Promenljive reči Nepromenljive reči

1. Imenice Deklinacija 1. Predlozi

2. Zamenice Deklinacija 2. Veznici
Deklinacija
3. Pridevi 3. Rečce
Komparacija
4. Glagoli Konjugacija 4. Uzvici
5. Neki brojevi (osnovni brojevi do Deklinacija 5. Neki brojevi (osnovni brojevi od 5 tj. 5,6,7…)
4 tj. 1,2,3,4)
6. Neki prilozi (oni koji se mogu Komparacija 6. Neki prilozi (oni koji se ne mogu porediti)
porediti npr. brzo, brže, najbrže)
Promenljive reči imaju službu rečeničnog člana: Nepromenljive reči namaju službu rečeničnog člana
mogu biti u službi subjekta, objekta, atributa, osim priloga koji imaju službu priloške odredbe.
predikta, priloške odredbe Predlozi, veznici i rečce su pomoćne reči, a uzvici
imaju specijalnu funkciju.

Deklinacija – promena imenica, zamenica, prideva i nekih brojeva po padežima. Imenice, zamenice,
pridevi i neki brojevi se jednim imenom zovu imenske reči. Padeži su različiti oblici jedne imenske reči.
Konjugacija – promena glagola po licima i vremenima.
Komparacija – promena prideva i nekih priloga po stepenu zastupljenosti (dobar, bolji, najbolji, lep, lepši,
najlepši .
Promenljive reči su reči koje menjaju svoj oblik.
Sastoje se iz dva dela: 1. Nepromenljivi deo – GRAMATIČKA OSNOVA
2. Promenljivi deo – GRAMATIČKI NASTAVAK

Predlozi su nepromenljive, pomoćne reči koje stoje ispred imenskih reči i služe za označavanje njihovog
odnosa prema drugim rečima u rečenici. Od predloga zavisi padež imenice. Primer: u, na, od, po, nad, pred,
uz, bez, uz…

Veznici su nepromenljive pomoćne reči koje povezuju reči, skupove reči i rečenice. Npr: a, ni, ali, i…

Rečce su nepromenljive pomoćne reči koje označavaju lični stav govornika prema sadržaju rečenice
ili nekog dela rečenice. Npr : baš, bar, upravo, čak, tek, neka, hajde, verovatno, nažalost, međutim,
zaista, valjda, sigurno, nesumnjivo, uglavnom, nipošto, definitivno, izvesno.

Uzvici – nepromenljive reči kojima se najčešće izražavaju lična osećanja i raspoloženja (radost,
divljenje, bol, iznenađenje, strah). Npr: Hej, ura, ej, opa, oho…

Prilozi su nepromenljive reči koje najčešće određuju glagolsku radnju po vremenu, mestu, načinu,
količini ili uzroku. Prilozi su deo predikatskog skupa i imaju službu priloške odredbe za vreme,
mesto, način, količinu ili uzrok.
Prilog za vreme dobijamo kao odgovor na pitanje KADA(nikad, sad, uveče, danas..)?
Prilozi za mesto dobijamo kao odgovor na pitanje KUDA?, GDE (onuda, dole, gore)?
Prilozi za način dobijamo kao odgovor na pitanje KAKO (brzo, nekako hrabro)?
Prilozi za količinu dobijamo kao odgovor na pitanje KOLIKO (mnogo, malo, nekoliko)?
Prilozi za uzrok dobijamo kao odgovor na pitanje ZAŠTO (zato, stoga)?
 Imenice su promenljive imenske reči koje imenuju bića, predmete i pojave.

Deklinacija – promena imenica, zamenica, prideva i nekih brojeva po padežima. Imenice, zamenice,
pridevi i neki brojevi se jednim imenom zovu imenske reči. Padeži su različiti oblici jedne imenske reči.
Podela imenica po značenju:
Imenice
1. Zajedničke imenice - imenuju bića, predmete sa opštim ili zajedničkim osobinama po kojima ih
prepoznajemo. Imaju i jedninu i množinu i pišu se malim slovom.
2. Vlastite imenice su vlastita ili lična imena biža ili predmeta. To su imena ljudu, nadimci, nazivi sela,
gradova, jezera, plnina, država, kontinenata...Po pravilu imaju samo oblik jednine, a samo u nekim
slučajevima oblik množine (npr. dve Morave se sastaju kod Stalaća)
3. Zbirne imenice – oblikom jednine označavaju skup ili zbir biža i predmeta (klasje, grožđe, telad).
4. Gradivne imenice - oblikom jednine iskazuju i male i velike količine iste materije. Imaju samo
jedninu. U retkim slučajevima mogu imati množinun (npr. reklamiraju se bela i crna vina)
5. Apstraktnee imenice -imenuju osećanja, raspoloženja, osobine (ljubav, tuga, radost, bol)
6. Glagolske imenice – imenice koje su nastale od glagola (pevanje, sviranje, čitanje, mišljenje)
7. Brojne imenice – nastaju od brojeva (petorka, petica, patina, stotina, hiljada, milion, miliarda

Gramatička kategorija imenskih reči:

- Rod
- Broj
- Padež.
 -
- Podela padeža
Padeži u srpskom jeziku dele se na nezavisne i zavisne padeže.

Nezavisni padeži - javljaju se uvek bez predloga. Mogu stajati samostalno u rečenici i ne zavise od drugih
reči..

Nezavisni padeži su: NOMINATIV i VOKATIV-

Zavisni padeži - ne mogu stajati samostalno, oni su u zavisnom odnosu prema drugim rečima u rečenici. .
Značenje zavisnih padeža se može dopunjavati značenjima predloga.

Zavisni padeži su: GENITIV, DATIV, AKUZATIV, INSTRUMENTAL (javaljaju se sa predlozima i bez njih) i
LOKATIV (uvek sa predlozima).

Padeži Pitanja Značenje Služba reči u rečenici

Vršilac radnje Subjekat,
Nominativ Ko? Šta?
Nosilac osobine imenski predikat
Genitiv Od koga? Od čega?
Dativ Kome? Čemu?
Akuzativ Koga? Šta
Nema službu (u epskim
Dozivanje, obraćanje,
Vokativ Hej! pesmama ima službu
skretanje pažne
subjekta)
Instrumental (S)Kim čim? Čime
Lokativ
 NOMINATIV
Nominativ je nezavisan padež koji označava vršioca radnje.

Dobija se na pitanje KO? (za imenice koje označavaju osobe) ili ŠTA? (za ostale imenice).

U rečenici, nominativ može biti najčešće subjekat (npr.Ana uči) ili imenski deo predikata (Devojčica je
Ana). Međutim može biti i atribut, apozicija, priloška odredba za način sa veznicima kao i nego.

U rečenici može da stoji samostalno, a uvek stoji bez predloga

VOKATIV
Vokativ je nezavisan padež koji označava dozivanje ili skretanje nečije pažnje.

U govoru se posebno naglašava, a pri pisanju se obavezno odvaja zarezima.

U rečenici nema službu reči u rečenici (ali u epskim pesmama može imati službu subjekta), a uvek se
upotrebljava bez predloga.