НАЈВАЖНИЈИ РЕЧНИЦИ

СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Лексикографија
 ШТА ЈЕ ЛЕКСИКОГРАФИЈА?

• Лексикографија је дисциплина која се бави израдом и

састављањем речника.
• У лексикографији се, дакле, примењују знања из
лексикологије.
 КОЈИ РЕЧНИЦИ ПОСТОЈЕ?
• Речници се, с обзиром на намену или број језика који је у њима
заступљен, разликују.
• Разликујемо енциклопедијске и лингвистичке речнике, док, у
оквиру лингвистичких, разликујемо вишејезичне и једнојезичне.
• У вишејезичним речницима се тумаче речи неког страног језика
матерњим и обрнуто, док се у једнојезичним речницима речи једног
језика објашњавају истим тим језиком.
 ЈЕДНОЈЕЗИЧНИ РЕЧНИЦИ
• Једнојезични речници могу бити дескриптивни (описни) и
специјални.
• Дескриптивни речници баве се значење појединих речи књижевног
или народног језика, док су специјални речници окренути
конкретној области, те разликујемо: етимолошке, фреквенцијске,
асоцијативне, фразеолошке, правописне, обратне, речнике синонима,
жаргонизама...
 РЕЧНИЧКА МИКРОСТРУКТУРА
• Речничку микроструктуру чине:
1. речнички чланак,
2. одредница,
3. показатељ граматичке категорије,
4. етимологија,
5. квалификатори употребне и стилске вредности,
6. информација о синтаксичкој позицији речи,
7. систем дефиниција,
8. идентификација контекстне употребљивости и испоређенице.
 ОБЈАШЊЕЊЕ РЕЧНИЧКЕ
МИКРОСТРУКТУРЕ
• Речнички чланак је нпр. Лексема мајка у Речнику српскохрватскога књижевног језика.
• Одредница је реч која се дефинише.
• Први податак који долази након наведене одреднице јесте показатељ граматичке
категорије. То је најважнија информација која се даје о речи – нпр. мајка ж. То значи да
је именица женског рода. Понекад, али не обавезно, даје се и етимологија.
• Квалификатори употребне и стилске вредности су скраћенице нпр. необ. – необично,
фиг. – фигуративно.
• Информација о синтаксичкој позицији речи може се наћи у речнику, али и не мора.
Нпр. глагол држати само у конструкцији држати до некога има значење придавати
значај.
 ОБЈАШЊЕЊЕ РЕЧНИЧКЕ
МИКРОСТРУКТУРЕ
• Систем дефиниција састоји се од значења и подзначења. У свим нашим речницима оно
што се бележи бројевима (нпр. за одредницу мајка: 1. она што је родила онима које је
родила; 2. назив одмила за бабу (унучићима) и за свекрву или старију жену уопште)
јесу значења, а оно што се обележава као 1а, 1б, 2а, 2б, 2в јесу подзначења. Сва
значења и подзначења имају дефиниције.
• Иза сваке дефиниције наводе се примери. Они треба да обухвате све говоре датог
језика и морају бити репрезентативни.
• Идентификација контекстне употребљивости је податак који се даје у загради или иза
дефиниције (то је семантичка информација).
• Испоређенице су неке врсте дублета.
 КОЈИ РЕЧНИЦИ ПОСТОЈЕ У
СРПСКОМ ЈЕЗИКУ?
• Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ;
• Речник српскохрватскога књижевног језика Матице српске;
• Речник српскога језика Матице српске;
• Обратни речник српскога језика, Мирослав Николић;
• Лексикон страних речи и израза, Милан Вујаклија;
• Велики речник стрнаих речи и израза, Иван Клајн, Милан Шипка;
• Етимолошки речник српског језика.
 НАЈЗНАЧАЈНИЈИ РЕЧНИЦИ
СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Речник српскохрватског књижевног и народног језика
САНУ

Ово је највећи једнојезични описни речник савременог српског језика – у њему је

за сада обрађено више од 200 хиљада речи из књижевног и народног језика.
Издавач речника је Српска академија науке и уметности. Овај речник још увек
није завршен.
 НАЈЗНАЧАЈНИЈИ РЕЧНИЦИ
СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Речник српскохрватскога књижевног језика Матице
српске

Речник Матице српске састоји се од 6 томова; прва књига објављена је 1967. године, а
шеста 1976. Први и други том овог речника објавиле су заједно Матица српска и
Матица хрватска, а остале томове Матица српска. У овом речнику обрађено је око 143
хиљаде речи.
 НАЈЗНАЧАЈНИЈИ РЕЧНИЦИ
СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Речник српског језика Матице српске

Ово је једнотомни речник српског језика који је издала Матица

српска 2007. године. Настао је скраћивањем Речника Матице
српске.
 НАЈЗНАЧАЈНИЈИ РЕЧНИЦИ
СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Обратни речник српскога језика (2000), Мирослав
Николић

У овом речнику лексеме су поређане на неуобичајен начин. Наиме, уместо да су прво

дате речи које почињу словом А, у овом речнику се најпре наводе оне које се
завршавају словом А. Дакле, у овом речнику су речи уазбучене од финалног слова.
Овај речник веома је значајан за творбу речи, јер се у њему лако може доћи до лексема
које имају исти завршетак.
 НАЈЗНАЧАЈНИЈИ РЕЧНИЦИ
СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Асоцијативни речник српскога језика (2005), Предраг
Пипер, Рајна Драгићевић

У овом речнику лескеме су организоване и пописане од стимулуса ка реакцији. Наиме,

користећи асоцијативне тестове, аутори речника прикуили су 800 различитих
асоцијација на 600 задатих лексема-стимулуса. Овакав речник може се користити у
проучавању стереотипа, у компаративним семантичким истраживањима, а значајна су
и за социолингвистичка, психолингвистичка, културолошка истраживања.
 РЕЧНИЦИ СТРАНИХ РЕЧИ
• Турцизми у српскохрватском језику (1966), Абдулах Шкаљић;
• Лексикон страних речи и израза (1991), Милан Вујаклија;
• Велики речник страних речи и израза (2006), Иван Клајн, Милан
Шипка;
• Рјечник страних ријечи (1968), Братољуб Клаић;
• Do you speak angosrpski? Rečnik novijih anglicizama, Vera Vasić,
Tvrtko Prčić, Gordana Najgebauer;
 ЈОШ НЕКИ РЕЧНИЦИ
• Проучавање порекла речи: Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика
(1971-1974) Петра Скока; Етимолошки речник српског језика;
• Твобена питања: Обратни речник српскога језика; Семантичко-деривациони речник;
• Синоними: Синоними и сродне речи српскохрватског језика Миодрага Лалевића;
Речник синонима;
• Тумачење фразеологизама: Рјечник хрватскога или српскога језика Јосипа Матешића;
Фразеолошки речник српског језика Ђорђа Оташевића;
• Нова реч: Нови речник нових речи (1991), Јован Ћирилов; Речник нових речи (1992),
Иван Клајн; Речник нових и и незабележених речи (1999), Ђорђе Оташевић;
• Жаргонизми: Двосмерни речник српскога жаргона и жаргону сличних речи и израза
Драгослава Андрића.
 ХВАЛА НА ПАЖЊИ!

Не заборавите да користите речнике!