Лексика српског

језика према пореклу

Лексикологија у ужем смислу
 Подсети се...

• Шта је лексикологија?
• Шта проучава лексикологија у ужем
смислу?
• Шта проучава лексикологија у ширем
смислу?
 Лексикологија

• Лексикологија је део науке о језику, који се бави

значењем речи и израза, као и значењским
односима међу речима, њиховим пореклом и
употребом.
• Лексикологија се обично дели на лексикологију у
ужем смислу и лексикологију у ширем смислу.
 Лексикологија у ужем смислу
• Лексикологија у ужем смислу проучава:
1. значење речи;
2. значењске односе међу речима – полисемију, хомонимију,
синонимију, антонимију, хиперонимију, паронимију;
3. порекло речи;
4. сферу употребе.
 Лексикологија у ширем смислу
• Лексикологија у ширем смислу подразумева и друге дисциплине, као
што су:
1. фразеологија;
2. етимологија;
3. ономастика;
4. терминологија.
Лексика српског језика према пореклу

• Лексички систем сваког језика се током времена мења, зависно од

историјских, географских, политичких, социолошких или културних
услова.
• Природно је да су у српски књижевни језик ушле разне речи, што из
других језика, што из нашег народног језика. То пак могу бити и речи
које уопште не припадају књижевној лексици.
• Лексику српског језика чине речи домаћег порекла, народне речи,
позајмљенице, као и црквенословенске речи.
 Народне речи
• Већина речи у српском језику спада у оне домаћег порекла, народне речи, које су од
давнина у нашем језику.
• Оне се најчешће односе на човека, делове тела и сродничке односе; такође, то су речи
које сведоче о томе како су се наши преци хранили, како су се облачили, чиме су се
бавили.
• То су: ДОРАТ, НАРОД, ПОШТЕЊЕ, ОБАВЕЗА, КЊИГА, ПИСАТИ, ЧУВАТИ,
ГОДИНА, СТАР, ХРАМ, ЧОВЕК, ЖЕНА, ДЕТЕ, ГРАНИЦА, ОГРАНИЧИТИ, РУКА,
СРЦЕ, ЈЕЗИК, МОЗАК, ОТАЦ, МАЈКА, БРАТ, МЕД, ЖИТО, РАЖ, ШИТИ, КРОЈИТИ,
РЕПА, ПШЕНИЦА, МОТИКА, ЛОПАТА, ОРАТИ, СЕЈАТИ, БРАТИ, ЗАБОРАВИТИ,
ПОТОК, ГВОЖЂЕ, ЛЕКАР, ТРГОВАТИ, ЗЛАТАР, УРЕДБА, ПОВЕСТ, ЉУБАВ...
 Црквенословенске речи
• Из старих књижевних језика цркве и културе уопште, улазиле су у народни језик
црквенословенске речи. Неке од њих су у употреби и данас, а неке, које срећемо у
старијим књижевним делима, данас су застареле. То су тзв. црквенословенизми
српскословенског карактера, црквенословенизми рускословенског карактера
и речи оба претходна карактера.
• То су: ДВЕРИ, ВАСКРС, ЖИТИЈЕ, ВАЗДУХ, ИСПОВЕСТ, СВЕШТЕНИК,
ОПШТИНА, СУШТИНА, САВЕСТ, ЈУНОСТ (младост), ЧТЕНИЈЕ (читање),
НАДЕЖДА (нада), ПУТЕШЕСТВИЈЕ (путовање), МОШТИ, ВАСИОНА,
ПРАВЕДАН, ПРАВЕДНИК, НИШЧИ, БДЕНИЈЕ, БОГОЈАВЉЕЊЕ,
ПРИКАЗАНИЈЕ, ПРЕОБРАЖЕЊЕ...
 Позајмљенице
• Будући да су Срби од давнина долазили у додир с другим народима,
природно је да су у српски језик улазиле и речи из других језика. Такве
речи називамо позајмљеницама.
• Оне се углавном прилагођавају облику речи у српском језику.
• Неке од њих су и гласовно и значењски готово исте као у језику из ког
су и преузете: НОРМА (латински norma), ДЕСПОТ (грчки despótēs),
ПАМУК (турски pamuk), ЦИПЕЛА (мађарски cipellö), ШТОФ
(немачки stoff), АТЕЉЕ (француски atelier), ПОШТА (италијански
posta), ШОУ (енглески show)...
 Позајмљенице
• Према језику из којег су примљене, позајмљенице могу бити:
1. гр(е)цизми (из грчког);
2. турцизми (из турског);
3. романизми (из латинског, француског, италијанског, шпанског);
4. русизми (из руског);
5. германизми (из немачког);
6. хунгаризми (из мађарског);
7. бохемизми (из чешког);
8. англицизми (из енглеског).
 Примери позајмљеница
• Гр(е)цизми – ФИЛОЛОГ,МАНАСТИР, ХОР, ХИЉАДА, АНЂЕО,
ЕПИСКОП, ИКОНА, МОНАХ, ХЛОР, БИБЛИОТЕКА, ОКЕАН,
ЈЕВАНЂЕЉЕ, ГИПС, ТАМЈАН, ФРЕСКА, МИКРОФОН...
• Турцизми – АШИКОВАТИ, ДАНГУБИТИ, БЕЗОБРАЗЛУК,
ЈАСТУК, БОЈА, АВЛИЈА, ЏЕЗВА, ЕФЕНДИЈА, ДУЋАН, БУНАР,
ПАПУЧЕ, ДИЛБЕР, ЧУНАК, МУШТЕРИЈА, ШЕЋЕР, ГРОШ,
ЈАРУГА, НАМАЗ, ПИТА, КАСАПИН, ЕРГЕЛА...
 Примери позајмљеница
• Романизми – НАЦИЈА, АКЦИЈА, МИНУТ, ПАСТА, ОПЕРА, РУМБА,
ФЛАМЕНКО, АЛИГАТОР, КОМПОТ, БАТАЉОН, АВЕНИЈА,
КАНИБАЛ, ХАЦИЈЕНДА, ВАНИЛА, ПИКАДО, БУКЕТ, АТЕЉЕ,
БУЛЕВАР, ОПЕРА, ТЕНОР, ПОШТА, МИЛИЦИЈА, ПАЛМА...
• Русизми – ЗАПЕТА, ПАЛУБА, БОЈЕВИ, ЛОСОС, ШИЊЕЛ, СПУТЊИК,
ПОДАНИК, КРУЖОК, ВОЛШЕБАН, ПИРОШКА, СТРОЈЕВИ....
• Германизми – ШАЛТЕР, ЛОЗИНКА, ВАГА, МОЛЕР, МАЈСТОР,
ФАРБА, ЦИГЛА, ПЛАЦ, ЛОС, ОДЛИЧЈЕ, УСЛЕД, ПОДАНИК...
 Примери позајмљеница
• Хунгаризми – СОБА, ГУЛАШ, САЛАШ, АШОВ, ЦИПЕЛА, ВАРОШ,
ДОБОШ, ЏАК, ЛОПОВ, БУНДА, АЛАС, КЕЦ, КЕЦЕЉА, ВАШАР...
• Бохемизми – ПОВОД, СПИС, УЛОГА, ПЛИН, ЧАСОПИС, ГЕСЛО,
СКЛЕК, ПОЗОР, ДОБРОБИТ, КОПАЧКА...
• Англицизми – ТРАКТОР, ВИКЕНД, СПОРТ, ВИДЕО РЕКОРДЕР,
КЛУБ, СТАРТ, БИФТЕК, АЕРОБИК, ПАРКИНГ, ВИКЕНД, ТОСТ,
ТРАМВАЈ, ТРЕНИНГ, ФИЛМ, СКВЕР, КОМБАЈН, ЏЕМПЕР,
КОМПЈУТЕР, ЧИПС, СПРЕЈ...
 Интернационализми
• Посебну врсту позајмљеница чине интернационализми. То су речи
чији је корен најчешће пореклом из класичких језика (грчког и
латинског) и саставни су део речника већине европских језика.
• То су: ЛИТЕРАТУРА, ГРАМАТИКА, ФИЗИКА, НОМИНАТИВ,
БИОЛОГИЈА, МЕТАФОРА, ЋЕЛИЈА, ДРАМА, ИСТОРИЈА, АТОМ...
• Посебну групу чине примери које су раније категорисани у
англицизме, али су временом постали интернационализми: ФЛЕШ,
СОФТВЕР, МОДЕМ, ИМЕЈЛ, ДЕСКТОП, ИНТЕРНЕТ...
Хвала на пажњи!