Pridevi u francuskom jeziku

Fransuski pridevi su promenljivi kako bi se sloili sa imenicom uz koju stoje u rodu i broju, to e rei da
za svaki opisni pridev postoje etiri oblika: muki rod u jednini i mnoini i za enski rod u jednini I
mnoini. Oblik prideva kroz rod I broj uglavnom zavisi od oblika prideva u mukom rodu jednine.
Veina prideva u francuskom jeziku na oblik mukog roda jednine dodaju E za enski rod, i S za
mnoinu koji se dodaje na pridev u mukom i enskom rodu jednine. Ovo pravilo je primenljivo na
prideve koje se zavravaju suglasnikom ili bilo kojim samoglsnikom, osim kada se pridev zavrava na
neakcentovano E.
Adjective: vert (zelen)
Muki rod jenine :
vert
enski rod jednine : verte
Muki rod mnoine : verts
enski rod mnoine : vertes
Napomena: Kako se pridev ita u jednini, tako se ita i u mnoini. Meutim, postoje razlike u izgovoru
mukog i enskog roda jednine. Uzmimo konkretno gore-pomenuti primer: pridev vert se u mukom rodu
jednine izgovara (v:), dakle bez t na kraju, dok se u enskom rodu izgovara (v t), dale izgovara se
krajnje t. E koje smo dodali za enski rod jednine aktivira krajnji suglasnik.
Pridev: bleu (plav)
M. r. jd:
bleu
. r. jd:
bleue
M. r. mn:
bleus
. r. mn:
bleues
Pridev: amusant (zanimljiv)
M. r. jd:
amusant
. r. jd:
amusante
M. r. mn: amusants
. r. mn: amusantes
Pridev: pic (zainjen)
M. r. jd:
pic
F. r. jd:
pice
M. r. mn: pics
. r. mn: pices
Kada se pridev u mukom rodu jednine zavrava neakcentovanim E, nema razlike izmeu oblika za muki
i enski rod u jednini, pa sam tim ni u mnoini:
Pridev: simple (jednostavan, prost)
M. r. jd:
simple
. r. jd:
simple
M. r. mn: simples
. r. mn: simples

Kada se pridev u mukom rodu jednine zavrava na S ili X, nema razlike u oblicima mukog roda jednine
I mnoine:
Pridev: gros (krupan, debeo) / heureux (srean)
M. r. jd:
gris/heureux
(. r. jd:
grise)
M. r. mn: gris/heureux
(. r. mn: grises)
Dok veina prideva gradi rod I broj na gore pomenuti nain, postoji I nekoliko prideva koji imaju
nepravilne oblike za muki I enski rod.

Veina prideva u francuskom jeziku je pravilna, ali postoji i jedan broj nepravilnih prideva, u
zavisnosti od poslednjeg slova u mukom rodu jednine.
Pridevi koji se zavravaju na grupu: samoglasnik + L ili N najee grade enski rod udvajanjem
ova dva suglasnika pre dodavanja E za enski rod:
Nastavak: el > elle Pridev: personnel (lian)
M. r. jd:
personnel
. r. jd:
personnelle
M. r. mn: personnels
. r. mn:
personnelles
Nastavak: on > onne Pridev: bon (dobar)
M. r. jd:
bon
. r. jd:
bonne
M. r. mn: bons
. r. mn:
bonnes
Pridevi koji se u m. r. jd. zavravaju na er ili et menjaju ove nastavke u re i te
Nastavak: er > re Pridev: cher (skup; drag)
Masculine singular cher
Feminine singular chre
Masculine plural chers
Feminine plural chres
Nastavak: et > te Pridev: complet (potpun)
Masculine singular complet
Feminine singular complte
Masculine plural complets
Feminine plural compltes

Neki pridevi imaju krajnje nepravilne oblike za enski rod:

Nastavak: c > che Pridev: blanc (beo)
Masculine singular blanc
Feminine singular blanche
Masculine plural blancs
Feminine plural blanches
Nastavak: eur > euse Pridev: flatteur (laskav)
Masculine singular flatteur
Feminine singular flatteuse
Masculine plural flatteurs
Feminine plural flatteuses
Nastavak: eux > euse Pridev: heureux (srean)
Masculine singular heureux
Feminine singular heureuse
Masculine plural heureux
Feminine plural heureuses
Nastavak: f > ve Pridev: neuf (nov)
Masculine singular neuf
Feminine singular neuve
Masculine plural neufs
Feminine plural neuves
Nepravilna mnoina: Nastavak al se menja u aux u mnoini:
Pridev: idal (idealan)
Masculine singular idal
Feminine singular idale
Masculine plural idaux
Feminine plural idales

NEPRAVILNI PRIDEVI
Postoji nekoliko prideva koji imaju razliite oblike za muki i enski rod i jednini i mnoini, kao i
poseban oblik prideva kada se upotrebe ispred imenice mukog roda jednine koja poinje
samoglasnikom ili nemim H:
un bel homme lep mukarac
un vieil ami stari prijatelj

Jednina
Pridev
lep
nov

m. r.
beau
nouveau

Samog./H
bel
nouvel

.r.
belle
nouvelle

Mnoina
m.r.
beaux
nouveaux

.r.
belles
nouvelles

mekan
star

mou
vieux

mol
vieil

molle
vieille

mous
vieux

molles
vieilles

BOJE - LES COULEURS

Nauiti nazive boja u francuskom.

m. r. jd.

. r. jd.

m. r. mn.

. r. mn.

ljubiasta

violet

violette

violets

violettes

plava

bleu

bleue

bleus

bleues

zelena

vert

verte

verts

vertes

uta

jaune

jaune

jaunes

jaunes

narandasta

orange

orange

orange

orange

crvena

rouge

rouge

rouges

rouges

crna

noir

noire

noirs

noires

bela

blanc

blanche

blancs

blanches

siva

gris

grise

gris

grises

braon

marron

marron

marron

marron

roze

rose

rose

roses

roses

svetlo plava

bleu clair

bleu clair

bleu clair

bleu clair

Tamno plava

bleu fonc

bleu fonc

bleu fonc

bleu fonc

Napomena: svetlo (clair) ili tamno (fonc) su nepromenljive rei, dakle uvek stoje u
mukom rodu jednine : une chemise vert clair svetlo zelena koulja. Boje koje su nazive dobile
prema nazivu voa takoe su nepromenljive: une chemise orange des chemises orange.