala da sve preraste u agoniju ,
kaže doskorašnja plavuša, sad opet brineta ... Svet 2009, 620 2-3 .
2 TEKST: . Već i vrapci na grani znaju da zgodna brineta ima pro-blem sa hroničnim kašnjenjem ... Svet 2009,
620 14-15 .
3 TEKST: ... Ipak, izgleda da je plavokosa pevačica sklona verovanju u bapske priče, pa je u ciriškom klubu
prošetala i crveni končić oko leve ruke koji, navodno, štiti od uroka. Da li i njen sin Vuk nosi isti takav ili je
mama sve uroke preuzela na sebe, nije nam poznato . Svet 2009, 620 22 .
Opisne forme kojima se upućuje na osobu u fokusu mogu biti i aluzivnog karaktera. U naslovu
MALA SESTRA NA VELIKIM BILBORDIMA Svet 2009, 620 23 formom mala sestra aludira se na to da je reč o
učesnici u emisiji Veliki brat . Inače, ove aluzivne forme više su ekspresivne nego što pokazuju negativan stav
autora prema osobi o kojoj govori.
Osoba u fokusu može se imenovati, odnosno identifikovati i formama kojima se pokazuje u kakvim je
odnosima sa drugim poznatim osobama rođačkim, prijateljskim, ljubavnim i sl. . Ovakvim formama se
ukazuje na osobe koje su manje poznate, pa ih je lakše identifikova-ti povezivanjem sa osobama poznatijim
od njih samih. Povezivanjem sa poznatim, već afirmisanim ličnostima, manje poznate ličnosti odmah
zavređuju veću pažnju javnosti. S druge strane, ovim posesivnim for-mama u fokus ogovaranja posredno se
uključuje i osoba u odnosu na koju se identifikuje manje poznata osoba. Tako se u primeru
N: GRU SPOPADA
VERENICU VANjE UDOVIČIĆA! Svet 2009, 620 6-7
govornik novinar istovremeno fokusira na tri osobe: Grua, Vanju Udovičića i njegovu verenicu. Ove forme na
jednostavan način po-gađaju više osoba, pa su samim tim i jezički ekonomične - autor teksta ne mora
dodatno objašnjavati ko je osoba o kojoj je reč. Osobama koje se na ovaj način javnosti predstavljaju
identifikacije ovog tipa mogu delovati uvredljivo, ali i laskavo. Uvredljivo deluju, jer nisu same po sebi
poznate, već im je potrebno dodatno prepoznavanje, a las-kovo, jer poticanjem iz sveta poznatih dobijaju na
važnosti.
Evo još jednog takvog identifikovanja koje se javilo u drugom tekstu:
N: IVANA KUKRIĆ LjUBI VATERPOLISTU
TEKST: Filip je Karleušinu kumu odvezao na tivatski aerodrom, gde su se teška srca rastali Svet 2009, 620 26-
27 .
Opisne forme kojima se osoba u fokusu na drugi način identifi-kuje ne imenom u samom tekstu za jednu istu
osobu mogu da variraju. U tekstu koji nimalo pohvalno ne govori o pevačici Ani Nikolić, ona se imenuje na
nekoliko načina. Jednom se imenuje kao devojka od čokolade, što aludira na njenu pesmu koja nosi naziv
,JČokolada , ali sa ironič-nim prizvukom - da nimalo nije slatka , a drugi put se imenuje kao popularna
Paraćinka, što upućuje na njeno provincijalsko poreklo:
N: PIJANA IZBAČENA IZ SOLARIJUMA!
TEKST: Devojka od čokolade je pre nekoliko meseci počela da ko-risti usluge pomenutog haj-klas estetskog
studija, koji joj se toliko osladio da je bila spremna da prevali i put od dvadesetak kilometa-ra, koliko ima od
njenog stana na Banovom brdu do najelitnijeg dela prestonice, samo da bi se osunčala. Međutim, problem
je nastao kada je popularna Paraćinka na sunčanje došla u vidno alkoholisanom stanju Svet 2009, 620 14-
15 .
Poreklo poznatih ličnosti je, izgleda, od veoma važnog značaja za njihov autoritet na javnoj sceni, a to
pokazuju i česta određenja lo-kalne pripadnosti koja se javljaju uz njihova imena, na primer, mlada
Beograđanka, crnogorski reprezentativac, novosadska pevačica, sta-siti Prijepoljac itd., s tim što na skali
poželjnog porekla najviše mesto zauzima Beograd i veća mesta, npr. Novi Sad , a najniže manja mesta,
varošice, gradovi iz unutrašnjosti Srbije. Na takav zaklju-čak navodi nas činjenica da se javne ličnosti iz
Beograda u većini slučajeva identifikuju kao Beograđani u onim kontekstima koji su povoljni za njih, a kod
osoba koje nisu iz Beograda, poreklo se ističe uglavnom kada se o njima govori u lošem kontekstu: da ne
umeju da se ponašaju u javnosti, da su necivilizovani, neuglađeni, pa i lukavi, prepredeni i sl.:
1 N: MOMCI, SPREMITE PO PET SOMIĆA!
na fotografiji osobe u fokusu prelaze ulicu van pešačkog prelaza
TEKST: Za to što je novi zakon o saobraćaju uveliko stupio na sna-gu, Acu Pejovića i Sašu Kovačevića, čini se,
baš zabole uvce! ... Osim što su oba pevača koračala van zebre, stasiti Prijepoljac Aca Pejović se osmelio da
vozačima koji su im išli u susret ru-kom ukaže na opasnost na putu i tako ih na trenutak zaustavi ... Svet
2009, 653 14-15 .
2 N: RADMILA, KUPI NESESER!
TEKST: Ccc ...S Radmilom Manojlović vazda neki problemi. Prvo smo joj skrenuli pažnju da izdepilira ruke,
potom da ućebanu nado-gradnju skine s glave. Poslušala nas je, nije da nije. I taman kad smo se ponadali da
smo sa besplatnom edukacijom završili, naj-poznatijoj Četerežanki iznova je pošlo za rukom da nas
zaprepasti. Jer, na nedavno snimanje emisije Grand šou pevačica je ponela brdo šminke, koju je, verovali ili
ne, spakovala u najobičniju najlon kesu, u narodu poznatiju kao pijačarka! Za slučaj da Manojlovićeva ne zna
šta je neseser, opet ćemo joj treći put! poslužiti kao vodič u pro-cesu kultivisanja javne ličnosti. Rado,
neseser je torbica u kojoj se nosi šminka i proizvodi se u različitim veličinama. Možeš ga ku-piti u svim bolje
snabdevenim parfimerijama! Svet 2010, 661 16 .
3 N: RADI ZA PARKING SERVIS
TEKST: Za samo nekoliko dana Jeleni Tomašević je pauk odneo au-tomobil čak tri puta ... Nema sumnje da će
Jeca odsad dobro razmi-sliti pre nego što odluči gde će zadenuti kola, jer nikome nije lako da se oprosti od
54.000 dinara, koliko su popularnu Kragujevčanku ukupno koštale usluge Parking servisa Svet 2010, 661 12 .
4 N: CECA LjUTA NA MAJU
TEKST: ... Možda je Maja mislila da njena ogovaranja neće doći do Cece, ali očito se prevarila. Ražnatovićeva
je sve čula i zapam-tila. Naravno, i suviše je pametna i gorda da bi se prepucavala sa lajavom Nišlijkom ... Ko
je i kada brže bolje obavestio Svetlanu da je Nišlijka ispljuvala ne znamo, ali priča je do nje brzo stigla
Skandal 2009, 282 2-3 .
Treba dodati i to da se opisnom formom stasiti Prijepoljac pr. 1 osoba u fokusu određuje i po izgledu i po
poreklu, a formom lajava Nišlijka pr. 4 pevačica se ne diskriminiše samo po poreklu nego i po ponašanju.
Diskriminisanje po ponašanju ilustruju i sledeći primeri:
Verujemo da bi joj on i izašao u susret da bahata pevačica nije zahte-vala da istog momenta sedne na stolicu
pošto je žurila na snimanje emisije . Temperamentnu Anči je to dodatno razbesnelo pa je sa prvog pulta koji
joj se našao u blizini dograbila makaze, a potom nasrnula na svog frizera Svet 2009, 620 14-15 .
Neke od opisnih formi kojima se upućuje na osobu u fokusu mogu biti neutralnog značenja, jer su
upotrebljene čisto anaforski, poput formi ova popularna pevačica, folk diva, ovaj poznati pevač itd.
N: MLADEN VOLI ORGIJE!
NN: Tvrdi Dijana Đorđević, bivša devojka zgodnog manekena, i otkri-va da ga je, baš kao i Seka Aleksić,
finansijski izdržavala dok je on uživao u grupnom seksu
TEKST: ... Sve što sam uradila, kupovala ili pak davala, u tom tre-nutku bilo je od srca, a ne da bi se beležilo i
naknadno prepričavalo. Ni Mladena neću komentarisati, naročito ne pljuvati, što možda neki očekuju.
Smatram da ako vređaš nekoga ko je deo tvoje prošlosti, više degradiraš sebe nego tog koga komentarišeš ,
izjavila je poznata pe-vačica ... Svet 2010, 661 2-3 .
Mada, ima slučajeva da se forme kojima se upućuje na to da je neko popularan, poznat i slavan, kao što su
poznata pevačica, popularna glumica i sl., ironično upotrebljavaju:
N: MIRKA JE MALO NERVOZNA
PN: Glumica je imala karte, ali nije uspela da sedne
TEKST: Na glamuroznu proslavu Oskara popularnosti Mirka Va-siljević je stigla sa zakašnjenjem, ali se
potrudila da ne prođe naza-paženo! ... Umesto da nađe slobodne stolice i opusti se jer spetakl samo što nije
počeo, Mirka je pokušala da ubedi dve žene da joj oslo-bode mesta. Pošto stav popularne glumice nije
oduševio, rešile su da joj nikako ne popuste i rasprava je krenula. Zapravo one su sedele, a Mirka je
negodovala ... Skandal 2010, 300 28-29 .
Ovde se autor podsmeva pomenutoj glumici, jer joj nije uspelo da sebi nađe odgovarajuće mesto u sali, iako
je poznata. Zapravo, autor kao da je pita Kakva si ti to poznata glumica kada moraš da se otimaš za mesto u
sali? .
Neke pak neutralne forme, poput plavokosa pevačica i forme sličnog značenja, mogu prizivati u sećanje i
aluziju na stereotipno viđenje plavuša kao glupih. Nekada postoji nedoumica oko toga da li je forma čisto
anaforska ili ne, kao, na primer, u sledećem tekstu:
N: GERILSKI POVRATAK NA MALE EKRANE
TEKST: ... Posle gledane emisije Sanimetar , koja se emitovala na televiziji Pink, atraktivna plavuša ponovo će
voditi autorsku emi-siju pod nazivom TV gerila , takođe na ružičastoj televiziji Svet 2009, 620 22 .
Od nezvaničnih formi za imenovanje osobe u fokusu, ipak, najblaže zvuči forma koja se sastoji samo od
prezimena ili imena. Upućivanje na odsutnu osobu i oslovljavanje osobe samo imenom ili samo prezimenom
inače je vrlo često u komunikaciji. U neformalnoj komunikaciji to može biti znak iskazivanja prijateljskog
stava ili da ima čisto neutralno značenje. U formalnoj komunikaciji to pokazuje da je posredi nedostatak
poštovanja prema toj osobi. Međutim, iako je u tabloidima komunikacija neformalnog stila, imenovanje
osobe samo prezimenom obično je znak nepoštovanja, a posebno se tako tumači ako je reč o ženskoj osobi.
Na to upućuje i nepovoljan kontekst u kome se ova osoba pojavljuje - često je trivijalizovana:
1 TEKST: Za stručnom ekspertizom nije bilo potrebe, jer ako pažlji-vo osmotrimo fotografije, sasvim je jasno
da je Čortanovoj haljina u predelu grudi prilično napupela, pogotovu ako se tome doda činje-nica da
manekenka ispod svetlozelenog aljinčeta nije nosila veš, a pogotovu ne puš-ap brushalter koji bi proizveo
ovakav efekat Svet 2009, 620 16 .
2 TEKST: Čuvena pedikirka Marina, kod koje se tretman zakazuje i deset dana unapred, neko vreme je vodila
računa o Nikolićkinim stopalima Svet 2009, 620 14-15 .
3 TEKST: ... U svakom slučaju, život ide dalje, a idem i ja s njim , optimistički će Aleksićeva na kraju Svet 2009,
620 2-3 .
Kako pokazuju novinski tekstovi, skraćene forme imenovanja samo ime skraćeno ime ili samo prezime često
se vezuju i za poli-tičare, kao što to i ovde nalazimo:
1 N: Hilari pomazila Dejvida Alo! 2009, 662 24 ;
2 N: Zvonkova revija kasnila zbog Vučića Skandal 2009, 257 6 ;
3 N: Kad je Čeda skinuo minđuše Kurir 2009, 2223 5 ;
4 N: Jovanović je kupio nekoliko stvari Kurir 2009, 2223 9 .
U žutoj štampi upućivanje na osobu u fokusu neformalnim na-zivima nadimkom, hipokoristikom, skraćenim
imenom ili nekom dru-gom opisnom formom , motivisano isticanjem blagonaklonog i prija-teljskog stava
prema toj osobi, retko je, mada se sreće. Obično su to tekstovi u kojima se o poznatoj osobi ne govori kao
akteru, nosiocu problemskog ponašanja, već kao o nekome ko je doživeo neko prijatno iskustvo, npr.
doživeo uspeh na poslovnom planu, ostvario se kao ro-ditelj i sl. Tako, u tekstu u kome se govori o već
poznatim sklonostima Novaka Đokovića da imitira na terenu, ovaj teniser se dva puta ime-nuje
hipokoristikom Nole, u naslovu teksta i u samom tekstu:
N: NOLETOV KIŠNI ŠOU U RIMU
TEKST: Da je Novak Đoković vesele prirode, već nam je poznato, kao i to da je odličan imitator ... Prisutni koji
su došli da ga posmatraju najpre su bili zatečeni, a onda su ga nagradili aplauzom, što je Noleta još više
ohrabrilo, pa je do kraja treninga loptice na terenu jurio sa kišobranom u ruci Svet 2009, 620 12 .
Isto tako u tekstu koji govori o Zdravku Čoliću i njegovom kon-certu u Parizu, koji je, prema broju gostiju i
odzivu javnih ličnosti, bio uspešan, on se četiri puta imenuje, od toga dva puta hipokoristi-kom Čola :
TEKST: Čola je u grad svetlosti stigao prvog majskog dana. Posle iz-viđanja terena posle podne je usledila
porodična poseta Diznilendu ... Ponesen aplauzima i ovacijama, Čola je tri puta izlazio na bis, a sigurno bi i
više da su to dozvoljavala pravila precizirana ugovorom Svet 2009, 620 4-5 .
Pevačica koja je nedavno postala majka u jednom tekstu imenuje se opisnom formom Vukova mama, kojom
se aludira na njenu novu društve-nu ulogu:
TEKST: Mama malog Vuka Tijana Dapčević bila je prilično zbunjena kada je posle porođaja primetila da njen
sin ima kriv nosić ... Super je beba, samo se jednom budi tokom noći i to je to , kaže Vukova mama Skandal
2009, 257 7 .
Ipak, neki od ovakvih tekstova samo su prividno blagonakloni, pa stoga i nadimci, hipokoristici i sl. koji se
koriste u tu svrhu zvuče ironično. Za primer navodimo tekst u kojem se govori o poznatoj folk pevačici, koja
se radi potrebe jedne emisije prerušila u moto-ristu. Na kraju tačke koju je izvodila, a koja je za nju, kao
narodnu pe-vačicu u srednjim godinama, bila veoma naporna dosta je skakala na sceni i bila fizički aktivna ,
morala je da se opruži na podu, što je verovatno bio i deo scenarija. Ovaj trenutak je autor teksta isko-ristio
kako bi javnosti saopštio da je ta pevačica srčani bolesnik. A da bi javnost, a verovatno i samu pevačicu,
zavarao predstavljajući novinarsku zluradost kao zabrinutost, autor u tom trenutku pevačicu imenuje
hipokoristikom Zorka:
N: EJ, ŠTO VOLIM MIRIS KAMIONA!
TEKST: Pripremajući se za Grand transformaciju, u kojoj se maskira-la u okorelog motoristu, Zorica Marković
pobegla je iz šminkernice glavom bez obzira. Da li zbog toga što nije mogla da gleda i sluša prenemaganje
svojih koleginica ili zbog uobičajene gužve koja vlada pred snimanje emisije, ne znamo. Sve u svemu,
kontroverzna folkerka je, ugledavši ispred Grandovog studija kamion sa ogromnim retrovi-zorom, istog
trenutka zaskočila moćnu mašinu kako bi se našminkala. Očigledno da Markovićeva ne robuje
predrasudama jer, složićete se, retko koja od njenih koleginica bi se pentrala dva metra iznad zemlje samo
da bi nanela senku i karmin. A dao joj je bog i snagu, pa nas prosto čudi što nije iščupala retrovizor kao što je
to uradila Vesna Triva-lić u kultnoj sceni iz filma Mi nismo anđeli. No, kurcšlus je nastao tek posle
pevačicinog performansa, jer se od silnog đipanja na sceni toliko umorila da je završila na patosu. Znajući da
je srčani bolesnik, svi su pomislili na ono najgore. Ipak, Zorka se digla živa i zdrava, pobravši gromoglasan
aplauz Svet 2009, 620 24-25 .
Inače, do kritičnog trenutka u tekstu, autor je ovu pevačicu imenovao kao Markovićeva i kontroverzna
folkerka, što bez sumnje ne zvuči tako blagonaklono kao što bi moglo da zvuči Zorka.
Na isti način može se tumačiti i sledeći tekst. Naime, naslov teksta
MILAN POSVETIO PESMU RADI
kod čitaoca izaziva pre svega uzvišene emocije, divljenje i simpatiju prema ovom pevaču zbog jednog tako
lepog gesta. Međutim, autor teksta se poigrava sa emocijama samog čitaoca, ali i sa emocijama pevača.
Etiketiranjem pevača u daljem tekstu hipokoristikom Milanče jasno je da autor ovog teksta ne gleda na ovaj
čin kao na čin veštog ljubavnika, donžuana, već kao na infantilno, nezrelo ponašanje zaljubljenog de-čačića:
TEKST: ... Pored ženskih imena u refrenu, u nastavku pesme spo-minje se i Radmila. Milanče, očigledno, još
nije preboleo Radu, pa je pominje u pesmi koja će biti noseća na albumu Svet 2009, 620 12 .
Inače, ništa od iznesenog u tekstu ne ukazuje na to da je Milan stvarno takvu pesmu posvetio Radmili. Autor
to samo nagađa, jer se u pesmi pominju razna imena, pa i ime Radmila. Samim tim ni sam na-slov nije u
skladu sa tekstom jer centralni deo teksta govori o tome da je izašao novi album ovog pevača i da je pesma
koja je hit ona u kojoj se, među mnogim ženskim imenima, spominje i ime Radmila , već u skladu sa
autorovom namerom - da se izruga osoba u fokusu.
O sklonostima poznatih da se bave raznim javnim poslovima i da teže da budu uspešni na svakom polju,
novinari nemaju blagonaklon stav, što pokazuje naredni tekst:
N: MARIJANA SANjA O SVOJOJ REVIJI U LONDONU
TEKST: Pošto je sa svojom prvom modnom revijom u Beogradu postigla uspeh, Marijana Mateus je rešila da
se ozbiljno prihvati ovog posla. U međuvremenu se posvađala sa svojom dojučerašnjom drugaricom, a
budućom konkurentkinjom modnom kreatorkom Suzanom Perić. To nije moj hir ili hobi, to je moj budući
posao. Kolekciju ću krajem aprila prikazati i u Crnoj Gori, a sanjam da za dve godine svoje radove pre-
zentujem i u Londonu , kaže sada modna kreatorka Marijana Skandal 2009, 257 9 .
Na hirovito ponašanje autor ukazuje na nekoliko načina. Jedan je etiketiranje osobe opisnom formom sada
modna kreatorka Marijana, koje zvuči vrlo ironično. Upotreba priloga sada implicira značenje nema kraja
hirovitosti, jer u ovom trenutku je modna kreatorka, ali u nekom drugom može biti ko zna šta još . Drugi
način je opisivanje ponašanja osobe u fokusu isticanjem nedoraslosti poslu, jer ne ume da se nosi sa
konkurencijom svađa se sa kolegama , a treći je sam naslov, jer predstavlja čist autorov stav o opisanoj
situaciji. Naslov izgleda kao da parafrazira reči osobe u fokusu, jer se u tekstu navodi da je
Marijana rekla da sanja da izloži svoje radove u Londonu, ali gla-gol sanjati u naslovu je ironično upotrebljen
i znači Marijana može samo da sanja o Londonu , tj. neće se proslaviti kao modni kreator.
Prema onome što naša analiza pokazuje u vezi sa etiketiranjem osobe u fokusu, proizilazi da imenovanje
osobe u fokusu varira kroz tekst, pa nije uvek isto u naslovu, na početku i na kraju teksta. Na taj način autor
teksta, u skladu sa svojom namerom - da li želi blagona-klono ili neblagonaklono da govori o osobi u fokusu,
vrednuje i oso-bu i njeno ponašanje. Takođe se zapaža i to da, kada ima više osoba u fokusu, autor teksta
zauzima i različite stavove prema njima. Prema jednima je blagonaklon, prema drugima neblagonaklon, a
može biti i neutralan. Kakav stav autor zauzima prema više osoba u fokusu govore upravo forme kojima on
upućuje na njih.
U tekstu naslovljenom
INDIRA ISKOPIRALA JK Skandal 2009, 282 7 ,
a u kojem se govori o tome da jedna pevačica imitira drugu oblačeći se slično, pevačica koja je imitirana
imenovana je samo inicijalima JK . Time joj je autor svakako dao viši, superiorniji status od one pevačice koja
je sklona imitiranju, jer prepoznavanje nečijeg identite-ta na osnovu inicijala moguće je samo onda kada je
ta osoba naširoko poznata, pa joj takva identifikacija služi kao zaštitni znak, marka.
1.3.2. VREDNOVANjE PONAŠANjA SUD . Za vrednovanje pona-šanja nalazimo sledeće govorne postupke:
1 davanje eksplicitnih sudova formama imenske kopulativne strukture tipa To je loše ;
2 faktografsko i hronološko opisivanje ponašanja;
3 ironično komentarisanje uzroka devijantnog ponašanja, kao i njegovih mogućih posledica.
Eksplicitno kvalifikovanje ponašanja situacije. Čisto eks-plicitnih sudova o nečijem ponašanju, sa
prepoznatljivom strukturom
To je imenička pridevska jedinica sa značenjem negativne kvalifi-kacije npr. To je strašno!, Užas! ,
ili
To nije imenička pridevska jedinica sa značenjem pozitivne kvali-fikacije npr. To nije normalno!
u našem korpusu ima vrlo malo. Pretpostavljamo da je to tako iz istih onih razloga zbog kojih novinari
oklevaju da daju eksplicitne procene i kvalifikacije osobe u fokusu - mnogo je efektnije da čitaoci, pod-
staknuti dobrim asocijacijama i slikovitim opisima ponašanja, sami donose takve sudove o ponašanju i osobi.
Prema primerima koje nala-zimo u korpusu, zaključujemo da se i ovde, kao i kod predstavljanja oso-be, ovi
eksplicitni sudovi o ponašanju javljaju onda kada se osuđuje veliki moralni prestup poznatih ili njihovo
oglušavanje o zakon:
N: ODVRATNO
PN: Poznati radijski voditelj Jasminko Stepić optužen da je skupljao i razmenjivao dečju pornografiju Kurir
2010, 2528 11 ,
ili u tabloidiziranim tekstovima sa društveno-ekonomskom ili po-litičkom tematikom:
N: JAVAŠLUK
PN: Deca sa simptomima novog gripa ostaju bez tamiflua jer pojedini pedijatri ne uzimaju bris uz
obrazloženje da je Torlak pretrpan Ku-rir 2009, 2230 6 .
Novinari tabloidne štampe o ponašanju osobe u fokusu svoje sudove najčešće daju ipak implicitno, tako što
ga faktografski i hronološki opisuju, ističući pojedine detalje. Uz te opise, daju vrlo često i svoje komentare o
tome koji su razlozi takvog ponašanja, zatim daju pretpostavke šta će se dalje dogoditi, hoće li biti kakvih
posle-dica i sl. Svoj negativan stav povodom toga daju i u vidu ironičnog i podrugljivog komentara.
Faktografski i hronološki opisi ponašanja. Kod faktograf-skog i hronološkog opisa ponašanja važnu ulogu
imaju detalji i is-ticanje tačnog vremenskog sleda događaja, tj. šta je čemu prethodilo i šta se kao posledica
potom javilo. Izborom određenih detalja i pre-ciziranjem vremenskog sleda događaja novinari stvaraju onu
sliku o ponašanju za koju su sigurni da će kod čitalaca proizvesti određeni efekat. Ujedno, ti opisi toliko
deluju stvarno i istinito da se stiče utisak da je novinar bio na licu mesta i da je najupućeniji u stanje stvari:
N: GRU SPOPADA VERENICU VANjE UDOVIČIĆA!
PN: Posle upoznavanja u jednom beogradskom klubu, poznati reper odle-pio za Plejbojevom zečicom Larom
Bajčetić i svakodnevno je zatrpava SMS porukama
TEKST: Dok Danica Prvulović brine o malenom Vuku, njen suprug Dalibor, poznatiji kao Gru, po Beogradu
obilazi noćne klubove! Tako je nedavno banuo na izbor za mis mokre guze u klubu Stefan Braun , gde je
upoznao Laru Bajčetić, koja je javnosti poznata kao devojka vaterpo-liste Vanje Udovičića, a koja inače krasi
naslovnicu aktuelnog broja Plejboja . Po svemu sudeći, plavokosa zečica je na poznatog repera delovala
poput opijata, jer Gru, i da je hteo, nije mogao da sakrije koli-ko je za njom odlepio. Ovome u prilog ide i
činjenica da je, naočigled nekoliko stotina gledalaca poznatog kluba, otvoreno flertovao sa at-raktivnom
blondinom, slao joj piće, a kada je ukapirao da se ona ne pri-ma na tu vrstu pažnje, preko zajedničkih
prijatelja došao je do njenog broja telefona. Kada je Lara odlučila da društvu sa kojim je izašla poželi laku
noć, Gru je shvatio da se neće omrsiti, pa je u rekordnom roku počeo da je bombarduje SMS porukama ... Da
se ne bismo bavili nagađanjima i insinuacijama, pozvali smo mladu manekenku kako bismo utvrdili tačnost
svih ovih navoda. Da je reč o klasičnom švalerskom pohodu, uverili smo se i iz njene izjave, kojom potvrđuje
našu infor-maciju, ali i posle fotografisanja Gruovih SMS izliva nežnosti . Ipak, na njegovu žalost, izgleda da je
nedavno naišao na tvrdi orah, jer se plavokosoj Beograđanki Lari očigledno više dopadaju sportisti ... Svet
2009, 620 6-7 .
U ovom novinskom tekstu opisano je nametljivo udvaranje oženje-nog muškarca zaručenoj devojci. Iz
naslova i načina opisivanja vidi se da autor takvo ponašanje ne odobrava. To pokazuju upotrebljene pejo-
rativne lekseme i lekseme ekspresivnog značenja negativne konotacije spopadati nekoga, flertovati sa
nekim, odlepiti za nekim, omrsiti se, bombardovati nekoga nečim . Međutim, on nigde ne kaže eksplicit-no
To je nedopustivo , To nije u redu i sl. Takav svoj sud on iskazuje tako što pobuđuje, izaziva u čitaocu tu
reakciju. Evo kako on to čini. Na početku teksta suprotstavlja dva međusobno isključiva ponašanja - ženu
koja kod kuće čuva dete i muža koji se provodi noću. A u samom tekstu navodi detalje i daje slikovite i
metaforične opise, koji bi ta-kođe trebalo da izazovu pomenutu reakciju kod čitalaca nekoliko sto-tina
posetilaca ga posmatra, ali on se ne obazire na to, kupuje joj piće, užurbano traži od prijatelja njen broj
telefona, neprestano joj šalje SMS poruke, ona ga odbija itd. . Hronološko opisivanje događaja opis čini vrlo
dinamičnim i stvarnim.
Kako vidimo iz teksta, autor je svestan da ovako detaljan opis situacije čitaocima može da bude sumnjiv i da
se zapitaju da li no-vinar zaista raspolaže svim ovim činjenicama. Zato tekst dokumen-tuje izjavama ove
manekenke, fotografijama na kojima se vidi sadržaj SMS poruka koje joj pevač šalje i fotografijama na
kojima su njih dvoje zajedno.
Međutim, mnogi drugi događaji su opisani tako detaljno da či-taoca navedu na pomisao da autor teksta ima
informaciju iz prve ruke, ili da je, na primer, na mestu događanja bio i on sam, u najmanju ruku kao svedok.
Ali, u tekstu autor to ničim ne potvrđuje - ni fotogra-fijom niti navodi izvor , osim što samouvereno govori o
svemu. Či-taocu ne ostaje ništa drugo nego da mu poveruje na reč, ako se uopšte i pita da li je sve to baš
tako. Tako u tekstu koji sledi ostaju sporne mnoge navedene činjenice:
N: IVANA KUKRIĆ RAZVELA DEČKA?!
TEKST: Uprkos tome što u intervjuima ističe kako nema dečka, Iva-na Kukrić je već osam meseci u vezi sa
izvesnim Ivanom Bajkovićem iz Budve, koji se navodno zbog nje i razveo. Romansa je počela još le-tos, kada
je zgodnu manekenku sa atraktivnim đetićem na plaži Crvena glavica upoznala njena najbolja drugarica. Od
tada se bukvalno ne raz-dvajaju, pa su tako zajedno putovali u Italiju, Ameriku i na Kopaonik, gde su i proveli
novogodišnje praznike. Bajković je, inače, vlasnik rentakar agencije Bon vojaž, ali se bavi i gradnjom i
prodajom nekret-nina, pa mu nije teško da finansijski isprati i ispuni sve želje svoje dragane Svet 2010, 656
23 .
Spornim se mogu smatrati podaci o mestu, vremenu i načinu upoznavanja ove manekenke i njenog momka,
kao i to kako se od tog tre-nutka njihova veza razvijala itd.
No, i onda kada je autor teksta ubedljiv da raspolaže proverenim informacijama jer je, na primer, svojim
očima video ili mu je neko po-uzdan o tome pričao, mnoge iznete informacije mogu biti pod znakom pitanja.
Pogledajmo naredni tekst:
N: POKLONILA BRENI 10 KILA DžEMA
TEKST: Da je Nada Topčagić široke ruke uverili smo se posle sni-manja novogodišnje Grand parade , kada je
gazdarici Breni poklonila desetak kila džema od šljiva. Povela je Nada najmlađeg Živojinovića, Viktora, do
svog automobila i iz gepeka izvadila dve providne kese pune tegli. Mališa se našao u čudu kada je video šta
treba da odnese mami, ali mu je Nada očas posla objasnila da je u pitanju domaći džem, koji nigde ne može
da se kupi i kakav dosad nije probao. Podrazumeva se, nije propustila da se pohvali da ga je lično i pravila.
Da li se Breni ovaj slatki paket dopao nije nam poznato, ali verujemo da ga je gurman Boba u slast smazao
Svet 2010, 656 13 .
Šta, zapravo, ovaj tekst čini malo verovatnim? Prvo, nastojanje da se hronološki predstavi situacija za čije
predstavljanje to i nije toliko nužno povela ga je do automobila, vadi kese iz gepeka, dete se
čudi, ona objašnjava . Ali, to se čini da bi se zadobila veća čitaočeva pažnja. Sporno je i insistiranje na
detaljima 10 tegli džema od šljiva, dve providne kese . Ovde se možemo upitati i da li ima logičnosti, da nije
slučajno preterivanje. Može li deset tegli džema stati u samo dve kese; neće li se one od tolikog tereta
pocepati?! S druge strane, mo-žemo se zapitati i da li bi dete poznatih roditelja pristalo da tegli takav teret.
Takođe su pod znakom pitanja i navedene reakcije dečaka i ove pevačice, jer, da bi neko mogao da zna ko je
kome šta rekao, da li se hvalio i sl., morao bi biti u njihovom društvu, a ne posmatrati iz prikrajka itd., a ovo
je ipak situacija koja se posmatra sa strane. No, autor je ipak imao nešto drugo na umu, a to je da živopisnim
pričanjem stvori autentičan prizor, koji u svesti čitalaca priziva trivijalnu sliku o vrednoj domaćici, koja zarad
dobrih odnosa sa drugima, npr. komšinicama, ali i sa sebi nadređenima, npr. poslodavcima, poklanja ono što
sama pripremi kolače, zimnicu i sl. .
I ne samo da ovaj autor može tačno da opiše situaciju spolja , već sebe predstavlja i kao takvog da može
situaciju opisati i iz-nutra , da kaže kakve su emocije obuzele osobu u fokusu, šta je pomi-slila, šta je shvatila,
čemu se nadala, šta je priželjkivala, šta je bio njen motiv da se ponaša na određeni način itd.; dakle, autor
teksta govori o nečemu što očigledno ne može znati, ali se on predstavlja kao da ipak zna.
Da je faktografsko predstavljanje problematičnog ponašanja u tabloidnoj štampi jedan od efektnih načina da
se deluje na čitaoca, pokazuju i brojni naslovi tih tekstova, koji su značenjski koncipirani upravo tako - da
pokažu kako se neko ponaša, šta je ko kome uradio, gde je ko bio s kime , a po sintaksičkoj strukturi,
prepoznaju se kao proste subjekatsko-predikatske rečenice sa odredbama i dopunama ili bez njih ,
potvrdne, upitne ili uzvične najčešće u prezentu ili sa krnjim perfektom :
1 N: CIRKA ZA VOLANOM Skandal 2010, 305 17 ;
2 N: SLUPALA TUĐA KOLA Skandal 2010, 305 17 ;
3 N: BREGA I MARINA IZNERVIRANI ZBOG MILANA Skandal 2010, 315 2-3 ;
4 N: BEKAM NA LEĐIMA ISTETOVIRAO ISUSA Kurir 2010, 2263 17 ;
5 N: KAJLI MINOG PRIZNALA DA JE PRIVLAČE ŽENE 24 časa 2010, 859 16 ;
6 N: ŽIVE POTPUNO ODVOJENO Puls 2010, 215 1 ;
7 N: PAO SEKS U KUPATILU? Kurir 2010, 2333 12 ;
8 N: MARIJA NA TENERIFIMA Blic 2010, 4864 23 ;
9 N: RADMILA RADENOVIĆ POSLEDNjE TRUDNIČKE DANE PROVODI KOD DEČKA U CRNOJ GORI Helo 2010,
111 14 .
Osnovni stav autora koji proističe iz faktografskog predsta-vljanja problemskog ponašanja jeste ironija.
Njome autor želi da oma-lovaži osobu u fokusu, da je izruga, unizi i sl. To nalazimo u svim dosad
predstavljenim opisima ponašanja, ali i u mnogim drugim. U tekstu
N: SILVIJA NEDELjKOVIĆ IDE NA ČASOVE PEVANjA
TEKST: Kad već ima silikone, treba da usavrši i pevanje! Vođena is-tom logikom, Silvija Nedeljković je upisala
časove pevanja kod čuvenog profesora Zorana Popova, a plaćaće 250 evra po času. Silviju će ovo
usavršavanje koštati oko 3000 evra, što nije mnogo ako zaista nešto nauči. Ali tu nije kraj - Silvija je krenula i
u plesnu školu. Osim što će naučiti plesne korake, zategnuće i guzu. Gratis. Svaka čast Silvija, to se zove
ulaganje u sebe na estradni način Skandal 2009, 282 5 .
dominantno problemsko ponašanje osobe u fokusu jeste to što se mu-zički usavršava i što uči da pleše.
Ironija autora se prepoznaje u komentarisanju povoda, razloga tih problemskih ponašanja Kad već ima
silikone, treba da usavrši i pevanje! , u komentarisanju okolnosti pod kojima se odvijaju, što je u ovom
slučaju komentarisanje koliko košta čas i koliko će to ukupno koštati, potom u sagledavanju posledica tih
ponašanja, da li je to svrsishodno što nije mnogo ako zaista nešto nauči, Osim što će naučiti plesne korake,
zategnuće i guzu. Gratis . Ironični komentar koji uokviruje ceo tekst i koji možemo nazvati auto-rovim opštim
komentarom datim na početku ili kraju uočava se u po-slednjoj rečenici, datoj kao obraćanje autora samoj
osobi u fokusu Svaka čast Silvija, to se zove ulaganje u sebe na estradni način!
Navedeni tipovi autorovih ironičnih komentara predstavljaju posebnu draž i novinarima i čitaocima, pa ćemo
ih stoga dodatno raz-motriti i ilustrovati još nekim primerima.
Komentarisanje uzroka i mogućih posledica ponašanja.
U tekstu:
N: TANjA KOPIRA RIJANU
TEKST: ... Inspiraciju za svoj novi izgled Tanjaje očigledno pronaš-la u svojoj koleginici sa svetske scene,
zvezdi sa Barbadosa, Rijani . Alo! 2009, 625 10
ironija se prepoznaje u poređenju jedne pevačice afirmisane samo u jednoj maloj sredini sa pevačicom
poznatom širom sveta. Nosilac ironičnog značenja je onaj deo iskaza koje ove dve pevačice posmatra kao
koleginice u svojoj koleginici sa svetske scene .
Dalje, u tekstu:
N: TEŠKA PLjUVAČINA!
PN: Marko i Sandra ogovarali ukućane tvrdeći da su na Farmu ušli samo propali likovi
TEKST: ... Šta je Đurovskog navelo da ovako ocrni svoje cimere sa Farme, nije do kraja jasno, ali je povod za
to bila najverovatnije svađa sa Nigorom, koji je Marku objasnio kako je on još mnogo mali i da ni-kada u
životu neće dostići popularnost Montenigersa Kurir 2009, 2230 12
autor nagađa šta bi bio povod ogovaranja, a izabiranjem jednog od mo-gućeg povoda on samo pokazuje
kakvo mišljenje ima o osobi u fokusu. A to je da je ona još uvek neafirmisana ličnost i da to nikada neće ni
biti. Pritom, svoje mišljenje o osobi on vešto skriva, predsta-vljajući ga kao tuđe reči.
Često same osobe u fokusu daju objašnjenja i razloge zašto su nešto uradile i zašto se nešto dogodilo.
Međutim, novinari su sumnjičavi i obično im ne veruju. Sumnjaju u razloge prekida veze, raz-voda braka,
narušenih kolegijalnih i prijateljskih odnosa i sl. Zbog toga u tekstu, pored objašnjenja osobe u fokusu zašto
se nešto dogo-dilo, stoji i novinarevo viđenje situacije koje, uprkos svemu, unosi izvesne nejasnoće i daje
druga moguća objašnjenja:
N: PUKLO!
PN: Posle nešto više od godinu dana veze i zajedničkog života Seka Aleksić i Mladen Radulović rešili da
okončaju svoju ljubavnu priču i kroz život nastave svako svojim putem
TEKST: ... Jednostavno, poslednjih dana veze počeli smo da se pre-piremo i oko sitnica i da ne bismo dozvolili
da to preraste u jaz, re-šili smo da stavimo tačku i kao ljudi se raziđemo . Doduše, pre više od dva meseca
neki mediji plasirali su priču da su odnosi između Seke i Mladena zahladneli, da ga je u toku jedne od
prepirki izbacila iz sta-na, te da je on kasnije moljakao za oproštaj i da su ipak prevazišli krizu. ... U ovakvim
situacijama najčešće se postavlja pitanje dali je treća osoba, odnosno prevara uzrok raskida Svet 2009, 620
2-3 .
Da bi se određeno problemsko ponašanje dodatno problematizo-valo i predstavilo kao neobjašnjivo,
neshvatljivo, čudno, novinari postavljaju kvazipitanja u vezi sa uzrocima ponašanja, na koja ni au-tor ni neka
druga osoba od autoriteta, kako se u samom tekstu navodi, obično ne zna da da odgovor. Na taj način autor
prividno uključuje u komunikaciju čitaoca, podstičući ga na razmišljanje i traženje odgo-vora. Ali, odgovor je
sadržan u samom autorovom pitanju, tj. autor ga je već sugerisao. Tako u tekstu
N: PRESVLAČENjE
PN: Čeda Jovanović za nešto više od deset godina prešao put od stajlinga siromašnog studenta do fensi
političara
TEKST: Kako je moguće da lider LDP danas pažljivo birka markiranu garderobu, kupujući za sve pare , dok
samo deceniju ranije, kao stu-dent dramaturgije, nije izlazio iz prilično ofucanog braon kožnjaka i pocepanih
starki , nije najjasnije ni onima koji su u vreme student-skog protesta s njim blisko sarađivali Kurir 2009,
2223 5
odgovor na pitanje Kako je moguće ... ?! glasi Nije moguće. Treba nagla-siti da je odgovor obično deo
pozadinskog znanja i da je zapravo svima jasno kako je moguće da se nešto dogodi, jasno je i koji su uzroci,
raz-lozi i šta je to što objašnjava nastalu situaciju.
Autorova zapitanost šta bi moglo doprineti tome da se osoba u fokusu na određeni način ponaša može biti
data i u vidu naporedne rastavne konstrukcije s veznikom ili, u kojoj se prvim članom iznosi jedna
mogućnost, a drugim druga mogućnost:
N: PIJANA IZBAČENA IZ SOLARIJUMA!
TEKST: Da li i Nikolićeva ima hronični problem sa alkoholom, po-put Danijele Vranić, ili je u solarijum otišla
tek pošto je sa svojim prijateljem Mimom Karadžićem ispila nekoliko boca vina, što često praktikuju, kako i
sam glumac potvrđuje, nije nam poznato. Svet 2009, 620 14-15 .
Po prirodi značenjskog odnosa rastavnih konstrukcija, ponuđe-ne mogućnosti trebalo bi da jedna drugu
isključuju. Međutim, u ovim tekstovima ovakva pitanja nisu uistinu pitanja, već konstatacije, obja-šnjenja
uzroka, koje je autor učinio manje vidljivim, prikrivenim, pa tako i date mogućnosti ne isključuju jedna
drugu, već su ravnopravne i podjednako ostvarive.
Nudeći na ovaj način dve ili više mogućnosti kao verovatne razloge nečijeg ponašanja, autor se može i
poigravati sa čitaocem,
šaliti se, pa kao verovatne razloge davati one koji su nelogični i smešni:
N: RUŽICA NANjUŠILA PAPARACA!
TEKST: ... Dok se fenirala u jednom salonu, paparaco našeg lista je kroz staklo ovekovečio trenutke ovog
ulepšavanja, ali nije uspeo da ostane neprimećen! Izgleda da se udovica Zorana Đinđića toliko iz-veštila da je
u stanju da fotografa nanjuši na kilometar. Iako u prvom trenutku nije primetila da se nešto događa, ubrzo
nam je uputila mrk pogled, dajući nam do znanja da smo ulovljeni. Ipak, na tome se sve i završilo jer
gospođa Đinđić nije ustala sa svoje stolice, da li zbog bojazni da se ne prehladi ili možda zato što je kao javna
ličnost svesna da su ovakvi momenti zanimljivi za medije, ali i širu javnost Alo! 2009, 662 9 .
Ili, u tekstu
N: ISIDORINI GOSTI PLAĆALI PIĆE!!!
TEKST: Književnica Isidora Bjelica je na promociji svoje knjige u život vratila staro ružno pravilo da se gostima
naplaćuje piće. Tako su javne ličnosti i novinari koji su bili na događaju koji je ona orga-nizovala morali da se
posle 21 sat hvataju za novčanik ako žele nešto da popiju. . Da li su konobari poranili sa naplatom ili nešto u
do-govoru nije bilo kako treba, nismouspeli da saznamo jer se iz Super-marketa niko nije javio do zaključenja
ovog broja Alo! 2009,662 15 .
Poigravanje sa čitaocem tako da se podstaknu da pogađaju da li je razlog ponašanja ovaj ili onaj, izgleda da
je omiljeno u žutoj štampi. Čak se i čitavi članci mogu zasnivati na tim nagađanjima:
na fotografiji je osoba u fokusu isplazila jezik
Zašto je KAYA isplazila jezik?
a zato što jezik isplažen želi da bude zapažen
b da pokaže muškarcima da i žene mogu da imaju dugačak
v zato što je to jedna od osnovnih upotrebnih vrednosti osim tračarenja
g zato što jednog dana želi da studira jezike, pa sprema prijem-ni Skandal 2009, 257 37 .
Ovakve članke mi smo nazvali člancima u formi pitanja sa po-nuđenim odgovorima i o njima će biti više reči
na drugom mestu u našem radu v. Žanrovske forme tabloidnih tekstova .
Pored razloga koji su osobu u fokusu naveli na određeno pona-šanje, novinari komentarišu i šta će se kao
posledica tog ponašanja dogoditi. Kao i kod razloga, i ovde su u pitanju autorova nagađanja, predviđanja, a
pre svega njegova priželjkivanja da se dogodi nešto neobično, obično suprotno od onoga što bi osoba u
fokusu volela ili što očekuje i sl., a često i ono što je loše, nepovoljno za nju samu. Ovi komentari obično se
prepoznaju po diskursnim konektorima tipa ostaje da vidimo , izgleda da će , po svemu sudeći i sl.
N: MIA PALA NA LIJANOVIĆA
TEKST: Prošlog četvrtka Mia Borisavljević je opet dobila skupoce-ni poklon tokom nastupa u klubu Teatro! ...
Obasipa je hrvatski biz-nismen Stipe Lijanović ... Poznat je i po preskupim automobilima koje vozi, kao i
zastupništvima Mercedesa, Ferarija, Maseratija, ali i jahti čije cene dostižu i neverovatnih 30 miliona evra.
Ostaje da vidimo da li će se Mia odvesti nekim od ovih skupih automobila do Jadrana, odakle će isploviti na
skupocenoj jahti gde će se nesmetano sunčati u toplesu, a kada poželi, tušira se u kabinama sa zlatnim
slavinama. Daleko od očiju javnosti na nekom od Stipetovih omilje-nih ostrva Skandal 2010, 300 5 .
Ironija se često prepliće sa pakošću i zluradošću. Tako, autor, ne samo da se podsmeva osobi u fokusu već
priželjkuje, senzacionalno najavljuje zlo koje će je snaći:
1 NN: Lepotica iz Kalifornije Keri Pridžin u nebranom grožđu
N: MISICA MORA DA VRATI SILIKONE
TEKST: ... Nakon što je pobedila na takmičenju za mis Kalifor-nije, Keri Pridžin je ostala bez laskave titule
zbog protivljenja ho-moseksualnim brakovima, a po svemu sudeći će morati i da vrati 5.200 dolara koje je
iskoristila za ugradnju silikona. Organizato-ri izbora za mis su od Keri zatražili da im vrati novac koji su joj
pozajmili Alo! 2009, 625 16 .
2 N: NEKA ČEKA CECA!
PN: Vladimir Cvetković uživao u provodu sa atraktivnim cicama bez svoje lepše polovine Svetlane Ražnatović
TEKST: ... Ostaje da vidimo kako ćereagovati Ceca kad bude vi-dela da njen dragi lumpuje s lepim ženama do
kasno u noć, dok ona mukotrpno zarađuje evriće po belom svetu. Da li će Cvele ispašta-ti za svoj noćni
provod, ne znamo. Kurir 2009, 2230 13 .
3 N: GRU SPOPADA VERENICU VANjE UDOVIČIĆA!
TEKST: ... A kako će na sve ovoreagovati Danica, kojaje svogmu-žića na sva usta branila i tvrdila da mu
veruje, ostaje da vidimo Svet 2009, 620 6-7 .
4 N: KARLEUŠA LAŽE DA ME JE DOBILA NA SUDU
TEKST: ... Sredinom prošle nedelje Jelena Karleuša se javno pohvalila da je njen estradni rat sa Darom
Bubamarom dobio epilog na sudu - odštetu od čak milion dinara. Međutim, ako je suditi po onome što je
izjavila Dara Bubamara, na račun gospođe Tošić neće leći ni jedan dinarčić Svet 2009, 620 12 .
Autorov opšti komentar u tabloidnoj štampi, dat u vidu jednog do dva iskaza na početku teksta kao uvod ili u
naslovnom bloku ili na kraju teksta kao zaključak, najčešće je ironičan, ali može biti i duho-vit i iskazivati
autorovo iznenađenje, čuđenje, zaprepašćenje i sl.
1 N: BIG MAMI PAO PRITISAK PA JE ODVELI U HITNU PO-MOĆ
TEKST: Daleko bilo, ali kao da je neko urekao ove Zvezde Granda, pa su sve nešto bolesne i metiljave. Prvo je
Aleksandra Bursać dobila aritmiju, pa je Mirjana Mitrović imala srčane smetnje ... Red je došao i na najstariju
takmičarku Svetlanu Tanasić koja je zbog niskog pritiska prošlog utorka završila u Hitnoj pomoći ... Skandal
2009, 257 14-15 .
2 N: ROMANA, SRAM TE BILO!
TEKST: Iako joj je garaža bila na samo tri metra, Romana Panić se bahato parkirala nasred pešačke zone! .
Skandal 2010, 299 5 .
3 N: NEKA SAMO RASTE ...
TEKST: Aaaaa, boga mi, vidi se da Leontina napreduje. I to kao trudnica. ... Skandal 2010, 299 17 .
4 N: PUKLO!
TEKST: Puče tikva kad se niko tome nije nadao! ... Svet 2009, 620 2-3 .
5 N: MILANE: DUŽA TI JE KOSA NEGO HALjINA
PN: Nije mogao da prikrije ljubomoru kada je na snimanju Granda ugledao minić svoje super zgodne ribe
Rade Manojlović
TEKST: E, pa Milane, ne ide to tako! Oćeš zgodnu popularnu ribu, al da je niko osim tebe ne gleda! Pa ne
može! ... Skandal 2009, 282 18-19 .
6 N: 1.500 EVRA ZA DVE PESMICE
TEKST: Ognjen Amidžić bi sliku svog alter-ega Oskara Savića trebalo da urami. Jer, dok se poznati Šapčanin
nije presvukao u simpatičnog ćoru, nije bilo para kao salate, što je poslednjih meseci slučaj. ... Rekord u
zarađivanju ili ne, ali Ogiju je očig-ledno i te kako krenulo. Nije zgoreg podsetiti i da je nedavno, na ime
promovisanja jedne firme, a o čemu smo već pisali, dobio čak dva automobila - jedan za Oskara, drugi za
sebe Svet 2009, 620 13 .
7 N: DARA SE ZAKITILA NOVOM BEMBAROM!
PN: Popularnu folkerku galantni suprug pred Novu godinu obrado-vao skupocenim automobilom BMW X6
vrednim 70.000 evra
TEKST: ... I na kraju, šta zaključiti, osim da bi se pred galant-nim Milančetom postideo i sam Deda Mraz, pa
ne treba da čudi što Dara veruje samo u svog muža. Na njenom mestu, i mi bismo Svet 2009, 653 6-7 .
Međutim, novinar ume i da kazni osobu za koju smatra da se loše ponela prema njemu, tako što će u tekstu
biti vrlo strog i kri-tičan prema njoj:
N: BEBU DALA DRUGARICI
TEKST: Ana Mihajlovski je prošlog petka iz porodilišta Narodni front izašla bez deteta! Naime, desetak
minuta ranije kolevku sa nje-nom ćerkom iznela je njena drugarica pošto su Ana Mihajlovski i njen verenik
Mirko Grubin zavarali fotoreportere. U stilu holivudskih zvezda oni su organizovali bekstvo iz porodilišta
tako što je Mir-ko uneo kolevku u kojoj je Anina drugarica iznela bebu. Nešto kasnije na vratima bolnice
pojavili su se roditelji i ušli u auto koji ih je čekao. Ana nije uspela da izbegne slikanje, a bebu u nosiljci, sve
da je i sama iznela, niko ne bi uspeo da fotografiše, tako da je potpuno nejasno šta je htela da postigne. Na
kraju, niti je ovo Holivud, niti su oni svetske face. Iskreno! Skandal 2010, 300 4-5 .
1.3.3. AFEKT. Psiho-fizičko i emotivno stanje osobe u fokusu novinari dočaravaju na različite načine:
1 daju efektne opise njenog lošeg raspoloženja i lošeg osećanja;
2 pripisuju joj određene misli, reči, unutrašnje monologe;
3 kada je citiraju, opisuju govorni postupak ocenjujući način na koji je ona nešto izgovorila, npr. ljutito je
rekla X i sl.;
4 ocenjuju nameru izgovorenih reči, npr. pravda se X, često menjajući njihovu stvarnu ilokuciju.
Opisi raspoloženja. Efektni opisi psiho-fizičkog i emoti-vnog stanja osobe u fokusu daju se onda kada je
ogovaranje narativne forme i kada se za nečije devijantno ponašanje navodi konkretan do-gađaj, kao što je
to slučaj u narednom tekstu:
N: NIKOLA JE NASILAN I ZREO ZA PSIHIJATRIJU
TEKST: Ionako imaš 150 kila, još ti samo fali da pojedeš kokoške -rekao je Nikola Tomi koji je kukao da se
zakolju kokoške, jer je gladan i ne može više da izdrži gladovanje na Farmi . Nikola je počeo da ga kulira
govoreći da se kokoške neće zaklati ni po koju cenu.
Ma jebo te bog - poručio je Toma Nikoli koji je tog momenta planuo i upozorio ga da prestane da psuje
boga. Toma je nastavio sa psovkama, pričajući sebi u bradu, i tada mu je Nikola opsovao mater cigansku.
Počeli su da se svađaju, i Toma se na kraju okrenuo i otišao u štalu, dok je Nikola ludeo po kući, pokušavajući
da kontroliše svoj bes. Iz-nerviran, Nikolaje počeo da šutira sve po kući, dok su ostali ukućani pokušavali da
ga smire Skandal 2009, 282 12 .
U ovom tekstu, kako vidimo, paralelno se govori o psiho-fizič-kom stanju dve osobe koje su u fokusu, i to
dok su se svađale. Da bi čita-ocima dočarao situaciju, autor koristi leksiku i jezičke konstrukcije emotivnog
naboja kukao je, ne može da izdrži gladovanje, počeo da kulira, planuo, upozorio, pričajući sebi u bradu,
opsovao, na kraju se okrenuo i otišao u štalu, pokušava da kontroliše bes, kulira ga, planuo i upozorio,
opsovao, ludeo po kući, šutira po kući, iznerviran, pokušavaju da ga smire . Time se na eksplicitan način
predstavlja devijantno ponašanje, ali istovremeno ukazuje i na momenat afektiv-nosti koji prati takvo
ponašanje. S druge strane, upotrebljena jezička sredstva pokazuju i da autor nema blagonaklon stav ni
prema jednoj ni prema drugoj ličnosti. Inače, ovo je scena iz rijaliti emisije, pa je ovde autor zasigurno bio i
svedok zbivanja.
Ima situacija u kojima novinari nisu bili svedoci zbivanja, ali vrlo živo prenose afektivnost događaja. Oni se
tada često pozivaju na izvor, na onoga ko je bio svedok:
N: BRUKA U SELU
PN: Majka zaljubljenog momka morala je da zove Tanju i da je moli da pusti njenog sina da se oženi drugom
TEKST: Kako je ne bi više razvlačili po novinama, Tanji je bilo su-per da u selu ima nekog za razbibrigu ... ,
priča naš izvor. ... Tanji to nije smetalo. Smejala se kada joj je pričao o tome, ispitivala ga je kakva je mlada,
kada će svadba ... Razočarana je što se sve to tako desilo i što je njegovi roditelji krive i ne želi da učini ništa
zbog čega bi njemu bilo loše kaže naš izvor Skandal 2009, 282 14-15 .
Međutim, i kada postoji svedok koji autoru prenosi šta se zbilo i kako se osoba u fokusu u određenom
trenutku osećala, o čemu je raz-mišljala i sl., vrlo često nema jasne granice između onoga što o tome kaže
sam izvor, svedok dakle, onoga što je nazovičinjenica i onoga što kao zaključak iz navedenog izvlači sam
autor onoga što je njegovo tumačenje stvarnosti , kao što je to u narednom tekstu:
N: SLOBI SE KOČI LICE
PN: Skener glave kaže da je Vasić zdrav, lekari misle da je sve od stresa
TEKST: 1 Zvezda Granda Slobodan Vasić je već desetak dana ozbiljno zabrinut za svoje zdravlje pošto mu se
koči desna strana lica. Iako ima samo 18 godina i nikada mu ništa nije falilo, mladog pevača su neprijatni
simptomi prilično uplašili, pa je krenuo na medicinska ispitivanja. ... 2 Lekar je rekao da je njegova sreća što
je miran i ne voli da se svađa, što bi njegovo zdravlje ozbiljno ugrozilo, završava Slobin prijatelj. .
3 Sloba je svestan da je tek na početku karijere i da mora da nauči kako da se nosi sa problemima i naporom.
Još kad je pre par nedelja zaspao za volanom, Slobi je bilo jasno da nešto mora da menja u načinu života, a
odlazak kod lekara ga je u isto dodatno uverio Skandal 2010, 305 26-27 .
Označeni delovi 1 i 3 svojom pozicijom u tekstu izdvajaju se od teksta u kojem se navode reči izvora 2 , pa
se, recimo, po tome mogu prepoznati kao autorov glas. Prvi deo teksta je na početku, dat kao uvod, a drugi
se izdvaja novim redom. Ali, te reči se ni po čemu drugom ne razlikuju od navedenih reči bliskog prijatelja
osobe u fokusu, koji je upućen u njegov život, probleme itd., pa samim tim može da govori o tome šta se
dogodilo osobi u fokusu i kako je to ona podnela. Za raz-liku od svedoka, autor ne može biti na taj način
upućen u život osobe o kojoj govori, pa ni njegovi navodi o stanju te osobe ne mogu biti os-novani. Ali, bez
obzira na to, autor sebi dozvoljava takve proizvoljne ocene tuđeg stanja jer u njima vidi mogućnost da
sadržinu tuđih reči oblikuje u skladu sa svojim namerama. Obično im dodaje novu dimen-ziju razmatranja
unosi sumnju u sadržinu, smatra da se još nešto krije iza toga, ili će se zbog toga još nešto dogoditi itd. . U
ovom slučaju, autor želi samo da preuveliča zdravstvene tegobe pevača i da ih pred-stavi kao veliki
zdravstveni problem, neobjašnjiv, zabrinjavajući i sl. Autor tako bespotrebno problematizuje običnu situaciju
kako bi se imalo o čemu pisati, pričati, prepričavati, razmišljati itd.
Postoje i tekstovi u kojima novinari tabloida karikiraju psiho-fizičko i emotivno stanje osobe u fokusu
predstavljajući ih na vrlo smešan i podrugljiv način. To obično čine onda kada paparaco fotogra-fi fotografišu
poznate dok obavljaju svakodnevne aktivnosti kupuju na pijaci, šetaju gradom, razgledaju izloge, razgovaraju
telefonom, nose nešto sa sobom i sl. . Na tim im fotografijama u formi nekog šaljivog teksta novinari
pripisuju određene misli i reči. Ti šaljivi tekstovi mogu biti u formi članka i u formi stripa. Evo i primera:
na trima fotografijama je osoba u fokusu, drži mobilni telefon kao da razgovara, ima zabrinut, neveseo izraz
lica bez šminke je i sa ne-sređenom frizurom , a izgleda kao da joj se ne javlja neko s kim uporno pokušava
da kontaktira
Na fotografijama je tekst ispisan u trima oblačićima , karak-terističnim za strip, na svakoj fotografiji je po
jedan obla-čić , a u njima piše sledeće:
u prvom
LIŠENA SVAKE SUJETE MOGU DA KAŽEM DA JE OVO JEDNO OD MOJIH BLjEĐIH IZDANjA,
u drugom
JOJ, MAJKE T NA ŠTA LIČIM! SREĆA PA NEMAM OGLEDALA JER JE KRAJ STRANE!
i u trećem
A SAD HIT DECENIJE - HODAM SAD KAO ZOMBI ! A TAKO SE I OSJEĆAM!
Ovaj stripovani tekst trebalo bi da predstavlja unutrašnji mo-nolog osobe sa fotografije. Da se autor trudi da
zvuči kao osoba sa slike, pokazuje i to što on karikira njen način govora unoseći karak-teristike njenog
zavičajnog govora govor Banjalučana . Koristi kvazi-ijekavski oblik komparativa bleđi bljeđi i ispušta vokal i u
iz-razu majke t , što takođe predstavlja autorovu jezičku improvizaciju.
I glavni deo teksta ovog članka koncipiran je kao unutrašnji monolog ove pevačice 1 , a drugi deo predstavlja
autorov komentar o tome 2 :
N: JOOOJ, ROMANA
TEKST: 1 Kud sad? Šta reći, a ne pobeći? Čemu ovaj život, zašto krava daje mleko, da li je očekivani
brutoproizvod po glavi stanovnika izlažiran, kojim putem poći, a na kraju sebi doći? 2 Ne, garantovano se
Romana Panić ne bavi ovim složenim pitanjima iz raznih oblasti. Ne pada joj na pamet ni figurativno, ni
bukvalno . Verovatno da ona razmišlja o nečemu drugom dok drži telefon u ruci i čeka da čuje glas sa druge
strane. Ali ne razmišlja ni o upotrebi šminke i ostale kozmetike. Jok. Šta će to njoj?! Ko je voli ovak u kak a je,
nek je voli, a ko je ne voli nek je opet voli. Samo da je taj neko Fotos Pitađis. Očig-ledno da je njegova ljubav
iskrena Skandal 2009, 257 27 .
Na ovaj način novinari tabloida se šale i sa osobama u fokusu i sa samim čitaocima, tako da im je osnovna
namera da zabave čitaoce.
Na isti način se sa čitaocima novinar šali i u narednom tekstu:
NN: Video balkanskog Klunija!
N: DžONI DEP MEĐ SRBIMA!
PN: Čuveni glumac sa aerodroma svratio do predsednika Tadića, a po-tom u pratnji Emira Kusturice
helikopterom stigao na Mokru Goru
TEKST: Kad se letelica prizemljila, Džoni je izljubio Emira vero-vatno što je živ i zdrav sleteo , pa tek onda
krenuo ka mladiću i devojci u narodnoj nošnji koji su ga čekali Kurir 2010, 2263 13 .
Autori tabloidnih tekstova opisuju i raspoloženja ljudi iz okru-ženja osobe u fokusu članova porodice,
prijatelja, kolega i itd. povo-dom njenog kritičnog ponašanja. Na taj način autor teksta čitaocima sugeriše
koji stav treba i oni da zauzmu povodom osobe u fokusu i op-isane situacije. Ukoliko neko od bliskih osobi u
fokusu nema blago-naklon stav prema njoj, nema razumevanja i ne solidariše se sa njom, ne bi trebalo da to
čine ni čitaoci, jer, ako za nju nemaju razumevanja njoj drage i važne osobe, zašto bi imali drugi. Takav slučaj
nalazimo ovde:
N: SKAJ VIKLER SE RAZVODI ZBOG MILICE MAJSTOROVIĆ!
PN: Brak popularnog repera sa Minom, najmlađom ćerkom proslavlje-nog glumca Aleksandra Berčeka,
pukao je posle samo tri meseca, jer on zbog želje za mlađom koleginicom nije mogao da ostane veran svojoj
su-pruzi
TEKST: Mene je veoma teško trpeti i divim se ženama koje su to us-pele. Mina je jedna od njih. Definitivno
su još neke stvari kliknule i drago mi je što se vratila iz Pariza, pa konačno imamo priliku da živimo zajedno ,
pohvalio se Skaj prošle nedelje, nijednog trenutka ne spominjući krizu u braku, još manje šuškanja da će isti
uskoro i zvanično okončati, pretpostavljamo na tastovo opšte oduševljenje budući da gospodin Berček
nikada nije bio oduševljen ćerkinim izbo-rom Svet 2009, 653 26-27 .
Osnovna poruka ovog teksta je da čitaoci ne treba da veruju oso-bi u fokusu i ne treba da imaju blagonaklon
stav prema njoj, jer za to ima sasvim dovoljno razloga: neiskren je vara suprugu , a pritom ni njegov tast
afirmisani glumac nema lepo mišljenje o njemu.
Navođenje tuđih reči. O psiho-fizičkom i emotivnom stanju jav-nih i poznatih ličnosti u određenom trenutku
govori i autorov način navođenja tuđih reči, kao i opisivanje na koji način su nešto rekle, izjavile,
prokomentarisale i sl. Takvih autorovih zapažanja uglavnom ima u onim tekstovima koji sadrže intervjue sa
poznatima. Zato u tim intervjuima nailazimo na novinareve komentare tipa kroz smeh kaže X , sa žaljenjem
kaže X , sa ponosom govori X , komentariše X , poručuje X i sl.:
1 N: MARIJA I SAŠA U VELIKOM BRATU !
PN: Evrovizijska pobednica i njen bivši menadžer, sa kojim meseci-ma nije govorila, dobili ponudu da
zajedno uđu u kuću na Košutnjaku
TEKST: Međutim, dvoje potencijalnih ukućana još nisu sto posto sigurni da li će prihvatiti ovu primamljivu
ponudu.
S obzirom na to kakvim se tempom živi u Srbiji, možda i završim u kući Velikog brata , da odmorim dušu, u
šaljivom tonu proko-mentarisao je Mirković Kurir 2010, 2263 12 .
2 N: BJELA DEBITUJE KAO REDITELj
PN: Dragan Bjelogrlić na stadionu u Beogradu snima film i seriju Montevideo, bog te video , o odlasku
fudbalske reprezentacije na prvo Svetsko prvenstvo u Urugvaju
TEKST: Pod komandnom palicom Bjelogrlića brojni mladi glumci, u ulozi fudbalera, juče su snimali scene
fudbalskog meča u kome je BSK pobedio reprezentaciju sa 2:0. ... Za to vreme glumac Srđan Žika
Todorović ... komentarisao je. ... Njegov kolega Slobodan Boda Ninković, koji takođe glumi novinara, našalio
se na račun promašenih šansi na stadionu. Ma, ja bih bolje odigrao, verujte mi! Pres 2009, 1413 21 .
3 NN: Pop pevačica se izborila sa opakom bolešću
N: ZORANA: POBEDILA SAM TUMOR
TEKST: S obzirom na to da ovu 2009. godinu uopšte nisam živela, računam da sam pola godine mlađa ,
zaključuje u svom stilu Zorana Pavić Alo! 2009, 664 10-11 .
4 N: OLIVER MANDIĆ CECINOJ ĆERKI POKLONIO SVOJ KLA-VIR
PN: Fasciniran Anastasijinim talentom, legendarni pevač ju je velikodušno darivao muzičkim instrumentom
za koji je svojevre-meno izjavio da je sav njegov život, a na kojem su nastale sve njegove pesme
TEKST: Kako bismo čuli i njegovu stranu priče, kontaktirali smo Mandića, koji zaista nije štedeo reči hvale na
račun buduće mu-zičke zvezde. To je bio gest kojim sam iskazao poštovanje njenog talenta. ... , u jednom
dahu rekao nam je Oliver, nijedne sekunde ne krijući koliko su mu Cecini klinci prirasli srcu Svet 2009, 653 4-
5.
Ova zapažanja delimično proističu iz novinareve želje da či-taocima prenese živost usmene komunikacije
tokom tog intervjua, ali mnogo više iz nekih njegovih drugih pobuda. Obično novinar pokazuje kako u tom
trenutku vidi svog sagovornika, šta on misli povodom tak-vog njegovog govorenja i kakvu poruku želi da
pošalje čitaocima.
U tabloidnoj štampi, kada navodi reči svoga sagovornika, autor se prema njima može postaviti tako da
izgleda kao da ima neutralan
ili čak pozitivan stav. Mnogo češće otvoreno pokazuje da ne podržava sagovornika, da mu ne iskazuje
blagonaklonost, solidarnost, da mu ne veruje, pa ga zato kritikuje, ponižava, osuđuje, ismeva i sl.
N: DARA SE ZAKITILA NOVOM BEMBAROM!
PN: Popularnu folkerku galantni suprug pred Novu godinu obradovao skupocenim automobilom BMW X6
vrednim 70.000 evra
TEKST: Kada je u luksuznu bembaru smestila svoju pozadinu kako bi testirala masažere ugrađene u sedišta,
što je samo jedna od perver-zija ovog modela, popularnu foklerku na mestu suvozača čekalo je još poklona.
Predivne cipelice iz najnovije kolekcije modne kuće Luj Viton , koje ću premijerno prošetati na
novogodišnjem nastupu, te ništa manje dopadljiv roze laptop sa već instaliranim skajpom kako bih sa
Milanom u kontaktu bila i kada smo kilometrima udaljeni jedno od drugog , hvali se folk zvezda Svet 2009,
653 6-7 .
Forma hvali se folk zvezda samo na prvi pogled deluje da je neu-tralnog značenja i da čitaocima govori samo
o tome da je osoba u foku-su jako srećna i zadovoljna. Njome autor, zapravo, više ukazuje na to da je
posredi devijantno ponašanje koje se odigrava upravo tu, pred očima čitalaca, a to je samohvaljenje,
samoisticanje, samoživost, neskrom-nost, hirovitost i sl. Iako su čitaoci tabloidne štampe radoznali da
saznaju o javnim ličnostima što više, pa i to šta sve čini njihov luksuzni život, koliko zarađuju, šta poseduju
itd., njih to ipak negde u dubini duše vređa, izaziva ljubomoru i zavist. Da autor ima takav stav prema
opisanoj situaciji, pokazuje upravo njegov ironični način govora, pa umesto da kaže Kada je u luksuznu
bembaru sela, on kaže Kada je u luksuznu bembaru smestila svoju pozadinu, zatim koristi reč per-verzija
umesto reči karakteristika, osobina, mogućnost i sl., alu-dirajući tako na nepotrebno, bahato trošenje novca.
A i sam glagol zakititi se u naslovu sugeriše takvo značenje i takav autorov stav.
Autori tabloidnih tekstova mogu biti neblagonakloni prema osobama u fokusu i kada ne postoji neko
određeno devijantno pona-šanje zbog kojeg bi na sebe navukli omrazu drugih. U intervjuu:
N: MILICA SE ISTRESA NA KOMŠIJE
TEKST: Ne smem mnogo da se zadržavam na terasi zbog komšinice koja stanuje ispod. Nedavno je optužila
mene i moju cimerku Katarinu Živković da smo pokušale da je ubijemo kada smo domestosom čistile terasu.
Poslala nam je policiju na vrata. E, zato moram da budem oprez-na , žali se Milica Skandal 2009, 282 29 ,
osoba u fokusu je sebe predstavila kao žrtvu. Zbog toga autor i koristi formu žali se Milica, kojom izgleda kao
da se solidariše sa njom,
smatrajući da se zaista našla u nezgodnoj situaciji i da joj je govoriti o tome način da izrazi svoje
nezadovoljstvo. Međutim, prethodni deo teksta, naslov u kome je osoba u fokusu predstavljena kao neko ko
čini nešto loše loše se ophodi prema komšijama i dodatni komentari uz tekst, dati kao stripovani tekst
Nemoj neko da najebe dok ja tresem ćebe , sasvim jasno pokazuju kakav je u stvari autorov stav, a to
svakako nije stav nekoga ko pokazuje razumevanje za svog sagovornika.
Autorov stav može biti i pun sumnje u istinitost onoga što oso-ba u fokusu navodi kao opravdanje,
objašljenje za svoje ponašanje ili ga negira, demantuje. Takav njegov govor novinar karakteriše kao vadi se ,
opravdava se , objašnjava i sl. A to potvrđuje naredna situacija:
N: FUCKER
PN: Sloba Vasić je pred jutro pokupio devojku i priveo je na gajbu TEKST: ... - To je moja privatnost, koju
želim da sakrijem - vadio se Sloba Skandal 2009, 282 16-17 ,
kao i drugi primeri sa još eksplicitnije izraženom autorovom sumnjom, nekad ispoljenom i na više mesta u
tekstu npr. u podnaslovu i dalje kroz tekst, kao što je u tekstu 2 :
1 N: MINA I IGOR VIŠE NE ŽIVE ZAJEDNO
TEKST: Tačno je da trenutno živim kod mame a da je Igor i dalje u Zemunu, ali to je samo zbog toga što mi je
taj stan predaleko od svega. Uskoro ćemo kupiti neki koji će biti bliže centru , kratko i neubedljivo nam je
rekla Mina Svet 2010, 656 22 .
2 N: DANIJELA VRANIĆ OPET SKRATILA NOS!
PN: Činjenicu da se krajem prošle godine po drugi put podvrgla rinoplastici kraljica splavova krije kao zmija
noge, uprkos fo-tografijama na kojima se jasno vidi da joj je dvocevka vidno kraća
TEKST: Međutim, uprkos svojim nazoviliberalnim stavovima o plastičnoj hirurgiji, na suptilne komentare
kolega da je nešto menjala na sebi Danijela se samo zagonetno osmehivala, dok je nama pokušala da proturi
i više nego naivno objašnjenje. Moja promena je odraz toga što sam ispunjena i zadovoljna žena. Blistam, a
to je ono što primećujete, rekla je Vranićeva, a zatim nastavila u is-tom stilu Svet 2010, 656 10-11 .
Kada se autor ne slaže sa sagovornikom, kada ne veruje u ono što kaže, ima drugačije mišljenje, zastupa
druge ideje, protiv je onoga za šta se sagovornik zalaže i sl., autor se onda od toga ograđuje. To obič-no čini
formama bar em tako kaže X , kako kaže X , ako je verovati onome što kaže X i sl.:
1 N: ODLEPIO NA TRANDžU
PN: For Harlešem, funkcioner nemačkih liberala, inače dizajner s titulom barona, zaljubio se u duplo mlađeg
transvestita
TEKST: Ljubav naprosto cveta. Barem tako tvrdi Lorijel, koja je nemačkom Bildu izjavila:
Osećam leptiriće u stomaku! Mogu da zamislim zajednički život sa Jobstom u budućnosti. On čak želi da sa
mnom ima dete! Kurir 2010, 2263 9 .
2 N: VIKTORIJA SE NIJE LEČILA OD ALKOHOLA, A DAVNO SU JE DOVODILI U VEZU SA DROGOM
TEKST: Viktorijino čudno ponašanje koje plaši Olju Crnogorac nema veze sa alkoholom kojeg na Farmi ima u
izobilju jer ona ne pije! Bar tako tvrdi njen menadžer Saša Skandal 2009, 282 13 .
Nekada osobu u fokusu neka od autorovih pitanja mogu da naljute, i to, naravno, ona koja se tiču njene
intime ili kojim se ona stavlja u nepovoljan kontekst. Takvu njenu reakciju autor ne želi da skriva, jer smatra
da takvom reakcijom ona priznaje da je uhvaćena na delu , da je pobeđena, ili, u duhu naroda rečeno,
potvrđuje da onaj ko gubi, ima pravo i da se ljuti :
N: MANUEL: SVIĐA MI SE MARIJANA!
PN: Manuel je Mićićku startovao još u karantinu. Tada je pao prvi poljubac, a sada, pošto je otkačio Kiki,
planira da se ozbiljno baci na voditeljku
TEKST: Nemam komentar. Vi ste poludeli, ne mogu da verujem da svaki muškarac sa kojim se pozdravim
vama služi kao povod da nešto napi-šete. Super ako se Manuel hvalio, neka priča šta god hoće, ja nemam
komentar , ljutito je izdeklamovalaMarijana na pitanje da li je isti-na da se muvala sa Manuelom Skandal
2010, 295 10-11 .
I ako je nezadovoljan odgovorom svog sagovornika, autor neće propustiti priliku da i to u tekstu čitaocima
naglasi:
N: ČEDOMIR JOVANOVIĆ SE OBLAČI U NAJSKUPLjEM BUTIKU U BEOGRADU!
TEKST: Ipak, bez obzira na demantije, paparaco fotografije lidera LDP-a u najskupljem beogradskom butiku
ponovo su u žižu javnosti izbacile pitanja o poreklu Čedine imovine. Nikome, naime, nije jasno odakle
Jovanoviću novac za tako luksuzan život. U LDP-u juče nisu želeli da nam konkretnije odgovore.
Kampanja mafijaških medija, makar se i drugi u nju uključili, neće sprečiti nezadrživi rast LDP-a. Tužićemo
sve mafijaške medije koji vode ovakvu kampanju! , bilo je sve što nam je juče izjavio poslanik LDP-a Zoran
Ostojić Pres 2009, 1413 3 .
Autori tabloidnih tekstova su skloni tome da preinačuju ilo-kuciju tuđih reči ne bi li odražavale određeno
psiho-fizičko i emo-tivno stanje. Običnu izjavu, saopštenje predstavljaju kao priznanje že-leći tako da pokažu
da se osoba oseća krivom ili odgovornom za nešto ili da se oseća rasterećeno, jer je rekla nešto što je dosad
skrivala. Kada izjavu predstave kao obećanje, žele da pokažu da je osobi u fokusu jako stalo da se nešto
dogodi, da jako želi nešto. A kada izjavu prei-nače u pretnju, osobu predstavljaju kao ljutu, iznerviranu,
spremnu za svađu, sukob i sl. U tekstu iz Presa sa naslovnim blokom:
N: PRVE SLIKE HAJDINE ĆERKE
PN: Manekenka Hajdi Klum i pevač Sil po prvi put pokazali fotogra-fije svog četvrtog deteta, ćerkice Lou
Sulole Samuel
novinar koristi priliku da kaže da najstarijoj devojčici ovaj pevač nije biološki otac, ali da on, bez obzira na to,
nju doživljava kao svoje dete:
Inače, zanosna Hajdi i Sil su se upoznali još dok je slavna manekenka bila trudna sa Leni, čiji je biološki otac
vlasnik Formule 1 Flavio Brijatore. Upravo zato pevač planira da usvoji malenu Leni. Kako po-znati Italijan
nikad nije osetio želju da viđa ćerku, Sil zasigurno neće naići na prepreke u usvajanju.
Ono što je taj pevač povodom toga rekao, autor teksta bezrazlož-no je okarakterisao kao priznanje:
TEKST: Leni je moje prvo dete. Bio sam uz Hajdi dok se razvijala u njenom stomaku. Bio sam prisutan na
njenom rođenju, ona me je prva oslo-vila s tata , priznao je Sil Pres 2009, 1413 26 .
Nema nijednog razloga da se ova izjava predstavi kao priznanje. U tekstu se ne vidi da je pevač nameru o
usvajanju deteta krio ili da je svoja osećanja prema njemu potiskivao zato što mu nije otac. Naprotiv. Ali,
autor je svestan toga da na čitaoca jače deluje ono što se predstavlja kao priznanje nego ono što se
predstavlja samo kao izjava ili konstatacija. Priznanje, ipak, implicira i značenje saopštavanje nečeg novog,
dosad neizrečenog, nepotvrđenog, nedokazanog kao istinitog, tačnog ili pri-hvatanje odgovornosti za nešto,
priznavanje krivice i sl. A čitaoci vole da čitaju baš takve tekstove, sa ekskluzivnim karakterom.
Pogledajmo još jedan tekst:
N: MANUEL: SVIĐA MI SE MARIJANA!
PN: Manuel je Mićićku startovao još u karantinu. Tada je pao prvi poljubac, a sada, pošto je otkačio Kiki,
planira da se ozbiljno baci na voditeljku
TEKST: Sviđa mi se Marijana, lepa je devojka. Nisam želeo da je star-tujem na žurki, jer sam video da je malo
popila. Ne volim da napadam pripite devojke, pogotovu kad sam i sam pijan. Ali, želeo sam da se poljubim sa
njom. Sa Kiki sam raščistio odnose i sad sam singl, pa mi nije problem da se ovoga puta ozbiljno bacim na
Marijanu , obećava Manuel Skandal 2010, 295 10-11 .
Ova osoba u fokusu kaže da bi se u budućnosti moglo desiti i to da bude u ljubavnoj vezi sa određenom
devojkom jer je sada bez devojke i ne bi bilo ništa čudno . Autor ovakvu njegovu izjavu predstavlja kao
obećanje. Ovde se, međutim, ne može govoriti o obećanju. To što neko govori o tome da ima nameru da za
sebe i svoju korist uradi nešto u bu-dućnosti, ne predstavlja nikakvo obećanje, već nešto drugo, na primer,
govorenje o svojim planovima, nastojanjima, razmišljanjima itd. Ali, ako pomenuti momak nije dao nikakvo
obećanje, zašto onda autor teksta govori o obećanju? Odgovor je sledeći. To autor podstiče, nagovara i
izaziva svog sagovornika da baš tako uradi, da se predstavi kao vešt zavodnik i pravi muškarac, jer drugi
očekuju to od njega. A očekuju, jer ih to pre svega zabavlja. Gledano s druge strane, autor ovako i čitaoci-ma
obećava spektakl, zabavu, samo ako osoba u fokusu pristane da igra ulogu zavodnika jer paparaco fotografi,
novinari uhode i sl. pratiće situaciju . A, ako joj zavođenje i ne bude baš išlo od ruke, zabave će, svejedno,
biti. Čitaoci i novinari će se naslađivati i njegovim lju-bavnim neuspesima.
I izjave političara novinari tabloida oblikuju tako da pokažu da su date u nekom afektu. Ukoliko je ono što
osoba u fokusu kaže u skladu sa političkom orijentacijom novina, onda se izjava političara predstavlja kao
dobra ocena, preporuka svima, proverena, tačna infor-macija itd. U suprotnom, sve se čini da se istinitost
dovede u pitanje, da joj se utisne novo značenje i da zvuči suprotno od onoga kako ju je političar izjavio. U
tekstu:
N: IVICA DAČIĆ GEJ IKONA!
TEKST: Predrag Azdejković, urednik portala Gej-eho , pozdravlja Dačićevu izjavu da će povorke ponosa biti
ukoliko se za to steknu uslovi.
Da je to ranije izjavio, mogao je već biti gej ikona. Ovako, zanimaju nas samo dela, a ne političke priče i lepe
reči. Ukoliko stane na čelo povorke, verujem da bi bio i na čelu liste gej ikona. Mogao bi da pro-šeta s nama,
ništa mu ne bi falilo, poručuje Azdejković Kurir 2009, 2230 4
izvesni Azdejković govori da je nezadovoljan ponašanjem ministra policije prema homoseksualcima i da
smatra da bi se stvari drugačije odvijale da je on, kao jedan od čelnih političara, postupio druga-čije.
Kvalifikacijom poručuje poručuje Azdejković novinar nezado-voljstvo i uverenje svog sagovornika čitaocima
prikazuje kao poruku koju Azdejković upućuje Dačiću. Dakle, autor čini da izgleda kao da Azdejković poziva
Dačića da dođe na gej paradu, kao da ga hrabri i bo-dri da stane na njeno čelo.
Preinačavanje govornikove namere jedna je od osnovnih strate-gija kojima se novinari služe kako bi
čitaocima manipulisali, kako bi ih zaveli, zavarali i naveli na pogrešan put. To se posebno pri-mećuje kada se
posmatra značenjski odnos između citiranih reči osobe u fokusu datih u naslovu i njene izjave u samom
tekstu. Oni se najčešće ilokutivno ne podudaraju. Citat u naslovu ima jedno značenje i upućuje na jedan
govorni čin, a čitanjem celog teksta vidi se da je citat iz-vučen iz konteksta i da ima sasvim drugo značenje.
Intervju sa Lepom Brenom na naslovnoj strani Sveta naslovljen je
N: Lepa Brena priznala: POMIŠLjALA SAM DA SE RAZVEDEM OD BOBE,
unutar novina, na stranama gde se objavljuje sam tekst intervju se naja-vljuje naslovom
N: Dešavalo se da puknem i kažem OVO JE KRAJ, NE MOGU VITTTE, ali izbrojim do 10 i ništa od razvoda!,
a u samom tekstu izjava iz koje su izvučeni citati glasi ovako:
Gospođa Živojinović priznaje da nije uvek bilo lako u braku , te da su kroz život sve njihove vrline i mane
dolazile do izražaja u zavis-nosti od situacije u kojoj bi se našli. Ipak, nikada nije prestala da misli o njima kao
o dvoje ljudi koji su stvoreni jedno za drugo. O dve idealne polovine. Svakom se ponekad desi da pukne jer
nešto ne može da podnese. Jednostavno, doživite takvu kulminaciju misli i kaže-te: Ovo je kraj, više
definitivno ne mogu . E, u tim situacijama primenjujem ono staro pravilo brojanja do 10. Faza velikog besa je
ista kao i faza velike zaljubljenosti. Svest je sužena, emocije nadvladavaju mozak i u tom stanju nije dobro
donositi odluke. Stoga nikad nemojte da rešavate stvari u stanju velikog besa. U tim kriznim situacijama čo-
vek zaista treba da bude racionalan i pametan Svet 2010, 661 8-11 .
U naslovima se, kako vidimo, njene reči parafraziraju i prenose u formi priznanja - priznanje da je pomišljala
da se razvede, s tim što je na naslovnoj strani ono kategorično Priznala , u naslovu iz-nad teksta manje
kategorično Dešavalo se da puknem , a u samom tekstu vidi se da uopšte nije reč o pravom priznanju, već da
je to više ekspresivizirana izjava koja govori o tome kakav je Brenin stav o životu, braku, problemima.
Pritom, ona nijednom ne koristi reč razvod , ona koristi samo reč kraj , ali nigde ne kaže tačno čega kraj. Taj
kraj u ovom kontekstu može se odnositi na kraj braka, tj. na razvod, ali isto tako može se odnositi i na kraj
strpljivosti, na kraj tolerisanja ne-čijeg ponašanja i sl. Ali, novinari od svih mogućnosti uvek u prvi plan
stavljaju onu koja je najgora, najlošija, najnepovoljnija, najskan-daloznija i koja odražava loše raspoloženje
osobe u fokusu i njen psiho-fizički i emotivni krah.
To potvrđuje i naredni tekst. Ono što je osoba u fokusu izjavila uzgred, autoru je poslužilo kao povod da
progovori i o njenom psiho-fizičkom i emotivnom stanju, iako te reči možda uopšte ne odraža-vaju njeno
stanje:
N: KOLAČIĆ OD 80 KILOGRAMA
PN: Marina Perazić rešila da smrša, jer više ne može da trpi pre-veliku težinu
TEKST: Mnogo mi znači to što će mi se pridružiti i ćerka Mia, koja će zajedno sa mnom mršaviti , otkriva
pevačica, koja je nekada samo u pesmi pretila kako će pojesti sve kolačiće i postati debela Kurir 2010, 2263
13 .
Pevačicinu izjavu, koja sama po sebi nije naročito značajna go-vori da je rešila da drži dijetu i da će joj u
tome pomoći kćerka, jer će zajedno sa njom biti na dijeti , novinar je čitaocima predstavio kao izuzetno
važnu, bitnu, samim tim što ju je citirao. Za njega je ova izjava važna i bitna, jer njome hoće da pokaže da je
pevačica zbog svoje debljine u posebnom psihičkom stanju. A da bi smršala, treba joj nečija pomoć, podrška;
znači, trenutno nije u stanju da svoj teret iznese sama. Da bi čitaoce naveo da zaista tako i protumače
pevačicine reči, novinar se poslužio formom otkriva pevačica . Formu otkriva X za Y ime novi-na novinari
inače često koriste kako bi beznačajnim rečima utisnuli važno značenje, kao nešto što je bilo skrivano, a sada
se otkriva, daje na uvid javnosti, ekskluzivno saopštava i sl., a novinama se tim putem dodeljuje status
najpouzdanijih, najboljih, najekskluzivnijih novina.
Prema onome što smo izneli o pejorativnoj evaluaciji u žutoj štampi, kao zaključne napomene ističemo
sledeće. I u tabloidnoj štam-pi, kao i u usmenoj komunikaciji, pejorativna evaluacija čini konsti-tutivni
element svih diskursnih elemenata ogovaranja. Ako pogledamo strategije kojima se služe govornik u
usmenoj komunikaciji i novinar u pisanoj, primećujemo da se i u jednom i u drugom slučaju osoba u fokusu
uglavnom otvoreno napada. Međutim, zapazili smo da se u usmenoj komunikaciji govornik mnogo više od
novinara služi onim jezičkim sred-stvima kojima se osoba u fokusu eksplicitno napada ne libeći se da joj
direktno pripiše određene loše osobine. Novinari pak to čine impli-citnije, uz pomoć veštih opisa, metafora,
živopisnih slika. Ali ne zato što su učtiviji ili što vode računa o tome da se ne ugrozi integritet ličnosti, već
zato što je to komunikativno efektnije - pre svega, zani-mljivije za čitanje. Govornik u usmenoj komunikaciji
svog sagovornika vidi kao saradnika, pa nema nameru da ga pričanjem o drugome zabavlja, već da deluje na
njega, da ga navede da i on na isti način govori o toj osobi, da se sa njim u tome saglasi, da zajedno
ogovaraju osobu u fokusu, pa zato teži da bude tačan i precizan u govoru, da ne zamagljuje značenje svojih
reči i da ne stvara dvosmislenosti. A novinar u čitaocu ne vidi saradnika nego konzumenta, dakle, onoga koji
konzumira ono što on piše, pa ga zato, kao i u svakom marketinškom poslu, prvo mora dobrom reklamom, u
ovom slučaju dobrim naslovima i fotografijama, privući i namamiti da čita, a tokom čitanja da mu zvučnim i
snažnim jezikom pruži zadovoljstvo, da ono što čita doživi kao posebnu prijatnost i naslađivanje.
Ostala zapažanja. S obzirom na to da su novinski tekstovi i multimedijalni, elementima novinskog teksta,
pored naslova naslo-vnog bloka i samog teksta, kao njegov verbalni kod, treba smatrati i grafiju slova, boje,
ali i prateće fotografije, kao njegov vizuelni kod. To je posebno zanimljivo posmatrati u žutoj štampi, jer se
ona, kako je već poznato, sastoji pre svega od fotografija.
Sa stanovišta kritičkog pristupa analizi diskursa, za fo-tografije u žutoj štampi mogli bismo reći da imaju
reprezentativno i kompozicionalno značenje Kremades 2007: 30-32 . Imaju reprezen-tativno značenje sa
narativnom strukturom, jer te fotografije poput teksta pričaju priču. Kompozicionalno značenje imaju jer se
sadržaj teksta, a i autorova namera, prenosi i pozicijom fotografije u tekstu i kompozicionim rasporedom
elemenata na samoj fotografiji. Tako, recimo, ako se ogovaraju osobe koje su u svađi, vrlo je verovatno da
će se taj odnos među njima i položajem na fotografiji naznačiti - stajaće jedna naspram druge, npr. jedna s
leve, a druga s desne strane, jedna će gledati u jednu stranu, druga u drugu, ili, ako se govori o ljubavnom
trouglu, treća osoba će se naći između ljubavnog para ili će stajati iznad njih itd. Otuda je potrebno ukazati
na semantičko-pragmatičke odnose između verbalnog i vizuelnog koda teksta.
Kako naši primeri pokazuju, u tabloidnoj štampi postoji težnja da se svi elementi teksta naslov naslovni blok,
tekst i fo-tografija ilokutivno usaglase.
Najidealniji način usaglašavanja ovih elemenata teksta jeste onaj koji ilustruje njihovo potpuno ilokutivno
jedinstvo. Tada i na-slov naslovni blok i tekst i fotografija odražavaju istu autorovu na-meru i tumače se na
isti način. Tako, svaki od njih može i samostalno da iskazuje autorovu nameru: naslov je potpuno jasan i
informativan; tekst takođe, jer se može razumeti i bez naslova i bez fotografije, a i fotografija je značenjski
samostalna, jer je ilustrativno-dokumentar-nog karaktera, tj. reprezentativnog značenja. Sama ukazuje na
devijant-no ponašanje i nije joj potreban dodatni komentar. Tako, tekst koji smo već predstavili na drugom
mestu u našem radu, a koji govori o tome kako je jedne večeri u kafiću poznati pevač pokušavao da zavede
tuđu devojku, naslovljen je ovako:
N: GRU SPOPADA VERENICU VANjE UDOVIČIĆA!
PN: Posle upoznavanja u jednom beogradskom klubu, poznati reper odle-pio za Plejbojevom zečicom Larom
Bajčetić i svakodnevno je zatrpava SMS porukama Svet 2009, 620 6-7 .
Na jednoj od nekoliko fotografija koje prate ovaj duži tekst vidi se da su pomenuti pevač i devojka u vrlo
bliskom odnosu, skoro da su u zagrljaju, nasmejani i sa pićem u ruci. Na drugoj fotografiji je mobilni telefon
sa SMS porukama provokativne sadržine i na koji-ma se vidi da je pošiljalac takvih poruka upravo ovaj pevač.
Dakle, i naslov i podnaslov i tekst i prateće fotografije poka-zuju isto i imaju istu ilokutivnu snagu. Naslov je
mogao samostalno da stoji i da čitaocima bude jasno o kome je reč i koje devijantno ponašanje je u pitanju.
Tekst, kao proširenje sadržaja datog u naslovu bez sumnje kazuje isto, a fotografija samo vizuelnim kodom
prenosi ono što je u naslovu i tekstu verbalizovano - jasno se vidi da su na fotografiji njih dvoje vrlo intimni,
da je u pitanju neka zabava, jer su u pozadini drugi ljudi, a njih dvoje drže čaše u rukama. Jasna je i druga
fotografija, na kojoj su slikane SMS poruke. Za one manje upućene čitaoce zabuna bi možda bila ko je
devojka na slici, s obzirom na to da je ona manje poznata javnosti. Zato se uz ove dve fotografije javlja i treća
fotografija, koja nije povezana sa opisanom situacijom, ali jeste sa devojkom u fokusu, jer je identifikuje. Na
toj slici ona je prikazana kako potpuno naga sedi na krevetu. Na osnovu te fotografije čitaoci grade njen
identitet. Mogu pretpostaviti da je u pitanju neka od njenih fotografija iz albuma za Plejboj , jer se u tekstu
pominje da se slikala za ovaj poznati muški časopis.
Iako su u tekstovima ovoga tipa svi njegovi elementi značenjski, a i pragmatički samostalni, oni se ipak
javljaju skupa zato što je tako efektnije, ubedljivije, a i deluje se na sva čitaočeva čula. Tekst bez
fotografije, kao i fotografija bez teksta ne bi u potpunosti zado-voljili ukuse čitalaca.
Koliku ilokutivnu moć pri ukazivanju na devijantno ponašanje u tekstovima žute štampe ima sama
fotografija, pokazuju i slučajevi u kojima se uz tekst javlja fotografija koja simulira devijantno pona-šanje
dato u tekstu i na taj način oponaša ilokutivno jedinstvo eleme-nata teksta. Fotografija u tim slučajevima,
dakle, nije dokaz sa lica mesta , ali može da se javi u tom kontekstu, jer na odgovarajući način zahvaljujući
npr. foto-montaži prenosi ono o čemu se u tekstu govo-ri. Ona je, kvazireprezentativnog značenja i ima
približno istu iloku-tivnu snagu kao i fotografija sa lica mesta . Na primer, tekst u kojem su u fokusu
vaterpolista Danilo Ikodinović i njegova supruga pevačica Nataša Bekvalac, najavljuje se sledećim naslovnim
blokom:
NN: ČUDO! DAČA POMERA RUKU!
N: BIOENERGETIČAR IZ KRUŠEVCA URADIO NEMOGUĆE!
PN: Na seanse Dača ide sam, Nataša nijednom nije bila uz njega! Skan-dal 2009, 257 10-11 .
Iako je veći deo teksta posvećen vaterpolisti i njegovom opora-vku što je u skladu sa nadnaslovom i
podnaslovom , srž problema je u ponašanju njegove supruge. Stoga, kao prateća fotografija ovom tekstu ne
javlja se fotografija na kojoj se npr. vidi kako Dača pomera ruku, već slika koja simulira odvojenost ovo dvoje
supružnika. Tačnije, na levoj strani ovog dvostranog teksta nalazi se slika pevačice, na kojoj je ona lepo
obučena, u punom sjaju, sa blagim osmehom, a na suprotnoj, desnoj strani teksta nalazi se fotografija
vaterpoliste, u običnoj beloj maji-ci, zbunjenog izraza lica. Na suprotstavljenost i odvojenost ovo dvoje,
fizičku i emocionalnu, ukazuje se i na spoljašnjem i na unutrašnjem planu: ona je na levoj strani teksta, on na
desnoj, ona zrači lepotom, on je nezainteresovan za estetske detalje, ona je srećna, on je zabrinut itd.
Nekada je vizuelno prenošenje poruke sasvim dovoljno za razu-mevanje namere autora teksta. O tome
svedoče rubrike u kojima se ko-mentariše samo nečiji izgled, oblačenje i sl. U njima je dovoljna samo
fotografija, jer se na njoj jasno vidi ko je osoba u fokusu čitalac ih prepoznaje, jer su javne i poznate ličnosti i
zbog čega tj. koje im se problematično ponašanje pripisuje . Nije potrebno da autor ime-nuje osobu u fokusu
niti da daje poseban komentar; sve je očigledno. Međutim, iako je sve očigledno, vrlo često se uz ovakve
fotografije javljaju komentari humoristični i ironični , neki tekst, pa i naslov. Dodajmo i to da se često uz veću
fotografiju daju i manje fotografije, na kojima se ono što je tema fotografije i zumira. Sve je to s
informativne strane nepotrebno, ali se time želi fotografija ilokutivno osnažiti. Tako se, na primer, uz
fotografiju koja pokazuje kako se je-dan pevač češe javlja kratak tekst sa naslovom:
N: ČEŠKO
TEKST: Izgleda da su Joci Stefanoviću omiljeni junaci iz crtanog filma Češko i Svrabiša Simpsonovi . Ajd
pogodite zašto? Skan-dal 2009, 282 54 .
Često fotografija ima i snažniju ilokuciju od ostalih eleme-nata teksta naslovnog bloka i sadržine teksta . Da
nema takve fo-tografije, ne bi bilo ni teksta. Zapravo, tekst nastaje na osnovu fo-tografije. To je naročito
vidljivo onda kada opisana situacija sama po sebi ne predstavlja ništa posebno, a oneobičava se ,jakim
naslovom. Međutim, o ponašanju osobe u fokusu više nego tekst i naslov govori fotografija, jer ona čitaocu
pruža više detalja za razmišljanje i pogodnih za ispiranje usta , tračanje. U tim slučajevima tekst se fo-kusira
samo na jedan aspekt fotografije, ali fotografija pruža mo-gućnosti i za druga njena tumačenja. Na primer, u
tekstu sa naslovom
N: BANE MOJIĆEVIĆ RUKOHVATAČ
govori se samo o tome kako se u pogledu ovog pevača vidi da ne voli da razgleda izloge i da mu je takva
šetnja po gradu sa devojkom koju drži za ruku zato je i nazvan rukohvatač dosadna:
... Dovoljno je samo da mu snimite facu i biće vam sve jasno - pogled mu luta k o da traži neki kafić za
predah. Razumljivo, s muške strane Skandal 2009, 282 31 .
Ali, za čitaoca, na sadržinskom planu, fotografija ima veći ilokutivni potencijal od teksta, jer je ona za njega
otvorena za dalju interpretaciju i za neko drugo tumačenje. On na njoj može videti i ono što se u tekstu ne
iznosi, kao npr. kako izgleda devojka ovog peva-ča, šta je on obukao za običnu šetnju po gradu, pred izlogom
koje pro-davnice stoje, šta kupuju, gledaju itd.
Na osnovu opisanih situacija, može se zaključiti da u žutoj štampi za ukazivanje na devijantno ponašanje
veliki ilokutivni po-tencijal, pored upečatljivih naslova i teksta, ima i fotografija. A kada nema dokaza da
devijantno ponašanje zaista postoji, ono se uz po-moć fotografija foto-montaže simulira. Najmanji ilokutivni
po-tencijal fotografija ima onda kada se njena uloga u tekstu svodi samo na identifikaciju osobe u fokusu, pa
je zbog toga nužno da se na de-vijantno ponašanje ukaže vrlo efektnim naslovom i tekstom.
2. ŽANROVSKE FORME
Novinarske žanrove, kao ustaljene načine novinarskog izra-žavanja, određuju i oblikuju kanal komunikacije
usmeni ili pi-sani , funkcija, oblik i sadržaj. Stoga kriterijumi za izdvajanje novinarskih žanrova mogu biti
različiti, a od njih u mnogome za-visi i klasifikacija žanrova. Tu treba imati u vidu da se žanrovi vremenom
menjaju, primaju odlike žanrova iz drugih oblasti, npr. književnosti kao novinarski žanr pojavljuje se i putopis
itd. Slavković 1979: 185 , ali nastaju i hibridne forme, forme koje je teško svrstati u određene, prepoznatljive
oblike novinarskog izražavanja tzv. meke vesti, fičer, crtice, reportažete, osvrti Todorović 2006: 27 .
Neki autori razlikuju samo informativne i interpretativne žanrove. Drugi pak razlikuju faktografske, analitičke
i beletri-zovane. No, bez obzira na različite načelne podele, kao najosnovniji novinarski žanrovi izdvajaju se
vest, izveštaj, intervju, komentar, reportaža, feljton i članak Đurić 2003; Todorović 2002 .
U žutoj štampi, osim reportaže i feljtona, srećemo sve os-tale osnovne oblike novinarskog izražavanja: vest,
izveštaj, članak i intervju. Oni obiluju autorskim komentarima, pa se zboga toga po-nekad graniče sa
hibridnim žanrovskim formama. Na primer, vest se prepliće sa tzv. mekom vešću i sa tzv. vešću sa žaokom,
izveštaj sa fičerom, a članak sa komentarom i crticama.
2.1. VEST
Vest je osnovni oblik novinarskog izražavanja koji prethodi svim ostalim, pa ne čudi otkud ove forme i u
žutoj štampi. Njome se saopštavaju informacije vezane za profesionalni, ali i privatni život poznatih ličnosti -
o koncertima, novim albumima, pesmama, spotovima, glumačkim ostvarenjima filmovima, predstavama , ko
je sa kim u vezi i sl.
Informacije vezane za poznate, javne ličnosti u formi vesti ne javljaju se samo u tipično žutoj štampi već i u
ozbiljnoj štampi. U ozbiljnoj štampi javljaju se pod određenim rubrikama, tipa Kulturna dešavanja , Koncerti ,
Bioskopi , Pozorišta i sl. Njihova funk-cija je tada funkcija prave vesti, informativna i obaveštajna, jer
obaveštava javnost o tome da će se održati određena manifestacija, koncert, nastup, premijera filma,
predstave itd. Može imati, doduše, i funkciju preporuke, predloga, kao u rubrikama tipa Kuda večeras
i sl. Zbog toga, takve vesti sadrže podatke o tačnom mestu i vremenu održavanja kulturnog događaja, često i
sa napomenom gde se mogu kupi-ti ulaznice i koliko koštaju.
rubrika Predlog za večerašnji izlazak , Politika 2010, 34929 20
1 N: Peva Leo Martin
TEKST: U restoranu Kalemegdanska terasa nastupiće Leo Martin u okviru zabavno-muzičkog programa i
akcije Večeri velikana . Ovaj umetnik predstaviće se publici od 21 sat svojim najvećim hi-tovima.
2 N: Svira Čikago
TEKST: Povodom obeležavanja meseca džeza, u Akademiji 28 u Ne-manjinoj ulici nastupiće džez orkestar
,Čikago . Posetioci će ima-ti priliku da čuju autentični zvuk tradicionalnog džeza ... Svir-ka počinje u 22 sata.
Jedan od novinarskog zahteva u sastavljanju i pisanju vesti jeste da budu objektivne i tačne. Ali, i
profesionalni novinari često ne mogu da ispune ovaj zahtev, pa ih nesvesno subjektiviziraju. U žutoj štampi,
za razliku od ozbiljne štampe, vesti su svesno i namerno subjektivizirane autorskim komentarima, manje-
više eksplicitno iz-raženim, a vrlo često su te vesti i netačne i lažne. Zbog toga što teže da budu kratke i
sažete, od svih žanrovskih formi u žutoj štampi, u vestima je najmanje prostora i mogućnosti da autor unese
svoj komen-tar, tako da mnoge vesti zvuče nesubjektivizirano. Međutim, one samo zvuče tako, jer je
autorski komentar sveden na minimum, implicitno je dat, skriven, prikriven i sl.
Pogledajmo naredni tekst:
N: REGINA SNIMA PESMU SA ISLANDSKOM PEVAČICOM
TEKST: Nakon nekoliko koncertnih promocija novog albuma Vreme je , grupu Regina očekuje snimanje dueta
s islandskom pevačicom Jo-hanom.
Kako je naveo frontmen benda Davor Ebner, dogovoreno je snimanje pe-sme u Beogradu sa pevačicom s
Islanda, koja je osvojila drugo mesto na Evrosongu 2009. Ovom numerom bend pretenduje da otvori vrata i
evropskog tržišta, a Davor je najavljenu pesmu ocenio kao izuzetno kvalitetnu Alo! 2009, 625 10 .
Ovaj tekst je oblikovan tako da iznese jednu vest, ali sadrži i druge informacije, koje sadržajno dopunjuju
glavnu vest. Glavna vest je ona koja je naslovom i lidom prvim iskazom, paragrafom u teks-tu najavljena
Regina uskoro u Beogradu snima duet sa islandskom pevačicom , i svojom informativnošću daje odgovore
na onih pet
pitanja na koja svaka vest treba da odgovori ko, šta, gde, kada, kako zašto . A informacije koje dopunjuju
glavnu vest jesu ove: 1 grupa Regina je snimila novi album pod nazivom Vreme je , 2 povodom toga održala
je i nekoliko koncerata i 3 islandska pevačica sa kojom se snima duet je pevačica koja je osvojila drugo mesto
na Ev-rosongu 2009 . Pored ovoga, tekst sadrži i informaciju o izvoru Kako je naveo frontmen benda Davor
Ebner , kojom se potvrđuje tačnost, proverenost informacije mada se ne zna gde je i kada to rečeno, što bi,
takođe, bilo važno za nekoga ko bi poželeo da utvrdi verodostojnost informacije .
Iako tekst odaje utisak objektivnog izveštavanja - sadrži je-zička sredstva tipična za žurnalistički stil,
nominalizaciju oče-kuje snimanje um. snimiće i žurnalizme tipa Kako je naveo X, Kako navodi X , tekst je
subjektiviziran, jer se u njemu prepoznaju i au-torovi komentari. Njih, u vidu davanja procena, ocena,
zaključaka i tumačenja, ima na kraju teksta, u poslednjem iskazu. Jednim delom tog iskaza 1 Ovom
numerom bend pretenduje da otvori vrata i evrop-skog tržišta autor tumači nameru snimanja ovog dueta,
nagađa koji su razlozi ovakvog poduhvata, a drugim delom iskaza 2 a Davor je najavljenu pesmu ocenio kao
izuzetno kvalitetnu prenosi stav osobe u fokusu. Naizgled, nema ničeg lošeg u tome. Ali, i jedan i drugi deo
iskaza čitaocu su otvoreni za tumačenje. Jer, traženje razloga, uzro-ka, uviđanje okolnosti i sl. ne mora uvek
biti motivisano najboljom namerom. Može biti motivisano i željom za dokazivanjem da je nešto neosnovano,
neopravdano, nerazložno, preuranjeno, preambiciozno i sl. Da je autor teksta možda, ipak, s tom namerom
govorio o razlozi-ma snimanja dueta, pokazuje njegov način govora. Upotrebljeni glagol pretendovati
negativne je konotacije, jer implicira značenje ne birajući sredstva težiti da se ostvari nešto , zatim, reč
tržište ukazuje da se više ima na umu novac, zarade, sticanje bogatstva nego želja za dosezanjem umetničkih
vrhova. A u drugom delu iskaza, u kome se govori o kvalitetu pesme, govori se tako što se autor ograđuje od
te izjave ističući da su to reči samog pevača, a ne njegove Davor je ocenio ... .
Autorski komentar je ovde, dakle, minimalan, implicitan, jer ga ima samo na kraju teksta u dvama iskazima
doduše, objedinjenim u jedan , nije upadljiv, iako se pozicijom u tekstu odvaja od ostalog teksta, a zbog
mogućnosti da se tumači i neutralno i obojeno , samo je prividno objektivan. A sve to ovakve vesti čini
zanimljivim i poželjnim u žutoj štampi.
Formu subjektivizirane vesti ima i naredni tekst:
NN: Vukašin Brajić
N: PREDSTAVLjA BIH NA EVROVIZIJI!
TEKST:
VEST 1 Vukašin Brajić predstavljaće Bosnu i Hercegovinu na ovogo-dišnjoj Evroviziji u Norveškoj.
DOPUNA
VESTI Stručna komisija odabrala je mladog pevača među 90 kandidata, a pesmu Munja i grom sa kojom će
nastupiti u Oslu uradio je Dino Šaran, frontmen poznate grupe Letu štuke .
AUTORSKI
KOMENTAR 2 Drugoplasirani učesnik Operacije trijumf po-kušao je i prošle godine da se domogne
Eurosonga kao predstavnik Srbije, zajedno sa OT bendom i Katarinom Ostojić, ali su na kraju završili kao
drugi iza Cipele Marka Kona Kurir 2010, 2263 12 .
Vest je u skraćenom obliku izneta u naslovnom bloku nadnaslo-vu i naslovu , a u lidu u potpunijoj formi. U
ostalom delu teksta se proširuje i dopunjuje drugim informacijama. To su: 1 pevač se takmi-čio u
konkurenciji od 90 kandidata, 2 nastupiće sa pesmom Munja i grom , 3 pesmu je napisao Dino Šaran, 4 on je
frontmen grupe Letu štuke itd. Ove informacije su u tesnoj vezi sa glavnom vešću, do-punjuju je i proširuju.
Drugi deo teksta 2 , u sadržinskom smislu, malo je udaljeniji od vesti i informacija iz prvog dela. Jeste
povezan sa njima, ali ne na način kako su povezane među sobom informacije iz prvog dela. Iako pruža
izvesne podatke, mogao bi da izostane iz teksta a da prvobit-na vest ne bude okrnjena. Jer, samo njegovo
postojanje u tekstu moti-visano je drukčijom autorovom namerom - bliže predstaviti javnosti pobednika, ali
iz svog ugla. Tako autor o osobi u fokusu govori kao o upornom, ambicioznom pevaču jer je učestvovao i u
emisiji Opera-cija trijumf i prošle godine se takmičio za srpskog predstavnika na Evroviziji . Ali, autor,
očigledno, nema neutralan stav prema tome. Prema načinu na koji o tome govori, nameće se zaključak -
autor sma-tra da ovaj pevač želi učešće na Evroviziji po svaku cenu, jer mu je nebitno da li nastupa kao
bosanski ili srpski predstavnik. U svom govoru koristi leksiku sa pretežno negativnom konotacijom. To su
izrazi pokušavati domoći se nečega, koji pokazuje da govornik nema blagonaklon stav prema tome i implicira
značenje uporno raditi, up-orno ostvarivati cilj uz pomoć raznih veština i lukavstava , kao i izraz na kraju
završiti, koji implicira značenje loše proći i pored
velikih zalaganja i velikog truda, srozati se . U istom kontekstu treba tumačiti i veznik i uz sintagmu prošle
godine, jer se i njime iskazuje značenje upornosti, velikog nastojanja i sl.
Prema tome, i ovaj tekst, iako ima formu novinarske vesti, nije objektivan. Autor teksta, ocenjujući na svoj
način ovog pevača, vrlo latentno čini sadržaj vesti prigodnim za prepričavanje i tračanje.
Vesti, kako smo videli u prvom tekstu, mogu sadržati i izjavu osobe u fokusu, kojom ona datu informaciju
komentariše. Obično su to izjave kojima poznati govore o svom zadovoljstvu, oduševljenju povo-dom
događaja koji se zbio ili će se zbiti, o napornom radu, uloženom trudu, daljim planovima, obavezama i sl.
Ovde izdvajamo i tzv. zanimljive vesti, tj. vesti koje sadrže raz-ličite zanimljivosti iz života poznatih. Cilj
pisanja takvih tekstova im je da se poznati predstave javnosti na način drugačiji od uobičaje-nijeg - npr. da
su ljubitelji životinja, da su pobornici zdravog života, da se bave raznim sportovima, da imaju raznorazne
hobije, da su veliki humanisti, ali i da su zaboravni, da su rasipnici ili da su tvrdice, da imaju nezgodnu narav,
da vode neobičan život, da imaju sklonosti prema nečemu, da su zaljubljeni i sl. Autorov komentar povodom
takvih zani-mljivih sadržaja može biti različit i manje-više eksplicitan.
Takve vesti ilustruju sledeći tekstovi:
N: STEVAN ANĐELKOVIĆ NAŠAO KANARINCA
TEKST:
VEST Stevan Anđelković ima novog kućnog ljubimca, kanarinca Kiću. Pronašao ga je na terasi svog stana u
Beogradu i zadržao.
IZJAVA Bio je tako pitom kad sam ga uzeo u ruku. Odmah sam otišao da mu kupim kavez i hranu i sada imam
novog kućnog ljubimca. Bilo mi ga je žao i morao sam da ga prihvatim, iako baš i nemam vremena za njega ,
AUTORSKI
KOMENTAR priča ljubitelj životinja Stevan Skandal 2009, 257 5 .
Dakle, ovde se u formi vesti interpretira sadržaj koji ni po čemu nije aktuelan, ali može biti zanimljiv.
Autorski komentar se prepoznaje u poslednjem iskazu, jer se njime ironično upućuje na osobu u fokusu.
U tekstu koji sledi autorski komentar se prepoznaje u iskazi-vanju mere vremena već dve nedelje :
N: SUZANA NA DIJETI
TEKST:
VEST
AUTORSKI
KOMENTAR Suzana Mančić već dve nedelje drži dijetu jer se, kako kaže, ugojila pet kilograma.
IZJAVA Kad god dođe zima, ja se ugojim, pa sam tako i ove godine uspe-la da nabacim pet kilograma. Nije
ništa kritično, ali mi ipak smeta. Nisam želela da angažujem nutricionistu jer imam poseban režim ishrane
koji mi prija. Jedem voće, povrće, pirinač i izbegavam hleb , AUTORSKI
KOMENTAR kaže Suzana Skandal 2010, 299 17 .
Ono što pokazuje analiza jeste da u žutoj štampi tekstovi koji javnost informišu o tome šta se događa na
profesionalnom i ličnom planu poznatih imaju samo formu vesti - teže da budu kratke i sažete i da se bave
aktuelnim temama, ali, prema ostvarenom komunikativnom cilju, one se bliže novinarskim komentarima jer
sadrže i informa-cije o pozadinskim događajima i autorske komentare.
2.2. IZVEŠTAJ
Uz vest, izveštaj je najčešći novinarski žanr. Po komunikativ-noj funkciji, ne razlikuje se mnogo od vesti - i
jedna i druga for-ma imaju funkciju informisanja, obaveštavanja. Osnovna razlika je u tome što je izveštaj
opširniji od vesti jer sadrži one informacije koje su za vest nevažne, ili, bolje rečeno, koje otežavaju njenu
percep-ciju. S obzirom na to da je vest obično informacija koja se saopštava ubrzo posle odigravanja
događaja ili tokom tog odigravanja, jasno je da onaj ko prenosi vest u trenutku prenošenja nema dovoljno
informa-cija niti dovoljno materijala, podataka za saopštavanje. Kod izveštaja pak saopštavanje je drugačije.
Od trenutka događanja do saopštavanja o tome prođe dovoljno vremena da izveštač može prikupiti nove
infor-macije i podatke kojima će osnovnu vest proširiti i dopuniti. Ima dovoljno vremena i da se slegnu utisci
svih onih koji su prisustvova-li događaju, pa da se sve sagleda razložnije i obuhvatnije.
U formi izveštaja se u ovom tipu štampe saopštava o događaji-ma u kojima su javne i poznate ličnosti
učestvovale ili kojima su samo prisustvovale, a održali su se u bliskoj prošlosti juče, sinoć, prošle nedelje
itd. . To su, pre svega, koncerti, promocije albuma, pre-mijere filmova i predstava, proslave, modne revije,
festivali, dodele nagrada i razne druge manifestacije. Neki od ovih događaju se ostvaruju zaslugom jedne
ličnosti, a neki zaslugom više njih: npr. koncer-ti, promocije albuma, rođendani i lične zabave nastaju
zaslugom jedne osobe, a pozorišne i filmske premijere, neke proslave, festivali, dodele nagrada i sl.
zaslugom više osoba.
Evo i nekih takvih izveštaja:
N: RADIO S PROSLAVIO 15. ROĐENDAN
TEKST:
VEST 1 Velikim koktelom za 350 zvanica prošlog ponedeljka Radio S proslavio je 15. rođendan.
MESTO
I
PRISUTNI 2 U kristalnoj dvorani hotela Hajat u Beogradu 3 pojavili su se Goca Tržan, Amadeus bend , Saša
Kovačević, Aleksan-dra Perović, Kaliopi, Maja Marković, Darko Radovanović, Romana, Neda Ukraden, grupa
Zana ...
OSOBA
VEČERI 4 Na pozivnicama je naglašeno da se gosti uparade kao za crveni tepih, 5 ali to, sudeći po slikama,
nisu ispoštovali Jelena i Žika iz grupe Zana , koji su došli obučeni u farmerke Skandal 2009, 282 4-5 .
Ovaj izveštaj predstavlja proširenje vesti date u naslovu i lidu iskaz 1 . Ona se proširuje na sledeće načine.
1 Dopunjuje se tačnim podatkom o mestu održavanja proslave 2 : u kristalnoj dvorani hotela Hajat . Iako se
moglo reći i samo u ho-telu Hajat , autor se odlučio za prvu varijantu upravo zbog toga što sam naziv
dvorane kristalna asocira na luksuz i raskoš.
2 Nabrajaju se oni koji su se odazvali pozivu 3 , s tim što se interpunkcijskim znakom tri tačke pokazuje da ih
je bilo još više, budući da je u iskazu 1 već rečeno koliko ih je pozvano. Posećenost događaja, svakako, važan
je podatak za izveštaje ovoga tipa, jer oni go-vore o značaju i uspelosti samog događaja.
3 Ističe se ono što događaj čini posebno zanimljivim, što ga izdvaja od drugih sličnih događanja, a to je, u
ovom slučaju, zahtev orga-nizatora da se na proslavu dođe u svečanom odelu 4 . Autorovo poređenje tog
zahteva sa crvenim tepihom dakle, najznačajnijim događajem na svet-skoj javnoj sceni, dodelom Oskara
pomalo zvuči i ironično.
4 Izdvaja se osoba večeri 5 . Osoba večeri je obično ona lič-nost koja po nečemu odudara od ostalih, ili po
izgledu, ili po raspo-loženju, ili po ponašanju itd. To ne mora biti ona osoba zbog koje se kakva proslava i
organizuje.
Osoba večeri svojim dominantnim ponašanjem može čak staviti u senku sam događaj. To pokazuje naredni
tekst, koji u naslovu sadrži ime osobe i način na koji se na manifestaciji isticala. O manifes-taciji u naslovu
nema nijedne reči, pa ničim ne sugeriše čitaocu da je u pitanju izveštaj, iako i po formi i po sadržini jeste
izveštaj:
N: BOŽA ĐELIĆ MAHAO CRVENIM PASOŠEM!
TEKST:
VEST 1 Deseta, jubilarna Noć reklamoždera sinoć je završena u Centru Sava proglašenjem domaće reklame
decenije!
ATMOSFERA 2 Pored standardno dobre atmosfere koja prati ovaj događaj,
DOGAĐAJ
VEČERI 3 manifestaciju je obeležila i proslava povodom ukidanja viza!
OSOBA
VEČERI 4 Tome je doprineo i vicepremijer Božidar Đelić, koji je sve vreme mahao novim crvenim pasošem, 5
poručujući svojim zemlja-cima da su im vrata Evrope konačno otvorena Alo! 2009, 662 15 .
Tekst počinje na isti način kao i izveštaj, a to je informacija koja čini vest 1 . Iskaz 2 ima samo kohezivnu
funkciju u odnosu na ceo tekst i izgleda kao učtiv gest autora teksta da o jubileju progovo-ri još koju reč , pa
da neprimetno pređe na glavni događaj te večeri 3 i na osobu večeri 4 . Navedeno ponašanje osobe u
fokusu, očigledno, autor smatra neprikladno situaciji jer se ne očekuje od političara. Da se autor čudi,
pokazuje znak uzvičnik u naslovu i ironični iskaz 5 . Ovde, ipak, treba dodati i to da je ovakav autorov stav
očigledno više politički motivisan nego što je stav nekoga ko nezavisno pos-matra sa strane.
Izveštaji o dešavanjima na javnoj sceni mogu biti još opširniji:
NN: Glamurozna promocija novog albuma Željka Joksimovića u Ekspo centru
N: PESME PUNE LjUBAVI
fotografije sa promocije
TEKST:
VEST 1 Pop pevač i kompozitor Željko Joksimović sinoć je u Ekspo centru predstavio novi studijski album.
HRONOLOGIJA
DOGAĐAJA 2 Glamurozna koncertna promocija, kakva se retko viđa kod nas, počela je nastupom
umetničkog ansambla Ministarstva odbrane Stanislav Binički , a zatim je na scenu u pratnji benda izašao
Željko Joksimović, otpevavši uživo svih deset pesama sa novog al-buma.
3 Ja sam čovek koji živi od emocija i kome su one najvažnije u ži-votu , rekao je Željko koji je nastup počeo sa
pesmom Ljubavi . Ovoj pesmi dao sam muzičku emociju, a emociju za tekst Momčilo Bajagić Bajaga. Kada je
u mom studiju čuo muziku za ovu numeru, rekao mi je da želi da napiše tekst. Od Bajage sam za pola sata
dobio najlepši tekst u životu, a on od mene kafu .
4 Kada je Željko u pratnji svoje devojke Jovane Janković i ćerke Mine kročio u salu, svi pogledi, fotoaparati i
kamere bili su upereni pre-ma njima.
PRISUTNI
AUTORSKI
KOMENTAR 5 Tu su bili Željkovi roditelji, brat Saša sa suprugom, mnogobrojni prijatelji i ličnosti iz javnog
života - Jelena i Žika iz Zane , Dragan Kojić Keba, zvezde Granda , Goran Karić sa suprugom Ivanom Mišković,
voditeljke RTS-a Nataša Miljković i Maja Niko-lić, Bajaga ... 6 Jelena Tomašević došla je sa svojom kumom
Mari Mari, koja je sinoć ponosno pokazala zaobljeni trudnički stomak.
OSOBA
VEČERI
AUTORSKI
KOMENTAR 7 U centru pažnje bila je Željkova devojka Jovana, koja je u maniru prave domaćice ljubazno
ćaskala sa gostima.
8 VIP zvanice su sinoć uživale u odličnoj svirci, ali i iću i piću. Točila su se skupa pića, egzotični kokteli, dok je
na meniju bila do-maća hrana - beli sir, duvan čvarci, bareno povrće i specijalitet ve-čeri - popara sa
kajmakom i belim tartufima Večernje novosti 2009, 10. decembar 19 .
Pored nabrajanja prisutnih 5 , 6 i izdvajanja iz grupe poje-dinih osoba 6 i osobe večeri 4 , 7 , ovde nalazimo i
hronološ-ko predstavljanje događaja, koje je, inače, vrlo često u izveštajima 2 i izjave prisutnih ili osobe u
fokusu 3 , obično o tome kako se osećaju, kako su doživele taj trenutak i sl. Pošto je već u nadnaslovu i na
početku teksta ovu promociju autor okvalifikovao kao glamu-roznu, bilo mu je neophodno potkrepiti takav
svoj stav i konkretnim činjenicama, što i čini navodeći šta se sve od hrane i pića slu-žilo 8 . Navođenje detalja
je vrlo važno čitaocima, jer im se tako omogućuje uživljavanje u život javnih i poznatih: npr. opis poja-
vljivanja osobe u fokusu je vrlo slikovit u iskazu 4 , kao i izgled i ponašanje prisutnih 6 i 7 .
Da bi se atmosfera koja vlada na takvim događajima doživela u potpunosti, često se navodi i do koliko je sati
zabavljanje, veselje trajalo. A s tom svrhom javljaju se iskazi tipa do sitnih jutarnjih sati , do same zore , do
kasno u noć itd:
1 NN: Svadba godine u Subotici
N: LEPOTICA I SEKRETAR
na slici mladenci sa pevačem Stevanom Anđelkovićem
... Uz dobru muziku i lepo raspoloženje veselje je potrajalo do ranih nedeljnih jutarnjih časova! Pravda 2009,
840 16 .
2 N: CECA I CVELE KOD ČANKA NA PAPRIKAŠU
na slici Ceca i Cvele zagrljeni
... Pošto je bivši VIP ukućanin Velikog brata poznat kao od-ličan kuvar, paprikaš je brzo planuo, a društvo se
zabavljalo do sitnih sati ... Skandal 2010, 295 6 .
U tabloidnoj štampi izveštaje obično prate fotografije sa tog događaja, kojima se i vizuelno prenosi ono o
čemu je u tekstu bilo reči. Slikaju se prisutni, a ispod se ispisuju njihova imena. Vrlo često te fotografije na
sebi sadrže i dodatne autorove komentare, obično humorističke ili ironične; npr. autorova ocena kako se
obu-kla osoba na fotografiji, kako se ponašala, ili se, recimo, impro-vizuje neki dijalog ili unutrašnji monolog,
aludira na ono što ih posebno karakteriše - način govora, poreklo itd. Evo i konkretnih primera.
1 Na fotografiji na kojoj vlasnik i novinar Radija S seku tortu piše: Triput meri, jednom seci - tortu Skandal
2009, 282 4 .
2 Na fotografiji na kojoj razgovaraju dve pevačice iz Bosne i Herce-govine, slično stripu, improvizuje se njihov
razgovor, tako što se podražava bosanski način govora : Gdje si bolan? Romana Panić i Neda Ukraden
Skandal 2009, 282 5 .
3 Na fotografiji na kojoj je Bajaga za mikrofonom, stoji komentar mo-tivisan nazivom jedne njegove pesme:
Godine prolaze, a on sve bolji! Bajaga na bini Skandal 2010, 295 7 .
Izveštaj može biti i takav da saopštava samo o najzanimlji-vijem trenutku tokom jednog događaja. U
narednom tekstu to je izne-nađenje koje je pevačica pripremila na koncertu za svoju publiku pra-veći tako
od koncerta šou program, predstavu, spektakl i sl.:
N: ZABRANjENO ZA MLAĐE OD 18!
TEKST:
AUTORSKI
KOMENTAR Nedavni nastup Jelene Karleuše u bečkoj diskoteci može se u najmanju ruku okarakterisati kao
predstava!
DOGAĐAJ 1
AUTORSKI
KOMENTAR Naime, JK je izabrala žrtvu, postavila ga na binu, oduzela mu naočare kako ne bi stradale tokom
okršaja i šou je mogao da počne
Uz pomoć igračica Jeca je mladića svukla do pojasa, nakon čega ga je u maniru prave domino-dame kaišom
udarala po zadnjici. Ipak, vrhunac tačke bio je kada je hot mama simulirala seks sa ionako uzbuđenim mo-
mkom nakon što mu je prišla otpozadi, viknula da bude miran i nagu-zila ga! Publika je oduševljeno vrištala,
ali kako se pesma završila, zavese su se spustile.
DOGAĐAJ 2
AUTORSKI
KOMENTAR Jednako zanimljivo bilo je i van scene, gde se u publici, namontiran kao omiljena mu zvezda,
šepurio transvestit! Kako bi po-kazao koliki mu je pevačica idol, ponosno je mahao njenim inicijali-ma
istetoviranim na ručnom zglobu.
AUTORSKI
KOMENTAR Kad je bal nek je maskenbal! Svet 2010, 657 24-25 .
Autorski komentar u izveštajima ovog tipa nije samo u službi opisa atmosfere koja je nastala zbog tog
događaja nego i u službi karak-terizacije i kvalifikacije osobe u fokusu.
Kako vidimo, i u žutoj štampi su izveštaji više od vesti oboje-ni, jednostrani i ekspresivni. Prepoznaju se po
izboru delova koji se naglašavaju, izborom reči i ocena, kao i po isticanju malih događaja kako bi se bacila
senka na velike, značajne događaje. Otud su neki iz-veštaji ekspresivniji od drugih.
2.3. ČLANAK
U svesti običnih čitalaca članak je svaki novinski tekst, čak i vest. Međutim, za novinare članak je analitički
oblik novinarskog izražavanja i tipičan je predstavnik interpretativnih žanrova, jer, obrađujući značajne
društvene pojave i fenomene, ponire dublje i dalje od faktografskih i beletrističkih oblika novinarskog izra-
žavanja. Članak je složena i mozaična forma koja sadrži gotovo sve ostale oblike novinarskog izražavanja, od
vesti kao aktuelnog povoda,
neizostavnog intervjua kao građe, preko reporterskih elemenata opi-sa atmosfere, ljudi, događaja , do
iznošenja ličnog stava, komentari-sanja, davanja vrednosnog suda ili kritike, tipičnih za komentar ili
umetničku kritiku Kljajić 2009: 51 . Zbog toga je članak i najteži novinarski žanr. Autori većine priručnika za
novinare saglasni su da je malo strogih pravila kako pisati tekst članka Đurić 2003, pod članak . Ipak, svaki
članak treba da ima, kako to novinari kažu, ma-mac za čitaoca ili kopču za temu , nagoveštaj, osećaj da je to
što se istražuje aktuelno i zanimljivo za čitaoca, pogotovu ako se ima u vidu da može imati dugačku i
kompleksnu formu; treba zatim da ga infor-miše, ali i da ga podstiče na kritičko razmišljanje, da ga pogađa ,
da mu pokazuje da se stvari mogu posmatrati sa više strana itd. Da bi autor novinskog članka to i postigao,
mora da uočava probleme i poja-ve, da ih opisuje, da istražuje činjenice, da ih povezuje, da problem
sagledava u širem kontekstu, da određuje vrednosti podataka koje daje, da daje tumačenja različitih, pa i
suprotstavljenih strana, da posta-vlja pitanja, nudi moguće odgovore, rešenja itd.
Shodno tome, novinski članak sadrži sledeće elemente:
1 mamac;
2 situaciju;
3 analizu, koja predstavlja središnji deo teksta ili telo teksta;68
4 finalni deo ili zaključak sa prognozom Kljajić 2009: 51 .
Mamac je tematski povezan sa situacijom, samo što se posebno daje, izdvaja iz nje fizički odvaja kako bi bio
uočljiviji.
Među novinskim tekstovima žute štampe forma članka, možemo reći, preovladava. Njome se iskazuju
različiti bizarni, beznačajni sadr-žaji iz života javnih i poznatih, koji se predstavljaju kao vrlo važne i značajne
teme. Većina tih tema ne zavređuje analitičko i istraživa-čko bavljenje. No, da nije njih, ne bi bilo ni žute
štampe. Bez obzira na bizarnost i beznačajnost, ovakvi tekstovi pobuđuju u čitaocu pažnju. Naravno, ne onu
pažnju koju izaziva želja za saznanjem, već pažnju koju izaziva želja da se oseti zadovoljstvo saznavanjem
trivijalnosti.
Što se tiče strukture novinskog članka u žutoj štampi, ne raz-likuje se od članka u tzv. ozbiljnoj štampi.
Specifičan je samo po temi kojom se bavi. Tako se pod situacijom u članku žute štampe pod-razumeva
izvesno problematično ponašanje osobe u fokusu. Inače, svi ostali elementi teže da budu u duhu njegovog
analitičko-istraživač-kog karaktera. Stoga, struktura članka u žutoj štampi izgleda ovako:
68 Novinari koriste engl. reč body teksta Kljajić 2009: 51 .
1 naslov ili naslovni blok;
2 problematično ponašanje koje se pripisuje osobi u fokusu, a koje je ujedno i tema članka;
3 analiza ponašanja, koja obuhvata opisivanje ponašanja, njego-vo hronološko odigravanje, traženje
njegovog uzroka, ukazi-vanje na istoriju problema, razvoj i sl.;
4 istraživanje, tj. traženje činjenica i drugih materijalnih do-kaza koji potvrđuju da problem postoji, odnosno
ne postoji to mogu biti i izjave osobe u fokusu, ali i drugih i
5 autorski komentar u vidu davanja zaključaka, tumačenja, da-vanja objašnjenja, blagonaklonog ili
neblagonaklonog stava, čuđenja, odobravanja, neodobravanja i sl.
Analiza i istraživanje su međusobno tesno povezani, jer je tra-ganje za činjenicama i dokazima često i
traženje samog uzroka; istra-živanje je, prema tome, u službi analitičkog sagledavanja jedne pojave, pa ih je
zato ponekad teško razdvojiti.
Pojavljivanje ovih diskursnih elemenata u članku nije strogo utvrđeno. A, kada je u pitanju žuta štampa,
pogotovo nije utvrđeno pojavljivanje autorskog komentara. On se, kako pokazuju analize koje slede,
pojavljuje i samostalno i kao propratni efekat drugih dis-kursnih elemenata, a vrlo često je i komunikativno
najefektniji.
Pogledajmo sada na koji način se pomenuta diskursna struktura ostvaruje u narednom tekstu:
N: POSAO ILI LjUBAV?
NN: Zgodna pop pevačica i još zgodniji kapiten vaterpolo reprezenta-cije Srbije prošle srede bili su na istom
mestu, u isto vreme, za istim stolom. Na večeri. Bili su opušteni, raspoloženi, nasmejani ...
TEKST:
PONAŠANjE 1 Prošle nedelje u beogradskom restoranu Dragulj zajedno su večerali kapiten naše vaterpolo
reprezentacije Vanja Udo-vičić i pop pevačica Ana Nikolić.
ANALIZA 2 Nisu bili sami, sa njima je prvo sedela Anina drugari-ca, a kasnije im se pridružilo još dvoje
prijatelja.
AUTORSKI
KOMENTAR 3 Ipak, i pored gužve za stolom, njihova zajednička veče-ra svima je upala u oči.
ISTRAŽIVANjE
AUTORSKI
KOMENTAR 4 Anin portparol Marko ljubazno nam je odgovorio da je reč o poslovnom sastanku.
Trebalo bi da Vanja bude angažovan za Anin novi spot i, to je sve. Naš-li su se na večeri kako bi popričali o
tome. Zamislili smo da gost u pesmi sa Beovizije bude neki poznat, atraktivan sportista i setili smo se Vanje
Udovičića, jer on sve to jeste, a i njih dvoje se znaju od ranije. A jel baš morate da pišete o tome? , pitao nas
je Marko.
AUTORSKI
KOMENTAR 5 Kako da ne pišemo kad smo ovo dvoje poznatih i at-raktivnih ljudi videli u isto vreme, na istom
mestu, za istim stolom? Znamo da se poslovi u Srbiji završavaju u kafani, ali ipak je bilo suviše kasno i za
večeru i za posao.
ANALIZA
AUTORSKI
KOMENTAR 6 Naime, Ana Nikolić i Vanja Udovičić došli su u restoran tek oko jedanaest sati uveče. Oboje su
bili veoma dobro ras-položeni, čemu je doprinelo i crno vino. Prvo jedna, pa druga flaša. Večera je bila
lagana, pasta i salate, ali razgovori dugi i opušteni. Ana i Vanja restoran su napustili tek oko pola dva posle
ponoći, ras-položeni i nasmejani.
AUTORSKI
KOMENTAR 7 Da li su u Dragulju usmeno dogovorili poslovnu sa-radnju ili je ovo bio tek početak jednog
divnog prijateljstva, videćemo. Tek, sigurno je da su njih dvoje te večeri bili najveseliji i najlepši gosti! Puls
2009, 173 20-21 .
U ovom tekstu se problematičnim ponašanjem smatra to što su dvoje poznatih zajedno večerali. Iskaz 1 , u
nekom drugom kontekstu, mogao bi se smatrati običnom konstatacijom. U ovom pak kontekstu, imajući u
vidu naročito naslov i podnaslov, koji predstavljaju mamac za čitaoca, ovaj iskaz, ilokutivno ojačan prilogom
zajedno, ima i kona-tivnu funkciju, jer se njime deluje na adresata - navodi se da sumnja. Ali, već u iskazu 2
autor čitaocu dodatno opisuje situaciju. Da se is-kaz 1 kojim slučajem javio u usmenoj komunikaciji, u
razgovoru, vrlo je verovatno da bi sagovornik govornika prekinuo, tražeći odgovor na pitanje Jesu li bili
sami? . Na takvo razmišljanje nas navodi pre svega sintaksička organizacija iskaza 2 , jer se idealno uklapa u
re-pliku za to pitanje, up.:
razgovor među bliskim prijateljima
A: Ana i Vanja su sinoć zajedno večerali u Dragulju ili Ana i Vanja su sinoć bili na večeri u Dragulju .
B: Sami?
V: Ne, nisu bili sami ...
Autorski komentar u iskazu 3 nije ništa drugo do eksplicitno iskazan autorov stav koji se u naznakama javio u
iskazu 1 , a to je sumnja u to da je to obična večera.
No, autor teksta se ne zaustavlja samo na tome. On sada dalje is-tražuje ovaj problem , traži dokaze,
potvrde, činjenice. Jedan od na-čina je da od nekoga ko je upućen u situaciju zatraži objašnjenje, a to su ljudi
bliski osobi u fokusu, njeni prijatelji, saradnici i sl., up. segment 4 . Po pravilu, izjave osoba bliskih onima u
fokusu retko kada mogu odagnati autorovu sumnju ili pobiti njegov stav. Ali, autor ih navodi u tekstu iako su
u suprotnosti sa onim što on misli. Drži se novinarskog načela da se, bez obzira na razlike u mišljenju, pro-
blem osvetli sa različitih strana. To je samo prividno poštovanje novinarske etike i profesionalizma. Autorski
komentar u segmentu 5 više nego jasno pokazuje da je autor ostao pri svome stavu, ali sada, više nego
ranije, samouverenije i izričitije izražava sumnju. Na tak-vo autorovo reagovanje ukazuje, najpre, retorsko
pitanje, a zatim i pona-vljanje reči isto u asindetski organizovanom nabrajanju u isto vreme, na istom mestu,
za istim stolom , kao i emfatičko nabrajanje polis-indetskog tipa i za večeru i za posao . Tu je i subjektivno
ocenjivanje mere vremena prilogom suviše u izrazu suviše kasno.
Opravdanost svoje sumnje autor obrazlaže u segmentu 6 . U tom delu on analizira situaciju posmatrajući je
hronološki, ali i sagle-davanjem detalja. Detalji, izgleda, najviše govore, a utisak koji osta-vljaju u donošenju
zaključaka je, očigledno, najmerodavniji.
Iako je autor sve izričitiji u tome da zajednička večera pevači-ce i sportiste nije samo poslovni sastanak, on
svoju sumnju u segmen-tu 7 samo naizgled preinačuje u nedoumicu, u neizvesnost koja će se vremenom
razrešiti i postati jasna. To čini iz dva razloga: da ne bi čitaocu delovao isuviše grub, oštar, jednostran i
isključiv u zaklju-čivanju, ali i da bi njega podstakao na razmišljanje o tome. Međutim, kako pokazuje
poslednji iskaz u ovom segmentu, autor, i pored toga, i dalje svoje stavove nameće čitaocu.
Ovom tekstu formu članka daje diskursni postupak kojeg se autor drži, a to je uočiti problem, analizirati ga,
istražiti i protumači-ti. Na jezičkom planu, takav status obezbeđuju mu forme tipske za ovaj analitičko-
istraživački žanr: adverzativni konektor ipak, kojim se upućuje na to da se u obzir uzimaju činjenice različitih i
suprotnih značenja i vrednosti, eksplikativni konektor naime, kojim se izneti stavovi objašnjavaju,
potkrepljuju drugim činjenicama, zatim, parti-kula sigurno, kojom se iskazuje visoki stepen uverenosti u
nešto, kao
i iskazi tipa da li je X Y, videćemo, koji se javljaju na kraju teksta, a kojima se prividno ublažava autorov stav,
a čitalac uključuje u raz-mišljanje.
Za razliku od članaka u ozbiljnoj štampi, u tabloidnoj štam-pi autor dosta pažnje posvećuje opisima
emotivnog i psiho-fizičkog stanja osobe u fokusu npr. Bili su opušteni, raspoloženi, nasmejani ... , kao i
opisima svoga utiska o tome npr. njihova zajednička večera svima je upala u oči itd. Zbog toga je i u ovoj
novinskoj formi autorski komentar najizrazitiji. A da bi bio najizrazitiji, on mora da potisne ostale elemente.
Tako se, na jedan paradoksalan način, oslabljuje ono što čini srž članka kao novinske forme - njegov
analitičko-istra-živački karakter, a u prvi plan ističe ono što ga potire i suštinski uništava - autorska
subjektivnost.
S druge strane, i sam prostor u članku namenjen analizi i istra-živanju smanjuje se, nekada i sasvim nestaje,
zbog čega članak postaje kraći i ostvaruje se u svega nekoliko iskaza. Pogledajmo jedan takav kraći tekst koji
pokušava da odražava diskursnu strukturu članka, a u suštini predstavlja samo autorski komentar:
N: VIKTORIJA ŽGOLjAVIJA NEGO IKAD
TEKST:
AUTORSKI
KOMENTAR 1 Viktorija Bekam uradila je skoro nemoguće:
PONAŠANjE
AUTORSKI
KOMENTAR 2 prošetala je aerodromom u Los Anđelesu mršavija nego ikad.
ANALIZA
AUTORSKI
KOMENTAR 3 Naime, ona bukvalno izgleda kao čačkalica, pa se čini da ona i Anđelina Žoli vode tajni rat koja
će izgledati mršavije i ispijenije.
ISTRAŽIVANjE 4 Za Anđelinu se nedavno pročulo da je teška za-visnica o tabletama za mršavljenje, a još nije
poznato šta tačno muči Viktoriju koja je nedavno izvadila i silikone iz grudi,
AUTORSKI
KOMENTAR 5 valjda iz želje da izgleda što tanja Kurir 2010, 2269 17 .
Ovaj članak sadrži pet-šest iskaza. Autorski komentar nadjačava sve ostale diskursne elemente javljajući se
samostalno, a i preplićući
se sa njima. Tako se i analitički i istraživački deo zasnivaju na utis-ku, a ne na stvarnim činjenicama i
dokazima. U svom govoru autor koris-ti pre svega ona jezička sredstva koja pokazuju da je u pitanju njegov
stav, njegova kvalifikacija situacije, a to su glagol čini se, partikula valjda, metafora tajni rat, ekspresivno
poređenje mršavija nego ikad, izgleda kao čačkalica, up. 2 i 3 . Ono što se u istraživanju problema predsta-
vlja kao činjenica zapravo je glasina, a ne tačan, verodostojan podatak, što pokazuje upotrebljeni glagol
pročulo se, up. 4 . Analitičko-istra-živački karakter ovom tekstu daje samo diskursna organizacija teksta i
eksplikativni konektor naime, up. 3 . Oni ovom tekstu daju samo formu analitičko-istraživačkog članka, ali se
ta forma ispunjava sadržajem koji nema pravu argumentacijsku vrednost.
Ovde autor ne nudi valjane argumente, ali vrlo lako daje obja-šnjenja i tumačenja, donosi zaključke i
pojednostavljuje stvarnost. A, to je, inače, odlika tabloidne štampe, jer tabloidi uvek podsti-ču emocionalni,
senzacionalni odnos prema stvarnosti, atakuju na osećanja, a zanemaruju racionalni uvid u događaje ... Oni
podstiču identifikaciju i mobilišu na delovanje ljude čak i pre nego što o do-gađajima imaju dovoljno
informacija. U potrazi za lakim i brzim obja-šnjenjem često se oslanjaju na stereotipe i prečice u
zaključivanju. Uprošćenim prikazivanjem obično nude jedno prihvatljivo tumačenje Milivojević 2007: 9 .
U formu članka mogu se upakovati različiti sadržaji, ali njihove komunikativne funkcije su različite. Osnovna
funkcija bila bi im skretanje pažnje javnosti na određeno problemsko pona-šanje, na određeni problem na
sceni javnih i poznatih. Takvu funk-ciju, na primer, imaju dosad analizirani tekstovi sa naslovima PO-SAO ILI
LjUBAV? i VIKTORIJA ŽGOLjAVIJA NEGO IKADA . U prvom tekstu čitaocima se skreće pažnja na to da su dvoje
poznatih možda u ljubavnoj vezi, a u drugom - da osoba u fokusu možda ima neki zdravstveni ili psihički
problem čim je toliko mršava.
Članak u žutoj štampi javlja se i sa funkcijom objavljivanja, razglašavanja određenih pojedinosti iz života
poznatih. Takav je, re-cimo, naredni tekst:
N: LASERSKOM LIPOSUKCIJOM TOPI MASNE NASLAGE
TEKST:
AUTORSKI
KOMENTAR 1 Trudio se Drako Lazić na sve moguće načine da se ratosilja suvišnih kilograma, ali šipak!
PONAŠANjE
AUTORSKI
KOMENTAR 2 Kako kojekakve dijete i iscrpno vežbanje nisu urodi-li plodom, popularni folker odlučio se za
lakšu i sve popularniju metodu mršavljenja - kavitaciju.
ANALIZA
AUTORSKI
KOMENTAR 3 Tako će se i Dare, poput Leontine, Stoje i Marije Šerifović, šlaufa na stomaku rešiti
ultrazvučnom liposukcijom, i to za oko 100 evrića po tretmanu.
AUTORSKI
KOMENTAR 4 Jeste da će, shodno njegovoj korpulenciji, nekoliko puta odlaziti u kliniku, ali rezultati ovog
puta sigurno neće izostati Svet 2010, 657 23 .
Ključni iskaz za razumevanje ovog teksta kao obaveštenje jeste iskaz tipa Posle Z, X je odlučio da uradi Y , up.
2 . Zbog komunika-tivne funkcije - obaveštavanje, informisanje - ovakav novinski čla-nak sličan je vestima.
Međutim, pošto obiluje autorskim komentarom, čak i onda kada analizira situaciju, ovakav tekst ne može se
svrstati u vesti. S druge strane, nije ni tipičan analitičko-istraživački čla-nak jer mu nedostaju činjenice i
dokazi koji potvrđuju ono što autor iznosi kao informaciju. On samo odaje utisak da, poput vesti, infor-miše,
i da, poput članka, saopštava o proverenim, tačno analizira-nim i protumačenim činjenicama.
Istu situaciju nalazimo i u sledećem tekstu:
N: POKLONIO VESNI D G SAT
TEKST:
ANALIZA
AUTORSKI
KOMENTAR 1 Topalko je posle svih ispada koje je imao na Farmi, ali i posle nje, rešio da se malo opere kod
supruge Vesne,
PONAŠANjE 2 pa joj je poklonio D G sat za koji je iskeširao 450 evra.
ANALIZA
AUTORSKI
KOMENTAR 3 Sat je roze boje sa cirkonima, a Vesna ga je dugo merka-la, pa se veoma iznenadila što se
Topalko setio da joj se sviđa. Poklon je inače za Dan zaljubljenih, ali Milan nije mogao da čeka, pa joj ga je
dao ranije Skandal 2010, 299 17 .
Ovde autorski komentar preovlađuje - od tumačenja razloga, povo-da za poklanjanje sata ženi, preko
opisivanja samog sata, tumačenja raz-loga zašto baš takav sat, do podataka za koju prigodu je sat poklonjen
itd. Autorski komentar je ovde komentar sveznajućeg autora, jer autor ne komentariše događaj samo spolja
šta se desilo, kada, kako, zbog čega, gde , već i iznutra , on zna i kako su se osobe u fokusu u datom trenutku
osećale, o čemu su razmišljale i sl.
Autor je, izgleda, svestan toga da mu u njegovim saopštavanjima o novinama i dešavanjima u životu
poznatih često nedostaju činjenice i potvrde, jer, kada ima pravi dokaz za ono što tvrdi, on to i ističe u svom
tekstu. To se naročito primećuje onda kada kao potvrdu ima izjavu same osobe u fokusu:
N: GOGA SEKULIĆ ZAPROŠENA
TEKST:
AUTORSKI
KOMENTAR Gogi Sekulić je u novoj godini baš krenulo.
PONAŠANjE
AUTORSKI
KOMENTAR Pazarila je luksuzni automobil, uselila se u nov stan i opremila ga, snimila singl, a kao šlag na
tortu došla je i bračna po-nuda od voljenog.
ANALIZA
AUTORSKI
KOMENTAR Naime, još od letos Sekulićeva je u vezi sa jednim muškarcem iz Los Anđelesa, čiji identitet drži u
strogoj tajnosti.
Međutim, nije izdržala da se najboljim prijateljicama ne pohvali kako ju je on zaprosio, no kada je
informacija stigla do medija, nije joj bilo druge već da prizna.
IZJAVA
ISTRAŽIVANjE Tačno je da sam zaprošena, ali još ne želim da pričam na tu temu. Srećna sam i zaljubljena
toliko da bih najradije sa celim svetom podelila to. Međutim, otom-potom, svakako ćete prvi saznati sve
detalje ,
AUTORSKI
KOMENTAR kroz smeh je rekla folkerka Svet 2010, 656 13 .
U ovakvim tekstovima izjava ima samo dokumentarnu vrednost i pripada onom diskursnom delu koji se
odnosi na istraživanje.
Izjave osoba u fokusu ne moraju se navoditi samo radi potvrđi-vanja onoga o čemu autor govori, već i radi
poricanja i negiranja da je ta-čno i istinito ono što joj se kao problemsko ponašanje pripisuje, up.:
N: MACA NAPUSTIO VELIKOG BRATA
TEKST:
PONAŠANjE
AUTORSKI
KOMENTAR Posle samo dve emisije izbacivanja iz Kuće napustio je posao voditelja ovog rijaliti programa!
ANALIZA
AUTORSKI
KOMENTAR Doduše, ne zauvek, već samo u narednih mesec dana, pošto ima ulogu u novom filmu Dejana
Zečevića - Neprijatelj.
Iako se pričalo da je skinut sa programa jer je prilikom ulaska u Kuću Milana Boričića najavio kao kršnog
Crnogorca, Maca to de-mantuje:
IZJAVA
ISTRAŽIVANjE Jedini razlog mog odsustva su glumačke obaveze ,
AUTORSKI
KOMENTAR tvrdi Maca Skandal 2009, 282 5 .
Ovakvi tekstovi mogu imati i funkciju demantija. Nekada i sam naslov govori da je u pitanju demanti:
N: LEA PORIČE SUKOB SA VIKI
TEKST:
IZJAVA
ISTRAŽIVANjE Sa pevačicom Viki Miljković nikada nisam ko-municirala SMS porukama, jer je gostovanje u
mojoj emisiji ugovoreno posredstvom menadžera. Isti slučaj je i sa koleginicom Jelenom Bačić, kojoj nikada
nisam poslala SMS poruku. Takođe nije tačno da na tele-viziji Pink postoje crne liste ,
PONAŠANjE
ANALIZA između ostalog stoji u dopisu koji je našoj redakciji poslala Lea Kiš reagujući na tekst sa naslovom
Lea Kiš dopunila crnu listu .
U tekstu se navodi da je između voditeljke i pevačice došlo do neslaganja, što Kišova navodi kao netačan
podatak,
AUTORSKI
KOMENTAR uprkos činjenici da je Miljkovićka za naš list dala izja-vu kojom potvrđuje da je imala
neprijatnosti sa poznatom voditeljkom Svet 2010, 656 12 .
Dokumentarnu vrednost u članku, pored izjava, mogu imati i fo-tografije, naročito fotografije tzv. paparaco
fotoreportera. To su
fotografije na kojima su poznate ličnosti snimljene u nezgodnim, kompromitujućim situacijama. I u jednom i
u drugom slučaju, fotogra-fijama je tekst podređen, jer, da nema fotografija, ne bi bilo ni te-ksta. Fotografije
govore same za sebe, a tekst koji ih prati ima za cilj da osobu na fotografiji ismeje, da je izvrgne ruglu, da je
unizi, pa i da je osudi i sl. Razmotrimo naredni tekst:
N: ĆELAVA PEVAČICA!
TEKST:
AUTORSKI
KOMENTAR 1 Da Slađana Delibašić raspolaže jednim od najboljih i najzategnutijih tela na domaćoj sceni, nije
nepoznanica. 2 Možda upravo zbog toga poznata denserka nema problem da se razgoliti u svakoj prilici.
PONAŠANjE
AUTORSKI
KOMENTAR 3 Jer, da je drugačije, svoju cicamacu sigurno nam ne bi prezentovala na izvol te.
ANALIZA
AUTORSKI
KOMENTAR 4 Naime, dok se pripremala za nastup u jednom klubu, zgodna crnka pošteno se raskomotila, a
tom prilikom na sebi je imala samo gaćice od tila, što je bilo i više nego dovoljno da njena mačkica bljesne u
svom sjaju.
AUTORSKI
KOMENTAR 5 Nema sumnje da će jači pol biti posebno oduševljen Slađaninim glatkim sazvežđem, te da će
im svakakve misli padati na pamet, a sigurno će biti i onih u čijim će se glavicama na ri-pitu vrteti ona
Balaševićeva U razdeljak te ljubim Svet 2010, 657 16 .
Sam naslov teksta jasno pokazuje da se u tekstu o osobi u fo-kusu govori loše, i to na ekspresivan način. Sam
po sebi, naslov je zanimljiv, jer predstavlja spoj dva u suštini nespojiva pojma nema pevačice koja je ćelava,
naprotiv . S druge strane, ovaj naslov je i naslov poznatog književnog dela, što takođe doprinosi njegovoj
eks-presivnosti. A kakav se pravi smisao krije iza ovakvog naslova či-talac saznaje tek pošto naslov poveže sa
fotografijom i čitanjem celog teksta.
I naslov i fotografija i tekst su u tom smislu ilokutivno usaglašeni: podrugljivo, podsmešljivo i
neblagonaklono govore o pevačici. Autor tekst započinje tako da deluje dobronamerno i pohvalno, up. iskaz
1 , ali, već u narednim iskazima vidi se da je po-sredi ironija. Naročito ironično i neblagonaklono u
razgovornom jeziku zvuče iskazi sa konstrukcijama tipa X nema problem da uradi Y kada se želi reći za
nekoga da je plah, brzoplet, da je brz na odlu-kama, nepromišljen, da je bez srama i stida i sl., up. iskaz 2 ,
kao i izrazi tipa na izvol te pokazati, predstaviti i sl. sa značenjem bez skrivanja, prikrivanja, javno, otvoreno u
raditi nešto sramno, vulgarno . I prilog pošteno u iskazu 3 ima slično značenje - ne ustručavajući se, ne
snebivajući se, slobodno uraditi ono što nije prikladno . Takvim konstrukcijama i izrazima se postiže efektnija
karakterizacija ličnosti. Žargonski upotrebljeni eufemizmi ci-camaca i mačkica samo stilski dopunjuju autorov
govor, koji je već ionako dovoljno ekspresivan. Pored toga što je ironičan, poslednji iskaz je i humorističan.
Čitanjem ovakvih tekstova čitalac se uglavnom zabavlja i naslađuje uživajući u tuđim glupostima, a često i u
nevoljama i mu-kama , npr. kada poznati zadovoljavaju svoje fiziološke potrebe glad, žeđ, odlazak u toalet
itd. .
Posmatrani u celini, opisani tekstovi imaju fatičku i ekspre-sivnu jezičku funkciju, ali i konativnu - autor želi
da deluje na či-taoca, da ga ubedi u to da je opisano ponašanje za osudu i sl. Međutim, vrlo često
ekspresivna jezička funkcija nadvladava ostale, kao npr. kada se ismeva nečiji izgled, a krajnji cilj je ništa
drugo do proizves-ti komičan efekat.
Autori se trude na različite načine da postignu komičan efekat. Jedan od tih načina je oneobičavanje
diskursne strukture, a drugi one-običavanje forme članka. I u jednom i u drugom slučaju u pitanju je
ekspresiviziranje govora.
Oneobičavanje diskursne strukture javlja se u sledećem slučaju. Ponašanje osobe u fokusu, umesto da se
posmatra kao problem koji se analizira, istražuje i rešava, daje se kao rešenje nekog fiktivnog problema, koji,
u stvari, uopšte nije problem. Tako autor ono što je neproblematično predstavlja problematičnim, a ono što
je zaista pro-blemske prirode predstavlja kao rešenje. U narednom tekstu to izgleda ovako. Autor teksta kao
problem predstavlja način na koji će pobednik rijaliti programa potrošiti novac od nagrade. Načina je
mnogo, ali, po njemu, rešenje je da pobednik popravi zube:
N: MIKI ĐURIČIĆ
na fotografiji je osoba u fokusu kako se smeje, a u gornjoj vilici vidi se da mu nedostaje jedan zub
TEKST:
SITUACIJA
PROBLEM Dok se razni mediji, pa i sam pobednik VIP ALL Stars VB-a Miki Đuričić i dalje pitaju šta će biti s
nagradom od pedeset soma evra,
REŠENjE
AUTORSKI
KOMENTAR evo konačno i jednog konstruktivnog predloga - deo para Miki bi mogao da uloži da zakrpi rupe.
I to ne bilo koje, i to ne bilo kakve, već one najkonkretnije - u svojoj vilici.
OBRAZLOŽENjE
AUTORSKI
KOMENTAR Iako mnogi smatraju pčelara, drvoseču kuvara iz Ku-pinova za momka koji ima mnogo toga u
glavi, ima tu još prostora za dopunjavanje. Recimo, plombama i zubima veštacima.
ZAKLjUČAK
AUTORSKI
KOMENTAR Pa da nam onda Miki bude lep ki upisan! I da se onda konačno skrasi. Ma šta god to značilo!
Skandal 2009, 257 33 .
Nesumnjivo je da tekst zvuči vrlo ironično i nedobronamerno, iako deluje da je konstruktivni predlog .
Ovaj tekst je dopunjen i izmišljenim, stihovanim dijalogom iz-među osobe u fokusu i osobe koja se našla sa
njim na slici, što dodat-no ekspresivizira članak:
A: Ti si Miki čo ek do jaja, kroz zubalo ti piči promaja!
B: A šta da ti kažem?! Bolje i kroz zubalo, nego kroz glavu!
Oneobičavanje forme članka, cele ili samo jednog dela, mnogo je češće nego oneobičavanje njegove
ustaljene diskursne strukture. Tako novinski članak u tabloidnoj štampi može poprimiti formu tipič-nu za
druge funkcionalne stilove, npr. formu pesme, formu stripa itd. Razlog tome je i praktične i pragmatičke
prirode - čitaocu se već prvim prelistavanjem novina skreće pažnja na takav tekst, a delovanje na njega
putem tih formi je izvesnije.
Pođimo redom i pogledajmo kakvih sve ekspresiviziranih for-mi članaka nalazimo u žutoj štampi. Nalazimo
članke u formi:
1 testa sa pitanjima i ponuđenim odgovorima;
2 igre pronađi te razlike ;
3 stihovanog teksta;
4 pesme;
5 modne kritike i
6 stripovanog teksta.
2.3.1. Test sa pitanjima i ponuđenim odgovorima je tekst tipičan za udžbenike i školske priručnike npr.
zbirke testova i sl. . U njemu je obično samo jedan odgovor tačan, a čitalac treba da otkrije koji. Takva
pitanja spadaju u lakši tip pitanja, jer izbor, iako je višestruk, ogra-ničen je, pa onaj ko rešava pitanje, ima
veće šanse da da tačan odgovor nego kada bi bez ponuđenih odgovora sam davao odgovor. S druge strane,
takva pitanja mogu se smatrati i težim od klasičnih pitanja, jer traže preciznost i veliku obazrivost pri
eleminisanju pogrešnih odgovora. Često se kao odgovori daju pojmovi koji su bliski pojmu koji se traži kao
tačan odgovor, što može vrlo lako da navede čitaoca na pogrešan put. Ali, ovakva pitanja mogu biti i
zabavnija od klasičnih pitanja, na-ročito ako među ponuđenim odgovorima ima nelogičnih i smešnih. A
upravo se takvi odgovori javljaju u testovima žute štampe:
rubrika HIT NEDELjE
BEOGRAD
ČETVRTAK, 9. APRIL
N: JELENA ZABORAVILA FRIZURU
TEKST:
PONAŠANjE
AUTORSKI
KOMENTAR 1 Ne treba zameriti mladoj zvezdi Granda , Jeleni Kos-tov to što šeta okolo sa šnalama u kosi.
AUTORSKI
KOMENTAR 2 Mlada je, naučiće da to nije in.
ANALIZA
AUTORSKI
KOMENTAR 3 A možda je to ona namerno uradila? Verovatno. Eto, možemo i da nagađamo zašto:
a zato što je bolje imati šnalu u kosi nego papilotnu na grani
b zato što snima spot za pesmu U selu me svi hvale kako imam lepe šnale
v zato što voli da zajebava gromove
g zato što uopšte nisu šnale nego mali metalni žderači kose koji su se ustremili na Jelenu tj. njenu kosu
d zato što joj je to stajling za turneju Uplela sam svoje kose, čekam da me momci prose
đ zato jer želi da privuče pažnju kad je stave na magnet
e zato što je uspela da ih stavi k o od šnale
ž zato što je to modni hit u svetu samo ne možemo da se setimo gde tačno, al nema veze Skandal 2009, 257
21 .
Nijedan od ponuđenih odgovora, naravno, nije pravi. Niti čita-lac među njima traži pravi odgovor, niti autor
teksta to očekuje od či-taoca. Nema pravog rešenja, jer nema ni istinskog problema. Situacija koja se
razmatra u tekstu, mora se priznati, jeste malo začuđujuća - še-tati ulicama grada sa nedovršenom frizurom
- ali samo je začuđujuća, ne i zabrinjavajuća, problemska da ju je potrebno analizirati i istra-živati, kao što je
to u tekstu učinjeno.
U tekstu je u formi pitanja sa ponuđenim odgovorima dat samo jedan njegov deo, i to analitički deo -
traženje uzroka. U ovom slučaju, to je traženje uzroka nošenja šnala u kosi. Dati uzroci nisu objektiv-ni,
realni razlozi, činjenice problematičnog ponašanja, već autorski komentari, vrlo humoristični i ironični.
Autorski komentari javljaju se i u vidu izmišljenih unutra-šnjih monologa karakterističnih za formu stripa. U
razmatranom tekstu, kao potpisi fotografije, javili su se sledeći monolozi :
1 E, ljudi bez sve šale, najviše volim u kosi kad su šnale!
2 Niti jedan neće da mi mrsi ruse kose! Kažu da se uštinu na šna-lice!
Kod ovakvih članaka na problematično ponašanje se ukazuje pre svega fotografijom i naslovom rubrike, tako
da sam tekst članka ne mora uvek da sadrži autorovu verbalizaciju ponašanja, kakve ima u predsta-vljenom
tekstu, up. iskaz 1 . Tekst koji sledi, osim analitičkog dela u formi pitanja sa datim odgovorima, ne sadrži
ništa drugo:
naslov rubrike: MODNI FRIKOVI
na fotografiji je osoba u fokusu
DAJANA
Dajana se obukla ovako zato:
a da bi nasmejala do suza svoje prijatelje a i šire
b da bi reklamirala knjigu Kako se sjebati odevanjem
v da bi učestvovala u rijaliti šou programu Izazovi sažaljenje
d da bi oplemenila rubriku Modni frikovi Skandal 2009, 257 32 .
2.3.2. Igra pronađi te razlike jedan je od tipova zabavnih za-dataka koji se sreću u udžbeničkoj literaturi za
decu mlađeg uzrasta, ali i za odrasle u novinama zabavnog karaktera, koje sadrže ukršte-nice, skandinavke,
osmosmerke itd. Ovakve forme nisu toliko česte u žutoj štampi, ali su pogodne za upoređivanje dveju
ličnosti onda kada su slično ili isto obučene. Ugledanje na drugoga u oblačenju, imiti-ranje i kopiranje smatra
se u svetu poznatih velikim prekršajem. Evo teksta koji na taj način govori o tome:
NN: SEKA I JK
N: PRONAĐITE RAZLIKE!
na fotografiji su dve pevačice
TEKST:
Ajd da se igramo čuvene igre - pronađite razlike!
Učesnici: Jelena Karleuša-Tošić, pevačica Seka Aleksić, pevačica.
JK nosi roze-belu odevnu kombinaciju gore roze, dole belo , Seka nosi roze-belu odevnu kombinaciju dakle,
gore roze, dole belo . JK ima louis vitton torbu, Seka ima louis vitton torbu. Toliko za početak! Skandal 2009,
257 8 .
2.3.3. Stihovani tekst. Novinari žute štampe često se služe i stihovima, naročito onda kada komentarišu
spoljašnji izgled osobe u fokusu. Na primer, tekst koji sledi javio se uz fotografiju na kojoj jedna voditeljka
nosi crno-žute čarape, koje podsećaju na telo pčele.
rubrika MODNI FRIKOVI
RADA
na fotografiji je osoba u fokusu
TEKST:
U nekom gradu, ko zna gde, u neko vreme ko zna kad, šljakala je pčela ma-lena, o njenoj se emisiji priča još i
sad ... Ja mislim da se mala pčela zvala Rada, mala, bistra, drska pčelica iz grada, mala pčela što kroz TV ulazi
u vaše domove . Skandal 2009, 257 32 .
Stihovati se može i samo jedan deo teksta:
na fotografiji je osoba u fokusu sa blatnjavim čizmama
Sad kad vidimo ove fotke nismo sigurni da li je Jovana Pavlović učestvovala u Velikom bratu, Farmi ili
Srvajveru?! Deluje kao da se takmičila u novom rijalitiju Cipela me žulja od tolikog mulja, i onda moram zato,
sa štiklom ja u blato. E, tu bi mogla i da pobedi. Ma, jok, ništa od toga. Jovana je, bre, kupila najnoviji model
cipela čuvenog svetskog kreatora Manola Blatnika. Ima se, može se Skandal 2010, 295 29 .
2.3.4. Pesma. U formi pesme daju se vrlo često i komentari koji prate kompromitujuće fotografije i one
fotografije na kojima je oso-ba u fokusu snimljena u trenutku kada nije svesna da je drugi posmata-raju ili
fotografišu:
NN: Dok si rek o - eks!
N: I ONI CUCLAJU
PN: Nekada se nema vremena za manire. Naročito kad si žedan!
Fotografije nekoliko ličnosti, snimljenih zasebno ali datih na jed-nom mestu. Svaka slika pokazuje osobu
kako nateže flašu.
TEKST:
MACA
Kad već nije mog o
karatistkinju-snašu,
nateg o je Maca flašu!
GOCA TRŽAN
Ta mala flaša
nežno plave boje,
u njoj voda,
ruke mi se znoje,
ista mi je flaša
malčice dosadila,
valjda zato
jer sam je
do grla celu nabila!
MARKO KON
Hvata me panika,
ta stara navika,
ruka mi krenula za njom,
a ja budala matora,
kao ispred dragstora
flašu sam nategnuo!
MILIĆ VUKAŠINOVIĆ
Kada pije, nema
fola,
on je doktor
rokenrola.
Flaša puna, a u
flaši kola,
to je pravi doktor
- doktor
rokenrola!
MILAN MUMIN
Zora rudi, a dan sviće,
svak se hvata
za omiljeno mu piće.
On je faca,
zajebano biće,
pa od ranogjutra
eksira sokiće! Skandal 2009, 257 35 .
Ovde imamo više osoba u fokusu kojima se pripisuje jedno isto devijantno ponašanje, a to je ispijanje vode,
soka itd. iz flaše. Stoga su one objedinjene u jednu tematsku celinu, koja je naznačena naslovnim blokom.
Objedinjavanje ovakvih pesama nije retko u žutoj štampi. Tako su se, na primer, na istoj strani novina našli
stihovi upućeni nekolikim poznatim muškarcima, koji su imali zaraslu bra-du, a naslov je bio Stari čekinjari i
sl. Dodajmo i to da su i pesme i stihovani tekstovi satiričkog karaktera.
2.3.5. Modna kritika. U tabloidnoj štampi postoje i rubri-ke u kojima modni kritičari, stilisti, dizajneri i druga
struč-na lica komentarišu i ocenjuju kako su se poznati obukli na od-ređenim manifestacijama. Ocenjivanje
je i opisno i kroz ocenu, od jedan do pet ili od jedan do deset, što zavisi od novina. Takva ocenjivanja imaju
samo formu stručnog mišljenja, a u suštini su vrlo subjektivni stavovi, zasnovani na utisku, na poznavanju
poro-dičnih i drugih okolnosti iz života poznatih itd. Na osnovu njih čitalac može prepoznati i prema kojoj
poznatoj osobi koji modni kritičar gaji simpatije, a prema kome antipatije i sl. Evo takvih tekstova:
rubrika ŠIK ILI FRIK? Eksperti stila ocenjuju poznate ličnosti
TEKST:
ANABELA
na fotografiji je osoba u fokusu
Nikolić: OK, 9 10
Kapriš: Joj, šta učini razvod od žene?! 2 10
Vekić: Nedostatak ideje i mašte. Svakako da je Anabela lepa, ali odeća sada jako kaska za njenim izgledom za
razliku od prethodnih puta. Ali možda joj samo nije idealan dan 8 10
DANIJELA VRANIĆ
na fotografiji je osoba u fokusu
Nikolić: Ume i bolje 8 10
Kapriš: Mladalački pokupljena kosa, slatko joj stoji 10 10
Vekić: Danijela spada u klub pretplaćenih na Luj Viton komade. Zani-mljivo izgleda, i što se tiče odevanja,
nema tu šta krupnije da se doda. Ono što je sigurno, jeste da ovakav kolorit nije idealno rešenje 8 10. OLjA
CRNOGORAC
na fotografiji je osoba u fokusu
Nikolić: Deluje umorno 7 10
Kapriš: Odlična boja i frizura 9 10
Vekić: Zanimljivi komadi ukombinovani na način svojstven Olji. Ono što štrči je torba. Van cele priče je -
recimo da je u boji jakne, bila bi odličan aksesoar ... Ali bez obzira, sve u svemu nije loše 9 10 SNEŽANA
DAKIĆ
na fotografiji je osoba u fokusu
Nikolić: Prejak korektor 8 10
Kapriš: Džabe sve na njoj kad joj loše stoji 1 10
Vekić: OK izgleda, ali ništa spektakularno 6 10
OLjA KARLEUŠA
na fotografiji je osoba u fokusu
Nikolić: Veštački 7 10
Kapriš: Odlična boja i lep oblik frizure 10 10
Vekić: Nešto nisam u stanju da dokučim šta Olja koja je ponovo prez-godna ima na sebi? Kao da je u pitanju
suknja na šniranje, pa neka obič-na pamučna košulja, pa bolero, pa puf rukavi i neka traka ili marama kojom
se privezala u mašnu . Otkud samo sva ta mašta? 5 10 Skandal 2009, 257 46-47 .
Kritike tipa Joj, štauradirazvod od žene?!, Ali samo joj možda nije idealan dan, Ume i bolje, Džabe sve na njoj
kad joj loše stoji, Otkud samo sva ta mašta? i sl. svakako nisu stručna mišljenja, već izrazi
čuđenja, ironije, ismevanja itd. Takve ocene o nečijem izgledu čuju se u razgovoru laika i onih koji inače
nemaju lepo mišljenje o osobi u fo-kusu, a njihov izgled im je povod da loše govore o njima. Tako su modne
kritike u žutoj štampi samo kvazistručna mišljenja. O tome govori i činjenica da se velike zvezde javne scene,
kakve su, na primer, peva-čice Svetlana Ceca Ražnatović i Jelena Karleuša, uvek pohvaljuju i ocenjuju
najboljom ocenom. Nema novina u kojima se njihov izgled kri-tikuje.
JELENA
na fotografiji je osoba u fokusu
Nikolić: Dosledna svom stilu 10 10
Kapriš: Kao i uvek, bez greške! 10 10
Vekić: Jelena ima izuzetan stil i veoma je originalna. Odeća na njoj je samo dekoracija koja je uvek savršena.
Ona uvek uspeva da održi ekskluzivnost 10 10 Skandal 2010, 295 47 .
JELENA KARLEUŠA
na fotografiji je osoba u fokusu
Biljana Peruničić: Iako osporavana, Jelena ume da se obuče i u tome je neprikosnovena. Odlično uklopljeni
haljina i luj viton sandale govo-re sami za sebe, pa je svaki dodatni komentar izlišan.
Ocena: 5
Srđan Vekić: Nema mnogo polemike kada je reč o Karleušinim autfi-tima, jer je među najatraktivnijim
damama na Balkanu. Uvek sam njene modne podvige komentarisao u superlativu, a tako je i ovog puta.
Ocena: 5 Svet 2009, 620 32 .
CECA
na fotografiji je osoba u fokusu
Uvek u trendu Svet 2009, 620 39 .
Formu stručnog mišljenja ili modnog saveta, odnosno kritike, mogu poprimiti i tekstovi samih novinara. To
su tekstovi koji za cilj imaju da ismeju osobu na slici, pa su stoga vrlo humoristični i sar-kastični:
rubrika MODNI FRIKOVI
TIJANA
Sjajno je uparila Tijana Dapčević boju laka na noktima sa cipelama. Ipak, to nikako ne ide uz stajling kad si u
bedaku, maskiraj se ti u baku . Bolji izbor bi predstavljali sivi vuneni obojci u kombinaciji sa opancima. Ili crne
štrikane sokne Skandal 2009, 257 32 .
2.3.6. Stripovani tekst. Fotografije poznatih, i to naročito one fotografije na osnovu kojih nastaju tekstovi,
vrlo često su do-punjene stripovanim tekstom, koji predstavlja ili unutrašnji monolog osobe sa slike ili njen
dijalog sa nekim. Sam tekst ispisan u ob-lačiću karakterističnom za strip, redundantan je, sažet, lakoničan,
humorističan, a i teži da karikira govor osobe sa slike. Fotografija govori sama za sebe, a stripovani tekst je
dopunjuje. Dopunjuje je tako što fotografiji daje jednu dimenziju tumačenja ili je samo posebno naglašava
kada je ona očigledna. U tom slučaju verbalna poruka domi-nira nad porukom koju pruža fotografija.
U tabloidiziranoj štampi može se javiti i pravi strip, ali u kome su junaci političari. Međutim, takav strip
predstavlja samo parodiju na aktualne događaje iz politike.
2.4. INTERVJU
Intervju je jedan od najzastupljenijih i najpopularnijih oblika novinarskog izražavanja. Da je popularan,
govori i činjenica da je od trenutka pojavljivanja sredinom 19. veka do danas sve više zastupljen i u drugim
oblicima novinarskog izražavanja, pre svega na televiziji.
U novinarskoj teoriji razlikuje se intervju kao metod za pri-kupljanje podataka i za saznavanje gledišta i
intervju kao novinarski žanr, oblik izražavanja Kljajić 2009: 9, 15 . Intervju kao metod pri-kupljanja građe
činjenica, mišljenja, stavova i sl. koristi se za stva-ranje drugih novinarskih oblika vesti, izveštaja, reportaža,
članaka itd. .69 Tu se intervju pojavljuje u vidu izjava, citata relevantnih i kompetentnih sagovornika.
Upravo zbog toga što mnogi novinari i teoretičari novinar-stva ne prave razliku između metoda i žanra, u
priručnicima za no-vinare intervju se definiše na različite načine. Iz istog razloga, mnogobrojne su i podele
intervjua. Autor V. Kljajić smatra da je najo-buhvatnija podela na klasični tematski intervju ili intervju pi-
tanje-odgovor i intervju-portret, tj. intervju-profil Isto: 73 . Za klasični intervju ovaj autor kaže sledeće:
Klasični ili intervju pitanje-odgovor jeste faktografski oblik novinarskog izražavanja, gde se u formi dijaloga
kroz pitanja i odgovore, a u razgovoru sa od-ređenom ličnošću, javnosti pružaju informacije o pojavi,
događaju, problemu ili čak samoj ličnosti od društvenog interesa. Naravno, bez ličnosti intervjuisanog -
nema ni intervjua. Podrazumeva se da se najčešće radi o ličnostima u žiži interesovanja javnosti, ili oni-ma
koji kako bi to novinari rekli imaju šta da kažu Isto: 66 . A za intervju-profil kaže da predstavlja posebnu vrstu
intervjua kao
69 Intervju kao istraživački metod koristi se i u istraživanjima društvenih i humanističkih nauka npr. u
dijalektologiji, analizi konverzacije, etnografiji, etnolingvistici, psihologiji, psiholingvistici itd. .
hibridnog oblika novinarskog izražavanja gde se kroz formu dijaloga, a u razgovoru sa javnom ličnošću ona
portretiše iz više rakursa. On je dakle kombinacija biografske skice ličnosti, karakterizacije njene
spoljašnjosti, selektivnog skiciranja njenih izjava i gledišta, uz neophodnu bibliografiju, anegdotske
elemente, ali i po mogućstvu i primarno okruženje sagovornika, i sve ostale reporterske detalje koji mogu
doprineti upotpunjenju portreta Isto: 156 .
Ma koliko delovalo da je intervjuisanje sagovornika lako - po-stave mu se pitanja, a on odgovara, za novinare
je to najizazovniji zada-tak, jer zahteva dugotrajnu pripremu, dobro poznavanje psihologije lič-nosti koju
intervjuišu i poznavanje njenog rada; potrebno je, takođe, da novinar bude dobar slušalac, da prati izlaganje
svoga sagovornika, da povezuje ono što sagovornik priča sa onim što je on pripremio u pitanjima, da ga
svojim pitanjima podstiče da govori, da sazna što više detalja koji osobu razotkrivaju i da dobije priču koja
dotad nije ispričana o toj ličnosti. Međutim, kako pokazuju istraživanja V. Kljajića, i profesionalni novinari u
prestižnim novinama u želji da budu na visini zadatka prave početničke greške postavljaju op-širna pitanja,
po nekoliko pitanja odjednom, prelaze sa teme na temu i sl. i upadaju u sopstvene zamke trudeći se da
svojim pitanjima pokažu da razumeju materiju i da su superiorniji od svog sagovornika.
Kada se preporuke novinara i teoretičara novinarstva za or-ganizovanje i vođenje razgovora uporede sa
ostvarenim intervjuima u žutoj štampi, vidi se da se novinari tog tipa novina uglavnom ne pridržavaju
preporučenih načela, a neka od njih zloupotrebljavaju. Zloupotrebljavaju, recimo, preporuku da se od
sagovornika sazna što više detalja, koji će je javnosti predstaviti na način drugačiji od do-tadašnjih. Novinari
žute štampe predstavljanje na način drugačiji od dotadašnjih shvataju, pre svega, kao način da se sagovornik
kompro-mituje, obruka, osramoti, ocrni, ponizi i sl. Kompromitovanje svoga sagovornika novinari tabloida
čine tako što im nasrtljivo posta-vljaju pitanja osetljive prirode, naročito ona koja su vezana za njihovu
intimu. Oni su u tome često beskrupulozni i čine sve da svog sagovor-nika nateraju da na takvo njihovo
pitanje da željeni odgovor. U takvoj situaciji intervjuisani se ponašaju na različite način govore da im takva
pitanja smetaju, negoduju zbog toga, odbijaju takav tok razgovora, neki ga rado i prihvataju , ali sama
činjenica da su pristali da daju intervju za takav tip novina implicitno govori o tome da su spremni za takvu
vrstu javnog sramoćenja.
Inače, od svih novinarskih oblika izražavanja u tabloidnoj štampi, intervju je jedini oblik u kome osoba u
fokusu nije odsutna
dok se javnosti prikazuje u ružnom svetlu. Za ogovaranje, kako znamo, nije uobičajeno da osoba u fokusu
bude prisutna. Naprotiv, nužni uslov za ostvarivanje ogovaranja je da osoba koja se ogovara nije aktivni
učesnik komunikacije. Tako, intervju nije tipična forma ogovaranja, ali se može posmatrati u tom kontekstu.
Jer, ogovarački diskurs u in-tervjuu, kao i u svim drugim oblicima novinarskog izražavanja, uočava se na
relaciji novinar i čitalac, a ne na relaciji novinar i inter-vjuisana osoba. Razlika je samo u tome što u vestima,
izveštajima i člancima poznati ne postaju objekti ocenjivanja svojom voljom, dok u intervjuima oni sami
pristaju na to budući da su svesni i namere no-vinara i osobenosti novina za koje oni pišu.
Pogledajmo sada na koji način novinari žute štampe intervjui-šu svoje sagovornike.
Jedno od pet osnovnih pravila za ostvarivanje intervjua jeste izabrati aktualnu temu razgovora. Od toga
zavisi da li će čitaoci či-tati tekst ili ne, a samim tim i sudbina samih novina. Dakle, povod za razgovor mora
da postoji. U žutoj štampi povod može postojati, ali nije nužan, jer su u njoj intervjui uglavnom takvi -
intervjui bez povoda, nalik ćaskanju.70 To pokazuju i neki nazivi rubrika koje sadrže intervjue, kao što su Na
kafi kod i sl. Ako je razgovor sa povodom, ti povodi su događaji iz privatnog života ličnosti, najčešće trivijalne
prirode. Na primer, povod za razgovor sa jednim pevačem bio je taj što ga je devojka slagala da je trudna.
Takav intervju naslovljen je ovako:
NN: DINČA nesrećno zaljubljen
N: DEVOJKA ME LAGALA DA JE TRUDNA
PN: Baš sam je zavoleo, kao nikoga do sada, ali htela je brak preko de-teta Skandal 2010, 295 22-23 .
U drugom slučaju, povod je bio taj što se jedan pevač, vraćajući se noću iz kafića, viteški poneo prema
nepoznatoj devojci kada ju je odbranio od uličnog nasilnika. Naslov toga teksta je:
N: SLOBI PRETE ZBOG DEVOJKE Skandal 2010, 295 14-15 .
Povod za razgovor sa estradnim ličnostima može biti i dugo odsustvovanje sa javnih nastupa. Novine u
poslu, planirani koncerti, gostovanja, promocije i sl. mogu biti povod za intervju, ali ne i je-dina tema
razgovora, tako da planirani razgovor s povodom obično preraste u ćaskanje. O novinama u poslu estradnih i
drugih javnih
70 Svega 25 svih zaposlenih novinara u Srbiji je fakultetski obrazovano. To, svakako, ima za posledicu nizak
profesionalni nivo struke i sve veći broj intervjua bez povoda Kljajić 2009: 82 .
ličnosti obično se govori u novinskim tekstovima drugog žanra u vestima, člancima .
Specifična vrsta intervjua bez povoda jeste i intervju u kojem osobu sa estrade, iz sporta ili kulture
intervjuišu, umesto novina-ra, čitaoci slanjem pitanja redakciji, a koja ona potom objavljuje. Tak-vih
intervjua ima samo u nedeljnim magazinima, kakav je npr. magazin Puls , a objavljuju se pod rubrikom
Pitajte poznate .
Kod intervju-profila tema je sama ličnost, tako da novinar treba da izabere za svog sagovornika aktualnu
ličnost, ličnost u žiži in-teresovanja ili ličnost od velikog ugleda velike glumce, kvalitetne pevače, poznate
književnike, naučnike itd. . I od ovog pravila se u žutoj štampi odstupa. U većini intervjua u tabloidnoj štampi
intervjuis-ani su bile mlade, još uvek neafirmisane ličnosti, pevači i glumci, ili oni koji se kao učesnici raznih
rijaliti programa tek probijaju u svet poznatih. Medijsku pažnju oni ne zadobijaju zato što su veliki, ugledni ,
već zato što teže da budu takvi, ili, kako se to drugačije kaže, zato što su zvezde u usponu . Njihovo
pojavljivanje u novinama motivi-sano je upravo time - da steknu popularnost. Željni senzacije, oni svoju
intimu stavljaju u funkciju popularnosti; oni su, jednostavno rečeno, spremni sve da urade kako bi se o njima
pričalo i pisalo.
Prema načinu vođenja razgovora, intervjui u žutoj štampi poka-zuju da se novinari ne pripremaju za
razgovor, što je za jedan ozbiljan intervju i te kako neophodno. Oni svoje sagovornike intervjuišu tako kao da
ćaskaju sa njima, prelaze sa teme na temu, razgovaraju o nevažnim stvarima, primećuju nevažne
pojedinosti, navode svoje sagovornike da loše, ružno govore o drugima, a često ih i zajedno ogovaraju,
ponekad se i prepiru oko nečega, nipodaštavaju međusobno, vređaju i sl.
Što se tiče pitanja koja se pojavljuju u intervjuima žute štampe, možemo reći sledeće. Pitanja su
prevashodno direktna i lične prirode. Tiču se ljubavnog i seksualnog života, porodičnog života, dramatič-nih
životnih situacija, odnosa sa kolegama. Pitanja o poslovnim pla-novima ima takođe, ali akcenat je ipak na
ovim drugim temama.
Evo takvih pitanja prikupljenih iz različitih intervjua:
a o ljubavnom i seksualnom životu:
1 P itanje : U seriji glumiš ljubavnicu. Imaš li sličnih iskus-tava i u privatnom životu? intervju sa Suzanom
Mančić, Svet 2009, 620 18-21 .
2 P: Sigurno ti se neko od glumaca udvarao na snimanju intervju sa glumicom Suzanom Mančić, Svet 2009,
620 18-21 .
3 P: Je l bar pao onaj seks zornjak i to novogodišnji? intervju sa pevačicom Milenom Ćeranić, Skandal 2010,
295 32-35 .
4 P: Kakav je u seksu? intervju sa pevačicom Milenom Ćeranić, Skandal 2010, 295 32-35 .
5 P: Kakav veš voliš da nosiš? intervju sa pevačicom Milenom Ćeranić, Skandal 2010, 295 32-35 .
6 P: Jeste li vas dvoje uopšte zajedno, neki kažu da je tada puklo između vas? intervju sa Suzanom Mančić,
Svet 2009, 620 1821 .
7 P: Ako je letos zaista sve bilo okej, zašto si onda na more oti-šla bez jače polovine? intervju sa pevačicom
Stojom, Svet 2009, 653 8-11 .
8 P: Nego, šta je sa pričom da ste se ti i Igor tajno venčali? in-tervju sa pevačicom Stojom, Svet 2009, 653 8-
11 .
9 P: Razrešimo napokon misteriju - šta se dešavalo u štali kada je Đurovski kombinezonom prekrio kameru?
intervju sa mane-kenkom Sandrom Obradović, učesnicom Farme , Svet 2010, 656 34-35 .
10 P: Je l ti nedostajao seks? intervju sa manekenkom Sandrom Obradović, učesnicom Farme , Svet 2010,
656 34-35 .
11 P: Gde ti je burma? intervju sa pevačicom Eminom Jahović, Skandal 2009, 282 32-35 .
12 P: Sa kojom pevačicom bi se ljubila? Recimo, sa Milenom Će-ranić? intervju sa Seksi Sandrom, učesnicom
Velikog bra-ta , Skandal 2009, 282 8-9 .
b o privatnom životu kući, porodici, finansijama :
1 P: Nego, šta je sa preseljenjem u Penthaus na Dedinju, zar poro-dica Tošić Novu godinu nije trebalo da
dočeka u novom domu? intervju sa pevačicom Jelenom Karleušom, Svet 2010, 656 4-7 .
2 P: Svjevremeno si izjavila da ćeš treće dete usvojiti. I dalje si pri toj odluci? intervju sa pevačicom Jelenom
Karleušom, Svet 2010, 656 4-7 .
3 P: Je l ste završili kuću u Turskoj? intervju sa pevačicom Eminom Jahović, Skandal 2009, 282 32-35 .
4 P: Hoćete li imati i krevete u bioskopu za potpuno uživanje? intervju sa pevačicom Eminom Jahović,
Skandal 2009, 282 3235 .
v o dramatičnim životnim situacijama bolest, smrt bližnjih, poslovni neuspesi, kompromitovanje i sl. :
1 P: Pretpostavljam da su ti manje lepi trenuci tvoji privatni porno snimci, koji su se čak dva puta našli pred
očima javno-sti? intervju sa Suzanom Mančić, Svet 2009, 620 18-21 .
2 P: Kada ste poslednji put razgovarali sa sinom koji je umro ? intervju sa tekstopiscem Marinom Tucaković,
Svet 2009, 620 8-11 .
3 P: Šta se dalje dešavalo, nakon što ste pronašli sina mrtvog? intervju sa tekstopiscem Marinom Tucaković,
Svet 2009, 620 8-11 .
4 P: Jeste li pomoć tražili u lekovima za smirenje zbog smrti sina ? intervju sa tekstopiscem Marinom
Tucaković, Svet 2009, 620 8-11 .
5 P: U novinama se tih dana kada joj je sin umro moglo svašta pročitati, a dominirale su priče da je Miloš bio
sklon nar-koticima intervju sa tekstopiscem Marinom Tucaković, Svet 2009, 620 8-11 .
g o odnosima sa kolegama:
1 P: Kad smo kod Granda, da li bi ponovo sarađivala sa Sašom Po-povićem? intervju sa Suzanom Mančić,
Svet 2009, 620 18-21 .
2 P: Da li vam je Ceca zaista zamerila što Brenine nove pesme isuviše podsećaju na njene, kao što se pisalo?
intervju sa tek-stopiscem Marinom Tucaković, Svet 2009, 620 8-11 .
3 P: Na popularnom sajtu Jutjub jedan od gledanijih video klipova je onaj u kojem u Cecinoj kući pričate o
Jeleni Karleuši inter-vju sa tekstopiscem Marinom Tucaković, Svet 2009, 620 8-11 .
4 P: Zanimljivo je da vas ni Indira Radić, sa kojom ste godinama sarađivali, nije angažovala na novim
pesmama intervju sa tek-stopiscem Marinom Tucaković, Svet 2009, 620 8-11 .
5 P: U kakvim si odnosima sada sa Biljanom Sečivanović? inter-vju sa pevačicom Milenom Ćeranić, Skandal
2010, 295 32-35 .
6 P: Sa kim si se poslednje džarkala? intervju sa pevačicom Mile-nom Ćeranić, Skandal 2010, 295 32-35 .
7 P: Kad smo već kod pesme Da li si za seks , Seka Aleksić je nedavno javno podržala čistku u Grandu
rečenicom: Nedopus-tivo je da sredovečna žena peva o seksu , u kojoj su mnogi upra-vo prepoznali tebe
intervju sa pevačicom Stojom, Svet 2009, 653 8-11 .
d o fizičkom izgledu:
1 P: Mnogo novca ostavljaš i kod estetskog hirurga, te stavljaš silikone, te ih vadiš ... intervju sa pevačicom
Stojom, Svet 2009, 653 8-11 .
2 P: Šta je sa kilažom, hiljadu puta si ponovila da tvoja publika više voli kada si punija intervju sa pevačicom
Stojom, Svet 2009, 653 8-11 .
Ova su pitanja, kako vidimo, vrlo precizna, jasna i konkretna, što je i jedan od novinarskih imperativa.
Formulišu se u formi pitanja, ali i u formi konstatacija, koje su eksplicitni autorski stavovi. Prema
novinarskim preporukama, konstatacije su dozvoljene, ali u minimalnoj meri, jer mogu zvučati i suviše
pretenciozno i nametljivo. Takođe se kao preporuka navodi i to da novinar treba da podilazi svom sagovor-
niku, da mu laska ukoliko je nesaradnički raspoložen, da mu pokaže da saoseća sa njim, ako je sagovornik
doživeo neko dramatično iskustvo, da se u komunikaciji oseti doza ljudskosti, naročito ako treba postaviti
pitanje lične prirode. Umesto da pitate: Kako je umro vaš sin?, lakše je reći: Pričajte mi o svom sinu. Ili: Znam
da vam nije lako da o tome govorite ali ... i sl. Itjul i Anderson 2001: 122 . Ali, pogledajmo na koji se način u
žutoj štampi postavljaju takva pitanja:
1 P: Kada ste poslednji put razgovarali sa sinom koji je umro ? in-tervju sa tekstopiscem Marinom Tucaković,
Svet 2009, 620 8-11 .
2 P: Šta se dalje dešavalo, nakon što ste pronašli sina mrtvog? in-tervju sa tekstopiscem Marinom Tucaković,
Svet 2009, 620 8-11 .
3 P: Jeste li pomoć tražili u lekovima za smirenje zbog smrti sina ? intervju sa tekstopiscem Marinom
Tucaković, Svet 2009, 620 811 .
Po formulaciji, ova pitanja zvuče kao da ih islednik postavlja osumnjičenom radi utvrđivanja tačnih
pojedinosti u vezi sa nekim do-gađajem. Vrlo su hladna, što je i tipično za komunikaciju u kojoj je utvrđivanje
istine na prvom mestu, ali ne i za komunikaciju u kojoj se sa sagovornikom saoseća. Na primer, za istragu je
od velike važ-nosti da li je neko prvo telefonirao nekome, pa tek onda pronašao žrtvu ili obratno. Za intervju
u kome se sagovornik ispoveda takvi detalji ne bi trebalo da budu značajni. Oni sagovornika opterećuju,
evociraju u njemu traumatičnu sliku, dodatno ga potresaju, uznemiruju i ne dozvoljavaju mu da iskaže svoj
bol i osećanja, da otvori dušu, da pričanjem o tome oseti olakšanje. Insistiranje na ovakvim detaljima
predstavlja vrlo nasrtljivo, prodorno i agresivno ponašanje novinara prema sagovorniku. Takvim nastupom
novinar želi da od sagovornika
izvuče što više činjenica, koje će čitalac doživeti kao priču u tri dimenzije .
Novinareva nasrtljivost u insistiranju da dobije željeni od-govor može ići toliko daleko da nagađa i nabraja
moguće odgovore ne bi li se u jednom trenutku sagovornik nečim odao i tako odgovorio na postavljeno
pitanje. Pogledajmo narednu situaciju:
Intervju sa pevačicom Milenom Ćeranić, Skandal 2010, 295 32-35
P: Gde ste poslednji put vodili ljubav?
O dgovor : U krevetu ...
P: Samo u krevetu?
O: Nije samo u krevetu. Kažem ti gde je bilo poslednji put .
P: A neko najneobičnije mesto?
O: Ne mogu da ti kažem .
P: U liftu?
O: Ne mogu da ti kažem .
P: U kadi?
O: Jok, neću ti reći, možeš do sutra da nabrajaš .
Međutim, savremeno novinarstvo opravdava agresivan pristup novinara, smatrajući da se time novinar iz
pozicije podređenog sta-vlja u poziciju jednakih: Intervjuer je u novom intervjuu u pristupu sagovorniku
agresivniji, smeliji, manje konvencionalan. Ne drži se pravila strogog protokola koji je ranije vladao između
političara ne-dodirljivih i novinara klimoglava Todorović 2002: 84-85 .
Prema stavovima samih novinara, uloga koju imaju u društvu do-zvoljava im smeliji način komunikacije. U
običnoj komunikaciji tak-vo ponašanje se, ipak, smatra narušavanjem osnovnih konverzacionih načela, pre
svega narušavanjem principa učtivosti. Radi ilustracije navodimo razgovor iz našeg usmenog korpusa koji
pokazuje da obični ljudi zadiranje u intimu doživljavaju negativno i dovoljnim razlogom da se takav razgovor
prekine:
A: Ali imaš ti ljude koji zadiru u tvoju intimu. Znači pita me kole-ginica: Jao kako ti uvek imaš frizuru, je l tebe
muž dira uopšte?
B: To je malo zajedljivo.
A: Onda ti razmišljaš što bi ja tebi
B: Šta te briga!
A: Jednostavno nemaš s njom komunikaciju. Kad se ti opterećuješ da l sam ja obukla džemper, da l sam
okrenula dobro stranu ili nisam i još nešto . Nisam htela takve razgovore da vodim.
Estradne ličnosti u ovakvim situacijama reaguju različito.
Retko se dešava da sagovornik zbog pitanja koja narušavaju njego-vu intimu negoduje ili da se ljuti, kao što
je to bio slučaj u sledećem intervjuu:
Intervju sa pevačicom Mijom, Skandal 2009, 257 12-13
P: Da počnemo od seksa. Kada si poslednji put vodila ljubav?
O: To me je pitao i psiholog pre ulaska u Kuću Velikog brata. Ja sam tražila da vidim da li se to snima, pošto
se nije snimalo odgovorila sam na to pitanje, a pošto ti snimaš, tebi neću da kažem.
P: Zašto?
O: Neću.
P: Dobro. Ako računam mesec dan u Kući, a sad si sama ... Znači, dva meseca bez seksa?
O: Šta ti ima meni da računaš kad sam ja imala seks? Otkud ti znaš kako ja živim. Ako nemam dečka, ne mora
da znači da nemam seks.
Ja ne znam šta ti meni računaš, da li si ti astrolog ili novinar. Kak-ve zvezde, meseci?
P: Koji je tvoj problem?
O: Nisam ja kod lekara, a ni ti nisi ginekolog, pa da me ispituješ za seks. Ako si ginekolog, odgovoriću ti na ta
pitanja.
Ali, ova pevačica je samo naizgled ljuta. Njeno ljutito ponašanje je samo mehanizam odbrane da izbegne
konkretan odgovor na postavlje-no pitanje. Na takav zaključak nas navodi nekoliko stvari. Prvo, na takvo
pitanje ona ipak daje nekakav odgovor, doduše, samo hipotetič-kog karaktera Ako nemam dečka, ne mora
da znači da nemam seks . Tak-vim odgovorom ona pokazuje da njoj uopšte ne smeta da govori o tome, jer
sama nameće novu temu razgovora - slobodna veza . No, izgleda da novinar nije bi dovoljno pažljiv dok je
slušao njen odgovor, jer ni na koji način nije odreagovao na to. Mogao je, na primer, da pita ili konstatuje
Imaš slobodna shvatanja?! , Kako to izgleda imati neoba-veznu vezu? i sl. Zatim, i pored toga što se naljutila ,
ova pevačica nastavlja s intervjuom - odgovara na druga slična pitanja:
P: Eto, kako si nervozna zbog seksa. Nego, ko ti se sviđa na estradi, sigurno Aca Lukas?
O: Sviđa mi se. Ja volim ružne muškarce. Ne volim lepe muškarce, ne volim tu žensku lepotu.
P: Jesi li se muvala sa njim? On voli lepe žene.
O: Upoznali smo se, ali se nismo muvali.
U načelu, ipak, možemo govoriti o trima načinima odgovaranja na pitanja o intimnom i privatnom životu.
Jedan od načina odgovaranja je da jasno odbiju da daju odgovore:
Intervju sa pevačem Milanom Stankovićem, Svet 2010, 660 8-11
P: Jeste li na turneji delili krevet on i pevačica za koju se misli da su u vezi
O: Nećemo o tome.
Često to čine kroz smeh i šalu, čime pokazuju da nisu ljuti zbog toga:
1 Intervju sa pevačicom Milenom Ćeranić, Skandal 2010, 295 3235
P: A kakva si ti u seksu?
O: Nemoj mene da pitaš, nisam merodavna da pričam o tome, pitaj Nemanju ...
2 Intervju sa Jelenom Karleušom, Svet 2010, 656 4-7
P: Jesi li ikada abortirala?
O: Kakva su ti to pitanja?! Zini da ti kažem!
3 Intervju sa glumicom Milenom Vasić, Puls 2010, 111 24-26
P: U vezi ste sa jednim našim poznatim rediteljem za koga kažu da je neverovatan zavodnik. Kažu da ste
rastužili brojna srca vaših koleginica?
O: Već sam rekla da sam zaljubljena. Što se tiče drugog dela pitanja, ako vi kažete, onda je tako.
4 Intervju sa Suzanom Mančić, Svet 2009, 620 18-21
P: Pomaže li te verenik novčano?
O: Šta ste vi, poreski inspektori, hoćete da mi naplatite porez na uvoz? smeh Naravno da me Simeon
finansijski podržava, pa to je danas sasvim normalna stvar.
Ima slučajeva i da obrazlažu zašto neće da odgovaraju na ta pi-tanja. Obično zato što nemaju poverenja u
novine, pa se boje da će doći do nekih zabuna, netačnosti, namerno iskrivljenih izjava i sl.:
1 Intervju sa pevačicom Leontinom, Puls 2009, 173 12-13
P: Raskinula si sa Mikijem?
O: Jasno je da nikad nisam govorila o privatnom životu na taj na-čin. Poštujem ja želju javnosti i medija da
saznaju sve o tome, ali dovoljno je ono što su novine napisale. Nikada nisam volela in-tervju u kome ja
pričam o svojim privatnim stvarima. Jer, ti nisi u javnom životu ličnost iz zgrade 6 8, nego si neko ko se bavi
javnim poslom, zbog čega si skrenuo pažnju javnosti. Svi znamo kako čudne živote mi javne ličnosti vodimo.
Danas nas ima, sutra nema ... Da ne bih dolazila u situaciju da nešto obrazlažem, jednostavno ne pričam o
tome.
P: To znači da nećeš da nam pričaš o svojoj novoj vezi?
O: Kad bih objašnjavala svaku svoju novu vezu za koju sam čula smeh .
2 Intervju sa pevačem Milanom Stankovićem, Svet 2010, 660 8-11
P: Rada i ti ćete u aprilu obeležiti dve godine zabavljanja, a ljudi vam još ne veruju da ste zajedno.
O: Nažalost ili na sreću, veoma rano sam shvatio da veliko inte-resovanje javnosti i uplitanje medija u
privatni život deluju de-struktivno. Zbog toga sam odlučio da ubuduće sve detalje na tu temu iznosim samo
onda kada za tim osetim potrebu, a trenutno nisam u takvom raspoloženju. Nadam se da će publika imati
razumevanja za to.
Da ne bi bile potpuno nezanimljive, da ne zvuče isuviše jed-nostavno, intervjuisane osobe, kada odbiju da
daju konkretan odgovor, često svoj odgovor dopunjuju izjavom kojom pokazuju kakav stav ili mišljenje imaju
o tome, kakvog su uverenja i sl. Time žele da pokažu da su jake ličnosti i osobe sa stavom:
1 Intervju sa pevačicom Milenom Ćeranić, Skandal 2010, 295 3235
P: Recimo, da li voliš eksperimente?
O: Mmmmm ... Ne, mislim, ne mogu da ti odgovorim na to pitanje ...
U trenutku strasti uopšte ne razmišljam o tome. Samo da je suptil-no i da dolazi samo po sebi .
2 Intervju sa glumcem Andrijom Miloševićem, Puls 2010, 111 2831
P: U medijima se priča da ste se krstili zbog vašeg budućeg ven-čanja.
O: Ne ženim se i ne smatram da se treba krstiti iz interesa, već isključivo iz ličnog osećanja.
Drugi način je vešto izbegavanje direktnog odgovora tipa ,jeste , nije , tačno je , nije istina , laž i sl. i davanje
nekog hipotetičkog odgovora, ili govorenje uopšteno o drugim stvarima i to tako da izgleda kao da se daje
odgovor na postavljeno pitanje. Ovakvi odgovori su ipak ređi, jer zahtevaju naviknutost na jezičko manipuli-
sanje, veću veštinu govorenja, koja se uči u školama za sticanje govor-nih veština, a i stiče se iskustvom:
Intervju sa Suzanom Mančić, Svet 2009, 620 18-21
P: Sigurno ti se neko od glumaca udvarao na snimanjima.
O: I da je hteo, nije imao kad! Imala sam malo snimajućih dana. Dola-zila sam veče pred snimanje, ujutru
sam ustajala u šest, do sedam sam se sređivala i ceo dan provodila radeći. Uveče bih se vraćala u Beograd.
Za pune tri godine samo sam jednom spojila dva dana snimanja. Međutim, tada sam skoknula do Vrnjačke
Banje i slobodno vreme provela u velnes centru.
Ovde je sagovornica direktan odgovor na pitanje da li je imala udvarače za vreme snimanja izbegla
govorenjem o tome kako su joj tekli dani dok se snimala serija.
Treći način odgovaranja je odgovaranje bez ustručavanja, davanje konkretnih, jasnih odgovora:
1 Intervju sa pevačicom Seksi Sandrom, učesnicom Velikog brata, Skandal 2009, 282 8-9
P: Da je Jovana pokušala da te poljubi, da li bi se ljubila sa njom?
O: Nijedna ukućanka nije moj tip. Ne bih ni sa jednom od njih mogla da budem, svakoj nešto fali. Mogla bih
da se ljubim sa nekom radi fore, zezanja, marketinga
P: Dok ste se Jovana, Viki i ti igrale sa Manuelom, da li mu se ..? O: Verovatno, kao što bi svakom muškarcu.
P: Je l imaš frajera?
O: Nemam. Već tri meseca.
P: Tri meseca si bez seksa?
O: Da.
P: Kako uspevaš?
O: Pa nije mi falilo, pripremala sam se za Kuću Velikog brata tako da nisam ni razmišljala, ali bogami sad ću
P: Da se pustiš u promet?
O: Da.
2 Intervju sa pevačem Milanom Dinčićem Dinčom, Skandal 2010, 295 22-23
P: Dobro, i šta se desilo sa Mađaricom?
O: Ništa, čuli smo se i odmah te večeri je došla kod mene u hotel u Budimpešti, gde sam bio sa drugovima.
Te noći smo izašli i posle se vratili kod mene u sobu.
P: Opa, pao je seks. Kakve su Mađarice u krevetu?
O: Odlične smeh , tako mi nije bilo ni sa jednom devojkom iz Sr-bije. Još je moje godište, što ja volim, plava
je, ima plave oči ...
I pitanja o tome u kakvim su odnosima sa pojedinim kolegama jesu lične prirode, samo što ne zadiru toliko u
intimu kao pitanja o ljubavnom i seksualnom životu, ali mogu intervjuisanu osobu da stave u vrlo nezgodan
položaj. Ovakva pitanja su ogovaračkog karaktera i stoga su posebno zanimljiva za našu analizu. Među ovim
pitanjima ima onih kojima se oni pitaju šta misle o nekome, čime ih novinar direktno podstiče na
ogovaranje, a ima i pitanja kojima se pitaju kako komentarišu ili kako reaguju na to što njih drugi ogovaraju.
Na pitanja tipa Šta mislite o X , U kakvim ste odnosima sa X i sl. poznati često poriču da među njima ima
netrpeljivosti ili sukoba i da oni ne ogovaraju svoje kolege:
1 Intervju sa pevačicom Draganom Mirković, Skandal 2010, 299 32-35
P: U kakvim si odnosima sa Mirom Škorić?
O: Ako se tako može reći, sa svima sam potpuno OK. Ne postoji oso-ba na estradi sa kojom se Dragana
Mirković posvađala.
2 Intervju sa pevačicom Jelenom Karleušom, Svet 2010, 656 4-7
P: Šta si uradila sa novcem koji su na sudu dobila od Dare Buba-mare?
O: Još nije isplatila novac koji bi po sudskoj odluci trebalo, ali time se bavi moj advokat. Na kraju krajeva,
meni te pare nisu potreb-ne, daću ih nezbrinutoj deci. Mogu ponosno da kažem da ni za jednu pevačicu
nisam rekla nijednu ružnu reč! Ko mi da dokaz za supro-tno, ja mu dam 100 evra.
Često navode i situaciju kojom pokazuju da su sa tom osobom prijatelji, da su bliski i sl.:
Intervju sa pevačicom Mijom, Svet 2009, 653 18-20
P: A šta je sa pričom da si ogovarala Slavicu Ćukteraš, zbog čega ti je ona poručila da će ti izbušiti silikone?
O: Ma, to nema veze s mozgom! Niti sam ja Slavicu ogovarala, niti je ona tako nešto meni poručila. Kada je
taj tekst izašao, nas dve smo se čule i site ismejale. Glupo je što pokušavaju na taj način da nas posvađaju.
Neki od njih će radije ogovarati svoje kolege, tako što će uopšte loše govoriti o kolegama ili govoriti u
aluzijama, smatrajući da je to ispravnije nego otvoreno reći na koga misle kada tako govore:
Intervju sa pevačicom Oljom Karleušom, Svet 2010, 661 8-20
O: Mnogo je pevača koji ne zaslužuju da se nađu na mestu gde se nalaze, ali to je nešto na šta ja ne mogu da
utičem.
P: Na koga misliš?
O: Pazi, teško da ćeš od mene izvući pljuvačinu po bilo kome. Ako o nekoj koleginici mislim nešto loše, radije
ću joj to reći u lice nego
da čita u novinama kako je prozivam. Nisam spremna da zbog marketin-ga idem baš tako daleko. Uostalom,
svi dobro znaju na koga mislim. Postoje mnogo bolji pevači od mene a nalaze se na lošijim pozicijama, a isto
tako postoje i mnogo lošiji pevači od mene koji imaju status nekakvih zvezda. To mi smeta.
Ako je bilo nekog nesuglasja, obično kažu da je bila greška, ne-sporazum i da je sada sve u redu. Neki od njih
će, ukoliko procene da neće ugroziti sebi reputaciju, do detalja opisati zbog čega je nastao nesporazum,
kako su se odnosi izgladili itd., kao što to čini sledeća osoba u jednom od svojih intervjua:
Intervju sa pevačicom Draganom Mirković, Skandal 2010, 299 32-35
P: Posle priče da ne razgovarate, Brena i ti ste se srele u Beogradu, ko je inicirao susret?
O: Potpuno otvoreno pričam, a ovo i Brena može da potvrdi ... U po-slednje tri godine obe smo promenile
brojeve telefona i nekako previ-dele da jedna drugoj pošaljemo novi broj. Naravno, to nije opravdanje što se
nismo čule tako dugo. U međuvremenu su se dešavale razne priče i gluposti i u toj atmosferi u meni je
počela da se javlja sumnja da je ona možda ljuta na mene i da se zato ne čujemo . Čak sam počela da raz-
mišljam da ona meni neće da se javi, jer sam pokušala da je dobijem na taj broj ne znajući da nije više njen ...
Slučajno, ne znam ni sama kako sam se dotakla te teme sa Sanjom Đorđević. Sanja, molim te, otkrij mi tajnu
i misteriju šta sam ja to uradila da Brena neće da mi se javi , pitala sam je. Tada mi je Sanja rekla Pa pobogu
Dragana, ako o nekome Brena lepo pričo, to si ti . Zamisli onda mene, ništa mi tek tada nije bilo jasno ...
Onda mi je Sanja dala pravi Brenin broj. Pošto mi je rekla da je u Americi, poslala sam joj poruku. Nije prošlo
ni dva mi-nuta, dobila sam odgovor ... I ona je mislila da ja njoj neću da se javim i kada je došla, videle smo
se i ispričale.
Ova pevačica u istom intervjuu govori i o skorašnjem sukobu sa jednim drugim svojim kolegom, za koji
poriče da je kriva. Reč je o lošem odzivu publike na koncertu Mileta Kitića, na kome je trebalo da gostuje i
Dragana Mirković, koja je otkazala nastup. Mile Kitić za svoj neuspeh optužuje Draganu i njeno otkazivanje
nastupa. Taj sukob ni do trenutka njenog davanja intervjua nije rešen. Otvorenim govorenjem o tome,
punim emocija i izrazima žaljenja, pretpostavljamo da se ova pevačica želela obratiti javnosti, kako bi sebe
opravdala, ali se ujed-no, putem novina, obraćala i svom kolegi, jer se očigledno posle tog nesporazuma sa
njim nije videla:
P: Da li ti se Mile izvinio?
O: Meni nije. Nijednu ružnu reč za njega nisam rekla, niti sam mu nešto loše uradila. Poslala sam zvanični
dopis da ne ispadne da sam
obećala, pa se nisam pojavila na koncertu. Čak sam se i ogradila i rekla da je možda došlo do nesporazuma.
Čoveka nisam uzela u usta u nega-tivnom kontekstu, ali on je počeo da me napada i ogovara. ... Možda je
njemu lakše da drugi bude krivac, ali je prosto tako kako jeste. Meni je jako žao što mu se desio takav peh
jer niko ne zaslužuje da ima praznu halu. To je tužno za svakog pevača, najiskrenije to mislim. Čak i kada se
dešava to tvom neprijatelju, ne može da ti bude svejedno. Ja se kao pevač naježim i pri pomisli na tako
nešto. A kamoli da se radujem. To samo pevač može da razume, nemoj ništa da mi daš, samo mi daj punu
salu. Njegovo ponašanje je jako čudno, možda ima nekih problema u životu, ali činjenica je da to nije Mile
koga ja poznajem, naročito to nije nje-gov rečnik koji čujem. Nisam jedina koja tako misli. Pola estrade kaže
da ga ne prepoznaje, da to nije više onaj čovek. Možda ima problema, ali ne želim da se mešam u to.
Ovaj deo intervjua zvuči kao dovršavanje započete svađe, završno obračunavanje Dragane Mirković sa
Miletom Kitićem. Inače, teore-tičari novinarstva smatraju da je tabloidna štampa i jedan od načina
komuniciranja među zavađenom elitom Valić-Nedeljković 2009: 17 .
Na sličan način govori i jedan drugi pevač:
Intervju sa pevačem Đoletom Đoganijem, Svet 2010, 657 8-11
P: Nedavno je jedan dnevni list objavio da si u svađi sa Sašom Popo-vićem. Šta se dogodilo?
O: Ta priča je napumpana. Napisali su da sam izjavio da je on bio obi-čan harmonikaš u vreme kada sam ja
bio zvezda, što nikad nisam rekao. P: Nešto si sigurno rekao.
O: Slađa je odnela svoj CD kod Popovića u nameri da ga on čuje. Dopao mu se naš duet, budući da ima nos
za atraktivne i dobre stvari, i hteo je da ga izvedemo u Grand šou . Međutim, ona mu nije rekla da je snimak
demo i da pesma nije završena do kraja. Ispalo je da smo neprofesio-nalni, da ne poštujemo dogovor i on se
zbog toga naljutio i rekao da nas neće više zvati .
P: I šta sad, ne razgovarate?
O: Poslao sam mu SMS poruku u kojoj sam mu sve objasnio. Saša i ja se poznajemo duže od 20 godina i ovaj
nesporazum sigurno neće biti kamen spoticanja u našem odnosu ... .
Intervjuisani su svesni da nakon nekih izjava može doći do su-koba između njih i onih o kojima govore. Ali,
oni smatraju da imaju pravo na svoje mišljenje, makar ono bilo nepovoljno za njihovog kolegu:
1 Intervju sa pevačem Gruom, Skandal 2009, 257 28-31
P: Baš si se zamerio Željku Joksimoviću!
O: . I ne samo ta pesma, veći deo opusa Željka Joksimovića su glu-posti po mom mišljenju.
P: I gde je zapelo?
O: Pitala me je Mira Škorić kako mogu to da kažem kad je on Željko Joksimović dobar čovek?! Ma, može da
bude najbolji na sve-tu, ali to što sam čuo mi se ne sviđa! Priznat u svetu? U pičku materinu! Verovatno je
napravio neki uspeh i svaka mu čast! Nije lako naraviti uspeh, ali da li je to razlog da mora da mi se sviđa?
P: A šta se tebi kod Joksimovića ne sviđa?
O: Ne mogu da objasnim zašto mi se neka pesma sviđa ili ne. Konkretno ta pesma Devojka sa polja zelenih,
na, na, na, na ... Ur-bani narodnjak . Devojka sa zelenih polja . Ma, idi bre u pičku materinu! Kada čujem
Malo selo zelen lug i vidim tipa obučenog u košulju od 300 evra i sve drugo na njemu markirano, a pogađa
ga ta pesma, muka mi je. Kako može da ga pogodi kada selo nije video u životu?!
2 Intervju sa Jovanom, učesnicom Velikog brata , Svet 2010, 656 18-21
govori o Dragici, drugoj ukućanki Mani me budale! Toj devojci definitivno nešto fali. Mislim da je psihički
labilna i nervno rastrojena osoba. Nju što pre neko mora da opali da bi se smirila! Ja sam i po njenom ulasku
u Kuću rekla da je đoku videla samo na razglednici smeh . Užasno je dvolična i u jednom momentu jedva
sam se suzdržala da je ne ubijem na licu mesta. Po ceo dan je samo vodila abrove i pokušavala da nas
posvađa.
govori o Seksi Sandri, drugoj ukućanki Šta reći o devojci koja je uz Orgazam koktel za Božić pevala u
Bujanovcu! To vam valjda sve govori! Kad sam na putu za Makedoniju to videla, morala sam da skinem
plakat i donesem ga u Skoplje. Seksi Sandra je jedna primi-tivna i prosta devojka, koja je ograničena kao litar
mleka!
Loše govoriti o drugome ne podrazumeva samo pogrdno i vul-garno govorenje, kao što je to slučaj u
prethodnim intervjuima, već i svaki drugi govor koji odsutnoj osobi ne ide u prilog. Evo i primera:
Intervju sa pevačem Đoletom Đoganijem, Svet 2010, 657 8-11
P: Kako ti se dopada Karleušina Insomnija , koja obara sve rekorde slušanosti?
O: Dopada mi se pesma, ali u celoj toj priči Marina Tucaković je bog, legenda i zvezda. Tekst je fenomenalan
i najbitniji, mada je i muzika odlična. Moram još nešto da kažem, ali će ispasti da sebi dižem cenu
P: Reci, reci, nemoj da se femkaš!
O: Čitao sam neke komentare na Karleušinom sajtu baš o pesmi In-somnija . Između ostalog, jedan je glasio
ovako: Aranžman i zvuk podsećaju na Đoganijevu pesmu Stop od pre 12 godina . I zaista je
tako, zvuk, aranžman i tema neverovatno liče na tu pesmu. Doduše, me-lodija je potpuno drugačija.
O drugoj pevačici ovaj pevač kaže sledeće:
Seka se trudi da fura imidž svetskih zvezda. Podržavam to što je poče-la da skida kilograme, ali mislim da još
uvek nije dovoljno smršala. Trebalo je da se dovede u top-formu i onda se pojavi sa novim pesmama i
imidžom. To bi bio pun pogodak. Inače, privatno je veoma volim.
Za istu pevačicu jedan drugi pevač kaže:
Intervju sa Gagijem Đoganijem, Skandal 2010, 299 10-11
Pa ja Seku znam još dok je pevala u Švajcarskoj. Ona i Anabela su ima-le super odnose. Šta znam, super je
pevačica, postigla je dobar uspeh, ali mislim da se promenila, malo se uzdigla. Eto, Anabeli se nije ni javila
kada je prošla pored nje ... A mi smo sa njom sarađivali dok je bila niko i ništa. Bila je i priča da joj ja
napravim neku pesmu dok je još počinjala.
Na pitanja kako komentariše medijski rat između dveju kolegi-nica jedna pevačica odgovara:
Intervju sa Nadom Topčagić, Svet 2010, 660 18-21
Ljubomora . Seka je takođe mnogo postigla, prati trendove, ali moram priznati da joj ova nova frizura ne
stoji dobro. Sa dugom kosom izgle-dala je mnogo bolje i bila je ženstvenija. Onako kako je osvojila publi-ku,
taj fazon je trebala da nastavi da fura. Možda se ona sad i naljuti na mene, ali to je moje mišljenje.
Ima i onih koji s ironijom govore o svojim kolegama:
Intervju sa Jelenom Karleušom, Svet 2010, 656 4-7
P: Mada to nećeš potvrditi, i više je nego očigledno da si Rijanom vešto ismejala Seku Aleksić.
O: Kako vas nije sramota da takvim insinuacijama vređate jednu ženu i javnu ličnost?! Sram vas bilo smeh ...
Da sam na njenom mestu, tužila bih vas! Sve što ću vam tim povodom reći jeste to da je svaka sličnost sa
stvarnim licima slučajna! Nikada nisam i nikada neću jednu svinju dovoditi u vezu sa čovekom, pogotovo ne
sa svojom koleginicom! Evo, sad ste me uznemirili!
Na pitanje novinara kako reaguju na to što ih pojedine kolege ogovaraju, da imaju loše mišljenje o njima
navodeći tačno koje osobe i šta su konkretno rekle ili uradile , poznati mogu da uzvrate istom merom; dakle,
da ih ogovaraju, kao i oni njih:
Intervju sa Bebi Dol, Svet 2010, 657 18
P: Maja Nikolić te je otvoreno nazvala alkoholičarkom.
O: Šta će, mučenica ... Po udžbeniku psihologije nazvala bih je proto-tipom mlade žene koja je na velikom
iskušenju. I njoj samoj sam neko-liko puta rekla: Majče, ti imaš mozak - ne radi, imaš srce - onako, imaš dušu
- nikako! Činjenica je da dotična ima organ koji može da peva satima i satima, kao Zdravko Čolić, ali ne zna
šta će sa njim. A ima i ta usta! Kada na svakih 48 sati opereš po 500 tanjira isto toliko kašika i čaša, ne možeš
a da ne zapamtiš Majinu šolju sa koje tragove onog njenog lipglosa ni tri deterdženta i tri sunđera nije moglo
da opere. Žena nema usta, već mišolovku! Nije ni čudo što je se muškarci plaše .
P: Šta je pisac hteo da kaže?
O: Pisac hoće da kaže da Majini principi nemaju ni početak ni kraj. Reči koje izlaze iz njenih usta, odnosno
mišolovke, potpuno su strašne! Ista osoba insistira na tome da je redovno obilaze svešte-nici, a mačetu
govori kako bi ga najradije spržila! To tako ne ide! Ko-ličina njenog egzibicionizma i gluposti je
zabrinjavajuća. Rekla sam joj: Bog šalje čamac jednom ili dva puta u životu. U nekim slučajevi-ma i triput.
Majo, uđi u čamac!
Češće pokušaju da nekim opštim odgovorom, ne prozivajući di-rektno pomenutu osobu, osude takvo
njihovo ponašanje, ističu da su oni i moralno i na svaki drugi način superiorniji od njih i napo-minju da to
najviše šteti njima samima. Kažu i da ih to ne pogađa, da ne obraćaju pažnju na takve priče, da se ne bave
tim stvarima, da su oni profesionalci i da nisu konfliktne osobe i sl.:
1 Intervju sa Jelenom Karleušom, Svet 2010, 660 6-7
P: Seka Aleksić je na Fejsbuku prokomentarisala: Gospođa mama prasica ždere kao usisivač sve što stigne
misli se na majku Je-lene Karleuše
O: Ponoviću ono što sam već rekla, a to je da ne mogu i neću da se bavim tuđom nekulturom. Svako se
ponaša shodno svom vaspitanju, poreklu i obrazovanju. Neka joj na čast služi ako za jednu ženu od pedeset
dve godine može da izgovori nešto tako ružno. U tu proble-matiku ne mogu dublje da ulazim jer nisam ni
vaspitač ni psihija-tar. U krajnjem slučaju, svako ko se pljuvačinom, mržnjom, pokazi-vanjem nekulture,
nevaspitanja, zavisti i malicioznosti promovi-še u javnosti, osuđen je na to da ga publika prozre i da joj se
zgadi. A mislim da se upravo to dešava osobi koju pominješ.
2 Intervju sa pevačicom Mijom, Svet 2009, 653 18-20
P: Kako si reagovala na Aleksandru Radović, koja je u emisiji Magazin in prevrtala očima dok ste ti i Anabela
pričale o svojoj prošlosti?
O: Da, tokom snimanja emisije osećala se neka neobična tenzija jer njoj iz nekog razloga nije odgovarala
tema o kojoj smo nas dve priča-le.
P: Možda krije nešto iz svoje prošlosti, da je bila udata?
O: Zaista ne znam, ali ne bih pridavala veliki značaj svemu tome. U svakom slučaju, Anabela i ja smo
odgovarale na postavljena pitanja, svidelo se to nekome ili ne.
3 P: Što je nisi pitala zašto prevrće očima dok pričaš, kad već kažeš da umeš da se braniš?
P: Svako od nas ponaša se onako kako misli da bi trebalo. Po meni, ja sam bila krajnje pristojna i uljudna.
Uostalom, kao i uvek.
3 Intervju sa pevačem Milanom Stankovićem, Svet 2010, 660 8-11
P: Lepa Lukić često kritikuje Radu što se zabavlja s cvrculjkom . O: Neka me zovu kako hoće, tome ne
pridajem nikakav značaj. Cvr-culjak ili gorila svejedno je. Bitni su rezultati.
Ovaj tip odgovora javlja se i kod pitanja kojima se uopšteno pi-taju kako reaguju na ogovaranja, na
komentare svojih protivnika i sl.:
Intervju sa Sekom Aleksić, Helo 2010, 111 21
O: Ljudi na koncertima očekuju i traže kvalitet i znanje, a ne prozi-vanje i omalovažavanje onih koji su
uspešniji od tebe.
P: Hoćete da kažete da ima onih kojima vaš uspeh smeta? Kako se bori-te protiv takvih?
O: Ja takve i ne primećujem. Ne bavim se tuđim životima, već isklju-čivo svojim. Veoma sam srećna, imam
sve što jedna normalna žena može da poželi. Nemam iza sebe bogate muževe, sve što imam sama sam ste-
kla. Pored sebe imam čoveka koji me voli i čini sve da budem srećna. Majka me nije vaspitavala tako da
treba da se udam za bogataša, već mi je uvek naglašavala da se ljudi dele samo na dobre i loše i kako uvek
treba da biram one dobre i poistovećujem se sa njima. Majci sam zah-valna na njenom vaspitanju i ponosna
sam na nju.
Ali, i u ovim situacijama umeju da budu vrlo ironični:
Intervju sa pevačem Milanom Stankovićem, Svet 2010, 660 8-11
P: Neda reče da je u svemu na većem nivou od tebe.
O: Ni to me ne interesuje, niti mi smeta. Što se nivoa tiče, i ja ću, kada budem dedica od šezdeset godina,
verovatno imati kuću od tri ni-voa, pa će i meni biti lepo da gledam sa visine na okolinu. Sa trećeg nivoa.
Pitanjima o međukolegijalnim odnosima novinari žute štampe namerno stvaraju sukobe i netrpeljivost
među poznatim ličnostima,
ne bi li na taj način došli do skandaloznih, senzacionalističkih situacija i samim tim sebi razvijali posao,
obezbeđivali veliku či-tanost svojih novina, velike tiraže i veliku zaradu. Kako pokazuju re-akcije poznatih, oni
su tih novinarskih manipulacija i provokacija ponekad svesni:
1 Intervju sa Jelenom Karleušom, Svet 2010, 656 4-7
O: I ne stvarajte više zlu krv! Zašto me stalno pitate za Radojku? Kad će vam dosaditi? Ostavite i mene i nju
više na miru sa tim pi-tanjem. Obe smo sada majke, drugi su nam prioriteti ... Verujem da se ona pokajala za
svaku reč koju je izgovorila, jer joj ja nikada nisam uzvratila paljbom. Vi novinari ste sve to zakuvali.
2 Intervju sa pevačem Milanom Stankovićem, Svet 2010, 660 8-11 P: Proteklih meseci stekao se utisak da
između Seke Aleksić i tebe vlada veliki animozitet, što si ti i potvrdio nekim izjavama. O: Radi se o još jednom
pokušaju da izmišljenim izjavama od mene naprave nešto što nisam. Međutim, ovoga puta priča je imala
dru-gačiji epilog, jer je novinarka koja je potpisala sporni intervju dobila otkaz, a ja veliko izvinjenje od
redakcije u kojoj je radila.
U stvaranju sukoba i netrpeljivosti između poznatih novinari idu toliko daleko da podstiču svoje sagovornike
i na govor mržnje mo-tivisan verskim, nacionalnim i drugim različitostima. Pogledajmo kako to novinari čine
u sledećim dvama intervjuima:
1 Intervju sa pevačem Milanom Stankovićem, Svet 2010, 660 8-11 P: Plašiš li se da pored Emine Jahović
nećeš imati šanse, bu-dući da je ona ekskluzivac muzičke produkcije Javnog servisa?
O: smeh . Kakve zaključke vi novinari donosite, to je čudo jedno! Meni to, iskreno, nije ni palo na pamet.
Mislim da bi na Evroson-gu trebalo da učestvuje predstavnik Srbije, bez obzira na to da li izdaje PGP RTS ,
Grand , Siti rekords ili nekog drugog. Bira se izvođač, a ne izdavačka kuća. Iskreno se nadam da će ljudi koji o
tome odlučuju birati ni po babu ni po stričevima.
P: Kada kažeš predstavnik Srbije, aludiraš li to na Emininu nacionalnu pripadnost?
O: Taman posla. Poražavajuće je svrstavati ljude u bilo kakve grupe. Svako od nas ima i svoje kvalitete. Ako
je neko, primera radi, odličan lekar, glumac, ali pre svega, dobra osoba, nije važno koje je nacional-nosti.
Zbog prirode posla kojim se bavim, često putujem i srećem ljude različitih verskih i nacionalnih pripadnosti i
običaja.
2 Intervju sa Bebi Dol, Svet 2010, 657 18
P: Tokom jednog verbalnog okršaja rekla si joj Marini Perazić da je karijeru napravila tako što je mešala
guzicom.
O: Jao, bože mili, ne sećam se, ali mogu misliti šta sam joj u tre-nucima besa govorila ...
P: Složićeš se, to nije razlog da je prozivaš na nacionalnoj os-novi.
O: Ma, to nema veze s mozgom! Žena je sve vreme pričala kako je srpska Farma fenomenalna, odnosno
kako je hrvatska mnogo siro-mašnija. Međutim, kada smo je nominovali za izbacivanje, okrenula je priču na
to kako su naši ljudi ovakvi i onakvi i kako tako nešto ne bi moglo da je snađe na njihovom imanju. Da se
razumemo, Marina je jedan veliki manipulator i tu nema šta da se priča. Na kraju krajeva, katolkinje se
vaspitavaju tako da u svakom trenutku imaju svest o računu.
Ni u jednom ni u drugom intervjuu intervjuisana osoba nije re-kla nešto što bi moglo da zvuči kao verska ili
nacionalna netrpelji-vost. Novinari su namerno njihove izjave tako istumačili, a intervju-isani su se pobunili
protiv toga. U prvom intervjuu sagovornik ne samo što poriče da je imao nameru da nekoga vređa na taj
način nego i osuđuje takav način razmišljanja. U drugom intervjuu sagovornik od-riče nameru, ali ipak
odgovara na novinarevu provokaciju i njegova izjava, uprkos nastojanju da pokaže da je neko sam po sebi
loš čovek, ipak zvuči kao govor mržnje.
Kao razgovor sa osobom u fokusu, intervju, videli smo, ne može biti tipična forma ogovaranja, ali, kada je
tema tog razgovora odnosi sa kolegama , može podražavati formu ogovaranja. Tada imamo situ-aciju tipičnu
za usmenu komunikaciju: novinar je govornik koji svog sagovornika podstiče na ogovaranje, koje ovaj može
prihvatiti, ali ne mora.
Prema našem korpusu, za ogovaranje svojih kolega i prijatelja najspremniji su oni koji su učestvovali u
nekom od rijaliti programa npr. Veliki brat i Farma . To nije slučajno tako. Takvi progra-mi i jesu zamišljeni
kao savremene gladijatorske borbe u kojima su ogovaranje, kleveta, lukavstvo, prepredenost, prevara,
zavera, ekscen-tričnost, intrigantnost, nehumanost, beskrupuloznost i sl. osnovna sredstva za postizanje
cilja. A cilj je što duže ostati u takvom okru-ženju, iz njega izaći poslednji, i tako, kao pobednik, zatvoriti za
so-bom vrata sveta anonimnih, a otvoriti vrata sveta poznatih. Učesnici takvih programa su još uvek
neafirmisane ličnosti, koje otvorenim govorenjem o sebi i svom intimnom životu skreću pažnju javnosti na
sebe. A da bi oni kao ličnosti izbili u prvi plan, neophodno je da druge gurnu u stranu, tako što će ih
ogovarati i opanjkavati. Učesnici tih programa su i ličnosti koje su ranije bile poznate i slavne, ali
su se vremenom povukle sa javne scene, pa u emisijama ovoga tipa vide način da povrate nekadašnju slavu.
S druge strane, neka ponašanja poznatih, prilikom intervjui-sanja potvrđuju i naša zapažanja u vezi sa
pojedinim situacionim i pragmatičkim uslovima vezanim za realizovanje samog čina ogovaranja. Tako
zapažamo da poznati ne ogovaraju osobe koje su im pretpostavlje-ne, šefove, odnosno od kojih
profesionalno zavise. Svako zameranje sa njima bi im štetilo. Na primer, direktora jedne muzičke kuće, naju-
ticajnije ustanove te vrste na Balkanu, ogovara samo pevačica koja ne sarađuje sa njim i ne izdaje albume za
tu kuću:
Intervju sa Jelenom Karleušom, Svet 2010, 656 4-7
P: Otkud uopšte netrpeljivost između tebe i direktora Grand pro-dukcije ?
O: Nemam pojma kakav problem ima čovek sa mnom, niti me, aman, inte-resuje. Ne mogu da se bavim
psihoanalizom svakoga ko ima nešto protiv mene. Bitno je da sam ja prema svima, pa i prema Popoviću,
uvek bila korektna i profesionalna. Uostalom, pitajte njega. On je taj s proble-mom, ne ja. Niti izdajem za
Grand , niti imam bilo kakve dodirne ta-čke sa tom pričom. To bi bilo isto kao da me pitate šta Pera Perić iz
Pekabete ima protiv mene. Otkud znam, možda mu se ne sviđaju moje trepavice! Mogu samo da zapevam
Ja samo pevam, ja samo sviram, ja nemam razlog da se živciram . Hajde da pređemo na neke vedrije teme,
meni je život postao bajka, zašto me stalno vraćate u te mračne horore.
O njemu nešto umereniji stav imaju oni koji ne rade za njega, ali bi želeli da sarađuju sa njim i smatraju da
im ta saradnja može biti samo korisna:
Intervju sa pevačem Đoletom Đoganijem, Svet 2010, 657 8-11
P: Nedavno je jedan dnevni list objavio da si u svađi sa Sašom Popo-vićem. Šta se dogodilo?
...
O: Poslao sam mu SMS poruku u kojoj sam mu sve objasnio. Saša i ja se poznajemo duže od 20 godina i ovaj
nesporazum sigurno neće biti kamen spoticanja u našem odnosu. Ako ćemo pošteno, obojica smo u pravu.
On jer nije znao o čemu se radi, zbog čega se s pravom naljutio, a ja zato što sam hteo da sve bude savršeno
pre nego što se pojavimo na toj sceni. U svakom slučaju, on je gazda Grand produkcije i može da postupi
kako želi, a ja sigurno zbog svega neću da plačem i kukam, jer tamo i nisam napravio karijeru.
Oni koji su njegovom zaslugom postali poznati i slavni, kao i oni koji blisko sarađuju sa njim i čiji
profesionalni život zavisi od njega, nastoje da ga brane od novinarevih loših komentara:
1 Intervju sa pevačem Milanom Stankovićem, Svet 2010, 660 8-11
P: Šta ako ti Saša Popović naredi da učestvuješ u Farmi ?
O: Oko takvih stvari se dogovara. U Grandu postoje pravila, ali nema naređivanja. Ne znam zašto ljudi imaju
iskrivljenu sliku o Saši Popoviću. On je autoritet zbog znanja i iskustva koja poseduje, nikako diktator koji
naređuje.
2 Intervju sa pevačicom Nadom Topčagić, Svet 2010, 660 18-21
P: Da li te je iznenadio Popovićev poziv da mu se vratiš?
O: Mnogo! Baš sam bila zatečena. Neposredno pre toga izjavila sam da je Saša Popović veoma moćan čovek
i da ga verovatno nije briga za jednu Nadu Topčagić. To je izgleda probudilo nešto u njemu. Ne želim da
neko pomisli da mu se šlihtam, ali da sam na njegovom mestu, sigurno bih rekla: Ma, kakva Nada, pusti me,
bre, ne znam gde se nalazim . On je čovek zatrpan obavezama i stvarno ima kompjuter-ski mozak kad može
sve konce da drži u rukama ... Nije mi ni reč rekao, čime je samo potvrdio da je veliki čovek i profesionalac.
P: Kako ti se čine današnje prilike na estradi?
O: Svega je i svačega. Mnogo je pevača i ni sama ne mogu da upamtim ko je ko i šta peva. Tu ne mislim na
televiziju Pink, već na lokalne stanice. Talenat se ne rađa tek tako, baš kao ni hitovi. Vidiš li ti koliko dugo
niko nije imao hit koji traje. Sve je to za jednokratnu upotrebu.
Neki ga se čak i plaše:
Intervju sa Oljom Karleušom, Svet 2010, 661 18-20
P: Šta misliš, čime se Popović vodi kada pravi selekciju?
O: Možemo li da promenimo temu. Niko od nas nije dovoljno kompeten-tan da priča o tome, i za takve
stvari treba pitati isključivo i samo Sašu. To je jedini čovek od koga imam strah. Samo kad njega zovem pla-
šim se šta će me zateći sa druge strane žice.
Poznati se na isti način ophode i prema drugim autoritativnim ličnostima. Jedan pevač ne samo što se ne
slaže da je poznati kompo-zitor i muzičar izrekao nešto protiv njega nego čak i staje na njegovu stranu
tražeći krivca u novinarima i njihovoj sklonosti da izokreću tuđe reči. Ovaj pevač to čini jer mu nije u interesu
da se sukobljava sa velikim muzičkim autoritetom, upravo zbog toga što od njega zavisi da li će možda on
predstavljati Srbiju na Evroviziji 2010. godine, pošto je ušao u uži izbor:
Intervju sa pevačem Milanom Stankovićem, Svet 2010, 660 8-11
P: Vređa li te Bregina izjava da i mi geja za trku imamo, kojom je, prema mnogima, aludirao na tebe?
O: Polako, polako ... Bregović je negirao da je mislio na mene. Jedini koji je, kako kažeš, aludirao na to jeste
taj neki kvazinovinar kome je takva ideja očigledno i više nego atraktivna. Mada, mislim da i sam znaš šta je
zapravo rečeno, malo se praviš lud zarad što bombastič-nije priče.
Ovo je naročito očigledno ako imamo u vidu na koji način se ovaj isti pevač odnosi prema drugim starijim
kolegama, koji su mnogo značajniji u muzici od njega, ali od kojih njegov profesionalni život ne zavisi. Prema
mnogo starijim i iskusnijim pevačima je vrlo iro-ničan i otvoreno iskazuje nepoštovanje v. ovde predstavljene
delove intervjua sa Milanom Stankovićem kada govori o Nedi Ukraden i Lepi Lukić .
Sve ovo potvrđuje naše ranije izneto zapažanje da spremnost sagovornika na ogovaranje direktno zavisi od
toga kakvu korist ili štetu on ima od toga. Ako mu takvo govorenje šteti, sasvim je sigurno da neće pristati da
ogovara.
Zaključna razmatranja. Izdvajanjem i analiziranjem žanrovskih formi u žutoj štampi primećujemo da ova
vrsta štampe nastoji da poštuje načela novinarskog izražavanja samo na formalnom planu. Svoje novinarske
tekstove organizuje u skladu sa tipičnim novinar-skim formama - vešću, izveštajem, člankom i intervjuom.
Ali, sve ove novinarske forme, pored sadržaja koji bi mogao da se iskaže datom formom, uglavnom su
ispunjene sadržajima koji nisu toliko uobičaje-ni za dati oblik izražavanja, a to je izražena subjektivnost
autora teksta. Nekada samo forma prepoznatljivog novinarskog žanra omo-gućuje ispraznoj subjektivnosti
autora da opstane kao novinski tekst. Međutim, vrlo često subjektivnost novinara nadilazi sve značenjske
komponente teksta, tako da im ni forma novinarskog žanra nije od-govarajuća za ostvarivanje, pa se, uz
ustaljene novinarske žanrove u žutoj štampi, javljaju i oni koji nemaju bliske veze sa novinarstvom. A to su,
kako smo videli, forma pesme, forma stripa, forma testa sa pitanjima i ponuđenim odgovorima itd. U svemu
ovome prepoznaje se težnja ka estetizaciji trivijalnog, a to je da se u skladu sa estetskim zakonima forme,
različitim simboličkim arsenalima komunikativ-no zahvati i estetski prožme celokupna sfera trivijalnog
iskustva Đorđević 2006: 12 .
IX. ZAKLjUČAK
1. Predmet našeg rada bilo je ogovaranje, izrazito prepoznatlji-vo i vrlo često govorno ponašanje u
svakodnevnoj komunikaciji, usme-noj i pisanoj. Zadaci istraživanja, koje smo formulisali na početku rada,
imali su jedan opšti cilj, a to je da se diskurs ogovaranja opiše na semantičkom i formalnom planu, kao i to
da se donekle predstavi i teorijski model opisa određenog tipa diskursa kao što je to ogo-varanje.
Istraživanje zasnovano na empirijskom materijalu uzetom iz usmene komunikacije i pisane komunikacije
žuta štampa podrazu-mevalo je paralelno opisivanje diskursne strukture ogovaranja u ovim dvama
korpusima, zatim predstavljanje formi u kojima se ono i u jed-nom i u drugom korpusu iskazuje, kao i analizu
korelacije među njima, u onoj meri u kojoj je to priroda istraživanja omogućavala.
Da bismo dali odgovore na postavljene zadatke, koristili smo dosadašnja saznanja o ogovaranju kao
društvenom ponašanju i saznanja o svakodnevnoj komunikaciji. Saznanja o ogovaranju nalazili smo u so-
cijalnopsihološki zasnovanim istraživanjima u okviru društvenih i humanističkih nauka. Za razumevanje
svakodnevne komunikacije po-mogla su nam, u prvom redu, shvatanja da je svakodnevna komunikacija
pragmatički motivisana semantička aktivnost, za čije istraživanje su utemeljeni teorijski modeli diskursne,
žanrovske i jezičke analize. Upravo se tim smerom i kretalo naše istraživanje dakle, od zna-čenja ka formi,
ističući tako tipske iskaze i jezička sredstva kojima se ogovaranje kao forma određenog značenja oblikovala i
prepoznavala.
2. Definisanje ogovaranja kao društvenog ponašanja, kako su po-kazala socijalnopsihološka istraživanja,
nimalo nije jednostavno, uprkos tome što je ogovaranje iskustveno svima blisko i u govoru se lako i jasno
prepoznaje. U literaturi se sreću različite definicije ogovaranja i svaka od njih o ogovaranju govori sa jednog
određenog sta-novišta. Ni za jednu od njih ne može se reći da nije tačna, ali nijedna nije potpuna.
Posmatrane samo u zbiru, one poput mozaika pokrivaju sve njegove značenjske elemente. Ono što se ipak u
svim tim defini-cijama prepoznaje kao suštinsko za ogovaranje jeste to da je ogovaranje loše govorenje o
odsutnoj osobi, koje ima i svoje društvene funkcije
pružanje informacija; zabava, razonoda; uspostavljanje prijateljstva i osećaja intimnosti među sagovornicima
i društveni uticaj u vidu socijalizacije ličnosti i kolektiva . I u većini kultura pod ogova-ranjem se
podrazumeva upravo to loše govorenje o drugome, tj. loše govorenje o nekome njemu iza leđa.
Da se i u našoj govornoj zajednici ogovaranje shvata na taj način, pokazala nam je analiza leksičkog značenja
lekseme ogovarati u našim deskriptivnim rečnicima i analiza odnosa ove lekseme sa drugim leksemama
sličnog značenjskog sadržaja opanjkavati, panjkati, kleve-tati, kuditi, otrcavati, crniti itd. . Ta analiza je
pokazala i da su u našoj kulturi ogovaranju pojmovno najbliži klevetanje i kuđenje, ali da su mu vrlo bliska i
druga ponašanja. U zavisnosti od situacije, ogo-varanje, klevetanje i kuđenje mogu se poistovećivati, ali
obično tako što se ogovaranje shvata kao natpojam, jer pojmovno obuhvata ova tri govorna ponašanja, ali i
sva druga slična ponašanja.
U govoru se ogovaranje vrlo često izjednačava sa tračem i glasi-nom. Dok ogovaranje, kao deverbativna
imenica, imenuje govorni pro-ces, interakciju, trač i glasina imenuju sadržaj govorenja, tj. infor-maciju koja
se u tom govornom procesu razmenjuje. Tako se bliskost među njima zasniva na logičkoj povezanosti
govornog procesa i onoga što njime nastaje, a koja se u leksičkoj semantici označava kao metonimija.
S druge strane, trač i glasina u značenju neproverena, škaklji-va, neugodna, delikatna informacija, laž jesu
sinonimi. Ali, tračem se u srpskom jeziku mnogo više nazivaju tvrdnje koje se tiču intim-nog i porodičnog
života pojedinca, koje su sramotne, izazivaju javno, opšte uzbuđenje, zgražanje, užas i sl. Pod glasinama se
podrazumevaju tvrdnje koje se tiču drugih sfera čovekovog života, a mogu da izazovu strah, nevericu,
mržnju itd. One se mogu odnositi kako na pojedinca tako i na grupu.
Zbog pojmovne bliskosti ogovaranja i drugih sličnih govornih ponašanja i shvatanja ogovaranja kao najšireg
pojma u tom pojmovnom nizu, naš je zaključak da se o ogovaranju može govoriti u širem i užem smislu.
Ogovaranje u širem smislu obuhvata sva govorna ponašanja koja se prepoznaju kao loše govorenje o
drugome, dok ogovaranje u užem smislu obuhvata ono govorno ponašanje koje takođe realizuje tu zna-
čenjsku komponentu, ali se od ostalih sličnih ponašanja razlikuje po određenim komunikacijskim,
pragmatičkim i jezičkim odlikama.
3. Iz tog razloga naše dalje istraživanje o ogovaranju ticalo se upravo tih njegovih karakteristika.
3.1. Za ukazivanje na komunikacijske odlike ogovaranja koristi-li smo komunikacijsku shemu R. Jakobsona.
Uz pomoć te sheme pokazali smo kako se shvata poruka u ogovaranju kao komunikativnom činu, zatim, ko
je pošiljalac te poruke, a ko primalac, ko može biti osoba refe-rent, kao i to kako se poruka prenosi s
obzirom na kanal prenošenja i na kod. Shodno navedenim faktorima komunikacije, pokazali smo da
ogovaranje kao komunikativni čin može imati četiri komunikativne funkcije:
1 emotivnu pokazuje negativan stav pošiljaoca poruke prema sadržaju poruke i njenom referentu, tj. prema
odsutnoj osobi;
2 konativnu poruka iskazana ogovaranjem ima za cilj da utiče na njenog primaoca, da ga podstakne da
razmišlja o referentu poruke na isti način kao i pošiljalac poruke, tj. da sagovor-nik zauzme prema osobi koja
se ogovara negativan stav, da, po-put govornika, i loše govori i loše misli o njoj;
3 referencijalnu pošiljalac poruke iznosi činjenice u vezi sa ponašanjem, izgledom i uopšte životom odsutne
osobe, sa-opštava pojedinosti o njoj za koje primalac poruke ili nije znao, a ako ih je i znao, sada za njih
saznaje na drugi način, iz druge perspektive i sl.;
4 fatičku ogovaranjem se sagovornici zbližuju, povezuju, sprijateljuju i sl.
Zavisno od situacije, jedna od njih obično preovlađuje.
3.2. Prema pragmatičkim parametrima, ogovaranje smo odredili kao govorni čin, i to, prema Serlovoj
klasifikaciji govornih činova, kao asertiv, a prema Ostinovoj klasifikaciji govornih činova, kao čin ocene iz
grupe verdiktiva. Oslanjajući se na Serlovo shvatanje da se svaki govorni čin realizuje u skladu sa određenim
konstitutivnim i regulativnim pravilima, opisali smo niz semantičko-pragmatičkih komponenata iz njegove
strukture, s ciljem da ih predstavimo kao pra-vila neophodna za ostvarivanje ogovaranja u onom užem
smislu. Time smo ga ne samo odvojili od drugih sličnih govornih ponašanja nego i definisali, s obzirom na to
da se ogovaranje od drugih sličnih govor-nih ponašanja razlikuje uglavnom na ovom pragmatičkom planu.
3.3. Ogovaranje se prepoznaje i po upotrebi leksičko-gramatič-kih sredstava koja su u službi iskazivanja
evaluacije, ocene, kvalifi-kacije i kvantifikacije, ali i u službi iskazivanja ekspresivnosti. No, određena jezička
sredstva imaju i ustaljenu formu, tako da se ogova-ranje prepoznaje i po tipskim iskazima, kojima se ono u
komunikaciji
započinje i ostvaruje. Prepoznavanje, izdvajanje i opisivanje tih tip-skih formi omogućilo nam je da o
ogovaranju govorimo kao o govornom žanru, i to u Bahtinovom značenju tog termina. Hipotezu o postojanju
ogovaranja kao govornog žanra dodatno smo dokazali parametrima teks-tualnosti, ali i izdvajanjem
obaveznih elemenata iz njegove diskursne strukture fokusiranje na osobu, devijantno ponašanje i
pejorativna evaluacija , na način kako su to uradile Egins i Slejd.
4. Međutim, zbog dinamičke prirode komunikacije, ne možemo govoriti o jednoj žanrovskoj formi
ogovaranja, već o više njih. Mi smo u morfološkoj nestalnosti i nestabilnosti ovog žanra prepozna-li
elemente Ferklafovog shvatanja žanra, a to je da se žanrovi mogu definisati po različitim nivoima
apstraktnosti. Tako gledano, ogo-varanje bi kao žanr predstavljalo apstraktnu žanrovsku formu, a kon-
kretizacije ogovaranja, tj. ogovaranja ostvarena u određenoj situaciji u formi priče, anegdote, egzempluma,
izveštaja, vesti itd. , predsta-vljala bi njegove situacione žanrovske oblike.
U usmenoj komunikaciji mi smo izdvojili desetak situacionih žanrovskih formi u kojima se ogovaranje javilo.
To su: narativna for-ma, deskriptivna forma, anegdota, egzemplum, vest, izveštaj, upozo-renje, prekor,
aluzija i komentar. U žutoj štampi ogovaranje se javi-lo u formama tipičnim za oblike novinarskog
izražavanja, kao što su vest, izveštaj, članak i intervju, ali i u formama netipičnim za medije: test sa pitanjima
i ponuđenim odgovorima, igra pronađi te razlike , stihovani tekst, pesma, modna kritika i stripovani tekst.
Među žanrovskim formama usmenog i pisanog ogovaranja u iz-vesnom smislu ima poklapanja. Vest i
izveštaj, iako su novinarski žanrovi, javljaju se i u usmenoj komunikaciji. Narativne i deskrip-tivne forme iz
usmene komunikacije prepoznaju se u tzv. analitičkim novinskim člancima. A anegdota, aluzija i razni šaljivi i
ironični komentari iz usmene komunikacije nalaze se u onim novinskim član-cima koji su na različite načine
ekspresivizirani test sa pitanjima i ponuđenim odgovorima, igra pronađi razlike , stihovani tekst, pe-sma,
modna kritika i strip .
Međutim, usmena ogovaranja u formi upozorenja i u formi pre-kora nemaju svog pandana u formama
novinskog ogovaranja. Za razliku od drugih formi ogovaranja, ta ogovaranja, bez obzira na to što se tiču
odsutne osobe, u prvi plan stavljaju sagovornika, njegove interese i njegovo dobro. Tako, govornik,
ogovarajući drugog, pokušava da zaštiti svog sagovornika, skrećući mu pažnju na odsutnu osobu kao na
osobu
koja mu može naškoditi, doneti zlo i sl. Takvo ogovaranje je moguće samo u usmenoj komunikaciji, jer osoba
koja se ogovara i sagovornik stoje u aktivnom odnosu međusobno se poznaju, sarađuju, imaju kon-takt, u
vezi su prijateljskoj, rodbinskoj, poslovnoj itd. .
5. Što se tiče diskursne strukture ogovaranja, zapazili smo da se ona na vrlo sličan način ostvaruje i u
usmenom ogovaranju i u žutoj štampi.
FOKUSIRANjE NA ODSUTNU OSOBU. I u usmenom i u pisanom ogovaranju prepoznaju se tri načina
fokusiranja na osobu: direktno, indirektno okolišno, zaobilazno i uzgredno slučajno .
Govornik se direktno fokusira na treću osobu kada ne skriva svoju nameru da ogovara. U usmenoj
komunikaciji to čini tako što ne okoliša da loše govori o odsutnoj osobi ne skriva njen identitet, spominje joj
ime, mada je nekada dovoljno reći on, odnosno ona, pa da se zna o kojoj osobi je reč; navodi šta je loše
uradila, negativno je ocenjuje i vrednuje. Govornikovu nameru sagovornik prepoznaje i na osnovu
konteksta, na osnovu zajedničkog znanja o odsutnoj osobi, na os-novu govornikove intonacije, mimike ili
nekog drugog gesta, tako da se komunikacija u tom smislu uspešno odvija. Iskazi koji ilustruju di-rektno
fokusiranje na odsutnu osobu jesu iskazi tipa E, da ti ispri-čam jedan trač, Znaš šta ima novo, Jesi li čuo čula
da X ... i sl., kojima govornik započinje ogovaranje.
U žutoj štampi direktno fokusiranje na odsutnu osobu nalazi-mo na njenom makroplanu. Da nema
prikrivanja namere da će se poznati ogovarati, govori činjenica da su i svi elementi teksta naslov na-slovni
blok, tekst i fotografija u tome često usklađeni. Naslov u većini slučajeva navodi ime osobe koja je u fokusu,
sadrži pejorativnu evaluaciju, a i najavljuje problemsku situaciju. U tekstu se situacija navodi, opisuje,
objašnjava, argumentuje, komentariše, a fotografija sa likom osobe o kojoj se govori potvrđuje njen
identitet, pri čemu se vrlo često njome i dokumentuje ono što je u tekstu rečeno. Namera tabloidne štampe
novinara , prema tome, potpuno je jasna. Čak i tamo gde nema osnova za to, autor žute štampe tekst
organizuje tako da zvuči kao trač, ogovaranje.
Kada govornik prikriva svoju nameru da ogovara, on onda i okoli-ša da uvede u razgovor tzv. treću osobu.
Obično o njoj govori neodređe-no, uopšteno, navodno blagonaklono, dobronamerno i sl. U pisanim
ogovaranjima okolišno ogovaranje sreće se najčešće u tekstovima koji liče da su samo informativnog
karaktera, npr. vesti. Inače, analiza je
pokazala da su vesti u žutoj štampi uglavnom subjektivizirane, tako da skoro i nema tekstova u žutoj štampi
koji nisu usmereni protiv osobe o kojoj govore.
Kada neko slučajno, govoreći o nečemu drugom, spomene odsut-nu osobu, ona potom može postati
predmet ogovaranja. Takva ogovaranja nazvali smo uzgrednim, slučajnim ogovaranjima. U usmenoj
komunika-ciji ona se prepoznaju po formama tipa Kad spomenu X, Kad smo već kod X , Kad reče X, E sad me
podseti da ti nešto ispričam i sl. U tablo-idnim tekstovima poznati slučajno postaju predmet ogovaranja
onda kada se dovedu u vezu sa drugim ličnostima po izvesnim sličnosti-ma ili po nekom drugom osnovu. U
takvim tekstovima osnovna namera autora je da govori o nekome drugome, što jasno kazuje npr. naslovom
navodi njeno ime , fotografijom, ali ne može da zaobiđe da govori i o drugim javnim ličnostima. Tako, te
druge javne ličnosti, iako nisu glavna tema teksta, postaju predmet ogovaranja. Uzgredno fokusiranje
nalazimo u onim tekstovima u kojima se npr. nabraja ko je sve od pozna-tih ličnosti, pored osobe iz naslova,
takođe nešto uradio podvrgao se plastičnoj operaciji itd. .
DEVIJANTNO PONAŠANjE. S. Egins i D. Slejd su sva devijantna ponašanja koja su predmet ogovaranja
podelile u tri tipa:
1 ponašanje koje je u nekom pogledu neuobičajeno, netipično ili neočekivano za govornika;
2 ponašanje koje govornik smatra da se ispoljava kao preteri-vanje i
3 ponašanje koje je neprikladno, neprihvatljivo za jednu društvenu zajednicu, a ispred koje stoji pojedinac,
tj. govor-nik.
Neuobičajenim, netipičnim i neočekivanim ponašanjem u usme-nim ogovaranjima smatraju se različite
verbalne uvrede, tuđi uspesi, tuđe neznanje, neprofesionalnost, glupost, fizički izgled, neispolja-vanje
seksualne želje, introvertnost i dr. U žutoj štampi to su prome-ne u bračnom stanju, raskidi, nove započete
ljubavne veze, neuređeni od-nosi sa kolegama, loše, neukusno oblačenje, neuobičajena ponašanja na sceni
ili van nje, promene u izgledu, nove aktivnosti, novine u poslu, životu i sl.
U usmenim ogovaranjima preterivanjem se smatra ispoljavanje prevelike brige, nežnosti i familijarnosti koje
prerasta u name-tanje, pritvornu, lažnu ljubaznost ili ispoljavanje prevelike nebrige i bezobzirnosti koja
prerasta u bezobrazluk, zatim preterana briga o
samom sebi koja prerasta u izrazitu sebičnost, samoljublje ili hipo-hondriju, sklonost ka dugim posetama,
dugom pričanju koja prerasta u sklonost ka dosađivanju drugome i dr. U tabloidnoj štampi u konteks-tu
preterivanja najčešće se govori o zaradama poznatih, velikim hono-rarima, trošenju novca na garderobu,
nakit, automobile, putovanja itd.
I u usmenom i u pisanom ogovaranju neprikladnim i društve-no neprihvatljivim ponašanjem smatraju se
ponašanja koja pojedinca diskredituju kao humano i moralno biće, ili kao vernika, a to može biti npr.
sklonost ka prevarama, porocima, spletkama, nelegalno po-slovanje, kršenje zakona, brakolomstvo,
preljuba, nedozvoljene seksu-alne veze i sl.
Koja će se jezička sredstva upotrebiti da se predstave navedena ponašanja, zavisi od toga koji tip ponašanja
je u pitanju. Analiza je pokazala da su ta jezička sredstva po obliku raznovrsna i da se ne ogra-ničavaju samo
na jedan jezički nivo, pa smo ih stoga posmatrali kroz govorne postupke i strategije oneobičavanje,
suprotstavljanje, gradi-ranje , kojima su se govornici služili ne bi li jezički izrazili svoju komunikativnu
nameru. U svim slučajevima komunikativna namera go-vornika svodila se na to da se ogovarana osoba
suprotstavi govorniku, odnosno da se sadržaj govora polarizuje na loše i dobro . Loše je sve ono što se
vezuje za ogovaranu osobu, a dobro sve ono što se vezuje za govorno lice.
U opisivanju neočekivanih, neobičnih ponašanja uglavnom se koriste jezička sredstva kojima se ukazuje na
odnos suprotnosti između onoga što je trebalo da se dogodi i onoga što se zbilo, ili između ono-ga što je
uobičajeno i onoga što je neuobičajeno, ili između onoga što predstavlja govornikov pogled na svet i onoga
što predstavlja pogled na svet osobe u fokusu itd. Za opisivanje ponašanja koja se predsta-vljaju kao
preterivanje koriste se jezička sredstva sa značenjem kvan-tifikacije količine, mere, stepena, intenziteta,
skalarnosti i sl. . Na neprikladna i društveno neprihvatljiva ponašanja ukazuje se kao na prestup koji treba
osuditi, suzbiti i žigosati, a osobe u fokusu kazniti. Zbog toga u ovakvim ogovaranjima akcenat nije na
pejorativnoj evaluaciji, koja je subjektivnog karaktera i koja se zasniva na parame-trima volim ne volim,
dopada mi se ne dopada mi se , već na aksi-ološkoj evaluaciji koja se zasniva na oceni dobro loše, ispravno
nije ispravno, prikladno nije prikladno i sl.
PEJORATIVNA EVALUACIJA. Pejorativna evaluacija predsta-vlja suštinski element ogovaranja i prožima sve
njegove dikursne elemente, tako da govorenje o drugim diskursnim elementima ogovaranja podrazumeva i
govorenje o pejorativnoj evaluaciji. Inače, preuzi-majući Martinov model istraživanja evaluacije u jeziku,
pejorativnu evaluaciju smo posmatrali kroz nekoliko značenjskih kategorija. Pos-matrali smo je kroz
govornikove sudove o ponašanju osobe u fokusu, kroz procene ocene njenog izgleda i karaktera, kroz opise
afektivnog stanja samog govornika i osobe o kojoj se govori i kroz načine govorni-kovog navođenja tuđih
reči.
Egins i Slejd o govornikovim ocenama, procenama osobe u foku-su i sudovima o njenom ponašanju govore
kao o govornim strategijama ofanzivnog, napadačkog karaktera, jer su usmerene prema osobi koja se
ogovara the offence-oriented strategies , a o iskazima kojima govornik ukazuje na svoja osećanja kao o
strategijama usmerenim prema samom go-vorniku the gossiper-oriented strategies Egins i Slejd 2006: 301-
302 .
U vezi sa navedenim kategorijama pejorativne evaluacije, zapa-žanja koja su proizišla iz analize našeg
korpusa jesu sledeća.
PREDSTAVLjANjE OSOBE U FOKUSU PROCENE i OCENE . Iska-zi sa značenjem procene, ocene osobe u fokusu
njene ličnosti, karakte-ra, izgleda , kakvi su recimo On je Jako čudan, On je mufljuz i sl. imaju prostiju
predikatsko-argumentsku strukturu, koja se može predstaviti ovako:
Osoba X je imenička pridevska jedinica sa značenjem negativnih ljudskih osobina,
odnosno,
Osoba X nije imenička pridevska jedinica sa značenjem pozitiv-nih ljudskih osobina.
Ova predikatsko-argumentska struktura ne mora biti uvek ovako eksplicitno data. Ona može biti ugrađena i
u semantičku strukturu iskaza; dakle, kao takva da se prepoznaje u njegovoj dubinskoj struk-turi Kakav
ludak! On je ludak . Prema našem korpusu, iskazi ove strukture su uobičajeni i česti u usmenoj komunikaciji.
Njima se vrlo tačno, precizno i jasno kvalifikuje osoba koja se ogovara. Među-tim, u tabloidnoj štampi
novinari ne teže tome da stvari budu jasne, lako saznatljive, već da su nedorečene, da budu date samo u
obrisima, da svojom tajnovitošću pobuđuju čitaočevu radoznalost i maštu kako bi se sa njim poigravali. Zato
novinari tabloida radije koriste neka efektnija i ekspresivnija jezička sredstva od ovih sasvim običnih
iskaza . Za njih je efektnije upućivati na osobu u fokusu određenom etiketom, odnosno posebnim imenom
nego joj eksplicitno pripisati određene kvalifikacije; na primer, česta su upućivanja na osobu koji-ma se ističe
njen izgled atraktivna brineta , poreklo poznata Be-ograđanka , zanimanje poznata folkerka itd.
PREDSTAVLjANjE PONAŠANjA SUDOVI . Istu situaciju nala-zimo i kod kvalifikovanja ponašanja. U pisanim
ogovaranjima, dakle, ponašanja se mnogo ređe nego u usmenim ogovaranjima kvalifikuju is-kazima
eksplicitnog značenja Užas!, Strašno!, Neverovatno!, Ne-čuveno! itd. , čija predikatsko-argumentska
strukturu izgleda ovako:
To je imenička pridevska jedinica sa značenjem negativne kva-lifikacije
odnosno,
To nije imenička pridevska jedinica sa značenjem pozitivne kvalifikacije.
Od ovakvih iskaza mnogo su delotvorniji faktografski i hrono-loški opisi ponašanja, naročito zbog moći koju
imaju detalji u pri-čanju.
No, zapazili smo i to da su i u jednom i drugom vidu ogovaranja vrlo česti dodatni komentari. Naravno, i ti
komentari imaju evaluativ-ni karakter, ali su duži, analitičniji i informativno sadržajniji. Na osnovu njih i
naznačenog konteksta zaključuje se kakav stav ima go-vornik prema ponašanju koje navodi. Obično su
zasnovani na uzročno-posledičnoj vezi stvorenoj na osnovu ponavljanja situacije, na osnovu ranijeg iskustva,
na osnovu tipičnog ponašanja osobe, na osnovu nekog ranijeg devijantnog ponašnja, na osnovu nekog svog
ubeđenja i sl. Takvi komentari se javljaju u diskursu ogovaranja sa različitim komunikativ-nim funkcijama; na
primer, da se pojasni prethodno izneta konstatacija u vezi sa situacijom, da se iskaže negodovanje, čuđenje,
neslaganje, da se ukaže na okolnosti pod kojima se odigrava devijantno ponašanje, da se ukaže na uzroke
takvog ponašanja, na moguće posledice i sl.
AFEKT. O svom psiho-fizičkom i emocionalnom stanju govor-nik obično govori kao o izvesnom naporu,
tegobi, bolu, kao o osećanju gađenja, muke, osećanju bezizlaznosti, straha, emocionalnom nezado-voljstvu,
nerazumevanju i sl. Muka mi je od njega, Jako me nervira itd. . Često govori i šta bi on uradio ili šta je radio u
sličnoj ili istoj situaciji.
U tabloidima novinari nastoje da opišu i raspoloženja osobe koju ogovaraju u trenutku kada je nešto uradila
ili rekla kroz smeh kaže X, sa žaljenjem kaže X . U tu svrhu preinačuju i ilokuciju njenih reči; dakle, da bi
zvučale zabrinuto, uplašeno i sl. Njihove reči prei-načuju i iz drugih razloga, npr. da bi im pripisali određeno
devijantno ponašanje, da bi ih ismejali ili ponizili, omalovažili i sl.
NAVOĐENjE TUĐIH REČI. A način na koji govornik navodi ono što je osoba u fokusu rekla pokazuje i kakav
stav ima govornik prema njoj. Obično te reči koje navodi predstavljaju devijantno ponašanje zbog kojeg se
osoba i ogovara. Martin kaže da govornik može zauzeti tri stava prema tuđim rečima Martin 2004đ . Može
imati neutralan stav, stav podržavanja saglašavanja i stav nepodržavanja nesaglaša-vanja . U ogovaranju
govornik uvek pokazuje svoj negativan odnos prema sadržaju tih reči. Taj sadržaj predstavlja kao uvredljiv,
sramotan, ne-istinit, bezvredan, prazan, nezanimljiv i sl. Samim tim ispoljava i negativan stav prema toj
osobi. Pokazuje da je ne ceni, da je ne poštuje, da je ljut na nju i sl.
Naš zaključak u vezi sa ostvarivanjem diskursne strukture u ogovaranju jeste sledeći. Govorne strategije za
jezičko ispoljavanje diskursnih elemenata ogovaranja uglavnom su iste i u usmenom i u pi-sanom
ogovaranju, a razlike koje se iznalaze u upotrebljenim jezičkim sredstvima proističu većinom iz prirode
medijuma u kome se ogo-varanje ostvaruje, kao i iz prirode odnosa govornika i sagovornika. Naime, u
usmenoj komunikaciji govornik i sagovornik su saradnici, zajedno grade diskurs ogovaranja. Ono što se i pre
istraživanja mog-lo očekivati kao važna razlika između usmenog i pisanog ogovaranja jeste uticaj
sagovornika na razvoj diskursne strukture. Našom anali-zom pokazali smo da je njegova uloga veoma
značajna i da od stepena nje-gove aktivnosti u razgovoru zavisi stepen uspešnosti, ostvarenosti ogovaranja.
U novinskim ogovaranjima govornik čitaoca ne doživljava kao saradnika, već kao konzumenta, tj. onoga koji
čitajući tekst samo prima date informacije, upotrebljavajući ih na određeni način. Za razliku od usmene
komunikacije, u kojoj osoba u fokusu potpuno od-sustvuje, u komunikaciji na relaciji novinar-čitalac
uključena je i osoba u fokusu, kao jedan od mogućih čitalaca. Iz svih tih razloga u novinskim ogovaranjima se
mnogo više vodi računa o komunikativnom efektu nego što je to slučaj u usmenim ogovaranjima. Na
formalnom planu žute štampe to potvrđuje opšta težnja ka ekspresiviziranju novinskih članaka i vizuelnim i
verbalnim kodom , a na semantičkom planu težnja ka isticanju afektivnosti.
Tako gledano, u novinskim ogovaranjima nadvladava ekspresivna jezička funkcija, dok u usmenim konativna.
Konativnu funkciju usme-nih ogovaranja naročito potvrđuje činjenica da ogovaranjem govornik svog
sagovornika može upozoravati na drugoga kao na opasnost, ali i da ga prekoreva što ne uočava njegovo loše
postupanje.
6. Sagledavanjem ogovaranja sa različitih aspekata pokušali smo da fenomen ogovaranja predstavimo u
kontekstu različitih ne-lingvističkih i lingvističkih istraživanja, ne bismo li dosadašnja saznanja o ogovaranju
pretočili na metajezik lingvistike. Tako nam je osnovni cilj bio da ogovaranje opišemo na način svojstven
opisivanju govornih žanrova, čime smo želeli da proširimo saznanja o govornim žanrovima, ali i o
svakodnevnoj komunikaciji uopšte.
X. SUMMARY
1. The subject of our research was gossiping Serb. ogovaranje , a behaviour that is very frequent and easily
recognizable, both in oral and written everyday communication. The goals of this research, which we
outlined at the beginning, had a single general objective. Namely to describe the discourse of gossiping
semantically and formally, and tentatively provide a theoretical model for describing a type of discourse
such as gossip. The research was based on empirical material comprising both oral and written
communication tabloid newspapers , and involved a parallel description of the discourse structure of
gossiping in the two corpora, the forms in which it appears, as well as a description of their correlation,
inasmuch as was possible.
In order to provide answers to these questions we used the existing knowledge of everyday communication,
and of gossiping as a form of social behaviour. The latter we found in various studies in the field of social
psychology. The understanding of everyday communication was formed primarily by the view that everyday
communication is a pragmatically motivated semantic activity, for the study of which there exist theoretical
models of discourse, genre and linguistic analysis. Thus in our research the focus starts on meaning and
ends on form, presenting typical examples and means with which gossiping as a form of a specific meaning
is shaped and recognized.
2. Defining gossiping as a form of social behaviour, as studies in social psychology have shown, is not at all
easy, despite its being familiar to everyone, and easily recognized in speech. Different definitions of
gossiping are encountered in the literature, each taking a different vantage point. None of them could be
said to be incorrect, nor entirely comprehensive. Taken together, mosaic-like, they cover all the
components of its meaning.
A key common thread in all the definitions is that gossiping means uttering bad things about a person who is
absent, which has a social function conveying information; fun, pastime; establishing friendship, creating a
sense of intimacy between interlocutors, and exercising social impact via socializing individuals and groups .
In most cultures gossiping means
exactly that - saying bad things about another person, or rather saying bad things behind one s back.
That gossip means the same thing in the Serbian speech community was demonstrated by the analysis of
the lexical meaning of the lexeme ogovarati present in our descriptive dictionaries, as well as the analysis of
the relationship between this lexeme and other lexemes with a similar semantic content opanjkavati,
panjkati, klevetati, kuditi, otrcavati, crniti, etc. . This analysis also showed that terms closest to ogovaranje in
the Serbian speech community are klevetanje and kuđenje, with some other modes of behaviour being
similar as well. Depending on the situation ogovaranje, klevetanje and kuđenje can be equated, but usually
so that ogovaranje is an umbrella term which encompasses these three modes of behaviour, as well as all
other similar behaviours.
When it comes to speech, gossiping is frequently equated with gossip Serb. trač and rumour Serb. glasina .
While gossiping, as a deverbal noun, denotes a speech process, an interaction, gossip and rumour denote
the content of the utterance, i.e. the information which is being exchanged in the speech process. The
proximity of these terms is thus based on the logical relationship between a speech process and the thing
thereby created, which in lexical semantics is called metonymy.
On the other hand, gossip and rumour meaning an unsubstantiated, uncomfortable, delicate piece of
information, a lie are synonymous. However gossip is much more frequently used in Serbian to refer to
claims related to a person s private and family life, which are shameful, and which cause general public
excitement, disgust, consternation, etc. Rumours refer to claims which relate to other domains of one s life,
and which can cause fear, disbelief, hate, etc. They can refer to an individual as well as to a group.
The proximity between gossiping and other similar types of speech behaviour, and the possibility of its
functioning as an umbrella term, leads us to conclude that we can speak about gossiping both in a narrow
and a broad sense. The latter encompasses all the types of speech behaviour that involve speaking ill about
someone, whereas the former refers to the speech behavour that realizes that semantic component, but
differs from other types when it comes to certain communicative, pragmatic and linguistic features.
3. Thus our research on gossiping focused precisely on these features.
3.1. For delineating the communicative features of gossiping we used Jakobson s communication model.
Using it we showed how the message gets interpreted in gossiping as a communicative act, who the
addresser and the
addressee of the message are, who can play the role of the referent, and how the message can be conveyed
in terms of channel and code. We also showed that, depending on the factors cited above, gossiping as a
communicative act can have four different functions:
1 emotive - displaying a negative attitude of the addresser towards the message content and its referent,
i.e. the person who is absent.
2 conative - the message conveyed aims to influence its addressee, making him her think about the referent
the same way the addresser does. In other words making the interlocutor adopt a negative attitude about
the person being gossiped about, and further, making the interlocutor, like the speaker, speak and think bad
things about the referent.
3 referential - the addresser states facts about the absent person s appearance, behaviour and life in
general, and conveys details about the person the addressee either didn t previously know, or if he she did,
they are now put into different light and viewed from a new perspective.
4 phatic - through gossiping the interlocutors become closer, form bonds, become friends etc.
Depending on the situation one of these usually prevails.
3.2. Using pragmatic parameters we designated gossiping as a speech act - an assertive according to Searle s
classification, and a verdictive according to Austin s. Relying on Searle s view that every speech act follows
certain constitutive and regulative rules, we described a series of semantic-pragmatic components of
gossiping. The aim was to determine the rules necessary for the realization of gossiping in the narrow sense,
thereby drawing a line between gossiping and other similar speech behaviours, and properly defining
gossiping, seeing as it differs from similar speech behaviour precisely in its pragmatic properties.
3.3. Gossiping is also recognized by the use of lexical-grammatical means used for evaluation, qualification
and quantification, but also for expressiveness. Certain linguistic means appear in regular forms which
makes it possible to identify gossiping by the use of set expressions to initiate and terminate it. Identifying,
extracting and describing these set forms made it possible to see gossiping as a speech genre, in the
Bakhtinian sense of the word. We substantiated this hypothesis by textual parameters as well as
highlighting the required elements of its discourse structure focusing on a person, deviant behaviour and
pejorative evaluation , the same way it was done by Eggins and Slade.
4. Taking into account the dynamic nature of communication, however, we cannot speak of a single genre
form of gossiping, but about multiple forms. We found the morphological instability and inconsistency of
this genre redolent of Fairclough s view of genre, according to which one can define genres based on
different level of abstractness. Seen in this way, gossiping would constitute an abstract genre form, and its
concretization, i.e. gossiping manifested in a specific situation in the shape of a story, anecdote, exemplum,
report, news etc. would be its situational genre form.
We outlined ten different situational genre forms in which gossiping manifests in spoken communication.
Those are narrative form, descriptive form, anecdote, exemplum, news, report, warning, criticism, allusion
and commentary. In tabloid press, gossiping was manifested in genres typical of the journalistic mode of
expression such as a news report, an article, or an interview, but also in the form not typical of the media: a
multiple choice test, spot the difference game, a piece written in verse, a poem, a fashion review, or a comic
strip.
There exists, however, a certain overlap between oral and written gossip when it comes to genre forms.
News and report, albeit journalistic genres, can be found in oral communication as well. On the other hand,
narrative and descriptive forms characteristic of oral communication are found in the so-called analytical
newspaper article. Similarly, anecdote, allusion and various humorous and ironic commentaries from oral
communication are found in those newspaper articles which use different means to achieve expressiveness
multiple choice test, spot the difference game, piece written in verse, poem, fashion review, comic strip .
Oral gossip that comes in the form of a warning, however, has no equivalent in newspaper gossiping. It,
unlike other forms of gossiping, places the interlocutor, his her interest and well-being in the focus. Thus the
speaker, gossiping about another person, tries to protect the interlocutor, pointing his her attention to the
absent person as a potential source of harm etc. This kind of gossip is only possible in oral communication,
because the person being gossiped about and the interlocutor are in an active relationship - they know each
other, maintain contact, are in a relationship of some kind friends, relatives, coworkers, etc. .
5. Regarding the discourse structure of gossiping, we noticed great similarities between oral gossip and
tabloid gossip.
FOCUS ON THE ABSENT PERSON. Both in oral and written gossiping, there are three ways of focusing on
someone: direct, indirect evasive, roundabout and incidental accidental .
The speaker focuses directly on the third person when he she does not hide the intention to gossip. In the
oral communication, he she does it by not avoiding evasiveness when speaking ill of the absent person does
not hide his her identity, mentions his her name, although it is sometimes sufficient to say he or she in order
to know who is being discussed; mentions all the bad actions and deeds of that person, and judges him her
in a negative way. The interlocutor recognizes the speaker s intention based on the context, their common
knowledge about the absent person, speaker s intonation, facial expressions, or any other gesture, thus the
communication can flow smoothly. The sentences illustrating the direct focus on the absent person are such
as the following: Hey, let me tell you a gossip; Have you heard the news?; Have you heard thatX... etc. These
are used by the speaker to start gossiping.
In the tabloids, direct focus on the absent person can be found on the macroplan. There is no hidden
intention that they will gossip about celebrities and this can be seen from the fact that all text elements
headlines titles, text and photographs often coordinate. Headlines mostly say the name of the person in
focus and include a pejorative evaluation, announcing a troubling situation. In the text, this situation is
described, explained, argued, commented on, while the photograph of the person being discussed only
confirms his her identity, or very often supports the main highlights of the text. The intention of the tabloid
press journalists therefore is very clear. Even when there is no real foundation for that, the author of the
tabloid text organizes the text in such a way that it sounds like spreading gossip or rumour.
When the speaker hides his her intention to gossip, he she evades mentioning the so-called third person in
the conversation. The third person is usually talked about vaguely, generally, apparently kindly, in a well-
meaning way. In written rumour, the evasive gossiping can most frequently be found in the texts which
resemble the newscast format, e.g. the news. Additionally, the analysis has shown that the news in tabloids
is generally subjectivized, thus it can be said that there are almost no texts in the yellow press which are not
targeting the person they are about.
When someone incidentally, while talking about something else, mentions the absent person, he she can
become the focus of gossiping. We have called this gossip incidental, or accidental gossip. In the oral
communication, it can be recognized by the following expressions: Since I ve mentionedX; When talking of
X; Since you ve mentionedX; Hey, now you ve reminded me to tell you something etc. In tabloid texts,
celebrities can become the topic of incidental gossiping when a relation between them and
other celebrities can be found based on certain similarities, or on any other grounds. In such texts, the
author s main intention is to talk about someone else, which is clearly indicated in the title where the name
is mentioned , or by a photograph, but the author cannot avoid mentioning other public person s . Thus,
other public persons come into focus of the gossip despite not being the main topic of the text. For
instance, incidental focusing can be found in the texts enumerating the celebrities who, besides the person
mentioned in the title, have done something e.g. have undergone plastic surgery .
DEVIATING BAHAVIOUR. Eggins and Slade have classified all deviating behaviour into three categories:
1 behaviour which is in some way unusual, untypical or unexpected for the speaker;
2 behaviour whose manifestation the speaker defines as overdoing, and
3 behaviour which is inappropriate, unacceptable for a social community addressed by an individual, i.e. the
speaker.
The unusual, untypical or unexpected behavior in the oral gossiping involves different verbal insults,
somebody else s success, somebody else s ignorance, unprofessionalism, stupidity, physical appearance, a
lack of manifestation of sexual desire, being introvert, etc. In tabloids, it involves changes of marital status,
break-ups, new relationships, troublesome relations with colleagues, poor taste for clothes, unusual
behaviour on the stage or outside, changes in looks, new activities, novelties regarding work, life, etc.
In oral gossiping, overdoing is seen as showing enormous concern, gentleness or familiarity which can grow
into intrusion, false, insincere kindness, or showing huge carelessness or ruthlessness which grows into
impudence, or caring too much about oneself which grows into explicit selfishness, egotism, or
hypochondria, inclination to long visits, long talking which can grow into inclination to bore other people,
etc. In the context of overdoing, tabloids most often discuss the amounts of money the celebrities earn,
huge earnings, spending money on clothes, jewelry, cars, journeys, etc.
Both in oral and written gossiping, the inappropriate and socially unacceptable behavior is viewed like the
behavior discrediting someone as a humane, moral, or religious person. For instance, it can be someone s
inclination to deceitfulness, vices, intrigues, illegal business, breaking the law, adultery, infidelity, prohibited
sexual relationships, etc.
Which linguistic resources will be employed to illustrate the mentioned behaviour depends on the type of
the behaviour. The analysis has shown that linguistic resources are various and that they are not limited to
one linguistic level, thus we have analyzed them through verbal techniques and strategies estrangement,
confronting, grading which the speakers have used to verbally express their communicative intention. In all
cases, the speaker s communicative intention came down to the confrontation between the person being
gossiped about and the speaker, i.e. to polarize the conversation content into bad and good . Bad is
everything related to the person being gossiped about, whereas good is everything related to the speaker.
When describing unusual, untypical behaviour, linguistic resources for pointing out the opposition between
what should have happened and what happened are mostly used, or between what is usual and what is
unusual, or between the speaker s perspective and the perspective of the person in focus, etc. To illustrate
the behaviour described as overdoing, linguistic resources of quantification are used quantities, measures,
degrees, intensity, grading, etc . The inappropriate and socially unacceptable behaviour is indicated as an
offence that should be chastised, combated, or stigmatized, and the persons in focus ought to be punished.
Therefore, in this type of gossiping, the stress is not on pejorative evaluation which is subjective and based
on the criteria such as I like I don t like, I love I don t love , but on the axiological evaluation based on the
evaluation such as good bad, right wrong, appropriate inappropriate etc.
PEJORATIVE EVALUATION. Pejorative evaluation is an essential element of gossiping, intertwining all its
discourse elements, so that speaking about other discourse elements of gossiping includes talking about
pejorative evaluation. In addition, since we have taken over Martin s model of evaluation language
research, we have regarded the pejorative evaluation through several semantic categories. We have viewed
it through the speaker s judgments of the behavior of the person in focus, evaluation assessment of his her
appearance and personality, descriptions of the speaker s affective state itself and the person being
discussed, and the ways the speaker quotes somebody else s words.
Eggins and Slade define speaker s judgments, assessments of the person in focus and judgments of his her
behavior as verbal strategies of offensive, aggressive nature, because they are targeted against the person
being gossiped about the offence-oriented strategies , while the sentences in which the speaker talks about
his her emotions are defined as strategies directed towards the interlocutor himself herself the gossiper-
oriented strategies Eggins Slade 2006: 301-302 .
Regarding the abovementioned categories of pejorative evaluation, the observations deriving from our
analysis are the following.
INTRODUCING THE PERSON IN FOCUS ASSESSMENTS and JUDGMENTS . Speech acts hinting at the
assessments and judgments of the person in focus his her personality, character, physical appearance , like
He is very strange, He is a trickster etc. are characterized by a simpler predicational-argumentative
structure, which can be represented in the following way:
X is nominal adjectival unit referring to negative habits of the person, i.e.,
X is not nominal adjectival unit referring to positive habits of the person.
This predicational-argumentative structure does not have to be explicitly given. It can be built into the
semantic structure of a speech act; in other words, it can be recognized in its deep structure. Kakav ludak!
What a fool! On je ludak He is a fool . According to our corpus, such speech acts occur very frequently in oral
communication. They clearly qualify the person who is gossiped about. However, in the yellow press,
journalists do not want to be clear, but rather open-ended and only hint at things, so that the reader s
curiosity and imagination are only excited by a veil of secrecy. This is why tabloid journalists make use of
some more effective and more expressive linguistic means compared to the usual speech acts . Hence, it
seems more effective for them to refer to the person in focus using a label or a specially designed name
than ascribe explicit qualifications to them. For instance, a reference to a person s physical appearance
attractive brunette , their origin a famous Belgrade lady , their profession a famous folk singer , etc.
INTRODUCING BEHAVIOUR JUDGMENTS . The same applies to the qualifications of behaviour. In written
gossip, a person s behaviour is very rarely explicitly stated, compared to the oral form of gossip It s horrific!,
It s terrbile!, It s unbelievable!, It s unheard of!, etc. . The predicational-argumentative structure of these
acts can be represented in the following way:
It s nominal adjectival unit referring to a negative qualification
i.e.,
It s not nominal adjectival unit referring to a positive qualification.
Factographic and chronological descriptions of the behaviour are much more effective, mostly due to the
details in them that can add power to the story.
On the other hand, we also noticed that both forms ofgossiping very often carry additional comments.
Expectedly, such comments hint at evaluation, but they are longer, more analytical and more informative.
Based on these comments and the given context, we can derive the attitude of the speaker towards the
behaviour in question. These additional comments are usually based on the cause and effect relationship
created by the repetitiveness of the situation, an earlier experience, a typical behaviour of a person, an
earlier episode of a deviating behaviour, an opinion, and the like. These comments occur in the gossip
discourse carrying various communicative functions, e.g. to clarify an earlier statement about a situation, to
show resentment, wonderment, disapproval, to point out the specific characteristics of the deviating
behaviour or causes of such behaviour and their consequences, etc.
AFFECTIVE BEHAVIOUR. A speaker usually speaks about such psycho-physical and emotional behaviour as
though it was somewhat strenuous, hard, painful, or sickly, nauseous, hopeless, fearsome, emotionally
unsatisfactory or lacking understanding, etc. I am sick of him, He s really getting on my nerves, etc . The
speaker often talks about what he she would do in such a situation or what he she has done under such
circumstances.
Tabloid journalists tend to describe the mood of the person gossiped about at the moment when that
person has done or said something X says laughing, Xsays regrettingly . The illocution of these words is often
twisted for that purpose so as they sound worried, scared, etc. Their words can also be twisted for other
reasons, e.g. to ascribe a deviating behaviour, to ridicule or humiliate the person in question, etc.
QUOTING SOMEBODY ELSE S WORDS. The ways a speaker quotes words of the person in focus show the
attitude of the speaker towards that person. The quoted words usually represent the deviating behaviour
that is gossiped about. Martin claims that the speaker can have three different types of attitude towards the
quoted words Martin 2004đ : a neutral attitude, a supportive attitude, and an unsupportive attitude. In
gossiping, the speaker invariably shows his her negative attitude towards the content of the quoted words,
and refers to them as insulting, shameful, untrue, worthless, empty, uninteresting, etc. These show
disrespect towards the person in question, or speaker s aggravation towards that same person, etc.
In conclusion, the strategies of speech for expressing discourse elements of gossiping remain unchanged
both in the form of oral and written gossip, and the differences that arise in the use of linguistic means
originate from the nature of the medium in which gossiping is realized, or from the nature of the
relationship between the interlocutors. Namely, in oral gossip,
the interlocutors are partners, creating the discourse structure together. The influence of the interlocutor
on the development of the discourse structure was prehypothesized in our research as an important
difference between oral and written gossiping. Our analysis shows that the interlocutor s role is very
important, and the level of his activity in communication influences the success of gossiping. Gossiping in
newspapers is different to the effect that the speaker does not think of the reader as a partner, but rather
as a consumer, i.e. as a recipient of the text, later using the information provided in a specific way. In oral
communication, the person in focus is absent. However, in the communication realized between the
journalist and the reader, the person in focus is present as one of the potential readers. For all these
reasons, gossiping in newspapers takes the communicative effect into account more than it is the case in
oral gossiping. On the formal level of tabloids this is further strengthened by a tendency to be more
dramatic with the help of visual and verbal code , and more semantically affective.
Therefore, gossiping in newspapers has a predominant expressive linguistic function, whereas oral gossiping
is characterized by a conative one. The conative function of oral gossiping is specifically reinforced by the
fact that the speaker can warn his her interlocutor of a danger brought about by a third person, but also
chide him her for the inability to notice their bad behaviour.
6. By looking at gossiping from different perspectives, we have tried to describe this phenomenon as
presented in various non-linguistic and linguistic research, so as to transform it to the metalanguage of
linguistics. The main objective of this research was to describe gossiping in the context of speech genres,
which would throw some new light not only on speech genres, but also on everyday communication.
Translated by
Mirjana Daničić, Andrej Bjelaković and Biljana Čubrović
XI. LITERATURA
Ajdema i dr. 1994: ledema R., S. Feez, P. White. Appraisal and Journalistic Discourse. Media Literacy. Sydney.
Ašić i Stanojević 2007: T. Ašić, V Stanojević. Kritička analiza diskursa učesnika serijala Veliki brat. u: Jezik,
književnost, politika. Niš: Univerzitet u Nišu, 99-115.
Bablic 1989: W. Bublitz. Topical Coherence in Spoken Discourse. Studia Anglica Posnaniensia XXII, 31-51.
Bahtin 1980: M. Bahtin. Problem govornih žanrova. Treći program Radio Beograda IV, 230-270.
Bahtin 1980a: M. Bahtin. Marksizam i filozofija jezika. Beograd: Nolit.
Bacevič 2005: F. Bacevič. Lingvktična renonorin.: problemi i perspektivi. .HiBiB: Pais.
Bergelson 2007: M. B. Bergelvson. Sociokulvturnai motivirovannostv narrativov. u: Trudi meždunarodnoi
konferencii Dialog 2007 , Bekasovo, 30 mai-3 ioni 2007. g. 38-43. Dostupno na: www.dialog-21.ru
dialog2007 materials html 06.htr
Bergman 1993: J. R. Bergmann. Discreet Indiscretions: The Social Organization of Gossip. New York: Aldine
de Gruyter.
Bes 2007: B. Bos. Dispensation in Contemporary British Newspapers: informal reference to persons. in:
Critical Discourse Analysis of Media Texts eds. Paniuagua, J. M. B. et al. , Universitat de Valencia, 127-141.
Bogdanović 1998: N. Bogdanović. Psovka naša nasušna. u: Opscena leksika. Niš: Prosveta, 11-17.
Bokser i Kortez-Konde 1997: D. Boxer and F. Cortes-Conde. From bonding to biting: Conversational joking
and identity display. Journal of Pragmatics 27, 275-294.
Braun i Levinson 1987: P. Brown and S. Levinson. Politeness: Some universals in language usage. Cambridge
University Press.
Valić-Nedeljković 2009: D. Valić-Nedeljković. Tabloidizacija medija u Srbiji. Medijski dijalozi, vol. 2, br 3, 15-
25.
Van Dejk 1988: T. A. van Dijk. News Analysis. Hillsdale, New York: Lawrence Erlbaum.
Van Kupevelt 1995: J. van Kuppevelt. Discourse structure, topicality and questioning. Journal of Linguistics
31, 109-147.
Vasić 1983: V Vasić. Govor sa sestrom i bratom. Novi Sad: Filozofski fakultet i Institut za južnoslovenske
jezike.
Vasić 1995: V. Vasić. Novinski reklamni oglas. Studija iz kontekstualne lingvistike. Veternik: LDI.
Velčić 1987: M. Velčić. Uvod u lingvistiku teksta. Zagreb: Školska knjiga.
Vukićević 2005: D. Vukićević. Citatnost nasuprot mimetizmu u delu Stevana Sremca. Gradina 8. Niš, 26-42.
Gabidulina 2007: A. R Gabidullina. Žanrm reči i žanrm diskursa: k probleme termi-nologii, 370-371.
Dostupno na: www.philol.msu.ru rlc2007 pdf713.pdf
Gofman 1981: E. Goffman. Forms of Talk. Philadelphia: University of Pennsilvania Press.
Gofman 2000: E. Gofman. Kako se predstavljamo u svakodnevnom životu. Beograd: Geopoetika.
Grickat 1966: I. Grickat. Naslovi posebna kategorija reči. Naš jezikXV 1-2, 7795.
De Bogrand i Dresler 1981: R. de Beaugrande, W. U. Dressler. Introduction to text linguistics. London:
Longman.
Dementjev 2002: V. V. Dementvev. Kommunikativnai genristika: rečevme žanrm kak sredstvo formalizacii
socialvnogo vzaimodeistvii. Žanri reči, vmp. 3, 18-40.
Dementjev 2007: Izučenie rečevmh žanrov v Rossiii: Aspekt formalizacii socialv-nogo vzaimodeistvii.
Antologil rečevih žanrov: povsednevnal kommunikacil. Moskva: Labirint, 39-61
Dragićević 2007: R Dragićević. Leksikologija srpskog jezika. Beograd: Zavod za udžbe-nike.
Dubin 1992: B. V. Dubin. Sluhi kak socialvno-psihologičeskii fenomen . Vopr. psihologii. Dostupno na: http:
www.portalus.ru modules psychology show archi ves.php?subaction showfull id 1107177164 archive
1120045935 start from ucat 27
Đorđević 2006: T. Đorđević. Masovni medijumi i njihova uloga u estetizaciji trivijalnog. CM: časopis za
upravljanje komuniciranjem communication management quarterly, br 1, godina 1, 19-31.
Đurić 2003: D. Đurić. Novinarski leksikon. Beograd: Novosti.
Egins i Slejd 2006: S. Eggins, D. Slade. Analysing Casual Conversation. London: Equinox.
Ejnsvort-Von 2008: N. Ainsworth-Vaughn. The Discourse of Medical Encounters. in: The Handbook of
Discourse Analysis eds. D. Schiffrin, D. Tannen and H. E. Hamilton . Oxford: Blackwell Publishing, 453-469.
EKCJ: Elektronski korpus savremenog srpskog jezika, dostupan na: http: www.korpus. matf.bg.ac.rs korpus
Elerton 1996: D. J Allerton. Proper names and definite description with the same reference: A pragmatic
choice for language users, Journal of Pragmatics 25 5 , 621-633.
Enc. Leks. 1-3: Enciklopedija Leksikografskog zavoda I-VI. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod, 1966-
1969.
Enc. Pravosl. 1-3: Enciklopedija pravoslavlja I-III. Beograd: Savremena administra-cija, 2002.
Zvonarević 1989: M. Zvonarević. Socijalna psihologija. Zagreb: Školska knjiga.
Zlatković 2007: B. Zlatković. Usmena narodna anegdota. Književnost i jezik 54 3-4, 281-289.
Ivić 2001a: M. Ivić. Pravci u lingvistici 1 , deveto izdanje. Biblioteka XX vek. Beograd: Čigoja štampa.
Ivić 20016: M. Ivić. Pravci u lingvistici 2 , deveto izdanje. Biblioteka XX vek. Beograd: Čigoja štampa.
Itjul i Anderson 2001: B. D. Itjul, D. A. Anderson. Pisanje vesti i izveštavanje za današnje medije. Beograd:
Medija centar.
Javorski i Kupland 2005: A. Jaworski, J. Coupland. Othering in gossip: you go out you have a laugh and you
can pull yeah okay but like ... Language in Society 34, 667-694.
Jakobson 1966: R. Jakobson. Lingvistika i poetika. Beograd: Nolit.
Jerković 1977: S. Yerkovich. Gossiping as a Way of Speaking. Journal of Communication 27 1 , 192-196.
Jovičić 2008: Z. Jovičić. Simboli moći u fatičkoj razmeni u institucionalnom dis-kursu. Srpski jezik 13 1-2, 575-
581.
Jung 2003: K. G. Jung. Arhetipovi i kolektivno nesvesno. Beograd: Atos.
Karauza 2007: E. Karaouza. Al-Hussayyen: Innocent or Guilty? A study on some of the linguistic devices that
journalists use for shaping public opinion. in: Critical Discourse Analysis of Media Texts eds. Paniuagua, J. M.
B. et al. , Universitat de Valencia, 187-194.
Katnić-Bakaršić 2001: M. Katnić-Bakaršić. Stilistika. Sarajevo: Ljiljan.
Kibrik 2003: A. A. Kibrik. Analiz diskursa v kognitivnoi perspektive. Moskva: RAN.
Kibrik 2009: A. A. Kibrik. Modus, žanr i drugie parametrm klassifikacii diskur-sov. Voprosnj čzikoznanič 2, 3-
21.
Kin 1995: Dž. Kin, Mediji i demokratija. Beograd: Filip Višnjić.
Klark 2007: C. M. de B. Clark. Dodging the bullets and the brickbats: The embedded voice in Iraq war. in:
Critical Discourse Analysis of Media Texts eds. Paniuagua, J. M. B. et al. , Universitat de Valencia, 39-52.
Klikovac 2005: D. Klikovac. O stilu Radosava Boškovića: komunikacija sa čitaocem. Naučni sastanak slavistau
Vukove dane 34 1, 141-153.
Klikovac 2008: D. Klikovac. O jezičkim varijetetima nastalim prema medijumu os renja govor - pisanje i o
terminima koji ih označavaju. Jezik i moć. Biblioteka XX vek. Beograd: Čigoja štampa, 147-185.
Klikovac 2009: D. Klikovac. Prilog kritičkoj analizi konverzacije: diskurs moći u lekarskoj ordinaciji. Naučni
sastanak slavista u Vukove dane 38 3, 33-80.
Kljajić 2009: V Kljajić. Intervju: u štampi, u on-line magazinima, na internetu. Beograd: Fakultet političkih
nauka Čigoja štampa.
Kovačević 1998: M. Kovačević. Sintaksa složenerečeniceu srpskom jeziku. Beograd: Društvo Raška škola .
Kovačević 2009: M. Kovačević. Ogledi iz srpske sintakse. Beograd: Društvo za srpski jezik i književnost Srbije.
Kožina 1999: M. N. Kožina. Rečevoi žanr i rečevoi akt nekotorme aspektm pro-blemvg . Žanri reči, vvš. 2, 52-
61.
Konstantinović 2004: R. Konstantinović. Filosofijapalanke. Beograd: Otkrovenje.
Kouts 1996: J. Coates. Women s Talk. London: Blackwell.
Kouts i Kameron 1998: J. Coates, D. Cameron. Gossip revisited: language in all-female groups. in: Women in
their Speech Communities. London: Longman, 94-122.
Kramarić 1989: Z. Kramarić. Između pragmatičkog i apragmatičkog. u: Uvod u naratologiju. Osijek: Revija, 9-
41.
Krejdlin i Samohin 2003: G E. Kreidlin, M. V. Samohin. Sluhi, spletna, molva garmonii i besporidok. Logičeskii
analiz lzika. Kosmos i haos: konceptu-attie poll. porldka i besporldka, Moskva: Rossiiskai akademii nauk,
Institut izmkoznanii, 117-157.
Kremades 2007: P. S. Cremades. An overview of the Critical Discourse Analysis Approach to Mass
Communication. in: Critical Discourse Analysis of Media Texts eds. Panaigua B. J. M. et al. , Universitat de
Valencia,17-38.
Kuk-Gamperc 1979: J. Cook-Gumperz. Communication with Young Children in the Home. Theory into
Practice XVIII 4, 207-214.
Labov 1972: W. Labov. Language in The Inner City. Philadelphia: University of Pensilvania Press.
Labov i Valecki 1997: W. Labov, J. Waletzky. Narrative analysis: Oral versions of personal experience. Journal
of Narrative and Life History 7, 3-38.
Lakić 2005: I. Lakić. Diskurs pisanih medija oratu neobjavljena doktorska diserta-cija . Beograd: Filološki
fakultet.
Lakić 1999: I. Lakić. Analiza žanra: diskurs jezika struke. Podgorica: Univerzitet Crne Gore i Institut za strane
jezike.
Levin i Kimel 1977: J. Levin, A. J. Kimmel. Gossip columns: Media small talk. Journal of Communication 27,
169-175.
Levinson 1983: S. C. Levinson. Pragmatics. Cambridge.
Lamsden 2008: D. Lumsden. Kinds of conversational cooperation. Journal of Pragmatics 40, 1896-1908.
Ličen 1987: M. Ličen. Govorni čin direktiva i njihova jezička realizacija u nemačkom i srpskohrvatskom jeziku.
Novi Sad: Radovi Instituta za strane jezike i književnost.
Lukač 1998: S. Lukač. Objektivno i subjektivno. u: Savremeno novinarstvo. Beograd: Čigoja štampa, 7-13.
Ljubinković 1994: N. Ljubinković. Od istorije do narodne istorije Karađorđev nedovršen prelazak iz života u
mit. u: Karađorđe u epu i istoriji, Velika Plana, 57-78.
Malmkjer 2004: K. Malmkjsr eds . The Linguistics Encyclopedia, second edition. London and New York:
Routledge.
Martin 2000: J. R. Martin. Beyond exchange: Appraisal Systems in English. Evaluation in Text eds. S. Hunston
and G. Thompson . Oxford: Oxford University Press, 142-175.
Martin 2004a: J. R. Martin. Appraisal: An Overview: Introduction: the origins of the Appraisal framework.
Dostupno na www.grammatics.com appraisal
Martin 2004b: J. R. Martin. Attitude Affect. Dostupno na www.grammatics.com appraisal
Martin 2004v: J. R. Martin. Attitude Judgement. Dostupno na www.grammatics.com appraisal
Martin 2004g: J. R. Martin. Attitude Appreciation. Dostupno na www.grammatics.com appraisal
Martin 2004d: J. R. Martin. Intertextualpositioning. Dostupno na www.grammatics.com appraisal
Martin 2004đ: J. R. Martin. Engagement and Dialogistic Positioning. Dostupno na www. grammatics.com
appraisal
Martin 2008: J. R. Martin. Cohesion and Texture. in: The Handbook of Discourse Analysis eds. D. Schiffrin, D.
Tannen and H. E. Hamilton . Oxford: Blackwell Publishing, 35-53.
Matijašević J. 1997: J. Matijašević. Iz semantike glagola ruskog i srpskog jezika ocena u govornom činu .
Slavistika I, 31-36.
Matijašević R 1980: R. Matijašević. Bahtinova teorija govora. predgovor Marksizam i filozofija jezika.
Beograd: Nolit, IX-XL.
Milivojević Z. 2004: Z. Milivojević. Emocije: psihoterapija i razumevanje emocija. Novi Sad: Prometej.
Milivojević S. 2007: S. Milivojević. Tabloidizacija dnevne štampe u Srbiji. Dostupno na: http:Zwww.media.ba
msconline bs node 1603 pdf
Mils 1997: S. Mills. Discourse. Routledge.
Mladenov 1980: M. Mladenov. Novinarska stilistika. Beograd: Naučna knjiga.
Osetrova 2003: E. V. Osetrova. Sluhi v rečevoi i lzmkovoi deistvitelvnosti . Izves-til AN. Ser. literaturi i lzika
62, 1, 49-54.
Ostin 1994: Đž. L. Ostin. Kako delovati rečima. Novi Sad: Matica srpska.
Panjagva i dr. 2007: J. M. B. Paniagua et al. Critical Discourse Analysis of Media Texts. Universitat de
Valencia.
Pejn 1967: R. Paine. What is gossip about?An alternate hypothesis. Man: The Journal of the Royal
Anthropological Institute 2, 278-285.
Pejdž 2003: R. E. Page. An analysis of APPRAISAL in childbirth narratives with special consideration of gender
and storytelling style. Text 23 2, 211-237.
Pešić 1997: J. Pešić. Analiza diskursa i njen odnos sa psihologijom. Psihologija 3, 263-278.
Piper 1990: P. Piper. Gramatičke kategorije i govorna situacija u srpskohrvatskom i drugim slovenskim
jezicima. Književnost i jezik 1, Beograd, 20-31.
Piper 2005: P. Piper. Semantičke kategorije u prostoj rečenici: sintaksička seman-tika. u: Sintaksa
savremenoga srpskog jezika. Prosta rečenica. Beograd: In-stitut za srpski jezik SANU Beogradska knjiga
Matica srpska, 575-982.
Polovina 1987: V Polovina. Leksičko-semantička kohezija u razgovornom jeziku. Beograd: Filološki fakultet.
Polovina 1996: V. Polovina. Prilozi za kognitivnu lingvistiku. Beograd: Filološki fakultet.
Polovina 1999: V. Polovina. Semantika i tekstlingvistika. Beograd: Čigoja štampa.
Popović Ljub. 1990: Ljub. Popović. Komunikativni rečenični konstituenti. Književ-nost i jezik 1, 33-50.
Popović Ljud. 2005: Ljud. Popović. Komunikativne funkcije proste rečenice. u: Sintaksa savremenoga srpskog
jezika. Prosta rečenica. Beograd: Institut za srpski jezik SANU Beogradska knjiga Matica srpska, 983-1059.
Počepcov 1990: G G Počepcov. Sluhi kak semiotičeskii fenomen. Logika, psihologil i semiotika: aspekti
vzaimodepstvil, 131-139.
Prćić 1997: T. Prćić. Semantika i pragmatika reči. Sremski Karlovci Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana
Stojanovića.
Rajsman 1977: A. Rysman. How the Gossip Became a Woman. Journal of Communication 27, 176-180.
Ramšak 2006: M. Ramšak. Žrtvovanje resnice: opoj zmuzljivih diskretnih nediskretnosti. Maribor: Litera.
Rečnik MS: Rečnik srpskohrvatskoga književnoga jezika I-VI. Novi Sad: Matica srpska.
Rečnik SANU: Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika. Beograd: Insti-tut za srpski jezik SANU
Ristić 2004: S. Ristić. Ekspresivna leksika u srpskom jeziku. Beograd: Institut za srpski jezik SANU.
Ristić 2007: S. Ristić. Glagoli govorenja u funkciji lokutivnih karakterizatora go-vornog postupka.
ZbornikMatice srpske za filologiju i lingvistikuL, 793-803.
RKT: Rečnik književnih termina. Beograd: Nolit, 1992.
Roganović 2004: M. Roganović. Nastanak, razvoj i suzbijanje glasina. u: Etika javne reči u medijima i politici.
Beograd: Centar za liberalno-demokratske studije, 195-204.
Savić 1992: S. Savić. Pragmatični aspekt vremena u naraciji u srpskohrvatskom standardnom jeziku.
Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu 20, 149-155.
Savić 1993: S. Savić. Diskurs analiza. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Savić i Mitro 1998: S. Savić, V. Mitro. Psovke u srpskom jeziku. Novi Sad: Futura publikacije.
Savić i Polovina 1989: S. Savić, V Polovina. Razgovorni srpskohrvatski jezik. Novi Sad: Institut za
južnoslovenske jezike Filozofskog fakulteta.
Sajfulina 2008: 3. R Saifullina. Spletni, Ssora, Lestv i dr. kak negativno oceni-vaemme rečevme žanrm na
primere poslovic o rečevome povedenii . Vestnik Baškirskogouniversiteta 13 4, 986-989.
Sals 1977: J. M. Suls. Gossip as Social Comparison. Journal of Communication 27, 164-168.
Saljnikova 2009: GO. A. Salvnikova. Problema ocenočnmh rečevmh aktov v lingvoprag-matičeskoi koncepcii.
Vestnik DVGSGA, serii 1, Gumanitarnme nauki, 1 2 , 110-116.
Svejlz 1990: J. Swales. Genre Analysis: English in academic and research settings. Cambridge: Cambridge
University Press.
Sedov 2004: K. F. Sedov. Diskurs i ličnostg,. Zvolucil kommunikativnoi ličnosti. Moskva.
Serenčeš 2004: Ž. Serenčeš. Po čemu su domaći tabloidi specifični. Dosije 14, NUNS. Dostupno na
www.nuns.rs dosije 14 06.jsp
Serl 1986: Dž. R Serlv. Klassifikacii illokutivnmh aktov. Novoe v zarubežnoi ling-vistike 17, 170-194.
Serl 1991: Dž. Serl. Govorni činovi. Beograd: Nolit.
Sintaksa 2005: Sintaksa savremenoga srpskog jezika. Prosta rečenica u redakciji M. Ivić . Beograd: Institut za
srpski jezik SANU Beogradska knjiga Matica srpska.
Slavković 1979: D. Slavković. Oblici novinarskog izražavanja. u: Leksikon novi-narstva. Beograd: Savremena
administracija.
Stanić 2009: I. Stanić. Trač i ogovaranje od zabave do klevete. Pedagoška stvar-nost 1-2, 235-255.
Stanojčić i Popović 2008: Ž. Stanojčić, Ljub. Popović. Gramatika srpskoga jezika. Beograd: Zavod za
udžbenike.
Stević 1997: S. Stević. Analiza konverzacije. Beograd: Filološki fakultet.
Tanen 1997: D. Tanen. Svetovi žene i muškarca. Beograd: Esotheria prevod dela: You Just Don t Understand,
Deborah Tannen .
Tirigina 2005: V. A. Tmrmgina. K integrativnoi koncepcii žanra. Vestnik SamGU 4 38 , 116-126.
Todorović 2002: N. Todorović. Interpretativno i istraživačko novinarstvo. Beograd: Čigoja štampa.
Todorović 2006: N. Todorović. Tabloidni žurnalizam. CM: časopis za upravljanje komuniciranjem
communication management quarterly, br 1, godina 1, Novi Sad - Beograd, 19-31.
Tošović 2002: B. Tošović. Funkcionalni stilovi. Beograd: Beogradska knjiga.
Trebješanin 2001: Ž. Trebješanin. Rečnikpsihologije. Beograd: Stubovi kulture.
Fajn 1985: G. A. Fine. Rumors and Gossiping. Handbook of Discourse Analysis, Vol. 3, London and Orlando,
Fla.: Academic Press, 223-237.
Fajn i Rosnou 1978: G. A. Fine, R. L. Rosnow. Gossip, gossipers, gossiping. Personality and Social Psychology
Bulletin 4, 161-168.
Ferklaf 2004: N. Fairclough. Analysing Discourse: Textual Analysis for social research. New York: Routledge.
Festinger 1954: L. Festinger. A Theory of Social Comparison Processes. Human Relations 7, 117-140.
Flajšman 2008: S. Fleischman. Language and Medicine. in: The Handbook of Discourse Analysis eds. D.
Schiffrin, D. Tannen and H. E. Hamilton . Oxford: Blackwell Publishing, 470-502.
Fomina 2007: IO. A. Fomina. Aspektm izučenii lzmkovoi ocenki. Vestnik Čellbinsko-go
gosudastvennogouniversiteta. Filologil. Iskusstvovedenie 20, 149-156.
Formanovska 1987: N. I. Formanovskai. Russkii rečevoi ztiket: lingvističeskii i metodičeskii aspekti. Moskva.
Foster 2004: E. Foster. Research on Gossip: Taxonomy, Methods, and Future Directions. Review of General
Psychology, 8 2 , 78-99.
Halidej i Hasan 1976: M. A. K. Halliday, R. Hasan. Cohesion in English. London: Longman.
Hasan 1984: R. Hasan. The nursery tale as a genre. Nottingham Linguistics Circular 13, 71-102.
Džonston 2008: B. Johnstone. Discourse Analysis and Narrative . in: The Handbook of Discourse Analysis eds.
D. Schiffrin, D. Tannen and H. E. Hamilton . Oxford: Blackwell Publishing, 635-649.
Ševalije i Gerbran 1994: J Chevalier, A. Gheerbrant. Rječnik simbola. Zagreb: Nakladni zavod Matice hrvatske
Mladost.
Šifrin i dr. 2001: The Handbook of Discourse Analysis ed. D. Schiffrin, D. Tannen and H. E. Hamilton . Oxford:
Blackwell Publishing.
Škiljan 1998: D. Škiljan. Javni jezik. Biblioteka XX vek. Beograd: Čigoja štampa.
Šmeljeva 2006: T V. Šmeleva. Žanrovedenie? Genristika? Genologii?. u: Rečevoe obcenie: specializirovannii
vestnik, Vip. 8-9 16-7 . Krasnoirsk: Krasnoir. gos. un-t, pod red. A. P. Skovorodnikova , 121-127. Dostupno na
library.krasu.ru ft ft articles 0114396.pdf
Ščerbakov 2006: A. V. erbakov. O sistemnom predstavlenii žanrovogo poli izmka reči na materiale gazetno-
publicističkih žanrov . Dostupno na http: lib. krasu.ru resources.php3?menu1 socspeach menu2 2006-16-17
aluzija 104, 109, 188
analiza konverzacije 18, 20
anegdota 104, 165, 169, 191
asertivni govorni čin 70, 72, 73, 75
afekt 37, 39, 41, 42, 50, 124, 131, 245
verdiktivni govorni čin čin ocene 70
vest 104, 176, 191, 262, 279, 294
glasine 58-60, 79
govor o drugome 15, 85
govor protiv drugoga 15, 85
govorni žanr 18, 19, 27, 30-36, 91-93
govorni čin 56, 57, 70-74
govornikova namera 26, 102
devijantno ponašanje 98-100, 110-112, 117-119, 121-123, 131, 134, 203, 215, 216
deskriptivna forma 104, 127, 160, 165, 191
dijalog 25
dijalogizacija govora 37, 47, 134
diskurs 30, 31, 92, 93
diskursna zajednica 31, 32
diskursna struktura ogovaranja 18, 89, 98, 105, 135, 190, 274, 283
društvene funkcije ogovaranja 16
evaluativni sadržaj ogovaranja 14
evaluacija u jeziku 23, 24, 36, 50, 75
egzemplum 104, 165, 172, 191
ekspresivni govorni čin ekspresiv 73, 135
žanrovski oblik žanrovska forma 26, 75, 104, 128, 135, 143, 159, 173, 262, 315
žuta tabloidna štampa 20, 21, 67, 68, 76, 104, 258
izveštaj 104, 178, 191, 262, 267
intervju 104, 262, 292
intertekstualnost 37, 44, 92
iskaz 25
kvalifikativnost kvalifikacija 75, 126, 127, 166, 168
kvantifikacija 75, 210
klevetanje 22, 56
komentar 104, 190, 262
komunikativne funkcije ogovaranja 69
komunikativno ponašanje 20
komunikacijska shema ogovaranja 66
kooperativnost saradnički stav, aspekt 152, 156, 182
kohezija 93, 97
koherentnost 93, 97
kritička analiza diskursa 20, 224
kuđenje 56
metatekst 94
navođenje izvora 45
naglašavanje isticanje 37, 43, 126
narativna forma narativ 104, 159, 190
naslov novinskog teksta 77, 193, 195, 198, 207, 221, 259, 282
ogovaranje 11, 12, 17, 19, 53
ocena u jeziku 23
pejorativno vrednovanje pejorativna evaluacija 98, 118, 120, 123,134, 216, 257
pragmatika 20
pragmatička struktura ogovaranja 71
predžanr 32
prekorevanje prekor 104, 185, 191
progresivno razvijanje teme 137
propaganda 77
procena ocena 37, 40, 50, 124
psovka psovanje 73, 82
razgovorni jezik 11, 19
svakodnevna komunikacija 19, 51
semiotika 76
situacioni žanr 32, 103
situacioni faktori 15
sud 37, 42, 50, 124, 128, 234
tabloidizirana štampa 20
tabloidna štampa 20, 258
tekst 30, 92, 93
tekstualnost 91
teorija govornih žanrova 20, 24, 91
teorija govornih činova 20, 70
tipologija govornih žanrova 27
tipski tipični iskazi 94, 95, 167, 169, 173, 175, 187, 191
trač 58
treće lice 14
tuđe reči tuđi govor 36, 37, 44-47, 119, 133, 165, 249
uključenost govornika 47
upozorenje 104, 182
faktor adresata sagovornika 15, 135, 157
fokusiranje na treću, odsutnu osobu 98, 105, 134, 143, 193
fotografija 193, 195, 199, 204, 206, 248, 258-261, 271, 282
funkcionalna gramatika 20
članak analitički 104, 262, 272, 294
Ajdema, R 37, 339
Anderson, D. A. 298, 341
Ašić, T. 51, 339
Bablic, V. 138, 339
Bahtin, M. 23-32, 35, 44, 46, 102,
134, 339
Bacevič, F. 339
Bergelson, M. B. 160, 339
Bergman, J. R 11, 13, 14, 17, 339
Bes, B. 68, 224, 225, 339
Bogdanović, N. 82, 339
Bokser, D. 11, 339
Braun, P. 339
Valecki, J. 159, 161, 342
Valić-Nedeljković, D. 12, 21, 33, 306, 339
Van Dejk, T A. 193, 339
Van Kupevelt, J. 146, 339
Vasić, V. 11, 76, 103, 339, 340
Velčić, M. 93, 94, 96, 169, 340
Vukićević, D. 12, 97, 102, 340
Gabidulina, A. R 30, 340
Gerbran, A. 81, 83, 346
Gofman, E. 11, 51, 340
Grickat, I. 77, 340
De Bogrand, R 340
Dementjev, V. V. 34, 340
Dragićević, R 340
Dresler, V. U 340
Dubin, B. V. 11, 18, 340
Đorđević, T 315, 340
Đurić, D. 21, 262, 273, 340
Egins, S. 11, 12, 18, 37, 40, 43, 50-52, 98, 99, 110, 124, 126, 135, 161, 171-173, 340
Ejnsvort-Von, N. 11, 340
Elerton, D. J. 340
Zvonarević, M. 77, 78, 80-82, 84, 341
Zlatković, B. 169-171, 341
Ivić, M. 25, 341
Itjul, B. D. 298, 341
Javorski, A. 115, 341
Jakobson, R 23, 66, 69, 341
Jerković, S. 12, 13, 15, 18, 135, 341
Jovičić, Z. 11, 341
Jung, K. G 81, 84, 341
Kameron, D. 11, 342
Karauza, E. 50, 341
Katnić-Bakaršić, M. 30, 44, 224, 341
Kibrik, A. A. 103, 160, 341
Kimel, A. J. 18, 342
Kin, Dž. 341
Klark, K. M. 50, 341
Klikovac, D. 11, 74, 341
Kljajić, V. 273, 292-294, 341
Kovačević, M. 126, 341, 342
Kožina, N. M. 35, 342
Konstantinović, R 59, 342
Kortez-Konde, F. 11, 339
Kouts, Dž. 11, 12, 137, 342
Kramarić, Z. 16, 342
Krejdlin, G E. 12, 18, 60, 61, 342
Kremades, P. S. 77, 258, 342
Kuk-Gamperc, Dž. 11, 342
Kupland, Dž. 115, 341
Labov, V. 159-161, 342
Lakić, I. 31, 32, 342
Lamsden, D. 342
Levin, Dž. 18, 342
Levinson, S. 339
Ličen, M. 182-184, 342
Lukač, S. 178, 342
Ljubinković, N. 170, 342
Malmkjer, K. 31, 342
Martin, Dž. 24, 36, 37, 39, 40-42, 43-45, 47, 50, 97, 98, 124, 134, 343
Matijašević, J. 55, 343
Matijašević, R 25, 26, 343
Milivojević, Z. 63, 343
Milivojević, S. 12, 21, 33, 225, 343
Mils, S. 343
Mitro, V. 11, 73, 344
Mladenov, M. 343
Osetrova, E. V. 12, 18, 343
Ostin, Dž. 23, 70, 343
Panjagva, H. M. 343
Pejn, R 12, 13, 91, 343
Pejdž, R E. 50, 343
Pešić, J. 343
Piper, P. 75, 117, 343
Polovina, V. 11, 20, 30, 93, 95, 110, 150, 158, 173, 175, 177, 344 Popović, Ljub. 101, 344, 345 Popović, Ljud.
72, 344
Počepcov, G G 12, 18, 83, 344
Prćić, T 344
Rajsman, A. 13, 18, 344
Ramšak, M. 12, 203, 344
Ristić, S. 126, 344
Roganović, M. 12, 60, 344
Rosnou, R L. 13, 14, 81, 345
Savić, S. 11, 20, 73, 150, 158, 164, 173, 344
Sajfulina, J. R 343
Sals, Dž. M. 12, 81, 344
Saljnikova, J. A. 73, 344
Samohin, M. V. 12, 18, 60, 61, 342
Svejlz, Dž. 31, 32, 103, 345
Sedov, K. F. 30, 345
Serenčeš, Ž. 217, 345
Serl, Dž. 23, 70, 345
Slavković, D. 262, 345
Slejd, D. 11, 12, 18, 37, 40, 43, 50-52, 98, 99, 110, 124, 126, 135, 161, 171-173, 340
Stanić, I. 12, 85, 86, 345
Stanojević, V. 51, 339
Stanojčić, Ž. 345
Stević, S. 94, 143, 156, 345
Tanen, D. 13, 15-17, 81, 83-85, 345
Tirigina, V. A. 33. 34, 92, 345
Todorović, N. 33, 262, 345
Tošović, B. 176, 345
Trebješanin, Ž. 81, 84, 345
Fajn, G. A. 12, 13, 14, 18, 81, 345
Ferklaf, N. 30, 32, 103, 345
Festinger, L. 12, 345
Flajšman, S. 11, 345
Fomina, J. A. 37, 346
Formanovska, N. I. 124, 346
Foster, E. 12-17, 20, 81, 346
Halidej, M. A. K. 93, 97, 346
Hasan, R. 93, 97, 346
Džonston, B. 159, 346
Ševalije, Ž. 81, 83, 346
Šifrin, D. 346
Škiljan, D. 346
Šmeljeva, T. V. 346
Ščerbakov, A. V. 346
O AUTORU
Dr Bojana Milosavljević, docent na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, rođena je 1978. godine u Kruševcu.
Osnovnu školu i gimna-ziju završila je u rodnom gradu. Diplomirala je 2002. na Filološkom fakultetu u
Beogradu na Grupi za srpski jezik i književnost sa juž-noslovenskim jezicima. Na istom fakultetu je 2006.
godine odbranila magistarski rad Forme učtivosti u srpskom jeziku leksičko-grama-tički i sintaksičko-
pragmatički aspekt i 2011. godine odbranila doktorsku disertaciju Ogovaranje kao govorni žanr svakodnevne
komu-nikacije.
U Institutu za srpski jezik SANU saradnik je na projektu Ling-vistička istraživanja savremenog srpskog jezika i
izrada Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika.
Oblasti njenog naučnog istraživanja jesu semantika i pragmati-ka, diskurs analiza, leksikologija i
leksikografija.

Opis knjige
Knjiga "Ogovaranje kao govorni žanr svakodnevne komunikacije" predstavlja primer ozbiljnog dela koje je
istovremeno vrlo pristupačno širokoj čitalačkoj publici kao kvalitetna beletristička literatura. Kako pokazuju
mnoga istraživanja, laičko shvatanje ogovaranja u većini kultura vezije se za loše govorenje, ružnu naviku,
ponašanje koje treba osuditi i sl, jer narušava privatnost. Međutim, neki od savremenih pisaca i mislilaca
smatraju da ogovaranje ima i pozitivne strane i da ne predstavlja narušavanje privatnosti, nego da
predstavlja zaštitnu društvenu normu, jer se na taj način sprečavaju javni konflikti sa drugim, najčešće
ogovaranim osobama.
Autor knjige je pristupio analizi ogovaranja sa komunkacijskog, pragmatičnog, leksičko-gramatičkog,
semiotičkog i socijalnopsihološkog aspekta, čime je oslikao sve osnove fenomena ogovaranja. Istovremeno,
kroz analizu mesta i formi pojave ogovaranja, autor je dao sveobuhvatan i naučno objektivan odgovor na
večito pitanje svih nas, kada ogovaranje prelazi onu tanku liniju dobrog ukusa i postaje društveno
neprihvatljivo ponašanje. Topla preporuka za čitanje, zbog jasnog i argumentovanog izlaganja teme i sjajnog
esejističkog stila pisanja.