Правописни знаци

Правописни знаци (интерпункција) деле се на реченичне знакове – који указују на

границе и карактер реченица и на односе међу њиховим деловима, и помоћне правописне
знакове – који имају другачије улоге. Реченични знакови су:
 тачка .
 упитник ?
 узвичник !
 три тачке ...
 наводници „“ (с тим што се горњи не пишу више овако као што их видите
овде на споља, већ идентично изгледају као и доњи, само се пишу горе
изнутра)
 запета ,
 тачка са запетом ;
 две тачке :
 црта – (не цртица, дакле, већ црта)
 заграда обла ( ) и заграда угласта [ ]
У помоћне правописне занкове спадају цртица, апостроф, угласти знак дужине,
акценатски знакови, звездица, ситне бројке, знак степена, знак једнакости, коса црта, знак
процента и знак промила и др. Осим тога, и тачка, две тачке, црта и заграда имају и
нереченичне функције.
Неки од тих знакова имају и своју употребу у другим наукама, односно струкама
(нпр. ситне бројке у математици или хемији). Овде говоримо о њиховим општим
употребама.
Као помоћни правописни знак тачка има неколико употреба:
1. служи за скраћивање речи (тзв. скраћеничка тачка):
проф. итд. Ђ. Јакшић
Међутим, не пише се иза свих скраћеница:
А (ампер) МС (Матица српска)
УЕ (Ужице) гђа (госпођа)
2. служи да означи да је арапски број употребљен као редни, али не и кад следи
неки други знак интерпункције: у 11, 12. и 13. члану Законика. Иза римских
бројева нашелно се не пише, осим у насловима поглавља кад се број и наслов
налазе у истом реду: I. Увод, II. Европа, III. Ваневропске земље.
3. пише се иза бројева (римских и арапских) и иза слова кад они служе
рашчлањавању текста:
 I. Врсте речи
1. Променљиве врсте
а. Именице
б. Придеви
2. Непроменљиве врсте
а. Предлози
б. Везници
II. Функције у реченици

Уместо тачке може се употребити и полузаграда: 1), а); потпуна заграда: (1), (а); знак
степена 1°, 2°.

4. тачка се пише иза наслова одељака ако се текст наставља у истом реду:
Променљиве речи. Одликују се тиме што...

5. може се писати унутар бројева које имају више од четири цифре (1.000.000 или 1
000 000, али 1000).

Две тачке могу да се употребе у значењу „према“, највише кад се предочавају

односи бројева и граматичких облика. Када се тако употребљавају, и испред и иза две тачке
оставља се белина. То значи да се пише овако: 3 : 1, а не 3:1
Црта се употребљава као везни знак (и штампа се примакнута речима које везује):
1. између бројева који се пишу цифрама, уместо предлога до (ако испред првог
броја не иде предлог од): Радно време 8–16, у периоду X–XII века.
2. измешу речи које означавају појмове повезане савезом, партнерством,
коауторством: Кант–Лапласова теорија, пакт Немачка–Италија–Јапан.
3. у везама које значе просторне односе: канал Дунав–Тиса–Дунав.
У двојним везама може се писати и примакнута и одмакнута црта:
састанак Черчил – Рузвелт састанак Черчил–Рузвелт
Примакнута црта не може се писати ако неки члан везе има унутар себе белину, него
се тада пише црта са белинама: коалиција Н. Пашић – С. Прибићевић, хтео – не хтео (али
хоћеш–нећеш).
Заграда се употребљава:
 1. да покаже могућност двојаког читања речи, било у речима истог значења:
акцен(а)т, флаутист(а), или различитог: Такво (не)разумевање нас је све
зачудило.
2. да се допуне скраћене или непотпуно сачуване речи које реконструишемо:
Уводник је написао А(лександар) Б(елић).

Полузаграда (има облик друге половине обле заграде) пише се иза бројева и слова
у рашчлањеним низовима: 1), 2), 3), а), б), в) итд.
Цртица се пише:
1. између делова полусложеница: ауто-превозник, угљен-диоксид, Шар-планина;
2. кад се раставља реч на делове приликом преношења у нови ред и приликом
растављања речи на слогове, морфеме, основу и наставак: ла-ста-ви-ца, град-ом,
кућ-ица, од-бацити (укључујући и случај кад тај одвојен део речи посебно
наводимо: -ом, -ица, од-, -ов-);
3. у неким скраћеницама: Би-Би-Си;
4. између делова речи кад је први део написан цифрама, великим словима или
другим писмом: 75-годишњи, Служе се ИБМ-овом рачунаром, посао са Nuet-ом;
5. између група цифара у телефонским или банковним бројевима.

Остали помоћни знаци

Апостроф (') се пише у речима које се схватају као окрњене, на местим ана којима
су изостављена слов ау писању или гласови у изговору (у разговорном језику, у записима
дијалекатског говора, у поезији због стиха): Или купи алат, ил' остави занат. Пише се и у
презименима преузетим из страног језика: Д'Анунцио. Не пише се у краћим облицима
инфинитива и глагског прилога садашњег – иако они нису књижевни (Немојте то чинит;
Знајућ све то, био је опрезан), као и у неким дијалекатским или разговорним ликовима речи
(нек, нит, међ).
Угласти знак дужине (^) употребљава се да означи да је самогласник изнад ког
стоји дуг:
1. у Ген. мн, када се тај облик подудара с неким другим падежним обликом;
2. кад је самогласник чију дужину треба назначити настао сажимањем двају
самогласника: Паде ми једна мисô на памет;
3. кад треба разликовати две речи – било да једна има акценат, а друга не (Хтео је
то да дȃ другарици) или да једна има кратак, а друга дуг акценат (Нешто ме у
гуши гŷши).
 Акценатски знакови и знак за дужину (¯) служе за обележавање акцената и
ненаглашених дугих слогова у решима, углавном за стручне и школске потребе.
Звездица (*) се употребљава иза неке речи или дела тескта као знак којим се упућује
на фусноту.
Ситне бројке могу се писати као подигнуте или спуштене. Подигнуте бројке указују
на фусноте, или се употребљавају са скраћеницама за меру: km² (квадратни километар).
Знак степена (°) пише се уз бројке које означавају угаоне, географске и
температурне степене: Две праве се секу под углом од 45°.
Коса црта (/) може се писати између бројки у случајевима као школска 2019/2020,
да одвоји позивни број у телефонским бројевима (011/3411-900), између алтернативних
језичких облика (наставак –ов/-ев), измешу стихова кад се цитирају у продужетку (Пучина
плава / Спава).
Знак процента (%) чита се „посто“ или „одсто“ и пише се уз бројку без белине: На
изборе је изашло 55% људи. На исти начин се пише и знак промила (‰).