Glasovne promene

Kada dva ili tri suglasnika stoje jedno pored drugog, u nekim slučajevima se dešavaju glasovne promene
(jednačenja suglasnika). U srpskom jeziku reči obično pišemo onako kako se izgovaraju (posle izvršenih
jednačenja), na primer: potkolenica (pod +kolenica), ali ima i izuzetaka (predsednik – izgovor je [precednik]).
Kod sledećih suglasničkih parova se dešavaju fonetske promene:
t + j = tty d + j = ggy
d + sz = cc t + sz = cc hatszáz [haccáz]
d + s = ccs zöldség [zölcség] t + s = ccs
t + c = cc : utca [ucca]
n + j = nny
l + j = jj l + r = rr
Kada se suglasnici S, Sz, Z i Zs stoje jedno pored drugog, ne izgovaraju se oba suglasnika, nego se
drugi udvaja (ali samo u govoru!), na primer: egészségére [egésségére].

1
 Imenice i nastavci
Harmonija samoglasnika – „pravilo auta“
U mađarskom jeziku vrlo često nastavci imaju dva (nekad čak i tri) oblika. O tome kada koristimo jednu
ili drugu varijantu odlučuje pravilo harmonije samoglasnika (pravilo auta).
Ako se u poslednjem slogu javljaju samoglasnici a/á, o/ó ili u/ú (ti samoglasnici se pojavljuju u reči
auto, otuda ime pravilo auta), dodaje se varijanta sa samoglasnikom a/á, o/ó ili u/ú. Na primer: autóban,
autóból itd.
Ako se u poslednjem slogu nalaze samoglasnici ö, ő, ü ili ű, uvek se dodaje varijanta koja ne sadrži
niske samoglasnike (tj. samoglasnike koji se nalaze u reči auto): gyümölcsben, gyümölcsből itd.
Ako neki nastavak ima tri varijante, treći obično ima jedan od navedena četiri samoglasnika (-hoz/-hez/-
höz; -tok/-tek/-tök). U tim slučajevima kad je poslednji samoglasnik ö, ő, ü ili ű, dodaje se varijanta nastavka
koji sadrži jedan od njih, na primer: sofŐr – sofŐrhÖz [do šofera] (-hoz/-hez/-höz).
Ako se u poslednjem slogu nalaze samoglasnici e, é, i ili í, onda o varijanti samoglasnika odlučuje
pretposlednji slog: Madridban, Berlinben.
Izuzeci od ovog pravila su složenice, jer se posmatra samo poslednja reč: Budapest – Buda|pestre,
odnosno strane reči koje često mogu da prime obe varijante: hotelban / hotelben.
Pazite: áprilisban i októberben! Još jedan izuzetak je reč muškarac: férfiban.
Postoji jedna promena koja se odigrava u rečima koji se završavaju na kratke samoglasnike a, e i o: oni
se uvek produžavaju bez obzira na varijantu nastavka koja sledi iza njih: iskola + ban = iskolában, Zimbabwe +
-ban = Zimbabwéban, Oslo + ban = Oslóban.

Napomene
I u srpskom i u mađarskom jeziku imamo reči stranog porekla. Dok neki imaju isti oblik u oba jezika
(na primer hotel), drugi se u manjoj meri razlikuju.
1. U mađarskom jeziku nemamo samoglasnik na kraju reči:
fotel – fotelja gitár – gitara kád – kada
2. Glas j koji se javlja između samoglasnika, u srpskom jeziku se piše, a u mađarskom ne (iako se
izgovara!): Dániel – Danijel Gabriella – Gabrijela

Izražavanje roda
U mađarskom jeziku ne postoji gramatički rod. Zbog toga – ako se pojavi potreba da se izrazi –
imenicama dodajemo reči nő/asszony (žena). Prilikom zanimanja, na primer, orvos (lekar) može da upućuje i na
žensku i na mušku osobu, ali ako želimo da naglasimo da se radi u doktorici, možemo dodati reč nő: doktornő.
Isto tako ćemo uraditi i kod drugih zanimanja: pincérnő (konobarica), tanárnő (nastavnica/profesorica). Kod
nekih zanimanja, međutim, ne pravimo tu razliku, pa se naziv može odnositi i na žensku i na mušku osobu:
sofőr (šofer), jogász (pravnik), főnök (šef).
2
 Geografska imena naselja

Ako su u pitanju imena naselja iz zemalja čiji jezici imaju latinično pismo, u većini slučajeva se ime
naselja piše kao u originalu: München ’Minhen’. Postoje, međutim, i izuzeci: neki nazivi su prošli kroz proces
adaptacije (ova pojava postoji i u srpskom jeziku, na primer Temza umesto Thames itd.) I u mađarskom postoji
pojava prilagođavanja imena, na primer Bécs ’Beč’, Róma ’Rim’, Párizs ’Pariz’ itd.

Posle brojeva imenice u mađarskom jeziku stoje u jednini!

egy iskola ’jedna škola’ – két iskola ’dve škole’

3
 PRISVOJNI NASTAVCI
Prisvojni nastavci su veoma česti u mađarskom jeziku. Prisvojne zamenice (moja, tvoja itd.) koristimo
samo kada naglašavamo ko je posesor/ko poseduje nešto (ovo je moja knjiga, ne tvoja). Kada, međutim,
posesor nije naglašen, nego je važnije šta se poseduje, koriste se prisvojni nastavci. Njih pripajamo imenicama.
broj telefona ime (név) voće (gyümölcs) jabuka
1. telefonszámom 1. nevem 1. gyümölcsöm 1. almám
2. telefonszámod 2. neved 2. gyümölcsöd 2. almád
3. telefonszáma 3. neve 3. gyümölcse 3. almája

1. telefonszámunk 1. nevünk 1. gyümölcsünk 1. almánk

2. telefonszámotok 2. nevetek 2. gyümölcsötök 2. almátok
3. telefonszámuk 3. nevük 3. gyümölcsük 3. almájuk

Nastavci za jedninu su:

1. lice -m (-om/-em/-öm) (moj/a)
2. lice -d (-od/-ed/-öd) (tvoj/a)
3. lice -ja/-je, -a/-e (njegov/a, njen/a)

Nastavci za množinu su:

U prvom i drugom licu množine nastavci su isti kao i oni koji se dodaju glagolima:
1. lice -nk (-unk/-ünk) (naš/a/e)
2. lice -tok/-tek/-tök (-otok/-etek/-ötök) (vaš/a/e)
3. lice -juk/-jük, -uk/-ük (njihov/a/o)
U drugom licu množine – ako se reč završava na suglasnik – ispred nastavka dodajemo i samoglasnik za
olakšavanje izgovora, koji po harmoniji samoglasnika (auto) može biti O, E ili Ö. Primer za poslednji
samoglasnik: gyümölcsötök. Kod izuzetaka umesto O pojavljuje se A u drugom licu množine: fal – falam –
falatok, ágy – ágyam – ágyatok.
U trećem licu se ispred imenica ne koristi zamenica ők, nego ő (po posesivnom nastavku znamo da
li imamo jednog ili više posesora).
Kad se reč završava na samoglasnik, nastavci nisu -a/-e, nego -ja/-je: unoka/unokája.
PAŽNJA!
U nazivu ulice se izostavlja izražavanje posesije:
Ulica Petefi Šandora – Petőfi Sándor utca
Bitno je da se u mađarskom jeziku prvo koristi ime javnog mesta ili institucije, pa tek onda tip (Petőfi
Sándor utca), a u srpskom jeziku je situacija obrnuta (Ulica Petefi Šandora).

4
 Pažnja!
Reč fiú u posesiji ima dva oblika. Značenje ovih reči nije identično!
fiúm (moj momak) fiam (moj sin)
fiúd (tvoj momak) fiad (tvoj sin)
fiúja (njen momak) fia (njen/njegov sin)
fiúnk (naš momak) fiunk (naš sin)
fiútok (vaš momak) fiatok (vaš sin)
fiújuk (njihov momak) fiuk (njihov sin)
lány (devojka, devojčica) – lánya (njegova devojčica – ćerka, ali ne devojka!)

Izuzeci množine u 3. licu jednine i množine

Neki nazivi rodbinskih odnosa (na A2 smo učili samo dva):
1. anyám 1. anyánk 1. apám 1. apátok
2. anyád 2. anyátok 2. apád 2. apátok
3. anyja 3. anyjuk 3. apja 3. apjuk

Posesivni nastavci u trećem licu jednine i množine

U trećem licu jednine i množine neke reči koji se završavaju na suglasnik ne dobijaju uobičajene
nastavke -a/-e, odnosno -uk/-ük, nego varijante sa -j:
barátja barátjuk
Pravila nisu striktna, jer često imamo izuzetke, ali sledeća načela nam mogu pomoći. Varijante sa j
koristimo u sledećim slučajevima:

a) Kada se ispred t/d, k/g nalazi dugačak samoglasnik1: kád / kádjuk, barát / barátja, diák / diákja,
norvég / norvégja.
Reči koji se završavaju na g, a spadaju u ovu grupu, većinom su stranog porekla (po primerima se vidi
da i među ostalim rečima ima dosta onih koje nisu mađarskog porekla).

b) Kada se ispred t/d, k/g nalazi drugi suglasnik: sminkjük, forintjuk, gepárdjuk – (takođe se najčešće
radi o stranim rečima, odnosno složenicama, na primer: földszintjük).
(Među primerima na sajtu www.memrise.com možete naći i neke koje se završavaju na f i l – seriffje,
grillje. Te reči su takođe stranog porekla.)

1
Sva ova pravila nisu, nažalost, bez izuzetaka. Kad je poslednji samoglasnik nizak, vrlo verovatno će nastavak u 3. licu biti -ja,
odnosno -juk u množini. Kad se radi o rečima koji će po harmoniji primiti visok nastavak, ima dosta kolebanja. Vrlo često
možemo koristiti i nastavak sa -j i bez. One reči koje moraju dobiti nastavak sa -j su navedene na sajtu www.memrise.com.
5
 c) Neke reči koje se završavaju na -l, -m, -n i -r takođe dobijaju nastavke -ja/-je, odnosno -juk/-jük:
karfiolja, programja, filmje, balkonja, fodrászszalonja, telefonja, stadionja, párja, papírja, gitárja, motorja
(ovo su opet prvenstveno strane reči).

d) Reči mađarskog porekla koje se završavaju na -n, -t i -p, a označavaju vreme: délutánja, délelőttje,
tegnapja, holnapja i hónapja.

Postoje i reči koje primaju i varijantu sa -j i bez, ali o njima za sad neće biti reči.

6
 MNOŽINA IMENICA: nastavak je -K

Pitanja za lica, odnosno stvari u množini glase: Mik? (Šta?) / Kik? (Ko?)
U mađarskom jeziku množina se izražava sa nastavkom -k. Ako se reč završava na samoglasnik, dodaje
se samo -k:
néni (teta) – nénik (tete) nő (žena) – nők (žene) fiú (dečak) – fiúk (dečaci)
Ako se reč završava na -a ili -e, sa dodavanjem bilo kojeg nastavka, pa tako i nastavka -k ovi
samoglasnici se produžavaju:
kisbaba (beba) – kisbabák (bebe) csirke (jedno pile) – csirkék (?pile)
Postoji samo jedna reč koja se završava na samoglasnik ali se ne dodaje samo -k, nego i samoglasnik:
férfi (muškarac) – férfiak (muškarci).
Kada se reči završavaju na suglasnik, pre nastavka za množinu -k uvek se dodaje i samoglasnik za
olakšavanje izgovora -O-, -E- ili -Ö- (u zavisnosti od harmonije samoglasnika, tj. pravila auta):
gyermek (dete) – gyermekek (deca) asztal (sto) – asztalok (stolovi)
szomszéd (komšija) – szomszédok (komšije)
gyümölcs (voće – jednina) – gyümölcsök (voće – množina).
Kada se u poslednjem slogu pojavljuje jedan od samoglasnika ö, ő, ü ili ű, samoglasnik za olakšavanje
je uvek ö, kao što smo videli u poslednjem primeru. Izuzetak je:
könyv (knjiga) – könyvek (knjige).
IZUZECI
Osim prve grupe izuzetaka, ostali su isti i u množini i u akuzativu (i u posesiji). Ovde ćemo ih ponoviti:

I.) Sledeće reči:

kanál – kanalak (kašika – kašike)
levél – levelek (pismo – pisma, list – listovi)
tehén – tehenek (krava – krave)
pohár – poharak (čaša – čaše)
kenyér – kenyerek (hleb – hlebovi)
szamár – szamarak (magarac – magarci)
kosár – kosarak (korpa – korpe)
(Ali: tanár – tanárt!)
Sledeća rečenica nam može pomoći pri pamćenju ove grupe izuzetaka:
A szamár és a tehén télen nincs a téren, az istállóban vannak. Itt nincs pohár, kanál és kenyér, csak
egy nagy kosár és sok levél.

II.) Kod nekih reči umesto -O dodaje se samoglasnik -A:

7
 ágy – ágyak könyvtár – könyvtárak
arany – aranyak nyár – nyarak
fal – falak sál – sálak
hal – halak társ – társak
ház – házak út – utak
híd – hidak vár – várak
Rečenica za pamćenje:
Megyek az úton haza. A házban a társam és én halat vacsorázunk a fal mellett. Az ágyban könyvtári
könyvet olvasunk, és tollpárnán alszunk. Reggel aranyóra csörög (zvoni) – nyár van, kirándulni megyünk a
várba. Meleg van, sál nem kell.

III.) Skraćivanje samoglasnika u nekim jednosložnim rečima

fél – felek tél – telek
lé – levek tér – terek
név – nevek út – utak
nyár – nyarak víz – vizek

IV.) U ovoj grupi izuzetaka u poslednjem slogu se događa inverzija glasova:

cukor – cukrot terem – termet tükör – tükröt
(ALI: cukorka/cukorkák, samo u značenju bombona!)
Rečenica za pamćenje: A termekben tükrök és cukorkák vannak.

V.) Proširivanje osnove sa -V i skraćivanje samoglasnika:

ló – lovak, lé – levek.

8
 PADEŽNI NASTAVCI

U mađarskom jeziku postoji 18 padeža.

1. NOMINATIV Pitanja su: Ki? (Ko?) i Mi? (Šta?)

Nominativ se koristi na isti način kao i u srpskom jeziku. Najčešće se subjekti u rečenici pojavljuju u
nominativu, što znači da neće imati nikakav nastavak:
Anna eszik. - Ana jede.
Pitanja su: Ki? (Ko?) i Mi? (Šta?)

2. AKUZATIV (pravi objekat): -T

Pitanja su: Kit? (Koga?) / Mit? (Šta?)
Kada se imenica završava na samoglasnik, dodaje se samo -t (-a i -e se produžavaju):
csokoládé – csokoládét (čokolada / čokoladu) kifli – kiflit (kifla / kiflu)
iskola – iskolát (škola / školu) csirke / csirkét (piletina / piletinu)
Kada se reč završava na suglasnik, isrped -t se mora dodati i samoglasnik za olakšavanje izgovora (koja
zavisi od harmonije samoglasnika, odnosno pravila auta):
barack – barackot szendvics – szendivcset tök – tököt

Izuzeci
a) Kod nekih jednosložnih imenica koje se završavaju na samoglasnik, skraćuje se dugi samoglasnik i
dodaje se suglasnik -v: ló – lovat, lé – levet (ali može i lét!), tó – tavat, hó – havat.

b) Kod nekih reči samoglasnik za olakšavanje nije -O-, nego je -A- – njih treba učiti kao izuzetke: halat
(ribu), házat (kuću), vajat (maslac), utat (put), ágyat (krevet), falat (zid), tárat (mesto za skladištenje), hidat
(most), társat (druga), aranyat (zlatnik), nyarat (leto), várat (tvrđavu), sálat (šal), tollat (pero)
Brojevi: hármat (3), nyolcat (8), húszat (20), hatvanat (60), nyolcvanat (80), százat (100) – tj svaki broj,
koji bi po pravilu auta primio O, osim šestice (hatot, tizenhatot...).
Megyek az úton és a hídon haza. A házban a társam és én halat vacsorázunk a fal mellett. Az ágyban
könyvtári könyvet olvasunk, és tollpárnán alszunk. Reggel aranyóra csörög – nyár van, kirándulni megyünk a
várba. Meleg van, sál nem kell.

c) Kod nekih jednosložnih reči se skraćuje dugački samoglasnik: víz / vizet (voda / vodu), név / nevet
(ime), út / utat (put), fél – felet (polovinu), tél – telet (zimu), tér – teret (trg), nyár – nyarat (leto).

9
 d) Kada se reč završava na suglasnike s, sz, (z), zs, l, (j), r, n i nj ne dodaje se samoglasnik za
olakšavanje izgovora, nego samo nastavak -t: levest (supu), rizst (pirinač), banánt (bananu), itd. (Ali: tanár –
tanárt!) Dva suglasnika se kolebaju (J i Z): baj / bajt (problem) ali tej / tejet (mleko), méz / mézet (med) i
ásványvíz / ásványvizet (mineralna voda/mineralnu vodu).
(OVO PRAVILO NE VAŽI ZA PRIDEVE I BROJEVE, SAMO ZA IMENICE! Pa će tako biti: édeset
(slatko), sósat (slano), nullát (nulu), egyet (1), kettőt (2), hármat (3), négyet, ötöt (5), hatot (6), hetet (7),
nyolcat (8), kilencet (9), tízet – (10), százat (stotku) itd.)
Izuzeci ovih izuzetaka:
- reči koji se završavaju na dva suglasnika: kada bi se dodao nastavak -t, imali bismo tri suglasnika
jedno za drugim, što mađarski jezik ne trpi (dozvoljava se samo u novopridošlim rečima): keksz – kekszet.

e) Reči u čijim osnovama se dešava još neka promena:

- promena mesta glasova (metateza): eper – epret (jagoda / jagodu), cukor / cukrot (šećer), tükör –
tükröt (ogledalo), terem – termet (sala, hala), sarok – sarkot (ćošak, peta), szobor – szobrot (spomenik).

f) u dvosložnim rečima kod kojih je drugi samoglasnik dugačak: kenyér – kenyeret (hleb), kanál –
kanalat (kašika – kašiku), levél – levelet (pismo – pismo, list – list), tehén – tehenet (krava – kravu), pohár –
poharat (čaša – čašu), szamár – szamarat (magarac – magarca), kosár – kosarat (korpa – korpu).
Sledeća rečenica nam može pomoći pri pamćenju ove grupe izuzetaka:
A szamár és a tehén télen nincs a téren, az istállóban vannak. Itt nincs pohár, kanál és kenyér, csak
egy nagy kosár és sok levél.

Jedina reč koja je u množini izuzetak a u akuzativu nije: férfit / férfiak.

One reči koji su izuzeci u množini, izuzeci su i u posesiji!
Jedina razlika je kod reči szabadidő, jer ona nije izuzetak ni u akuzativu, ni u množini, samo u
posesiji 3. lica jednine i množine: szabadideje / szabadidejük (ali: szabadidőt).

3. INSTRUMENTAL: -VAL/-VEL (SA) Pitanja su: Kivel? (S kim?) / Mivel? (S čim?)

Kao i u srpskom, i u mađarskom se instrumentalom označava s kojim sredstvom vršimo radnju, ili ko
nam pravi društvo.
Kada se reč završava na samoglasnik, dodaje se nastavak -val/-vel (u zavisnosti od harmonije
samoglasnika/pravila auta): Annával megyek az iskolába. - Sa Anom idem u školu.
Kada se reč završava na -a ili -e, ti samoglasnici se produžavaju.
Kada se neka reč završava na suglasnik, glas -V se ne piše (niti izgovara) – ona se izjednačava sa
poslednjim suglasnikom u toj reči (u praksi: udvojićemo poslednji glas, -V se ne javlja):
Péterrel megy az iskolába.- Sa Petrom ide u školu.
Zsolttal megy az iskolába. - Sa Žoltom ide u školu.
10
 Busszal megy az iskolába. - Autobusom ide u školu.
Kada se udvaja suglasnik koji se piše sa dve ili tri grafeme, samo će se prvi grafem udvojiti: buSSzal.
Ako se reč već završava na dugački suglasnik, ne možemo dodati i treći: meccs – meccsel, toll – tollal.
Kada se reči pojavljuju u rečenicama (u kontekstu), pre instrumentalnog nastavka vrlo često ćemo
dodati i posesivne nastavke:
lány – lány + m = lányom + val = a lányommal
a lányoddal
a lányával
Ako nismo unapred pozicionirali mesto, uz szemben (preko puta) će stajati imenica sa instrumentalnim
padežom.
A színház a hotellal szemben van. -
Pozorište se nalazi prekoputa hotela.
IMENICA U RELACIJI sa nečim RELACIJA
színház + 0 (na njoj se NE nalazi instrumental!) hotel +VAL

11
 LOKATIVNI PADEŽI
Devet padežnih nastavaka izražavaju mesne odnose:
PRIBLIŽAVANJE MIROVANJE UDALJAVANJE
(kretanje)
-ba/-be (u) -ban/-ben (u) -ból/-ből (iz)
az iskolába (idem u školu) az iskolában (nalazim se u školi) az iskolából (idem iz škole)
-ra/-re (na) -n (-on/-en/-ön) (na) -ról/-ről (sa)
az asztalra (stavljam na sto) az asztalon (nalazi se na stolu) az asztalról (pao je sa stola)
-hoz/-hez/-höz (kod, do) -nál/-nél (kod, pored) -tól/-től (od)
Péterhez (idem kod Petra Péternél (kod Petra sam) Pétertől (dolazim od Petra)
ili do Petra)
HOVA? HOL? HONNAN?

4. -BAN/-BEN
Jedan od nastavaka koji izražava unutrašnji prostorni odnos je nastavak -ban/-ben. Ovaj nastavak
ukazuje da se nalazimo unutar neke prostorije, vozila. Možemo i da se krećemo po toj prostoriji, ali niti ulazimo
u nju, niti izlazimo iz nje. U srpskom ovaj padež izražavamo predlogom u kojoj sledi imenica u lokativnom
padežu – nalazim se u Novom Sadu): a parkban – u parku
Mestima koja se nalaze ili su se nekada nalazila na teritoriji Mađarske dodajemo samo -n (ako se reč
završava na samoglasnik: Szabadka – Szabadkán) (odnosno -on/-en/-ön po pravilu harmonije samoglasnika):
Újvidéken vagyok. - Ja sam u Novom Sadu.
Vojvođani (a ne i Mađari iz Mađarske) ove nastavke dodaju i mestima koje se nalaze u užoj Srbiji, zato
što je to njihova domovina: Kragujevácon. Izuzeci su: Belgrádban, Nišben.
Nazivi mesta koji se završavaju na glasove n, ny i r (kada posmatramo Vojvodinu) i -m (ako dodamo
užu Srbiju) dobijaju nastavak -ban/-ben umesto -n: Zomborban, Apatinban.

5. -BA/-BE
Kada želimo da izrazimo kretanje – tačnije: približavanje, ulazak u granicom omeđeni prostor, u
srpskom koristimo predlog u zajedno sa akuzativnim padežom:
Londonba megyek – Idem u London.
Pekingbe megyek – Idem u Peking.
Kao što se i prilikom boravka u nekom mestu pravi razlika između naziva mađarskih mesta i drugih
naselja, tako se nastavci i prilikom približavanja razlikuju. Dok naselja van sadašnje i nekadašnje Mađarske
dobijaju nastavak -ba/-be, mađarskim nazivima se dodaje nastavak -ra/-re:
Újvidékre megyek. – Idem u Novi Sad. Futakra mész. – Ideš u Futog.
Szabadkára megy. – Ide u Suboticu.
Nazivi mesta koji se završavaju na glasove n, ny i r (kada posmatramo Vojvodinu) i -m (ako dodamo
užu Srbiju) dobijaju nastavak -ba/-be umesto -ra/-re, pa ćemo reći Zomborba, Apatinba.
12
 Sva ova pravila važe i za užu Srbiju (iz ugla vojvođana, jer je Srbija njihova domovina – dok Mađari iz
Mađarske će za užu Srbiju uvek koristiti varijante nastavaka sa -b: -ban/-ben, -ba/-be, -ból/-ből): Kragujevácra
megyek. - Idem u Kragujevac.

6. -BÓL/-BŐL
Kao i kod ostalih nastavaka, naseljena mesta u sadašnjoj i nekadašnjoj Mađarskoj ne dobijaju varijantu
sa glasom b. Nastavak koji označava kretanje iz nekog mesta u ovim slučajevima glasi -ról/-ről: Újvidékről,
Szabadkáról.
Ovaj nastavak mimo gornje pomenutih slučajeva označava poreklo, odnosno sastav:
Újvidékről jövök. - Dolazim iz Novog Sada. / Ja sam iz Novog Sada.
Paradicsomból van. - Od paradajza je.

Prostorni odnosi – površina

7. MIROVANJE: -N
Dok se omeđeni prostori izražavaju nastavcima -ba/-be, -ban/-ben i -ból/-ből, (gornja) površina i prostor
bez (čvrstih) granica se izražava drugačijim nastavcima.
Mirovanje na nekoj površini se izražava nastavcima -n/-on/-en/-ön (NA + lokativ). Upitna reč glasi:
Hol? ’Gde?’ Az alma az asztalon van. – Jabuka je na stolu.
Úton i útban
Reč úton znači ’na putu’, dok reč útban označava da nekome smetamo, da se nalazimo na nečijem
putu...
Većina onih ostrva koja u srpskom dobijaju nastavak NA i u mađarskom će se ponašati na isti način:
Máltára – na Maltu
Izuzeci (sem Kube) su isti:
Nagy-britanniába – u Veliku Britaniju
Japánba – u Japan
Ali: Kubába – na Kubu

8. PRIBLIŽAVANJE: -RA/-RE
Približavanje nekoj površini se izražava nastavcima -ra/-re (NA + akuzativ). Upitna reč glasi:
Hova?/Hová? ’Kuda?’
Koncetre megyek. – Idem na koncert.
U srpskom jeziku se ova dva pravca razlikuju i u padežu – prilikom mirovanja koristimo lokativ (na
stolu), a prilikom kretanja akuzativ (na koncert).

Predlog NA (kretanje) se prevodi na mađarski nastavcima -RA/-RE samo kad se radi o pravcu kretanja:

13
 a) geografske jedinice kao što su planine (visina), reke, jezera... i ostrva (sem nekadašnjih velesila –
Angliába i Japánba): Balatonra, Dunára, Új-Zélandra, Fruška Gorára
b) površina: az asztalra
c) neomeđeni prostori: megyek az utcára (idem na ulicu da se igram, na primer)
d) cilj: koncertre...

Nastavak -ra/-re u neprostornim značenjima

a) Nastavak -ra/-re može da označava i cilj, na primer kupiti kartu za određeni pravac. U srpskom se
tada koristi imenica u akuzativu i predlog za: Mennyibe kerül a jegy a belgrádi gyorsvonatra? – za brzi voz
b) Ovaj nastavak se koristi i ako želimo da izrazimo da će se do određenog vremenskog perioda nešto
desiti (ili se neće desiti):
Estére hideg lesz. – Večeras će biti hladno.
Do večeras će zahladneti.
Reggelre nem leszel beteg. – Do jutra ćeš ozdraviti.
Ujutru nećeš (više) biti bolestan.
U ovim slučajevima se u srpskim prevodima može pojaviti i predlog DO.

9. UDALJAVANJE: -RÓL/-RŐL
Odvajanje sa gornjeg dela neke površine se izražava nastavcima -ról/-ről (SA):
Az utcáról jövök. – Dolazim sa ulice.
U srpskom jeziku se u ovom značenju koristi genitiv (sa ulice).

U većini slučajeva kada se u srpskom jeziku pojavljuju predlozi koji upućuju na površinu (prostorno
kretanje ili mirovanje), mađarski padežni nastavci se slažu sa navedenim, ali ima i izuzetaka.
Zasada imamo samo nekoliko slučajeva kada srpskim predlozima NA/SA ne odgovaraju mađarski
nastavci -ra/-re, -n/-on/-en/-ön, -ról/-ről (ili obrnuto): idem na stanicu: megállóba (ostale vrste stanica nisu
izuzeci!), megyek a buliba (idem na žurku), megyek a munkába – idem na posao, idem u poštu – postára, idem
u policiju: megyek a rendőrségre, idem u vece – megyek a vécére, az ablakban van – nalazi se na prozoru,
tévében – na televiziji, uszodába – na bazen.

SPOLJNJI MESNI ODNOSI

10. Padežni nastavak -NÁL/-NÉL
Ovaj padežni nastavak izražava mirovanje – nalazimo se u blizini ili pored nekoga ili nečega (možemo
da ga zamenimo sa postpozicijom mellett). U srpskom za izražavanje ovog prostornog odnosa koristimo
akuzativni padež i predlog kod.
Péternél vagyok. - Kod Petra sam.
A fodrásznál vagyok. - Kod frizera sam.
14
 Pitanja glase: Kinél? (Kod koga?) / Minél? (Pri čemu?)
Kada se u srpskom može koristiti i predlog DO (Svratiću do Petra.), ne koristimo ovaj padežni
nastavak, nego -hoz/-hez/-höz, jer DO upućuje na kretanje, a -nál/-nél izražava mirovanje!

11. Padežni nastavak -HOZ/-HEZ/-HÖZ

Pitanja glase: Kihez? (Kod koga?) / Mihez? (Do čega?) HOVA? (Kuda? Gde idem?)
Ovaj padež izražava da se približavamo nekome ili nečemu:
Annához megyek. - Idem kod/do Ane.
U srpskom jeziku obično koristimo genitivni padež sa predlozima DO ili KOD.
Kada se radi o približavanju nekim radnjama zanatlija, koristimo ovaj nastavak, jer se približavamo
osobi koja taj zanat vrši:
Megyek a fodrászhoz. - Idem do/kod frizera.
Megyek a mészároshoz. - Idem do/kod mesara.
Sa objektima koristimo sa glagolima kretanja samo ako želimo da izrazimo da im se približavamo, ali
ne i da ulazimo u njih! Közeledek a postához. - približavam se pošti

12. Padežni nastavak za udaljavanje u prostoru: -TÓL/TŐL

Pitanja je: Kitől? (Od koga?) / Mitől? (Od čega?) / Honnan? (Odakle?)
U srpskom jeziku za izražavanje ovih prostornih odnosa koristimo genitivni padežni nastavak i predlog
OD:
Az iskolától jövök. - Dolazim od škole. (u značenju: od školske zgrade, nisam bio u njoj)
Ovaj nastavak upućuje na to da ne dolazimo iz nekog granicom omeđenog prostora, nego smo pošli od
njene vanjske tačke, i udaljavamo se od nje.

Zanimanja i nastavci
Kada želimo da kažemo da ćemo ići u piljarnicu, pekaru, mesaru itd., u mađarskom jeziku zapravo
ćemo govoriti da idemo kod piljara, kod pekara, mesara itd. (U sprskom na isti način izražavamo da idemo kod
frizera – a ne u frizera.) Zato sa ovim rečima ne koristimo nastavke -ba/-be, -ban/-ben i -ból/-ből, nego -hoz/-
hez/-höz, -nál/-nél i -tól/-től:
A zöldségesnél veszek salátát. – Kod piljara kupujem salate.
A hentesnél veszek csirkehúst. – Kod mesara kupujem piletinu.

Ostali padeži
13. Padež za izražavanje granice radnje (kretanja) ili granicu u vremenu -IG (do)
Pitanje glasi: Meddig? (Dokle?)
Az asztalig megyek. – Idem do stola.
Radnja se završava u ovoj tačci: Az iskoláig megyek. - Idem do škole. (Ali ne ulazim u nju.)
15
 Od – do
Háromtól ötig – od tri do pet

Nastavci za vreme
Nastavci za vreme se često razlikuju u srpskom i mađarskom jeziku, mada ima i sličnosti. Već smo
videli da se meseci koriste na isti način (januárban – u januaru). Iste nastavke dobijaju i godine, pa i reč podne
(dél):
kétezer ötben – dve hiljade pete kétezer hatban – dve hiljade šeste
évben – u godini délben – u podne
hónapban – u mesecu Izgovor ove reči je [hónabban].
Nazivi dana, međutim, primaju nastavak -n (-on/-en/-ön):
szombat – szombaton (subota / u subotu)
kedd – kedden (utorak – u utorak)
csütörtök – csütörtökön (četvrtak – u četvrtak)
Izuzetak je reč nedelja (vasárnap), jer ona ne prima nikakve nastavke.
Isti nastavak se dodaje rečima nedelja, zima, leto i ove godine:
héten – ove nedelje
idén – ove godine (prilog, nastao je od reči idő / vreme)
nyáron – leti télen – zimi
Reč nedjelja (vasárnap) ne dobija nikakav nastavak. Tako se ponašaju još: reggel, este, délelőtt,
délután, holnap (sutra), holnapután (prekosutra).
Ako dodamo nastavak -re na reč budućnost, dobićemo termin sledeće godine: jövőre – sledeće godine.
Nastavak za vreme -kor se dodaje reči ponoć i satima:
éjfélkor – u ponoć nyolckor – u osam
tizenegykor – u jedanaest
Ako želimo da izrazimo koliko puta na dan, nedeljno, mesečno ili godišnje radimo nešto, ovim rečima
treba da dodamo nastavak -nta/-onta/-ente:
naponta – dnevno hetente – nedeljno
évente – godišnje havonta – mesečno
tavaly – prošle godine, jövőre – sledeće godine. (Ovo su, zapravo, prilozi za vreme.)
ősszel – u jesen, tavasszal – na proleće

Više vremenskih odrednica u jednoj rečenici

Ako u jednoj rečenici imamo nekoliko vremenskih odrednica, oni će stajati zajedno. Prvo ćemo reći
najduže vreme (u našem primeru dan), zatim kraće (jutro) – pa najkraće (ili tačno vreme):
csütörtökön minden reggel fél hétkor – četvrtkom svakog jutra u pola sedam

16
 Mennyibe kerül? (Koliko košta?) 25 dinárba kerül.
Kod mera u mađarskom se ne koriste grami nego dekagrami, pa tako tražite 20 dekagrama salame, a ne
200 grama: 20 deka szalámi. (U Vojvodini Mađari koriste i grame, ali to je zbog uticaja srpskog jezika, kao što
se u srpskom u Vojvodini kaže npr. „10 deka“.)
U reči mennyibe se nalazi nastavak -be koji doslovno znači u (u srpskom jeziku u ovom slučaju ne
koristimo predlog u). Međutim, vrlo je bitno da ako na upitnoj reči nailazimo na neki nastavak, on se mora
pojaviti i u odgovoru (ovo se odnosi na bilo koji nastavak!). U ovom slučaju (u zavisnosti od harmonije
samoglasnika, odnosno pravila auta, to je ili -ba ili -be):
Száz forintba kerül – Košta sto forinti.
(U mađarskom glagol sledi iza strukture koja izražava koliko i koju vrstu novca dajemo.)
Kilencszázhetvennégy dinárba kerül – košta 974 dinara
Kao i u srpskom, i u mađarskom jeziku možemo izostaviti valutu (jer se iz konteksta podrazumeva) i
glagol. Nastavak koji se pojavljuje na valuti, međutim, ne može da izostane:
Mennyibe kerül? – Százba (ili –Kilencszázhetvennégybe.)

17
 Kombinovanje nastavaka

Kada koristimo neku reč sa posesivnim nastavkom ili u množini, a želimo da izrazimo da se ona nalazi
u relaciji sa nečim ili nekim (ne vidim moju jabuku), akuzativni nastavak se dodaje uvek uz pomoć
samoglasnika za olakšavanje izgovora. Ti samoglasnici (po harmoniji samoglasnika) su uvek -A ili -E (nikad -o
ili -ö):
táskám – táskámat (moja tašna / moju tašnu)
székem – székemet (moja stolica / moju stolicu)
gyümölcsöm – gyümölcsömet (moje voće)
Međutim, kada se dodaju neki drugi (padežni) nastavci, ne dodajemo samoglasnike za olakšavanje
izgovora:
A táskámra teszem. - Stavljam na moju tašnu.
Padežni nastavci su uvek poslednji u nizu nastavaka!

Stvaranje složenica
Kada ne koristimo nastavak za stvaranje prideva -s, obično se reč piše zajedno: csokoládétorta. Ali ako
je prisutan i nastavak -s, reči se odvajaju: csokoládés torta. To se dešava i kod sledećih reči:
tészta – tojásos tészta pizza – sonkás pizza szendvics – csirkehúsos szendvics
U slučaju bele kafe postoje dve varijante – jedna se piše zajedno a druga odvojeno. Značenje tih reči se
razlikuje: tejeskávé – bela kafa, tejes kávé – kafa sa mlekom.

Imena nacionalnosti
Nacionalnosti se pišu malim slovima, za razliku od srpskog jezika!
a) Kod naziva koji se završavaju na -IA, ovaj nastavak moramo odbaciti da bismo dobili naziv nacije:
Szerbia – szerb (’Srbin’ ili ’Srpkinja’)2, Anglia (Engleska) – angol (Englez). Nema puno naziva gde se dešavaju
dodatne promene – u ovom slučaju je to potrebno da ne bismo imali tri suglasnika jedno pored drugoga (angl).
b) Kod naziva koji se završavaju na reč ország (’država’), ta reč se odbacuje da bi dobili ime nacije:
Magyarország – magyar.
Postoji i nekoliko manjih grupa, navešćemo samo tri najvažnije:
c) Veoma malo država stvara ime nacije na način kao što se izražava poreklo (dodavanjem nastavka
-i): Kína – kínai (Kina – Kinez), Korea – koreai (Koreja – Koreanac).
d) Japán – japán (promenom veličine početnog slova dobijamo ime nacije).
e) Postoje i nacionalnosti koji nemaju direktne veze sa nazivima svojih država, na primer India (Indija)
– hindi itd. (U srpskom i mađarskom jeziku ti nazivi su vrlo često slični).

2
Mađarski jezik ne razlikuje rodove, pa će se tako i muški i ženski predstavnik nazvati na isti način.
18
 Zamenice

Lične zamenice

1. én (ja) 1. mi (mi)
2. te (ti) 2. ti (vi)
3. ő (on/ona/ono) 3. ők (oni, one)
Maga, Ön (Vi)
Za persiranje se koriste dve varijante: Maga je češći u Vojvodini, a Ön se više koristi u Mađarskoj. Obe
varijante su ispravne.
U mađarskom jeziku nemamo rodove, pa tako ő označava i mušku i žensku osobu, ali i srednji rod.
Lična zamenica se u mađarskom jeziku može izostaviti. (Često se ni u srpskom jeziku ne koristi, jer na
lice upućuje lični glagolski nastavak: radim, radiš...)
Anna vagyok. – doslovno: Ana sam. (Ja sam Ana.)

Pregled nekih upitnih reči

Hány? – Koliko? (brojive imenice) Melyik? – Koji?
Hányas? – Koji broj? Mennyi? – Koliko? (merljivost)
Hogy? (Hogyan?) – Kako? Mennyibe kerül? – Koliko košta?
Hol? – Gde? Mi? – Šta? (nominativ)
Honnan? – Odakle? Miért? – Zašto?
Hova? – Kuda? Milyen? – Kakav?
Ki? – Ko? Mit? – Šta? (akuzativ)
Kit? – Koga?
Od upitnih reči vrlo lako možemo da stvorimo tri vrsta zamenica (opšte, neodređene i odnosne).

Neodređene zamenice

Hány? – valahány – nekoliko

Hogy? (Hogyan?) – valahogy (valahogyan) – nekako
Hol? – valahol – negde (mirovanje)
Honnan? – valahonnan – od nekud
Hova? – valahova – negde (kretanje – udaljavanje)
Ki? – valaki – neko
Kit? – valakit – nekoga (akuzativ)

19
Melyik? – valamelyik – neki
Mennyi? – valamennyi – nekoliko
Mi? – valami – nešto (nominativ)
Miért? – valamiért – zbog nečega
Milyen? – valamilyen – nekakav
Mit? – valamit – nešto (akuzativ)
Hanyadik? – valahanyadik – neki po redu
Hanyadika? – valahanyadika – neki datum
Hányszor? – valahányszor – nekoliko puta

20
 Pokazne i odnosne zamenice

Odnosne zamenice

U srpskom imaju isti oblik kao i upitne zamenice. U mađarskom, međutim, oni se razlikuju.
Hol vagy? – Gde si? (upitna zamenica)
Ott vagyok, ahol Anna is. – Nalazim se tamo gde i Ana. (odnosna zamenica)
Upitne zamenice se pojavljuju samo u pitanjima, a odnosne uvode sporedne rečenice, kao što se može
videti u gornjem primeru.
Odnosne zamenice se većinom stvaraju tako što se dodaje samoglasnik a- ispred upitne zamenice:
Upitne zamenice Odnosne zamenice
ki (ko) aki (ko)
mi (šta) ami (što)
hogy (kako) ahogy (kako)
milyen (kakav) amilyen (kakav)
mennyi (koliko) amennyi (koliko – merljive količine)
melyik (koji) amelyik (koji)
hány (koliko) ahány (koliko – brojive količine)
hova (kuda) ahova (kuda)
hol (gde) ahol (gde)
honnan (odakle) ahonnan (odakle)
hányszor (koliko puta) ahányszor (koliko puta)

Mnoge upitne (pa i odnosne) zamenice mogu da dobiju padežne nastavke:

Upitne zamenice Odnosne zamenice
kit (ko) akit (koga)
mit (šta – akuzativ) amit (šta – akuzativ)
kibe (u koga – akuzativ) akibe (u koga – akuzativ)
mibe (u šta – akuzativ) amibe (u šta – akuzativ)
kiben (u koga – lokativ) akiben (u koga – lokativ)
miben (u šta – lokativ) amiben (u šta – lokativ)
kiből (iz koga) akiből (iz koga)
miből (iz čega) amiből (iz čega)
kire (na koga) akire (na koga)
mire (na šta) amire (na šta)
kin (na kome) akin (na kome)

21
 min (na čemu) akin (na čemu)
kiről (sa koga) akiről (sa koga)
miről (sa čega) amiről (sa čega)
kihez (kod/do koga) akihez (kod/do koga)
mihez (do čega) amihez (do čega)
kinél (kod koga – mirovanje) akinél (kod koga – mirovanje)
minél (kod čega – mirovanje) aminél (kod čega – mirovanje)
kitől (od koga) akitől (od koga)
mitől (od čega) amitől (od čega)
merre (na koju stranu) amerre (na koju stranu)
merről (sa koje strane) amerről (sa koje strane)
amíg (dok)
meddig (dokle) addig (dokle)
mikor (kada) amikor (kada)
miért (zašto) amiért (zašto)
kivel (s kim) akivel (s kim)
mivel (s čim) amivel (s čim)
Reč amíg (dok) nema par u obliku upitne zamenice.

mennyibe amennyibe
mennyit (koliko – akuzativ) amennyit (koliko – akuzativ)
hányban (koje godine) ahányban (koje godine)
milyet (kakvu) amilyet (kakvu)
milyenből (od kakvih) amilyenből (od kakvih)
melyikbe (u koju) amelyikbe (u koju)
Mennyi, hány, melyik i milyen se mogu kombinovati i sa drugim padežnim nastavcima, nismo ih sve
naveli.

Naravno, u zavisnim rečenicama se mogu pojaviti i veznici, ne samo odnosne zamenice:

Azért megy orvoshoz, mert beteg.
Zato ide kod lekara, jer je bolestan.

22
 Pokazne zamenice

Pokazne zamenice
ez – ovaj, ova, ovo az – ovaj, ova, ovo
Iza pokaznih zamenica uvek stavljamo određeni član a ili az;
Ez a te asztalod. - Ovo je tvoj sto.

Pokazne zamenice i padeži

Pokazne zamenice uvek stoje u onom padežu u kojem stoje imenice na koje se one odnose. Glas -Z se
najčešće menja u početni suglasnik padežnog nastavka:
Arra a padra teszek egy csomagomat. - Na tu klupu stavljam jedan paket.
(az + -ra)
Ezzel a kanállal eszek/eszem. - Ovom kašikom jedem.
(ez + -vel ima dva oblika: ezzel i evvel – oba su ispravna)

Množina pokaznih zamenica

ezek – ovi, ove
azok – oni, one
Ako su imenice u množini, i pokazne zamenice koje se odnose na njih moraju biti u množini:
ez a ház (ova kuća) – ezek a házak (ove kuće)
az az ablak (onaj prozor) – azok az ablakok (oni prozori)

Pokazne zamenice za mesto

Pokazne zamenice za mesto takođe mogu pokazati trojnost pravaca (približavanje, mirovanje i
udaljavanje). Njihovi oblici su sledeći:

PRIBLIŽAVANJE MIROVANJE UDALJAVANJE

ide / oda itt / ott innen / onnan
ovde / onde tu / tamo odavde / odatle
-ba / -be -ban / -ben -ból / -ből
Oblici sa niskim samoglasnicima (oni koji se nalaze u reči auto) pokazuju na udaljeno mesto, a oblici sa
ostalim (visokim) samoglasnicima upućuju na blizinu.
Pokazne zamenice se koriste i u glavnim rečenicama (kod složenih rečenica). Tada često čine par sa
nekim veznikom ili odnosnom zamenicom. Najčešći parovi su:

Pokazne zamenice Odnosne zamenice

na daljinu za blizinu
23
 az (ono, to) ez (ovo) aki (ko)
ami (što)
úgy (onako) így (ovako) ahogy (kako)
olyan (onakav) ilyen (ovakav) amilyen (kakv)
annyi (onoliko) ennyi (ovoliko) amennyi (koliko)
ahány (koliko)
onnan (odatle) innen (odavde) ahonnan (odakle)
oda (onamo) ide (ovamo) ahova (kuda)
itt (ovde) ott (tamo) ahol (gde)
akkor (tada) ekkor (u ovo vreme) amikor (kada)
amelyik (koji)
Odnosne zamenice ne mogu da upućuju na blizinu i daljinu, kao što je to slučaj sa pokaznim
zamenicama.

Oblici zamenica sa prostornim padežnim nastavcima

Zamenice mogu da prime padežne nastavke:
Pokazne zamenice Odnosne zamenice
azt (ono/akuzativ) ezt (ovo/akuzativ) akit (koga/akuz.)
amit (čega/akuz.)
azért (zbog toga/onoga) ezért (zbog ovoga) amiért (što) / akiért (zbog koga)
abban (u onome) ebben (u ovome) amiben (u čemu) / akiben (u kome)
abba (u ono) ebbe (u ovo) amibe (u što)
abból (iz onoga) ebből (iz ovoga) amiből (iz čega)
azon (na onome) ezen (na ovome) amin (na čemu)
arra (onamo, na to) erre (ovamo, na ovo) amire (na šta) / akire (na koga)
amerre (kuda)
arról (sa onoga, s toga) erről (s ovoga) amerről (s onoga, odakle) / akiről (sa koga)
annál (kod onog/-a) ennél (kod ovog/-a) aminél (pri čemu) / akinél (kod koga)
ahhoz (do onoga) ehhez (do ovoga) amihez (do onoga) / akihez (do koga)
attól (od toga) ettől (od ovoga) amitől (od čega)
akkor (tada) ekkor (sada) amikor (kada)
avval / azzal (sa onim) evvel / ezzel (sa ovim) amivel (s čim)
addig (dotle) eddig (dovde) ameddig (dokle)
do tog vremena do ovog vremena amíg (dok)

Navedeni su većinom imeničke pokazne i odnosne zamenice, ali postoje i one koje zamenjuju prideve i
brojeve (ilyen, olyan, annyi itd.). I one mogu da prime padežne nastavke, na primer:
24
olyan (onakav/onakva) ilyen (ovakav, ovakva) amilyen (kakav)
olyat (onakvu) ilyet (ovakvu) amilyet (kakvu)
olyanban (u onakvoj) ilyenben (u ovakvom) amilyenben (u kakvoj)
olyantól (od takvog) ilyentől (od ovakvog) amilyentől (od kakvog)
annyi (toliko) ennyi (ovoliko) amennyi (koliko)
annyitól (od toliko nečega) ennyitől (od ovoliko) amennyitől (od koliko)

25
 Glagoli

Subjekatska konjugacija, sadašnje vreme

I. grupa: nepravilni glagoli
biti, postojati ići dolaziti
1. vagyok 1. megyek 1. jövök
2. vagy 2. mész 2. jössz
3. van 3. megy 3. jön
Množina
1. vagyunk 1. megyünk 1. jövünk
2. vagytok 2. mentek 2. jöttök
3. vannak 3. mennek 3. jönnek
U drugom licu množine umesto -tek se dodaje -tök rečima koji u svom poslednjem slogu imaju
samoglasnik ö, ő, ü ili ű.

Glagol van se u trećem licu koristi ako izražavamo postojanje ili posedovanje, tj.:
a) Kada u srpskom možemo da koristimo glagole nalaziti se, postojati: Te a szobában vagy.
b) Kada govorimo kako se neko oseća: Hogy van? Jól van. Megvan. Rosszul van.
c) Kada govorimo o vremenu: datum, mesec, dani u nedelji, dan, deo dana, sat: Július van. Tíz óra
van. Hétfő van.Međutim, kada govorimo o godini, mesecu itd., pomoćni glagol se izostavlja: A január hideg. –
Januar je hladan. U ovim slučajevima ono što tvrdimo (predikat) je izražen pridevom, tj. govorimo o
osobinama subjekta (u ovom slučaju o mesecu januaru).
d) u značenju imati: Van autó a parkban. – Ima auta u parku.
e) ako se koriste reči sam (egyedül) i zajedno (együtt): Együtt van a család. (Porodica je na okupu, tj.
zajedno.) Egyedül van otthon. (Sam je kod kuće.)
U ostalim slučajevima glagol biti moramo izostaviti u trećem licu (bilo da persiramo ili ne): Anna
fáradt. – Ana je umorna.

II. grupa: pravilni glagoli

tanul (učiti) beszél (govoriti) ül (sedeti)
1. tanulok 1. tanulunk 1. beszélek 1. beszélünk 1. ülök 1. ülünk
2. tanulsz 2. tanultok 2. beszélsz 2. beszéltek 2. ülsz 2. ültök
3. tanul 3. tanulnak 3. beszél 3. beszélnek 3. ül 3. ülnek

III. grupa: glagoli koji se završavaju na s, sz, z ili dz u drugom licu jednine imaju nastavak -l umesto
-sz (ispred -l se obično stavljaju i samoglasnici -o/-e/-ö!)
26
 olvas eszek főz
1. olvasok 1. olvasunk 1. eszek 1. eszünk 1. főzök 1. főzünk
2. olvasol 2. olvastok 2. eszel 2. esztek 2. főzöl 2. főztök
3. olvas 3. olvasnak 3. eszik 3. esznek 3. főz 3. főznek

Glagoli ír (pisati) i iszik (piti) su izuzeci, ne povinuju se pravilu harmonije samoglasnika („pravilu
auta”), pa tako samoglasnik za olakšavanje nije -e, nego je -o.

IV. grupa glagoli na -ik

Glagoli koji se u trećem licu jednine završavaju na -ik svoje nastavke dobijaju tek posle odbacivanja -ik.
Pored toga u prvom licu jednine često dobijaju nastavak -m umesto -k.
dolgozik reggelizik
1. dolgozom/dolgozok 1. dolgozunk 1. reggelizem/reggelizek 1. reggelizünk
2. dolgozol 2. dolgoztok 2. reggelizel 2. reggeliztek
3. dolgozik 3. dolgoznak 3. reggelizik 3. reggeliznek

V. grupa glagoli koji se završavaju na dva suglasnika, odnosno na -ÍT dobijaju samoglasnik ispred
nastavak u drugom licu jednine i u drugom i trećem licu množine. Samoglasnik je ili -A-, ili -E- (u zavisnosti
od pravila harmonije samoglasnika).
ért tanít
1. értek 1. értünk 1. tanítok 1. tanítunk
2. értesz 2. értetek 2. tanítasz 2. tanítatok
3. ért 3. értenek 3. tanít 3. tanítanak

Glagol - tetszik
Glagol tetszik se ponaša na isti način kao i srpski glagol sviđati se:
Tetszik az a szoknya. – (Meni) se sviđa ta suknja.
Subjekat nisam ja, jer se ne sviđam ja suknji, nego suknja meni.

27
 Buduće vreme
Radnja u budućem vremenu se može iskazati na više načina.
a) Kao i u srpskom jeziku, često koristimo glagole u sadašnjem vremenu:
Este nálam vacsorázol. - Večeras kod mene večeraš.

b) Dodajemo reči majd ili lesz (glagol biti u budućem vremenu ću/ćeš/će):
Majd holnap találkozunk. (Glagol je u sadašnjem vremenu!) – Sutra ćemo se sresti.
Holnap szép idő lesz. - Sutra će biti lepo vreme.

c) Postoji i jedan (i samo jedan) glagolski oblik za buduće vreme. Gradi se tako što se pomoćni glagol
fog menja u sadašnjem vremenu, a glagol koji označava radnju se nalazi u infinitivu:
Holnap esni fog az eső. - Sutra će padati kiša.
Könyvet fogok holnap venni. - Knjigu ću sutra kupiti.
Pomoćni glagol stoji ispred infinitiva ako nije radnja naglašena, a iza ako se nova informacija odnosi na
neku akciju ili dešavanje:
Anna Zentára fog menni. – naglašeno je mesto, a ne radnja (infinitiv).
Anna menni fog Zentára. – Ana će ići u Sentu, neće ostati kod kuće.

Stvaranje infinitiva
Nastavak za stvaranje infinitiva je -ni, i ona se obično dodaje dodaje glagolu bez samoglasnika za
olakšavanje izgovora: írni, olvasni, beszélni itd.
a) Nekoliko glagola nepravilno grade infinitiv: menni (megy), jönni (jön), lenni (lesz, tj. van), enni
(eszik), inni (iszik), venni (vesz – kupiti), vinni (visz – nositi), tenni (tesz – staviti) i hinni (hisz – verovati).
b) Nekoliko glagola menjaju svoju osnovu: alszik / aludni, fekszik / feküdni.

Infinitiv se koristi u sličnim situacijama kao i u srpskom jeziku, odnosno umesto konstrukcija predikat +
da + glagol: idem da učim / idem učiti – megyek tanulni. (U mađarskom se infinitiv mnogo češće koristi, nego u
srpskom!)
Umesto glagola van, u infinitivu koristimo samo glagol lesz (lenni). Ovaj glagol se prvenstveno
pojavljuje u budućem vremenu pored imenskih predikata (imenica ili prideva).
1. fáradt leszek 1. fáradtak leszünk
2. fáradt leszel 2. fáradtak lesztek
3. fáradt lesz 3. fáradtak lesznek
Pažnja!
Glagol lesz – naspram glagola van, nikad se ne izostavlja u trećem licu!

28
 Modalni glagoli
Modalni glagoli (kao i u srpskom) obično traže dopunu u infinitivu:
Imádsz olvasni. – Jako voliš da čitaš. / Doslovno: Jako voliš čitati.
Annamária szeret utazni. – Anamarija voli putovati. / ... voli da putuje.
Slično ovim glagolima infinitivnu dopunu može da traži i glagol lehet (moći, moguće je), kell (potrebno
je), ali i glagoli jár (za radnju koja nam je uobičajena i ponavlja se), megy i indul kada upućuju na vršenje
radnje. Jár izražava i radnju koju često vršimo, imamo naviku da je izvodimo. Na primer: Járok moziba. – Idem
u bioskop. / Imam naviku da idem...
Tu spadaju i glagoli: tud írni (zna da piše), szeret olvasni (voli da čita), akar aludni (hoće da spava),
lehet, szokott, imád, utál.
Glagol szokik / imati običaj
Kada neku radnju ponavljamo, vrlo često ćemo koristiti i glagol szokik/ima običaj. Ovaj glagol,
međutim, u ovom značenju prima drugačije nastavke (to su zapravo nastavci za prošlo vreme):
1. szoktam 1. szoktunk
2. szoktál 2. szoktatok
3. szokott 3. szoktak

Glagol kell / potrebno je

Ovaj glagol je obično u trećem licu jednine ili množine, bez obzira ko je vršioc radnje!
Bezlični glagol kell i infinitiv
Kada infinitiv stoji uz bezlični glagol (kell), nastavak za lice se pojavljuje na infinitivu. Ti nastavci,
međutim, nisu glagolski nastavci, nego posesivni!
1. kell ennem / mora da jedem 1. kell ennünk / mora da jedemo
2. kell enned / mora da jedeš 2. kell ennetek / mora da jedete
3. kell ennie / mora da jede 3. kell enniük / mora da jedu

Glagoli koji su nastali od imenica

U mađarskom jeziku deo glagola koji su nastali od imenica se završavaju na -ik, a ispred ovog nastavka
se nalazi sufiks za građenje glagola -z. Kao i kod glagola eszik i iszik, oduzima se nastavak -ik prilikom
dodavanja nastavaka za ostala lica, a -z upućuje da se u drugom licu jednine koristi -ol/-el/-öl umesto -sz. Isto
tako, u prvom licu se često čuje i -m umesto -k (kávézom...). Primer: fotó – fotózik itd.

Glagoli koji su nastali od imenica vezanih za sport

Kao i kod drugih glagola koja su stvoreni od imenica, i kod ovih reči sufiks za građenje glagola je -z
(futballozik). Ovi glagoli vrlo često imaju nastavak -ik u trećem licu jednine. Ujedno, u prvom licu jednine se
koriste i nastavci -k i -m, pa možete čuti i úszok i úszom.
Nekoliko sportova ne dobija nastavak -z nego -l: boksz – bokszol (boksuje).
29
 Prefiksi

Mada prefiksi postoje i u mađarskom i u srpskom jeziku, njihovo značenje i korišćenje se samo
delimično podudara. Pet prefiksa koji izražavaju pravac (ima ih još, ali se oni ne mogu doslovno – tj. prefiksom
– prevesti):
át – preko: átmegy – prelazi preko
be – u : bemegy – ulazi
el – od : elmegy – odlazi
ki – iz : kimegy – izlazi
vissza – nazad: visszamegy – vraća se nazad
Prefikse u mađarskom prvenstveno dodajemo glagolima, ali se mogu naći i na imenicama koje su
nastale od glagola sa prefiksima. Kada se pišu zajedno sa svojim osnovama, uvek su naglašeni.
Iz tog razloga – da bi se neka druga reč mogla naglasiti i naći ispred glagola – prefiksi se mogu odvojiti.
Mogu se naći i ispred naglašene reči, a i iza.
Uvek se odvajaju kada nisu naglašeni, i to u pitanjima (osim ako baš želimo da pitamo za pravac:
Bemegy? – Ulazi li?), i u negacijama:
Nem megy be. – Ne ulazi.
Hova megy be? – Kuda ulazi?
U ovim slučajevima i u odgovoru će ostati iza glagola, jer na novu, naglašenu informaciju upućuje neka
druga reč (u ovom slučaju odgovor na upitnu reč hova? – restoran): Az étterembe megy be.
Ako pitamo za radnju, a glagol sadrži prefiks, možemo odgovoriti ovako:
- Elmegy?
- Igen, elmegy. / Igen, el.

Prefiksi vrlo često menjaju nesvršene glagole u svršene (kao što je slučaj sa rečima fekszik – lefekszik).
Najčešći prefiks koji u većini slučajeva nema dodatnih značenja osim svršenosti radnje je prefiks meg-: főz –
kuvati, megfőz – skuvati. I ostali se mogu javiti u takvoj ulozi (čest je i le – doslovno: dole).

Elmegy a bolt mellett – prolazi pored prodavnice

Elmegy ... mellett: proći pored nekoga ili nečega (zgrade, objekta itd.)

Ponašanje prefiksa u budućem vremenu

Ako je u budućem vremenu naglašena radnja koja je iskazana glagolom i prefiksem, zbog naglašenosti
će samo prefiks stajati ispred pomoćnog glagola:
Átmegyek az úton. - Prelazim ulicu.
Át fogok menni az úton. - Prećiću ulicu.
30
 Reč tovább (dalje) se u ovakvim situacijama vrlo često ponaša kao prefiks!
(I reč haza se često ponaša kao prefiks: Megyek haza. - Hazamegyek.)

Međutim, kada NE naglašavamo radnju (nego nešto drugo), prefiks sa svojim glagolom (svojom
osnovom) stoji iza pomoćnog glagola FOG:
Holnap nem fogok elmenni a magyarórára. – Sutra neću otići na čas mađarskog.
Nem holnap fogok elmenni magyarórára, hanem kedden. – Neću sutra otići na čas mađarskog, nego u
utorak.

31
 Intonacija

Upitne rečenice

Prvu vrstu upitnih rečenica obrazujemo tako što koristimo upitne reči (upitne zamenice) posle kojih
sledi glagol (ili imenski predikat).
Hol vagy? – Gde si?
Hogy vagy? – Kako si?
Ki vagy te? – Ko si ti? 1. slika – Intonacija pitanja sa upitnim rečima

Kada nemamo upitnu reč, red reči ostaje isti kao u izjavnim rečenicama. Tada obično pitanje pravimo
koristeći predikat. (U srpskom često koristimo upitne reči Da li...)
Intonacija se razlikuje od izjavnih rečenica:
Éhes vagy. – Ti si gladan.
Éhes vagy? – Ti si gladan?

2. slika – Intonacija pitanja bez upitnih reči

Intonacija u ovakvim upitnim rečenicama se razlikuje od intonacije u srpskom jeziku. Ona se diže,
najvišlja je na pretposlednjem slogu, a u zadnjem naglo pada (kao kad pevamo).

3. slika Intonacija pitanja 4. slika Intonacija pitanja

bez upitne reči sa interesovanjem
Ako želimo da pokažemo interesovanje, nećemo se vratiti na prvobitni ton, nego ćemo pitanje završiti
malo višom intonacijom (vidi 4. sliku).
Međutim, ako predikatu dodamo modalnu reč -e, intonacija je silazna:
Da li si žedan? / Szomjas vagy-e?
Pažnja: modalna reč -e se može dodati samo predikatu!

32
 Red reči

Rečenicu možemo početi predikatom: Žedan sam. / Szomjas vagyok.

To je neutralna rečenica, i tada je naglasak na predikatu.
Međutim, kada želimo da naglasimo nešto drugo, a ne predikat, mesto te reči je ispred predikata, ona će
postati naglašena:
A szobában vagyok. – Nalazim se u sobi. – naglasak je na sobi
Anna van a szobában. – Ana je u sobi. - naglasak je na Ani
Ispred te naglašene reči mogu stajati i druge reči (najčešće je to subjekat ili priloška odredba za vreme),
na primer: Te a szobában vagy. / Ti si u sobi. Este a szoában vagy. / Uveče si u sobi. I tada će naglašena reč
stajati ispred predikata.

Negacija
Kao i u srpskom, i u mađarskom jeziku možemo negirati radnju. Reč za negaciju je nem. Kada
negiramo, posle negacije (nem) stoji negirani predikat (nem vagyok álmos /nisam pospan), zatim slede druge
reči, na primer nem vagyok nagyon álmos / nisam jako pospana. Primeri:
Nem tanulok. – Ne učim. Nem, nem tanulok. – Ne, ne učim.
Nem vagyok éhes. – Nisam gladan. Nem, nem vagyok éhes. – Ne, nisam gladan.
Nem vagyok jól. – Nisam dobro.
U odgovoru možemo, naravno, koristiti i samo reč Nem. ali se to najčešće dešava kada ne želimo da
damo objašnjenje, kada smo ljuti ili kada smo nesigurni, odnosno razmišljamo. Kao kad kažete: Pa ne...
Međutim, vrlo je često da se u govoru koriste dve negacije:
Nem, nem vagyok éhes. – Ne, nisam gladan.
PAŽNJA!
Ovaj red reči se koristi samo prilikom negiranja radnje, odnosno glagolskog dela predikata. Kod
negiranja ostalih delova rečenice red reči se menja!
U srpskom jeziku prilikom negacije glagola biti menja se osnova reči (nisam, nisi, nije). U mađarskom
jeziku u prvom i drugom licu kažemo nem vagyok ’ne jesam’, nem vagy ’ne jesi’. Samo u trećem licu se menja
osnova: nincs (nema) i nincsenek (množina).
Itt nincs ablak. - Ovde nema prozora.
Upitne reči (ki, mi, hol itd.) i negacija su uvek naglašeni.
Pored predikata možemo da negiramo i neki drugi deo rečenice. Tada reč za negaciju stoji ispred
negirane reči, a predikat sledi iza njih:
Nem Anna ül az első sorban. - Ne Ana sedi u prvom redu. (nego neko drugi)
Nem Anna él Apatinban. – Nije Ana ta koja živi u Apatinu...
(doslovno: ’Ne Ana živi u Apatinu’)
33
 Nem Szabadkán él. – Ne živi u Subotici. ’Ne u Subotici živi.’
Kao što se vidi iz primera, ove vrste rečenica obično zahtevaju nastavljanje rečenice. U nastavku
objašnjavamo ko/šta itd. umesto negirane osobe/mesta vrši tu radnju. Veznik takvih rečenica je hanem – ’nego’.
Nem Anna él Apatinban, hanem Péter.
Nem Szabadkán él, hanem Zentán.
U nekim slučajevima možemo nastaviti rečenicu, ali ne moramo. Mogućnost nastavka, međutim,
postoji:
Anna nem Belgrádban él. – doslovno: ’Ana ne u Beogradu živi.’
Na srpskom bi rekli: Ana ne živi u Beogradu.
Anna nem Belgrádban él, hanem Kikindán. – Ana ne u Beogradu živi,
nego u Kikindi.
Kao što vidimo iz poslednjeg primera, osoba koja vrši/trpi radnju (subjekat) može da prethodi negaciji,
odnosno celoj negiranoj strukturi (Anna).
VAŽNO!
Negacija je uvek naglašena, kao i reč koja stoji iza nje!
Ako ne negiramo glagol, negirana reč MORA da stoji između reči nem i glagola.
Nem Anna van itt. – Nije Ana ta koja je tu.

Pitanje i negacija
Kada Vas pitaju sa negacijom, a to nije tačan odgovor (Nem vagy álmos?), potvrdan odgovor neće
početi sa igen, nego sa rečju de (ali) ili de igen (ali da): De igen, álmos vagyok. / Ali jesam pospana!

34
 Pridevi

Stvaranje prideva od imenica

Kod izražavanja porekla pridevi nastaju od imenica pomoću nastavka -i:

Zrenjanin – zrenjanini : Zrenjanin – Zrenjaninac (iz Zrenjanina)
Prideve možemo stvarati i od onih imenica koje nisu lična imena. U ovim slučajevima nastavak je -s:
csokoládé – csokoládés : čokolada – čokoladno, só – sós : so – slano
Kada pridevi stoje ispred imenica, obično se pišu odvojeno:
csokoládés torta – čokoladna torta sajtos szendvics – sendvič sa sirom
Međutim, kada kod prideva koji su nastali pomoću nastavka izostavimo -s, novonastala struktura se piše
zajedno (dobijamo složenicu): Značenje reči se ne menja.
csokitorta – čokoladna torta
Ne možemo od svake reči napraviti i kraću varijantu, tj. sastavljenu reč (tako od gore navedene strukture
sajtos szendvics ne možemo napraviti složenicu). Da bismo odredili kada možemo stvoriti kraće varijante,
moramo pogledati da li je jedan od osnovnih sastojaka ta prva imenica. Na primer, kod čokoladne torte jedan
bitnih osnovnih sastojaka je čokolada, pa postoji mogućnost i pravljenja složenice. Kod palačinke sa sirom,
međutim, sir je samo jedan od bitnih sastojaka (druga je palačinka – na neki način oba jela su ravnopravna). U
tim slučajevima nastavak -s se ne može izostaviti, a te dve reči se ne mogu spojiti:
túrós palacsinta – palačinke sa sirom
málnás fagyi – sladoled od malina
U srpskom jeziku u ovim slučajevima vrlo često koristimo instrumental (palačinke sa sirom). U
mađarskom jeziku, međutim, kod jela koristimo atributivne sintagme (túrós palacsinta – doslovno bi glasilo
’sirne palačinke’).

Pridevi ispred imenica uvek stoje u jednini. Međutim, kada stoje iza imenice (kad su u svojstvu
predikata), onda moraju da se slažu u broju sa imenicom na koju se odnose:
piros labda: A labda piros. A labdák pirosak.
Pridevi mogu još dobiti i nastavak za posesiju i akuzativ (a pirosam, a pirosat).
Ako se pridevi završavaju na suglasnik, uvek dobijaju samoglasnik za olakšavanje izgovora ispred
nastavaka. Oni su najčešće -A-, -E- ili -Ö- (u zavisnosti od harmonije samoglasnika).
Postoje i izuzeci:
- skraćivanje samoglasnika: nehéz – nehezek, kevés – kevesek;
- -O- umesto -A-: nagy/nagyok, vastag/vastagok, szabad/szabadok, gazdag/gazdagok, boldog/boldogok;

35
 - pridevi koji se završavaju na -I, -Ú i -Ű posle ovih samoglasnika (a pre nastavka za posesiju, za
akuzativ ili množinu) dobijaju još jedan samoglasnik u zavisnosti od pravila harmonije samoglasnika (-A-, -E-
ili -Ö-): hosszú/hosszúak, gyönyörű/gyönyörűek, messzi/messziek, régi/régiek.
Izuzetak je reč kicsi/kicsik.

Kicsi – kis: prvi oblik se koristi posle imenice: ez az autó kicsi (ovaj auto je mali) – tada je reč kicsi
predikat, a drugi oblik pre nje: ez egy kis autó (ovo je jedan mali auto).

Pridevi u akuzativu

Pridevi mogu da dobiju nastavke (pa tako i nastavak za akuzativ) samo ako se izostavlja imenica na
koju se odnose:
kék iskolát ’plavu školu’ – kéket ’plavu’
Pridevi koji se završavaju na -s takođe dobijaju nastavak -a umesto -o:
álmos gyereket ’pospano dete’ – álmosat ’pospano’
Postoji i nekoliko prideva koji se ne završavaju na -s, a ipak dobijaju samoglasnik za olakšavanje
izgovora -a. Za sada ćemo spomenuti samo jednu reč: sok – sokat.

Pridevi porekla

Nastaju tako što imenu države ili naselja dodajemo nastavak -i (početno slovo će postati malo!):
Újvidék – újvidéki, Szerbia – szerbiai itd.
Danas na svetu postoji oko dve stotine država. Nekolicina njih ima iste ili veoma slične nazive u
srpskom i mađarskom jeziku: Kanada, Angola, Haiti, Kuba itd. Drugi se razlikuju u većoj meri, kao na primer
Novi Zeland (Új-Zéland), Belgija (Belgium), Švajcarska (Svájc) itd.
Međutim, postoje dve velike karakteristične grupe, gde su razlike lako uočljive:
1. države koje u svom imenu sadrže reč država (Magyarország)
2. države koje završavaju na -ia, kao što je, na primer i Srbija (Szerbia)
Važno je razlučiti te dve grupe, jer će nam olakšati određivanje imena nacije, kao i naziv jezika.

Piros i vörös
U mađarskom jeziku postoje dve reči koje označavaju crvenu boju: piros i vörös. Sa vrstama jela i pića
se koristi varijanta vörös: vöröshagyma (crni luk) i fehérbor (belo vino).

Izražavanje veličine

36
 túl kicsi kicsi jó egy kicsit nagy nagy túl nagy

a a a a a a
suviše malo malo pomalo veliko veliko suvše veliko

Množina prideva

Kada pridevi stoje ispred imenica, oni u mađarskom jeziku stoje u jednini čak iako je imenica u
množini:
szép ház (lepa kuća) – szép házak (lepe kuće)
Ali ako pridevi stoje iza imenice (u svojstvu predikata), onda se i oni stavljaju u množinu:
A ház szép. (Ova kuća je lepa). – A házak szépek. (Ova kuća je lepa).
Ako se pridevi završavaju na -a ili na -e, ovi samoglasnici se produžavaju:
gyenge (slab) – gyengék (slabi)
Ako se pridev završava na suglasnik, pre dodavanja nastavka za množinu u većini slučajeva dodaje se i
samoglasnik za olakšavanje izgovora:
hideg (hladan) – hidegek (hlandi) rövid (kratak) – rövidek (kratki)
U većini slučajeva samoglasnik za olakšavanje izgovora umesto -O je -A.
rossz (loš, -a, -e) – rosszak (loši, -e, -a)
Ako se pridevi završavaju na -a ili na -e, ovi samoglasnici se produžavaju:
gyenge (slab) – gyengék (slabi)
Kada se radi o pridevima koji su nastali od imenica ili glagola, dodavanje samoglasnika za olakšavanje
izgovora je obavezna (čak i kad se pridev završava na samoglasnik)! (Dosada smo naučili građenje prideva za
poreklo uz pomoć nastavka -i i prideva koji izražavaju osobinu koji se grade sa nastavkom -s, ali smo videli
primere i za nastavak -ú/-ű.)
csendes (tih, -a) – csendesek (tihi, -e)
gyümölcsös (voćni, -a, -o) – gyümölcsösek (voćni, -e, -a)
Kod ovakvih prideva samoglasnik za olakšavanje izgovora uvek je -A i -E:
kétszobás lakás (dvosoban stan) – kétszobásak (dvosobni stanovi)
ő álmos (on je pospan) – ők álmosak (oni su pospani)
A szendvics sajtos. – A szendvicsek sajtosak.
Čak i kod nastavka -i dodavanje samoglasnika za olakšavanje je obavezno!

37
 újvidéki (Novosađanin) – újvidékiek (Novosađani)
belgrádi (Beograđanin) – belgrádiak (Beograđani)
Pridev kicsi (mali) nije nastao od glagola, pa tako množina će glasiti: kicsik.

Rezime prideva u množini

Pridevi koji se završavaju na suglasnik uvek dobijaju samoglasnik za olakšavanje izgovora: csendes –
csendesek, rossz – rosszak.
Kao što smo videli u poslednjem primeru, samoglasnik za olaškavanje retko kad je -O, najčešće se
koristi -A.
Pridevi koji su nastali od imenica pomoću nastavka -i, -ú i ű dobijaju i samoglasnik za olakšavanje
izgovora: zombori – zomboriak.

Izuzeci prilikom stvaranja množine prideva

a) Skraćivanje samoglasnika: kevés – kevesek, nehéz – nehezek
b) Samoglasnik za olakšavanje izgovora nije A, kao što je to uobičajeno kod prideva, nego je O: nagy –
nagyok, szabad – szabadok, vastag – vastagok, gazdag – gazdagok, fiatal – fiatalok, boldog – boldogok, olyan –
olyanok;
c) Pridevi koji se završavaju na -i, -ú i -ű dobijaju još jedan samoglasnik: messze – messziek,
gyönyörű (divan, -a, -o) – gyönyörűek (divni, -e, -a), hosszú – hosszúak, lassú – lassúak

Dodavanje nastavaka pridevima i brojevima

Padežni nastavci se javljaju na imenici:

Ezer forintba kerül. – Hiljadu forinti košta.
Van citromsárga színben. – Ima u limun žutoj boji.
Kada se imenica izostavlja, nastavak se ne sme izostaviti, nju dodajemo pridevu, odnosno broju:
Ezerbe kerül. – ’Hiljadu košta.’ (Podrazumeva se ’forinti’.)
Van citromsárgában. – ’Ima u žutoj.’ (Podrazumeva se ’u boji’.)

38
 Brojevi

Pri izgovoru broja jedan (egy) gy je dugačak glas! (Međutim, retko se piše udvojeno!)
Két – kettő: obe reči označavaju broj dva, ali se kraći oblik koristi kada stoji ispred imenice ili drugog
broja (két alma – dve jabuke, kétszáz – 200), a duži kada sledi iza imenice (na primer kada govorimo svoju
adresu Maksim Gorki utca 2.), ili kada diktiramo svoj broj telefona. Broj 200 sadrži kraći oblik dvojke, jer mu
sledi broj 100 (száz).
Iznimno se duži oblik može koristiti i u drugim slučajevima kada mislimo da slušalac nije dobro čuo ili
može pogrešno protumačiti broj (sedam/hét umesto dvojke).
Prilikom čitanja brojeva telefona obično se brojevi grupišu po deseticama ili stotkama: 067/64-111.
Tada se crtice stavljaju između tih grupa:
067/64-111: nulla – hatvanhét – hatvannégy – száztizenegy
Kada broj telefona počinje sa nulom, ona se uvek odvaja crticom od ostalih brojeva, kao što se vidi i u
našem primeru.

Naziv desetica i dvadesetica prolazi kroz promenu dužine (skraćivanje) prilikom dodavanja jedinica
(tizenegy, tizenkettő, huszonhárom, huszonnégy) – ali tíz i húsz.
Brojevi trideset i sedamdeset gube dužinu u svakom broju desetica (harminc, harmincegy,
harminckettő, hetven, hetvenegy, hetvenkettő...)
Kao i u srpskom, ni u mađarskom jeziku ispred reči sto ne stoji reč jedan (pa će samo biti száz). Kod
ostalih stotki, naravno, dodaju se nazivi jedinica: kétszáz, háromszáz itd.

Brojevi se do 2000 pišu bez razmaka (bez obzira koliko su dugački). Od 2000 pa nadalje crtice se pišu
na istim mestima gde se pojavljuju tačke (ili na zapadu zarezi).
1.873.421 – egymillió-nyolcszázhetvenháromezer-négyszázhuszonegy
Izuzetak su datumi: 2015 – kétezer tizenöt.

Nazivi brojeva

Nazive brojeva (jedinica, dvojka itd.) stvaramo pomoću nastavka -s (i po potrebi samoglasnik za
olakšavanje izgovora po pravilu harmonije samoglasnika) koji se dodaje brojevima:
egyes, kettes, hármas, négyes, ötös, hatos, hetes, nyolcas, kilences, tízes… százas.
Kod imena broja u broju deset (tíz) samo ćemo u govoru skratiti samoglasnik: tíz – tízes.
Obratite pažnju na broj 3, 8m 20, 80 i 100 – kao i u akuzativu, dobijaju A umesto O.

39
 Samo se u broju sedam skraćuje samoglasnik (hetedikes), a one osnove koje su se u većoj meri menjale
(izostavljanje samoglasnika, promena samoglasnika) kod razlomaka i rednih brojeva, i ovde se na isti način
ponašaju (vidi brojeve 2, 3, 1000).
Imena brojeva se najčešće koriste prilikom izražavanje ocena u školi, za obeležavanje brojeva autobusa,
soba, veličinu cipela i odeće.
Ako se ovaj nastavak -s dodaje rednom broju, dobićemo u koji razred neko ide:
elsős – prvak
másodikos – ide u drugi razred
harmadikos – ide u treći razred
negyedikes – ide u četvrti razred
ötödikes – ide u peti razred itd.

Koliko je sati? – Hány óra van?

Ceo sat – Ceo sat se može izraziti na dva načina: sa 12 časovnom i 24 časovnom podelom – isto kao i u
srpskom jeziku: három óra, tizenöt óra, dél, éjfél.
Pola sata – kao i u srpskom, koristi se samo 12 časovna podela. U ovom slučaju nemojte koristiti reč
óra (baš kao i u svom maternjem jeziku): fél hat.
Izražavanje minuta – red reči je isti u srpskom i mađarskom jeziku, s tim što se reči óra (čas) i perc
(minut) ne mogu izostaviti. I u ovom slučaju možemo da koristimo i 12 i 24 časovnu podelu:
deset sati i trideset osam minuta – tíz óra harmincnyolc perc
dvadeset dva sata i trideset osam minuta – huszonkét óra harmincnyolc perc

Četvrtine i tri četvrtine

Nekada se u srpskom jeziku se koristio ovaj način izražavanja sata: negyed hat / frtalj šest (danas
četvrtina šestog sata). Radi se o četvrtini (negyed – 15 minuta) i tri četvrtini (háromnegyed – 45 minuta).
Govorimo o započinjanju nekog sata – kod negyed nyolc je prošla prva četvrtina osmog časa:
negyed nyolc – sedam i petnaest
háromnegyed nyolc – sedam i četrdeset pet minuta.
Ovaj način izražavanja sata ne koristimo sa 24 časovnom podelom (kao što se u srpskom ne koristi ta
podela sa polovinom sata – pola šest, ’pola osamnaest’ ne postoji).
PAŽNJA!
Kod fél, negyed i háromnegyed ne koristi se reč óra: háromnegyed nyolc, fél kilenc (ni u srpskom ne
kažemo pola osam sati je...)

Sati i minuti – složeniji način izražavanja

40
 Kao što i u srpskom jeziku postoji kraći i duži način izražavanja vremena, i u mađarskom je moguće
izraziti vremen na nešto složeniji način.
U srpskom možemo reći osam i pet, a možemo da koristimo i celu rečenicu: osam sati je prošlo za pet
minuta. Takvi obrti postoje i u mađarskom jeziku: nyolc óra múlt öt perccel.
Obratite pažnju da reč minut u mađarskom jeziku tada stoji u instrumentalu!
Na sličan način možemo reći i da je pet do osam. U srpskom jeziku u ovom slučaju imamo jednostavniji
način izražavanja naspram mađarskog:
nyolc óra lesz öt perc múlva
osam sati će biti za pet minuta
Ovaj način ne koristimo samo sa punim satom, nego i sa polovinom:
fél egy lesz öt perc múlva – pola jedan će biti za pet minuta
Postoji i kraća varijanta: öt perccel lesz nyolc. U ovom slučaju smo izostavili reč múlva, ali se opet
pojavio nastavak za instrumental na reči minuta. Budućnost izražava glagol lesz.
Na sličan način ćemo iskazati i događaj koji treba da se odigra u budućnosti: két év múlva lesz – za
dve godine će biti...

U koliko sati? – Hány órakor?

Ako želimo da izrazimo u koliko sati nešto počinje ili završava, koristićemo nastavak -kor: öt órakor –
ötkor, egy órakor – egykor – 1h-kor.
Hat órakor (u šest), nyolc órakor (u pola osam), fél ötkor (u pola pet), negyed kilenckor (u 8.15), öt óra
harmincegy perckor...
Nastavak za izražavanje vremena se uvek javlja na poslednjem članu konstrukcije.

Razlomci -od/-ed/-öd

Sa razmlomcima smo se već sreli prilikom izražavanje sata: negyed ’četvrtina’ i háromnegyed ’tri
četvrtina’. Pored sata, naravno, najčešće se koristi u matematici. Međutim, veoma je važno znati kako se oni
stvaraju, jer učestvuju u formiranju rednih brojeva.
Nastavak za stvaranje razlomaka je -d.
egy – egyed ’jedina’ nyolc – nyolcad ’osmina’
kettő – ketted ’polovina’: ’½’ kilenc – kilenced ’devetina’
három – harmad ’trećina’ tíz – tized ’desetina’
négy – negyed ’četvrtina’ száz – század ’1/100’, ’bataljon’
öt – ötöd ’petina’ ezer – ezred ’1/1000’, ’puk’
hat – hatod ’šestina’ millió – milliomod ’1/1000.000’
hét – heted ’sedmina’

41
 Obratite pažnju da se kod brojeva koji sadrže duge samoglasnike, menja osnova (dugi samoglasnici će
se skratiti):
kettŐ – kettEd hÉt – hEted
hÁrom – hArmad tÍz – tIzed
nÉgy – nEgyed milliÓ – milliOmod
Ovo se dešava i kod desetica: tIzenegy, hUszonegy, hArminc, nEgyven, hEtven, kao i kod rednih
brojeva (što ćemo videti u sedamnaestoj lekciji).
Pošto se – sem dvojke i milion – svaki broj završava na suglasnik, ispred -d se mora dodati samoglasnik
za olakšavanje izgovora na osnovu pravila harmonije samoglasnika. Ti samoglasnici su -E, -Ö:
egyEd, kettEd, negyEd, hetEd, kilendEd, tizEd
ötÖd
odnosno -A ili -O:
-A: kod brojeva 3, 30, 8, 80 i 100: harmAd, nyolcAd, harmincAd, nyolcvanAd, százAd
-O: kod broja 6 – hatOd
Osnovi sledećih brojeva se menjaju u većoj meri (ne samo u skraćivanju samoglasnika):
2: kettő – ketted
3: három – harmad
1000: ezer – ezred
1000.000: millió – milliomod
Kao i u srpskom, brojevi koji čine jedan razlomak se ne pišu zajedno!
egy hatod – 1/6 kilenc tized – 9/10
Reč háromnegyed se piše zajedno samo kad se odnosi na sat!
háromnegyed egy – 12.45h
ALI:
három negyed – ¾

Redni brojevi

Redne brojeve stvaramo od razlomaka tako što im dodajemo nastavak -ik. Kada se ne koriste kao
datumi, ispred njih mora stajati određeni član. Kao i u mnogim drugim jezicima (pa i u srpskom), prva dva
broja potpuno menjaju svoju osnovu:
első – prvi második – drugi
Ostali redni brojevi se formiraju tako što ćemo dodati razlomku nastavak -ik.
harmadik – treći hetedik – sedmi
negyedik – četvrti nyolcadik – osmi
ötödik – peti kilencedik – deveti
hatodik – šesti tizedik – deseti
42
 tizenegyedik – jedanaesti negyvenedik – četrdeseti
tizenkettedik – dvanaesti ötvenedik – pedeseti
tizenharmadik – trinaesti századik – stoti
huszadik – dvadeseti ezredik – hiljaditi
harmincadik – trideseti milliomodik – milioniti (deo)

Redne brojeve koristimo i u datumima, osim godina (i meseca, ako ih izražavamo imenima, a ne
brojem). Pošto je u mađarskom redosled obrnut, tako će biti:
2015. augusztus 15. – kétezertizenöt augusztus tizenötödike
1999. IV. 14. – ezerkilencszázkilencvenkilenc negyedik hó tizennegyedike
1874. IX. 3. ezernyolcszázhetvennégy kilencedik hó harmadika
Obratite pažnju da kod datuma sve brojeve pišemo zajedno (bez odvajanja sa crticom preko dve
hiljade), bez obzira koliko su dugački. (Ali to važi samo za godine u datumima!) Posle svakog broja u datumu
moramo staviti tačke!
Mesece ili pišemo (i izgovaramo) punim nazivom, ili – ako koristimo redne brojeve – iza njih stoji reč
mesec (najčešće kraći oblik: hó, ređe duži:hónap).
Dani se izražavaju rednim brojevima, ali im se uvek dodaje posesivni nastavak trećeg lica -A/-E u
zavisnosti od pravila samoglasnika, što možemo videti i na našim primerima.
Kod datuma prvi u mesecu ima poseban naziv, i to: elseje. (To je posesivni oblik rednog broja első /
prvi)
2000. május 1. – kétezer május elseje
Redne brojeve koristimo i kod stepenovanja:
23 – kettő a harmadikon – dva na trećem stepenu
(Kao i u srpskom, koristimo na da bismo izrazili odnos između ova dva broja.)
PAŽNJA!
Posle brojeva imenice u mađarskom jeziku stoje u jednini!
egy iskola ’jedna škola’ – két iskola ’dve škole’

Ponavljanje radnje – nastavak -szor/-szer/-ször

Kada se radnja ponavlja, broju dodajemo nastavke -szor/-szer/-ször, koji se na srpski prevodi sa `puta`.
egyszer – jedanput, jednom hatszor – šest puta
kétszer – dva puta hétszer – sedam puta
háromszor – tri puta nyolcszor – osam puta
négyszer – četiri puta kilencszer – devet puta
ötször – pet puta tízszer – deset puta

43
harmincszor – trideset puta százszor – sto puta
Kao što vidimo, prilikom dodavanja ovog nastavka brojevi se ne menjaju.
Na pitanje mennyit odgovaramo sa akuzativom: egy táskát – egyet.

44
 Prilozi

-ul/-ül
Da govorimo jezik jedne nacije u mađarskom jeziku izražavamo tako što imenu nacije dodajemo
nastavke -ul ili -ül (po pravilu harmonije samoglasnika, odnosno pravilu auta). Tako mađarski će biti magyarul,
a srpski szerbül.

Itthon, otthon, haza

Itthon – dom, ali samo ako se i ja nalazim kod kuće: Itthon vagyok. (Kod kuće sam.)
Otthon – dom, kada se ne nalazimo kod kuće, a neko iz porodice i poznanika jeste u kod kuće: Anna
otthon van. (Ana je kod kuće.) Ako govorimo o domu generalno, na primer kada ga pokazujemo nekome: ovo
je moj dom – ez az én otthonom.
Dolazim iz: otthonról (iz mog doma), a otthonból (iz staračkog ili studentskog doma).
Kada se radi o kretanju, možemo koristiti i reč haza – megyek haza / idem kući. (Reč haza se često
koristi i kao prefiks.)
Kada idemo kući (približavamo se), onda se ne koristi ni jedan od ova dva oblika, nego HAZA: megyek
haza – idem kući.

Učestalost vršenja radnje

soha ritkán néha általában gyakran mindig

nikad retko ponekad obično često uvek
sűrűn
sokszor

45
 Moje omiljeno...

Ako želimo da govorimo o svom omiljenom jelu, kao i dosada, posesiju ćemo izraziti sa nastavkom
(MOJE omiljeno voće, na primer). Ako ćemo reći celu strukturu, već naučeni nastavak ćemo dodati na
generalni naziv (voće, povrće, slatkiš...):
1. a kedvenc gyümölcsöm – moje omiljeno voće

2. a kedvenc gyümölcsöd – tvoje omiljeno voće

3. a kedvenc gyümölcse – njegovo/njeno omiljeno voće

Cela rečenica bi glasila:
A kedvenc gyümölcsöm az alma. – Moje omiljeno voće je jabuka.
(U mađarskom koristimo jedninu!)
Odgovor možemo i da skratimo (kao i kod izražavanja cene). Nastavak za posesiju ne može da izostane:

kedvenc
1. a kedvenc gyümölcsöm = a kedvencem
2. a kedvenc gyümölcsöd = a kedvenced
3. a kedvenc gyümölcse = a kedvence

46
 Veznici

Veznik pedig

Veznik pedig se javlja u složenim rečenicama. Ima dva značenja: A i IAKO. Obratite pažnju na red reči:
ako ovaj veznik koristimo u značenju A, onda ne stoji na početku (druge) rečenice,3 nego na drugom mestu:
1 2 3
A tévém a szobában van, a mobilom pedig az autóban.
Moj televizor je u sobi, A moj mobilni je u autu.
1 2 3

Međutim, u značenju iako ovaj veznik je na prvom mestu u rečenici:

1 2 3
Álmos, pedig sokat pihen.
1 2 3
Pospan je, iako se puno odmara.

IS – TAKOĐE

Ova reč se u srpskom jeziku javlja ispred imenice ili zamenice na koju se odnosi (često na početku
rečenice kao i u našem primeru i ja). U mađarskom jeziku se, međutim, javlja posle imenice ili zamenice (én
is). tj. ponaša se kao reč takođe.

3
U mađarskom složene rečenice se obično odvajaju zarezom. Ima izuzetaka, ali većina se po tome lako može prepoznati.
47
 ČLAN

Neodređeni član

Kada govorimo o nečemu nepoznatom (imenici u jednini) , koristimo neodređenu zamenicu (egy –
dolsovno: jedan):
egy park – jedan/neki park (nije neki određeni).
Kada generalno govorimo o nekom događaju, član se izostavlja:
Augusztusban nem tanulok... - (Obično) u avgustu ne učim, nego idem na letovanje.
Neodređeni član se koristi ako govorimo o nekoj neodređenoj stvari, ili ako predmet/mesto itd. ne
želimo podrobno objasniti:
Én egy iskolában vagyok. – Ja sam u jednoj školi.
ili
Ja sam u nekoj školi.
Kao što vidimo iz primera, neodređeni član se može prevesti sa jedan/jedna/jedno, ili neki/neka/neko. U
srpskom jeziku se, međutim, ovakva upućivanja obično ne koristimo.

Određeni član

Ako znamo iz prethodnog razgovora o kom parku (imenici) se radi, koristimo određeni član a/az.
(Najćešće se radi o nečemu što je već spomenuto.) Član a se stavlja ispred onih reči koje počinju sa
suglasnikom (a park), a varijanta az se koristi kada reč počinje sa samoglasnikom (az iskola – škola). Vrlo često
u tim slučajevima u srpskom možemo koristiti zamenice taj/onaj/ovaj.
Nikakav član se ne koristi ispred ličnih imena ljudi, imena naselja i država, ni ispred gradivnih imenica
(brašno, cigla, šećer – osim kad kažemo da nam se doda taj šećer koji se nalazi na stolu), ni ispred imencia o
kojima govorimo generalno.

48
 POSTPOZICIJE (alatt/ispod, mögött/iza...)

Treba paziti na red reči, različit je od srpskog jezika: postpozicije (kao što im i ime govori) stoje iza reči
na koju se odnose, a ne ispred (u srpskom umesto njih koristimo prepozicije – one stoje ispred imenica):
Az asztal alatt a szőnyeg van. – Ispod stola je tepih. (A ne obrnuto!)

Postopozicije za izražavanje prostornih odnosa

alatt – ispod
előtt – ispred
felett/fölött – iznad
között – između
mellett – pored
mögött/megett – iza
után – iza
Postpozicije mogu da stoje i bez svojih imenica (da bismo izbegli ponavljanje), ali im se tada dodaje
jedan samoglasnik (-A ili -E):
alatta, mellette itd.
A macska az asztal alatt van. Alatta van a labda is. – Mačka se nalazi ispod stola. Ispod je još i lopta.

Po mom mišljenju....

1. szerintem – po mom mišljenju

2. szerinted – po tvom mišljenju
3. Ön/Maga/Péter szerint po njegovom mišljenju de/ali: szerinte...
Kada u trećem licu jednine ispred reči szerint ’po nečijem mišljenju’ stoji lično ime ili zamenice
Ön/Maga, nema nastavka -e (ovde se, zapravo, radi o postpoziciji). Kada nemamo ni imenicu ili zamenicu, tj.
reči ’po nečijem mišljenju’ stoje same, dodaje se nastavak -e (szerinte). (U ovim slučajevima se reč
osamostalio, kao kod mellette...)

Kraće verzije
Szerintem igen. – Po mom mišljenju da.
Szerintem nem. – Po tvom mom mišljenju ne.

49