Основни

принципи
правописа
српског
књижевног
језика

1
 УВОДНИ ДИО ЧАСА

Наставник час започиње разговором о писмености ученика и њиховим недоумицама

приликом писања. Служи се дијалошком методом и са ученицима разговара о томе да ли
они поштују правописна правила, да ли им се често јавља недоумица око писања неке
ријечи, али разговарају и о томе колико су сигурни у своју писменост. 1

Након краћег разговора са ученицима наставник се служи монолошком методом

говорећи ученицима о томе да смо у данашње вријеме свједоци великог утицаја друштвених
мрежа на писменост младих и адолесцената. Наставник ученицима поставља сљедеће
питање: Да ли при писању употребљавате скраћенице за које свјесно знате да нису у складу
са правописном нормом српског језика и да ли сте свјесни тога да многе од њих и не
постоје? Наведите неке од таквих скраћеница које користите у свакодневном писању. 2

Након изношења ученичких искустава и примјера, наставник користећи монолошку

методу ученциима скреће пажњу на неоходност развијања и његовања писмености и
познавања и коришћења правописне норме. Није риједак случај да се ученици, па и одрасли
школовани људи, двоуме и тешко доносе одлуку када имају правописну или језичку
недоумицу. У ову категорију проблема најчешће спада писање великог и малог слова,
састављено и растављено писање ријечи, писање ријечи из страних језика и сл. Такве
грешке веома се често могу видјети у ученичким радовима, али и у преводима филмова, у
новинама, на билбордима и плакатима.

Пошто је наставник дијалогом, али и монологом, подстакао мотивацију код ученика,

саопштава им да ће се на данашњем часу бавити основним принципима правописа српског
књижевног језика. Наслов данашње наставне јединице Основни принципи правописа
српског књижевног језика наставник записује на табли, а ученици у своје свеске.

1
Напомена: Наставник у овом случају не наводи очекиване ученичке одговоре јер су она
индивидуална и у вези су са њиховим личним способностима и искуствима.

2
Напомена: Наставник у овом случају не наводи очекиване ученичке одговоре јер су она
индивидуална и у вези су са њиховим личним искуствима.

2
 ГЛАВНИ ДИО ЧАСА

Након упознавања ученика са наставном јединицом којом ће се бавити на данашњем

часу, ученици треба да, на основу стеченог знања у нижим разредима, самостално дају
дефиницију правописа. Наставник користи дијалошку методу, а ученици треба да одговоре
на постављени задатак:

Шта је правпис једног језика и на шта се односе правила писања? Очекивани одговор:
Правопис прописује како правилно треба писати. Правопис је скуп општих и важећих
правила писања неког језика. Правила писања се односе на писање великог и малог слова,
састављено и растављено писање ријечи, може се односити и на писање знакова
интерпункције, скраћеница итд.

Наставник ученицима скреће пажњу да правопис, осим што прописује правила писања
неког језика, означава и сам начин писања, тј. начин на који записујемо оно што изговарамо.
Коначну дефиницију правописа наставник записује на табли, а ученици у своје свеске:
Правопис је скуп општих и важећих правила и начина писања неког језика. Када наставник
и ученици запишу дефиницју правописа, наставник ученицима уводи нове термине које је
потребно усвојити у оквиру данашње наставне јединице.

С обзиром на начин писања, правопис може бити етимолошки (коријенски) и

фонетски (фонолошки). Наставник дату подјелу правописа записује на табли, а ученици у
своје свеске.

Овој наставној јединици претходе наставне јединице из области фонетике, тј.

фонологије и морфофонологије. Како би се градиво данашње наставне јединице повезало
са раније стеченим знањем ученика, што је у образовно-васпитном процесу од велике
важности, а и у складу је са методичким принципом систематичности и поступности,
наставник захтијева од ученика да изнесу своје знање о фонетици и фонологији, односно да
наведу предмете њихових проучавања.

3
 Након што ученици обнове своје знање, наставник им објашњава новоуведене
термине – етимолошки и фонетски, како би им што више приближио градиво које тек треба
да усвоје.3

Истовремено објашњавајући наставник на табли записује примјере, а након што

наставник објасни и запише дате примјере, ученици их записују у своје свеске.

1. Етимолошки (коријенски) правопис своја начела заснива на начелу чувања

поријекла ријечи, односно чувања дијелова од којих је настала нека ријеч. На
основу овог, етимолошког правописа, писали бисмо србски (према основи срб-),
блиска (према близак), предпоставити (према префиску пред-), бјегство (према
бијег) и сл.
2. Фонетски (фонолошки) правопис своја правила заснива на начелу да сваком
гласу у говору одговара један знак, тако да се у писању обиљежава глас који се
чује у изговору ријечи, а не онај који се замишља у вези са поријеклом ријечи или
дијела ријечи. Укратко, могло би се рећи да се овај правопис заснива на начелу
„Пиши као што говориш“. Зато се, према овом правопису, биљеже гласовне
промјене. Нпр. српски (срб+ски), блиска (према близак>близка>блиска), бјекство
(бијег + ство).

На основу објашњеног и написаног, ученици самостално долазе до закључка да је

правопис српског језика фонетски, односно фонолошки. Након одређивања типа правописа
српског језика, ученици треба самостално да наведу примјере за етимолошки и фонетски,
односно фонолошки правопис.

С обзиром на примјере које је наставник навео приликом дефинисања етимолошког и

фонетског правописа, он, повезујући градиво српског језика са ученичким знањем
енглеског језика, наводи ученике да закључе какав је правопис у енглеском језику, ако се

3
Уколико су ученицима непозната значења новоуведених термина (нарочито етимологије),
наставник им ближе објашњава значења истих, полазећи од самих истоимених наука. Етимологија
је наука која се бави поријеклом ријечи, а фонетика, односно фонологија је наука о гласовима и у
блиској је вези са гласовним промјенама.

4
правопис српског језика води начелом да „сваки глас има свој знак“ и да у оквиру
правописа српског језика важи начело биљежења гласовних промјена.

Ученици треба да на основу стеченог знања на претходним часовима, али и на

данашњем часу, закључе да јe правопис енглеског језика етимолошки.

Наставник на табли записује сљедеће примјере:

одселити се, одштета, градски, из куће

Ученици дате примјере записују у свеске, изговарају сваку ријеч и утврђују да ли је

она правилно написана. Треба да закључе и препознају то да су дате ријечи правилно
написане, али према начелима етимолошког правописа. Што се тиче посљедњег наведеног
примјера, наставник учениима скреће пажњу на то да се правила фонолошког правописа
односе на писање гласова у границама ријечи . То значи да се неће примјењивати за писање
гласова који се чују у изговору двију ријечи, иако се у изrовору завршни сугласник прве по
звучности једначи с првим гласом друге ријечи: писаће се из куће, иако се чује ис куће. Из
ових примјера слиједи закључивање о коначном типу правописа српског језика – правопис
српског језика је фонетски, односно фонолошки, али са одређеним елементима
етимолошког правописа. Наставник претходну реченицу записује на табли, а ученици у
свеске. Подстиче ученике да самостално закључе зашто правопис српског језика, иако је
фонетски, тј. фонолошки, садржи и елементе етимолошког правописа. Очекивани
одговор: Уколико би нпр. у ријечи градски дошло до једначења сугласника по звучности (
звучно д испред безвучног с прелази у звучно т) > гратски, ријеч би потпуно изгубила
значење. Дакле, разлог због којег фонетски правопис српског језика садржи и неке елементе
етимолошког је тај да поједине ријечи не изгубе своје значење, односно своју семантику.

Након утврђивања типа правописа српског језика, слиједи приказивање садржаја

истог.4 Наставник се служи монолошком методом и методом демонстрације. Ученицима

4
Будући да се ради о обради новог градива и приказивања цјелокупног садржаја правописа, а не
само одређеног његовог дијела или странице, веома је важно да свим присутним ученицима буде
приказан дати садржај. Стога се наставник истовремено служи монолошком методом и методом
демонстрације.

5
приказује Правопис српскога језика, издавача Матице српске, аутора Јована Јерковића,
Мате Пижурице и Митра Пешикана. Напомиње ученицима да је јако важно, прије него што
посегну за провјером писања неке ријечи, провјерити када је издат правопис. Од великог је
значаја у рукама имати важећи правопис. Језик је динамична појава и сасвим је природно
да се поједина правописна правила с времена на вријеме мијењају. Постоје, међутим, и
устаљена правила правописа која се не мијењају.
На првим страна правописа дате су информације о ауторима и издавачу. Након тога
слиједи предговор и дио у којем се говори о сегментима који су промијењени у датом
правопису. Као што је већ речено, Правописом српскога језика прописују се одређена
правила писања. У оквиру овог правописа најприје су дате информације о писмима:
ћирилици и латиници (кад и како су настале, по којим узорима итд.). Друго поглавље у
правопису посвећено је екавском и ијекавском изговору (када је дошло до замјене гласа
јат, примјери за сваки изговор, као и напомене, изузеци...). Трећи дио правописа чине
гласовне промјене (дефиниције, објашњења како долази до промјена, велики број примјера
за сваку гласовну промјену, истакнути изузеци и напомене..). Писање великог слова је
четврто поглавље Правописа (дата су сва правила писања великог слова, изузеци и
напомене...). Након поглавља које се тиче писања великог слова слиједи поглавље
посвећено састављеном и растављеном писању ријечи (како се пишу бројеви, именице,
замјенице, приједлози, прилози уз остале ријечи, који су то изузеци и сл.). Шесто поглавље
заузимају знакови интерпункције (када се пишу, а када не). Затим слиједи поглавље
посвећено подјели ријечи на крају реда. На крају су дата правила за транскрибовање ријечи
из класичних језика.
Наставник напомиње ученицима да ће се правилима писања бавити на неким од
наредних часова српског језика.

Након што је наставник ученицима представио садржај правописа, слиједи

приказивање другог дијела Правописа – РЈЕЧНИК УЗ ПРАВОПИС. То је посебно издвојен
правописни рјечник. Садржи око 15.000 ријечи које су поређане по азбучном реду. Ту су,
углавном, дате ријечи које најчешће стварају недоумице код људи и ученика. Поред сваке
ријечи дат је број који нас упућује на тачку у Правопису у којој се образлаже то правило.
Овај Рјечник нам помаже да брже дођемо до информација које су нам потребне у вези са

6
правилним писањем, а у првом дијелу су дата детаљнија објашњења зашто се тако пише,
али је дат и већи број примјера.
Изузев самог правописа, на правописним начелима засновани су и тзв. језички
савјетници, тј. приручници, као што је, на примјер, Речник језичких недоумица Ивана
Клајна, Занимљива граматика Милана Шипке и Правоговор Милорада Телебака.

Наставник позива ученике да користе правопис или бар правописне и језичке

приручнике, као и да воде рачуна о својој писмености и култури изражавања.

7
 ЗАВРШНИ ДИО ЧАСА

Завршни дио часа посвећен је синтези. Наставник ученциима дијели наставни листић
у оквиру којег се налазе задаци посвећени данашњој наставној јединици, али у оквиру којих
ће истовремено обновити и раније стечено знање. 5

Облик рада у завршном дијелу часа је индивидуални.

5
Уколико ученици не стигну до краја урадити задатке, потребно је да их заврше код куће.
8
 ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

Основни принципи правописа српског књижевног језика

Правопис је скуп општих и важећих правила и начина писања неког језика.

Типови правописа:
1. Етимолошки (коријенски) правопис: србски (према срб-) близка (према слад-),
предпоставити (према префиску пред-), бјегство (према бијег)
2. Фонетски (фонолошки) правопис: српски (срб+ски), блиска (према близак),
бјекство (бијег + ство)

одселити се, одштета, градски, из куће

Правопис српског језика је фонетски (фонолошки), али са одређеним елементима

етимолошког правописа.

9
 НАСТАВНИ ЛИСТИЋ
(Основни принципи правописа српског књижевног језика)
1. У сљедећем задатку потребно је да уочиш да ли су дати примјери написани
етимолошким или фонолошким правописом. Објасни зашто!

 пловитба: __________________________________________________________
 постдипломски: _____________________________________________________
 предсједник: _______________________________________________________
 слатка: ____________________________________________________________
 подтачка: __________________________________________________________
 дршка: ____________________________________________________________
 људски: ___________________________________________________________
 судски: ____________________________________________________________
 тобџија: ___________________________________________________________
 уџбеник: ___________________________________________________________
 ишчупати: _________________________________________________________
 судство: ___________________________________________________________

2. На линији испод примјера издвој оне у којима препознајеш примјену етимолошког

правописа.
ријетка, вођство, одштета, српски, отхранити, одштампати, одселити се, здружити се
______________________________________________________________________________

3. Заокружи слово испред тачног одговора.

1) Енглеску ријеч football у српском јеизку пишемо као фудбал, а не као футбал. Да
ли је у овом случају примијењен фонетски правопис?
а) да б) не

2) Име града Washington у српском језику пишемо као Вашингтон. Да ли је у овом

случају примијењен фонетски правопис?
а) да б) не

4. Објасни разлику између правила правописа која су дата у првом дијелу Правописа
српскога језика и Рјечника који је дат у другом дијелу Правописа српскога језика.
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________.

10
 КЉУЧ НАСТАВНОГ ЛИСТИЋА
(Основни принципи правописа српског књижевног језика)
1.
 пловитба: Ријеч је написана етимолошким правописом јер није дошло до
гласовне промјене једначења сугласника по звучности: пловит- + -ба (чува се
основа ријечи). У овом примјеру безвучно т испред звучног б није прешло у
свој звучни парњак д.

 постдипломски: Ријеч је написана етимолошким правописом јер није дошло

до упрошћавања сугласничке групе ст, јер би њеним упрошћавањем ријеч
изгубила значење.

 предсједник: Ријеч је написана етимолошким правописом јер није дошло до

гласовне промјене једначења сугласника по звучности. У овом примјеру
звучно д испред беззвучног с није прешло у свој безвучни парњак т.

 слатка: Ријеч је написана фонолошким правописом, јер се биљежи гласовна

промјена једначење сугласника по звучности: слад- + -ка. У овом примјеру
звучно д испред безвучног с прелази у свој безвучни парњак т.

 подтачка: Ријеч је написана етимолошким правописом јер није дошло до

упрошћавања сугласничке групе дт, јер би њеним упрошћавањем ријеч
изгубила значење.

 дршка: Ријеч је написана фонолошким правописом, јер се биљежи гласовна

промјена једначење сугласника по звучности: држ- + -ка. У овом примјеру
звучно ж испред безвучног к прелази у свој безвучни парњак ш.

 људски: Ријеч је написана етимолошким правописом јер није дошло до

гласовне промјене једначење сугласника по звучности, јер би ријеч изгубила
своје значење. У овом примјеру звучно д испред безвучног с није прешло у
свој безвучни парњак т.

 судски: Ријеч је написана етимолошким правописом јер није дошло до

гласовне промјене једначења сугласника по звучности, јер би ријеч изгубила
своје значење. У овом примјеру звучно д испред безвучног с није прешло у
свој безвучни парњак т.

 тобџија: Ријеч је написана фонолошким правописом, јер се биљежи гласовна

промјена једначење сугласника по звучности: топ- + -џија. У овом примјеру
безвучно п испред звучног џ прелази у свој звучни парњак б.

11
  уџбеник: Ријеч је написана фонолошким правописом, јер се биљежи гласовна
промјена једначење сугласника по звучности: уч- + -беник. У овом примјеру
безвучно ч испред звучног б прелази у свој звучни парњак џ.

 ишчупати: Ријеч је написана фонолошким правописом јер се биљеже гласовне

промјене једначења сугласника по мјесту и начину артикулације и једначења
сугласника по звучности. У овом примјеру најприје долази до једначења
сугласника по звучности: из- + -чупати, звучно з испред безучног ч прелази у
ш, а затим долази до једначења сугласника по мјесту и начину артикулације.

 судство: Ријеч је написана етимолошким правописом јер није дошло до

гласовне промјене једначење сугласника по звучности. У овом примјеру
звучно д испред безвучног с није прешло у свој безвучни парњак т.

2. вођство, одштета, одшетати, одселити се

3. 1.а) 2.б)

4. У првом дијелу Правописа српскога језика дата су правила писања и њихови

основи. Други дио правописа посвећен је Рјечнику уз Правопис. У њему су дате
ријечи које најчешће стварају недоумице. Поред сваке ријечи дат је број који нас
упућује на тачку у Правопису у којој се образлаже то правило. Овај Рјечник нам
помаже да брже дођемо до информација које су нам потребне у вези са правилним
писањем, а у првом дијелу су дата детаљнија објашњења зашто се тако пише, али
је дат и већи број примјера.

12