ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ

ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ

Kада се у једној речи нађу два сугласника неједнака по звучности, они се једначе, и то тако што се
први управља према другоме. Ову гласовну промену називамо једначење сугласника по
звучности.

Примери:
врабац – врапца; бег – бекство; сладак – слатка; држати – дршка; свезати – свеска; топ – тобчија;
бурек – бурегџија; сват – свадба; друштво – дружба; таст – тазбина; учити – уџбеник.

Изузеци од правила:
Ова гласовна промена не врши се када се звучни сугласник Д нађе испред безвучног С или Ш.
председник, потпредседник, средство, одштампати, подшишати, одсуство, одшетати, итд.

Kада се Ђ нађе испред С у наставку –СТВО: вођство, итд.

*У неким речима страног порекла као и придевима који су од њих изведени: Вашингтон,
вашингтонски, Рентген (име) али рендген-апарат, постидпломски.

ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ТВОРБЕ

Kада се зубни сугласници С и З када се нађу испред предњонепчаних сугласника (Ч, Ђ, Ж, Ш, Њ,

Ћ, Љ, Ј, Џ), прелазе у предњонепчане Ш и Ж (С у Ш, З у Ж).
Тако настаје гласовна промена једначење сугласника по месту творбе.

Сугласник Н се такође једначи према месту творбе када се нађе испред уснених сугласника Б
и П, прелази у М: стан – стамбени; прехрамбени, зелембаћ.

Примери:
просити – прошња; сносити – сношљив; рашчупати (разчупати – расчупати – рашчупати);
ишчезнути (изчезнути – исчезнути – ишчезнути), вожња, сналажљив.

Изузеци од правила:

1. Ако се сугласници С и З налазе у префиксима испред сугласника Љ и Њ, онда остају

неизмењени: разљутити, изљубити, сљуштити, изњихати, сљубити.

2. У сложеницама, када се Н нађе на крају првог дела сложене речи, не врши се гласовна
промена: једанпут, странпутица, ванпартијски, црвенперка.
ЈОТОВАЊЕ

Јотовање је гласовна промена у којој се глас Ј са претходним ненепчаним сугласнимком слива у

нов непчани сугласник. Назив је добила према гласу Ј који се раније звао јота.

Уснени сугласници П, Б, М, и уснено-зубни В, јотовањем ( П, Б, М, В + Ј) прелазе у групе ПЉ, БЉ,

МЉ, ВЉ, при чему први сугласник остаје непромењен, а Ј прелази у Љ.

Јотовање се врши:

При грађењу речи: пруће (прут + је), грање, писање, итд.

При грађењу компаратива: бржи (брз + ји), млађи, жући, дражи, јачи (јак + ји), итд.
У инструменталу једнине именица женског рода на сугласник: памећу (памет + ју), сољу,
глађу, смрћу, итд.
У глаголским облицима: стружем ( струг + јем), глођем, пишем, вичем, тоњах, вожах
(воз + јах), итд.

Дакле, јотују се сугласничке групе:

ТЈ→Ћ (цвеће, љући)

ХЈ→Ш (тиши)
Ђ→Ђ (глађу, вођах)
СЈ→Ш (виши, ношах)
Њ→Њ (трње, тоњах)
МЈ→МЉ (грмље)
Љ→Љ (сољу, бељи)
БЈ→БЉ (робље, гробље)
KЈ→Ч (јачи)
ПЈ→ПЉ (снопље, глупљи)
ЗЈ→Ж (бржи)
ВЈ→ВЉ (крвљу)
ГЈ→Ж (дражи)

Јотовање се не врши:

Kод неких именица и придева као што су: класје, козји, пасји, итд.
У сложеним речима: нађачати, ођездити, ођахати, изјавити, изједначити, итд.
У речима ијекавског књижевног говора, где уместо Е стоји ЈЕ: сјести, живјети, вјера, пјесма,
пјевати, ђевојка, итд.